Američka književnost je u prethodna dva veka svetskoj literaturi ponudila mnoga značajna dela. Izuzetno bogata, sa piscima kreativnim i originalnim, neretko je bila uzor drugim književnicima širom sveta. Bila je u isto vreme univerzalna i samosvojna, utemeljena u podneblje u kome je nastala. Zato su američki pisci, koji su se često vrlo kritički odnosili prema stvarnosti i fenomenima društva i vremena, rado čitani u svim delovima naše planete. Nije lako odgovoriti na pitanje - šta je to veliki američki roman. Odgovor na njega traže mnogi književni znalci, u Americi i van nje. Ova prezentacija nije definitivan sud o vrednosti dela koja su u njoj zastupljena već samo pokušaj da se u moru kvalitetnih romana 19. i 20. veka izdvoje neka dela koja su na različite načine obeležila i svoju i naredne epohe. Svakako da je izbor pisaca i romana podložan kritici, odobravanju ili osporavanju. Bilo bi mnogo bolje kada bi jedno takvo predstavljanje sadržalo, recimo, stotinu romana, ali onda to i ne bi bila prezentacija već jedna ozbiljna studija. To opet ne znači da je ova prezentacija neozbiljna. Naprotiv. Neko će se setiti pisaca kao što su Edgar Alan Po ili Fenimor Kuper, na primer, iz 19. veka, a potom onih iz 20. stoleća kao što su Henri Miler, Džon Apdajk, Sol Belou, Džon Dos Pasos, Selindžer, Keruak, Tomas Pinčon, Truman Kapote, Filip Rot, Džek London, Kurt Vonegat, Džonatan frenzen, Norman Majler, Aleks Hejli, Pol Oster...I još mnogih drugih. Svi bi se oni mogli naći u jednom pregledu - retrospektivi najboljih američkih romana. I da onaj koji "bira" uopšte ne pogreši. Zato ova prezentacija i nije selekcija već samo jedan pokušaj i podsećanje na dela koja će, kao i dela autora koje sam ovde pomenuo, ostati dugo u memoriji ljubitelja vrhunske svetske književnosti.

3. HERMAN MELVIL (1819 – 1891):
„MOBI DIK“
• “Mobi Dik“ Hermana Melvila smatra se jednim od najznačajnijih dela ne samo
američke već i svetske književnosti.
• Roman prati Ismaila, mornara lutalicu, koji se priključuje posadi broda Pikvud u lovu
na kitove.
• Brodom upravlja kapetan Ahab koji ima samo jedan cilj: da se osveti Mobi Diku,
neuhvatljivom belom kitu zbog koga je ostao bez noge.
• Roman se pojavio 1851. godine.
• Može se interpretirati na više načina, ali najčešće se smatra alegorijom o čovekovoj
borbi protiv prirode i unutrašnjih demona.
• Ahab je vođa posade koja se potpuno predaje opsesivnom lovu na Mobi Dika. On
ignoriše savete i pozive na oprez.

4. OPSESIVNOST I DEHUMANIZACIJA
• Ahabova opsesija vodi ih u sve dublje i opasnije vode, a na kraju i do propasti.
• Ovaj alegorijski roman može se tumačiti na mnogo načina, a jedan od njih je i kritika
kapitalističkog načina razmišljanja.
• Kroz lik kapetana Ahaba Melvil prikazuje opsesivnost i dehumanizaciju koja proizlazi
iz potrebe za akumulacijom bogatstva.
• Ahabova odlučnost da ubije Mobi Dika na kraju ga košta života, ne samo svog već i
većine posade, što je snažna kritika neograničene želje za profitom.

6. METAFORE, SIMBOLI, ALEGORIJA
• „Mobi Dik“ takođe je značajan zbog svog složenog stila pisanja i mnoštva referenci
na mitologiju, filozofiju i književnost.
• Roman je prepun metafora, simbola i alegorija što ga čini izazovnim i složenim za
čitanje.
• Melvil je uspeo da stvori izuzetno slojevit i intrigantan roman koji izaziva duboka
razmišljanja o ljudskoj prirodi, društvvu i svetu koji nas okružuje.
• To je svakako jedan od najuticajnijih romana u američkoj književnosti i izuzetan
primer složenog i višeznačnog književnog dela.

8. CITAT
„Kako zatvorenik može da izađe sem ako se ne probije kroz zid? Za mene je Beli Kit taj
zid postavljen blizu mene. Ponekad mislim da nema ničeg s onu stranu. Ali, dosta? On
mi zadaje posla, pretrpava me; ja vidim u njemu odvratnu snagu, sa neshvatljivom
zlobom koja je prožima. Ta neshvatljiva stvar je ono glavno što mrzim; i bio Beli Kit
posrednik ili gospodar, ja hoću da iskalim tu mržnju na njemu; nemoj, čoveče, meni da
govoriš o oskvrnuću; ja bih i sunce udario kad bi me ono uvredilo. Jer ako bi sunce
moglo to da uradi, onda mogu ja ovo drugo; budući da ovde uvek vlada neka vrsta
poštene igre, a zavist rukovodi svima stvaranjima. Istina nema granica. Okreni pogled
na drugu stranu! Nepodnošljivije od đavoljeg paklenog oka jeste oko kakve budale
koja pilji u tebe! Tako, tako! Ti crveniš i blediš; moj je oganj rastopio tvoju srdžbu...“

10. HARIJET BIČER STOU (1811– 1896):
“ČIČA TOMINA KOLIBA“
• Roman je objavljen 1852. godine i bavi se životom robova,Afroamerikanaca, na
američkom Jugu u 19. veku.
• Postao je jedan od najprodavanijih i najuticajnijih romana svih vremena.
• Za vreme ropstva u SAD teško je bilo imati dobrog gospodara. Tu sreću imali su
robovi gospodina i gospođe Šelbi. Međutim, kako su bili u dugovima, neke robove
su morali da prodaju.
• Došao je trgovac robljem i kupio Toma i dečaka Harija. Ali, majka dečaka Harija,
Eliza, pobegla je sa svojim sinom. Počela je velika potraga za njima...
• U međuvremenu, Tom je prodat jednoj dobroj porodici u kojoj je bio srećan, koliko
se to može ako si rob.

12. TOMIN TRAGIČAN KRAJ
• Ali, njegov novi gospodar je ubrzo umro, pa je Tom prodat na pijaci robova
okrutnom gospodaru.
• Sada je morao da radi na plantažama pod surovim sulovima, maltretiran, bičevan,
ponižavan.
• Od silnog bičevanja, podlegao je ranama.
• Eliza je sa svojim sinom i mužem srećno stigla u Kanadu, pa potom u Afriku.
• Građu za ovaj roman spisateljica je preuzela iz zapisanih sećanja jednog odbeglog
roba.
• U novije vreme postoji dosta zamerki na lik čiča-Tome, smatra se da je previše
pasivan i pomirljiv i da je morao biti kreiran tako da jasno pokaže otpor, pobunu,
želju za boljim i dostojanstvenijim životom.

14. PRAVA POJEDINCA I LJUDSKO
DOSTOJANSTVO
• Sa druge strane, roman ima duboku emotivnu i moralnu snagu koja se odražava u različitim
temama, uključujući porodicu, veru i slobodu.
• Doprineo je buđenju svesti u Americi o neophodnosti ukidanja ropstva u predvečerje
građanskog rata.
• Roman takođe naglašava značaj ljudskog dostojanstva i prava svakog pojedinca na slobodu i
jednaku vrednost.
• To je takođe jedan od prvih primera u književnosti koji je prikazao Afroamerikance u
pozitivnom svetlu suprotno od rasističkih stereotipa koji su bili prisutni u američkoj
književnosti tog vremena.
• „Čiča Tomina koliba“, uprkos izvesnim formalno-književnim nedostacima, ima značajnu ulogu
u američkoj književnosti kao književno delo koje je doprinelo borbi protiv ropstva i rasizma.
• Roman nije samo ostavio trajan uticaj na američku kulturu, već je inspirisao ljude širom sveta
da se bore za prava drugih ljudi i protiv nepravde.

15. CITAT
„Eliza mu pogleda živo u oči te on odmah pogodi da mora biti posredi nešto
neobično. - Tiho, Hari – reče ona – ne smeš glasno govoriti. Došao je jedan zao čovek
da oduzme malog Harija njegovoj majci. Ali mati to neće dopustiti. Ona hoće da
svome malom metne kapu na glavu i da mu obuče kaputić, i da s njim odavde
pobegne, da ga gadni čovek ne može uhvatiti.
- S tim rečima obuče dečaku odelo. Uze ga zatim za ruku, došapnu mu da
bude miran, potvori vrata svoje sobe koja su vodila na verandu i izgubi se nečujno iz
kuće.
Bila je hladna, zvezdana noć i mati obavi šal čvrsto ko svoga deteta.Stari Bruno, veliki
njufanlanđanin koji je spavao u uglu pod strehom, diže se tiho režeći kad mu se
približiše. Eliza ga zovnu po imenu i životinja poče mahati repom i odmah pođe za
njom. Za nekoliko minuta stigoše do čiča-Tomine kolibe. Eliza zakuca tiho na prozor...“

17. MARK TVEN (1835 – 1910):
„DOŽIVLJAJI HAKLBERI FINA“
• Roman „Doživljaji Haklberi Fina“ jedno je od najznačajnijih dela američke
književnosti gde je, kao i u svetskoj književnosti, ostavio trajan uticaj.
• To je avanturistički, ali ne samo avanturistički, roman. U njemu ima dosta elemenata
satire.
• To je zapravo nastavak romana „Doživljaji Toma Sojera“. Radnja se vrti oko
pustolovina dečaka Haklberija Fina tokom jednog leta polovinom 19. veka kada je
putovao rekom Misisipi.
• U romanu se aktualizuju mnoga pitanja, pored ostalog problem alkoholizma s
obzirom na to da nam pisac, posredstvom Haklberijevog oca, alkoholičara, približava
ovu temu i pokazuje kakve posledice alkoholizam ima za jednog čoveka i celu
njegovu porodicu.

19. RASNA PITANJA
• Veliki problem vremena u kome je roman napisan bilo je ropstvo i težak položaj
Afroamerikanaca, pisac je kritikovao tada preovlađujuće stavove u američkom
društvu.
• Ovo delo je jedno od retkih koje je imalo crnca za jednog od glavnih likova, i to
crnca koji nije predstavljen kao rob već kao slobodan i ravnopravan čovek.
• To je važno s obzirom da se priča dešava na američkom jugu gde je dugo bilo
prisutno robovlasničko društvo.
• Iako pisac nije podržavao robovlasništvo, ovo delo kasnije je kritikovano zbog
„rasističkih i derogativnih izraza“.

20. BORBA PROTIV PREDRASUDA
• Iako se roman bavio brojnim problemima, napisan je uz stalno prisustvo humora, što
ga čini pitkim za čitanje.
• Jedan od glavnih razloga zašto je ovaj roman toliko značajan jeste način na koji Tven
prikazuje lik Haklberija Fina.
• On je junak koji se bori protiv društvenih normi i konvencija i odbacuje predrasude
koje se tiču rase i društvenog statusa.
• Haklberi je hrabar, nezavisan i spreman da se suprotstavi autoritetima kako bi se
borio za svoju slobodu i svoje ideale.
• Njegova priča predstavlja snažnu poruku o borbi protiv nepravde i društvenih
nejednakosti.

21. LOKALNI DIJALEKAT,
AUTENTIČNOST
• Tvenov stil takođe je faktor koji je doprineo uticaju ovog romana.
• On koristi lokalni dijalekat i govorni stil kako bi prikazao autentičnost i realnost
njihovih karakteristika.
• Kroz priču o Haklberiju i njegovom prijatelju Džimu Tven se bavi pitanjima koja su i
danas važna, kao što su rasne nejednakosti, problemi sa autoritetima i njihovim
predrasudama, sloboda i individualnost.
• Njegova priča ima univerzalnu poruku o važnosti odbacivanja društvenog pritiska i
borbe za ono što je ispravno.
• „Doživljaji Haklberija Fina“ je klasik koji će se čitati i analizirati još mnogo godina.

23. CITATI
„Nekako sam se sviko i na udovičine mušice i nisu mi više toliko smetale. Bila mi je
doduše muka živeti u kući, i spavati u krevetu, al pre nego što je zaladilo, katkad bi se
iskro iz kuće i spavo u šumi, to mi je bio pravi odmor. Najvolio sam onaj svoj stari
život,al sam malo, pomalo zavolio, donekle, i taj novi...
...Da mi više nisi ni prismrdio u tu školu, čuješ l ti mene? Majka ti nije znala da čita i
piše sve do svoje smrti. Pa ni ja ne znam, a sad si se ti našo da se tu kočoperiš. Ja
nisam čovek koji će to da trpi, da znaš...
...Rekao sam da neću, i neću. Časna reč. Pa nek me prozovu i podlim, kukavnim
abolicionistom, i nek me prezru, svejedno. Neću te izdati, a osim toga se ne vraćam
više tamo...“
...I sve nešto mislim da ću morati da kidnem pre ostalih među Indijance, jerbo teta Sali
oće da me usvoji i sivilizuje, a ja to ne mogu da podnesem. Već sam jednom probo...“

25. TEODOR DRAJZER (1871 – 1945):
„AMERIČKA TRAGEDIJA“
• Teodor Drajzer je napisao svoje najznačajnije delo, „Američku tragediju“, na osnovu
stvarnog događaja, suđenja Česteru Giletu, za ubistvo koje je počinio 1905. godine.
• I u romanu koji je objavljen 1925. godine glavni junak će, grabeći ka boljem životu,
bogatstvu, privilegijama, moći, a prema uzusima koje društvo nameće i postavlja,
takođe počiniti ubistvo – žene u koju je nekada bio zaljubljen, a koja bi sada mogla
biti smetnja ostvarenju njegovih ciljeva.
• Za taj zločin biće kažnjen smrtnom kaznom. Sve je bila laž, iluzija, samo slatki snovi,
slika koju mu je sistem vrednosti jednog društva usadio u glavu, a koja je za njega,
kao i milione siromašnih mladića njemu sličnih, ostala nedostižna. Trenutni uzleti bili
su samo zavaravanje i opet iluzija.

27. SNOVI, REALNOST, MORAL
• Ovaj roman jeste klasik američke književnosti koji se bavi temama društvene klase,
uspeha, moralnosti i korupcije.
• Glavni junak, Klajd, želi da napusti svoj radnički život i da postane deo bogate elite.
Međutim, kako roman pokazuje, on je osuđen na propast jer se ne uklapa u taj svet i
ne može da se nosi sa moralnim dilemama koje se pojavljuju. Čak i uprkos tome što
se devojka iz bogate porodice zaljubljuje u njega i želi da mu pomogne.
• Klajd postaje sve više uključen u laži i korupciju kako bi postigao svoje ciljeve što
dovodi do tragičnog završetka.
• Roman ističe i važnost društvenog statusa i koliko je teško pobeći od društvenih
normi.

28. NATURALISTIČKI ROMAN
• U celini, „Američka tragedija“ je roman koji govori o ambiciji, snovima i moralnoj
dilemi.
• Drajzer nam kroz Klajda Grifitsa pokazuje kako je teško pobeći od društvenih normi i
kako društvena klasa može uticati na naš uspeh i moralnost.
• Ovaj roman se obično smatra najvažnijim naturalističkim romanom američke
književnosti.
• U naturalističkim romanima autori se usredsređuju na prikazivanje ljudi u
nepovoljnim životnim uslovima, te prikazuju život na način koji je često surov,
okrutan i nepravedan. Ovi romani takođe naglašavaju važnost genetskih i socijalnih
faktora u oblikovanju ljudskog ponašanja.

30. FILM „MESTO POD SUNCEM“
• „Američka tragedija“ bavi se mnogim temama koje su karakteristične za naturalizam.
Osim genetskih i socijalnih faktora koji oblikuju živote ljudi, tu je i prikaz života u
industrijskom okruženju, siromaštvo i korupcija.
• Roman takođe istražuje duboke psihološke i moralne konflikte glavnog junaka i
koristi detaljne opise kako bi prikazao okolinu u kojoj se likovi kreću i žive.
• Po ovom romanu snimljen je čuveni film „Mesto pod suncem“ sa Montgomerijem
Kliftom i Elizabet Tejlor u glavnim ulogama.

31. CITATI
„Ko su bili ti ljudi sa novcem i šta su uradili da uživaju u tolikom luksuzu gde drugi naizgled
dobri kao i oni sami nemaju ništa? I po čemu su se ovi poslednji toliko razlikovali od
uspešnih...
- Bio sam u Čikagu pre nego što sam došao ovde, ali nisam baš mnogo plesao. Morao sam da
radim – Razmišljao je kako takve devojke kao što je ona imaju sve, za razliku od devojaka
poput Roberte koje nemaju ništa. Pa ipak, kako se sada osećao u ovom slučaju, Roberta mu
se više dopala. Bila je slađa, toplija i ljubaznija – ne tako hladna...
- Kakva je bedna stvar roditi se siromašan, a nemati ko da uradi nešto za tebe dok i sam ne
možeš išta da učiniš za sebe...
- Gospodo iz porote, pojedinac kome se ovde sudi je mentalna i moralna kukavica – ni više ni
manje – ni na koji način iskreni, tvrdokorni zločinac...
- Istinu govoreći, Klajd je imao dušu kojoj nije suđeno da odraste. Definitivno mu je
nedostajala ta mentalna jasnoća i unutzrašnja usmeravajuća primena koja u mnogim
slučajevima dozvoljava da se iz činjenica i puteva života izdvoje određene stvari ili ono što
doprinosi direktnom napredovanju...“

33. VILIJAM FOKNER (1897 – 1962):
„BUKA I BES“
• Vilijam Fokner bio je američki književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949.
godine, po mnogima najveći američki romanopisac i jedan od najvećih svetskih prozaista.
• Ogroman je njegov uticaj na pisce kao što su Kami, Markes, Ljosa, Toni Morison...
• Delo karakteriše raskošna invencija, vatromet tehničke virtuoznosti, tragično-ironična vizija
života u kojoj vlada sudbina, kob, oživljena čestim burlesknim i komičnim scenama.
• Delo koje istražuje ponore zla i infernalne situacije: ludilo, incest, ubistvo, masakriranje,
silovanje, linč, bratoubistvo, čedomorstvo...
• Istovremeno je afirmacija ljudskosti i stoičkog humanizma izraženog u hrišćanskoj
ikonografiji i naglasku na vrlinama koje je Fokner istakao u govoru pri dodeli Nobelove
nagrade: hrabrost, saučešće, ponos, ljubav, čast i žrtva.

35. ČETIRI NARATIVNA GLASA
• Roman „Buka i bes“ objavljen je 1929. godine i smatra se jednim od najznačajnijih
dela moderne književnosti. Poznat je po upotrebi literarnog metoda toka svesti.
• Predstavlja kompleksnu priču o padu porodice Kompson koja se odvija kroz četiri
narativna glasa.
• Svaki glas predstavlja drugu perspektivu događaja i vremensku liniju, što stvara
izvesnu konfuziju i teškoće u razumevanju priče.
• Prvi narativni glas je Bendžamin Kompson koji ima mentalne poteškoće i priča u
neredovnim intervalima čime se kod čitaoca stvara osećaj dezorijentisanosti i
pometnje.
• Drugi narativni glas pripada Kventinu Kompsonu koji se suočava sa emotivnim
problemima i ima suicidalne misli.

37. PROPADANJE PORODICE
• Treći glas je Džejson Kompson, najstariji sin u porodici, koji je besan i nezadovoljan
svojim životom.
• Četvrti glas je treće lice koje služi kao objektivna perspektiva.
• Priča se odvija na dva nivoa: jedan je sadašnjost u kojoj se opisuje poslednji dan u
životu Lusi Kompson, a drugi je prošlost, u kojoj se detaljno predstavlja život
porodice Kompson. Ova struktura romana stvara konfuziju i teškoće u razumevanju
priče, ali istovremeno omogućava čitaocu da dublje razume likove i njihove
psihološke probleme.
• Jedna od glavnih tema romana je propadanje porodice Kompson i njihove moralne
vrednosti. Ta porodica ne samo da je izgubila svoju ekonomsku moć, već se i
moralno urušila. Članovi porodice opsednuti su prošlošću što ih sprečava da žive u
sadašnjosti i kreiraju budućnost.

39. STREAM-OF-CONSCIOUSNESS
TEHNIKA
• Ovaj roman takođe se bavi temom rasizma jer se događaji odvijaju u južnjačkom
američkom društvu gde su rase stalno podeljene.
• Možda najznačajniji lik u romanu jeste Kventin Kompson koji se suočava sa osećajem
bespomoćnosti i beznadežnosti. Kventin je opsednut porodičnom prošlošću i
svojom sestrom Keti što ga dovodi do samoubistva.
• Ovaj lik predstavlja izgubljenu generaciju koja se suočava sa promenama u društvu
kao i sa moralnom krizom.
• Foknerov stil je veoma kompleksan i isprepletan. On koristi različite narativne
glasove da bi izrazio različite perspektive i složenost likova.
• Takođe, Fokner koristi stream-of-consciousness tehniku koja omogućava čitaocu da
uđe u misli likova i da ih bolje razume.

41. DUBOKA I EMOTIVNA PRIČA
• Jedan od najupečatljivijih momenata u romanu jeste jezik. Fokner koristi južnjački
dijalekat i izraze da bi se autentično dočaralo južnjačko društvo i način života.
• „Buka i bes“ je roman koji zahteva koncentraciju i strpljenje kod čitaoca, ali pruža
duboku i emotivnu priču koja se bavi složenim temama kao što su moralni pad,
psihološke krize, rasizam i propadanje porodice.
• Fokner uspeva da nas uvede u misli likova i da nam prikaže svet iz njihove
perspektive što nam omogućava da bolje razumemo njihove postupke i osećanja.

43. CITATI
„Bio je neki časovnik, visoko gore na suncu, i meni pade na pamet kako čoveka, kad nešto
neće da uradi, njegovo telo tera na to, nekako nesvesno. Mogao sam da osetim mišiće na
zadnjoj strani vrata, a zatim da čujem kako mi sat u džepu otkucava, a ubrzo posle toga su svi
zvuci zamrli, sem zvuka koji je proizvodio sat u mome džepu.
Tamo u izlogu bilo je dvanaestak satova, dvanaestak različitih vremena i svako od njih s
istom onom potvrdom i protivrečnom uverljivošću koju je imao i moj sat, bez ijedne kazaljke
uopšte. Jedan drugome su poricali tačnost. Ja sam mogao da čujem svoj sat, kako kuca negde
u mom džepu, čak i ako niko nije mogao da ga vidi, koji čak ne bi bio u stanju ništa da kaže i
kad bi ga neko mogao videti.
I tako rekoh sebi da kupim ovaj. Jer mi je otac kazao da je vreme umrtvljeno dokle god
ga mrve točkići; i da se vreme vraća u život jedino kad sat stane. Kazaljke su bile izdužene,
malo izvan vodoravnog položaja pod blagim uglom, kao galeb koji se njše na vetru...“

45. F. SKOT FICDŽERALD (1896 – 1940):
„VELIKI GETSBI“
• Američki pisac romana i novela koje su obeležile džez-eru.
• Pripada grupi pisaca koju su nazivali „Izgubljenom generacijom“ (Gertruda Stajn),
zapravo Amerikancima rođenim oko 1890. godine koji su sazreli za vreme Prvog
svetskog rata.
• Vreme provedeno u Parizu dvadesetih godina 20. veka snažno je uticalo na njegov
umetnički razvoj, što je bio slučaj i sa drugim velikim američkim piscima poput
Hemingveja i Henrija Milera.
• Roman „Veliki Getsbi“ prvi put je objavljen 1925. godine. Radnja je smeštena u
izmišljenom gradu Vest Eg na Long Ajlendu u leto 1922. godine.
• Priča se razvija oko mladog i misterioznog milionera Džeja Getsbija i njegove
opsesije prelepom Dejzi Bjukenen.

47. PROPAST AMERIČKOG SNA
• „Veliki Getsbi“ takođe istražuje i teme poput dekadencije, idealizma i otpora prema
promenama i socijalnim previranjima.
• Glavni lik romana, Getsbi, prikazan je očima naratora, Nika, koji je ujedno i jedan od
Getsbijevih komšija. Kroz Nika čitaoci stiču uvid u društvenu klasu i ponašanje ljudi
tog doba, kao i psihologiju i motivacije likova.
• Glavna tema romana je propast američkog sna. Ficdžerald se bavi idejom da ljudi iz
svih slojeva društva mogu da postignu uspeh i da postanu bogati, ali to ne
garantuje sreću i ispunjenost.
• Getsbi predstavlja ideal američkog sna, osobu koja se izdigla iz siromaštva i postala
veoma bogata. Ipak, njegovim pokušajima da povrati Dejzi pokazuje se da je i on,
poput mnogih drugih likova u romanu, nesrećan i usamljen i da mu bogatsvo i
uspeh nisu doneli sreću.

49. IDENTITET, LAŽ, ILUZIJA
• Još jedna značajna tema jeste ideja društvene klase i njene snage. Likovi u romanu
se jasno razlikuju po svom društvenom statusu i bogatstvu.
• Ficdžerald kritikuje preovlađujuću ideju da je novac jedino merilo uspeha i sreće i
prikazuje kako se društvena klasa i privilegije manifestuju u ponašanju i odlukama
likova.
• Pored toga, roman se bavi i pitanjem identiteta. Getsbi je na neki način svoj identitet
izgradio na laži i iluziji, stvarajući imidž tajanstvenog i bogatog čoveka da bi
impresionirao Dejzi i društvo.
• Ficdžerald ukazuje koliko je teško održavati takvu lažnu sliku o sebi i kako to može
imati negativan uticaj na psihu osobe.

51. SLOJEVITI LIKOVI
• Ficdžerald je poznat i po svom stilu. Roman je napisan veoma precizno i detaljno, sa
pažljivo odabranim rečima i jezičkim figurama koje naglašavaju emocije i atmosferu.
• Koristi se simbolika da bi se naglasila neka osnovna pitanja. Na primer, Getsbijeva
kuća predstavlja iluziju, dok Dr. T.J. Ekberg predstavlja ispraznost i korumpiranost
visokog društva.
• Likovi u romanu su slojeviti i kompleksni. Getsbi, kao centralni lik, prikazan je kao
ambiciozan, ali i nesiguran, sa dubokom željom da se poveže sa Dejzi. A ona je
prikazana kao lepa, ali sebična i razmažena žena, dok je njen suprug, Tom, prikazan
kao surovi i arogantni bogataš koji ne mari za tuđa osećanja.

52. BOGATSTVO I SREĆA
• Kao kritika društva, romnan „Veliki Getsbi“ pruža uvid u živote bogatih i slavnih, ali i
u mračne strane društvene klase i predrasuda.
• Pisac naglašava da, uprkos svom bogatstvu i moći, ljudi i dalje mogu biti nesrećni i
usamljeni.
• Ovaj romanostao je važan i danas jer se i dalje suočavamo sa sličnim društvenim
problemima i predrasudama.

54. CITAT
„Ako je karakter neprekinut niz uspešnih postupaka, onda je u njemu bilo nečeg
veličanstvenog, neke pojačane osetljivosti na sva obećanja koja život daje, kao da je
povezan sa jednom od onih složenih naprava koje beleže potrese udaljene deset
hiljada milja. Ta njegova osetljivost nije imala nikakvih dodirnih tačaka s opuštenom
podložnošću utiscima koja je udostojena naziva „stvaralačka priroda“ – bila je to
jedinstvena darovitost za gajenje nade, spremnost za idealizovanje kakvu nikada
nisam video ni kod koga drugog i koju je malo verovatno da ću ikada više u nekome
pronaći“.

57. SINKLER LUIS (1885 – 1951):
„KRALJEVSKA KRV“
• „Kraljevska krv“ (Kingsblood Royal) je roman američkog nobelovca Sinklera Luisa
objavljen 1947. godine.
• Roman prati priču glavnog junaka, bankarskog službenika Nila, koji otkriva da ima
afričke pretke (i ne samo afričke, no i indijanske) što izaziva burne i za njega i
njegovu porodicu katastrofalne reakcije u zajednici u kojoj živi (u SAD).
• Roman se bavi rasnim pitanjima i segregacijom u Americi nakon Drugog svetskog
rata. No, pitanja i problemi koji se u njemu javljaju ne moraju da imaju geografsku
odrednicu, oni su univerzalni, kako tada, tako i danas, nažalost.
• Način na koji glavni junak otkriva svoje poreklo mogao bi da se uporedi sa Edipovim
traganjem i kasnijom propašću zbog tragičnog saznanja.

59. SNAGA PREDRASUDA
• Izgleda da je nešto što bi u normalnim i civilizovanim okolnostima trebalo da bude
beznačajna stvar, ili u najmanju ruku jedno skriveno bogatstvo, a to je da su nam preci
pripadali različitim rasama, ovde dobilo jezive i tragične dimenzije i dovelo do progona a
kasnije i divljačkog napada na čitavu porodicu kojoj na kraju romana, ipak ujedinjenoj, preti
smrtni ishod.
• Rasne predrasude, zadojenost mržnjom od malena, pogrešno i isključivo vaspitanje
karakterisali su i glavnog junaka i njegovu porodicu, njegovu ženu koja ipak pokazuje veliku
privrženost i ljubav ostajući kraj njega iako može da ode i započne novi život. Oni su, pre
tragičnog saznanja, bili tipični predstavnici dobrostejeće belačke porodice u usponu ka
ostvarenju američkog sna.
• Međutim, jedna banalnost kao što je molba junakovog oca glavnom liku da proveri da li u
njihovim venama teče kraljevska krv, dovešće do saznanja koje će uzrokovati stravične
posledice. Dojučerašnji prijatelji, poznanici, komšije, kolege, postaju ogorčeni neprijatelji,
mrzitelji „iz duše i srca“, progonitelji, diskriminatori, mučitelji – a da im ni junak ni njegova
porodica nikakvo zlo nisu učinili.

60. NILOVA HRABROST
• Kroz lik Nila, Luis se bavi pitanjima identiteta i pripadnosti. On se suočava sa teškim
izborom – da li će prihvatiti svoje afričko nasleđe i boriti se protiv rasne segregacije
ili ostati u svojoj sigurnoj, ali neiskrenoj beloj zajednici. Opredeljuje se, hrabro, za
ovo prvo.
• Autor na ovaj način osuđuje rasizam i segregaciju, ali i ljude koji se ne usuđuju da se
suprotstave okoštalim normama i predrasudama, čak i ako shvataju koliko su glupe.
• Roman takođe pruža uvid u društvene norme i vrednosti Amerike (ali ne samo
Amerike jer je, kao što rekosmo, problem univerzalan)posle Drugog svetskog rata.
• Nilov susret sa afroameričkom zajednicom otkriva mu njihovu borbu za prava i
jednakost, ali i to kako su prisiljeni da žive marginalizovano i u siromaštvu.

62. UNIVERZALNOST
• Autor naravno žestoko osuđuje društvo koje prihvata rasizam i segregaciju kao
normalne stvari.
• Kao i mnogi drugi romani Sinklera Luisa i „Kraljevska krv“ je kritika američkog
društva i sistema vrednosti. No, ovim romanom on je „zagrebao“ po problemima
koji nisu karakteristični samo za Ameriku, već ceo svet ili njegov najveći deo. Jer, na
drugim meridijanima postoje neke druge diskriminacije čiji epilog jeste vrlo sličan
onome koji nalazimo u ovom romanu sa američkog tla.
• Zato je roman i danas važan po temama i pitanjima koje pokreće, a Luisova
sposobnost da kritički i analitički razmišlja o društvu, normama, moralu,
predrasudama i sistemu vrednosti čini ga jednim od najznačajnijih pisaca 20. veka.

63. CITAT
„Za nekoliko nedelja naučio je da bez patnje i sumnje ne može pčostojati celo ljudsko
biće...
...Kao svaki promišljeni roditelj u svakom dobu istorije, Nil se tešio: Moja generacija je
propala, ali ova nova će promeniti ceo svet, i pobožno izaći na izbore čak i u kišne
izborne dane, i nikada ne piti više od jednog koktela, i okončati sve ratove...

64. CITAT
...Iz gomile, grubim i odlučnim glasom, drvoseča Vander je graknuo: - Ne pričaj kao
budala! Iselićeš se iz ovog kraja večeras, ili ćemo srušiti kuću i pobrinuti se za svakog
prokletog crnju u njemu!
Nil je sa hladnoćom rekao: - Gospodine Vander?
- Aha?
- Mi obično kažemo crnac, a ne crnja.
Džet Snud je tada viknuo: - Hajde braćo! Krenite! To je delo Gospodnje! Idemo...
Tako su se Vander, Snud i Fetering zajedno zanjihali prema Nilu. Čuo se pucanj iz
gomile, a metak, koji je prošao preko Nilovog ramena, pogodio je njegovu suprugu,
Vestal. Čuo je kako dahće; na sekund okrenu glavu prema njoj. Ona je odbrusila: - Nije
ništa. Samo mi je dodirnula ruku. Neka im je...“

66. RALF ELISON (1914 – 1994):
“NEVIDLJIVI ČOVEK“
• Roman „Nevidljivi čovek“ objavljen je 1952. godine i smatra se jednim od
najznačajnijih romana američke književnosti 20. veka.
• Istražuje kompleksnu temu identiteta i rasne nejednakosti u američkom društvu.
• Junak ovog romana je mladi crnac sa juga Amerike. Školovanje na crnačkom
koledžu, koje je za njega predstavljalo najveći životni dar, biva iznenada prekinuto.
On je izbačen sa koledža zato što je jednom belcu „pogrešno“ predstavio stvarnost.
• Nevidljivi čovek, junak ovog romana, doći će u Njujork. Poslovi, na kojima će uvideti
realnost užasnog postupanja sa radnicima, biće zamenjeni ponudom jedne političke
organizacije da postane njen član. I ne samo to, junak romana postaje jedan od
vodećih ljudi te organizacije.

68. RASIZAM, SPOLJNI I UNUTRAŠNJI
SVET
• Međutim, on uviđa da je njegovo delovanje plod velike manipulacije...
• Ono što je nesumnjivo veliki kvalitet ovog romana, to je pripovedačka veština pisca
koji uspeva da pažnju čitalaca održi na zavidnom nivou od prve do poslednje
stranice.
• Slika užasa spoljnog sveta nadovezuje se na predstavu unutrašnjih preživaljavanja
junaka, izatkanih toliko vešto da nas svaka rečenica ove priče u isto vreme i fascinira
i boli.
• Kroz priču o glavnom junaku Elison govori o rasističkom društvu koje često ne vidi
crne ljude kao pojedince, već ih tretira kao dehumanizovane objekte.
• Na taj način roman istražuje ideju nevidljivosti gde je protagonista prisutan u
društvu, ali se čini da ga niko ne primećuje.

69. IDENTITET I NEJEDNAKOST
• Kroz razne likove i događaje u romanu, Elison istražuje različite aspekte iskustva
crnih ljudi u SAD.
• Od borbe za jednakost do očekivanja da se crni ljudi prilagode beloj kulturi, roman
se bavi mnogim važnim društvenim pitanjima.
• Elison takođe korsiti različite stilove, uključujući i introspektivni monolog glavnog
lika, koji pomaže u prenosu kompleksnih emocija i iskustava protagonista.
• Ovaj stil doprinosi dubljem razumevanju lika i njegovih motivacija.
• U celini, „Nevidljivi čovek“ je važan roman koji istražuje složene društvene probleme
i teme identiteta i nejednakosti.

71. AKTUELNOST
• Elisonov stil i karakterizacija glavnog junaka čine roman veoma emotivnim i dirljivim,
dok istovremeno naglašavaju važnost ovog problema u američkom društvu.
• Kao takav, ovaj roman je i dalje aktuelan i relevantan za razumevanje društvenih
problema sa kojima se suočava moderna Amerika.
• „Nevidljivi čovek“ je često u stručnim krugovima nazivan jednim od najvećih romana
20. veka i smatra se da je inspirisao mnoge druge autore.

72. CITATI
- „Šta sam i koliko izgubio pokušavajući da uradim samo ono što se od mene očekivalo
umesto onoga što sam sam želeo?
- Kada otkrijem ko sam, biću slobodan.
- Život treba živeti, a ne kontrolisati; a čovečanstvo je pobeđeno nastavljanjem da igra pred
izvesnim porazom.
- Svet je mogućnost ako je samo otkrijete.
- Ja sam nevidljivi čovek. Ne, nisam bauk poput onih koji su proganjali Edgara Alana Poa: niti
sam jedna od vaših holivudskih ektoplazma. Ja sam čovek od materije, od mesa i kostiju,
vlakana i tečnosti, i čak bi se moglo reći da posedujem um. Ja sam nevidljiv, jednostavno zato
što ljudi odbijaju da me vide. Poput bestelesnih glava koje ponekad vidite u cirkuskim
sporednim predstavama, kao da sam okružen ogledalima od tvrdog, izobličenog stakla. Kada
mi priđu, vide samo moju okolinu, sebe ili plod svoje mašte, zaista, sve i svašta osim mene...“

74. ERNEST HEMINGVEJ (1899 – 1961):
„STARAC I MORE“
• Ovaj roman američkog nobelovca Ernesta Hemingveja objavljen je 1952. godine.
• Radnja se odvija na Kubi i prati život Santijaga, starog ribara koji se suočava sa
brojnim izazovima u svojoj želji da uhvati veliku ribu.
• Roman je duboko utemeljen u temama kao što su čovekova borba sa prirodom,
usamljenost, starenje i smrt.
• Santijago je čovek koji je ceo život posvetio ribolovu i koji se suočava sa teškom
situacijom nakon što su svi ribari otišli a on ostao sam na moru.
• Međutim, on se ne predaje i odlučuje da nastavi borbu protiv ogromne ribe koju je
uhvatio čime pokazuje svoju izuzetnu hrabrost i upornost.

76. „TVRDO KUVANA PROZA“
• Roman se bavi pitanjima egzistencijalne prirode poput značaja smrti i čovekovog
mesta u svetu.
• Santijago je lik koji prihvata svoju sudbinu i ne boji se smrti, što ga čini još snažnijim
književnim junakom.
• Hemingvej koristi jednostavan i direktan stil čime se dodatno naglašava surovost
prirode i okruženja u kome se radnja odvija.
• Opisi prirode su slikoviti i detaljni, a dijalozi jednostavni i kratki.
• Hemingvej je dugo radio kao novinar te se to odrazilo na njegov stil pisanja koji
često nazivaju „tvrdo kuvanom prozom“ zbog novinarski kratkih, jednostavnih i
sažetih rečenica.

78. SIMBOLIKA
• Ovaj roman karakterišu jednostavna kompozicija i radnja kao i usporeni tok
događaja.
• Modernim romanom čini ga tehnika unutrašnjeg monologa kojom pisac iznosi misli
glavnog junaka.
• U vreme kada je ovaj kratak roman objavljen ljudima je ta priča predstavljala simbol
svakodnevne borbe za puko preživljavanje.
• Može se reći da ga i zbog toga sa jednakim zanimanjem čitaju i danas.
• Iako je Santijago nakon duge i teške borbe ipak ostao bez ribe, on je za sebe veliki
pobednik, jer je uspeo da dokaže kako je još uvek sposoban da se bori do kraja bez
obzira na krajnji rezultat.
• U toj borbi nisu ga sprečile prepreke kao što su starost, nedostatak sna, umor, glad i
morski psi.

80. CITATI
• Još ima dva sata do zalaska sunca i možda će pre tog doba ona izroniti. Ako to ne
učini sada, onda će izroniti kad mesec zasija. Ako i tada to ne bude, onda će možda
izroniti kada sunce grane. Nije me uhvatio još nikakav grč i osećam se dovoljno
snažnim. Najzad, ona ima udicu u ždrelu, a ne ja. Ali, kakva mora da bude riba koja
tako vuče! Mora da je dobro zagrizla. Da mi je samo jednom da je vidim kako bih
saznao kakvog imam protivnika...
• Tada se riba pojavi živa, mada je smrt bila u njoj, i diže se visoko iz vode pokazujući
svu svoju ogromnu dužinu, svu svoju snagu i lepotu. Izgledalo je kao da visi u
vazduhu iznad starca u čamcu. A onda pade pljesnuvši u more i preli vodom starca i
ceo čamac...
• - Ali čovek nije stvoren za poraze – reče on – čovek može biti uništen, ali ne i
pobeđen...“

83. DŽON STAJNBEK (1902 – 1968):
„PLODOVI GNEVA“
• Ovo je jedan od najuticajnijih romana u američkoj književnosti. Objavljen 1939.
godine roman je brzo postao bestseler i nagrađen je Pulicerovom nagradom. Pisac,
Džon Stajnbek, kasnije će (1962) dobiti i Nobelovu nagradu.
• Roman prati porodicu Džoud, siromašne seljake koji napuštaju svoje domove tokom
Velike depresije tridesetih godina prošlog veka u Americi, i putuju u Kaliforniju u
potrazi za poslom i boljim životom.
• Kroz priču o Džoudovima Stajnbek razotkriva nepravdu i ekonomske probleme koji
su postojali u Americi u to vreme.
• Džoudovi su primorani da se prilagode novim uslovima u Kaliforniji i da se bore za
preživljavanje. Na tom putu susreću razne ljude od kojih su neki spremni da im
pomognu dok drugi žele da ih iskoriste...

85. KIŠA KOJA PREDSTAVLJA NADU
• Stajnbek koristi različite tehnike pripovedanja kako bi prikazao živote i borbe
Džoudovih.
• U romanu se smenjuju delovi koji se fokusiraju na različite likove, uključujući Toma
Džouda, glavnog junaka, čiji put od razočaranog muškarca do borca za prava
radnika predstavlja srž romana.
• Takođe, Stajnbek koristi simbole, poput kiše koja predstavlja nadu, i metafore kako
bi istakao svoje socijalne i političke ideje.
• Roman se bavi širim pitanjima američkog društva u Velikoj depresiji, uključujući
ekonomsku nejednakost, socijalnu nepravdu, tranziciju sela u gradove, rasne i
etničke konflikte...

86. SOCIJALNE NEJEDNAKOSTI I
UNIVERZALNE NEPRAVDE
• Stajnbekova snažna kritika ekonomske i društvene nepravde koja se provlači kroz
roman i danas je aktuelna.
• „Plodovi gneva“ Džona Stajnbeka jesu jedan od najvažnijih romana američke
književnosti i, pored ostalog, primer odlične socijalne literature.
• Kroz priču o Džoudovima Stajnbek je uspeo da prikaže duboke socijalne
nejednakosti i nepravdu u američkom društvu u Velikoj depresiji (koja, gledano iz
današnje perspektive, zapravo jeste i univerzalna nepravda).
• Njegova snažna kritika sistema koji je doveo do takvog stanja i danas je relevantna,
što dokazuje koliko je ovaj roman uticajan i značajan.

89. CITAT
„Ovde postoji tuga koju plač ne može da simbolizuje. Ovde postoji neuspeh koji obara
sav naš uspeh. Plodna zemlja, ravni drvoredi, čvrsta stabla i zreli plodovi. A deca koja
umiru od pelagre moraju da umru jer se od pomorandže ne može dobiti profit. I
mrtvozornici moraju da popune potvrdu – umrli su od neuhranjenosti – jer hrana
mora da truli, mora biti naterana da truli. Narod dolazi s mrežama da peca krompir u
reci, a stražari ih zadržavaju; dolaze u zveckavim kolima po bačene pomorandže, ali
kerozin se prska preko njih. I stoje mirno i gledaju krompir kako pluta, slušaju kako
vrište svinje koje ubijaju u jarku i pokrivaju živim krečom, gledaju planine pomorandže
kako se spuštaju do truleće isplake; a u očima ljudi je neuspeh; a u očima gladnih raste
gnev. U dušama ljudi pune se i postaju sve teži plodovi gneva, sve teži za berbu...“

92. HARPER LI (1926 – 2016):
„UBITI PTICU RUGALICU“
• Kroz lik Skaut Finč, šestogodišnje devojčice, upoznajemo se sa malim učmalim
gradom na jugu SAD, u Alabami, za vreme Velike depresije.
• Nju i brata Džema odgaja otac, udovac, Atikus Finč, i uči ih da budu pravedni i
empatični. Atikus je istaknuti advokat koji nakon što jednog od stanovnika,
Afroamerikanaca, Toma Robinsona, optuže za silovanje belkinje, pristaje da ga
zastupa, uprkos pretnjama zajednice pune predrasuda.
• Braneći Toma Atikus staje u odbranu ljudskosti, pravičnosti i ljudskog dostojanstva.
• Okrutnosti i ograničenosti stanovnika okruga Mejkom suprotstavlja se lik Atikusa
koji ih podseća koliko je važno biti i ostati čovek.

94. PTICA RUGALICA – NEVINOST I
ČISTOTA
• Harper Li koristi različite tehnike pripovedanja kako bi prikazala živote i borbe likova
u romanu.
• Kroz priču o Skaut i Džemu ona uspeva da prikaže duboke socijalne i rasne
nejednakosti u američkom društvu. Ali ova priča ima i univerzalne poruke i
upozorava nas na snagu i silu predrasuda sa jedne i ljudskosti sa druge strane.
• Harper Li koristi metafore i simbole poput ptice rugalice koja predstavlja nevinost i
čistotu.
• Roman se bavi širim pitanjima društva u južnim delovima SAD, uključujući rasizam,
socijalnu nepravdu, borbu za pravdu i jednakost.

95. SEDAMNAEST METAKA
• Bez obzira na sve očigledne dokaze, crnac Tom Robinson ipak je proglašen krivim.
On nije dočekao ulaganje žalbe niti novo suđenje. Pokušao je da pobegne iz zatvora,
penjući se uz ogradu pred očima stražara.
• Uspeo bi da su mu obe ruke bile zdrave. Ubijen je u trenutku kada je već prešao
ogradu. U njega je ispaljeno sedamnaest metaka.
• U nedeljnim novinama izašao je tekst o Tomu Robinsonu u kojem je urednik njegovu
smrt uporedio sa ubistvom ptice rugalice.
• Napisao je da je greh bilo pucati u Toma, isto kao što je greh ubiti pticu koja nikom
ne čini zlo.

97. CITATI
• „Upucajte sve plave sojke koje želite, ako možete da ih pogodite, ali zapamtite da je greh
ubiti pticu rugalicu...
• Ptice rugalice ne rade ništa drugo osim što prave muziku u kojoj uživamo. Ne uništavaju
ljudima vrtove, ne gnezde se u ambarima za kukuruz, ne rade ništa drugo osim što nam
pevaju iz dubine srca. Zato je greh ubiti pticu rugalicu...
• Nikada nikoga ne možeš stvarno da razumeš dok ne sagledaš stvari iz njegovog ugla...
• ...da bih mogao da živim s drugim ljudima, najpre moram da živim sa samim sobom. Jedino
što se ne povinuje vlasti većine jeste nečija savest...
• ...Želeo sam da vidiš nešto kod nje – želeo sam da vidiš šta je prava hrabrost, umesto da
stekneš predstavu da je hrabrost čovek s puškom u ruci. To je kada unapred znaš da si
pobeđen, ali ipak počneš i isteraš to do kraja bez obzira na sve. Retko pobediš, ali katkada ti
to ipak pođe za rukom...“

98. CITAT
„Nije neophodno govoriti sve što znaš. To ne priliči jednoj dami – kao drugo, ljudi ne
vole da budu u blizini nekoga ko zna više od nji’. To I’ razdražuje. Nikoga od njih nećeš
promeniti tako što ćeš govoriti kako treba; moraju sami da požele da nauče, a kada ne
žele da uče, ne možeš ništa drugo osim da držiš jezik za zubima ili govoriš njihovim
jezikom...“

100. TONI MORISON (1931 – 2019):
„VOLJENA“
• Ovo je roman, objavljen 1987. godine, za koji je Toni Morison dobila Pulicerovu
nagradu, da bi 1993. godine, za svoja sabrana dela, dobila i Nobelovu nagradu.
• Odbegla robinja Seta živi u Ohaju u godinama posle Građanskog rata u SAD.
• Progonjena je košmarnim sećanjima na Slatki dom, farmu na kojoj je živela.
• Njeno novo utočište zaposeo je destruktivni duh koji joj otežava život, ali prema
kojem ona oseća beskrajnu nežnost.
• To je njena ćerka, Voljena, kojoj je u vreme bekstva, u strahu da će biti uhvaćena i
svirepo kažnjena, oduzela život.
• Na dečjem grobu nema čak ni imena, kao epitaf urezano je samo Voljena.

102. NELINEARNO PRIPOVEDANJE
• Kroz celu priču otkrivaju se traumatična iskustva robova koja utiču na njihov život i
psihu.
• Morison na slikovit način prikazuje bol i patnju koju su ti ljudi, bivši afroamerički
robovi, morali da pretrpe, ali istovrfemeno otkriva i način na koji su uspeli da održe
nadu i bore se protiv nepravde.
• Takođe se bavi i temom ljubavi, posebno majčinske ljubavi, koja može biti neizmerna
i sveobuhvatna.
• Morison je u romanu koristila razne književne tehnike, uključujući i nelinearno
pripovedanje, koje pomažu u prikazu traume i emocionalne nestabilnosti likova.

103. ČOVEČNOST U TEŠKIM
VREMENIMA
• Ova tehnika čitaoca navodi da se suoči sa fragmentiranim i haotičnim prikazom
likova, dok istovremeno čitalac postaje svestan traume koju su junaci prošli.
• „Voljena“ je roman koji se u literaturi često proučava i koji je osvojio brojne književne
nagrade.
• To je moćna priča o borbi protiv nepravde i očuvanju čovečnosti u teškim
vremenima.
• Evo šta je o ovom romanu rekla književnica Margaret Atvud: „Svestranost, veština i
dijapazon emocija Toni Morison ne poznaju granice. Ukoliko postoji ikakva sumnja u
njen status jednog od najznačajnijih romanopisaca u Americi, ne samo svoje
generacije nego uopšte, roman „Voljena“ će ih sve raspršiti“.

105. CITATI
• „Ljubav jeste ili nije. Tanka ljubav uopšte nije ljubav...
• Ona je moj prijatelj uma. Ona me okuplja, čoveče. Komadi koji su ja, ona ih skuplja i
vraća mi ih po pravom redosledu.
• Slatki, ludi razgovori puni polurečenica, sanjarenja i nesporazuma uzbudljiviji su
nego što bi razumevanje ikada moglo biti.
• Ja i ti juče smo dobili više od bilo koga. Treba nam neka vrsta sutra.
• ...Ako kuća izgori, ona je nestala, ali mesto – slika o tome – ostaje, i to ne samo u
mom sećanju, već izvan toga, u svetu koji nas okružuje. Ono čega se sećam je slika
koja lebdi okolo, izvan moje glave. Smatram, čak i ako ne mislim, čak i ako umrem,
slika onoga što sam uradila, ili znala, ili videla, još uvek je tamo. Baš na mestu gde
se to dogodilo...“

107. MISLI TONI MORISON
• „Svi umiremo. To je možda smisao života. Ali imamo jezik. To je možda mera naših života.
• Jezik nas štiti od zastrašujućih stvari bez imena. Jezik je meditacija.
• Mesto na kojem možete voleti koga god izaberete, gde vam nije potrebna dozvola za
požudu, to mesto je sloboda.
• Ne molite nikoga ni za šta, naročito ne za ljubav.
• Rasizam će nestati kada više ne bude profitabilan i psihološki upotrebljiv. A kada se to desi,
rasizam će nestati. Ali trenutno ljudi zarađuju mnogo novca na njemu.
• Svaki raj, svaka utopija, oblikovana je ljudima koji nisu tu, ljudima kojima nije dozvoljen ulaz.
• Neprijatelj nisu muškarci. Neprijatelj je koncept patrijarhata, koncept patrijarhata kao načina
na koji se upravlja svetom ili načina na koji se deluje.

109. PREZENTACIJA: MILAN STANKOVIĆ