Mini skripta

1. V i t a m i n i
Vitamini su organska jedinjenja, raznovrsne strukture, neophodna za pravilno
funkcionisanje organizma. Naziv vitamini potiče iz 1910. godine. Tada je poljski biohemičar
Kasimir Funk iz opni pirinča izolovao jedinjenje aminske strukture, koje moţe da leči i spreči
pojavu bolesti poznate pod imenom beriberi. Prema tome, reč vitamin u prevodu znači „amin
neophodan za ţivot“ (lat. Vita – ţivot). Kasnije su pronađeni i mnogi drugi vitamini koji se ne
mogu svrstati u amine, ali je naziv zadrţan.
Biljke i mikroorganizmi su sposobni da sintetišu vitamine iz jednostavnih molekula, dok
čovek i ţivotinje ne mogu. Zbog toga se ova jedinjenja moraju unositi hranom. Za normalno
funkcionisanje organizma, vitamini su potrebni u minimalnim količinama, pa je raznovrsna
ishrana dovoljan izvor vitamina. Nekada čovek može da zadovolji potrebe za vitaminima i
unošenjem tzv. provitamina, jedinjenja koja se u organizmu pretvaraju u vitamine.
Smanjene količine vitamina izazivaju poremećaje u organizmu, koji se zovu
hipovitaminoze. Potpuni nedostatak vitamina se naziva avitaminoza. Povećane količine vitamina
izazivaju hipervitaminozu. Ova pojava je relativno retka, a nastaje pri terapiji vitaminima,
posebno onim koji nisu rastvoreni u vodi pa se teško izlučuju.
U savremenom svetu ključne oblasti naučnog interesovanja jesu zdravlje i ishrana ljudi.
U nerazvijenim zemljama problem ishrane je direktni uzrok velike smrtnosti ljudi. U razvijenim
zemljama postoji problem nepravilne ishrane mladih u periodu odrastanja. U Srbiji je kod 35%
prekomerno gojazne dece ustanovljen metabolički sindrom. Pošto su vitamini esencijalni
mikronutritienti neophodni za normalno funkcionisanje ljudi i ţivotinja tо је razlog da tema
Vitamini nađe svoje mesto u školskim programima.

2. 1. Podela vitamina
Vitamini pored proteina, ugljenih hidrata, lipida, soli i vode nalaze se u hrani i imaju
odlučujuću ulogu na rast i odrţanje ţivota čoveka, ţivotinja i mikroorganizama.Vitamini se
nalaze u hrani u veoma malim količinama, ulaze u sastav enzima i neophodni su u regulaciji
metaboličkih procesa.
Vitamini obuhvataju grupu strukturno raznorodnih jedinjenja, tako da ih nije moguće
klasifikovati prema hemijskoj strukturi, već se, prema rastvorljivosti dele u dve osnovne
grupe na:
1. Liposolubilne vitamine - vitamine rastvorne u mastima (uljima), gde spadaju
vitamini: D, A, E, K
2. Hidrosolubilne vitamine - vitamine rastvorne u vodi, gde spadaju vitamini: C, B 1,
B2, B3, B5, B6, B9, B12 i H.
Opšte osobine liposolubilnih vitamina:
• ne rastvaraju se u vodi, rastvaraju se u nepolarnim rastvaračima;
• termostabilni su i otporni na promene pH-vrednosti;
• deponuju se u organizmu, te njihov povećani unos može prouzrokovati
hipervitaminozu;
• vitamine rastvorljive u mastima organizam ne može da sintetiše;
• ovi vitamini se apsorbuju u tankom crevu.
Opšte osobine hidrosolubilnih vitamina:
• rastvaraju se u vodi, ne rastvaraju se u organskim rastvaračima;
• razgrađuju se pri termičkoj obradi hrane;
• ne mogu se deponovati u organizmu, njihov višak se izlučuje iz organizma
putem urina, te ne mogu prouzrokovati hipervitaminozu;
• zahtevaju aktivaciju;
• treba da se svakodnevno unose u sveţem obliku.

3. 1.1. Liposolubilni vitamini
Ovi vitamini nalaze se u hrani bogatoj lipidima, kao što su jetra, mlečna mast, jaja i
ulja. Veoma teško se izlučuju mokraćom, pa se često pri vitaminskoj terapiji nagomilavaju u
organizmu, izazivajući neke neţeljene efekte. U ovu grupu spadaju vitamini A, D, E i K.
1.1.1. Vitamin A
- Struktura
Vitamin A obuhvata nekoliko strukturno različitih vitamina od kojih su najznačajniji i
najaktivniji retinol (vitamin A1) (slika 1) i 3-dehidroretinol (vitamin A2) (slika 2).
Slika 1. Struktura trans-retinola Slika 2. Struktura 3-dehidroretinola
- Fizičke i hemijske osobine
Retinol je nezasićeni alkohol. U bočnom nizu ima četiri nezasićene veze i 8 cis-trans
izomera. Fiziološki je najaktivniji trans izomer retinola. Vitamini A su izolovani iz jetre ribe.
Stabilni su pri zagrevanju na temperaturi od 1200 do 1300C. Vitamini A u organizmu ţivotinja
i čoveka nastaje iz svog prekursora (provitamina) β-karotena. Karotenoidi su provitamini
vitamina A, a najvaţniji je β-karoten.
Karoteni su biljni pigmenti ţute do crvene boje, kojih ima najviše u obojenom povrću:
šargarepi, paradajzu, spanaću, salati, a od voća najviše karotena ima u kajsiji. Vitamina A ima
najviše u ribljem ulju, ribi, jetri, ţumancetu, mleku i mlečnim proizvodima (slika 3).
Slika 3. Izvori vitamina

4. - Biološki značaj
Vitamin A ima vaţnu ulogu u normalnom rastu i razvoju mladih organizama. Zato je
neophodno da se odojčadima daje u vidu AD kapi. Vaţan je za normalnu reprodukciju u
periodu laktacije. Neophodan je za procese okoštavanja i spermatogeneze. Vitamin A je vaţan
za normalno funkcionisanje vida.
- Bolesti
Hipovitaminoza vitamina A javlja se u nerazvijenim zemljama kod dece. Simptomi su
anoreksija, zastoj u rastu, osetljivost na infekcije. Nedostatak vitamina A izaziva kokošje
slepilo (nesnalaţenje čoveka u mraku), kseroftamiju (nemogućnost adaptacije u mraku), a ako
duţe potraje ovaj deficit moţe doći do keratoftalmije (oroţnjavanja epitela). Usled nedostatka
vitamina A koţa postaje suva i grupa. Apsorpcija vitamina A u tankom crevu vrši se pomoću
ţučnih kiselina. Glavni depo vitamina A je jetra.
Dnevna potreba za vitaminom A je 1-1,5 mg. Kod nekih bolesti, u periodu trudnoće,
dojenja, povećanog naprezanja potrebe za vitaminom A su povećane i iznose od 4-5 mg.
Količine vitamina A veće od 5 mg mogu biti toksične jer uzrokuju hipervitaminozu čiji su
sumptomi anoreksija, suva koţa sa svrabom i alopecija
1.1.2. Vitamin D
- Struktura
Vitamin D je liposolubilan i otporan na zagrevanje. Za čoveka su najznačajniji oblici
vitamina D2 i D3 koji nastaju u koţi iz provitamina ergokalciferola i D3 koji nastaje iz 7-
dehidroholesterola.
Slika 4. Struktura vitamina D2 i D3

5. - Fizičke i hemijske osobine
Provitamin D3 poreklom iz hrane se apsorbuje u tankom crevu uz pomoć žučnih soli.
Provitamin D3 se vezan za proteinski nosač putem krvi prvo transportuje u jetru gde se
enzimskom hidroksilacijom pretvara u 25-hidroksiholekalciferol, a potom u bubrege gde se
drugom hidroksilacijom pretvara u aktivni oblik vitamin D hormona – 1,25-
dihidroksiholekalciferol (kalcitriol).
- Biološki značaj
Vitamin D je u ljudskom organizmu (pre svega) odgovoran za metabolizam kalcijuma
i fosfora. On dovodi do njihove apsorpcije u tankom crevu i odlaganja u kostnom tkivu. Uloga
vitamina D u metabolizmu kalcijuma i fosfora se odvija u dejstvu sa hormonima kalcitoninom
i parathormonom. Pored ovoga, vitamin D je značajan u razvoju i diferencijaciji svih ćelija u
ljudskom organizmu. Osnovni izvor vitamina D u ishrani predstavlja mleko sa dodatkom
vitamina D. Takođe se najviše nalazi u ribljem ulju, ribama, jetri, jajima, maslacu, kvascu i
gljivama (slika 5).
Slika 5. Izvori vitamina D
- Bolesti
Usled nedostatka vitamina D dolazi do poremećaja struktura koštanog tkiva koja se
kod dece manifestuje kao rahitis (slika 6). Dolazi do poremećaja u metabolizmu kalcijuma i
fosfora. Kod odraslih nedovoljan unos vitamina D dovodi do omekšavanja kostiju
(osteomalacije) usled isčezavanja kalcijuma iz kostiju. Manji nedostatak vitamiona D u
ishrani moţe izazvati osteomijelitis, bolest koja se manifestuje krtošću i lomljivošću kostiju.

6. Slika 6. Rahitis kod dece
Prekomerni unos vitamina D može dovesti do bolova u kostima, malaksalosti, povećanju
koncentracije kalcijuma u krvi i njegovom deponovanju u mekim tkivima (bubreg).
Postoje značajne varijacije dnevnih potreba u zavisnosti od uzrasta, izloženosti
sunčevim zracima, godišnjeg doba...
1.1.3. Vitamin E
- Struktura
Vitamin E predstavlja zajednički naziv za grupu od nekoliko (verovatno 8) liposolubilnih
jedinjenja iz klase alkohola. Za ljudsku populaciju je najznačajniji alfa-tokoferol. (slika 7)
Slika 7. Struktura alfa-tokoferola
- Fizičke i hemijske osobine
Vitamin E se nalazi u obliku ţućkastog ulja, otpornog na dejstvo kiselina, koje je
termostabilno i nerastvorljivo u vodi. Vitamin E poseduje visoku antioksidativnu aktivnost,
usled čega on sprečava oksidaciju nezasićenih masnih kiselina u prirodnim mastima i uljima
u kojima se nalazi rastvoren.
- Biološki značaj
Vitamin E se apsorbuje iz tankog creva uz pomoć ţučnih soli. Iz crevne sluznice se u
sastavu hilomikrona i lipoproteina transportuje do jetre i (posebno) masnog tkiva gde se
skladišti u obliku kapljica.

7. Vitamin E predstavlja najjači prirodni liposolubilni antioksidantni agens. Posebno je značajan
za sprečavanje oksidativnog stresa kod polinezasićenih masnih kiselina u membranskim
strukturama ćelija (naročito ćelija imunskog sistema, crvenih krvnih zrnaca, motornih neurona
i mreţnjače). Antioksidantna svojstva vitamina E se pojačavaju kada se primenjuje sa
enzimima koji sadže selen. Kako ovi enzimi imaju, takođe, antioksidantno dejstvo, zajednička
primena omogućava smanjenje pojedinačnih doza oba preparata (moguća
protektivna uloga u prevenciji procesa ateroskleroze i usporavanju razvoja nekih oblika
demencije).
Vitaminom E su najbogatije pšenične klice, različita ulja, meso, jaja, ribe, semenke, kikiriki
(slika 8).
Slika 8. Izvori vitamina E
- Bolesti
Nedostatak vitamina E u ishrani kod mužjaka pacova dovodi do degeneracije
reproduktivnih organa, a kod gravidnih ženki do uginuća ploda. Vitamin E je vaţan za
normalnu funkciju reproduktivnih organa i normalan razvoj ploda. Nedostatak vitamina E
može dovesti do pojave distrofije mišića usled povećane sinteze kolagena umesto miozina.
Takođe je važan za lep izgled i zdravlje kože.
Dnevne potrebe za vitaminom E zavise od količine nezasićenih masnih kiselina u
ishrani. Vitamin E je liposolubilni vitamin čija toksičnost nije potvrđena ni pri veoma velikim
koncentracijama.

8. 1.1.4. Vitamin K
- Struktura
Oni su odgovorni za koagulaciju krvi, po čemu su i dobili zajednički naziv (vitamin
koagulacije = vitamin K). Za otkriće vitamina K je danski naučnik Henrik Dam sa Univerziteta u
Kopenhagenu dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu. K1 (filokinon) je najčešći oblik
vitamina K koji se nalazi u namirnicama, ali se zato K2 (menakinon) sintetiše u crevima (od
strane crevnih bakterija) pa predstavlja unutrašnji izvor vitamina K.
Vitamin K1
Vitamin K2
Vitamin K3
Slika 9. Struktura vitamina K1, K2 i K3
K1 i K2 se apsorbuju iz creva u prisustvu žučnih soli i pankreasnih enzima zajedno sa
ostalim lipidima, dok se K3 resorbuje direktno u portalnu cirkulaciju. Iz crevne sluznice se u
sastavu hilomikrona i lipoproteina transportuju do jetre, gde se i skladište u malim količinama.
- Biološki značaj
Glavna uloga vitamina K je katalizovanje sinteze pojedinih faktora koagulacije u jetri.
Pored ovoga, vitamin K je značajan i za metabolizam kostiju kod čoveka (formiranje koštanog
matriksa).

9. Vitamin K se nalazi u zelenim delovima biljaka, naročito u lisnatom povrću (salata,
kelj, kupus, spanać) (slika 10).
Slika 10. Izvori vitamina K
- Bolesti
U nedostatku vitamina K ili kod teških oboljenja jetre, usled nedostatka faktora
koagulacije dolazi do ozbiljnih krvarenja, može izazvati i spontana unutrašnja krvarenja.
Takođe može izazvati krvarenje desni, smanjenje koagulacije krvi, smanjenja koncentracije
protrombina, što u krajnjoj liniji dovodi do anemije.
1.2. Hidrosolubilni vitamini
Vitamini rastvorljivi u vodi obuhvataju vitamine tzv. B-kompleksa i vitamine C i H.
Većina vitamina B-kompleksa ulazi u sastav koenzima ili sami po sebi predstavljaju
prostetične grupe enzima. Pošto su rastvorljivi u vodi, lako se izručuju iz organizma, pa nema
opasnosti od nagomilavanja i štetnog uticaja (hipervitaminoze), ali se zato hranom moraju
svakodnevno unositi u organizam.
1.2.1. Vitamin C
- Struktura
Hemijsko ime vitamina C (slika 11)
je askorbinska kiselina i po strukturi je
veoma sličan glukozi. Ipak, za razliku od
ţivotinja, ljudi ne mogu sami da sintetišu
vitamin C zbog nedostatka specifičnog
enzima koji glukozu pretvara u askorbinsku
kiselinu.
Slika 11. Struktura vitamina C

10. - Fizičke i hemijske osobine
Vitamin C je nestabilna kiselina koja lako oksiduje i neotporna je na kiseonik, alkalije
i visoke temperature (značajno je imati u vidu pri pripremanju namirnica).
- Biološki značaj
Apsorpcija vitamina C je laka i odvija se u tankom crevu. Ipak, poremećaji ţeludačne
sekrecije i krvarenja mogu značajno smanjiti resorpciju vitamina C. Vitamin C se ne skladišti
u posebnim organima (poput liposolubilnih vitamina) već određena količina postoji u svim
tkivima, dok se višak eliminiše mokraćom. Smatra se da u organizmu odrasle osobe ima 0,3-2
g vitamina C, što je zaliha za oko 3 meseca. Humano mleko za potrebe odojčeta sadrži dovoljne
količine ovog vitamina, što nije slučaj sa kravljim mlekom gde je potrebna suplementacija.
Vitamin C se zajedno sa vitaminom A i vitaminom E ubraja u antioksidanse jer štiti
ćelijske sisteme od štetnog delovanja slobodnih radikala. Takođe, vitamin C ima značajnu
ulogu u definitivnom formiranju i stabilizaciji osnovnog matriksa kostiju, hrskavica, dentina,
kolagena i vezivnog tkiva, kao i za otpornost zidova krvnih sudova. Pored toga, vitamin C je
prisutan u svim posebno metabolički aktivnim tkivima, gde ima značajne uloge u apsorpciji i
metabolizmu gvoţđa. Organizam čoveka nije u mogućnosti da sam sintetizuje vitamin C, pa
se on mora unositi u organizam putem hrane. Najviše vitamina C ima u sveţem voću i povrću.
Vitamina C najviše ima u šipku, limunu i drugom juţnom voću. Vitamina C ima takođe i u
sveţem povrću : spanaću, zelenoj salati, peršunu, sveţoj paprici. Zimi su najbolji izvori
vitamina C kiseo kupus i krompir (slika 12).
Slika 12. Izvori vitamina C

11. - Bolesti
Prvi podaci o vitaminu C se vezuju za britanske mornare koji su uočili da na dugim
putovanjima uzimanje limunovog soka moţe sprečiti nastajanje skorbuta (slika 13), bolesti
koja se manifestuje opštom slabošću, oštećenjem krvnih kapilara, krvarenjem desni, i
slabljenjem imuniteta i apetita i koja je nastajajala zbog jednolične i nekvalitetne ishrane.
Nedostatak vitamina C dovodi do različitih poremećaja – smanjenja apetita, malaksalost,
opadanje imuniteta, smanjenje radne sposobnosti i povećanje razdraţljivosti. Javlja se anemija
i dolazi do pucanja kapilara, krvarenja desni, slabog zarastanja rana.
Slika 13. Bolest skorbut
Potrebe za vitaminom C se povećavaćuju kod groznica i infekcija, stresa, zarastanja rana i u
period rasta i razvoja organizma. Pušačima se preporučuju za 35mg veće dnevne doze.
1.2.2. Vitamin B1 – tiamin
- Struktura
Tiamin (slika 14) je stabilni hidrosolubilni vitamin, neotporan na dejstvo alkalija.
Sadrži tiazolski prsten po čemu je i dobio ime (tiazol + vitamin = tiamin).
Slika 14. Struktura vitamina B1 – tiamina
- Biološki značaj
Tiamin se uglavnom apsorbuje u duodenumu (zbog kiselog sadrţaja). Ne skladišti se u
organizmu u većim količinama pa je neophodan stalni unos. Potrošnja tiamina u organizmu se
povećava kada se metabolišu ugljeni hidrati i smanjuje kada se metabolišu masti i

12. belančevine. Trudnoća, dojenje i povećanje metabolizma, takođe, povećavaju potrošnju
tiamina. Višak tiamina se iz organizma eliminiše mokraćom.
Osnovna uloga tiamina je metaboličkoj kontroli energetskog metabolizma. Oko 90%
od ukupne količine tiamina se nalazi u obliku tiaminpirofosfata (TPP) koji predstavlja
koenzim u ključnim reakcijama razgradnje glukoze i pretvaranju glukoze u masti. U
nedostatku tiamina nastaje energetski poremećaj koji se manifestuje u digestivnom traktu,
centralnom nervnom, kardiovaskularnom i mišićnom sistemu.
Slika 15. Struktura tiaminpirofosfata
- Bolesti
Nedostatak tiamina (klinička slika bolesti beri-beri)(slika 16) dovodi do poremećaja:
- gastrointestinalnog sistema: poremećaji motornih i sekretornih funkcija digestivnog
trakta, anoreksija
- nervnog sistema: od blago smanjene nervne aktivnosti do kompletne paralize praćene
bolovima
- kardiovaskularnog sistema: postepeni razvoj srčane slabosti sa pojavom otoka donjih
ekstremiteta
- koštano-mišićnog sistema: jaki bolovi u
kostima i mišićima
Slika 16. Bolest beri-beri
Tiamin mogu da sintetizuju samo biljke i mikroorganizmi. Glavni izvor tiamina su
kvasac, integralne ţitarice, mekinje i crni hleb. Danas se velike količine tiamina dobijaju
mikrobiološkom sintezom.

13. Slika 17. Izvori vitamina B1
Kako je uloga tiamina vezana za energetski
metabolizam i dnevne potrebe se definišu
prema kalorijskim potrebama. Dnevni unos se,
takođe, povećava kod pacijenata koji boluju od alkoholizma, imaju groznicu ili primaju diuretsku
terapiju. Preživari nemaju potrebe za tiaminom jer ga njihova crevna flora sintetiše u dovoljnim
količinama.
1.2.3. Vitamin B2 – riboflavin
- Struktura
Riboflavin (slika 18) je relativno termostabilni i fotosenzitivni hidrosolubilni vitamin.
Sadrţi šećer ribozu i ţuto-zeleni pigment – flavin po čemu je i dobio ime (riboza + flavin =
riboflavin).
Slika 18. Struktura vitamina B2 – riboflavina
- Biološki značaj
Riboflavin se uglavnom apsorbuje u početnom delu tankog creva. Ne skladišti se u
organizmu u većim količinama (manje količine se skladište u jetri i bubrezima) pa je
neophodan stalni unos.
Osnovna metabolička uloga riboflavina je u kontroli energetskog metabolizma i u
procesu deaminacije preko flavoproteina (ćelijski enzimi sa riboflavinskim delom). U obliku
riboflavinskih enzima flavinmononukleotida (FMN) i flavin-adenin-dinukleotida (FAD) (slika
19) riboflavin učestvuje u ključnim reakcijama za produkciju energije i odvajanju amino
grupa sa pojedinih aminokiselina (deaminacija pri sintezi novih aminokiselina), i predstavlja
važan antioksidans.

14. Slika 19. Strukture flavinmononukleotida (FMN) i flavin-adenin-dinukleotida (FAD)
- Bolesti
Kako deficit riboflavina obično nastaje zajednički sa deficitom drugih vitamina grupe
B, to je i simptomatologija najčešće udruţena. Ipak, promene na ustima i usnoj duplji, kao i
sporo zarastanje rana, predstavljaju karakteristike parcijalnog nedostatka riboflavina. Taj
poremećaj se zove ariboflavinoza.
Kako je uloga riboflavina vezana za energetski metabolizam i (pogotovo) za
metabolizam proteina dnevne potrebe se definišu u skladu sa kalorijskim potrebama.
Toksičnost i maksimalni dozvoljeni dnevni unos riboflavina još uvek nisu utvrđeni.
Najbolji izvori riboflavina je mleko (koje se zbog njegove fotosenzitivnosti pakuje u
neprovidnu ambalaţu), jetra, bubrezi, ţumance, ţitarice i pivski kvasac (slika 20).
Slika 20. Izvori vitamina B2

15. 1.2.4. Vitamin B3 – niacin
- Struktura, fizičke i hemijske osobine
Niacin se u hrani nalazi u dva oblika: niacin (nikotinska kiselina) (slika 21) i nikotinamid,
koji je hidrosolubilan, termostabilan i kada kristalizira formira beli prah.
Posebno je vaţno da se niacin u ljudskom organizmu moţe formirati iz esencijalne
aminokiseline triptofana, i to u odnosu: 60 mg triptofana stvara 1 mg niacina. Ovaj kvantitativni
odnos predstavlja niacin ekvivalent (NE).
Slika 21. Strukture nikotinske kiseline i nikotinamida
- Biološki značaj
Niacin se apsorbuje specifičnim mehanizmima iz tankog i debelog creva. Ne skladišti
se u organizmu na posebnim mestima u većim količinama pa je neophodan stalni unos.
Niacin formira dva oblika koenzima nikotinamid-adenin dinukleotida (NAD), koji ima
značajnu ulogu u kataboličkim procesima, i nikotinamid-adenin dinukleotid fosfata (NADP)
(slika 22), značajan za odvijanje anaboličkih reakcija. U ovim oblicima niacin, zajedno sa
riboflavinom, učestvuje u ćelijskim koenzimskim sistemima u konverziji proteina i glicerola
iz masti do glukoze i dalje razgradnje glukoze do dobijanja energije.
Slika 22. Strukture nikotinamid-adenin
dinukleotida (NAD) i nikotinamid-adenin
dinukleotid fosfata (NADP)

16. - Bolesti
Nedostatak niacina dovodi do brojnih funkcionalnih poremećaja u organizmu (bolest
pelagra)(slika 23). Promene se naročto uočavaju na koţi (dermatitisi, tamno prebojena koţa)
i centralnom nervnom sistemu (konfuzija, apatija, dezorjentacija).
Slika 23. Bolest pelagra
Uloga niacina je vezana za energetski metabolizam i metabolizam proteina pa se dnevne potrebe
definišu u skladu sa kalorijskim potrebama.
Niacin u velikim koncentracijama dovodi do širenja krvnih sudova, crvenila koţe,
gastrointestinalnih tegoba i oštećenja jetre. Meso i ţitarice predstavljaju glavne izvore niacina
u hrani (slika 24).
Slika 24. Izvori vitamina B3
1.2.5. Vitamin B5 – pantenonska kiselina
-struktura, fizičke i hemijske osobine
Pantotenska kiselina (slika 25) je bela kristalna supstanca koja je naziv dobila zbog
činjenice da je kiselina koja postoji u svim ţivim organizmima. U ljudski organizam se unosi
hranom, a značajan deo sintetišu crevne bakterije. Sa fosfornom kiselinom stvara koenzim A
(CoA).

17. Slika 25. Struktura vitamina B5 - pantenonske kiseline
- Biološki značaj
Pantotenska kiselina se apsorbuje se u tankom crevu. U obliku koenzima A (slika 26)
pantotenska kiselina je značajno prisutna u svim ćelijama ljudskog organizma. Iz organizma
se eliminiše mokraćom.
Slika 26. Struktura koenzima A
Pantotenska kiselina učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i metabolizmu masti.
Pantotenska kiselina u obliku koenzima A učestvuje u pretvaranju pirogrožđane kiseline u
acetil-CoA, kao i sukcesivnoj fragmentaciji masnih kiselina na molekule acetil-CoA.
- Bolesti
Pri nedostatku pantenonske kiseline dolazi do usporavanja rasta, gubitka telesne
teţine, oštećenja koţe i slabljenja imunološkog sistema.
Iako nisu precizno utvrđene dnevne potrebe, smatra se da se u organizmu odrasle
osobe dnevno potroši oko 5 mg pantotenske kiseline. Pantenonska kiselina je univerzalni
vitamin i široko je rasprostranjena. Za njom imaju potrebe svi organizmi. Najveće količine
pantenonske kiseline se mogu naći u kvascu, jajima i
iznutricama (slika 27).
Slika 27. Izvori vitamina B5

18. 1.2.6. Vitamin B6 – piridoksin
- Struktura
Piridoksin je dobio ime prema piridinskom prstenu koji predstavlja osnovu njegove
hemijske strukture. Piridoksin je hidrosolubilan, termostabilan i fotosenzitivan. U prirodi
postoji tri oblika za grupu jedinjenja sa sličnom funkcijom koja se zajednički naziva vitamin
B6 - piridoksin, piridoksal i piridoksamin (slika 28).
a) b) c)
Slika 28. Struktura vitamina B6 – a) piridoksin, b) piridoksal, c) piridoksamin
-Biološki značaj
Piridoksin se lako apsorbuje u početnom delu tankog creva. Ne skladišti se u
organizmu na posebnim mestima u većim količinama pa je neophodan stalni unos.
Osnovna metabolička uloga piridoksina je da kao koenzim piridoksal-fosfat (PLP)
(slika 29) učestvuje u energetskom metabolizmu glukoze i procesu konverzije esencijalne
masne kiseline – linoleinske kiseline u arahidonsku kiselinu.
Slika 29. Struktura piridoksal-fosfata (PLP)
Pored toga, kao koenzim piridoksal-fosfat (PLP) učestvuje u brojnim reakcijama
aminokiselina:
- sinteza neurotransmitera – konverzija glutamiske kiseline u GABA-u i konverzija
triptofana u serotonin

19. - transaminacija – prenos amino grupa pri sintezi novih aminokiselina
- prenos sumpornih ostataka sa metionina
- kontrola formiranja niacina iz triptofana
- transport aminokiselina kroz ćelijske membrane
Piridoksin ima ulogu u stvaranju i oslobađanju antitela u imunskim ćelijama.
- Bolesti
Nedostatak piridoksina uzrokuje nastanak anemije (čak i pri visokom koncentracijama
gvoţĎa u krvi) i brojnih neuroloških poremećaja (uključujući i konvulzije).
Kako je uloga piridoksina vezana za metabolizam proteina dnevne potrebe se definišu
u skladu sa unosom.
Vitamin B6 je vrlo rasprostranjen u prirodi. Nalazi se u kvascu, pšeničnom brašnu,
mekinjama, kukuruznom brašnu, soji, jetri, bubrezima i mesu. Mikroorganizmi crevnog trakta
takoĎe sintetizuju vitamin B6. Povrće i mlečni proizvodi sadrţe veoma malo ovog vitamina. A
relativno visok sadrţaj vitamina B6 nalazi se u grašku i bananama (slika 30).
Slika 30. Izvori vitamina B6
1.2.7. Vitamin B9 – folna kiselina
- Struktura
Folna kiselina (slika 33) sastoji se od pteridinskog prstena, para aminobenzoeve
kiseline i glutaminske kiseline. U zavisnosti od broja molekula glutaminske kiseline postoje
pteroil mono, di, i hepta derivati glutaminske kiseline.

20. Slika 33. Struktura vitamina B9 - folne kiseline
Folna kiselina se sintetizuje u listovima biljaka, ćelijama kvasca i mikroflori
probavnog trakta. Folnom kiselinom su bogati pivski kvasac, soja, lucerka, iznutrice i zeleno
povrće (slika 34).
Slika 34. Izvori vitamina B9
- Biološki značaj
Sama folna kiselina nema koenzimska svojstva. U tkivima ona se redukuje u
poloţajima 5, 6, 7 i 8 i pretvara se u tetrahidrofolnu kiselinu (THFK)(slika 35) koja ima
svojstva koenzima. Tetrahidrofolna kiselina je koenzim prenosioc C1-grupa: metil, metilen,
formil i formino grupa.
Slika 35. Struktura tetrahidrofolne kiseline
(THFK)
U prenosu aktivno učestvuju atomi azota u poloţajima 5 i 10. Glavna uloga folne
kiseline je reakcija transformilovanja, tj. prenos ostataka formaldehida koji se vrši učešćem

21. vode. Kao donor formil grupa folna kiselina učestvuje u biosintezi nukleotida. Folna kiselina
je takođe od velikog značaja za normalan razvoj eritrocita, granulocita i trombocita.
- Bolesti
Organizam čoveka nije u stanju da sintetiše ovaj vitamin, ali je folna kiselina veoma
rasprostranjena u prirodi, pa se deficiti retko javljaju kod čoveka. Kod deficita razvija se
poremećaj imunog sistema i nastaje smanjena otpornost na virusne i bakterijske infekcije.
Znaci hipovitaminoze su akne, perut, suva kosa, slabi nokti, dijareja (proliv).
1.2.8. Vitamin B12 – kobalamin
- Struktura
Kobalamin (vitamin B12) (slika 36) je sloţeno kristalno jedinjenje crvene boje (visoke
molekulske mase) koje sadrţi prostetičnu grupu sa atomom kobalta koji ima koordinativne
veze, poput gvoţĎa u hemoglobinu. U organizam se unosi uglavnom hranom ţivotinjskog
porekla, mada se deo sintetiše od strane ljudskih crevnih bakterija.
Slika 36. Struktura vitamina B12
- Biološki značaj
Kobalamin se apsorbuje preko posebnog transportnog sistema u završnom delu tankog
creva (ileum) vezan za poseban glikoprotein (unutrašnji faktor) koji se stvara u sluznici
ţeluca. Skladišti se u nizu organa (jetra, bubreg, srce, mišići, mozak, slezina...) u malim
količinama, ali je, obzirom na malu potrošnju, ova zaliha dovoljna da zadovolji višegodišnje
potrebe organizma (3-5 godina).
Kobalamin (delujući kao koenzim) učestvuje u metabolizmu aminokiselina, te je kao

22. takav neophodan za rast i razvoj organizma. Takođe, kobalamin je neophodan i za rast i
sazrevanje eritrocita (sinteza hema u molekulu hemoglobina), pa usled njegovog nedostatka
dolazi do nastanka teške malokrvnosti (perniciozna anemija, megaloblastna anemija).
- Bolesti
Usled nedostatka kobalamina dolazi do pojave:
- perniciozne anemije zbog nemogućnosti formiranja hema u molekulu hemoglobina
- psihičkih poremećaja (poremećaji kognitivnih sposobnost, pogrešno prosuĎivanje...)
zbog nedostatka kobalamina potrebnog za sintezu proteinskih i lipidnih delova
mijelinskog omotača nerava.
Kobalamin se ne može naći u biljnoj hrani. Sintetišu ga neke gljive i tačno odreĎeni
mikroorganizmi. Znatne količine ovog vitamina dobijaju se mikrobiološkom sintezom.
Najviše ga ima u jetri, a manje u mesu, mleku i jajima (slika 37).
Slika 37. Izvori vitamina B12

23. 1.2.9. Vitamin H – biotin
- Struktura
Biotin (slika 38) spada u sumporna jedinjenja značajna za ukupan metabolizam u
ljudskom organizmu. Protein avidin koji se nalazi u jajima (ukoliko nisu dovoljno termički
obraĎena) moţe se vezati za biotin i sprečiti njegovu apsorpciju u crevima.
Slika 38. Struktura vitamina H – biotina
- Biološka uloga
Biotin, zajedno sa acetil-CoA, učestvuje u prenosu ugljendioksida tokom različitih
metaboličkih reakcija:
- početna faza sinteze nekih masnih kiselina
- sinteza nekih aminokiselina
- ugradnja ugljendioksida pri formiranju purina
- Bolesti
Iako je prirodni nedostatak biotina veoma redak (nedostatak specifičnih enzima),
nedostatak biotina nastaje (najčešće) kao posledica dugotrajne parenteralne ishrane bez
dodavanja biotina. Ipak, pojedinačni poremećaji vezani za ovu avitaminozu još uvek nisu
dovoljno poznati.
Biotin je poznat kao factor rasta bakterija kvasca. Veoma je rasprostranjen u prirodi, i to u
biljkama, ţivotinjama i mikroorganizmima. Najbogatiji izvori biotina su iznutrice, ţumance,
ţitarice i pečurke (slika 39).
Slika 39. Izvori vitamina H