O zvezdama žutim patuljcima. Učenički rad. Prva kragujevačka gimnazija

1. Жути патуљак
Момчило Никетић

2. Хелиос
Шамаш

3. Аполон
Ра

4. Венера

10. Електромагнетно зрачење и брзе честице стално напуштају Сунце.
Зрачење се од фотосфере удаљава брзином светлости и за 8 минута
стиже до Земље, а честице се крећу брзином од око 500 km/s и стижу
до Земље за неколико дана. Овај стални "поток" честица назива се
соларни ветар

12. Галилео галилеј први детаљно проучавао ове
"тачке" . Постојање ових црних тачака био је
први знак да Сунце није савршено и
непроменљиво, већ да се тамо дешавају неке
сталне промене. Ове тамне области назване
су пеге.

13.  Пеге
су, једноставно, хладније
области фотосфере.
Температура у области сенке
износи око 4 500 К, а у
полусенци 5 500 К. Састоје се
од врелог гаса, али изгледају
црне једино зато што се
налазе окружене много
топлијом фотосфером.
 Појединачне
онолико пеге
могу да трају од 1 до 100
дана. Број пега и емисија
Сунчевог зрачења је већа ако
је ативност Сунца већа.

14. Протуберанце

Протуберанце изгледају
као пламенови гаса у
Сунчевој атмосфери
видљиви изван обода
Сунчевог диска.
Протуберанце имају
значајно мању
температуру и око 100 пута
већу густину од околног
гаса у корони. Видљиво
зрачење из протуберанци
састоји се углавном од
емисионих линија
водоника и јонизованог

20. 
До четвртине полупречника
сунца простире се
језгро, подручје високе
температуре, око 15,6 милиона
К и притиска 1016 pa. У таквим
условима одвија се фузија
водика у хелијум.

Густина добијене енергије се
разликује зависно од
удаљености од центра. На
удаљености 19 % од сунчевог
радијуса, температура падне на
10 000 000 К , па се 91 %
сунчеве енергије се створи
управо у том подручју.

22. Зона конвекције

Изнад зоне зрачења се налази
зона конвекције, отприлике од
70% Сунчевог радијуса до
фотосфере и то је отприлике 200
000 km. У том слоју плазма није
довољно топла и густа да преноси
енергију зрачењем. Зато се
појављују топлотни ступови, који
преносе врућу плазму од зоне
зрачења до фотосфере
Температура падне са 2 000 000 К
на
5 778 К, а густина је око
0,2 g/cm3.

23. Фотосфера

24. Хромосфера
 Хромосфера
је нижи слој
сунчеве атмосфере, протеже
се изнад фотосфере до
висине око 10 000 km.
Знатно је ређа од
фотосфере и неправилног
облика. Са Земље се
примјећује само за време
потпуног помрчења Сунца. У
хромосфери се догађају
пробоји гаса стварајући
ефекте које називамо
протуберанце и Сунчеве

26. Енергија сунца
 Поред
гравитационе
енергије, постоји и
други извор енергије.
То је енергија фузије
која је резултат
дефекта масе при
синтези лаких језгара
(ΔE = Δm c2). Лако је
показати да се при
фузији водоника у
реакцијама типа 4 1Н
—› 4Не, на пример
добија око 6 x 1011 Ј.

27. Привидно кретање Сунца
 За
време од једне године Земља обиђе један круг по елиптичној
орбити. Међутим, гледано са Земље то кретање се опажа као
кретање Сунца по небеском своду по путањи познатој као еклиптика.
Њена раван са равни екватора заклапа угао од 23°26'24''.

28.  21.
марта Сунце пресеца раван екватора-равнодневица
 21.
јуна достигло угаону висину од 23°27' над еклиптиком -летнја
дугодневица
 23.
септембра. пресеца раван екватора-равнодневица
 21.
децембра спушта на 23°27' јужно од екватора- зимска
краткодневнице