3. • Стање ваздуха се исказује температу- ром,
притиском, влажношћу, трајањем сунчевог сјаја,
облачношћу, падавинама - низом карактеристика
које једним именом називамо метеоролошки
елементи. Заједничка одлика метеоролошких
елемената је та што се могу бројно одредити. Сви
они су међусобно повезани па промена једног
елемента изазива ланчану промену осталих.
• Временски елементи се мере у метеоролошким
станицама. Метеоролошке станице имају ограђен
простор са засејаном травом, на коме су
постављени основни метеоролошки инструменти.
4. ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА
• Температуром се исказује степен загрејаности
ваздуха. Температура ваздуха стално се мења, у
ритму смене дана и ноћи или годишњих доба. У
току једног дана температура ваздуха најнижа је у
зору, пред сам излазак Сунца, а највиша између 14
и 15 часова, после подне. Температура ваздуха
мери се термометром који се постављау у посебан
метеоролошки заклон 2 м изнад травњака.
• На обе Земљине полулопте, како лети, тако и зими,
температура ваздуха се см њује од екватора према
половима. Највише летње температуре ваздуха на
обе полулопте нису изнад екватора, него изнад
повратника (области пустиња).
5.
6. Трајање сунчевог сјаја
• Трајање сунчевог сјаја је време током кога
се Сунце налази над хоризонтом датог
места. Изражава се у часовима, а мери
посебним инструментима који се називају
хелиографи. Тако, на пример, просечно
годишње трајање Сунчевог сјаја у Београду
износи нешто изнад 2 000 часова или 47%
од могућег.
7. ДИЈАГРАМ ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА
• На основу мерења температура ваздуха
током дана (у 7, 14 и 21 час), одређује се
средња дневна температура, а на основу
средњих дневних, одређују се средње
месечне температуре.
• На крају се одреде средње месечне
температуре за вишегодишњи период,
обично за 30 година.
8. • Сада ово можемо приказати сликовито тако
што ћемо за сваки месец нацртати цевчицу
термометра са стубом живе одговарајуће
висине (а). Постоји и једноставнији начин ако
изоставимо термометре и стубиће живе и
забележимо тачке до којих су они допирали
(б). Када те тачке спојимо, добијена
изломљена линија јасно говори како се креће
температура ваздуха током године. Овакав
приказ се назива дијаграм температура
ваздуха. Са дијаграма, табела није ни
потребна, све се лепо види.
• Разлика између највише и најниже температуре ваздуха назива се амплитуда
температура.
9.
10. • Да ли знате
• да је највиша температура ваздуха
измерена у Сахари, у либијској оази АлАзизи (58°С);
• да је најнижа температура ваздуха
измерена на Антарктиди (-89,2°С).
11. ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК
• Када се пењемо уз високе планине, изнад нас остаје
све мање и мање ваздуха. Смањује се тежина којом
нас он притиска, тј. Смањује се ваздушни притисак.
Притисак на нивоу мора износи 1013 мб (милибара)
и то је нормалан притисак. За веће ваздушне
притиске каже се да су повишени, а за мање да су
снижени.
• Притисак и температура ваздуха су повезани.
Ваздушни притисак опада са повећањем
температуре. Зато се у деловима Земље где је
велико загревање образују области ниског
ваздушног притиска, а у областима расхлађивања
области повишеног ваздушног притиска.
12.
13. ВЕТАР
• Због неравномерног загревања Земљине
површине ваздух је у сталном кретању.
Његово хоризонтално кретање назива се
ветар. Дување ветрова најбоље може да се
прати на примеру обалских ветрова. Они
дувају из области вишег ваздушног
притиска ка областима нижег ваздушног
притиска. То важи и за све остале ветрове
на Земљи.
14. • Према трајању и обухватности ветро- ви се
деле на сталне (планетарне), периодичне
(сезонске) и локалне. Сваки светлоснотоплотни појас има своје сталне ветрове. У
хладним појасевима то су источни ветрови,
у умереним западни ветрови, а у жарком
појасу пасати. Пасати су стални ветрови
који дувају из области од око 30°СГШ и
30°ЈГШ према екватору; због Земљине
ротације скрећу ка западу.
15. • Најпознатији периодични ветрови су
монсуни, изазвани првенствено због разлике у загревању копна и мора. Типични су
за јужну Азију: зими дувају с копна (где је
притисак ваздуха тада виши) ка океану, а
лети обрнутим смером.
• Главни географски значај ветрова је у томе
што они преносе топлоту и влагу из једних
области у друге.
16.
17. • Питања
• Који су то метеоролошки елементи?
• Када кажемо да је ваздушни притисак
повишен?
• Како ваздушни притисак зависи од
температуре?
• Уопште говорећи, у ком смеру дувају
ветрови?
• Како се деле ветрови?
18. • Метеоролошки елементи - температура,
притисак, влажност, трајање сунчевог сјаја,
облачност, падавине - мере се у
метеоролошким станицама.
• У метеоролошким станицама температуре
ваздуха мере се три пута дневно (у 7, 14 и 21
час).
• Највише температуре ваздуха су у областима
око повратника.
• С повећањем температуре, ваздушни
притисак опада.
• Ветрови увек дувају из подручја високог ка
подручјима ниског ваздушног притиска.
19. • Да ли знате
• да је тропски циклон снажан атмосферски вихор који се
јавља у екваторијалним и тропским ширинама;
• да тропски циклони изазивају велике таласе на мору и
разарања у приобалним рејонима;
• да се тропски циклони у источној Азији називају
тајфуни;
• да се у Средњој Америци тропски циклон назива
ураган, или харикен, или оркан;
• да је 1988. године ураган под називом Мич опустошио
Средњу Америку (живот је изгубило око 11 000 људи, а
два милиона људи остало је без крова над главом);
• да се снажни атмосферски вихор у САД назива торнадо;
• да торнадо представља вертикални левак или вртлог
који изазива непогоде већих размера.
21. • Атмосфера у сваком тренутку садржи и водену
пару. Када би се сва та пара претворила у
воду, прекрила би целу Земљину лопту слојем
висине 27 мм. Количина водене паре у
ваздуху зависи од температуре; што је ваздух
топлији, то може да прими више влаге.
Влажност ваздуха се изражава у процентима.
Када се каже, на пример, даје влажност
ваздуха 80%, то значи да је ваздух у тој мери
засићен воде- ном паром.
22. • Једна иста висока температура ваздуха
теже се подноси када је влажност ваздуха
већа. Узрок томе је што зној са наше коже
не може да испари и то спречава наше тело
да се расхлади.
• У Каиру (Египат) средња температура
ваздуха у јуну је 27° С, а влажност ваздуха
у 14 часова је 20%.
• Исти подаци за Џакарту (Индонезија) су
27° Си 65%, где се врућина лакше подноси?
23.
24. ОБЛАЧНОСТ
• Издижући се изнад површине Земље
ваздух се расхлађује и може примити све
мање водене паре. На одређеној
температури постаје засићен и ослобађа се
вишка воде у облику огромног броја ситних
капи. Те микроскопске капљице и честице
леда формирају облаке. На мањим
висинама, над низијама и котлинама,
стварају маглу.
25. • Кондензација у атмосфери се одвија тако
што се капљице воде стварају око
сићушних честица прашине. То су честице
океанских соли, честице од вулканских
ерупција, од метеора и индустрије.
• Према облику издвојене су три основне
врсте облака: праменасти, слојевити и гомиласти. Они се стално мењају, па постоје
бројне комбинације основних облика.
26.
27. ПАДАВИНЕ
• Под одређеним условима атмосферска вода, у
течном или чврстом стању, пада на површину
Земље у облику падавина. То се ваздух, засићен
воденом паром, ослобађа вишка воде.
• Из облака се падавине излучују у облику кише,
снега или града. У почетку, на висинама од 2 км до 4
км, прво се образују честице снега и леда. Да ли ће
оне у том облику стићи до тла, зависи од
температуре ваздуха који се налази одмах уз тло.
Акоје његова температура испод нуле, онда ће
падати снег. У супротном, честице снега и леда ће се
отопити и падаће киша.
• Росу, слану, иње и поледицу једним именом
називамо ниске падавине.
28.
29.
30.
31. Висине падавина у Београду у периоду 1960-1990. године
Годишња количина падавина – 661,9 мм
