1. 1
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U
ZRENJANINU
Nastavnipredmet: STRUČNAPRAKSA 1
Studijski program: Inženjerski menadžment
Modul: Računarstvo
DOM ZDRAVLJA
„DR BOŠKO VREBALOV“ ZRENJANIN
- projektni zadatak-
PREDMETNI NASTAVNIK: STUDENT, Br. indeksa.:
MSc Marija Runić Ristić Stefanjesku Vesna , 56 / 010
U Zrenjaninu, januar 2013. god.

2. 2
1.Uvod
Istorijski prikaz nastanka i razvoja menadzmenta
Menadžment kao naučna disciplina razlikuje se od menadžmenta u
praksi. Menadžment kao praksa je veoma star proces, dok je kao na-
učna disciplina mnogo mlađi.
Za menadžment , kao praksu, moze se reći da je star koliko i ljudski rod.
Postoje dokazi da su ljudi još u Starim civilizacijama obavljali određene
poslove i zadatke, koji su bili slični zadacima savremenih menadžera.
Ljudi su,već tada bili sposobni da planiraju, organizuju, vode i kontrolišu
svoje aktivnosti.
Svoj procvat, menadžment dobija tek od industrijske revolicije do danas.
Period, od druge polovine XVIII veka, a naročito XIX vek, je poznat po
brojnim inovacijama koje su unapredile industrijsku proizvodnju u takvoj
meri da je ovaj period nazvan industrijskom revolucijom. Industrijska
revolucija počela je u Engleskoj , a zatim se ubrzo proširila na konti-
nentalni deo Evrope, potom Amerike i na kraju na čitav svet. Ona je
dovela do promena u političkim, privrednim i društvenim sferama većeg
dela sveta. Osnova industrijske revolucije je pojava parne mašine koju
je osposobio i usavršio za praktičnu industrijsku primenu James Watt.
Menadžment kao nauka pojavljuje se XX i XXI veka, što je dovelo do
pojave brojni škola , teorija , koncepata, pristupa u proučavanju
menadžmenta kao nauke.
Od kada se profesijamenadžer pojavila, kao specifična vrsta delatnosti, pa
do danas njeni nosioci se posmatraju kao ključni element organizacije.
Danas se smatra da su menadžeri osobe koje poseduju određeno znanje,
veštine i sposobnosti koje uspešno znaju da primene u cilju postizanja i
ostvarivanja organizacionih ciljeva i rezultata.
Peter Drucker (2005) menadžere posmatra kao profesionalnu kategoriju
koja utiče na konkurentnost društva. Uzimajući u obzir zahteve današnjeg

3. 3
poslovnog okruženja u kome su promene stalne, menadžeri moraju biti
visokokvalifikovani, fleksibilni i adaptivni kako bi obezbedili konkurentnost
organizacije .Menadžer je neko ko radi sa ljudima i uz pomoć drugih ljudi
koordinira njihov rad u cilju postizanja organizacionih ciljeva .Možemo reći
da ono što se menadžeri trude da ostvare jeste efikasno i efektivno
obavljanje organizacionih aktivnosti vezanih za rad.
U uslovima stalnih promena i kontinuiranih turbulencija, koje karakterišu
svetsko tržište neophodno je da postoji što više kvalitetnih i uspešnih
menadžera. Menadžeri menjaju ekonomiju, dovode do značajnih naučnih
dostignuća i imaju izuzetan značaj za organizacionu uspešnost. Jednom
rečju možemo reći da uspešni menadžeri menjaju svet oko nas. Oni ne
samo da utiču na razvoj novih proizvoda i usluga, nego i pružaju podršku
ličnom razvoju ljudi koji za njih rade.
Stoner (2002) tvrdi da u velikoj meri od menadžera zavisi koliko će
uspešno neka organizacija postići svoje ciljeve, a istovremeno i ispuniti
svoje društvene odgovornosti.
Koliko menadžerska profesija postaje sve popularnija ukazuje i rang lista
najboljih i najgorih profesija na svetu u 2012. godini koju je sačinio
američki internet sajt „ CareerCast “. Kriterijumi na osnovu kojih je
sačinjena ova rang lista bili su: visina plate, rizik ostanka bez posla,
izloženost velikom stresu i teškim uslovima rada, perspektiva
napredovanja u karijeri i veliki fizički napor. Profesija menadžer ljudskih
resursa našla se na trećem mestu najboljih profesija na svetu u 2012.
godini.
Reč „menadžer“ (manager) je američki termin koji se upotrebljava za
nosioca menadžmenta u svim organizacijama bez obzira da li su profitnog
ili neprofitnog tipa. Ovaj specifičan američki termin, „menadžer“, nema kod
nas adekvatan sinonim i može se prevesti kao „rukovodilac“, ali se u
najčešćem broju slučajeva koristi u izvornom obliku.

4. 4
Posao menadžera
Nije lako definisati šta tačno menadžeri rade. Kao što ni dve organizacije
nisu slične, tako ni poslovi dva menadžera nisu slični. Istraživanja i
analiziranja poslova menadžmenta su utvrdila dve posebne grane koje
opisuju šta menadžeri rade:
o Proučavanje poslova menadžera preko funkcije koju obavljaju i
o Proučavanje poslova menadžera preko uloge koju imaju u
organizacijama
Funkcije menadžera
Prema funkciji menadžeri uspešno obavljaju određene poslove ili zadatke
dok efikasno ili uspešno koordinišu radom drugih (Robbins, P. S., Coulter,
M., 2005:9). Sve funkcije u menadžmentu sažete su u četiri osnovne i
veoma važne funkcije, a to su: planiranje, organizacija, rukovođenje i
kontrola.
 Funkcija planiranja obuhvata definisanje ciljeva, utvrđivanje
strategije radi postizanja tih ciljeva i razvoj planova za integraciju i
koordinisanje aktivnosti
 Organizovanje je funkcija koju menadžeri vrše nakon uspešnog
obavljenog procesa planiranja. Funkcija organizovanja obuhvata
kreiranje organizacione strukture i upravljanje ljudskim resursima.
 Funkcija vođenja obuhvata usmeravanje i motivisanje podređenih
službenika, podsticanje pojedinaca ili timova za vreme rada. U okviru
ove funkcije menadžeri biraju najefikasniji sistem komunikacije i
rešavaju pitanja ponašanja zaposlenih.
 Kontrola je funkcija menadžmenta putem koje menadžer održava
organizaciju na pravom putu (Stoner Dž., Freeman E., Gilbert D.,
2002:10). Da bi bili sigurni da sve funkcioniše po planu, u okviru ove
funkcije menadžeri moraju da nadziru i procene učinak, da porede

5. 5
učinak sa predhodno postavljenim ciljevima i ako postoji neko
značajno odstupanje da preduzmu određene korektivne akcije.
Inženjeri
Inženjeri predstavljaju jednu od najbrojnijih profesionalnih grupacija u
savremenom društvu. Stoga su se interesovanja jednog broja naučnika
usmerila na istraživanja inženjerske profesije kao moderne organizacijske
profesije. Okrenutost stalnom napretku i stvaranju inovacija koje
predstavlja srž razvoja, predstavlja vrednosni okvir kojim se rukovodi ovo
društvo. Otuda su se u centru interesovanja i društva i sociologa našle one
društvene grupe koje su nosioci znanja i inovacija, to jest, profesije.
U Srbiji se tek u drugoj polovini XIX veka, tačnije posle osobođenja od
Turaka, javljaju prvi koraci ka industrijalizaciji. Inženjerska profesija, koja je
direktni i produkt i činilac industrijskog načina proizvodnje, se, stoga, u
Srbiji kasnije formirala nego u drugim razvijenim zemljama.
U novim nepovoljnim uslovima veliki broj inženjera se preselio iz
industrijske proizvodnje u druge delatnosti, jedan broj njih je ostao bez
posla, dok je jedan broj napustio zemlju. Inženjeri koji su ostali u
industrijskim sistemima su nužno deprofesionalizovali svoju aktivnost.
Sada, kada nam predstoji novi razvojni period u kome će znanje imati
ključni značaj, upravo je potrebno sagledati međuzavisnost društvenih
promena i inženjerske profesije,kako bi se detektovali oslobađajući činioci
za razvoj inženjerske profesije da bi ona postala neophodan kreator i
nosilac privrednog razvoja.

6. 6
2.Lična kartapreduzeća
Taksativno navesti:
 Firmu preduzeća/radnje - Dom zdravlja
 Poštansku adresu - 23000 Zrenjanin
 Telefon i faks - 023/530-820 i 023/566-188 (fax)
 E-mail i web adresu - uprava@dzzrenjanin.rs
 Matični broj - 08877556
 PIB - 105110134
 Broj poslovnogračuna - 840-19661-24
 Kontaktosoba i njena funkcija - Saravolac Bojan ,rukovodilac

7. 7
3.Proizvodno-uslužni program (1)
 Narativni prikaz delatnosti preduzeća/radnje
 Šifre delatnosti preduzeća/radnje iz Šifarnika delatnosti
 Prikaz proizvodno-uslužnog programa po vrstama proizvod/usluga
 Fizički obim proizvodnje i usluživanja izražen u jedinicama proizvoda
na godišnjem nivou
 Uporedni prikaz obima proizvodnje u dve godine
 U slučaju nedostupnosti pravih podataka izvršiti njihovu procenu
3.1Narativni prikaz delatnosti preduzeća/radnje
Osnovne informacije
Naziv organizacije Dom zdravlja „ Dr Boško Vrebalov “
Pravna forma Zdravstvena ustanova
Delatnosti preduzeća Primarna zdravstvena zaštita
Okrug Srednje Banatski
Opština Zrenjanin
Tabela1. Osnovni pojimovi
Dom zdravlja je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena
delatnost na primarnom nivou.

8. 8
U Doma zdravlja, kao osnovne organizacione jedinice u Zrenjaninu,
utvrđuju se službe i to:
 SLUŽBA OPŠTE MEDICINE
 SLUŽBA ZA ŽENE DECU I OMLADINU
 STOMATOLOŠKA SLUŽBA
 SLUŽBA ZA ZAŠTITU RADNIKA
 SLUŽBA ZA POLIVALENTNU PATRONAŽU
 SLUŽBA HITNE MED.POMOĆI
 SLUŽBA ZA PRAVNE,EKONOMSKO FINANSIJSKE, TEHNIČKE I
DRUGE POSLOVE
Služba ima i manja organizacione delove- odeljenja, odseke, zdravstvene
stanice i ambulante.
Planiranje razvoja zdravstvene delatnosti Doma zdravlja "Boško Vrebalov"
u Zrenjaninu polazi od zakonom utvrđenih zadataka, s jedne, i raspoloživih
resursa, s druge strane. Interaktivnim postupkom menadžerskog tima
Doma zdravlja "Boško Vrebalov" u Zrenjaninu se vrši usklađivanje
utvrđenih zadataka s raspoloživim resursima samog doma zdravlja , bilo
putem ograničavanja zadataka, ili povećanja raspoloživih resursa i spada u
domen aktivnosti direktorskog tima - direktora Doma zdravlja "Boško
Vrebalov" u Zrenjanin, pomoćnika direktora i pomoćnika direktora za
kvalitet i akreditaciju.
Služba zdavstvene zaštite radnika se bavi preventivnom
delatnošću.Proučava uslove rada i radne sredine i njihov uticaj na zdravlje
radnika.Vrši pregled i analiza radnog mesta, procenu rizika na radno mestu
i određuje mesta sa povećanim rizikom.Predlaže mere za sanaciju
postojećih rizika i stalni nadzor nad uslovima rada i zdravljem radno aktivne
populacije.

9. 9
Služba za polivalentnu patronažu obavlja patronažne posete svim
kategorijama stanovništva- trudnice, porodilje, novorođenčad,
odojčad,odraslom stanovništvupo indikacijama i licima preko 65.godina- u
cilju unapređenja zdravlja i sprečavanju pojave bolesti.
Službaza biohemijsku-hematološku dijagnostiku- pruža labaratorijske
usluge celom stanovništvu i to biohemijske, hematološke analize i
preglede urina
Služba za zdravstvenu zaštitu žena , dece i omladinu- sprovodi
zdravstvenu zaštitu kroz sistematske preglede u cilju blagovremeno
dijagnostikovanje nekih oboljenja i lečenju istih.
Služba opšte medicine
Obuhvata:
- medicinsko savetovanje i lečenje u oblasti opšte medicine koje obavljaju
doktori opšte medicine
- zaštitu na polju opšte medicine – unapređivanje i očuvanje zdravlja,
sprečavanje pojave oboljenja i povreda, prružanje efikasno i kvalitetno
lečenje i rehabilitaciju.
Služba u svom sastavu ima 12 ambulanti,22 zdravstvene stanice.
Zdravstvene stanice pružaju, u naseljenim mestima opštine Zrenjanin,
zdravstvenu zaštitu iz opšte medicine, zdravstvene zaštite dece i hitne
medicinske pomoći. U zdravstvenim ambulantama u gradu pruža se
zdravstvena zaštita iz opšte medicine
Služba za pravne, ekonomske i tehničke poslove obavlja opšte
poslove,pravne i kadrovske, poslove odnosa sa javnošću,poslove
informatike,zaštite na radu,knjigovodstvene i javne nabavke i drugo.

10. 10
Stomatološkaslužba obuhvata stomatološkuaktivnost opšte i
specijalističke prakse, npr. stomatologija, endodontskai dečija
stomatologija,ortodontske aktivnosti, oralna hirurgija i dr.
Posloviu Domu zdravlja sistematizovanisu po službama i razvrstavaju se
u osam stepeni stručne spreme.
3.2 Šifre delatnosti preduzeća/radnje iz Šifarnika delatnosti
86 Zdravstvene delatnosti
862 Medicinska i stomatološka praksa
869 Ostala zdravstvena zaštita
8621 Opšta medicinska praksa
8622 Specijalistička medicinska praksa
8623 Stomatološka praksa
8690 Ostala zdravstvena zaštita
63 Informacione uslužne delatnosti
Tabela 2. Šifre delatnosti
3.3 Prikaz proizvodno-uslužnog programa po vrstama usluga
Vrste usluga
Stomatološke usluge protetika, vađenje zuba,
plombiranje zuba
Usluge opšte medicine terapije, pregledi
Usluge Higijenskog zavoda preventivni rad
Tabela 3. Vrste usluga
Fizički obim usluživanja izražen u jedinicama usluge na godišnjem nivou

11. 11
Iz arhive Doma zdravlja, Zrenjanin smo dobili podatke koliki je broj usluga
u toku godine . Iz tabele 4. se vidi da proizvodnja varira iz godine u godinu.
usluge 2009 god. 2010 god. 2011 god. 2012 god.
Količina
stomatoloških
usluga
956 proteza
1655 plombi
894 proteza
1687 plombi
1100 proteza
1798 plombi
1356 proteze
1800 plombi
Količina
medicinskih
usluga
3698 pregleda
5694 terapija
4768 pregleda
7654 terapije
4597 pregleda
8700 terapije
5000 pregleda
8750 terapije
Količina
higijenskih
usluga
10964 usluga 11200 usluga 20916 usluga 20162 usluga
ostvaren profit(
rsd) 42.000.000 41.956.260 44.000.000 45.000.000
Tabela 4. Tabelarni prikaz poslovanja u prethodnom periodu
Prikaz proizvodnje radi lakšeg pregleda prikazan je grafički.
Grafik 1. Prikaz proizvodnje
40000000
40500000
41000000
41500000
42000000
42500000
43000000
43500000
44000000
44500000
45000000
2009 2010 2011 2012
profit

12. 12
3.4 Uporedni prikaz obima proizvodnje u dve godine
Što se tiče uporednog obima usluga u odnosu 2009. i 2012. godine došlo
je do bitnijeg porasta. Postoje promene obima datih usluga koji su
prikazani u tabeli 2
redni broj
usluga
Obim usluge indeks
%
2009 2012
1 stomatološke usluge 956 1356 15%
2 medicinske usluge 3698 5000 5%
3 higijenski zavod 10964 20162 30%
Tabela 5. Uporedni prikaz obima proizvodnje 2009. i 2012. godine
Grafik 2 .Prikaz obima proizvodnje
0
5000
10000
15000
20000
25000
stomatološke usluge medicinske usluge higijenski zavod
2009
2012

13. 13
4. Proizvodno-uslužniprogram (2)
4.1 Izvršiti ABC analizu proizvodno-uslužnog programa
 Izraditi polaznu tabelu
 Količinski prikaz
 Vrednosni prikaz
 Kumulativni histogram sa ABC poljima
 Analiza (Komentari, predlozi za konkretne proizvod/usluge –
reinženjering)
o ABC analiza proiozvodno uslužnog programa
R.Broj
Naziv
usluga
Količina
[god]
Cena [din]
Ostatak
prihoda
[din/god]
Indeks[%]
1 proteze 1356 14000 18.984.000 39%
2 terapije 8.750 100 875.000 1%
3 pregledi 20.162 1400 28.226.800 58.3%
ukupno: 48.085.800 100%
Tabela 6. Prikaz za ABC analizu
ABC analiza predstavlja veliku pomoć svakom preduzeću, jer na osnovu
nje se može videti koji proizvod bi trebao više da se proizvodi a koji da se
promeni. Zbog toga ćemo uraditi količinsku i vrednosnu analizu i
komulativni histogram ABC analize. U količinskom dijagramu se predstavlja
količina proizvedenog proizvoda u jednoj godini, a komulativni histogram
predstavlja procentnu vrednost proizvedenog programa.

14. 14
Odnos ostatka i ukupnog prihoda u %
4.2 Količinskiprikaz
Grafik 3. Količinska analiza proizvodnog programa
4.3 Vrednosniprikaz
Grafik 4. Vrednosna analiza proizvodnog programa
0
5000
10000
15000
20000
25000
proteze terapije pregledi
Količinski prikaz
0
5,000,000
10,000,000
15,000,000
20,000,000
25,000,000
30,000,000
proteze terapije pregledi
Vrednosni prikaz

15. 15
Kumulativni prikaz ABC dijagrama
a
10
100
90
80
70
60
50
40
30
20
B C A
STOMATOLO[KE
USLUGE
HIGIJENSKI
ZAVOD
MEDICINSKE
USLUGE
%
PROIZVOD
Grafik 5. Prikaz ABC dijagrama
Iz ABC analize zapažamo da usluge Higijenskog zavoda koji se nalaze u
području A donosi najviše prihoda Domu zdravlja. U području B nalazi se
Stomatoločke usluge koje donose manje prihoda. U području C se nalaze
Medicinske usluge koje donose najmanje prihoda.

16. 16
4.4 Analiza (Komentari, predlozi za konkretne proizvod/usluge
reinženjering)
Nova radna mjesta ,smanjivanje nelikvidnosti, sigurnost,
solidarnost, ravnopravnost,pravednost i napredak svih
5. Tehničko-tehnološka struktura
Prikazan je prostorni plan računara za Specijalističkupolikliniku i Dečiji
dispanzer, gde i kako su raspoređenii plan računarske mreže za iste.
(Fajlovi sa ekstenzijom .PPT prikazuju reaspored računara).
Prikaz prostornih kapaciteta:
Stara specijalistička
III-a1
Prizemlje
UZ-2
K-1
X-a1
X-p1
III-a2
III-p1
A
Rz-1
PTT
UZ-1
III-p2
8
5
⌂ Komunikacioni orman
⌂ 1RJ45 utičnica
⌂ Telefonskautičnica

17. 17
L-b1
M-li1
I sprat
L-b2
L-h1
L-u1
L-p
N-l
S
M-
lp1
Pz-1
Pz-2
Ldp-1
Ld-1
11
6
⌂ Komunikacioni orman
⌂ 1RJ45 utičnica
⌂ Telefonskautičnica

18. 18
Ds Dd
Dd
Ed
K-I1
K-a2
K-p2
K-a3K-p3
K-pK-E1
K-p4 K-a4
K-p5
K-a5
K-a6
K-E2
K-a7
II sprat
N
20
12
Ds
⌂ Komunikacioni orman
⌂ 1RJ45 utičnica
⌂ Telefonskautičnica
III sprat

19. 19
Legenda
Prizemlje
 A – Apoteka
 Rz1Rtg Zubno 1
 PTT-PTTcentrala
 III zdravstvena ambulanta
 X zdravstvena ambulanta
I sprat
 Lb 1 Labaratorija biohemija
 Lb2 Labaratorija hemobiologija
 Ni Načelnik labaratorije
 S Glavna sestra Doma zdravlja
 MhP1 Labaratorija Higijenskog zavoda
 Pz1 Preventivna zdravstvena zaštita
II Sprat
 Ds Dijabetes sestre
 Dd Dijabetes doktori
 Ed Endokrinologija
 Ka1 Endokrinologija
 Ka2 Krdiologija ciklometar i UZ
 Ka3 Kardiologija ambulanta
 Ka4 Kadiologija EKG
Služba Doma zdravlja ima u svom sastavu 12 ambulanti, 22 zdravstvene
stanice. Zdravstvene stanice pružaju, u naseljenim mestima opštine
Zrenjanin, zdravstvenu zaštitu iz opšte medicine, zdravstvene zaštite dece i

20. 20
hitne medicinske pomoći. U zdravstvenim ambulantama u gradu pruža se
zdravstvena zaštita iz opšte medicine.
Slika 1.Circular Layout
U Domu zdravlja računari su povezani Cirkularnim Layout dijagramom.
Znači da svaki računar ima povezanost sa drugim računarima i da je
omogućenakomunikacija putem Računarske mreže.

21. 21
5.1 Specifikacije instalirane opreme
Slika 2. Prikaz plana i rasporeda računara

22. 22
5.2 Prikaztehnološkog postupka za jednu uslugu
 Menadžment Doma zdravlja organizuje, upravlja i rukovodi,
medicinsko osoblje( doktor, sestra) , nemedicinsko osoblje
( zaposleni u računovodstvo , kadrovsku službu)
i majstori (bravari, moleri)
 Korisnici – novi pacijenti ulaze u Dom zdravlja po adekvatnu
pomoć od strane radnika (doktor , sestra , tehničar...)
 Lekovi i medicinska oprema- Za rad Doma zdravlja potrebni su
lekovi i oprema.
 Novac- Počelo je sa naplatama određenih vrsta usluga
 Infomacije- različite vrste marketinga i promocija, prezentacije
 stručnih radova na osnovu prakse i rada s pacijentima.
 Klinički centri - To su ustanove koje se bave stacionarnim
lečenjem pacijenata na višem nivou .
 Dom zdravlja ima i saradnju sa apotekama
 Gradska uprava- Uz dobru saradnju sa gradskim čelnicima,
ostvaruju se donacije za renoviranje starih i oronulih zgrada radi
bolje i adekvatnije pruzene usluge Doma zdravlja. Takođe, se
dotiraju sredstva za pojedine medicinske usluge.

23. 23
D
O
M
Z
D
R
A
V
LJ
A
ULAZI IZLAZI
KORISNICI-
KURATIVA
KORISNICI-
PREVENTIVA
NOVAC
KORISNICI
INFORMACIJE
Slika 3.Grafički prikaz tehnološkog procesa za uslugu
6. Održavanje opreme
Oprema u Domu zdravlja se održava svakodnevno. Ako su to stomatološke
stolice , svaka sestra vodi računa o adekvatnom održavanju. Vodi se
računa o prohodnosti creva, o bušilicama itd.
U slučaju kada dodje do većeg kvara obavesti se služba u okviru Doma
zdravlja koja je zadužena za odražavanje Tehnološko-tehničke opreme.
Što se tiče računarske mreže, takođe postoji Računarski centar koji je
zadužen za održavanje kako hardvera tako i softvera u celom Domu
zdravlja.

24. 24
Servisiranje Kada? Kako? Ko?
Stomatološke
mašine
Na tri meseca
Svakodnevno
Provera
el.instalacije
Podmazivanje
Radnik iz servisa
Stom. sestra
Medicinski aparati Na godinu dana Provera davanja
relevantnih
rezultata
Radnik iz servisa
Med. sestra
Računarska
oprema
Na tri meseca
Svakodnevno
Provera
el.instalacije
Provera softvera
Radnik iz servisa
Informatičar
Tabela 7. Održavanje opreme
6.1 Uputstva za rukovanje osnovnom opremom
U Domu zdravlja postoje nekoliko modula informacionog sistema.
Svaki zaposleni radnik mora da prođe adekvatnu obuku o pravilnom
korišćenju računara. Moduli su:
 elektronsko fakturisanje
 trebovanje
 statistika
 elektronski karton
 elektronsko fakturisanje za fiskalnu kasu
 zk check
 prijem robe
7. Informacioni tokovi u preduzeću
Informacioni tok proizvodnje služi kako bi se pokazao put informacije ili
nosioca informacije od zamisli do gotovog proizvoda. Tokovi informacije se
kreću u sledećim putevima:

25. 25
Slika 4. Prikaz informacionih tokova
Obavljanje razlicitih poslova svodi se na izvodenje pojedinih osnovnih
operacija zadanim redosledom. Pod pojmom toka informacija
podrazumevamo tačno opisana pravila za postizanje željenog cilja,
IMA INFORMACIJU
ULAZ
INFORMACIJA
OBEZBEĐIVANJE
SREDSTAVA ZA RAD
NABAVKA SREDSTAVA
KONTROLA
NE
IZLAZ
INFORMACIJA
ISKORIŠĆENA
ZADOVOLJAVAJUĆI
REZULTAT
DA
NE
DA
IMA INFORMACIJU

26. 26
odnosno, možemo reći da je algoritam Toka informacija konačan niz
nedvosmislenih koraka za postizanje cilja.
7.1 Detaljan prikaz toka jednog dokumenta
Ministarstvo zdravlja →
→ 𝐼𝑛𝑓𝑜𝑟𝑚𝑎𝑐𝑖𝑜𝑛𝑖 𝑠𝑖𝑠𝑡𝑒𝑚 Dom zdravlja (Operativna
dokumentacija,kadrovski planovi, tehnička propisi, znanje iskustvo,
informacije)→
→ Menadžment →
→ Medicinsko i nemedicinsko osoblje →
→ Izlaz (rezultat zadovoljavajući) →
→ Novac, korisnici, informacija , stručna lica→
→Ministarstvozdravlja
7.2 Pregled osnovnih nosioca informacija (dokumentacije)
 Tehničko – tehnološke
 Operativne
 Finansijske
 Strateške

27. 27
Slika 5. Ef fis- elektronsko fakturisanje
Unos podataka o pacijentu, vrsti usluge i naplata. Elektronsko fakturisanje
je povezano sa fiskalnom kasom, tako da se rade dnevni pazari svakog
dana, mesečniizveštaji i godišnji.

28. 28
Slika 6.Elektronsko trebovanje
Jednom mesečno se vrše trebovanja materijala.

29. 29
7.3 Strategija
Organizatori zdravstvenih usluga - menadžerski tim Doma zdravlja "Boško
Vrebalov" u Zrenjaninu koriste različite strategije da bi motivisali zaposlene
na rad. Teško je reći koja je strategija najefikasnija, jer svaka pokazuje
određene efekte u različitim modelima zdravstvenih usluga. Osnovna
strategija motivisanja zaposlenih koja se primenjuje u domu zdravlja
"Boško Vrebalov" u Zrenjaninu je komunikacija. Sigurnost, pripadnost i
samopotvrđivanje su osnovne potrebe članova tima ustanove, a
komunikacija je jedno od osnovnih sredstava za zadovoljenje ove potrebe.
Druga strategija radne motivacije koja se koristi jeste stav menadžera
ustanove prema zaposlenima. Ova strategija se zasniva na MekGregor -
ovim teorijama X i Y odnosno na negativnim ( teorija X) i pozitivnim
(teorijaY) pretpostavkama koje menadžeri imaju prema članovima
organizacije .
Treća strategija motivisanja podrazumeva kreativnost i inovaciju
procesa rada. Ova strategija u timu ustanove se primenjuje na srednji
medicinski kadar – medicinske sestre i tehničare s ciljem smanjenja rutine
radnog mesta što doprinosi većoj efikasnosti na radnom mestu .
Četvrta strategija zasniva se na konceptu modifikacije ponašanja.
Ovakav koncept počiva na podsticanju određenog ponašanja koje za
posledicu ima nagradu, što ima za cilj da minimizira ono ponašanje koje se
kažnjava. U ustanovi je moguće ustvariti odrećeni koeficijent stimulacije na
zaradu kao podstrek određenih ponašanja zaposlenih.
8. Informacioni tokovi
Može se reći da od stepena razvijenosti informacionog sistema-protoka
dokumentcije zavisi i organizovanost preduzeća.

30. 30
8.1 Organizovanost Doma zdravlja
Direktor zastupa Dom zdravlja, organizuje rad i rukovodi procesom rada i
odgovoran je za zakonitost rada Doma zdravlja. Izvršava odluke Upravnog
i Nadzornog odbora, stara se o izvršenju finansijskog plana i programa
rada Doma zdravlja, odlučuje o drugim pitanjima u skladu sa zakonom,
odgovoran je Osnivaču za rad Doma zdravlja.
Upravni odbor donosi Statut Doma zdravlja uz saglasnost Osnivača i
druge opšte akte u skladu sa zakonom. Odlučuje o poslovanju Doma
zdravlja i donosi program rada i razvoja, finansijski plan i godišnji obračun,
usvaja godišnji izveštaj o radu i poslovanju i podnosi ga Osnivaču na
razmatranje. Odlučuje o korišćenju sredstava Doma zdravlja, raspisuje
javni konkurs i sprovodi postupak izbora kandidata za obavljanje funkcije
direktora. Utvrđuje cene zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene
zdravstvenim osiguranjem.
Nadzorni odbor nadzire zakonitost rada i poslovanja Doma zdravlja,
razmatra godišnji i šestomesečni izveštaj o radu i poslovanju Doma
zdravlja i završni račun, vrši uvid u sprovođenje odluka Upravnog odbora,
vrši uvid u sprovođenje zakona i drugih propisa u vezi sa finansijskim
poslovanjem Doma zdravlja, donosiPoslovnik o svom radu, obavlja i druge
poslove utvrđene zakonom i Statutom.

31. 31
9. Zaključak
ao i sam zdravstveni sistem, odnosno njegov razvoj, tako i upravljanje i
rukovođenje tim sistemom i elementima tog sistema, možda čak i više,
svakim danom zaokuplja sve veću društvenu i profesionalnu pažnju
javnosti.
Menadžeri, pogotovo zdravstveni menadžeri u Domu zdravlja "Boško
Vrebalov" u Zrenjaninu, moraju razumeti svet u kome se živi i imati
sposobnost da se vidi budućnost. Sve što se čini u upravljanju čini se za
budućnost i u budućnosti ustanove. Filozofija koja određuje ponašanje
menadžera u ustanovi može biti preovlađujuće oblikovana vrednostima iz
prošlosti ili slikama budućnosti, a pošto su sve odluke menadžmenta
normativnog karaktera ( kazuju šta i kako uraditi ) one su bolje ako su odziv
na slike budućnosti nego prosto obnavljanje prošlosti. Menadžer koji nije u
stanju da odškrine prozor kroz koji se gleda u budućnostmože biti uspešan
samo slučajno i samo tamo gde je uspeh nešto drugo od onog što ova reč
normalno znači.
K

32. Literatura
1. Milović Lj. - Organizacija zdravstvenih ustanova, Beograd 2000.
2. Milović Lj. - Organizacija zdravstvene nege sa menadžmentom, Naučna KMD.
Beograd 2004.
3. Grujić V. Martinov Cvejin M. Leković B. - Menadžment u zdravstvu, Univerzitet u
Novom Sadu. Medicinski fakultet 2007.
4. Doktorska disertacija: “ Istraživanje procesa profesionalizacije menadžera u uslovima
tranzicije”, Mentor prof. dr Ilija Ćosić, Kandidat Mr Marija Runić Ristić, Novi Sad 2012.