6. 11.4. Структура атмосфере
❖ Тропосфера → горња граница је на висини ~ 12 km; ¾ укупне масе атмосфере; скоро сва водена
пара; дешавање метеоролошких појава; на сваких 100 m температура опада у просеку за ~ 0,6°С;
на горњој граници темература је око -55°С.
❖ Стратосфера → горња граница је на ~ 50 km; О₃ омотач је на висини од 7 km (око полова) до 20
km (око екватора). Температура због О₃ омотача је на горњој граници око 0°С.
❖ Мезосфера → горња граница је на висини од ~ 80 km. Овде сагоревају метеори. Температура у
горњим слојевима је од - 90°С до -120°С (најхладнија сфера).
❖ Термосфера → горња граница је на ~ 800 km. UV зраци врше фотојонизацију молекула →
„јоносфера“. Овде је јавља поларна светлост и врши се пренос радио таласа. Температура је од
- 90° до 2000°С (иако температура разређених гасова може достићи и 2500°С, она се не осећа јер
је атмосферски притисак као у вакууму па се атоми и молекули не сударају да би пренели
топлоту. Обичан термометар би регистровао темературу знатно испод 0°С).
❖ Егзосфера → горња граница на ~ 10 000 km. Она је прелаз у међупланетарни простор. У њој
круже вештачки сателити.
7. 11.5. НЗО (Ниска Земљина Орбита)
LEO (Low Earth orbit)
❖ Од 1950-их година мисије за
проучавање свемира су стизале
до ниске орбите Земље (НЗО)
која се налази на висини од
160-2000 km. Данас су овде
постављени комуникациони,
навигациони, метеоролошки,
војни .... сателити као и мисије
са сталном посадом.
❖ Током 60-ак година лансирања
космичких летелица, у овом
појасу се сакупила велика
количина космичког отпада. Да
би се смањила могућност
судара космичког отпада са
будућим новим космичким
летелицама (NASA процењује
да постоји око 180 милиона
космичког отпада величине од
1 cm до неколико тона)
неопходно је темељно
чишћење.
9. 11.7. Ефекат стаклене баште
❖ Ефекат стаклене баште представља
раст глобалне температуре услед
повећане концентрације водене паре,
CO₂, CH₄, N₂O ... у атмосфери. Већа
концентрација ових гасова изазива
појачану апсорпцију инфрацрвеног
зрачења.
❖ У геолошкој прошлости
праатмосфера је имала знатно већу
концентрацију неких од ових гасова.
Резултат тога је била већа температура
и праатмосфере и хидросфере.
❖ Када не би било ефекта стаклене
баште просечна температура
површине Земље би уместо садашњих
15 °С била око – 20 °С.
11. 11.8. Сунчево зрачење
❖ Соларна радијација се састоји од електро-
магнетног и корпускуларног зрачења.
Електромагнетно зрачење се простире
брзином од 300.000 km/s. Око 48% тог
зрачења чини видљиви део спектра, 45%
инфрацрвени, а 7% ултраљубичасти.
Корпускуларно зрачење је, магнетосфером
Земље, усмерено ка половима стварајући
поларну светлост.
❖ Сунчева светлост се филтрира кроз
атмосферу Земље. Ако директно
електромагнетно зрачење није блокирано
облацима оно се доживљава као дневна
светлост - комбинација блиставе светлости и
топлоте. Када је блокирано облацима или се
одбија од других објеката доживљава се као
дифузно светло.
❖ Ултраљубичасто зрачење има позитивне и
негативне ефекте на здравље људи.
Неопходно је за синтезу витамина Д али може
да проузрокује и мутације у ћелијама.
12. 11.9. Загревање ваздуха
❖ Соларна константа од 1354 W/m² је
количина енергије коју емитује Сунце
(100 %).
❖ Сунчеву радијацију апсорбују:
- Облаци (део инфрацрвеног и видљивог
зрачења)
- Аеросоли (инфрацрвено зрачење)
- О₃ омотач (ултраљубичасто зрачење)
- Гасови: водена пара, CO₂, метан …
апсорбују инфрацрвено зрачење
- Копнене и водене површине
❖ Сунчеву радијацију рефлектују:
- Облаци и водена пара
- Аеросоли
- Копнене и водене површине → албедо
❖ Сумарна радијација је количина
приспеле енергије до површине Земље
(50-65% тј. 550-1000 W/m²).
13. 11.10. Утицај албеда на загревање ваздуха
❖ У зависности од боје, састава и карактера подлоге рефлексија Сунчевог зрачења (албедо)
је различита, па је самим тим и загревање ваздуха различито.
14. 11.11. Остали фактори који утичу на загревање ваздуха
❖ Дневно „кретање“ Сунца → максимална
температура ваздуха је око 14 сати због
истовремене радијације Сунца и повратног
зрачења Земље.
❖ Елипсоидни облик Земље
❖ Револуција Земље
❖ Број сунчаних сати током године
15. 11.12. Остали фактори који утичу на загревање ваздуха
❖ Рељеф
❖Однос копнених и водених површина
❖ Морске струје → топлотни капацитет воде
је 2-3 пута већи
од топлотног
капацитета
копна.
❖ Микроклима градова
