2. Како би изгледала наша Земља кад не би имала
атмосферу?
Не би било живог света
Не би се чуо никакав звук
Не би било одбијања Сунчевих зрака, те би небо било
потпуно црно, док би се дан и ноћ тренутно смењивали
Средња годишња температура била би нижа за 37
степени
Дању би се стене загревеле преко 100 степени, док би се
ноћу температура падала до – 100 степени
Не би било никаквих облика образованих деловањем
ветра, нити падавинама, нити текућим водама
Земља би била изложена непрекидном метеоритском
бомбардовању, њен рељеф би био сличан месечевом
рељефу
3. Значај атмосфере:
1. за развој појава и процеса, који се дешавају у осталим
сферама
2. преображава енергију Сунчевих зрака, задржава
примљену топлоту и штити земљину површину од
расхлађивања
3. слаби деловање космичких и Сунчевих ултра-љубичастих
зракова на живи свет
Земље
4. даје живом свету неопходан кисеоник, односно угљендиоксид
5. омогућује кружење воде у природи, а тиме постојање
копнених вода и разноврсних облика живота
6. Одличан “заштитни оклоп” сагоревајучи милијарде
метеора који улећу у њу, она штити од директних погодака
живи свет на нашој планети.
5. Доња граница атмосфере: површина
Светског мора, копно и површине
водених објеката ка копну
Горња граница атмосфере не може се
одредити , јер на великим висинама
прелази у врло разређен гасовити
простор
6. Састав атмосфере
Атмосферу чини ваздух, који је смеса
гасова азота - 78% и кисеоника 21%, уз
додатак малих количина осталих гасова
(угљен - диоксид) и примеса,
укључујући и водену пару.
Вода је садржана у гасовитом стању
(водена пара), воденом стању
(капљица) и чврстом стању
(кристаличжћа леда).
7.
8. Слојеви атмосфере
Тропосфера: од површине до 7 km ili 17
km, температура се смањује са висином
Стратосфера: од 7–17 km до oko 50 km,
Температура се повећава са висином .
Мезосфера: oд oko 50 km дo 80–85 km,
температура се смањује са висином .
Термосфера: oд 80–85 km дo 640+ km
Температура се повећава са висином ,
11. Загревање ваздуха
До површине Земље доспева само део
Сунчевог зрачења и до горње границе
атмосфере.
Њега упијају, расејавају и одбијају честице
атмосфере и мења Сунчево зрачење озонзки омотач.
Ваздух се загрева од подлоге Земље, загрева
се одоздо навише, због тога у тропосфери
температура ваздуха опада са висином просечно 6 степени на 1000 м
12. Загревање копна и мора
Светки океан се више загрева од копна
Светски океан се лети спорије загрева,
а зими спорије хлади од копна, зато је
он зими главни грејач ваздуха, док је
копно зими