2. o Заштита од пожара је данас значајан
друштвени, економски и техничко-технолошки
задатак, то је делатност од посебног
друштвеног интереса.
o Обим ових делатности одређује се законским
прописима у међународним, европским и
националним законодавствима.
o Заштита од пожара може се схватити као скуп
мера и радњи нормативно-управне,
организационо-техничке, превентивне,
образовне, информативно-васпитне и друге
природе.
3. Делатност и област заштите од пожара може да
се разматра:
као функција заштите и
као организација субјеката који спроводе
заштиту,
па се може говорити о заштити у
функционалном и организационом смислу.
4. Заштита од пожара у функционалном смислу
састоји се из низа активности чији је циљ
спречавање услова за појаву пожара.
Та функција се данас одвија у многобројним
структурама друштва: пројектовању, изградњи,
одржавању, надзору и сл.
Ову функцију врше бројне организације и
појединци, као на пример: инжињери,
инспектори, судије, професори и др.
5. Заштита од пожара у организационом смислу
остварује се при одређивању и објашњавању
организационих облика путем којих се одвија
функција заштите.
Заштита од пожара је саставни део технолошког
процеса, односно пословног система, па се
стога може успешно остваривати и
унапређивати упоредо са организовањем и
унапређивањем технолошког процеса, односно
пословног система.
6. Субјекти у систему заштите од пожара
o Институцију заштите од пожара чине и
субјекти којима је поверена делатност
организовања задатака и послова у циљу
отклањања опасности и неповољних
последица, и они чине систем заштите од
пожара.
o Полазна основа сваког националног система
заштите је да се применом савремених
превентивних мера и других мера заштите,
живот учини безбеднијим и да се створе
повољнији услови у циљу очувања здравља
људи, материјалних и природних добара.
7. Све ове мере усмерене су ка заштити људи и
имовине од пожара и оне се могу сврстати у
две основне групе:
превентивни и
оперативни рад
Извршиоци ових активности могу да буду
различити субјекти: државни органи, органи
локалне самоуправе, предузећа односно
привредна друштва и грађани.
8. Многи од наведених субјеката су и јавне
службе које суделују и у другим ситуацијама
техничког спасавања људи, животиња и
имовине, као што су природне непогоде
"елементарне непогоде", технолошки удеси,
саобраћајне незгоде и др.
Систем заштите од пожара обухвата
надлежности и организације субјеката у
систему заштите од пожара, њихове односе као
и законску регулативу која уређује форме
њиховог организовања и дејствовања.
9. По својим функцијама ти се субјекти могу се
сврстати у следеће категорије:
1. држава и њени органи управног надзора,
2. професионална територијална ватрогасна
јединица,
3. професионална индустријска ватрогасна
јединица,
4. добровољна територијална и индустријска
ватрогасна јединица,
5. предузећа, задруге, установе или други облици
организовања привредних или ванпривредних
делатности,
6. одговарајуће службе војске
7. грађани.
10. У пракси у развијеним индустријским
земљама најчешће су следећи облици
организовања:
• професионално,
• индустријско и
• добровољно ватрогаство.
У погледу територијалне припадности,
организациони облици могу да буду на:
• општинском,
• регионалном,
• федералном нивоу.
11. Ресорни државни органи надлежни за послове
заштите од пожара могу бити:
• министарства унутрашњих послова, тј.
посебне дирекције или агенције у саставу
министарства,
• изузетно се као ресорни органи државне
управе могу појавити и министарства
одбране, војске.
12. У Француској је, на пример, ресорни државни
орган Дирекција за цивилну и заштиту од
пожара, која је у саставу Министарства
унутрашњих послова, док оперативне послове
обављају професионалне, индустријске и
добровољне ватрогасне јединице, а на
подручјима Париза и Марсеља војне јединице.
У Шведској је ресорни орган Национални
комитет за спасавање и ватрогасну службу при
Министарству одбране, чије чланове именује
Влада Шведске.
13. Ресорни орган за заштиту од пожара у Италији
је:
Министарство унутрашњих послова -
Дирекција зa цивилну заштиту и заштиту од
пожара,
а управни надзор врше инспектори који имају
седишта у регионима или локалним
заједницама.
У већим градовима преовлађују професионалне
ватрогасне јединице, а развијено је и
добровољно ватрогаство.
14. У Аустрији, с обзиром на њен федерални
карактер, ресорни органи за заштиту од пожара
је:
• на нивоу градова - градоначелници.
• на нивоу савезне државе - Влада са
ватрогасним савезом Аустрије,
• на нивоу федералних јединица - владе тих
јединица са ватрогасним савезом
Само у великим градовима основане су
професионалне ватрогасне јединице, а у мањим
местима постоје добровољне и индустријске
ватрогасне јединице.
15. У Холандији је ресорни државни орган
Министарство унутрашњих послова, а постоје
• професионалне,
• полупрофесионалне,
• добровољне и
• индустријске ватрогасне јединице.
У Швајцарској прописе у овој области доносе
државни органи кантона, а на нивоу конфедерације
координацију остварује Федерални савет за
полицију и заштиту од пожара.
У Великој Британији ресорни орган је
Министарство унутрашњих послова. Оперативни
рад се одвија путем професионалних и
добровољних ватрогасних јединица са плаћеним и
добровољним ватрогаством.
16. Субјекти у систему заштите од пожара у Србији
Основни субјекти у организационом систему према
Закону о заштити од пожара су:
• држава и њени органи управног надзора,
• професионална територијална ватрогасна
јединица,
• професионална индустријска ватрогасна јединица,
• добровољне територијалне и индустријске
ватрогасне јединице,
• предузећа, задруге, установе или други облици
организовања привредне или ванпривредне
делатности,
• одговарајуће службе Војске,
• грађани
17. Сви ови субјекти могу се сврстати у четири
основне групе:
1. државни органи
2. предузећа и друге организације
3. овлашћене организације за
унапређивање противпожарне
делатности и
4. грађани
18. Прву групу чине државни органи који
остварују законодавну, судску и управну
делатност.
Органи државне управе имају значајне
функције у области заштите од пожара које
се могу поделити у три основне:
превентивне,
репресивне и
оперативне функције.
19. У превентивне функције сврставају се
оне делатности државних органа којима
се спречава настанак аксиденталних
стања, путем издавање дозвола, давање
стручних мишљења, учествовања у
пропагандним активностима, у
едукацији грађана у школама,
предузеђима, и др.
20. Репресивне функције остварују се:
• издавањем забрана,
• издавањем наредби ради спречавања
аксиденталних ситуација,
• изрицањем прекршајних казни,
• подношењем кривичних пријава и др.
Значајан део оперативне функције
државних органа остварује се кроз
непосредну активност на гашењу
пожара.
21. Привредне и друге организације непосредно
организују заштиту од пожара и обезбеђују
спровођење мера заштите од пожара, доносе своје
планове заштите и обезбеђују средства за њихово
спровођење.
Организације које се баве унапређивањем
заштите од пожара могу бити само оне кoje испуне
услове за добијање одобрења које издаје државни
орган.
Организације које не испуњавају такве услове и
немају одобрење, не могу обављати делатности на
унапређивање заштите од пожара: израда пројеката,
елабората заштите од пожара, образовање из
области заштите од пожара и сл.
22. Инжењерство у функцији заштитe од пожара
Обимнија инжењерска истраживања у области
заштите од пожара почела су крајем 19. века.
У то време у САД се повезује већи број
инжењера који су се бавили бројним
проблемима заштите од пожара - посебно у
изградњи хидрантских инсталација,
инсталација за аутоматско гашење и др.,
Они 1896. оснивају National Fire Protection
Association (NFPA - Националну асоцијацију за
заштиту од пожара).
23. Нешто касније оснивају се у Великој Британији
сличне асоцијације, агенција осигурања,
појединаца и других.
У Немачкој је већ 1892. у Брауншвајгу вршено
испитивање врата отпорних на пожар,
електричних уређаја за рад у условима
експлозивних смеша и друге опреме.
Почетком XX века све је значајнија улога оних у
овим асоцијацијама који се баве превентивом,
па се ови стручњаци из САД, Велике Британије
и других земаља окупљају и сарађују.
24. Крајем 20-тих година 20. века изучавају се:
• у лабораторијама услови паљења узорака
материјала који се често примењују,
• анализира динамика горења у функцији
положаја узорака,
• уочава утицај специфичног пожарног
оптерећења на развој пожара у просторији
итд.
Последњих неколико деценија се уочавају
следећи трендови: институти се баве
проблемима сагоревања, а посебно хемијом и
физиком горења гасних, парних и прашинастих
смеша претежно у контролисаним запреминама.
25. Институти и лабораторије које се баве пожарима,
понашањем људи, материјала и конструкција у
условима пожара су, на пример:
• Buildings Research Establishment - Fire Research
Station - Garston, England (izdaje Fire Information
Bulletin)
• Loss Prevention Council, Borehamwood, England
(izdaje Fire Information Bulletin)
• Warrington Fire Research Centre - Warrington,
England
• National Institute of Standards and Technology -
NIST (ranije NBS): Center for Fire Research,
Gaithersburg
• Factory Mutual Research Corporation - FMRC,
Norwood, USA
26. • Всеросоийский научно-исследователxский институт
противпожарной обороны - ВНИИПО и Высшая
инженерная пожарно-техническая школа (од 1973.)
МВД Москва, (касније основани факултети у
Ташкенту, Иркутску и 1992. у С. Петербургу).
• National Research Council - Otawa, Kanada
• Buildings Research Institute - Tsukuba, Japan
• Institut fur Baustofe, Massivbau und Brandshutz -
Technische Universitat Braunschweing, BRD
(Немачка: ту су и лабораторије PTB-a za Ex
заштиту).
Поред наведених, већи допринос имају центри за
истраживање проблема грађевинарства у Француској,
Белгији, Шведској, Холандији, институти BAM (у
Берлину), лабораторије VdS у Келну итд.
27. Научници (САД, Велике Британије, Канаде,
Јапана и неколико других земаља) који су
учествовали у формирању науке о заштити од
пожара повезали су се у International
Association for Fire Safety Science – IAFSS, -
договор о томе постигнут је 1984. на
симпозијуму у Borehamwood-u.
28. Посебно значајну улогу у афирмисању стручних и
научних активности о пожарима и експлозијама
има NFPA, асоцијација која преко својих
издавачких активности (на пример часопис - Fire
Technology, и других бројних издања научних и
стручних публикација: бројне књиге и
приручници, збирке прописа итд.) ради на
афирмисању и унапређењу ове делатности.
NFPA асоцијација је од националне постала
интернационална асоцијација у којој су установе
и појединци из преко 70 земаља.
Издала је и ажурирала преко 300 правилника и
стандарда, организује бројне програме допунског
образовања и школовања.
29. Основне области науке у заштити од пожара, у
ужем смислу, су :
• физика пожара (термодинамика, материјали
у пожару, кретање дима итд.),
• хемија пожара (кинетика хемијских реакција
простих и сложених материјала),
• понашање људи у условима пожара
(медицина и психологија, евакуација,
социјални аспекти),
• детекција пожара, сигнализација и
алармирање,
• средства за гашење и опрема за примену
средстава за гашење, итд.
30. УПРАВЉАЊЕ ВАНРЕДНИМ
СИТУАЦИЈАМА
Појам «ванредне ситуације» се различито
дефинише, зависно од циља реализације
постављених задатака, али се може рећи да
ванредне ситуације могу бити изазване
антропогеним и природним утицајима чије су
последице:
угрожавање здравља,
природних добара и животне средине,
материјална штета културних и радом
створених добара.
31. Ванредне ситуације природног карактера су
стања изазвана геолошким, хидролошким,
метеоролошким, агрометеоролошким, морским
и речним хидролошким појавама, при чему
долази до биогеохемијских промена у природној
средини.
Ту спадају земљотреси, олује, ерупције вулкана,
снежни наноси, лавине, поплаве.
32. Ванредне ситуације антропогеног карактера су
последица промена изазваних људским
активностима.
Ту се сврставају удеси на постројењима,
уређајима или инсталацијама и другим објектима
при којима долази до ослобађања супстанци или
енергије или удеси при транспорту опасних
материја, код пожара и експлозија, одлагања
опасног отпада, хаварије на електроенергетским
постројењима итд.
33. Ванредне ситуације такође могу представљати
узрок кризе схваћене као сложене ситуације
социјалног, националног, политичког,
економског или еколошког карактера које су
присутне у социјалном и природном
подсистему.
Ванредне ситуације су предмет истраживања
различитих наука обзиром да узроци настанка
могу бити природни, антропогени, природно-
антропогени, а од скора и социолошки.
34. Социолошки аспект се односи на социолошка
истраживања ванредних ситуација као друштвене
категорије:
у случајевима када утиче на социум и људску
делатност, (на пр. суша),
када проучавамо везу ванредне ситуације са
конкретним стањем у друштву, режимом власти,
или
када социум у целини прелази на режим живота
примерен ванредној ситуацији (револуције,
ратови...).
35. Одређивање појмова у вези са догађајима за
ванредне ситуације
Удес-ванредни догађај који изазива штету или
повреду, а који увек подразумева губитак.
Ванредни догађај-догађај техногеног, антропогеног
или природног порекла, који се карактерише
одступањем од нормалног одвијања појава или
процеса, а који има знатан негативан утицај на
животну активност човека, функционисање
привреде, социјалну сферу и природну средину.
Ванредна ситуација-посебан вид ризика,
подразумева ризике са могућим значајним
последицама, кумулативне и удесне, антропогене и
природне.
36. Циљ система управљања ванредним ситуацијама је
задржавање квалитета управљаног система и у
условима реализације ванредног догађаја, а
критеријуми су минимални губици, минимална
улагања у реализацију превентивних мера и
минимално време за реализацију оперативних мера.
Осигуравање безбедности подразумева системски
приступ, тј. анализу и вредновање ризика, на
основу чега се предузимају оправдана и рационална
решења за пројектовање индустријских објеката,
избор њихове локације, режим функционисања,
начин управљања, организацију мера за спречавање
ванредних ситуација и формирање система
осигурања безбедности.
37. За утврђивање прихватљивог и неприхватљивог
ризика користе се различите методе, а најчешћа је
комбинација максималне користи и Паретиановог
прилаза, која има за циљ
«Максимирати очекивану добит од инвестиције,
али при том не изложити никога, ни раднике ни
околно становништво прекомерном парасту
ризика»
У циљу обезбеђивања прихватљивог ризика
сложених технолошких система, УН и ЕУ су
усвојиле низ препорука и упутстава:
Директива 96/82/ЕС- опасне материје и мере за
смањење последица угрожавања здравља људи и
животне средине;
38. Директива 96/61/ЕС-IPPC - o интегрисаној
превенцији и контроли загађивања животне
средине;
АPELL - Свест о приправности за опасности на
локалном нивоу -идентификација и развој свести о
постојању ризика у индустријализованој заједници,
иницирање мера за смањење ризика и креирање
координативног развоја приправности између
индустрије, локалне власти и становништва;
Trans APELL - Савети за планове локалне
заједнице у поступању са транспортом опасних
материја -проширује АPELL упутство и на ризике
који потичу од дистрибуције и транспорта опасне
робе;
39. Директива 94/55/ЕС - o усаглашавању закона
земаља чланица у вези са транспортом опасне
робе у друмском превозу (ADR);
Директива 96/49/ЕС - o усаглашавању закона
земаља чланица у вези са транспортом опасне
робе железницом (RID).
У Србији је 1994. год. усвојен “Правилник о
методологији за процену опасности од хемијског
удеса и од загађивања животне средине, мерама
припреме и мерама за отклањање последица “
40. Србија је усвојила више закона који омогућавају
усаглашавање домаћих прописа са европским
/међународним:
Закон о заштити животне средине (2004., 2009.)
Закон о интегрисаном спречавању и контроли
загађења животне средине (2004.)
Закон о процени утицаја на животну средину
(2004., 2009.)
41. Управљање ванредним ситуацијама у Србији је у
ингеренцији Министарства унутрашњих послова
у оквиру кога постоји сектор за ванредне
ситуације, који се састоји од:
Управе за превентивну заштиту
Управе за ватрогасно-спасилачке јединице
Управе за управљање ризиком
Управе за цивилну заштиту
Националног тренинг центра за ванредне
ситуације
Организационих јединица на нивоу локалне
самоуправе
