Organizacija za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva „Connecting“ [STRATEŠKI PLAN ZA PERIOD 2017. - 2019.]

1. Organizacija za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva „Connecting“
STRATEŠKI PLAN ZA PERIOD
2017. - 2019.
Think big, start small, move fast!

2. Zapošljivost možemo definisati kao set dostignuća - veština, shvatanja i ličnih atributa kod mladih koja im daju bolje šanse da dobiju posao i
budu uspešni u svojim odabranim zanimanjima, i tako uvećaju korist za sebe, ali i za svoje zajednice i celokupnu ekonomiju1
.
Preduzetništvo je stanje svesti tj. način na koji doživljavate sebe i svet oko sebe. Može se definisati kao proces pokretanja novog biznisa –
spremnost da se preuzme rizik, uči, razvja i upravlja poslovnim poduhvatom, u nameri da se napravi profit.
Veštine 21. veka predstavljaju set sposobnosti koje učenici i učenice treba da razviju radi postizanja uspeha u doba ekonomije znanja. Prema
P212
razlikujemo tri tipa veština:
Karijerno informisanje možemo definisati kao skup aktivnosti koje imaju za cilj upoznavanje učenika/ca osnovnih i srednjih škola sa
mogućnostima koje im stoje na raspolaganju kada je u pitanju školovanje, usavršavanje i sticanje radnog iskustva.3
Karijerno savetovanje se odnosi na proces pružanja pomoći osobi ili grupama koje ima za cilj bolje razumevanje vlastitih potreba i interesovanja,
prepoznavanje mogućnosti i olakšavanje karijernih dilema razvijajući svest o novim, drugačijim, perspektivama u odgovaranju na profesionalne
izazove.4
1
Nacionalni izveštaj, Srbija: “Potreba za novim uslugama koje podstiču zapošljivost mladih I uloga omladinskog rada” na strain 6, drugi pasus. Izveštaj možete
preuzeti na linku - http://www.napor.net/images/vesti_2015/napor%20istrazivanje%20finale%20srb.pdf (dokument smo otvorili 12. januara 2017. godine)
2
Partnership for 21st century learning. Više informacija na sajtu http://www.p21.org/index.php (sajtu smo pristupili 12. januara 2017. godine)
3
Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata – informacije sa sajta http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/karijerno-informisanje (sajtu smo pristupili 12.
januara 2017. godine)
4
Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata – informacije sa sajta http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/karijerno-informisanje (sajtu smo pristupili 12.
januara 2017. godine)
Veštine učenja
 Kritičko razmišljanje
 Kreativno
razmišljanje
 Saradnja
 Komunikativnost
Veštine pismenosti
 Informatička
pismenost
 Medijska pismenot
 Tehnološka
pismenost
Životne veštine
 Fleksibilnost
 Inicijativa
 Socijalne veštine
 Produktivnost
 Liderstvo

3. KRITIKA POSTOJEĆEG STANjA

4. KONTEKST
Organizacija za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva „Connecting“ (u daljem tekstu: Connecting) kreirala je strateški plan radi utvrđivanja
osnovnih principa delovanja, pravce delovanja i očekivane rezultate delovanja radi:
 unapređenja položaja mladih,
 boljeg informisanja i savetovanja mladih, i
 omogućavanja podsticajnih uslova za razvoj omladinskog preduzetništva
na teritoriji Južnog Banata.
Prvi korak u kreiranju Strateškog plana za period od 2017. do 2019. godine odnosio se na analizu situacije na nacionalnom i lokalnom nivou, a sve
u cilju boljeg razumevanja potreba mladih. Stoga je Connecting sproveo istraživanje čiji su rezultati predstavljeni u nastavku.
Cilj istraživanja
Organizacija za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva „Connecting“ sprovela je istraživanje koje je imalo za cilj da definiše mere za razvoj
preduzetničkog duha i preduzetničkih kompetencija na teritoriji grada Pančeva.
Metodologija istraživanja
Istraživanje je obuhvatilo:
1. Pregled aktivnih politika na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou koje podstiču razvoj omladinskog preduzetništva
2. Pregled relevantnih subjekata na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou koji svojim delovanjem podstiču razvoj omladinkog
preduzetništva
3. Analizu stavova mladih koji žive na teritoriji grada Pančeva
4. Predlog mera koje mogu da doprinesu razvoju preduzetničkog duha i kompetencija na teritoriji grada Pančeva.
Za potrebe istraživanja prve dve oblasti korišćena je tehnika „external desk research“ koja je podrazumevala prikupljanje i analizu relevantnih
podataka iz sledećih izvora:
 Objavljeni vladini podaci
 Internet – relevantni podaci

5. Dok je za istraživanje stavova mladih korišćena metoda anketiranja u formi elektronskog upitnika, oglašenog na društvenoj mreži Facebook,
tačnije na „fan“ stranicama Udruženja za razvoj omladinskog preduzetništva „Connecting“ i Regionalnog volonterskog centra Pančevo.
Anketiranje je sprovedeno tokom decembra meseca 2016. godine.
Uzorak su činile osobe uzrasta između 15 i 29 godina koje žive na teritoriji grada Pančeva, redom:
 Učenici/ce srednjih škola – njih 37 ili 35,6%
 Studenti – njih 37 ili 35,6%
 Zaposleni (mladi do 30 godina) – njih 13 ili 12.5%
 Nezaposleni (mladi do 30 godina) – njih 13 ili 12,5%
 Mladi preduzetnici – njih 4 ili 3.8%
Elektronski upitnik se sastoji od seta pitanja koja su podeljena na tri celine:
 Prva koja se sastoji od pitanja koja su u vezi sa ličnim podacima, pol, uzrast i zanimanje.
 Druga celina sastavljena je od pitanja koja imaju za cilj da identifikuju u kojoj meri formalni obrazovni sistem priprema mlade za
pokretanje sopstvenog posla.
 Treća celina odnosi na samoprocenu znanja mladih o koracima za pokretanje sopstenog posla, neophodnim veštinama i
kompetencijama koje karakterišu preduzetnike i motivaciji mladih da uzmu učešće u obrazovnim programima koji se odnose na
pokretanje sopstvenog posla.
Svako od pitanja iz elektronskog upitnika imalo je najmanje 5, a najviše 8 ponuđenih odgovora. Ispitanici/e su imali prilike da odaberu jedan ili
više ponuđenih odgovora. Ispitanicima/cama je omogućeno da dopišu svoj odgovor na svako od ponuđenih pitanja.
Svi podaci u ovom istraživanju su obrađivani u SPSS-u putem deskriptinih statističkih metoda (Pie diagram, tabele sa procentima i drugo.. )

6. Pregled relevantnih politika – Analiza problema
Jedan od najvećih problema našeg društva je visoka nezaposlenost koja iz godine u godinu biva sve izraženija. Neusklađenost znanja koja se stiču
u formalnom sistemu obrazovanja sa potrebama privrede i poslodavaca, proces brze privatizacije i ekonomska kriza rezultirali su promenama na
tržištu rada i povećanju stope nezaposlenosti u Srbiji. Odnos broja zaposlenih i nezaposlenih je 1:1. Odnosno tek svaki drugi stanovnik radnog
uzrasta u Srbiji radi5
!
Posledice globalizacije i svetske ekonomske krize osećaju se u celoj Evropi. Posebno su vidljive u oblasti zapošljavanja i generaciji novih radnih
mesta. Pojavile su se i nove ranjive grupe stanovništva, među kojima mladi dominiraju. Tako je stopa nezaposlenosti mladih prema Eurostatu u
EU-28 tokom 2016. bila 18,8%. Ova stopa nezaposlenosti mladih (15–24) u Evropi neuporedivo је manja u odnosu na stopu nezaposlenosti u
Srbiji која је na osnovu Ankete o radnoj snazi (u daljem tekstu: ARS) 2015, iznosila 43,3%. Stopa nezaposlenosti lica radnog uzrasta 15+ u Srbiji
prema ARS 2015 iznosila je 17,9% dok je u EU ona na 9.8% (sa izuzetkom Grčke 23,1% i Španije 19,2%). Procene su da više od 30.000 mladih
svake godine napusti Srbiju, a kao glavni razlog navode to što ne mogu da pronađu posao. Svetski ekonomski forum primećuje i da Srbija nema
kapacitet da zadrži talente i da je prema tom kriterijumu najslabije rangirana zemlja u svetu (World Economic Forum, 2017). Posledice ovakve
situacije su sve veće siromašenje našeg društva, nezadovoljstvo i odliv mozgova (svake godine oko 1000 intelektualaca se odseli iz zemlje).
Na gore navedene izazove nadovezuje se i mit o „državnom poslu“. U našem društvu i dalje vlada uvreženo mišljenje da je jedini posao siguran
posao tj. posao u državnoj firmi. Procene su da više od 50% mladih želi da se zaposli isključivo u javnim preduzećima. Činjenica da više od
200.000 mladih traži posao svakog dana ide u prilog tome da preduzetništvo još uvek nije dovoljno razvijeno. Zahvaljujući našem socio-
ekonomskom nasleđu preduzetništvo u Srbiji se i dalje percipira kao posao iz „nužde“ ili posao visokog rizika, ređe kao prilika na tržištu koju
treba iskoristiti i zbog koje je vredno rizikovati. Posledice ne vaspitavanja mladih u duhu kreativnog rešavanja problema, preduzimljivosti i
korišćenja prilika su očigledne i direktno utiču na održivi ekonomski rast. „Državni posao“ je još uvek opcija broj 1.
Formalni obrazovni sistem nije oblikovan tako da podstiče razvoj preduzetničkih kompetencija. Osim neformalnih programa, koje već duži niz
godina uspešno realizuje udruženje građana Dostignuća mladih, preduzetništvo se u srednjim školama ne izučava, jer ne ulazi u kurikulum, što
implicira da mladi nemaju prilike da steknu znanja koja su im neophodna za pokretanje sopstvenog posla. Ukoliko se osvrnemo na rezultate PISA
testova iz 2012. koji nam govore da skoro 40% testiranih učenika i učenica nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti onda i ne čude izazovi sa
kojima se susreću mladi prilikom izlaska na tržite rada (nedostatak profesionalnog iskustva, neusklađenost znanja sa potrebama privrede i
poslodavaca, nekonkuretne veštine i kompetencije).
5
Nacionalna strategija za zapošljavanje 2011 – 2020, str. 2, poslednji pasus.

7. Donosioci odluka, vođeni prethodno identifikovanim problemima, prepoznali su vrednost preduzetništva i njegov značaj za održiv ekonomski
rast. Znajući da preduzetnici kreiraju nove poslove, doprinose ekonomskom rastu i postaju nosioci razvoja zdravog poslovnog okruženja, na
nacionalnom nivou kreirana su dokumenta koja prepoznaju obrazovanje za omladinsko preduzetništvo i razvoj karijere, među kojima izdvajamo:
 Nacionalnu strategiju za mlade
 Strategiju razvoja obrazovanja do 2020. godine
 Strategiju karijernog vođenja i savetovanja
 Nacionalnu strategija zapošljavanja 2011 – 2020
 Evropa 2020
Strategijom Evropa 2020, Nacionalnom strategijom o mladima i Strategijom za zapošljavanje prepoznat je značaj transvenzalnih i generičkih
veština koje podrazumevaju rešavanje problema i analitičke sposobnosti, veštine komunikacije i timskog rada, rukovođenje sopstvenim
zadacima, jezičke sposobnosti i poznavanje rada sa digitalnom tehnologijom, osećaj za inicijativu i preduzetništvo u svim sektorima na tržištu
rada. Takođe, spomenute strategije pozivaju na investiranje u obrazovanje i obuke, drugim rečima u budućnost kako bi se odgovorilo na brze
promene potreba modernog tržišta rada, obuhvatajući sve sektore obrazovanja počev od predškolskog obrazovanja, uzimajući u obzir i učenje u
neformalnom i informalnom kontekstu.
Međutim nijedan od dokumenata ne nudi konkretne mere koje se odnose na obrazovanje za omladinsko preduzetništvo u osnovnim i srednjim
školama i primenu pedagoškog pristupa u podučavanju - učenje zasnovano na projektu. Takođe nijedan od dokumenata ne nudi konkretne mere
o programima za razvoj preduzetništva. Problem za mlade javlja se i prilikom donošenja odluke o nastavku karijere jer se perspektiva
potencijalno dobro plaćenih i traženih zanimanja veoma brzo menja. Pored toga, praksa pokazuje da mladi prilikom odabira zanimanja ne
promišljaju o globalnim trendovima na tržištu rada, niti su upoznati sa promenama uslova i potražnjom u poslovnom svetu. Upravo je
neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama tržišta jedan od izazova u zapošljavanju mladih istaknut u reviziji Nacionalne strategije
zapošljavanja za period 2011 – 2020. godine.
Takođe, u istom dokumentu se ističe mogućnost rastućeg jaza između potreba tržišta (znanja, veštine) i ponude radne snage, jer će tržište tražiti
nova znanja koja obrazovni sistem neće biti u stanju da pruži ukoliko ne bude pratio potrebe moderne privrede. Zbog toga, važno je postojanje
sveobuhvatnog, funkcionalnog i održivog servisa za karijerno vođenje i savetovanje mladih koji bi predstavljao preko potrebnu vezu između
obrazovnog sistema i tržišta rada i mladima pružao informacije, ali i prilike za sticanje traženih veština.
Pregledi relevantnih politika i subjekata na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou koji svojim delovanjem podstiču razvoj omladinkog preduzetništva predstavljeni su u
sledećem dokumentu [link], dok su rezultati elektronskog upitnika predstavljeni na narednim stranicama.

8. Ocena 1 Ocena 2 Ocena 3 Ocena 4 Ocena 5
Series 1 45.2 36.5 16.3 1 1
45.2
36.5
16.3
1 1
-10
0
10
20
30
40
50
Odgovori su prikazani u %
Analiza stavova mladih koji žive na teritoriji grada Pančeva
Celina: Priprema mladih za pokretanje sopstvenog posla kroz formalni obrazovni sistem (srednje škola i/ili viša škola i/ili fakultet)
Pitanje: U kojoj meri te formalni obrazovni sistem informiše o tome kako da pokreneš sopstveni posao?
Ukupno 81.7% mladih smatra da ih formalni obrazovni sistem nedovoljno informiše o pokretanju sopstvenog posla ili to ne čini uopšte, dok
svega 2% ispitanika smatra da se na tu temo dovoljno informisalo tokom formalnog školovanja.

9. Pitanje: Šta misliš koliko te formalni obrazovni sistem adekvatno priprema za svaku od dole navedenih kompetencija?
Prema rezultatima istraživanja mladi smatraju da ih formalni obrazovni sistem ne priprema dovoljno ili ne priprema uopšte za gore navedene
kompetencije. Najviše mladih smatra da im nedostaje pripreme iz oblasti osnivanja i upravljanja preduzećem (91 ispitanik/ca), generalnog znanja
kako da pokrenu sopstveni posao (91), kreiranja biznis plana (89) i poznavanja zakonske regulative za pokretanje i upravljanje preduzećem (87).
65 65
62
68
56
39
26 26 27
19
25
34
10 10 9
13
15
19
2 2
6
4
7
11
1 1 1 1
0
10
20
30
40
50
60
70
80
BROJISPITANIKA/CA
Ne priprema uopšte Ne priprema dovoljno Delimično priprema Dovoljno priprema U potpunosti priprema

10. Pitanje: Da li si imao/la prilike da se upoznaš sa preduzetnikom/com tokom svog školovanja?
U sprovedenom istraživanju 41,3% ispitanika/ca se izjasnilo da nije imalo prilike da se susretne sa preduzetnikom tokom svog formalnog
obrazovanja.
Pitanje: Da li si tokom svog školovanja probao/la da pristupiš informacijama za pokretanje sopstvenog posla?
Rezultati ankete govore da je svaka druga mlada osoba (51%) pokušala tokom školovanja da pristupi informacijama za pokretanje sopstvenog
posla.

11. CELINA: POKRETANJE SOPSTVENOG POSLA
Pitanje: Izaberi odgovor za svako od ponuđenih pitanja:
Rezultati ankete pokazuju da su mladi veoma slabo upoznati sa time šta je potrebno za pokretanje sopstvenog posla. Najveća nepoznanica
ispitanika/ca je zakonska regulativa koja se odnosi na preduzetničku delatnost sa kojom čak 61 mlada osoba nije upoznata. Kada je reč o
potrebnoj dokumentaciji za pokretanje sopstvenog posla, ključnim koracima ili kreiranju biznis plana, većina ispitanika/ca je delimično upoznata
ili nije upoznata uopšte. Mladi kažu da su najviše upoznati sa ključnim koracima za pokretanje sopstevnog posla, ali ni to ne prelazi više od 16%
od ukupnog broja ispitanika/ca.
8
16
11 11
43
46
44
32
53
42
49
61
0
10
20
30
40
50
60
70
Da li znaš koja dokumenta su potrebna
za pokretanje sopstvenog posla?
Da li znaš koji su to ključni koraci za
pokretanje sopstvenog posla?
Da li znaš kako da napraviš biznis plan? Da li poznaješ zakonsku regulativu koja
se odnosi na preduzetničku delatnost?
BROJISPITANIKA/CA
Da Delimično Ne

12. Pitanje: Šta misliš koliko svako od dole navedenih znanja, veština, kompetencije i načina razmišljanja karakteriše jedan uspešan biznis?
Mladi sva gore navedena znanja, veštine, kompetencije i načine razmišljanja smatraju bitnim karakteristikama uspešnog biznisa. Ono što
prednjači su upornost, dobra komunikacija i motivacija, a veliki broj ispitanika/ca kao bitne ističe i dobru poslovnu ideju, samopouzdanje, dobar i
pouzdan tim, kreativnost i veštine prodaje.
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90
Dobra poslovna ideja
Biznis plan
Tim
Finansijski resursi
Veštine menadžmenta
Veštine pregovaranja
Veštine prodaje
Liderstvo
Dobra komunikacija
Samopouzdanje
Optimizam
Motivacija
Konstruktivno razmišljanje
Kreativnost
Upornost
BROJ ISPITANIKA/CA
Apsolutno se ne slažem Ne slažem se Delimično se slažem Slažem se Apsolutno se slažem

13. Pitanje: Šta misliš u kojoj meri su dole navedene informacije važne za pokretanje sopstvenog posla?
Većina ispitanika/ca se slaže oko toga da su informacije o resursima za pokretanje sopstvenog posla (100 ispitanika/ca) i informacije o poslovnim
rizicima (99) najvažnije za pokretanje sopstvenog posla. Takođe, mladi smatraju važnima i ostale ponuđene vrste informacija među kojima
prednjače informacije o biznis planu (97).
34
40
49
63
63
45
59
54
48
37
36
50
10
7
6
3
3
7
2
1
1
1
1
1
2
1
0 10 20 30 40 50 60 70
Posebne informacije koje se odnose na poslovno okruženje
Informacije o preduzetništvu
Informacije o biznis planu
Informacije o resursima za pokretanje sopstvenog posla
Informacije o poslovnim rizicima
Informacije o programima podrške za razvoj MSP
BROJ ISPITANIKA/CA
Ne slažem se Apsolutno se ne slažem Delimično se slažem Slažem se Apsolutno se slažem

14. Pitanje: Da se u tvom okruženju održava edukacija na temu pokretanja sopstvenog posla, da li bi učestvovao/la na njoj?
U sprovedenom istraživanju 76% ispitanika/ca se izjasnilo da bi učestvovalo u obrazovnim programima na temu porketanja sopstvenog posla da
se iste održavaju u njihovom okruženju.
Predlozi mera:
- Edukacija i informsianje: “Kad porastem biću…” servis za karijerno informisanje i savetovanje mladih (informativne i edukativne
aktivnosti, navesti) Očekivani rezultati: Mladi planiraju svoju budućnost u skladu sa potrebama tržišta rada i shodno svojim afinitetima i
stiču znanja i veštine koje pospešuju zapošljivost i povećavaju konkurentnost na tržištu rada
- Edukacija: obrazovni program BizWorld - 350 000 mladih je proslo kroz bizworld program od 1997. April Bond poredi učenje finansijsku
pismenost kao i učenje drugog jezika. Što ranije to bolje. Očekivani rezultati: Mladi ostaju u zemlji, osnaženi za pokretanje sopstvenog
posla
- Edukacija: obrazovni program Design for Change
- Održivost: Fandrejzing platforma za učenike/ce i profesore [za školske projekte]
- Istraživanje: Mapiranje i merenje postojećeg preduzetničkog ekosistema na teritoriji grad
- Ideas Factory: Biznis inkubator

15. NAŠA VIZIJA

16. Hrabrost
Ostvarujemo
naše snove.
Odgovornost
Preuzimamo
odgovornost
za naše
postupke
Radoznalost
Uvek
postavljamo
bezbroj
pitanja
tražeći
odgovore i
nova rešenja
Optimizam
Pozitivno
gledamo na
sve(t) i
pretvaramo
naše ideje u
pozitivne
akcije
Istrajnost
Posvećeno
radimo i ne
odustajemo
2 + 2 = 10
Verujemo u
vrednost
saradnje
Connecting
VREDNOSTI KOJE NEGUJEMO:
Društvo u kojem osnaženi i aktivni mladi
preuzimaju odgovornost, ostvaruju svoj
pun potencijal i pokreću pozitivne
promene.
Podstičemo mlade da razumeju sebe i
sve(t) oko sebe kroz:
o razvoj i implementaciju
preduzetničkih obrazovnih
programa
o karijerno savetovanje i informisanje

17. CILJEVI
Strateški cilj:
Omogućeni podsticajni uslovi za implementaciju preduzetničkih obrazovnih programa u osnovnim i srednjim
školama u Srbiji
Specifični ciljevi:
• Informisanje: Razvijen funkcionalan i održiv sistem karijernog vođenja i savetovanja mladih u Pančevu
• Edukacija:
- Razvijen obrazovni program koji pospešuje zapošljivost i preduzetništvo kod mladih
- Implementiran obrazovni program koji pospešuje zapošljivost i preduzetništvo kod mladih u
osnovnim i srednjim školama u Srbiji
• Primena veština: Razvijen funkcionalan program stručnih praksi za mlade koji žive na teritoriji grada
Pančeva.
• Mentorstvo: Oformljena nacionalna mreža mentora
• Umrežavanje: Oformljena nacionalna mreža mladih preduzetnika
• Politike: Mladi (osobe starosti od 13 do 30 godina) su oslobođeni poreza i doprinosa u prve dve godine
poslovanja u Pančevu
• Održivost: Razvijen funkcionalan i održiv model samofinasiranja programa za razvoj omladinskog
preduzetništva

18. TEORIJA PROMENE

19. PROGRAM ZA RAZVOJ OMLADINSKOG PREDUZETNIŠTVA
Daj čoveku ribu i nahranićes ga za jedan dan, nauči ga da peca i nahranićeš ga za ceo život. Konfučije
Održivi ekonomski rast zavisi od preduzetništva. Preduzetnici kreiraju nove poslove, doprinose ekonomskom rastu i postaju nosioci razvoja
zdravog poslovnog okruženja. Organizacije civilnog društva (u daljem tekstu: OCD) zajedno sa privrednim komorama i vladinim institucijama
imaju važnu ulogu u razvoju preduzetništva i promociji preduzetničkog duha. OCD su pozicionirane između vlade koja nastoji da kreira
ekonomski rast i privatnog sektora koji nastoji da razvije novu generaciju radnika. Kao glas mladih OCD zagovaraju politike, kreiraju i realizuju
obrazovne preduzetničke programe, i iniciraju kampanje radi promocije vrednosti preduzetništva. Naš zadatak je da naučimo mlade kako da
kreiraju poslove, umesto kako da dobiju posao.
Međutim, ne postoji jedinstven recept za uspešne preduzetničke programe za mlade. Šta funkcioniše u jednoj zemlji, možda ne može da se
primeni u nekoj drugoj. Kako god, postoje neke osnovne komponente koje karakterišu sve programe za razvoj omladinskog preduzetništva i to
su: informisanje, edukacija, primenu veština, mentorstvo i vršnjačko umrežavanje.
Informisanje
Predstavlja skup aktivnosti koje imaju za cilj upoznavanje mladih sa mogućnostima koje im stoje na raspolaganju kada je u pitanju školovanje,
usavršavanje i pokretanje sopstvenog posla. Pristup informacijama je od presudnog značaja za razvoj omladinskog preduzetništva.
Edukacija
Za mnoge poslove, zapošljavanje je nemoguće bez edukacije. Obrazovni programi mogu dati mladima osnovu, odnosno veštine koje će im služiti
prilikom pokretanja biznisa i zapošljavanja. Obrazovni programi na bazi iskustvenog učenja su posebno važni za razvoj omladinskog
preduzetništva. Sticanje znanja o zakonskoj regulativi, upravljanju finansijama i pravljenju biznis plana od presudnog značaju su za pokretanje
sopstvenog posla, sa druge strane svedoci smo da ove veštine nisu deo tradicionalnih kurikuluma. Edukacija pomaže mladima da ostvare svoje
snove. Inspiriše ih, daje im preko potrebno samopouzdanje da inoviraju, preuzmu rizik i vide sebe kao buduće preduzetnike.
Primena veština
Obrazovni programi mogu imati efekta jedino ako mladi imaju prilike da primene stečena znanja. Stručne prakse, takmičenja u kreiranju biznis
planova itd pomažu mladima da razumeju šta je sve potrebno da urade da bi jednog dana bili uspešni preduzetnici. Stručne prakse upoznaju
mlade sa kancelarijskim okruženjem, obavezama i očekivanjima. Takođe, dovode mlade u direktan kontakt sa zaposlenima i budućim
mentorima.

20. Mentorstvo
Ključni resurs za razvoj novih preduzetnika. Mentori pomažu mladima da ostvare svoj pun potencijal, kroz podršku, deljenje znanja i kontakata.
Oni pružaju sve od saveta iz njihovog praktičnog iskustva, do davanja povratnih informacija i usmeravanja mladih.
Vršnjačko umrežavanje
Građenje poslovnih odnosa je od presudnog značaja za individue u bilo kojoj oblasti rada, ali je posebno važno za preduzetnike. Biznis konekcije
kreiraju prilike za razmenu ideja, inovaciju i rast. Umrežavanje pomaže mladim preduzetnicima da ostanu povezani, motivisani i da nastave sa
njihovim usavršavanjem i razvojem ideja i preduzeća.
ODRŽIVOST
Građenje uspešnog programa za razvoj preduzetništva zahteva vreme i iziskuje posvećenost, naporan rad, konstantno učenje na sopstvenim
greškama i inoviranje programa. Ono što karakteriše sve sjajne programe za razvoj omladinskog preduzetništva je uspešan model poslovanja.
Stoga smo adresirali 4 ključne komponente koje karakterišu uspešne poslovne modele:
1. Održivi model finansiranja
Najčešći izazov sa kojim se OCD susreću prilikom svog rada su stabilni izvori finansiranja za razvoj programa koje podstiču razvoj omladinskog
preduzetništva. Međutim, to ne bi trebalo da bude izazov jer postoje dostupni programi koji podstiču razvoj preduzetništva. Na primer, većina
programa prepoznaje da obrazovanje za preduzetništvo mladih ima veliki beneft kako za mlade tako i za privredu u celini. Kao rezultat toga, sve
više lokalnih preduzeća, donatora, i lokalnih samouprava podržava inicijative za razvoj omladinskog preduzetništva.
2. Stalno zaposleni i volonteri
Dobro osmišljeni projekti daju rezultate jedino kada su dobro vođeni od strane iskusnih profesionalaca. Najveći izazov sa kojim se suočavaju OCD
je nedostatak profesionalaca sa jedne strane, i veliki broj projekata na kojima rade istovremeno sa druge strane. Stoga je neophodno obezbediti i
angažovati dovoljan broj ljudi koji će posvećeno i odgovorno raditi na realizaciji programa.

21. 3. Aktivna partnerstva
Aktivno partnerstva sa relevantnim akterima na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou sa organizacijama iz privatnog i javnog sektora,
profitnim i neprofitnim organizacijama su ključna za uspešnu implementaciju programa za razvoj omladinskog preduzetništva. Izuzetno je važno
uključiti sve relevantne aktere u mapiranje potreba preduzetničkog ekosistema, potom zajedničko planiranje, vođenje i realizaciju aktivnosti.
4. Promocija programa I uspešnih priča
Tokom projekta komunikacira se uticaj projekta i uspešne priče - kao što su koliko je mladih prošlo kroz program ili koliko preduzeća je
pokrenuto od strane mladih… Uspešne priče odaju priznanja učesnicima programa, doprinosima donatora i organizacija koje učestvuju u
realizaciji programskih aktivnosti

22. AKTIVNOSTI
Komponente Oblast Aktivnost
Informisanje
Karijerno informisanje i savetovanje „Kad porastem biću...“
Sajam obrazovanja
Sajam zanimanja
Info dan
Blog o karijeri
stranica POSLOVI
Preduzetništvo
Blog o predzetništvu
Dodatak u lokalnim novinama Pančevac na 4 strane
Edukacija
Karijerno informisanje i savetovanje „Kad porastem biću...“
„Kad porastem biću...” letnji edukativni program
Trening za vršnjačke edukatore programa „Kad porastem biću...”
Vršnjačka edukacija „Kad porastem biću...“
Preduzetništvo Implementacija Bizworld obrazovnog programa - BIZWEEK
Primena
veština
Karijerno informisanje i savetovanje „Kad porastem biću...“
Job shadowing
Program stručnih praksi u Connecting-u
Preduzetništvo
Pančevo Smart City Hakaton
Case study Izazov
Mentorstvo
Karijerno informisanje i savetovanje „Kad porastem biću...“
Formiranje mreže mentora
Preduzetništvo
Umrežavanje
Karijerno informisanje i savetovanje „Kad porastem biću...“
Alumni mreža
Preduzetništvo
Klub lokalnih privrednika
MeetUp – svake prve nedelje u mesecu
Alumni mreža

23. STANDARDI RADA ORGANIZACIJE ZA RAZVOJ KARIJERE I OMLADINSKOG PREDUZETNIŠTVA “CONNECTING” I KOMPETENCIJE STRATEŠKOG
TIMA
Uspešna implementacija planiranog programa Organizacije za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva “Connecting” (u daljem tekstu
Connecting) moguća je samo uz potpuno korišćenje resursa – ljudskih, materijalnih, tehničkih i vremenskih. Stoga smo definisali Standarde za rad
Connecting-a i kompetencije strateškog tima, koji treba da obezbede efikasniji rad organizacije, odnosno efikasno sprovođenje programa
organizacije.
Primena Standarda za rad Connecting-a i kompetencija strateškog tima obezbeđuje relevantno i kvalitetno bavljenje omladinskom politikom,
karijernim informisanjem i savetovanjem, razvojem I implementacijom preduzetničkih obrazovnih programa, uključivanje svih aktera u skladu sa
njihovim delokrugom rada i resursima, kao i neophodno pozitivno okruženje u lokalnoj sredini.
STANDARDI RADA CONNECTING-A
Standardi rada Connecting-a definišu kvalitet koji je neophodno postići implementacijom programa. Da bi se postigli standardi neophodno je
obezbediti osnovne uslove, prostor i budžet za realizaciju programskih aktivnosti
Realizacija aktivnosti koje sprovodi Connecting usklađena je sa smernicima Nacionalne strategije brige o mladima, Zakona o mladima, Strategija
brige o mladima Pancevo i specificnim potrebama mladih u Pančevu.
Connecting će uspešno raditi ukoliko realizuje aktivnosti kojima se obezbeđuje:
● Odgovorno upravljanje
● Omladinski rad
● Aktivno partnerstvo sa relevantnim akterima na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou
● Dobrovoljno i aktivno učešće mladih
● Podsticanje različosti i inkluzije
● Sigurno okruženje

24. Standardi Opis standarda
Odgovorno upravljanje Connecting na transparentan način radi na pripremi i sprovođenju programa i omladinskih
aktivnosti; resursi sa kojima raspolažemo (ljudski, materijalni, tehnički) koriste se efikasno i
odgovorno, a odluke su utemeljene na utvrđenim potrebama mladih u Pančevu.
Omladinski rad Connecting razvija i realizuje program omladinskog rada u skladu sa smernicama NAPOR-a,
predlozima NSM-a i ZOM-a
Aktivno partnerstvo sa lokalnim akterima Connecting radi na formiranju strateških partnerstava/asocijacija sa organizacijama iz
privatnog i javnog sektora, profitnim i neprofitnim organizacijama, u cilju stvaranja uslova
za podršku mladima u društvenom delovanju i ostvarivanju potencijala na ličnu i društvenu
dobrobit.
Dobrovoljno i aktivno učešće mladih Connecting kreira atmosferu u kojoj mladi imaju prostora da iniciraju aktivnosti i realizuju
iste; mladi aktivno učestvuju u procesima donošenja i sprovođenja odluka koje doprinose
ličnom i društvenom razvoju
Podsticanje različosti i inkluzije Connecting obezbeđuje uvažavanje različitosti svakog pojedinca i kreira jednake
mogućnosti za učešće na programima bez obzira na individualne različitosti u skladu sa
NSM I ZOM-om.
Sigurno okruženje Connecting realizuje svoje omladinske programe u bezbednom okruženju, omladinski
radnici/ce poštuju etički kodeks i odgovorno obavljaju svoj posao.

25. KVANTITATIVNI I KVALITATIVNI INDIKATORI
Kvantitativni indikatori ostvarenosti standarda obezbeđuju uvid u nivo ispunjenja standarda koji se može numerički izraziti.
Za kvantitativne indikatore utvrđen je minimum ostvarenosti standarda koje organizacija treba da zadovolji.
Kvalitativni indikatori ostvarenosti standarda predstavljaju pokazatelje koji se odnose na one aspekte standarda koji se ne mogu kvantifikovati
(stečeno znanje, stavovi itd)
Lista kvantitavnih i kvalitativnih indikatora predstavlje smernice za rad strateškog tima koje si tiču toga koje uslove i aktivnosti organizacija treba
da ispuni, kao i na koje načine treba da realizuje te aktivnosti da bi postigle date standarde.
Navedeni indikatori imaju za cilj da u svom zbiru daju odgovor na pitanje: U kojoj meri realizovane aktivnosti Connecting-a, koje su u skladu sa
standardima, imaju pozitivan uticaj na život mladih u Pančevu?
Ciljevi/Rezultati – obezbeđuju uvid šta Connecting želi da postigne primenom određenih standarda na realizaciju svog programa. Ciljevi/rezultati
omogućavaju da se prati strateški razvoj organizacije.
Izvori verifikacije – jasno definisana dokumenta preko kojih se prati realizacija ispunjenja standarda Connecting-a. Izvori voerifikacije mogu biti:
Godišnji izveštaj o radu organizacije, Godišnji plan Connecting-a, istraživanja, fotografije sa događaja, evalucioni upitnici, izjave mladih, video
zapisi, novinski članci...

26. Standardi Opis standarda Kvantitavni i kvalitativni indikatori Min Ciljevi/Rezultati
Odgovorno
upravljanje
Connecting na transparentan
način radi na pripremi i
sprovođenju programa i
omladinskih aktivnosti; resursi
sa kojima raspolažemo (ljudski,
materijalni, tehnički) koriste se
efikasno i odgovorno, a odluke
su utemeljene na utvrđenim
potrebama mladih u Pančevu.
Broj zaposlenih u organizaciji 1
1. Uspostavljen minimum
tehničkih uslova za rad
2. Connecting je doneo i
sprovodi godišnji plan rada
3. Uspostavljen sistem
praćenja i
samovrednovanje kvaliteta
rada
4. Kreiran mehanizam za
uključivanje mladih u rad
organizacije i donošenje
odluka
5. Kreiran funkcionalan
mehanizam za ispitivanje
potreba mladih
Broj volontera/ki u organizaciji 2
Razvijen sistem procedure za angažovanje volontera/ki da
Razvijen volonterski program da
Visina sredstava ostvarenih od RVC platforme, ReBike-
a i usluge treninga
150.000
Visina sredstava ostvarenih od donatora 4.000.000
Visina sredstava ostvarenih od kompanija 1.500.000
Broj odobrenih projekata u kojima je Connecting
nosioc aplikacije
10
Broj medijskih prezentacija na lokalnom i regionalnom
nivou
6
Postoji sistematizacija zaposlenih i uvrđene procedure
za angažovanje i praćenje rada
da
Sprovedeno mapiranje lokalnih interesnih grupa i
potencijalnih resursa i pripremljena analiza
da
Postoji godišnji plan rada da
Razvijen način prikupljanja podataka o stanju mladih u
lokalnoj zajednici
da
Postoji godišnji izveštaj da
Razvijen sistem procedure za donošenje i sprovođenje
odluka
da
Razvijen sistem za upravljanje finansijama da
Omladinski rad
Connecting radi na razvijanju i
sprovođenju omladinskog
programa skladu sa
smernicama NAPOR-a, NSM-a i
ZOM-a
Sprovedeno istraživanje o potrebama mladih u
Pančevu
da
1. Realizovane aktivnosti su
usklađene sa realnim
potrebama mladih
2. Razvijen i implementiran
Program je prilagođen ciljnoj grupi da
Program je usklađen sa etičkim kodeksom NAPOR-a i
standardima za kreiranje preduzetničkih obrazovnih
programa
da
U pripremu i realizaciju programskih aktivnosti da

27. uključene su relevatne interesne grupe obrazovni program koji
pospešuje zapošljivost i
preduzetništvo kod mladih
Broj interesnih grupa uključenih u realizaciju programa 15
Razvijen mehanizam za praćenje i mentorstvo mladih da
Razvijeni mehanizmi za monitoring i evaluaciju da
Aktivno
partnerstvo sa
relevantnim
akterima na
lokalnom,
nacionalnom i
međunarodno
m nivou
Connecting radi na formiranju
strateških partnerstava /
asocijacija sa organizacijama iz
privatnog i javnog sektora,
profitnim i neprofitnim
organizacijama, u cilju
stvaranja uslova za podršku
mladima u društvenom
delovanju i ostvarivanju punog
potencijala mladih.
Broj škola sa kojima je ostvareno partnerstvo putem
sporazuma o saradnji
9
1. Uspostavljena strateška
partnerstva sa relevantnim
akterima
2. Formirana mreža
lokalnih preduzetnika
Broj biznisa sa kojima je ostvareno partnerstvo putem
sporazuma o saradnji
2
Broj zajedničkih aktivnosti realizovanih sa
predstavnicima lokalnih institucija
5
Broj partnerstva uspostavljenih sa medijima 6
Uspostavljen klub lokalnih privrednika da
Uspostavljen program kluba lokalnih privrednika da
Postoje aktivnosti kluba lokalnih privrednika
usmerenih na podsticanje i razvoj preduzetništva u
Pančevu
da
Broj realizovanih aktivnosti kluba lokalnih privrednika 3
Broj korporativnih volonterskih akcija 1
Broj aktivnosti Connecting-a realizovanih u partnerstvu
sa drugim organizacijma
30
Dobrovoljno i
aktivno učešće
mladih
Connecting kreira atmosferu u
kojoj mladi imaju prostora da
iniciraju aktivnosti i realizuju
iste; mladi aktivno učestvuju u
procesima donošenja i
Broj mladih informisanih o aktivnostima Connecting-a 3000
Broj mladih koji koriste uluge KIK-a 620
Broj mladih koji koriste usluge RVC-a 500
Broj mladih koji učestvuju u kreiranju aktivnosti za
mlade, a koje sprovodi Connecting
20
Broj volontera/ki koji su uključeni u pripremu i
realizaciju aktivnosti
50
Broj realizovanih aktivnosti i inicijativa koje su inicirali
mladi
4
Broj preduzeća koje su pokrenuli mladi 1
Uspostavljeni mehanizmi za praćenje i podršku mladih
preduzetnika
da

28. sprovođenja odluka koje
doprinose ličnom i društvenom
razvoju
Uspostavljen alumni klub da
Uspostavljen program alumni kluba da
Broj aktivnosti alumni kluba 5
Uspostavljena mreža mentora da
Uspostavljen program mreže mentora da
Broj aktivnosti mreže mentora 5
Broj mladih na stručnim praksama RVC i Rebike 6
Podsticanje
različosti i
inkluzije
Connecting obezbeđuje
uvažavanje različitosti svake
osobe i kreira jednake
mogućnosti za učešće na
programima bez obzira na
individualne različitosti u
skladu sa smernicama NAPOR-
a, Strategije brige o mladima
grada Pančeva za period od
2014-2017, NSM-e i ZOM-a
Broj mladih koji koriste usluge Connecting-a iz
osetljivih grupa
10
Broj mladih iz osetljivih grupa uključenih u proces
planiranja aktivnosti Connecting-a
1
Broj aktivnosti za senzibilizaciju mladih 2
Broj aktivnosti inkluzivnog tipa 1
Broj realizovanih “inkluzivnih” projekata u kojima je
Connecting partner
2
Sigurno
okruženje
Connecting realizuje svoje omladinske programe u bezbednom okruženju, omladinski radnici/ce poštuju etički kodeks i odgovorno obavljaju
svoj posao.
[standard je usklađen sa preporukama NAPOR-a]

29. VREMENSKA LINIJA PLANIRANIH AKTIVNOSTI, 2017