Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

STRATEŠKI PLAN ZA PERIOD 2017. - 2019.

489 views

Published on

Organizacija za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva „Connecting“ [STRATEŠKI PLAN ZA PERIOD 2017. - 2019.]

Published in: Government & Nonprofit
  • Be the first to comment

STRATEŠKI PLAN ZA PERIOD 2017. - 2019.

  1. 1. Organizacija za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva „Connecting“ STRATEŠKI PLAN ZA PERIOD 2017. - 2019. Think big, start small, move fast!
  2. 2. Zapošljivost možemo definisati kao set dostignuća - veština, shvatanja i ličnih atributa kod mladih koja im daju bolje šanse da dobiju posao i budu uspešni u svojim odabranim zanimanjima, i tako uvećaju korist za sebe, ali i za svoje zajednice i celokupnu ekonomiju1 . Preduzetništvo je stanje svesti tj. način na koji doživljavate sebe i svet oko sebe. Može se definisati kao proces pokretanja novog biznisa – spremnost da se preuzme rizik, uči, razvja i upravlja poslovnim poduhvatom, u nameri da se napravi profit. Veštine 21. veka predstavljaju set sposobnosti koje učenici i učenice treba da razviju radi postizanja uspeha u doba ekonomije znanja. Prema P212 razlikujemo tri tipa veština: Karijerno informisanje možemo definisati kao skup aktivnosti koje imaju za cilj upoznavanje učenika/ca osnovnih i srednjih škola sa mogućnostima koje im stoje na raspolaganju kada je u pitanju školovanje, usavršavanje i sticanje radnog iskustva.3 Karijerno savetovanje se odnosi na proces pružanja pomoći osobi ili grupama koje ima za cilj bolje razumevanje vlastitih potreba i interesovanja, prepoznavanje mogućnosti i olakšavanje karijernih dilema razvijajući svest o novim, drugačijim, perspektivama u odgovaranju na profesionalne izazove.4 1 Nacionalni izveštaj, Srbija: “Potreba za novim uslugama koje podstiču zapošljivost mladih I uloga omladinskog rada” na strain 6, drugi pasus. Izveštaj možete preuzeti na linku - http://www.napor.net/images/vesti_2015/napor%20istrazivanje%20finale%20srb.pdf (dokument smo otvorili 12. januara 2017. godine) 2 Partnership for 21st century learning. Više informacija na sajtu http://www.p21.org/index.php (sajtu smo pristupili 12. januara 2017. godine) 3 Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata – informacije sa sajta http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/karijerno-informisanje (sajtu smo pristupili 12. januara 2017. godine) 4 Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata – informacije sa sajta http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/karijerno-informisanje (sajtu smo pristupili 12. januara 2017. godine) Veštine učenja  Kritičko razmišljanje  Kreativno razmišljanje  Saradnja  Komunikativnost Veštine pismenosti  Informatička pismenost  Medijska pismenot  Tehnološka pismenost Životne veštine  Fleksibilnost  Inicijativa  Socijalne veštine  Produktivnost  Liderstvo
  3. 3. KRITIKA POSTOJEĆEG STANjA
  4. 4. KONTEKST Organizacija za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva „Connecting“ (u daljem tekstu: Connecting) kreirala je strateški plan radi utvrđivanja osnovnih principa delovanja, pravce delovanja i očekivane rezultate delovanja radi:  unapređenja položaja mladih,  boljeg informisanja i savetovanja mladih, i  omogućavanja podsticajnih uslova za razvoj omladinskog preduzetništva na teritoriji Južnog Banata. Prvi korak u kreiranju Strateškog plana za period od 2017. do 2019. godine odnosio se na analizu situacije na nacionalnom i lokalnom nivou, a sve u cilju boljeg razumevanja potreba mladih. Stoga je Connecting sproveo istraživanje čiji su rezultati predstavljeni u nastavku. Cilj istraživanja Organizacija za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva „Connecting“ sprovela je istraživanje koje je imalo za cilj da definiše mere za razvoj preduzetničkog duha i preduzetničkih kompetencija na teritoriji grada Pančeva. Metodologija istraživanja Istraživanje je obuhvatilo: 1. Pregled aktivnih politika na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou koje podstiču razvoj omladinskog preduzetništva 2. Pregled relevantnih subjekata na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou koji svojim delovanjem podstiču razvoj omladinkog preduzetništva 3. Analizu stavova mladih koji žive na teritoriji grada Pančeva 4. Predlog mera koje mogu da doprinesu razvoju preduzetničkog duha i kompetencija na teritoriji grada Pančeva. Za potrebe istraživanja prve dve oblasti korišćena je tehnika „external desk research“ koja je podrazumevala prikupljanje i analizu relevantnih podataka iz sledećih izvora:  Objavljeni vladini podaci  Internet – relevantni podaci
  5. 5. Dok je za istraživanje stavova mladih korišćena metoda anketiranja u formi elektronskog upitnika, oglašenog na društvenoj mreži Facebook, tačnije na „fan“ stranicama Udruženja za razvoj omladinskog preduzetništva „Connecting“ i Regionalnog volonterskog centra Pančevo. Anketiranje je sprovedeno tokom decembra meseca 2016. godine. Uzorak su činile osobe uzrasta između 15 i 29 godina koje žive na teritoriji grada Pančeva, redom:  Učenici/ce srednjih škola – njih 37 ili 35,6%  Studenti – njih 37 ili 35,6%  Zaposleni (mladi do 30 godina) – njih 13 ili 12.5%  Nezaposleni (mladi do 30 godina) – njih 13 ili 12,5%  Mladi preduzetnici – njih 4 ili 3.8% Elektronski upitnik se sastoji od seta pitanja koja su podeljena na tri celine:  Prva koja se sastoji od pitanja koja su u vezi sa ličnim podacima, pol, uzrast i zanimanje.  Druga celina sastavljena je od pitanja koja imaju za cilj da identifikuju u kojoj meri formalni obrazovni sistem priprema mlade za pokretanje sopstvenog posla.  Treća celina odnosi na samoprocenu znanja mladih o koracima za pokretanje sopstenog posla, neophodnim veštinama i kompetencijama koje karakterišu preduzetnike i motivaciji mladih da uzmu učešće u obrazovnim programima koji se odnose na pokretanje sopstvenog posla. Svako od pitanja iz elektronskog upitnika imalo je najmanje 5, a najviše 8 ponuđenih odgovora. Ispitanici/e su imali prilike da odaberu jedan ili više ponuđenih odgovora. Ispitanicima/cama je omogućeno da dopišu svoj odgovor na svako od ponuđenih pitanja. Svi podaci u ovom istraživanju su obrađivani u SPSS-u putem deskriptinih statističkih metoda (Pie diagram, tabele sa procentima i drugo.. )
  6. 6. Pregled relevantnih politika – Analiza problema Jedan od najvećih problema našeg društva je visoka nezaposlenost koja iz godine u godinu biva sve izraženija. Neusklađenost znanja koja se stiču u formalnom sistemu obrazovanja sa potrebama privrede i poslodavaca, proces brze privatizacije i ekonomska kriza rezultirali su promenama na tržištu rada i povećanju stope nezaposlenosti u Srbiji. Odnos broja zaposlenih i nezaposlenih je 1:1. Odnosno tek svaki drugi stanovnik radnog uzrasta u Srbiji radi5 ! Posledice globalizacije i svetske ekonomske krize osećaju se u celoj Evropi. Posebno su vidljive u oblasti zapošljavanja i generaciji novih radnih mesta. Pojavile su se i nove ranjive grupe stanovništva, među kojima mladi dominiraju. Tako je stopa nezaposlenosti mladih prema Eurostatu u EU-28 tokom 2016. bila 18,8%. Ova stopa nezaposlenosti mladih (15–24) u Evropi neuporedivo је manja u odnosu na stopu nezaposlenosti u Srbiji која је na osnovu Ankete o radnoj snazi (u daljem tekstu: ARS) 2015, iznosila 43,3%. Stopa nezaposlenosti lica radnog uzrasta 15+ u Srbiji prema ARS 2015 iznosila je 17,9% dok je u EU ona na 9.8% (sa izuzetkom Grčke 23,1% i Španije 19,2%). Procene su da više od 30.000 mladih svake godine napusti Srbiju, a kao glavni razlog navode to što ne mogu da pronađu posao. Svetski ekonomski forum primećuje i da Srbija nema kapacitet da zadrži talente i da je prema tom kriterijumu najslabije rangirana zemlja u svetu (World Economic Forum, 2017). Posledice ovakve situacije su sve veće siromašenje našeg društva, nezadovoljstvo i odliv mozgova (svake godine oko 1000 intelektualaca se odseli iz zemlje). Na gore navedene izazove nadovezuje se i mit o „državnom poslu“. U našem društvu i dalje vlada uvreženo mišljenje da je jedini posao siguran posao tj. posao u državnoj firmi. Procene su da više od 50% mladih želi da se zaposli isključivo u javnim preduzećima. Činjenica da više od 200.000 mladih traži posao svakog dana ide u prilog tome da preduzetništvo još uvek nije dovoljno razvijeno. Zahvaljujući našem socio- ekonomskom nasleđu preduzetništvo u Srbiji se i dalje percipira kao posao iz „nužde“ ili posao visokog rizika, ređe kao prilika na tržištu koju treba iskoristiti i zbog koje je vredno rizikovati. Posledice ne vaspitavanja mladih u duhu kreativnog rešavanja problema, preduzimljivosti i korišćenja prilika su očigledne i direktno utiču na održivi ekonomski rast. „Državni posao“ je još uvek opcija broj 1. Formalni obrazovni sistem nije oblikovan tako da podstiče razvoj preduzetničkih kompetencija. Osim neformalnih programa, koje već duži niz godina uspešno realizuje udruženje građana Dostignuća mladih, preduzetništvo se u srednjim školama ne izučava, jer ne ulazi u kurikulum, što implicira da mladi nemaju prilike da steknu znanja koja su im neophodna za pokretanje sopstvenog posla. Ukoliko se osvrnemo na rezultate PISA testova iz 2012. koji nam govore da skoro 40% testiranih učenika i učenica nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti onda i ne čude izazovi sa kojima se susreću mladi prilikom izlaska na tržite rada (nedostatak profesionalnog iskustva, neusklađenost znanja sa potrebama privrede i poslodavaca, nekonkuretne veštine i kompetencije). 5 Nacionalna strategija za zapošljavanje 2011 – 2020, str. 2, poslednji pasus.
  7. 7. Donosioci odluka, vođeni prethodno identifikovanim problemima, prepoznali su vrednost preduzetništva i njegov značaj za održiv ekonomski rast. Znajući da preduzetnici kreiraju nove poslove, doprinose ekonomskom rastu i postaju nosioci razvoja zdravog poslovnog okruženja, na nacionalnom nivou kreirana su dokumenta koja prepoznaju obrazovanje za omladinsko preduzetništvo i razvoj karijere, među kojima izdvajamo:  Nacionalnu strategiju za mlade  Strategiju razvoja obrazovanja do 2020. godine  Strategiju karijernog vođenja i savetovanja  Nacionalnu strategija zapošljavanja 2011 – 2020  Evropa 2020 Strategijom Evropa 2020, Nacionalnom strategijom o mladima i Strategijom za zapošljavanje prepoznat je značaj transvenzalnih i generičkih veština koje podrazumevaju rešavanje problema i analitičke sposobnosti, veštine komunikacije i timskog rada, rukovođenje sopstvenim zadacima, jezičke sposobnosti i poznavanje rada sa digitalnom tehnologijom, osećaj za inicijativu i preduzetništvo u svim sektorima na tržištu rada. Takođe, spomenute strategije pozivaju na investiranje u obrazovanje i obuke, drugim rečima u budućnost kako bi se odgovorilo na brze promene potreba modernog tržišta rada, obuhvatajući sve sektore obrazovanja počev od predškolskog obrazovanja, uzimajući u obzir i učenje u neformalnom i informalnom kontekstu. Međutim nijedan od dokumenata ne nudi konkretne mere koje se odnose na obrazovanje za omladinsko preduzetništvo u osnovnim i srednjim školama i primenu pedagoškog pristupa u podučavanju - učenje zasnovano na projektu. Takođe nijedan od dokumenata ne nudi konkretne mere o programima za razvoj preduzetništva. Problem za mlade javlja se i prilikom donošenja odluke o nastavku karijere jer se perspektiva potencijalno dobro plaćenih i traženih zanimanja veoma brzo menja. Pored toga, praksa pokazuje da mladi prilikom odabira zanimanja ne promišljaju o globalnim trendovima na tržištu rada, niti su upoznati sa promenama uslova i potražnjom u poslovnom svetu. Upravo je neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama tržišta jedan od izazova u zapošljavanju mladih istaknut u reviziji Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011 – 2020. godine. Takođe, u istom dokumentu se ističe mogućnost rastućeg jaza između potreba tržišta (znanja, veštine) i ponude radne snage, jer će tržište tražiti nova znanja koja obrazovni sistem neće biti u stanju da pruži ukoliko ne bude pratio potrebe moderne privrede. Zbog toga, važno je postojanje sveobuhvatnog, funkcionalnog i održivog servisa za karijerno vođenje i savetovanje mladih koji bi predstavljao preko potrebnu vezu između obrazovnog sistema i tržišta rada i mladima pružao informacije, ali i prilike za sticanje traženih veština. Pregledi relevantnih politika i subjekata na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou koji svojim delovanjem podstiču razvoj omladinkog preduzetništva predstavljeni su u sledećem dokumentu [link], dok su rezultati elektronskog upitnika predstavljeni na narednim stranicama.
  8. 8. Ocena 1 Ocena 2 Ocena 3 Ocena 4 Ocena 5 Series 1 45.2 36.5 16.3 1 1 45.2 36.5 16.3 1 1 -10 0 10 20 30 40 50 Odgovori su prikazani u % Analiza stavova mladih koji žive na teritoriji grada Pančeva Celina: Priprema mladih za pokretanje sopstvenog posla kroz formalni obrazovni sistem (srednje škola i/ili viša škola i/ili fakultet) Pitanje: U kojoj meri te formalni obrazovni sistem informiše o tome kako da pokreneš sopstveni posao? Ukupno 81.7% mladih smatra da ih formalni obrazovni sistem nedovoljno informiše o pokretanju sopstvenog posla ili to ne čini uopšte, dok svega 2% ispitanika smatra da se na tu temo dovoljno informisalo tokom formalnog školovanja.
  9. 9. Pitanje: Šta misliš koliko te formalni obrazovni sistem adekvatno priprema za svaku od dole navedenih kompetencija? Prema rezultatima istraživanja mladi smatraju da ih formalni obrazovni sistem ne priprema dovoljno ili ne priprema uopšte za gore navedene kompetencije. Najviše mladih smatra da im nedostaje pripreme iz oblasti osnivanja i upravljanja preduzećem (91 ispitanik/ca), generalnog znanja kako da pokrenu sopstveni posao (91), kreiranja biznis plana (89) i poznavanja zakonske regulative za pokretanje i upravljanje preduzećem (87). 65 65 62 68 56 39 26 26 27 19 25 34 10 10 9 13 15 19 2 2 6 4 7 11 1 1 1 1 0 10 20 30 40 50 60 70 80 BROJISPITANIKA/CA Ne priprema uopšte Ne priprema dovoljno Delimično priprema Dovoljno priprema U potpunosti priprema
  10. 10. Pitanje: Da li si imao/la prilike da se upoznaš sa preduzetnikom/com tokom svog školovanja? U sprovedenom istraživanju 41,3% ispitanika/ca se izjasnilo da nije imalo prilike da se susretne sa preduzetnikom tokom svog formalnog obrazovanja. Pitanje: Da li si tokom svog školovanja probao/la da pristupiš informacijama za pokretanje sopstvenog posla? Rezultati ankete govore da je svaka druga mlada osoba (51%) pokušala tokom školovanja da pristupi informacijama za pokretanje sopstvenog posla.
  11. 11. CELINA: POKRETANJE SOPSTVENOG POSLA Pitanje: Izaberi odgovor za svako od ponuđenih pitanja: Rezultati ankete pokazuju da su mladi veoma slabo upoznati sa time šta je potrebno za pokretanje sopstvenog posla. Najveća nepoznanica ispitanika/ca je zakonska regulativa koja se odnosi na preduzetničku delatnost sa kojom čak 61 mlada osoba nije upoznata. Kada je reč o potrebnoj dokumentaciji za pokretanje sopstvenog posla, ključnim koracima ili kreiranju biznis plana, većina ispitanika/ca je delimično upoznata ili nije upoznata uopšte. Mladi kažu da su najviše upoznati sa ključnim koracima za pokretanje sopstevnog posla, ali ni to ne prelazi više od 16% od ukupnog broja ispitanika/ca. 8 16 11 11 43 46 44 32 53 42 49 61 0 10 20 30 40 50 60 70 Da li znaš koja dokumenta su potrebna za pokretanje sopstvenog posla? Da li znaš koji su to ključni koraci za pokretanje sopstvenog posla? Da li znaš kako da napraviš biznis plan? Da li poznaješ zakonsku regulativu koja se odnosi na preduzetničku delatnost? BROJISPITANIKA/CA Da Delimično Ne
  12. 12. Pitanje: Šta misliš koliko svako od dole navedenih znanja, veština, kompetencije i načina razmišljanja karakteriše jedan uspešan biznis? Mladi sva gore navedena znanja, veštine, kompetencije i načine razmišljanja smatraju bitnim karakteristikama uspešnog biznisa. Ono što prednjači su upornost, dobra komunikacija i motivacija, a veliki broj ispitanika/ca kao bitne ističe i dobru poslovnu ideju, samopouzdanje, dobar i pouzdan tim, kreativnost i veštine prodaje. 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 Dobra poslovna ideja Biznis plan Tim Finansijski resursi Veštine menadžmenta Veštine pregovaranja Veštine prodaje Liderstvo Dobra komunikacija Samopouzdanje Optimizam Motivacija Konstruktivno razmišljanje Kreativnost Upornost BROJ ISPITANIKA/CA Apsolutno se ne slažem Ne slažem se Delimično se slažem Slažem se Apsolutno se slažem
  13. 13. Pitanje: Šta misliš u kojoj meri su dole navedene informacije važne za pokretanje sopstvenog posla? Većina ispitanika/ca se slaže oko toga da su informacije o resursima za pokretanje sopstvenog posla (100 ispitanika/ca) i informacije o poslovnim rizicima (99) najvažnije za pokretanje sopstvenog posla. Takođe, mladi smatraju važnima i ostale ponuđene vrste informacija među kojima prednjače informacije o biznis planu (97). 34 40 49 63 63 45 59 54 48 37 36 50 10 7 6 3 3 7 2 1 1 1 1 1 2 1 0 10 20 30 40 50 60 70 Posebne informacije koje se odnose na poslovno okruženje Informacije o preduzetništvu Informacije o biznis planu Informacije o resursima za pokretanje sopstvenog posla Informacije o poslovnim rizicima Informacije o programima podrške za razvoj MSP BROJ ISPITANIKA/CA Ne slažem se Apsolutno se ne slažem Delimično se slažem Slažem se Apsolutno se slažem
  14. 14. Pitanje: Da se u tvom okruženju održava edukacija na temu pokretanja sopstvenog posla, da li bi učestvovao/la na njoj? U sprovedenom istraživanju 76% ispitanika/ca se izjasnilo da bi učestvovalo u obrazovnim programima na temu porketanja sopstvenog posla da se iste održavaju u njihovom okruženju. Predlozi mera: - Edukacija i informsianje: “Kad porastem biću…” servis za karijerno informisanje i savetovanje mladih (informativne i edukativne aktivnosti, navesti) Očekivani rezultati: Mladi planiraju svoju budućnost u skladu sa potrebama tržišta rada i shodno svojim afinitetima i stiču znanja i veštine koje pospešuju zapošljivost i povećavaju konkurentnost na tržištu rada - Edukacija: obrazovni program BizWorld - 350 000 mladih je proslo kroz bizworld program od 1997. April Bond poredi učenje finansijsku pismenost kao i učenje drugog jezika. Što ranije to bolje. Očekivani rezultati: Mladi ostaju u zemlji, osnaženi za pokretanje sopstvenog posla - Edukacija: obrazovni program Design for Change - Održivost: Fandrejzing platforma za učenike/ce i profesore [za školske projekte] - Istraživanje: Mapiranje i merenje postojećeg preduzetničkog ekosistema na teritoriji grad - Ideas Factory: Biznis inkubator
  15. 15. NAŠA VIZIJA
  16. 16. Hrabrost Ostvarujemo naše snove. Odgovornost Preuzimamo odgovornost za naše postupke Radoznalost Uvek postavljamo bezbroj pitanja tražeći odgovore i nova rešenja Optimizam Pozitivno gledamo na sve(t) i pretvaramo naše ideje u pozitivne akcije Istrajnost Posvećeno radimo i ne odustajemo 2 + 2 = 10 Verujemo u vrednost saradnje Connecting VREDNOSTI KOJE NEGUJEMO: Društvo u kojem osnaženi i aktivni mladi preuzimaju odgovornost, ostvaruju svoj pun potencijal i pokreću pozitivne promene. Podstičemo mlade da razumeju sebe i sve(t) oko sebe kroz: o razvoj i implementaciju preduzetničkih obrazovnih programa o karijerno savetovanje i informisanje
  17. 17. CILJEVI Strateški cilj: Omogućeni podsticajni uslovi za implementaciju preduzetničkih obrazovnih programa u osnovnim i srednjim školama u Srbiji Specifični ciljevi: • Informisanje: Razvijen funkcionalan i održiv sistem karijernog vođenja i savetovanja mladih u Pančevu • Edukacija: - Razvijen obrazovni program koji pospešuje zapošljivost i preduzetništvo kod mladih - Implementiran obrazovni program koji pospešuje zapošljivost i preduzetništvo kod mladih u osnovnim i srednjim školama u Srbiji • Primena veština: Razvijen funkcionalan program stručnih praksi za mlade koji žive na teritoriji grada Pančeva. • Mentorstvo: Oformljena nacionalna mreža mentora • Umrežavanje: Oformljena nacionalna mreža mladih preduzetnika • Politike: Mladi (osobe starosti od 13 do 30 godina) su oslobođeni poreza i doprinosa u prve dve godine poslovanja u Pančevu • Održivost: Razvijen funkcionalan i održiv model samofinasiranja programa za razvoj omladinskog preduzetništva
  18. 18. TEORIJA PROMENE
  19. 19. PROGRAM ZA RAZVOJ OMLADINSKOG PREDUZETNIŠTVA Daj čoveku ribu i nahranićes ga za jedan dan, nauči ga da peca i nahranićeš ga za ceo život. Konfučije Održivi ekonomski rast zavisi od preduzetništva. Preduzetnici kreiraju nove poslove, doprinose ekonomskom rastu i postaju nosioci razvoja zdravog poslovnog okruženja. Organizacije civilnog društva (u daljem tekstu: OCD) zajedno sa privrednim komorama i vladinim institucijama imaju važnu ulogu u razvoju preduzetništva i promociji preduzetničkog duha. OCD su pozicionirane između vlade koja nastoji da kreira ekonomski rast i privatnog sektora koji nastoji da razvije novu generaciju radnika. Kao glas mladih OCD zagovaraju politike, kreiraju i realizuju obrazovne preduzetničke programe, i iniciraju kampanje radi promocije vrednosti preduzetništva. Naš zadatak je da naučimo mlade kako da kreiraju poslove, umesto kako da dobiju posao. Međutim, ne postoji jedinstven recept za uspešne preduzetničke programe za mlade. Šta funkcioniše u jednoj zemlji, možda ne može da se primeni u nekoj drugoj. Kako god, postoje neke osnovne komponente koje karakterišu sve programe za razvoj omladinskog preduzetništva i to su: informisanje, edukacija, primenu veština, mentorstvo i vršnjačko umrežavanje. Informisanje Predstavlja skup aktivnosti koje imaju za cilj upoznavanje mladih sa mogućnostima koje im stoje na raspolaganju kada je u pitanju školovanje, usavršavanje i pokretanje sopstvenog posla. Pristup informacijama je od presudnog značaja za razvoj omladinskog preduzetništva. Edukacija Za mnoge poslove, zapošljavanje je nemoguće bez edukacije. Obrazovni programi mogu dati mladima osnovu, odnosno veštine koje će im služiti prilikom pokretanja biznisa i zapošljavanja. Obrazovni programi na bazi iskustvenog učenja su posebno važni za razvoj omladinskog preduzetništva. Sticanje znanja o zakonskoj regulativi, upravljanju finansijama i pravljenju biznis plana od presudnog značaju su za pokretanje sopstvenog posla, sa druge strane svedoci smo da ove veštine nisu deo tradicionalnih kurikuluma. Edukacija pomaže mladima da ostvare svoje snove. Inspiriše ih, daje im preko potrebno samopouzdanje da inoviraju, preuzmu rizik i vide sebe kao buduće preduzetnike. Primena veština Obrazovni programi mogu imati efekta jedino ako mladi imaju prilike da primene stečena znanja. Stručne prakse, takmičenja u kreiranju biznis planova itd pomažu mladima da razumeju šta je sve potrebno da urade da bi jednog dana bili uspešni preduzetnici. Stručne prakse upoznaju mlade sa kancelarijskim okruženjem, obavezama i očekivanjima. Takođe, dovode mlade u direktan kontakt sa zaposlenima i budućim mentorima.
  20. 20. Mentorstvo Ključni resurs za razvoj novih preduzetnika. Mentori pomažu mladima da ostvare svoj pun potencijal, kroz podršku, deljenje znanja i kontakata. Oni pružaju sve od saveta iz njihovog praktičnog iskustva, do davanja povratnih informacija i usmeravanja mladih. Vršnjačko umrežavanje Građenje poslovnih odnosa je od presudnog značaja za individue u bilo kojoj oblasti rada, ali je posebno važno za preduzetnike. Biznis konekcije kreiraju prilike za razmenu ideja, inovaciju i rast. Umrežavanje pomaže mladim preduzetnicima da ostanu povezani, motivisani i da nastave sa njihovim usavršavanjem i razvojem ideja i preduzeća. ODRŽIVOST Građenje uspešnog programa za razvoj preduzetništva zahteva vreme i iziskuje posvećenost, naporan rad, konstantno učenje na sopstvenim greškama i inoviranje programa. Ono što karakteriše sve sjajne programe za razvoj omladinskog preduzetništva je uspešan model poslovanja. Stoga smo adresirali 4 ključne komponente koje karakterišu uspešne poslovne modele: 1. Održivi model finansiranja Najčešći izazov sa kojim se OCD susreću prilikom svog rada su stabilni izvori finansiranja za razvoj programa koje podstiču razvoj omladinskog preduzetništva. Međutim, to ne bi trebalo da bude izazov jer postoje dostupni programi koji podstiču razvoj preduzetništva. Na primer, većina programa prepoznaje da obrazovanje za preduzetništvo mladih ima veliki beneft kako za mlade tako i za privredu u celini. Kao rezultat toga, sve više lokalnih preduzeća, donatora, i lokalnih samouprava podržava inicijative za razvoj omladinskog preduzetništva. 2. Stalno zaposleni i volonteri Dobro osmišljeni projekti daju rezultate jedino kada su dobro vođeni od strane iskusnih profesionalaca. Najveći izazov sa kojim se suočavaju OCD je nedostatak profesionalaca sa jedne strane, i veliki broj projekata na kojima rade istovremeno sa druge strane. Stoga je neophodno obezbediti i angažovati dovoljan broj ljudi koji će posvećeno i odgovorno raditi na realizaciji programa.
  21. 21. 3. Aktivna partnerstva Aktivno partnerstva sa relevantnim akterima na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou sa organizacijama iz privatnog i javnog sektora, profitnim i neprofitnim organizacijama su ključna za uspešnu implementaciju programa za razvoj omladinskog preduzetništva. Izuzetno je važno uključiti sve relevantne aktere u mapiranje potreba preduzetničkog ekosistema, potom zajedničko planiranje, vođenje i realizaciju aktivnosti. 4. Promocija programa I uspešnih priča Tokom projekta komunikacira se uticaj projekta i uspešne priče - kao što su koliko je mladih prošlo kroz program ili koliko preduzeća je pokrenuto od strane mladih… Uspešne priče odaju priznanja učesnicima programa, doprinosima donatora i organizacija koje učestvuju u realizaciji programskih aktivnosti
  22. 22. AKTIVNOSTI Komponente Oblast Aktivnost Informisanje Karijerno informisanje i savetovanje „Kad porastem biću...“ Sajam obrazovanja Sajam zanimanja Info dan Blog o karijeri stranica POSLOVI Preduzetništvo Blog o predzetništvu Dodatak u lokalnim novinama Pančevac na 4 strane Edukacija Karijerno informisanje i savetovanje „Kad porastem biću...“ „Kad porastem biću...” letnji edukativni program Trening za vršnjačke edukatore programa „Kad porastem biću...” Vršnjačka edukacija „Kad porastem biću...“ Preduzetništvo Implementacija Bizworld obrazovnog programa - BIZWEEK Primena veština Karijerno informisanje i savetovanje „Kad porastem biću...“ Job shadowing Program stručnih praksi u Connecting-u Preduzetništvo Pančevo Smart City Hakaton Case study Izazov Mentorstvo Karijerno informisanje i savetovanje „Kad porastem biću...“ Formiranje mreže mentora Preduzetništvo Umrežavanje Karijerno informisanje i savetovanje „Kad porastem biću...“ Alumni mreža Preduzetništvo Klub lokalnih privrednika MeetUp – svake prve nedelje u mesecu Alumni mreža
  23. 23. STANDARDI RADA ORGANIZACIJE ZA RAZVOJ KARIJERE I OMLADINSKOG PREDUZETNIŠTVA “CONNECTING” I KOMPETENCIJE STRATEŠKOG TIMA Uspešna implementacija planiranog programa Organizacije za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva “Connecting” (u daljem tekstu Connecting) moguća je samo uz potpuno korišćenje resursa – ljudskih, materijalnih, tehničkih i vremenskih. Stoga smo definisali Standarde za rad Connecting-a i kompetencije strateškog tima, koji treba da obezbede efikasniji rad organizacije, odnosno efikasno sprovođenje programa organizacije. Primena Standarda za rad Connecting-a i kompetencija strateškog tima obezbeđuje relevantno i kvalitetno bavljenje omladinskom politikom, karijernim informisanjem i savetovanjem, razvojem I implementacijom preduzetničkih obrazovnih programa, uključivanje svih aktera u skladu sa njihovim delokrugom rada i resursima, kao i neophodno pozitivno okruženje u lokalnoj sredini. STANDARDI RADA CONNECTING-A Standardi rada Connecting-a definišu kvalitet koji je neophodno postići implementacijom programa. Da bi se postigli standardi neophodno je obezbediti osnovne uslove, prostor i budžet za realizaciju programskih aktivnosti Realizacija aktivnosti koje sprovodi Connecting usklađena je sa smernicima Nacionalne strategije brige o mladima, Zakona o mladima, Strategija brige o mladima Pancevo i specificnim potrebama mladih u Pančevu. Connecting će uspešno raditi ukoliko realizuje aktivnosti kojima se obezbeđuje: ● Odgovorno upravljanje ● Omladinski rad ● Aktivno partnerstvo sa relevantnim akterima na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou ● Dobrovoljno i aktivno učešće mladih ● Podsticanje različosti i inkluzije ● Sigurno okruženje
  24. 24. Standardi Opis standarda Odgovorno upravljanje Connecting na transparentan način radi na pripremi i sprovođenju programa i omladinskih aktivnosti; resursi sa kojima raspolažemo (ljudski, materijalni, tehnički) koriste se efikasno i odgovorno, a odluke su utemeljene na utvrđenim potrebama mladih u Pančevu. Omladinski rad Connecting razvija i realizuje program omladinskog rada u skladu sa smernicama NAPOR-a, predlozima NSM-a i ZOM-a Aktivno partnerstvo sa lokalnim akterima Connecting radi na formiranju strateških partnerstava/asocijacija sa organizacijama iz privatnog i javnog sektora, profitnim i neprofitnim organizacijama, u cilju stvaranja uslova za podršku mladima u društvenom delovanju i ostvarivanju potencijala na ličnu i društvenu dobrobit. Dobrovoljno i aktivno učešće mladih Connecting kreira atmosferu u kojoj mladi imaju prostora da iniciraju aktivnosti i realizuju iste; mladi aktivno učestvuju u procesima donošenja i sprovođenja odluka koje doprinose ličnom i društvenom razvoju Podsticanje različosti i inkluzije Connecting obezbeđuje uvažavanje različitosti svakog pojedinca i kreira jednake mogućnosti za učešće na programima bez obzira na individualne različitosti u skladu sa NSM I ZOM-om. Sigurno okruženje Connecting realizuje svoje omladinske programe u bezbednom okruženju, omladinski radnici/ce poštuju etički kodeks i odgovorno obavljaju svoj posao.
  25. 25. KVANTITATIVNI I KVALITATIVNI INDIKATORI Kvantitativni indikatori ostvarenosti standarda obezbeđuju uvid u nivo ispunjenja standarda koji se može numerički izraziti. Za kvantitativne indikatore utvrđen je minimum ostvarenosti standarda koje organizacija treba da zadovolji. Kvalitativni indikatori ostvarenosti standarda predstavljaju pokazatelje koji se odnose na one aspekte standarda koji se ne mogu kvantifikovati (stečeno znanje, stavovi itd) Lista kvantitavnih i kvalitativnih indikatora predstavlje smernice za rad strateškog tima koje si tiču toga koje uslove i aktivnosti organizacija treba da ispuni, kao i na koje načine treba da realizuje te aktivnosti da bi postigle date standarde. Navedeni indikatori imaju za cilj da u svom zbiru daju odgovor na pitanje: U kojoj meri realizovane aktivnosti Connecting-a, koje su u skladu sa standardima, imaju pozitivan uticaj na život mladih u Pančevu? Ciljevi/Rezultati – obezbeđuju uvid šta Connecting želi da postigne primenom određenih standarda na realizaciju svog programa. Ciljevi/rezultati omogućavaju da se prati strateški razvoj organizacije. Izvori verifikacije – jasno definisana dokumenta preko kojih se prati realizacija ispunjenja standarda Connecting-a. Izvori voerifikacije mogu biti: Godišnji izveštaj o radu organizacije, Godišnji plan Connecting-a, istraživanja, fotografije sa događaja, evalucioni upitnici, izjave mladih, video zapisi, novinski članci...
  26. 26. Standardi Opis standarda Kvantitavni i kvalitativni indikatori Min Ciljevi/Rezultati Odgovorno upravljanje Connecting na transparentan način radi na pripremi i sprovođenju programa i omladinskih aktivnosti; resursi sa kojima raspolažemo (ljudski, materijalni, tehnički) koriste se efikasno i odgovorno, a odluke su utemeljene na utvrđenim potrebama mladih u Pančevu. Broj zaposlenih u organizaciji 1 1. Uspostavljen minimum tehničkih uslova za rad 2. Connecting je doneo i sprovodi godišnji plan rada 3. Uspostavljen sistem praćenja i samovrednovanje kvaliteta rada 4. Kreiran mehanizam za uključivanje mladih u rad organizacije i donošenje odluka 5. Kreiran funkcionalan mehanizam za ispitivanje potreba mladih Broj volontera/ki u organizaciji 2 Razvijen sistem procedure za angažovanje volontera/ki da Razvijen volonterski program da Visina sredstava ostvarenih od RVC platforme, ReBike- a i usluge treninga 150.000 Visina sredstava ostvarenih od donatora 4.000.000 Visina sredstava ostvarenih od kompanija 1.500.000 Broj odobrenih projekata u kojima je Connecting nosioc aplikacije 10 Broj medijskih prezentacija na lokalnom i regionalnom nivou 6 Postoji sistematizacija zaposlenih i uvrđene procedure za angažovanje i praćenje rada da Sprovedeno mapiranje lokalnih interesnih grupa i potencijalnih resursa i pripremljena analiza da Postoji godišnji plan rada da Razvijen način prikupljanja podataka o stanju mladih u lokalnoj zajednici da Postoji godišnji izveštaj da Razvijen sistem procedure za donošenje i sprovođenje odluka da Razvijen sistem za upravljanje finansijama da Omladinski rad Connecting radi na razvijanju i sprovođenju omladinskog programa skladu sa smernicama NAPOR-a, NSM-a i ZOM-a Sprovedeno istraživanje o potrebama mladih u Pančevu da 1. Realizovane aktivnosti su usklađene sa realnim potrebama mladih 2. Razvijen i implementiran Program je prilagođen ciljnoj grupi da Program je usklađen sa etičkim kodeksom NAPOR-a i standardima za kreiranje preduzetničkih obrazovnih programa da U pripremu i realizaciju programskih aktivnosti da
  27. 27. uključene su relevatne interesne grupe obrazovni program koji pospešuje zapošljivost i preduzetništvo kod mladih Broj interesnih grupa uključenih u realizaciju programa 15 Razvijen mehanizam za praćenje i mentorstvo mladih da Razvijeni mehanizmi za monitoring i evaluaciju da Aktivno partnerstvo sa relevantnim akterima na lokalnom, nacionalnom i međunarodno m nivou Connecting radi na formiranju strateških partnerstava / asocijacija sa organizacijama iz privatnog i javnog sektora, profitnim i neprofitnim organizacijama, u cilju stvaranja uslova za podršku mladima u društvenom delovanju i ostvarivanju punog potencijala mladih. Broj škola sa kojima je ostvareno partnerstvo putem sporazuma o saradnji 9 1. Uspostavljena strateška partnerstva sa relevantnim akterima 2. Formirana mreža lokalnih preduzetnika Broj biznisa sa kojima je ostvareno partnerstvo putem sporazuma o saradnji 2 Broj zajedničkih aktivnosti realizovanih sa predstavnicima lokalnih institucija 5 Broj partnerstva uspostavljenih sa medijima 6 Uspostavljen klub lokalnih privrednika da Uspostavljen program kluba lokalnih privrednika da Postoje aktivnosti kluba lokalnih privrednika usmerenih na podsticanje i razvoj preduzetništva u Pančevu da Broj realizovanih aktivnosti kluba lokalnih privrednika 3 Broj korporativnih volonterskih akcija 1 Broj aktivnosti Connecting-a realizovanih u partnerstvu sa drugim organizacijma 30 Dobrovoljno i aktivno učešće mladih Connecting kreira atmosferu u kojoj mladi imaju prostora da iniciraju aktivnosti i realizuju iste; mladi aktivno učestvuju u procesima donošenja i Broj mladih informisanih o aktivnostima Connecting-a 3000 Broj mladih koji koriste uluge KIK-a 620 Broj mladih koji koriste usluge RVC-a 500 Broj mladih koji učestvuju u kreiranju aktivnosti za mlade, a koje sprovodi Connecting 20 Broj volontera/ki koji su uključeni u pripremu i realizaciju aktivnosti 50 Broj realizovanih aktivnosti i inicijativa koje su inicirali mladi 4 Broj preduzeća koje su pokrenuli mladi 1 Uspostavljeni mehanizmi za praćenje i podršku mladih preduzetnika da
  28. 28. sprovođenja odluka koje doprinose ličnom i društvenom razvoju Uspostavljen alumni klub da Uspostavljen program alumni kluba da Broj aktivnosti alumni kluba 5 Uspostavljena mreža mentora da Uspostavljen program mreže mentora da Broj aktivnosti mreže mentora 5 Broj mladih na stručnim praksama RVC i Rebike 6 Podsticanje različosti i inkluzije Connecting obezbeđuje uvažavanje različitosti svake osobe i kreira jednake mogućnosti za učešće na programima bez obzira na individualne različitosti u skladu sa smernicama NAPOR- a, Strategije brige o mladima grada Pančeva za period od 2014-2017, NSM-e i ZOM-a Broj mladih koji koriste usluge Connecting-a iz osetljivih grupa 10 Broj mladih iz osetljivih grupa uključenih u proces planiranja aktivnosti Connecting-a 1 Broj aktivnosti za senzibilizaciju mladih 2 Broj aktivnosti inkluzivnog tipa 1 Broj realizovanih “inkluzivnih” projekata u kojima je Connecting partner 2 Sigurno okruženje Connecting realizuje svoje omladinske programe u bezbednom okruženju, omladinski radnici/ce poštuju etički kodeks i odgovorno obavljaju svoj posao. [standard je usklađen sa preporukama NAPOR-a]
  29. 29. VREMENSKA LINIJA PLANIRANIH AKTIVNOSTI, 2017

×