Downloaded 66 times
More Related Content
Атмосфера
- 1.
- 2. Земљина атмосфера јеслој гасова који окружују планету Земљу и који задржава Земљина гравитација. Садржи око четири петине азота (78%) и једну петину кисеоника (21%), док су количине осталих гасова незнатне или у траговима (најважнији угљен- диоксид, хелијум и сл.) Атмосфера штити живот на Земљи упијајући ултраљубичасто сунчево зрачење и смањујући температурне екстреме између дана и ноћи.
- 3. *Атмосфера не завршаванагло. Она полако постаје ређа и постепено нестаје у свемиру. Не постоји коначна граница између атмосфере и спољашњег свемира. Три четвртине масе атмосфере налази се унутар 11 км од површине планете. У САД-у се особа која путује изнад висине од 80 км назива астронаутом. Висина од 120 км означава границу где атмосферски утицаји постају видљиви током уласка свемирске летелице у атмосферу. *Просечна температура атмосфере на површини Земље је 14 ° C.
- 5. *Проучавањем времена бавесе две науке, климатологија и метеорологија. *Климатологија проучава климу на Земљи и њен утицај на живи свет. *Метеорологија проучава време и стање временских елемената. *Време је појам који означава тренутно стање атмосфере на неком простору. Просечан годишњи ток времена чини климу.
- 6. *ИНСОЛАЦИЈА – СУНЧЕВОЗРАЧЕЊЕ *Хелиограф *Изражава се у часовима током године *
- 7. *ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА- степензагрејаности ваздуха *Термометри *Изражава се у C°
- 8. *ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК *1013mb (са повећањем надморске висине притисак се смањује) *БАРОМЕТАР
- 9. *ВЕТАР -Ветар јепојава кретања ваздуха као последица различитих атмосферских притисака између две локације. *Вилдов ветроказ - брзина и правац ветра *Анемометар-прецизна брзина ветра
- 10.
- 11. *СТАЛНИ ВЕТРОВИ –На Земљи постоје ветрови који дувају током целе године и то у областима стално високог притиска према областима ниског притиска. У хладним појасевима су то источни ветрови, у умереним западни ветрови, а у жарком су то ПАСАТИ.
- 12. *Периодични ветрови *Сезонскепромене атмотсферског притиска у једном истом месту проузрокују струјање ваздуха у току извесног временског периода у једном правцу, а у току следећег периода у другом правцу. Ту спадају монсуни. *Монсуни се деле на: *1. Зимске (дувају са копна ка мору) и *2. Летње (дувају са мора ка копну).
- 13. * Летњи монсунису влажни ветрови и они доносе обимне падавине јер дувају са мора (виши ваздушни притисак) ка копну (нижи ваздушни притисак). Дувају у периоду од јуна до септембра. * Зимски монсуни су веома суви ветрови и дувају са копна (виши ваздушни притисак) ка мору (нижи ваздушни притисак). Они дувају у периоду од септембра до марта. * Периодичне ветрове чине и Дневни ветрови. У њих спадају: даник, ноћник, долински ветар и горски ветар. Дневни ветрови су најизразитији у тропским пределима где је велико дневно колебање температуре ваздуха. У умереним ширинама образују се у току лета при ведром времену.
- 14. *Локални ветрови сукарактеристични за одређене области на земљи. Настају под утицајем локалних природних услова, имају увек исти правац и подржавају исте временске прилике. Најпознатији ветрови ове врсте су: кошава,бура, југо, фен, торнадо, маестрал. *Кошава дува у североисточним деловима Србије. То је југоисточни и источни ветар који настаје када је висок ваздушни притисак над Украјином и Румунијом, а низак изнад Јадранског мора и западног Средоземља. Дува на ударе чија је брзина 100 кm/h. Најчешће се јавља у јесен и зиму. Она је сув ветар који доноси ведро време.
- 15. *Фен је јаки слаповит планински ветар који долази топлији него што је био ваздух пре дувања фена. Доноси ведро и топло време. У зимском периоду изазива лавине и нагло топљење снега. Лети ако дуго дува може да осуши ваздух и да се шумски пожари брзо и лако шире.
- 16. *Торнадо је врлоснажан ваздушни вртлог у облику левка, који се спушта испод олујних облака и састоји се од капљица воде, песка, прашине и разних предмета које јак ветар подиже са тла. Јавља се у САД и Мексику. Креће се брзином до 50 km/h. У самом вртлогу ваздух ротира брзином од 160 km/h до 800 km/h. Торнадо наноси велике штете и оставља пустош иза себе. Уколико настане на мору, онда се назива морска пијавица или тромба. Морске пијавице се јављају и на Jадранском мору и трају од неколико минута до једног часа.
- 17. *Водена пара доспевау атмосферу испаравањем воде са водених површина, копна и биљног покривача. *Хигрометар *Изражава се у % *Снижавањем температуре и хлађењем ваздуха, влажност ваздуха се повећава. *
- 18. *Облак је хидрометеорсастављен од скупа сићушних честица воде или леда или и једних и других, које лебде у ваздуху и обично не додирују земљу. Облак може да садржи и крупније честице течне воде или леда, као и течне или чврсте честице које нису воденог састава, као што су на пример честице дима, смога или прашине.
- 19. *По свом физичкомсаставу, облак и магла су сличне појаве. Разлика је само у висини постанка и величини капљица Облаци се јављају на висинама, а магла у приземним слојевими атмосфере. *Посматрањем је установљено да се облаци углавном налазе на висинама до 181 км у тропским ширинама, до 13 км у умереним ширинама и до 8км у поларним ширинама
- 20. *На основу висинена којој се појављују облаци су сврстани у четири групе: *Високи облаци - цирус, цирокумулус, циростратус - јављају се на висинама изнад 6000м, *Средњи облаци - алтостратус, алтокумулус, нимбостратус - јављају се на висинама од 2.000 до 6.000м, *Ниски облаци - стратокумулус, стратус - јављају се од Земље до 2.000м, *Облаци вертикалног развоја - кумулус, кумулонимбус - јављају се на висинама од 500м, а могу имати висину до 15.000м.
- 21. *Сви облици кондензованеили сублимиране водене паре који из ваздуха доспевају на земљу. *Кишомер *Изражавају се у mm *
- 22.
- 23. КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ КЛИМАТСКИФАКТОРИ ТЕМПЕРАТУРЕ ГЕОГРАФСКА ШИРИНА ПАДАВИНЕ ВЕТАР ОБЛАЧНОСТ РЕЉЕФ ИНСОЛАЦИЈА БЛИЗИНА ИЛИ УДАЉЕНОСТ * ОД МОРА ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК МОРСКЕ СТРУЈЕ ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА БИЉНИ ПОКРИВАЧ ОБЛАЧНОСТ ВЕТАР
- 24.