2. Земљина атмосфера је слој гасова који
окружују планету Земљу и који задржава
Земљина гравитација. Садржи око четири
петине азота (78%) и једну петину кисеоника
(21%), док су количине осталих гасова
незнатне или у траговима (најважнији угљен-
диоксид, хелијум и сл.) Атмосфера штити
живот на Земљи упијајући ултраљубичасто
сунчево зрачење и смањујући температурне
екстреме између дана и ноћи.
3. *Атмосфера не завршава нагло. Она полако
постаје ређа и постепено нестаје у
свемиру. Не постоји коначна граница
између атмосфере и спољашњег свемира.
Три четвртине масе атмосфере налази се
унутар 11 км од површине планете. У САД-у
се особа која путује изнад висине од 80 км
назива астронаутом. Висина од 120 км
означава границу где атмосферски утицаји
постају видљиви током уласка свемирске
летелице у атмосферу.
*Просечна температура атмосфере на
површини Земље је 14 ° C.
4.
5. *Проучавањем времена баве се две
науке, климатологија и метеорологија.
*Климатологија проучава климу на Земљи и
њен утицај на живи свет.
*Метеорологија проучава време и стање
временских елемената.
*Време је појам који означава тренутно стање
атмосфере на неком простору. Просечан
годишњи ток времена чини климу.
9. *ВЕТАР -Ветар је појава кретања ваздуха као
последица различитих атмосферских
притисака између две локације.
*Вилдов ветроказ - брзина и правац ветра
*Анемометар-прецизна брзина ветра
11. *СТАЛНИ ВЕТРОВИ – На Земљи постоје
ветрови који дувају током целе године и то у
областима стално високог притиска према
областима ниског притиска. У хладним
појасевима су то источни ветрови, у
умереним западни ветрови, а у жарком су
то ПАСАТИ.
12. *Периодични ветрови
*Сезонске промене атмотсферског притиска у
једном истом месту проузрокују струјање ваздуха
у току извесног временског периода у једном
правцу, а у току следећег периода у другом
правцу. Ту спадају монсуни.
*Монсуни се деле на:
*1. Зимске (дувају са копна ка мору) и
*2. Летње (дувају са мора ка копну).
13. * Летњи монсуни су влажни ветрови и они доносе обимне
падавине јер дувају са мора (виши ваздушни притисак) ка
копну (нижи ваздушни притисак). Дувају у периоду од јуна до
септембра.
* Зимски монсуни су веома суви ветрови и дувају са копна
(виши ваздушни притисак) ка мору (нижи ваздушни
притисак). Они дувају у периоду од септембра до марта.
* Периодичне ветрове чине и Дневни ветрови. У њих спадају:
даник, ноћник, долински ветар и горски ветар. Дневни
ветрови су најизразитији у тропским пределима где је велико
дневно колебање температуре ваздуха. У умереним
ширинама образују се у току лета при ведром времену.
14. *Локални ветрови су карактеристични за одређене
области на земљи. Настају под утицајем локалних
природних услова, имају увек исти правац и
подржавају исте временске прилике.
Најпознатији ветрови ове врсте су: кошава,бура,
југо, фен, торнадо, маестрал.
*Кошава дува у североисточним деловима Србије.
То је југоисточни и источни ветар који настаје
када је висок ваздушни притисак над Украјином и
Румунијом, а низак изнад Јадранског мора и
западног Средоземља. Дува на ударе чија је
брзина 100 кm/h. Најчешће се јавља у јесен и
зиму. Она је сув ветар који доноси ведро време.
15. *Фен је јак и слаповит планински ветар који
долази топлији него што је био ваздух пре
дувања фена. Доноси ведро и топло време. У
зимском периоду изазива лавине и нагло
топљење снега. Лети ако дуго дува може да
осуши ваздух и да се шумски пожари брзо и
лако шире.
16. *Торнадо је врло снажан ваздушни вртлог у
облику левка, који се спушта испод олујних
облака и састоји се од капљица воде, песка,
прашине и разних предмета које јак ветар
подиже са тла. Јавља се у САД и Мексику. Креће
се брзином до 50 km/h. У самом вртлогу ваздух
ротира брзином од 160 km/h до 800 km/h.
Торнадо наноси велике штете и оставља пустош
иза себе. Уколико настане на мору, онда се
назива морска пијавица или тромба. Морске
пијавице се јављају и на Jадранском мору и трају
од неколико минута до једног часа.
17. *Водена пара доспева у атмосферу
испаравањем воде са водених површина,
копна и биљног покривача.
*Хигрометар
*Изражава се у %
*Снижавањем температуре и хлађењем
ваздуха, влажност ваздуха се повећава.
*
18. *Облак је хидрометеор састављен од скупа
сићушних честица воде или леда или и
једних и других, које лебде у ваздуху и
обично не додирују земљу. Облак може да
садржи и крупније честице течне воде или
леда, као и течне или чврсте честице које
нису воденог састава, као што су на пример
честице дима, смога или прашине.
19. *По свом физичком саставу, облак и магла су
сличне појаве. Разлика је само у висини
постанка и величини капљица Облаци се
јављају на висинама, а магла у приземним
слојевими атмосфере.
*Посматрањем је установљено да се облаци
углавном налазе на висинама до 181 км у
тропским ширинама, до 13 км у умереним
ширинама и до 8км у поларним ширинама
20. *На основу висине на којој се појављују облаци су
сврстани у четири групе:
*Високи облаци - цирус, цирокумулус, циростратус
- јављају се на висинама изнад 6000м,
*Средњи облаци - алтостратус, алтокумулус,
нимбостратус - јављају се на висинама од 2.000
до 6.000м,
*Ниски облаци - стратокумулус, стратус - јављају
се од Земље до 2.000м,
*Облаци вертикалног развоја - кумулус,
кумулонимбус - јављају се на висинама од 500м,
а могу имати висину до 15.000м.
21. *Сви облици кондензоване или сублимиране
водене паре који из ваздуха доспевају на
земљу.
*Кишомер
*Изражавају се у mm
*
23. КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ
ТЕМПЕРАТУРЕ ГЕОГРАФСКА ШИРИНА
ПАДАВИНЕ ВЕТАР
ОБЛАЧНОСТ РЕЉЕФ
ИНСОЛАЦИЈА БЛИЗИНА ИЛИ УДАЉЕНОСТ
*
ОД МОРА
ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК МОРСКЕ СТРУЈЕ
ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА БИЉНИ ПОКРИВАЧ
ОБЛАЧНОСТ ВЕТАР
