4.
Пустиње примају мање од 250 падавина.
Простиру се на 31,4 милина квадратних
метара. Највеће и најизразитије пустиње
су око повратника, али се могу јавити и у
унутрашњости континента.
5. ФОРМИРАЊЕ ПУСТИЊА
На формирање пустиња утичу
рељеф,хладне морске струје и ваздушне
масе. Осим ветра, на формирање
рељефа у пустињама утичу и велика
дневна температура колебања, због кога
долази до пуцања стеновите масе.
7. ПЕСКОВИТЕ ПУСТИЊЕ
Песковите пустиње
или ергови
представљају
области ветром
нагомиланог живог
песка у облику
бедема и
брежуљака.
Вегетација је
оскудна, а падавине
минималне. У
Северној Африци се
песковите пустиње
називају — ергови, у
средњој Азији —
8. КАМЕНИТЕ ПУСТИЊЕ
Камените пустиње или хамаде представљају
равне или слабо рашчлањене, голе и
стеновите пределе, без воде и вегетације.
Прекривене су стеновитом дробином која је
настала процесом температурног
разоравања. Широко су распрострањене и
обухватају области Сахаре, већи део
Гобија, иранске пустиње, као и ивичне делове
Калахарија.
9. ШЉУНКОВИТЕ ПУСТИЊЕ
Шљунковите пустиње или серири
представљају површине прекривене
крупним дробинским материјалом док су
песак и прашина однесени дефлацијом.
Слабије су заступљене и мањих су
димензија. Највише их има у плитким
депресијама Либијске пустиње.
10. ГЛИНОВИТЕ ПУСТИЊЕ
Глиновите пустиње
или такири су мањих
размера и најчешће
се налазе у оквиру
пустиња других
типова. Тло оваквих
пустиња је
равно, испресецано
мрежом пукотина и
суво. Има их највише
у Азији око
Касипјског и
Аралског језера.
13. Оаза је изолована област богате вегетације
усред пустиње.
Уад је сува речна долина која је настала у
време када је клима у пустињи била влажна.
Сипар је геоморфолошки облик колувијалног
процеса, који најчешће настаје на стрмим
падинама.
Јарданг је систем паралелних бразди
олучастог облика између којих су оштри
ртови.
Прозорац је отвор на стенама.
Дине представљају пешчане бедеме и
брежуљке