1. ORGANIZACIJA PROCESA PROIZVODNJE - drugo
dopunjeno izdanje
U knjizi "Organizacija procesa proizvodnje" autor Gordana Čolović je
pokušala da na sistematičan način obradi i prezentuje osnovna znanja o
organizaciji i organizaciji procesa proizvodnje. Danas u savremenim
uslovima poslovanja i nestabilnom tržištu proučavanje teorije organizacije
ima sve veći značaj.
Kroz osam poglavlja autor analizira organizaciju, razvoj teorije o organizaciji
od klasičnih do modernih teorija organizacije i njen značaj za poslovanje pr
eduzeća kroz životne cikluse preduzeća.
Akcenat je dat na proizvodne sisteme, proizvodne procese I sve osnovne
funkcije preduzeća u prva tri poglavlja, jer je problem organizovanja
pronalaženje balansa između potrebnog stepena diferenciranosti i
integrisanosti organizacije. Nije ni malo jednostavno uklopiti u sistem
međupovezanosti odnosa pojedinca i grupe ljudi (izvršiti podelu rada i
funkcija), kao i potreban okvir za proces upravljanja proizvodnjom.
Organizacija predstavlja raspodelu,
usklađivanje i vođenje sveukupnih procesa
rada radi efikasnog dostizanja ciljeva. Ona
je determinisana kroz organizacionu
strukturu i kroz organizaciju procesa rada
prikazanu u četvrtom poglavlju. Sa
razvojem preduzeća dolazi do promena u
organizacionoj strukturi. Struktura je bitan ili
bolje rečeno esencijalan element
kompetentnosti ili potencijala preduzeća
koji opredeljuje njegovo mesto u sredini
(strategijsku poziciju). U tom smislu
struktura mora biti usklađena sa
strategijama kao načinima ostvarenja
ciljeva poslovanja preduzeća. Ne postoje
pravila koji tip i vrsta organizacione
strukture je potreban za sprovođenje
svakog tipa strategije. Zato organizacija treba da menja strukturu, da je
usaglasi sa promenama u svojoj sredini i strategiji.

2. Peto poglavlje se bavi organizacionim ponašanjem. Organizaciono
ponašanje je noviji pojam u teoriji i praksi organizacije. U teorijskom smislu,
organizaciono ponašanje je oblast koja izučava ponašanje ljudi u
organizacionoj sredini preduzeća. U praktičnom smislu, organizaciono
ponašanje je nova upravljačka aktivnost koja se sastoji u oblikovanju
ponašanja ljudi u organizaciji. Organizaciono ponašanje istražuje uticaj
pojedinaca, grupa i strukture na ponašanje u okviru organizacija, primene
takvog znanja, u cilju poboljšanja efektivnosti organizacija.
Kultura neke organizacije se sastoji od zajedničkih vrednosti, stavova,
pretpostavki i uverenja menadžera i zaposlenih u organizaciji koji oblikuju
njihovo ponašanje i akcije. Ona diktira način na koji ljudi misle da treba
raditi. Uspešne organizacije obično imaju kulturu koja naglašava
izvanrednost, kvalitet i uslugu potrošačima. Kultura povezana sa vizijom i
misijom organizacije je analizirana u šestom poglavlju, kao i kulturni "know
how", koji je nastao pod uticajem procesa globalizacije i koja se bavi
upravljanjem različitim poslovnim procesima i poduhvatima u uslovima
velikih kulturnih razlika, sa težnjom da se nova znanja, iskustva i vrednosti
šire u različitim sredinama i omoguće efikasnije poslovanje.
Način na koji se postižu ciljevi i ostvaruje vizija jednako je važan kao i
sama vizija preduzeća. Ispitivanje vrednosti čini ovu razliku vidljivom i
usmerava zaposlene prema koncenzusu o tome ko su oni i što im je važno.
Organizacione vrednosti su tako osnova svake organizacione kulture.
Proces promene organizacije, prikazan u poslednjem poglavlju, predstavlja
prelaz iz postojećeg u neko buduće, željeno i novo stanje. Organizacione
promene, bilo da je reč o restrukturiranju, decentralizaciji ili bilo kojoj drugoj
vrsti preoblikovanja preduzeća, preduzimaju se kako bi se omogućili
racionalizacija, poboljšanja ili veće korišćenje kreativnosti, povećanje
preglednosti poslovanja, smanjenje troškova, povećanje kvaliteta
proizvoda, veća fleksibilnost, bolje korišćenje i upravljanje raspoloživim
kapacitetima, bolja podela rada i povećanje produktivnosti rada.
Izdavač: Visoka tekstilna strukovna škola za dizajn, tehnologiju i
menadžment, Starine Novaka 24. Beograd