Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

of

Vinčanska kultura Slide 1 Vinčanska kultura Slide 2 Vinčanska kultura Slide 3 Vinčanska kultura Slide 4 Vinčanska kultura Slide 5 Vinčanska kultura Slide 6 Vinčanska kultura Slide 7 Vinčanska kultura Slide 8 Vinčanska kultura Slide 9 Vinčanska kultura Slide 10 Vinčanska kultura Slide 11 Vinčanska kultura Slide 12 Vinčanska kultura Slide 13 Vinčanska kultura Slide 14 Vinčanska kultura Slide 15 Vinčanska kultura Slide 16 Vinčanska kultura Slide 17 Vinčanska kultura Slide 18 Vinčanska kultura Slide 19 Vinčanska kultura Slide 20 Vinčanska kultura Slide 21 Vinčanska kultura Slide 22 Vinčanska kultura Slide 23 Vinčanska kultura Slide 24 Vinčanska kultura Slide 25 Vinčanska kultura Slide 26 Vinčanska kultura Slide 27 Vinčanska kultura Slide 28 Vinčanska kultura Slide 29 Vinčanska kultura Slide 30 Vinčanska kultura Slide 31
Upcoming SlideShare
Malthus i ekološka ekonomija o održivosti
Next
Download to read offline and view in fullscreen.

0 Likes

Share

Download to read offline

Vinčanska kultura

Download to read offline

O kulturi nestale civilizacije Vinče

Related Books

Free with a 30 day trial from Scribd

See all
  • Be the first to like this

Vinčanska kultura

  1. 1. VINČANSKA KULTURA Dragan Polovšek Ljubitelji fantastike Kostolac 2016
  2. 2. Praistorijsko naselje u Vinči nalazi se na desnoj obali Dunava, 14 km nizvodno od Beograda. Ako se sa ovog mesta pogled usmeri na bilo koju stranu sveta, nikad se na vidicima ne ocrtavaju prepreke i uvek se radoznalom ljudskom duhu postavlja primamljiva zagonetka na onoj liniji gde se u daljini plodno tle spaja s vedrinom ili oblačnošću neba. Ovde se čini da je sve na domaku ruke. Dunav srastao za neprekidnu Panonsku ravnicu deluje odavde kao mirno more koje bregovito zaleđe Vinče povezuje sa središtem Evrope, a u isti mah i kao široka struja koja obezbeđuje brz i bezbedan put ka Posavini i Crnom moru.
  3. 3. Kada se pre jednog veka moćni Dunav povukao u svoje korito, ostavio je za sobom veliki dar čitavom čovečanstvu. Čeprkajući po obali, izvesni deda Panta iz naselja Vinča pronašao je čudnu glinenu figuru. Radoznali starac nikada pre ništa slično nije video, pa je u potrazi za objašnjenjem svoje otkriće odneo u Narodni muzej u Beogradu. Nije ni slutio da u svojim rukama drži figurinu napravljenu pred kraj kamenog doba, rukama pračoveka.
  4. 4. Ovo nalazište dokazalo je da se sedam hiljada godina pre nove ere na tom mestu nalazila utvrđena metropola. Smatra se da je ona bila centar tadašnje civilizacije koja se prostirala širom današnje Bosne, Srbije, Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Makedonije i Grčke.
  5. 5. Arheološko blago Vinče nalazi se na dubini od oko 10.5 metara i sadrži čitavo bogatstvo civilizacijskih slojeva od neolita preko bronzanog doba pa sve do grobnica iz Srednjeg veka.
  6. 6. U Vinči je pronađeno pravo bogatstvo najrazličitijih oružja i oruđa od kamena i kostiju, posuđe, ritualne vaze, nakit, mnoštvo antropomorfnih i zoomorfnih figurina, ostaci praistorijskih kuća kao i veliki broj drugih predmeta izrađenih ovde ili donešenih iz udaljenih oblasti.
  7. 7. Godine 1908. kustos Narodnog muzeja Miloje Vasić započeo je istraživanja koja će se (prekidana ratovima) produžiti sve do 1934. nakon čega je nastavio da se ovim značajnim nalazištem bavi i sledećih dvadesetak godina, publikujući radove zasnovane na dotadašnjim istraživanjima. Iskopavanja na lokalitetu Vinča Belo brdo bili su mogući zahvaljujući filantropskoj pomoći britanskog novinskog magnata ser Čarlsa Hajda, pobornika nezavisnog novinarstva i ljubitelja arheologije, koji je u istraživanja investirao u to vreme značajna sredstva, stipendirajući takođe studente Beogradskog univerziteta.
  8. 8. Na isti način kao egipatske piramide, vinčanska kultura nastavlja da inspiriše umove u potrazi za odgovorima o poreklu i nastanku ljudske civilizacije. Vinča je oko 4500. godine p. n. e. opustela, ali se neposredno posle kulturnog sloja sa šatorastim staništima javlja novo naselje, koje su izgradili nosioci kulture mlađeg neolita, kojoj je Vinča dala ime.
  9. 9. Smatra se da je Vinča bila grad jer je stalno bila naseljena tokom mnogo generacija, stanovništvo je bilo aktivno tokom cele godine, a postojala je i specijalizacija poslova. Može se reći da je bila metropola, budući ju je naseljavao veliki broj stanovnika, da je bila ekonomski i kulturni centar, da su otkrivena mnoga manja naselja u neposrednoj blizini Vinče, a nađeni su i dokazi o intenzivnoj komunikaciji i razmeni dobara, usluga i ljudi.
  10. 10. Nalazi pokazuju da su prvi zemljoradnici Podunavlja pripadali posebnom antropološkom tipu u kome se objedinjuju odlike stare evropske populacije s odlikama gracilnih Mediteranaca. Nosioci vinčanske kulture imali su mešovitu ekonomiju, osnovne delatnosti bili su stočarstvo i poljoprivreda, ali su se bavili lovom, ribolovom i prikupljanjem divljih plodova.
  11. 11. Pripadnici vinčanske kulture su po prvi put na ovim prostorima boravili u stalnim naseljima tokom čitavog niza generacija, baveći se zemljoradnjom i stočarstvom, a sa efikasnošću njihovog društva rasla je i brojnost zajednice, koja se više nije bavila pukim preživljavanjem, već je bila u mogućnosti i da se bavi razmenom dobara sa drugim kulturama, i drugim rafiniranim aktivnostima. Štaviše, Vinčanci su poznavali rudarstvo, baveći se preradom cinabarita, živinog sulfata koji je služio za dobijanje dragocenog crvenog okera, upotrebljivog za bojenje tkanine,keramike, i slično. Osvojili su proizvodnju bakra i koristili to za izradu sekira, dleta i raznog nakita, kao što svedoče bakarne narukvice i perle na vinčanskom nalazištu Gomolava, u blizini Hrtkovaca u Sremu.
  12. 12. Opsidijan nastaje hlađenjem vulkanske lave i u Evropi ga ima na svega nekoliko lokacija – na dva mesta u Karpatima, na dva ostrva u Egeji, i na četiri mesta u centralnom Mediteranu, na italijanskim ostrvima. Svako od tih mesta je različito po svom hemijskom sastavu, tako da je moguće utvrditi sa koje lokacije potiče svaki predmet, odnosno sirovina od koje je izrađen. Na osnovu analiza hemijskog sastava koje smo radili na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji utvrđeno je da je opsidijan iz Vinče dopremljen sa karpatskih planina – iz današnje Slovačke – stotinama kilometra prema severu. To znači da se Vinčanac susretao sa drugim kulturama, da je dopirao u njemu strane sredine, i čak ako zamislimo da su stranci zapravo dolazili uVinču donoseći te sirovine, suština je ista – postojala je razmena dobara, znanja i inovativnih ideja.
  13. 13. Opsidijan je tada bio toliko važna sirovina da ga neki arheolozi nazivaju i ‘crno zlato’, tražeći najbolji ekvivalent da objasne njegovu vrednost tokom praistorije. Najčešće je korišćen kao sečivo, neprevaziđeno oštrih ivica, ali su od njega izrađivani i bodeži, iz Egeje su poznate vaze od opsidijana, dok su u Anadoliji izrađivana čak i ogledala. Na Belom brdu je do sada pronađeno oko 1500 komada opsidijana; uglavnom su to mala i oštra sečiva – što je količina retko zabeležena drugde.
  14. 14. VINČANSKE DAME: Jedna od impresivnih pojava koje govore o životu u Vinči jeste produkcija glinenih figurina – pronađeno je na hiljade primeraka, koje govore o razigranosti duha ove kulture, kakav god smisao ovih figurina bio. Teškoću u razumevanju konteksta u okviru kojeg su nastale uvećava činjenica da su primerci figurina nalaženi u bukvalno svim delovima naselja, uključujući i đubrište, ali da nije zabeležen slučaj da su evidentirane kao prilog u grobovima. Iako na velikom broju figurina nije moguće prepoznati polne karakteristike, neki od najreprezentativnijih primeraka predstavljaju žene. Njihovo lice nalik na masku odražava manirizam koji je za nas još uvek misterija.
  15. 15. Figure koje je vinčanska kultura ostavila ispitivane su nebrojeno puta, a među mnogim objašnjenjima o njihovoj svrsi, oni najekstremniji otišli su toliko daleko da tvrde da figure predstavljaju vanzemaljce. Iako su ovakva objašnjenja odbačena, misterije koje okružuje vinčansku kulturu ne prestaje da intrigiraju i privlače.
  16. 16. Većina drevnih vinčanskih figura predstavlja antropomorfna, humanoidna bića na apstraktan način - sa ovalnim glavama, ogromnim očima - što je zapravo i pokrenulo spekulacije o vanzemaljcima, dok je pravo pitanje na koji način su ove figure formirale našu predstavu o bićima iz dalekog kosmosa.
  17. 17. U iskopavanjima je pronađeno preko 2000 figura koje zajedno čine najveću evropsku kolekciju tog tipa. Ove figurine najverovatnije predsavljaju drevna božanstva i koristile su se prilikom praznika ili obreda u kojima su se pre 7000 godina vinčanski ljudi obraćali natprirodnim silama i entitetima.
  18. 18. Figurine pronađene uVinči ukrašene su neverovatnim zapisima i simbolima. Keramičke i kamene figure bogova, ljudi i životinja koje su nam Vinčani ostavili možda su njihov način zapisivanje neke nedešifrovane istorije koja će tek biti rastumačena.
  19. 19. Vanzemaljci Vinče
  20. 20. Vinčanskim figurinama u prvi plan istaknute su oči. Mnoge zbunjuju ova lica. Čudna su im. Kada pažljivije pogledate, primećujete da tu nedostaju usta. Оdsustvo usta i naglašene oči na ovim figurinama predstavljale zaštitne maske rudara cinabarita. Na Avali se u doba neolita kopao cinabarit, ruda od koje se dobijala prelepa crvena boja. Prilikom prerade cinabarita, živina isparenja su otrovna i tо su bile zaštitne maske.
  21. 21. Figurine uglavnom predstavljaju žene jer vinčanski neolićani gajili su kult majke. Ona je simbol plodnosti, rađanja, života. Ona je ta koja danonoćno bdi.
  22. 22. Vinčanske figurine imale su još jednu važnu ulogu – zaštitu kuće!. Kao što nas danas čuva ikona kućnog sveca, njih je u neolitu čuvala Velika majka. Ona je tim velikim očima danonoćno bdela. A kada je reč o poklopcima, tu imamo budne i brižne oči koje su bdele nad sadržajem posude. Na poklopcima su prikazane i uši. Uši su u funkciji budnosti. Kada je neko budan on i osluškuje. Nekima ti prikazi više liče na mačke, a druge podsećaju na sove. Međutim, na ovim poklopcima oni nisu hteli da prikažu ni mačku ni sovu niti bilo koju drugu životinju, već su hteli da naglase budnost kao takvu. Budnost majke, budnost na poklopcima, vazama. Zato što su oni bili odgovorni. Onaj ko se prihvati odgovornosti njega to čini povišeno budnim. Oni su, zapravo, bili uspešni zašto što su bili odgovorni. I oni su nam poslali jednu jednostavnu poruku iz neolita: ne može se biti uspešan, a da niste odgovorni. Zašto ne prikazuju usta? Da bi naglasili oči, odnosno budnost.
  23. 23. Postoji jedan zanimljiv fenomen u vinčanskoj kulturi, koji je decenijama ostao zanemaren. Naime, još šezdesetih godina prošlog veka, u današnjoj Mačvi su uočeni mali lokaliteti, prečnika oko četrdeset metara, okruženi vodom ili dubokim i širokom rovom. Pretpostavlja se da su bili nastanjeni sa svega jednim ili dva domaćinstva. Lokaliteti se nalaze u sredini koja je bila često plavljena i pretpostavljeno je da su zemljom iz rova nasipali unutrašnji prsten, taj deo izdizali u odnosu na plavno okruženje i na taj način se dodatno štitili u negostoljubivoj sredini.Tih naselja je do sada identifikovano 48, i oni su za sada prilična misterija. Na osnovu postojećeg materijala sa površine izgleda da ne pripadaju samo vinčanskoj kulturi, već i kasnijim periodima praistorije sve do oko 2500 p.n.e. Sredina u kojoj su ta naselja osnivana bila je veoma dinamična, sa tokovima Kolubare i Save koje su menjale svoja korita i time drastično uticale na promenu okruženja u severozapadnoj Srbiji.
  24. 24. Još uvek je nerazjašnjeno značenje tajanstvenih simbola koji su urezani na grnčariji i figurinama vinčanske kulture. Već godinama ih izučavaju arheolozi i paleolingvisti. Pretpostavlja se da su bili oznake vlasništva, kaucija, piktogrami ili slikovno ili fonetsko pismo. Neki tvrde da se u Vinčanskom pismu, odnosno sistemu znakova i simbola mogu pronaći simboli koji podsećaju ili iz kojih su nastala određena slova današnjeg ćiriličnog pisma, a simbol koji je gotovo isti kao četiri S na grbu Srbije i danas izaziva kontroverze i oprečna mišljenja među istoričarima i lingvistima.
  25. 25. Vinčanski znaci su najčešće pravolinijski urezi koji su napravljeni na već pečenoj posudi. Nalaze se od oboda do dna suda. Do danas je otkriveno više od 1000 fragmenata na kojima su urezani ovi znaci, a kako su simboli nađeni na mnogo mesta širom istočne Evrope, većina stara između 6500 i 8000 godina, mnogi naučnici staraju da jeVinča rodno mesto najstarijeg pisma na svetu. Još uvek nije otkriveno kojoj su grupi naroda pripadali nosioci ove kulture, tako da je izuzetno teško odrediti kojim su jezikom govorili, što je neophodni uslov za dešifrovanje vinčanskog fonetskog pisma.
  26. 26. Vinčansko pismo nije izolat; ono jasno ima odlike ostalih mediteranskih pisama kao što je Biblosko, Feničansko, Kretsko, Etruščansko, Zapadno Semitsko, Palestinsko, Starogrčko, staro Feničansko i Brahmi. Na kraju, Vinčansko pismo ima brojne poveznice sa današnja dva najvažnija pisma na ovim prostorima: latinicom i ćirilicom.
  27. 27. NAJSTARIJE pismo na svetu nastalo je na Balkanu?! Ako se ova hipoteza, koja sve više dobija naučno utemeljenje, pokaže tačnom, 1.200 urezanih znakova (simbola) ili pisanih poruka na posudama, ređe na čovekolikim figurinama i drugim predmetima pronađenim u okviru najbolje proučene vinčanske kulture u jugoistočnoj Panoniji i na Balkanu, potvrdiće tezu da je reč o prvom, najranijem ljudskom pismu, korpusu linearnih natpisa koji se razvijao u Podunavlju u šestom milenijumu pre Hrista.
  28. 28. Tragajući za odgovorom, šta je Vinčanac imao na umu kada je urezivao ove simbole, naučnici su se složili i zaključili - želeo je komunikaciju. Ovo rešenje ponudio je nauci američki stručnjak Šan Vin koji je te znake sredio i sistematizovao. Za razliku od već uvrežene naučne pretpostavke da znaci na posudama označavaju svojinu (da se beležilo radi raspoznavanja) Vin je ponudio drugačije objašnjenje. Američki naučnik Harman počeo da razvija hipotezu da je vinčansko pismo najstarije na Balkanu. Isticao je da je starije u odnosu na pojave na Bliskom istoku, čime je zapravo pokušavao da dokaže balkansko poreklo vinčanske kulture. Dakle, na Balkanu vidi koren najstarijih komunikacija, koji se kasnije “raširio” na Malu Aziju.
  29. 29. Danas je selo Vinča, u svetskoj arheologiji, poznato kao jedan od najvećih i najvažnijih izvora podataka o životu u neolitu, na početku civilizacije. Vinčanski znaci nisu jedini pokazatelj civilizacije koja se nazire u dubokoj praistoriji. Naučnici su otkrili da je narod tog vremena bio izrazito razvijen i napredan. Imali su najraniju metalurgiju u Evropi, najstarije rudnike topljenja rude, pravili su dleta i sekire. Bili su, nesumnjivo, vesnici svega što će nastupiti znatno docnije. Zato je priča o vinčanskoj kulturi zapravo storija o Evropi, ne samo u geografskom, već i u civilizacijskom smislu.
  30. 30. Hvala na pažnji!

O kulturi nestale civilizacije Vinče

Views

Total views

2,460

On Slideshare

0

From embeds

0

Number of embeds

295

Actions

Downloads

23

Shares

0

Comments

0

Likes

0

×