Drustvo Srbije za odnose s javnoscu sprovelo je tokom septembra istrazivanje o stanju PR struke u Srbiji. Rezultati su preyentovani 9.11.2010

1. ISTRAŽIVANJEISTRAŽIVANJE
STANJSTANJA PRA PR
STRUKESTRUKE UU
SRBIJISRBIJI
Beograd

2. 1.1.
UVOD UUVOD U
ISTRAŽIVANJEISTRAŽIVANJE

3. DSOJ I RAZVOJ PR STRUKEDSOJ I RAZVOJ PR STRUKE
 Društvo Srbije za odnose sa javnošću spada u mlađe
strukovne organizacije u našoj zemlji, ali i u najaktivnije u
poslednje vreme
 Okupljajući ljude koji se bave, pre svega, odnosima sa
javnošću, ono nastoji da brine i o razvoju struke, njenom
pozicioniranju i stabilizaciji, koliko i o svojim članovima,
pružajući im niz servisnih usluga, popusta, pogodnosti i
priliku za edukaciju, predstavljanje i nagrađivanje
 Do sada je sprovedeno nekoliko istraživanja o stanju
struke u Srbiji u organizaciji drugih institucija ili agencija, a
prethodno slično realizovao je DSOJ sa GfK 2008. godine
 Ono će delimično poslužiti i za upoređivanje sa novim
rezultatima

4. PREDMET ISTRAŽIVANJAPREDMET ISTRAŽIVANJA
 Širok je spektar postavljenih pitanja da bi se
zahvatili svi najvažniji problemi delatnosti
odnosa sa javnošću u Srbiji i predstavili
profesionalci koji se njome bave
 Predmet istraživanja su:
a. Činjenice o strukturi PR delatnika i njihovih
organizacija
b. Pregled aktivnosti i problema u PR-u
c. Stavovi o DSOJ, i
d. Ostale varijable

5. METODOLOGIJA I UZORAKMETODOLOGIJA I UZORAK
 Primenjena je tehnika samopopunjavanja, odnosno
ispitivanja elektronskim putem, a upitnik je upućen na
adrese članova DSOJ i svih ostalih za koje su postojali
podaci uz informaciju da se bave PR-om
 Upitnik je mogao da se preuzme i na sajtu DSOJ
 Dakle, reč je o Web anketi ili online istraživanju
 Upitnik su postavili stručnjaci DSOJ uz korekcije agencije
TVOJ STAV koja je izvela obradu podataka
 U redovnim mejl kontaktima DSOJ je podsećao na to da
bi trebalo popuniti upitnik
 Odgovori su dobijeni od 154 ispitanika (kao i 2008.
godine)

6. UVODNO OBJAŠNJENJEUVODNO OBJAŠNJENJE
 Na početku upitnika ANKETE O DELATNOSTI ODNOSA
SA JAVNOŠĆU U SRBIJI dato je sledeće objašnjenje
ispitanicima, kolegama iz PR-a:
 “Na ovaj upitnik trebalo bi da odgovore svi oni koji se
bave odnosima sa javnošću ili ih koriste u obavljanju
drugih delatnosti. Ispitivanje će poslužiti da se sagleda
stanje i mogućnost razvoja PR u našoj zemlji.
 Na pitanja od 14 do 23 odgovoraju samo osobe
zaposlene u agencijama.
 Anketa je ANONIMNA, mada Vam se obraćamo na
osnovu adresnih podataka iz nekoliko datoteka i
pregleda ljudi koji su upućeni u ove probleme”.

7. Nosilac istraživanja
Miloš ĐAJIĆ
Analiza i interpretacija
Prvoslav S. PLAVŠIĆ
Sradnici na upitniku
Mr Tamara VLASTELICA-BAKIĆ
Gordana MAVRIĆ
Projekat obrade podataka
TVOJSTAV
STRUČNI TIMSTRUČNI TIM

8. 2.2.
NALAZI SONDAŽENALAZI SONDAŽE

9. KAKO ČITATI NALAZEKAKO ČITATI NALAZE
 U ovom izveštaju navode se skoro svi prikupljeni podaci,
osim nekoliko manjih listinga
 Rezultati su iskazani u relativnim brojevima (%) a
prikazani su kroz personalizovane tabele i histograme
 Dati su i najkraći komentari koji ne prejudiciraju zaključke
koje će organi Društva izvući iz ovih nalaza
 Pri interpretaciji rezultata bitno je da se ne zanemari
činjenica da je reč o kombinovanom namernom uzorku
(ljudi za koje se znalo da se bave PR delatnošću), i
spontanom odzivu onih koji su prihvatili poziv DSOJ
 Dakle, nije mogao da se postigne cenzus, odnosno
zahvat svih potencijalnih ispitanika ove delatnosti
 Takođe, nisu ispitivani samo članovi DSOJ

10. 2.1.2.1.
LJUDI IZ PR-aLJUDI IZ PR-a

11. OBELEŽJA ISPITANIKAOBELEŽJA ISPITANIKA
GODINE STAROSTI (pitanje 51)
1. Od 18 do 29 godina 22.1
2. Od 30 do 39 godina 54.6
3. Od 40 do 49 godina 17.5
4. 50 i više godina 5.8
Ukupno 100.0
STRUČNA SPREMA (pitanje 49)
1. Srednja stručna sprema 5.8
2. Visoka i viša stručna sprema 72.1
3. Akademska zvanja mr i dr 22.1
Ukupno 100.0
POL (pitanje 53)
1. Muški 24.7
2. Ženski 75.3
Ukupno 100.0
Poznavanje stranih
jezika (pitanje 50) u
ovom uzorku delatnika u
PR-u i članova DSOJ je
veoma naglašeno. Većina
zna i služi se nekim
stranim jezikom, a na
prvom mestu to je
engleski. Poznaju se i
mnogi drugi strani jezici
na različitom nivou – od
nemačkog, francuskog,
ruskog, španskog,
italijanskog, mađarskog,
rumunskog, arapskog,
japanskog, kineskog,
norveškog, grčkog,
portugalskog, turskog,
holandskog, slovačkog...

12. ŽENE, MLAĐI I ŠKOLOVANIŽENE, MLAĐI I ŠKOLOVANI
 Ako je suditi prema odgovorima ispitanika u ovoj anketi,
odnosima sa javnošću bave se pre svega mlađi ljudi
visokog obrazovanja, među kojima dominiraju žene
 Većina od njih zna engleski a ima i onih koji uz to znaju i
druge jezike, poneko čak i jezike koji se ređe poznaju i
koriste u Srbiji
 Mnogi PR delatnici rade u velikim i srednjim
preduzećima, što otvara pretpostavku o pozitivnoj
korelaciji o (kadrovskoj) snazi preduzeća i potrebe za
odnosima sa javnošću
 Najviše stručnih ljudi angažovano je u PR agencijama i
državnim preduzećima (svugde oko petine uzorka)

13. EDUKACIJA IZ PR-aEDUKACIJA IZ PR-a
%
1. Da, poslediplomski program na
fakultetu
19.5
2. Da, višemesečni kurs / školu 33.1
3. Da, kurs / seminar u trajanju od
nekoliko dana
25.3
4. Ne 7.1
5. Da, nešto drugo. ŠTA... 15.0
UKUPNO 100.0
Solidna edukovanost. Gotovo svi ispitanici su imali neki oblik edukacije za odnose sa
javnošću. Trećina je pohađala neke višemesečne kurseve ili škole, a četvrtina tek
višednevne seminare. Jedna petina je bila na poslediplomskim programima na
fakultetu. Približno svaki sedmi respondent pominje i druge oblike edukacije kao što su
masteri, konferencije, tribine, predavanja, specijalizacije u zemlji i inostranstvu, interni
kursevi, LSPR, CMV ili osnovne studije iz ove oblasti.
48. Da li ste pohađali neki oblik
edukacije iz oblasti odnosa
sa javnošću:
0
5
10
15
20
25
30
35
1 2 3 4 5

14. DELATNOST ORGANIZACIJEDELATNOST ORGANIZACIJE
%
a. Državna institucija 18.8
b. NVO sektor 4.5
c. Ustanova kulture 1.3
d. Lokalna samouprava 8.4
e. Malo preduzeće 5.2
f. Srednje preduzeće 13.0
g. Veliko preduzeće 15.0
h. Mediji 2.0
i. PR agencija 20.8
j. Nešto drugo. ŠTA... 11.0
UKUPNO 100.0
52. Gde pripada organizacija u kojoj radite:
0
5
10
15
20
25
a b c d e f g h i j
Agencije i državne firme. Jedna petina ispitanika radi u agencijama za odnose sa
javnošću, a tek nešto manje u različitim državnim institucijama, što je veoma
indikativno za situaciju u Srbiji. Dosta zaposlenih (skoro svaki sedmi) radi u velikim a
svaki osmi u preduzećima srednje veličine. Ovaj odnos upućuje na zaključak o
pozitivnoj korelaciji veličine preduzeća i potrebe za PR-om. Znatno je angažovanje i u
lokalnoj samoupravi a od ostalih češće su obrazovne institucije i druge asocijacije.

15. ČLANSTVO U DSOJČLANSTVO U DSOJ
%
1. Da 53.9
2. Ne, ali nameravam da se
učlanim
31.8
3. Ne, i ne nameravam da se
učlanim
9.7
4. Ne, ali sam bio 4.6
UKUPNO 100.0
2. Da li ste Vi lično član/članica
DSOJ:
0
10
20
30
40
50
60
1 2 3 4
Većina ispitanika su članovi DSOJ što se moglo i očekivati s obzirom na adresne liste i
ostale datoteke na osnovu kojih je upućen poziv za učešće u istraživanju. Ipak, “samo”
54% respondenata koji su odgovorili navodi da su članovi DSOJ. Skoro jedna trećina
kaže da nisu njegovi članovi ali da nameravaju da se učlane (treba ih podstaći na to),
dok približno svaki deseti izjavljuje da nije član i da ne namerava da se učlani.
Nekolicina (manje od 5%) priznaje da sada nisu ali da su ranije bili članovi DSOJ.

16. POČECI U PR-uPOČECI U PR-u
%
1. Dodeljen mi je taj posao, prebačen
sam na to mesto...
17.6
2. Za vreme studija, nakon prakse 20.3
3. Prešao sam iz medija na poziv 25.5
4. Putem konkursa 9.8
5. Na osnovu preporuke 11.1
6. Kontaktirali su me iz head hunting
agencije
-
7. Nešto drugo. ŠTA... 15.7
UKUPNO 100.0
3. Kako ste počeli da se bavite odnosima sa javnošću:
0
5
10
15
20
25
30
1 2 3 4 5 6 7
Razni su putevi do PR posla. Ako su odnosi sa javnošću stara delatnost, ova profesija u
Srbiji nije. Karakteristično je da četvrtina ispitanika kaže da je iz nekog medija počela da
se bavi PR-om, a tek jedna petina se za to opredelila još za vreme studija ili nakon
prakse. Neobično je da manje od četvrtine priznaje da im je taj posao “dodeljen”, jer su
prebačeni sa nekog drugog na to radno mesto. Tek svaki deseti primljen je preko
konkursa, a nešto više na osnovu preporuke. Svaki šesti respondent navodi svoj primer
koji je drugačiji od pomenutih (videti listing koji sledi).

17. LISTING ODGOVORA PITANJA 2LISTING ODGOVORA PITANJA 2
 Na radnom mestu (univerzitetski asistent) dodeljen mi je predmet Odnosi s
javnošću • Na moju inicijativu napravljeno je u firmi odeljenje za odnose sa
javnošću • Spontano. Kao marketing manager u preduzeću gde nije postojao PR
sektor, a postojala je potreba... • Želela sam da se sa poslova koje sam obavljala u
medijima bavim ovim poslom • Tokom studentskih dana bila sam aktivista SUSa i
nekako mi se uloga PR menadžera sama nametnula • Ne bavim se OSJ aktivno,
samo dajem obuku • U okviru projekta PRibližimo opštinu gradjanima • Prepoznala
sam OSJ kao novo zanimanje i usavršavala se • Za vreme aktivizma protiv režima
Slobodana Miloševića • Video sam intervju koleginice PR-a jedne banke i najavu
edukacije i osetio da je to poziv mog života • Zainteresovala sam se kroz rad u
kliping agenciji • Uz redovan posao u marketingu u preduzeću sam zadužen i za
PR • Tako sam odlučio • Lično se izborila da radim u novoformiranoj službi odnosa
s javnošću • Kao stipendista firme u sektoru Marketinga • Najpre sam završila
dvomesečni kurs na Poslovnoj školi za PR, zatim nastavila školovanje u toj oblasti •
Posle studija sam se zainteresovala za ovu oblast • Predajem PR na fakultetu •
Segment bazične profesije je vezan za odnose sa javnošću • Potreba za tim
sektorom u firmi, uz moju inicijativu • Još uvek se time ne bavim u svojoj
organizaciji, ali sam zainteresovana za taj posao • Sama, kroz obavljanje različitih
poslova shvatila sam šta znači ova funkcija i da želim njom da se bavim • Posle
prestanka rada u novinarstvu, a na osnovu stečenog menadžerskog iskustva •
Nakon rada u medijima, usavršavanja u ovoj oblasti i samostalnog rada konkurisala
sam na to radno mesto.

18. PR KAO PRVI POSAOPR KAO PRVI POSAO
%
1. Da, to mi je prvi posao 22.7
2. Ne sećam se 2.0
3. Ne, ranije sam se bavio... 75.3
UKUPNO 100.0
4. Da li Vam je to prvi posao
kojim se bavite:
0
10
20
30
40
50
60
70
80
1 2 3
Sa jednog na drugi posao. Tačno tri četvrtine ispitanika je sa nekih drugih poslova
prešlo na aktivnosti odnosa sa javnošću, o čemu je već bilo reči. Neki od tih poslova su
relativno srodni, kao što je novinarstvo i marketing, dok su drugi konvergentni ili su deo
integrisanih komunikacija. Svi primeri su navedeni u narednom listingu pitanja. Ipak,
više od petine, mahom mlađih, respondenata kaže da im je PR posao prvi.

19. LISTING ODGOVORA PITANJA 4LISTING ODGOVORA PITANJA 4
 Novinarstvo (30) • Novinarstvom i marketingom (2) • Marketingom (2) • Novinar (2) • Medijima (2) •
Poslovanjem: kao šef kabineta, partner u firmi, preduzetnik u oblasti računarskih tehnologija •
Drugim • Kvalitet, HR • Komercijalni direktor • Marketingom, ali usled nedostatka odeljenja za PR
unutar firme, dodeljen mi je i taj posao • Glavni i odgovorni urednik radijskog programa •
Organizacijom • Advertising • Stručni saradnik za zaštitu bilja • Različitim poslovima koji između
ostalog imaju veze i sa odnosima sa javnošću • Profesor u srednjoj ekonomskoj školi •
Prevodjenjem, konsultantskim poslovima i dr. • Sekretarica predsednika opštine • Politikom, NVO
angažmanom. • Uporedo radim kao savetnik u sudu i PR menadžer i portparol suda. • Ranije sam
radila sličan posao... kontakt sa medijima mi nije stran • Organizacijom kongresa i seminara •
Novinar u informativnom listu kompanije • Istraživanjem medija i javnog mnjenja; teorijom odnosa
sa javnošću • Producent i PR festivala i scenske redakcije KCNS • Knjižarstvo • Obrazovanjem,
kao profesor u srednjoj školi • I dalje se bavim upravljanjem udruženjem gradjana i profesurom na
fakultetu • TV novinarstvo • Account manager • Novinarstvo; office manager • Radila sam na
poslovima višeg referenta u Povereništvu za izbeglice • Mediji, charter kompanije, i sl. • Sličnim
poslovima unutar državne administracije • Radio sam kao novinar prethodnih 11 godina u raznim
redakcijama • Inicijalno prof. Engleskog jezika, sa dugogodišnjim iskustvom u NVO u pisanju
projekata i evaluaciji • Televizijskim novinarstvom • Omladinskim radom • Marketingom i PR-om •
Advertisingom • Profesor, prevodilac • Grafičkim dizajnom i organizovanjem događaja od 2002.
godine. Od 2007. godine se bavim PR-om u JKP • Prevodjenjem • Finansijama i informatikom •
Profesor u osnovnoj školi, istraživač na fakultetu • Field network manager • Organizacijom,
prodajom, profesurom (kao predavač stranog jezika), marketingom • Novinarstvom, diplomatijom •
Dopisnik, novinar, voditelj, urednik, izvršni direktor i odgovorni urednik... • Prodaja • Proizvodnjom
TV programa • Prevođenjem, asistentskim poslom • Referent i Šef službe za opšte poslove.
Sekretar Poslovnog udruženja Vodovoda Srbije • Marketingom i komercijalom • Marketing i HR.

20. PRETHODNA ISKUSTVAPRETHODNA ISKUSTVA
%
1. Pre svega rad u medijima 49.6
2. Pre svega rad u NVO sektoru 15.3
3. I jedno i drugo 18.9
4. Nešto treće. ŠTA... 16.2
UKUPNO 100.0
5. Ukoliko ste zaokružili odgovor
„ne“ u prethodnom pitanju,
recite da li ste imali ranijih
iskustava u sledećim oblastima:
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
1 2 3 4
Naglašeno medijsko iskustvo. Već je dat pregled ranijih poslova kojima su se bavili
respondenti pre nego što su prešli na odnose sa javnošću. Veliko je “prelivanje” sa
medija i iz novinarstva u PR. Polovina ispitanika potvrđuje to još jednom na pitanje o
ranijem iskustvu, ali ovde je nešto izraženiji rad u NVO sektoru. Ostali navedeni poslovi
su veoma različiti – od državne administracije, organizacije, marketinga i istraživanja do
zdravstva, prosvete, kulture, ekonomije, sopstvenog biznisa i rukovodećih poslova.

21. STAŽ NA ISTOM POSLUSTAŽ NA ISTOM POSLU
%
1. Do 1 godine 6.5
2. Od 1 do 3 godine 16.2
3. Od 3 do 5 godina 23.4
4. Više od 5 godina 53.9
UKUPNO 100.0
6. Koliko dugo se bavite poslom
koji sada obavljate (zaokružite
odgovor koji se odnosi na Vaše
radno iskustvo):
0
10
20
30
40
50
60
1 2 3 4
Iskusni ljudi s obzirom na staž. Među respondentima nailazimo na dve oveće grupe –
jedna mlađa, sa stažom od jedne do pet godina (ukupno 46%) i druga sa stažom preko 5
godina (54%). Obe su zanimljive za saradnju i dalja proučavanja u DSOJ, pa tako treba
shvatiti i njihove odgovore u ovoj anketi. Možda je šteta što u ovoj drugoj grupi nisu
zabeležene još neke diferencijacije s obzirom na ranije radno iskustvo.

22. NETO MESEČNA PLATANETO MESEČNA PLATA
%
1. Do 30.000 dinara 9.1
2. Između 30.001 i 50.000 dinara 25.3
3. Između 50.001 i 70.000 dinara 22.7
4. Između 70.001 i 90.000 dinara 10.4
5. Preko 90.001 dinar 16.9
6. Ne želim da odgovorim 15.6
UKUPNO 100.0
8. Kolika je vaša trenutna mesečna
neto plata:
0
5
10
15
20
25
30
1 2 3 4 5 6
Osrednja primanja. Ekonomska kriza u svetu i Srbiji, ugroženost životnog standarda i
kupovne moći građana ne mimoilaze ni ovu struku, mada se obično smatra da su ljudi u
njoj veoma dobro plaćeni. To bi se, međutim, moglo reći samo za jedan deo naših
respondenata – za onih 27% koji imaju iznad 70.000 dinara mesečno. Više od trećine
prima manje od 50.000 dinara, a skoro četvrtina (23%) od 50 do 70 hiljada, što jeste više
od prosečnih ali manje od veoma solidnih primanja. Pri razmatranju ovih činjenica ne
treba zaboraviti nevelik staž mnogih ljudi u PR-u i odgraničenu odgovornost u radnoj
organizaciji.

23. ZADOVOLJSTVO PLATOMZADOVOLJSTVO PLATOM
%
1. Veoma sam zadovoljan/na 7.1
2. Zadovoljan/na sam 24.0
3. Ni zadovoljan/na, ni
nezadovoljan/na
28.6
4. Nezadovoljan/na sam 31.2
5. Veoma sam nezadovoljan/na 9.1
UKUPNO 100.0
9. Koliko ste zadovoljni
svojom sadašnjom platom:
0
5
10
15
20
25
30
35
1 2 3 4 5
Osrednje zadovoljstvo platom. Kao i primanja, ni zadovoljstva njima nisu na visokom
nivou među ispitanim delatnicima odnosa sa javnošću. Tek svaki četrnaesti je veoma
zadovoljan, tek svaki jedanaesti je veoma nezadovoljan. Ipak, zadovoljnih je manje od
nezadovoljnih (24% : 31%), čime se dopunjuje slika o podeli ovih ocena na dve oveće
grupe. U sredini su mnogi (29%) ljudi koji kažu da niti su zadovoljni niti nezadovoljni,
što nije samo relativizacija stanja nego i odraz deliberacije pri uzimanju u obzir situacije
u zemlji i drugim strukama, odnosno ocene značaja i doprinosa PR-a.

24. PLANOVI ZA BUDUĆNOSTPLANOVI ZA BUDUĆNOST
%
1. Da ostanem u struci i da se lično
usavršavam na sadašnjem radnom
mestu
34.0
2. Da upišem stručne postiplomske studije
ili stručno usavršavanje uz posao
19.6
3. Da pređem na drugo radno mesto u
struci
15.7
4. Da pokrenem sopstveni posao u struci 14.4
5. Da promenim struku i pređem u neku
drugu struku
8.5
6. Nešto drugo. ŠTA... 7.8
UKUPNO 100.0
10. Kakvi su vaši planovi za
radnu / poslovnu budućnost:
0
5
10
15
20
25
30
35
1 2 3 4 5 6
Ostanak i usavršavanje u PR struci. Nije velik broj ljudi koji se u Srbiji bave ovom
delatnošću, kao što nije preteran ni broj školovanih profesionalaca, pa sa tog aspekta
treba posmatrati planove naših respondenata - kao presek u situacionoj analizi. Više od
trećine želi da ostane u struci i da se usavršava na sadašnjem radnom mestu, a oko
petine bi htelo da upiše postiplomske studije uz posao. Svaki šesti bi menjao radno
mesto ali u struci, a svaki sedmi bi da pokrene sopstveni PR posao. Samo jedna
dvanaestina bi menjala ovu struku. Sve je to i znak njene stabilizacije.

25. LISTING ODGOVORA PIT. 10LISTING ODGOVORA PIT. 10
 Odlazak u inostranstvo • Da pored posla PR-a radim protokol u opštini za
veće događaje • Grafički dizajn (privatno) kao i do sada • Da prijavim
doktorsku disertaciju • PR-om se bavim honorarno, moje specijalnost će biti
menadžment ljudskih resursa, završavam studije • Već sam pokrenula
sopstveni posao, želim dalje da ga razvijam • Da za tri-četiri godine
okončam doktorat i da budem profesor na predmetu odnosi s javnošću •
Predavač sam odnosa s javnošću, pišem doktorat i stručne radove iz ove
oblasti, nastavljam usavršavanje • Da ostanem u sadašnjem poslu i
pojačam aktivnost u obrazovnom delu • Rukovodjenje kompanijom ili
razvojem posla za kompaniju u struci • Specijalizacija u oblasti društvenih
medija • Da ostanem u struci, lično se usavršavam i da otvorim svoju
agenciju, da se povežem sa međunarodnim • Da odem iz Srbije i zaposlim
se u inostranstvu, gde se i ovaj posao znatno bolje plaća nego u Srbiji.

26. ZNANJA I VEŠTINE ZA PRZNANJA I VEŠTINE ZA PR
Prosečna pozicija
- Planiranje i postavljanje ciljeva 2.18
- Identifikovanje problema i trendova u
okolini
2.71
- Dobra komunikacija i javni nastup 3.51
- Istraživanje javnog mnenja 4.17
- Motivisanje, savetovanje i uticanje na druge 4.44
- Dobro pisanje obaveštenja za medije,
govore, izveštaje
4.92
- Uspešno savlađivanje stresa 6.06
11. Koja su, po Vašem mišljenju,
znanja i veštine potrebni za uspeh
u PR-u (rangujte ih po važnosti od 1
do 7, s tim da je 1 najvažnije):
0
1
2
3
4
5
6
7
1 2 3 4 5 6 7
Odgovoran pristup PR delatnosti. Respondenti odlično razlikuju i korektno vrednuju
pojedine nivoe koncepta i realizacije odnosa sa javnošću, kao i njihov redosled i
strukturu. Zato su najbolje rangovani planiranje i postavljanje ciljeva i identifikovanje
problema i trendova u okolini gde treba delovati. Dobra komunikacija, istraživanja
javnog mnenja, motivisanje, savetovanje i uticanje na druge čine središnji deo ovog
niza, dok se suočavanje sa stresom ostavlja za kraj.

27. LIČNE KARAKTERISTIKE ZA PRLIČNE KARAKTERISTIKE ZA PR
Prosečna pozicija
- Energija 2.97
- Kreativnost 3.29
- Pismenost 3.56
- Poštenje i lični integritet 3.64
- Otvorenost 4.47
- Fleksibilnost 4.80
- Radoznalost 5.27
12. Šta mislite koje su lične
karakteristike najvažnije za uspeh
u odnosima sa javnošću (rangujte
ih po važnosti od 1 do 7, s tim da
je 1 najvažnije):
0
1
2
3
4
5
6
1 2 3 4 5 6 7
Energija i kreativnost. Za uspeh u delatnosti odnosa sa javnošću potrebne su mnoge
karakteristike onih koji se time bave, ali na prva dva mesta su rangovani energija
pojedinca i njegova kreativnost, koje su prirodno i psihološki povezane. Slede
edukovanost ili pismenost, pa poštenje i lični integritet, što se ne sme zanemariti ni u
razvoju PR-a. Potom se navode konvergentne crte otvorenosti i fleksibilnosti i na kraju
radoznalost, kao dragocena karakteristika koja povezuje već navedene.

28. 2.2.2.2.
PROBLEMI I PRPROBLEMI I PR
AKTIVNOSTIAKTIVNOSTI

29. PROCENA RAZVOJA STRUKEPROCENA RAZVOJA STRUKE
%
1. Više kompanija se odlučuje za angažovanje
stručnjaka iz oblasti PR-a
22.9
2. Napredovala je prepoznatljivost važnosti
struke u društvu
16.6
3. Otvoreno je više mogućnosti za stručno
usavršavanje i školovanje u struci
16.1
4. Struka je više na ceni nego pre dve godine 13.1
5. Ljudi iz drugih struka sve više teže da
ovladaju i odnosima sa javnošću
14.7
6. Mladi se u sve većem broju opredeljuju za
studije odnosa sa javnošću
14.4
7. Nešto drugo. ŠTA... 2.2
UKUPNO 100.0
13. Kako procenjujete razvoj PR
struke u Srbiji tokom protekle
dve godine (Moguće je dati
do 3 odgovora):
0
5
10
15
20
25
1 2 3 4 5 6 7
Zbir pozitivnih ocena razvoja. U tabeli i na grafikonu jasno se vidi da je kroz upitnik
svaki od unapred ponuđenih kriterijuma novijeg razvoja struke dobio približno po 15%
odgovora, ali da je na prvom mestu (oko 23%) to što se širi broj kompanija koje uvode
službe i ljude za odnose sa javnošću. Broj negativnih odgovora je tek 2%, ali i na njih
treba obratiti pažnju jer sadrže razložne kritičke ocene.

30. NAJVEĆI PROBLEMI U PR-uNAJVEĆI PROBLEMI U PR-u
%
1. Nedovoljna edukovanost ljudi koji se
bave PR-om
18.7
2. Preterana ispolitizovanost društva,
lokalne zajednice
12.2
3. Neshvatanje važnosti odnosa sa
javnošću u društvu
21.4
4. Nepostojanje standardizovanih mera
rezultata
9.7
5. Nerazjašnjena granica između
marketinga i PR-a
12.4
6. Nerazumevanje PR posla od strane
klijenata
6.7
7. Neshvatanje važnosti PR-a od strane
menadžmenta
15.2
8. Nešto drugo. ŠTA... 3.7
UKUPNO 100.0
7. Koji su najveći problemi s
kojima se u PR struci
suočavate (Moguće je dati
do 3 odgovora):
0
5
10
15
20
25
1 2 3 4 5 6 7 8
Nerazumevanje i nedovoljna edukacija. Brojni su i različiti problemi u ovoj delatnosti, ali
se čini da su najveći neshvatanje njene važnosti u društvu kao i od strane
menadžmenta, a potom i nedovoljna obučenost ljudi koji se njome bave, što je već
nešto specifičnije. Tu su i preterana politizacija društva i mešanje marketinga i PR-a,
odnosno nedoumice u oceni rezultata.

31. PR KAO ZANIMANJE SUTRAPR KAO ZANIMANJE SUTRA
%
1. Da 56.5
2. Možda 33.8
3. Ne 1.9
4. Ne bih sada mogao/mogla da odgovorim 7.8
UKUPNO 100.0
28. Planirate li da se bavite
odnosima sa javnošću kao
zanimanjem i u budućnosti:
0
10
20
30
40
50
60
1 2 3 4
Preovlađuje stabilnost a ne fluktuacija. Naši respondenti, koji se bave različitim
poslovima delatnosti odnosa sa javnošću imaju i drugih iskustava i zato su odgovori na
ovo pitanje verodostojniji. Oko 57% njih planira da se i u budućnosti bavi PR-om kao
zanimanjem, ali slično, mada sa manje sigurnosti, izjavljuje još jedna trećina
anketiranih. Samo 2% ima suprotan stav, dok je svaki trinaesti još neodlučan u tom
pogledu. DSOJ može da računa na stabilan korpus profesionalaca, pa i članova.

32. RAZLOZI ZA PROMENU POSLARAZLOZI ZA PROMENU POSLA
%
1. Zbog želje da imam veću slobodu i
odgovornost na poslu
23.5
2. Zbog želje da se bavim kreativnijim
poslom
17.7
3. Zbog male plate za ovaj posao 17.7
4. Zbog želje da imam veće mogućnosti
ličnog i stručnog usavršavanja
23.5
5. Neki drugi razlozi. KOJI... 17.6
UKUPNO 100.0
29. Ukoliko ste negativno odgovorili na prethodno pitanje, označite
moguće razloge zbog kojih se više ne biste bavili PR-om
(Moguće je dati do 3 odgovora):
0
5
10
15
20
25
1 2 3 4 5
Mali broj odgovora ali veći zahtevi. Samo 34 ispitanika odgovorila su na ovo pitanje, ali
njihovi stavovi su veoma indikativni. U pitanju su želja za većom slobodom i
odgovornošću na poslu, za većom kreativnošću pa i većim primanjima. Neki
respondenti žele više mogućnosti ličnog i stručnog usavršavanja, a među drugim
razlozima nalazimo i kritiku pogrešnog razumevanja ove delatnosti u našoj sredini,
prevelik broj klijenata, zasićenje poslom (burn-out sindrom), procenu da se na drugom
mestu ili u drugoj profesiji može zaraditi više, itd.

33. NOVE OBLASTI U PROMENINOVE OBLASTI U PROMENI
%
1. Marketing 17.6
2. Prodaja 7.1
3. HR 14.1
4. Mediji 25.9
5. Politika 11.8
6. Nešto drugo. ŠTA... 23.5
UKUPNO 100.0
30. Ukoliko biste menjali struku ili proširili oblast profesionalnog
angažmana, za koju oblast biste bili posebno zainteresovani
(Ako ste u pitanju 28 odgovorili sa NE):
0
5
10
15
20
25
30
1 2 3 4 5 6
Srodne ali i druge delatnosti. Mediji su zanimljivi za četvrtinu onih koji bi menjali PR
drugom delatnošću. Tu su zatim marketing, kojem se može pridodati i prodaja, a onda
sve rasprostranjenija oblast ljudskih resursa. Svaki osmi respondent bi prešao u
politiku, dok skoro jedna četvrtina ispitanih navodi – kulturu, menadžment, konsalting,
istraživanja, pedagoški rad, CSR, lobing, prevođenje, pisanje pa i ugostiteljstvo. Mnoge
od ovih delatnosti su sasvim srodne sa onom kojom se anketirani sada bave.

34. NAJČEŠĆE AKTIVNOSTINAJČEŠĆE AKTIVNOSTI
Svako. Sedm. Mesec Nikada Ne zna
- Pripremanje press clippinga i monitoringa medija 53.3 12.3 11.7 15.6 7.1 100
- Realizacija aktivnosti oglašavanja i promocije 12.3 23.4 33.1 17.5 13.7 100
- Organizacija sponzorstva i donacija 5.8 6.5 35.1 25.3 27.3 100
- Priprema i interpretacija istraživanja 5.8 6.5 42.9 15.6 29.2 100
- Planiranje i upravljanje budžetom za odnose sa
javnošću
10.4 3.9 37.6 29.9 18.2 100
- Priprema menadžementa za nastup u medijima 10.4 23.4 37.6 11.7 16.9 100
- Organizacija i održavanje treninga zaposlenih u Vašoj
organizaciji radi boljeg komuniciranja
1.9 3.9 24.7 39.0 30.5 100
- Praćenje širih društvenih zbivanja i pisanje izveštaja o
tome za pretpostavljene
13.7 18.8 22.1 26.6 18.8 100
- Savetovanje ljudi iz menadžmenta o važnim pitanjima 26.0 23.4 20.8 12.3 17.5 100
- Rad na poboljšanju internih komunikacija 36.4 13.0 21.4 10.4 18.8 100
- Priprema pravila ponašanja i etičkog kodeksa za
zaposlene u Vašoj organizaciji
5.8 5.2 24.6 36.5 27.9 100
- Posvećivanje posebne pažnje online PR-u 37.0 22.7 18.2 9.8 12.3 100
- Korišćenje servisa za distribuciju saopštenja za
javnost na internetu
24.0 19.5 13.0 28.6 14.9 100
- Uključivanje u kreiranje i ažuriranje informacija na web
sajtu organizacije / kompanije
47.4 22.1 11.7 8.4 10.4 100
23. Molimo Vas da odgovorite na svako od sledećih pitanja, koja se
odnose na Vaše aktivnosti u okviru redovnog posla:

35. RAZLIČITA UČESTALOSTRAZLIČITA UČESTALOST
 Iz nalaza ovog složenog, višeslojnog pitanja proističe zanimljiva slika
zastupljenosti pojedinih poslova odnosa sa javnošću u pojedinim vremenskim
segmentima celog uzorka
 Navedena matrica je odličan analitički model za upoređivanje stvarnog posla
ljudi u PR-u, po sopstvenom viđenju
 Pripremanje pres-klipinga i monitoringa medija je najčešći svakodnevni posao,
ali ne zaostaje mnogo ni rad na web-sajtu
 Sedmični ritam nije naročito naglašen ali mesečni jeste. Tu su učestaliji
priprema i interpretacija istraživanja, planiranje i upravljanje PR budžetom,
pripreme menadžmenta za nastup u medijima, organizacija sponzorstava i
donacija, kao i aktivnosti oglašavanja i promocije
 Zanimljivo je da među svih 14 aktivnosti ima onih koje deo naših respondenata
ne radi nikada – npr. organizacija i održavanje treninga zaposlenih za bolje
komuniciranje, priprema pravila ponašanja i etičkog kodeksa za zaposlene,
korišćenje servisa za distribuciju saopštenja za javnost na internetu, planiranje i
upravljanje PR budžetom, praćenje širih društvenih zbivanja i pisanje izveštaja o
tome za pretpostavljene, itd.
 Za neke aktivnosti respondenti kažu da ne znaju koliko često ih obavljaju...

36. ZADOVOLJSTVO MEDIJIMAZADOVOLJSTVO MEDIJIMA
%
1. Veoma sam zadovoljan/na 14.3
2. Zadovoljan/na sam 48.7
3. Ni zadovoljan/na, ni
nezadovoljan/na
29.2
4. Nezadovoljan/na sam 7.8
5. Veoma sam nezadovoljan/na sam -
UKUPNO 100.0
25. Koliko ste, u celini uzev,
zadovoljni saradnjom sa
medijima:
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
1 2 3 4 5
Preovlađuje zadovoljstvo saradnjom sa medijima. Već je navedeno da naši respondenti
imaju značajno iskustvo u medijima, a mnogi su i radili u njima. S druge strane, mnoge
njihove (uspešne) aktivnosti u PR-u povezane su baš sa medijima. Sada se pokazalo da
je polovina ispitanih zadovoljna uz još 14% onih koji su veoma zadovoljni saradnjom sa
njima. Malo je nezadovoljnih, ali skoro 30% se dvoumi jer - i jeste i nije zadovoljno tom
saradnjom. U celini uzev, ovi nalazi su poruka i za medije.

37. RAZLOZI ZADOVOLJSTVARAZLOZI ZADOVOLJSTVA
%
1. Odgovorno i profesionalno obavljaju
posao
17.5
2. Mediji imaju proaktivan pristup, interesuju
se i traže informacije
31.8
3. Ljudi iz medija su stručni, informisani su i
pravi su partneri u poslu
6.5
4. Ne bih mogao/la posebno da navedem
nijedan razlog zadovoljstva
34.4
5. Neki drugi razlozi. KOJI... 9.8
UKUPNO 100.0
26. Molimo Vas da navedete čime ste najviše
zadovoljni u saradnji sa medijima:
0
5
10
15
20
25
30
35
1 2 3 4 5
Proaktivnost i profesionalnost. Pada u oči da je najučestaliji odgovor ljudi iz PR-a da ne
mogu posebno da navedu nijedan razlog svog zadovoljstva u saradnji sa medijima, što
se može tumačiti dvojako – da ih ima više ili da nijedan nije naglašen. Ipak, skoro
trećina respondenata ističe proaktivan pristup medija, odnosno interesovanje i traženje
informacija, a još 18% ocenjuje da mediji profesionalno i odgovorno obavljaju svoj
posao. Među ostalim odgovorima ima dodatnih pohvala i objašnjenja o dobrim
odnosima, uzajamnom poverenju, dostupnosti i ažurnosti.

38. RAZLOZI NEZADOVOLJSTVARAZLOZI NEZADOVOLJSTVA
%
1. Ljudi iz medija nisu dovoljno stručni, niti
informisani kao što bi se očekivalo
31.6
2. Često neodgovorno i neprofesionalno obavljaju
posao
11.2
3. Ljudi iz medija su često podmitljivi, traže
poklone i pogodnosti
11.8
4. Mediji nemaju proaktivan pristup, nedovoljno
se interesuju i traže informacije
21.0
5. Ne bih mogao/la posebno da navedem nijedan
razlog nezadovoljstva
16.5
6. Neki drugi razlozi. KOJI... 7.9
UKUPNO 100.0
27. Molimo Vas da navedete čime
ste najviše nezadovoljni u
saradnji sa medijima:
0
5
10
15
20
25
30
35
1 2 3 4 5 6
Negacije nekih pohvala. Zapaža se da je saradnja sa medijima kod nas veoma naglašen
deo posla u PR-u, ali tu ima i dosta problema. Skoro trećina respondenata smatra da
ljudi iz medija nisu dovoljno stručni ni informisani, a više od petine kaže da mediji
nemaju proaktivan pristup i da se nedovoljno interesuju za teme kojima se bave ljudi iz
odnosa sa javnošću. Ima primedbi i na neodgovornost i neprofesionalnost medija kao i
na pojave podmićivanja u raznim oblicima, što su već upozoravajuće ocene.

39. LISTING ODGOVORA PIT. 26 i 27LISTING ODGOVORA PIT. 26 i 27
 26: Ima svetlih profesionalnih izuzetaka :) • Uglavnom korektno prenetim
informacijama • Nisu proaktivni, često nisu stručni, ali uglavnom su korektni u
saradnji • Odnosom uzajamnog poverenja i koristi • Prijateljski odnos većine medija
• Ličnim kontaktima • U svakoj medijskoj kući ima profesionalaca koji olakšavaju
posao • Dobra saradnja sa bivšim kolegama • Mediji koji prate moj sektor su
stručni, ažurni i dostupni • Iako nisu proaktivni, dobro reaktivno deluju na
dostavljene i plasirane informacije • S obzirom da su u pitanju lokalne televizije, i
oni kao i ja su više nego zainteresovani za saradnju • Pozitivno odgovaraju na
zahteve koje imamo prema njima • Korektna komunikacija i realizacija saradnje •
Dolaze na dogadjaje • Moj pristup njima
 27: Nedovoljno istraživačkog novinarstva i očigledan strah od lokalnih moćnika,
ekonomska zavisnost • Uplitanje ličnih interesa (političkih, ekonomskih) •
Nedovoljna kritičnost medija • Previše česta pojava da se prenos vesti uslovljava
oglasnom "saradnjom". Npr: RTV Pink, ColorPressG • Interno, u kompaniji se ne
shvata značaj saradnje sa medijima • Nerazumevanje poslovnih procesa, prirode
CSR aktivnosti i razlike izmedju istih i marketinga • Najviše nas kontakturaju pre
najave poskupljenja struje, energetska efikasnost je kontinuiran proces • Pojedini
mediji nekada neće da objave neki dogadjaj jer im ta firma nikada nije platila oglas •
Vrlo često mediji uslovljavaju posetu dogadjaju ili objavu informacija oglašavanjem
• Mešaju CSR i marketing • Sve navedeno • Stihijski rade posao.

40. 2.3.2.3.
PR AGENCIJEPR AGENCIJE

41. SPECIJALNOST AGENCIJESPECIJALNOST AGENCIJE
%
1. Odnosi sa javnošću uopšte 34.4
2. Full service: PR i marketing,
oglašavanje
21.9
3. Event menadžment 10.9
4. Brend marketing i PR 6.2
5. Nešto drugo. ŠTA... 26.6
UKUPNO 100.0
14. Koja je specijalnost agencije u
kojoj radite (Odgovaraju oni koji
rade u agencijama, N=64):
0
5
10
15
20
25
30
35
1 2 3 4 5
Mahom šire postavljene agencije. Iz našeg skupa ispitanika petina je zaposlena u
agencijama, a one su, prirodno, vezane za delatnost koju predstavlja i DSOJ. To su
odnosi sa javnošću uopšte (više od trećine agencija), ali i PR povezan sa marketingom i
oglašavanjem kao njegovim delom. Reč je o tzv. full service agencijama (nešto više od
petine anketiranih). Svaki deseti respondent radi u agenciji posvećenoj (specijalnim)
događajima, a svaki šesnaesti u onima koje se bave brend marketingom i PR-om. Ostali
su navodili različite poslove i usmerenja – od rada sa medijima, analiza i istraživanja,
preko konsaltinga i edukacija do online PR-a.

42. BROJ ZAPOSLENIH U AGENCIJIBROJ ZAPOSLENIH U AGENCIJI
15. Koliko ukupno zaposlenih
ima agencija u kojoj radite
(Odgovaraju oni koji rade u
agencijama):
(1) Maksimum: 100
(2) Minimum: 2
(3) Medijana: 14
(4) Srednja vrednost: 23,57 0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
1 2 3 4
Agencije srednje veličine. PR agencije u Srbiji su veoma različite veličine. Respondenti
u ovoj anketi rade u agencijama koje u proseku imaju skoro 24 zaposlena. Najčešći
iznos je 14 zaposlenih, ali je raspon izuzetno velik – od svega dva zaposlena do
agencija koje imaju čak 100 ljudi u svom sastavu. Jasno je da ni struktura ovih
organizacija nije ista niti je raspored PR i ostalih poslova u njima identičan.

43. ŽENE U AGENCIJAMAŽENE U AGENCIJAMA
16. Koliko zaposlenih u sektoru
komunikacija su ženskog
pola (Odgovaraju oni koji
rade u agencijama):
(1) Maksimum: 45
(2) Minimum: 1
(3) Medijana: 6
(4) Srednja vrednost: 13,38 0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
1 2 3 4
Velika zastupljenost žena. U agencijama naših respondenata ima dosta zaposlenih
žena u sektoru komunikacija. Najmanje je bar jedna zaposlena a najviše 45. Srednja
vrednost je preko 13 zaposlenih žena, što pokazuje i njihovu primetnu ulogu u ovoj
profesionalnoj strukturi, bez obzira na različitost radnih mesta.

44. MUŠKARCI U AGENCIJAMAMUŠKARCI U AGENCIJAMA
17. Koliko zaposlenih u
sektoru komunikacija su
muškog pola (Odgovaraju
oni koji rade u agencijama):
(1) Maksimum: 30
(2) Minimum: 0
(3) Medijana: 3
(4) Srednja vrednost: 4,41 0
5
10
15
20
25
30
1 2 3 4
Manja zastupljenost muškaraca. Broj zaposlenih muškaraca u agencijama gde rade
respondenti u sektoru komunikacija, primetno je manji od broja i zastupljenosti žena.
Pre svega, najveći broj je 30 a ima i agencija bez ijednog zaposlenog muškarca u ovom
sektoru. Srednja vrednost je nešto preko 4, dakle mnogo manja nego kada je reč o
ženama (preko 13).

45. OSTALO OSOBLJE U AGENCIJIOSTALO OSOBLJE U AGENCIJI
18. Koliki je broj ostalog
osoblja u agenciji
(Odgovaraju oni koji rade u
agencijama):
(1) Maksimum: 92
(2) Minimum: 0
(3) Medijana: 3
(4) Srednja vrednost: 8,37
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
1 2 3 4
Priličan broj ostalih. U agencijama o kojima je reč, ima dosta zaposlenih koji nisu iz
struka na koje se odnosi ovo istraživanje. Njih situaciono označavamo kao “ostalo
osoblje” iako su oni različitih specijalnosti i usmerenja. Ima agencija koje ne
zapošljavaju takvo osoblje, ali i onih gde oni čine velik deo (npr. 92). Srednja vrednost je
preko osam zaposlenih iz ovog korpusa u našim agencijama, ali u anketi nije utvrđivano
čime se sve oni bave.

46. SARADNJA SA KLIJENTIMASARADNJA SA KLIJENTIMA
%
1. Prema mesečnom paušalu 49.3
2. Po projektu 21.1
3. Ne znaju 19.7
4. Nešto drugo. ŠTA... 9.9
UKUPNO 100.0
19. Koji je najčešći oblik saradnje
sa vašim klijentima
(Odgovaraju oni koji rade u
agencijama):
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
1 2 3 4
Preovlađuje mesečni paušal. Polovina ispitanika radi u agencijama koje uglavnom
posluju na poznatom principu mesečnog paušala, koji je u stručnim krugovima poznat i
kao fee. Takav model garantuje obostranu sigurnost, ali i otvorenost i kontinuitet u
dogovorenim vremenskim okvirima. Približno petina anketiranih kaže da je najščešće
angažovanje agencije po projektu, a isto toliko nema informacija o tome. Ostali govore
o svakodnevnom kontaktu ili o nekim drugim oblicima saradnje.

47. PROBLEMI U RADUPROBLEMI U RADU
%
1. Neznanje u internim sektorima za
komunikacije
21.3
2. Prekratki rokovi 8.7
3. Nedovoljna sloboda u radu 9.4
4. Preambiciozni zahtevi u odnosu na
mogućnosti
19.7
5. Premali budžet 22.0
6. Nedostupnost informacija u organizaciji,
zatvorenost
15.8
7. Nešto drugo. ŠTA... 3.1
UKUPNO 100.0
20. Koji su, po Vašem mišljenju, najveći problemi u radu
sa klijentima (Odgovaraju oni koji rade u agencijama):
0
5
10
15
20
25
1 2 3 4 5 6 7
Nedovoljno znanje i premali budžet. Postoje dva, odnosno tri, naglašena problema u
radu sa klijentima agencija. Nedovoljan budžet je kod nas u mnogim delatnostima velik
ali nespecifičan problem, mada se ovde isto toliko pominju i preambiciozni zahtevi u
odnosu na mogućnosti (što zajedno čini čak 42% svih odgovora). Nedovoljna edukacija
u sektorima komunikacija je na neki način unutrašnji, a zatvorenost organizacije klijenta
spoljašnji faktor. Prekratki rokovi i nedovoljna sloboda u radu delovi su oba ali više
drugog faktora.

48. UTICAJ NA STRATEŠKE ODLUKEUTICAJ NA STRATEŠKE ODLUKE
%
1. Veoma mnogo 14.3
2. Mnogo 10.2
3. I da i ne, u osrednjoj meri 40.8
4. Malo 24.5
5. Veoma malo ili nimalo 8.2
6. Ne znam, ne umem da procenim 2.0
UKUPNO 100.0
21. Koliko, po Vašem mišljenju, PR
agencije utiču na strateške odluke
organizacije klijenta (Odgovaraju
oni koji rade u agencijama):
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
1 2 3 4 5 6
Osrednji uticaj. Ljudima iz agencija nije bilo lako da procene uticaj na strateške odluke
organizacije klijenta, što se vidi i po tome što su dve petine izabrali srednje rešenje iz
upitnika – “i da, i ne”. Jedna četvrtina smatra da takav uticaj postoji (“veoma mnogo” i
“mnogo”), ali jedna trećina anketiranih ocenjuje da PR agencije “malo” i “veoma malo
ili nimalo” utiču na strateške odluke. Posredno iz toga se može zaključivati o sužavanju
prostora korišćenja PR agencija u ovom domenu.

49. PUT DO KLIJENATAPUT DO KLIJENATA
%
1. Preko ličnih kontakata 14.9
2. Uz pomoć preporuka 36.2
3. Klijent nas direktno kontaktira 21.3
4. Putem pozivnog konkursa 14.9
5. Ne znam 4.2
6. Na neki drugi način. KOJI... 8.5
UKUPNO 100.0
22. Kako po pravilu (ili najčešće)
vaša agencija dolazi do
klijenata (Odgovaraju oni
koji rade u agencijama)
0
5
10
15
20
25
30
35
40
1 2 3 4 5 6
Više puteva vode do klijenta. Oni koji rade u agencijama navode u više od trećine
slučajeva da se do klijenta dolazi pre svega na osnovu preporuka, a svaki šesti ili sedmi
ispitanik ističe lične kontakte. Više od petine kaže da ih klijent neposredno kontaktira,
odnosno pronalazi i bira. Pozivni konkurs u Srbiji nije tako česta praksa kako se misli, a
među ostalim načinima pominje se sestrinska firma, to što je agencija već u sistemu
državne uprave ili više načina uspostavljanja saradnje.

50. 2.4.2.4.
PR U RADNOJPR U RADNOJ
ORGANIZACIJIORGANIZACIJI

51. PR U RADNOJ ORGANIZACIJIPR U RADNOJ ORGANIZACIJI
%
1. Postoji posebno odeljenje 20.8
2. Postoji osoba koja se bavi PR-om 40.9
3. Postoji i jedno i drugo 26.0
4. Ne postoji ni jedno, ni drugo 12.3
UKUPNO 100.0
31. Da li u organizaciji u kojoj
radite postoji posebno
odeljenje ili osoba koja se bavi
odnosima sa javnošću:
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
1 2 3 4
Osoba za odnose sa javnošću. U dve petine slučajeva preovlađuje praksa da se o PR-u
radne organizacije brine mahom jedna osoba. Više od petine respondenata radi u
organizacijama gde postoji posebno odeljenje za to, a više od četvrtine kaže da kod njih
postoji i jedno i drugo, što je odlično rešenje za jače i ambicioznije organizacije. Svaki
osmi ispitanik radi u organizaciji koja nema ni jedno ni drugo. Svakako, treba imati u
vidu da ovo nije anketa o svim radnim organizacijama i da u Srbiji ima mnogo više firmi
koje nemaju ni PR službe ni pojedince.

52. KO SE BAVI PR-omKO SE BAVI PR-om
%
1. Marketing služba 34.9
2. Kabinet direktora (ili ministra,
načelnika)
34.9
3. Služba prodaje 3.2
4. Neki drugi sektor. KOJI... 27.0
UKUPNO 100.0
32. Ukoliko navedeni sektor ne
postoji, navedite sektor koji
se u Vašoj organizaciji bavi
odnosima sa javnošću:
0
5
10
15
20
25
30
35
1 2 3 4
Marketing i kabinet direktora. Tamo gde nema sektora za odnose sa javnošću ovim
poslom bavi se neko drugi. Najčešće su to marketing služba ili kabinet direktora,
odnosno drugog odgovornog rukovodioca. Ređe je to služba prodaje, ali ima i ostalih
rešenja – kada to rade organizaciona jedinica zajedničkih poslova, odsek za
informisanje, neka agencija ili pojedinac, itd. Treba imati u vidu da su na ovaj upitnik
odgovarali samo ljudi iz PR-a, dakle organizacija gde on već postoji.

53. NEOPHODNOST PR-aNEOPHODNOST PR-a
%
1. Da 72.1
2. Možda 14.9
3. Ne 13.0
UKUPNO 100.0
33. Da li je, zbog donošenja
strateških odluka u Vašoj
organizaciji neophodno da
postoji PR sektor ili funkcija
PR menadžera:
0
10
20
30
40
50
60
70
80
1 2 3
Neophodnost odnosa sa javnošću. Na ovo pitanje dobijeni su očekivani odgovori, mada
se nije moglo znati koliko će pozitivnih stavova stići. Skoro tri četvrtine ispitanika (72%)
smatra da je baš zbog donošenja strateških odluka u njihovoj radnoj organizaciji
neophodan PR sektor ili funkcija PR menadžera. Doduše, i oni sami su deo tog rešenja.
Još oko 15% respondenata je blizu tog stava, ali ga izražava sa manje sigurnosti, dok
približno svaki sedmi misli da to nije potrebno.

54. KOLIKO OSOBA SE BAVI PR-omKOLIKO OSOBA SE BAVI PR-om
%
1. Jedna osoba 43.9
2. Dve do tri osobe 29.5
3. Četiri do pet osoba 10.8
4. Šest i više osoba 15.8
UKUPNO 100.0
34. Koliko se osoba u Vašoj
organizaciji bavi odnosima sa
javnošću (Odgovaraju oni koji
ne rade u agencijama):
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
1 2 3 4
Jedna, dve ili tri osobe za PR. Ljudi koji ne rade u agencijama kažu da se u njihovoj
radnoj organizaciji u oko 44% slučajeva odnosima s javnošću bavi jedna osoba. Oko
30% navodi podatak da su na tome negde angažovane dve do tri osobe, a tek svaki
deveti ispitanik pominje četiri do pet osoba. Šest i više osoba usmereno je na PR u
organizacijama svakog šestog respondenta u našoj anketi.

55. PROBLEMI U PR POSLUPROBLEMI U PR POSLU
Prosečna pozicija
- Finansijska sredstva za realizaciju PR
aktivnosti
1.93
- Nerazumevanje važnosti odnosa sa
javnošću od strane menadžmenta
2.28
- Podrška za redovna stručna usavršavanja 2.79
- Nerazumevanje medija kroz odnose s
medijima
3.01
UKUPNO 100.0
35. Koji je najčešći problem sa kojim se susrećete u obavljanju PR
poslova (rangujte ih po važnosti od 1 do 5, s tim da je 1 najčešći
problem)
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
1 2 3 4
Nedostatak finansijskih sredstava. Načelno PR je finansijski efikasniji od marketinga i
nekih drugih oblika tržišne komunikacije. Ipak, naši ispitanici nedostatak finansijskih
sredstava za realizaciju PR aktivnosti ranguju kao najveći problem. Drugi je već
pominjano nerazumevanje važnosri PR-a od strane menadžmenta, a treći odnos prema
redovnim stručnim usavršavanjima, koja, verovatno, nisu dovoljno podržavana u
radnim organizacijama. Nerazumevanje medija nije više toliki problem.

56. DRUŠTVENE MREŽEDRUŠTVENE MREŽE
%
1. Ne 44.8
2. Ne znam 7.8
3. Da. NA KOJIM DRUŠTVENIM
MREŽAMA...
47.4
UKUPNO 100.0
36. Da li Vaša organizacija /
kompanija ima otvorene naloge
na društvenim mrežama:
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
1 2 3
Pola ima pola nema. Zanimljiva je polarizacija radnih organizacija u kojima rade naši
ispitanici – oko 45% kaže da one nemaju otvorene naloge na društvenim mrežama, a još
8% ne znaju kakva je situacija u tom pogledu. Preko 47% potvrđuje da takvi nalozi
postoje i navodi gde su oni otvoreni. Na prvom mestu su Facebook i Twiter, ali se
pominju i drugi nalozi kao što su: Linkedin, Flicker, Docere, You Tube, Slide Share,
Blogspot, PN forum, Digg, Delicious, Karike, Xing, Small World, My Space, itd. Nije retka
pojava da organizacija ima više ovakvih naloga.

57. OSTALI POSLOVI PORED PR-aOSTALI POSLOVI PORED PR-a
Povremeno Stalno
1. Ne 39.0 52.6
2. Ne sećam se 6.5 4.5
3. Da. KOJE... 54.5 42.9
UKUPNO 100.0 100.0
37/38. Da li, pored PR-a, u organizaciji
u kojoj radite obavljate još neke
poslove (37) Povremeno,
odnosno (38) Stalno:
0
10
20
30
40
50
60
1 2 3
Dosta poslova pored PR-a. Ispitanici bilo stalno (ređe), bilo povremeno (češće)
obavljaju i mnoge druge poslove baveći se i odnosima sa javnošću. Primećuje se da
nema bitne razlike u strukturi tih poslova u zavisnosti od njihove učestalosti.
Preovlađuju poslovi srodni PR-u ili oni koji se mogu uvrstiti u šire definisan PR, ali tu
su i drugi poslovi - od marketinga i ljudskih resursa, preko edukacije, pisanja projekata
i određenih tekstova, do administrativnih, sekretarskih i drugih obaveza. Neki od
pomenutih poslova dobro su pozicionirani u radnoj organizaciji i mogu se shvatiti i kao
priznanje stručnosti, kompetentnosti i sposobnosti naših respondenata.

58. LISTING ODGOVORA PIT. 37LISTING ODGOVORA PIT. 37
 Marketing (4) • Prodaja (2) • Sve (2) • ... (2) • Skupštinske poslove i protokol •
Marketing, interne komunikacije, office manager • Poslove vezane za marketing •
Marketing i prodaju • Nastava • Administrativne • Poslove vezane za protokol •
Pošto radim na fakultetu obavljam i poslove u nastavi • Sve vezane za službu
marketinga • Vođenje nekih evidencija • Sekretarske • Organizacija sajmova •
Obuke • Upravljanje projektima • Šefa kabineta • New Business Development •
Novinarske • HR • Poslove marketinga • Podrška project managerima • HR,
edukacija • Po potrebi u različitim sektorima • Kompletan marketing • Prema
zahtevima menadžmenta u zavisnosti od potrebe • Sve vrste komunikacije •
Marketinga • Poslove po nalogu generalnog direktora • Izdavačka delatnost,
priprema stručnog časopisa institucije u kojoj radim • Poslove protokola i šefa
kabineta • Odnosi sa klijentima • Management consulting • Poslove koji sadržinski
pripadaju drugoj službi (na primer, Pravnoj) i nemaju nikakve veze s PR-om. • HR i
knjigovodstvene poslove • Tehničkog sekretara predsednika opštine • Da,
marketing • Field network manager • Medjunarodna saradnja • Posao brend
menadžera • Poslovi Office assistant-a, u slučaju odsustva kolega koji ove poslove
redovno obavljaju • Stručni posao • Finansije, menadžment, edukaciju •
Advertajzing • Druge poslove u okviru ministarstva • Marketinške aktivnosti •
Delatnost javnih službi • Pisanje projekata, prikupljanje sredstava • Pravni poslovi,
poslovi protokola • Novinarstvo • Office manager, PA.

59. LISTING ODGOVORA PIT. 38LISTING ODGOVORA PIT. 38
 Marketing (8) • Protokol (2) • ... (2) • HR (2) • Sve (2) • Office manager • Protokol i
skupštinske poslove • Novinar internog lista • Stručni saradnik za informisanje • Ja i radim
na poslovima interne komunikacije. • Predajem 2 predmeta: jedan je PR; drugi je vezan za
moje osnovne studije i nema veze sa PR-om • Interna i eksterna komunikacija, marketing •
Vodjenje organizacije • Project management • Tekuće poslove ministarstva • Pisanje i
upravljanje projektima • Poslove držanja nastave • Tehničkog sekretara predsednika
opštine • Koordinator programa • Marketing menadžer pored PR menadžera • Marketing,
consulting • Marketing i prodaja • Koordinator marketinga i programa firme • Sveukupni
menadžment • Staranje o dostupnosti informacija od javnog značaja i zaštiti podataka o
ličnosti • PA • Dizajn, priprema za štampu • Odgovaram za sve vrste komunikacije,
uključujući i marketing • Prethodno navedene • Upravljam • Medjunarodna saradnja i
saradnja sa sličnim institucijama u zemlji • Marketing, online, web • Marketing aktivnosti •
Poslove marketinga • Business development • Organizovanje sajmova, izložbi, takmičenja
u streljaštvu, izdavanje publikacija, interni časopis • Saradnja sa SKGO • Sudijski savetnik,
ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja •
HR, edukacija • Marketing, promocija, organizacija sajamskih nastupa • Sistemi kvaliteta •
Srednji menadžment • Kontakt sa knjigovodstvom, sekretarske • Menadžer projekata •
Web administrator institucionalnog sajta, upravljanje informacijama od javnog značaja •
Lokalni poverenik za informacije od javnog značaja • Marketing, izrada kompanijskih
kataloga, donacije, sponzorstva, reklamni materijal, sajtove • Poslove protokola i šefa
kabineta • Novinarske poslove • Stručni posao • Upravljanje • Uređivanje časopisa koji
izdajemo u saradnji sa klijentom • Supervizija svih eksternih komunikacija, uključujući i
prodaju i nabavku • Marketinga, video režije.

60. KAKAV GODIŠNJI BUDŽETKAKAV GODIŠNJI BUDŽET
1. Da 2. Ne
3. Ne
znam
UKUP
NO
- Eksterno
komuniciranje
35.7 52.6 11.7 100.0
- Interno
komuniciranje
30.5 57.8 11.7 100.0
- Marketinško
komuniciranje
46.1 39.0 14.9 100.0
39. Da li u Vašoj organizaciji postoji
unapred definisan godišnji
budžet za sledeće aktivnosti:
0
10
20
30
40
50
60
1 2 3
Nema za sve delatnosti godišnjih budžeta. U organizacijama gde rade respondenti u
ovoj anketi preovlađuju slučajevi da za pomenute delatnosti ne postoji unapred
definisan godišnji budžet. Za eksterno komuniciranje on postoji tek u 36%, za interno
komuniciranje još ređe – u 31% slučajeva. Samo marketinška komunikacija je budžetski
nešto stabilnija – 46%. Zanimljivo je da bar svaki deseti ispitanik i ne zna za takve
budžete. O njihovim iznosima nismo razgovarali.

61. DEFINISANJE MISIJE I VIZIJEDEFINISANJE MISIJE I VIZIJE
%
1. Redovno 44.2
2. Ponekad 40.3
3. Nikad 11.0
4. Ne sećam se 4.5
UKUPNO 100.0
40. Da li ste i koliko uključeni u
definisanje ili redefinisanje
misije i vizije Vaše
organizacije:
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
1 2 3 4
Evidentno je učešće u ovom važnom poslu. Nije postavljano pitanje kako i koliko radne
organizacije uopšte određuju svoju misiju i viziju, ali tamo gde one postoje u velikom
broju se uključuju i ljudi koje smo anketirali. Pritom, nije toliko važno da li su oni
redovno ili samo ponekada angažovani u njihovom određivanju, već da i aspekti koje
zastupaju stručnjaci za odnose sa javnošću imaju svoju šansu.

62. 2.5.2.5.
O DSOJO DSOJ

63. ŠŠTATA ZZNAJU O DSOJNAJU O DSOJ
%
1. Nešto sam čuo, ali ne mogu tačno
da navedem
26.0
2. Ne znam 2.6
3. Znam. ŠTA... 71.4
UKUPNO 100.0
0
10
20
30
40
50
60
70
80
1 2 3
1. Da li znate nešto o radu
Društva Srbije za odnose sa
javnošću (DSOJ):
DSOJ je veoma poznat u ovim krugovima. Manje od 3% ispitanika nema informacija o
Društvu, a preko jedne četvrtine nema ih dovoljno. Oni su nešto čuli o njemu ali ne
mogu tačno da navedu šta. Međutim, više od 71% respondenata u ovoj anketi zna o
DSOJ niz činjenica, o kojima se može obavestiti iz listinga obrade. Tu je pojedinačno
navedeno gotovo sve čime se bavi DSOJ kao strukovna asocijacija – od razmene
informacija i oglasa za posao, preko organizacije stručnih skupova i konferencija do
PRijema i dodele nagrada. Neki kažu jednostavno: “Znam sve o DSOJ”.

64. LISTING ODGOVORA PITANJA 1LISTING ODGOVORA PITANJA 1
 Član sam DSOJ pa samim tim znam čime se bavi (2) • Sve • O organizaciji i aktivnostima Društva, saradnji sa
članovima • Osnovne aktivnosti, edukacija, konkursi... • Sve, član sam društva i aktivna u radu • Član sam udruženja •
Misiju, aktivnosti i dr. • Da je reprezentativna srpska organizacija u ovoj oblasti, redovni organizator PRiznanja • DSOJ
je strukovna organizacija praktičara odnosa s javnošću koja je osnovana sa ciljem unapredjenja • Strukovno udruženje
PR profesionalaca. Organizuje konferenciju u oktobru • Nacionalna strukovna organizacija • Društvo obuhvata ljude
koji se bave OSJ, organizuje edukacije, razmenu informacija, dodeljuje nagrade • Profesionalna strukovna
organizacija profesionalaca koji se bave odnosima s javnošću, obnovljena 2000 • Afirmacija delatnosti,
profesionalizma, etičkih normi. Organizacija stručnih skupova, predavanja ... • Dobro sam informisana, primam e-
poštu, pratim konferencije, Biltena i PRIZNANJE • Strukovno udruženje • Rade na unapredjenju struke • Društvo se
pre svega zalaže za unapređenje struke, okuplja profesionalce i uvodi inovacije na tržište • Okuplja kadar iz PR-a, daje
određene beneficije za članove, korišćenje biblioteke, popusti na seminar • Uglavnom o svemu preko internet sajta,
newslettera i facebook grupe. • Redovne konferencije, edukacija, PRiznanje • To je udruženje profesionalaca koji se
bave odnosima s javnošću, organizuje stručne skupove i sl. • Strukovno udruženje koje ima za cilj kako unapredjenje
same delatnosti tako i odnosa s javnošću. • DSOJ je strukovna organizacija čiji je cilj unapredjenje delatnosti odnosa s
javnošću u Srbij • Pratim aktivnosti DSOJ-a • Znam za sve aktivnosti društva pošto sam njegov član • Okuplja PR
osobe, dodeljuje priznanja u ovoj oblasti, organizuje konferencije. • Sajt, akcije, članice... • Promocija PR struke •
Angažovanje na unapredjenju struke i promovisanju značaja odnosa sa javnošću • Znam da se bave organizacijama
konferencija koje se tiču tema iz oblasti PR-a • Pratim rad DSOJ-a, saznanja na osnovu dostupnih informacija,
website, kontakti sa kolegama • Aktivnosti koje realizuju, konferencije, radionice • Da organizuje predavanja, okuplja
profesionalce, dodeljuje godišnje nagrade • Bave se različitim aktivnostima u oblasti odnosa sa javnošću, organizuju
istraživanja i projekte. • Konferencije, PRiznanja... • PRijem nagrade • Kao pridruženi član pratim sve aktivnosti
drustva • Okuplja ljude koji se bave PR-om • Bavi se unapredjenjem struke, odnosa s javnošću, okupljanjem
stručnjaka iz navedene oblasti... • Predstavnike, teme, dobijam dopise, pozive na konferencije i sastanke • Asocijacija
koja utiče na bolji status ove menadžment funkcije i veći ugled osoba i agencija za PR • Organizuje predavanja,
tribine, okrugle stolove... sa temama iz oblasti PR-a • Redovno obaveštavanje članica o PR aktivnostima, rad radnih
grupa, godišnji prijem i konf, magazin • Čime se bavi, koje seminare organizuje, uglavnom poznajem članove Društva,
koje nagrade dodeljuju • Član DSOJ • Da postoji • Društvo Srbije za odnose sa javnošću nastavilo je tradiciju PR
društva Jugoslavije. • Punopravni sam član • To je strukovno udruženje stručnjaka iz oblasti PR-a.

65. SARADNJA SA DSOJSARADNJA SA DSOJ
%
1. Veoma sam zadovoljan/na 18.2
2. Zadovoljan/na sam 34.4
3. Ni zadovoljan/na, ni
nezadovoljan/na
43.5
4. Nezadovoljan/na sam 2.6
5. Veoma sam nezadovoljan/na 1.3
UKUPNO 100.0
41. Da li ste i koliko, uopšte
govoreći, zadovoljni
saradnjom sa DSOJ:
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
1 2 3 4 5
Deliberacija i pozitivni stavovi o saradnji sa DSOJ. Već i sami odgovori koje su nam
poslali respondenti pokazuju ne mali stepen saradnje sa Društvom Srbije za odnose sa
javnošću, ali kada je u pitanju odmeravanje zadovoljstva tom saradnjom, ima razloga za
komentare. Naime, najučestaliji je odgovor da su ispitanici i zadovoljni i nezadovoljni
njome. Svakako, zadovoljnih je mnogo više (53%), nego nezadovoljnih (4%). Praktično,
njih bismo mogli da nađemo tek u kategoriji non respons.

66. RAZLOZI ZADOVOLJSTVARAZLOZI ZADOVOLJSTVA
%
1. Dostupnost informacija iz struke 22.9
2. Redovne informacije o aktivnostima
DSOJ, oglasi za posao
17.7
3. Izdavanje internog Biltena 3.1
4. Komunikacija sa članovima 8.2
5. Poboljšanje komunikacije i saradnje ljudi i
organizacija koje se bave odnosima sa
javnošću u Srbiji, ali i internacionalno
7.7
6. Povezivanje sa kolegama i koleginicama 12.3
7. Uređivanje tržišta stručnih usluga 2.3
8. Operativnost kancelarije i sekretara DSOJ 9.8
9. Popusti za edukativne programe i
sveobuhvatni rad DSOJ na unapređenju
struke
12.1
10. Nešto drugo. ŠTA... 3.9
UKUPNO 100.0
42. Molimo Vas da navedete
čime ste zadovoljni u saradnji
sa DSOJ (Moguće je dati do 3
odgovora):
0
5
10
15
20
25
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Višestruki razlozi zadovoljstva. Na prvom mestu to je dostupnost informacija iz struke,
odnosno informacija o radu Društva i oglasi za posao. Sledi povezivanje sa kolegama i
koleginicama, pa popusti za edukativne programe, odnosno rad DSOJ na unapređenju
struke, ali ima i drugih razloga kao što je komunikacija sa članovima i organizacijama,
operativnost kancelarije i sekretara DSOJ, itd.

67. RAZLOZI NEZADOVOLJSTVARAZLOZI NEZADOVOLJSTVA
%
1. Neredovni sastanci 8.8
2. Zatvoren krug ljudi uključenih u određene
aktivnosti DSOJ
22.2
3. Nema veću afirmativnu ulogu za struku,
što je osnovni cilj postojanja
14.7
4. Nedostatak edukativnih programa 10.5
5. Članstvo koje nije aktivno tj.
nezainteresovano je da doprinosi radu
DSOJ
14.4
6. Stepen vidljivosti DSOJ u široj javnosti 23.2
7. Nešto drugo. ŠTA... 6.2
UKUPNO 100.0
43. Molimo Vas da navedete čime ste
nezadovoljni u saradnji sa DSOJ:
0
5
10
15
20
25
1 2 3 4 5 6 7
Korisna kritička mišljenja. Razdvajanjem ova dva pitanja dobilo se na kvalitetu
istraživanja, jer svima je upućen poziv da kažu i čime su nezadovoljni, što ne isključuje
prethodno navedene stavove. Primedbe se odnose na izvesnu zatvorenost kruga ljudi
uključenih u neke aktivnosti DSOJ, neredovnost sastanaka, neaktivnost članova,
nedostatak edukativnih programa, a ima i onih koji zameraju na nedovoljnoj vidljivosti
Društva u široj javnosti i što ono nema veću afirmativnu ulogu za struku.

68. PONUDA UČLANJENJA U DSOJPONUDA UČLANJENJA U DSOJ
%
1. Jeste 39.8
2. Nije 48.2
3. Ne sećam se 12.0
UKUPNO 100.0
44. Da li Vam je do sada bilo
ponuđeno da se učlanite u
DSOJ (ako već niste član):
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
1 2 3
Primedbe ponudi za nečlanove. Samo jedan deo ispitanih nije učlanjen u DSOJ, ali i
njima je, po sopstvenom priznanju, bilo ponuđeno da se učlane, mada ima i onih koji
kažu da im to nije predočeno kao i onih koji se ne sećaju toga. U svakom slučaju,
istraživanje je značilo nov kontakt koji je naišao na odziv članova i nečlanova DSOJ, što
unapređuje njegovo delovanje i u ovom smislu.

69. RAZLOZI NEUČLANJENJARAZLOZI NEUČLANJENJA
%
1. Ne verujem u efikasnost strukovnih
udruženja
14.1
2. Ne poznajem principe i osnovnu ideju
postojanja DSOJ
6.2
3. Nedovoljno je ljudi iz struke koji su
članovi DSOJ
4.7
4. Do sada nisam dobila/dobio poziv za
učlanjenje
51.6
5. Neki drugi razlog. KOJI... 23.4
UKUPNO 100.0
45. Koji su razlozi za to što se do
sada niste učlanili u DSOJ
(ako još niste član):
0
10
20
30
40
50
60
1 2 3 4 5
Izostali pozivi za učlanjenje ili nešto drugo. Na ovo pitanje odgovorilo je nešto više od
60 anketiranih, a dobra polovina njih kaže da nije dobila poziv za učlanjenje u DSOJ, što
je dvosmislen odgovor jer teško je pretpostaviti da se on pojedinačno svim
zainteresovanim i može uputiti. Izvestan broj ljudi ne veruje u efikasnost strukovnih
udruženja ili ne poznaje ideje i principe na kojima Društvo počiva. Uz stav da DSOJ ne
okuplja dovoljno ljudi iz struke, u listingu se mogu naći i neki samokritički stavovi.

70. PROMENE U DSOJ KAO USLOVPROMENE U DSOJ KAO USLOV
%
1. Nešto bi trebalo promeniti, ali ne
znam šta
15.3
2. Ne znam, ne umem da
odgovorim
58.3
3. DSOJ treba da... 26.4
UKUPNO 100.0
46. Šta bi trebalo promeniti u DSOJ,
da biste postali njegov član:
0
10
20
30
40
50
60
1 2 3
Predlozi ali i nedoumice o promenama. Oko šezdesetak ispitanika ukazalo je samo
delimično na ono što bi trebalo promeniti da bi se ljudi učlanili u DSOJ, jer više od
polovine nije umelo to da formuliše. Ipak, odgovori ostalih su korisni i Društvo će se
pozabaviti njima, analizirajući priloženi listing. Neki misle da DSOJ treba da upozna
većinu onih koji se bave PR-om i da ih pozove, da proširi krug kompetentnih, da bude
otvoren za saradnju, razvije aktivnosti ka lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima, da
bude prisutniji u javnosti, da promoviše struku, da smanji članarinu, itd.

71. LISTING ODGOVORA PIT. 45 i 46LISTING ODGOVORA PIT. 45 i 46
 45: Isključivo i samo: odlaganje pristupanja pod pritiskom svakodnevnih obaveza •
Nemam poseban razlog • Firma nije uplatila članarinu • PR u lokalnim JKP je specifičan i
poseban, u sadržaju rada DSOJ nema bliskih sadržaja • Nisam razmišljao o tome • Ne
postoji razlog • Poslovi PR-a mi, do nedavno, nisu bili osnovni tj. primarni na prethodnim
radnim mestima • Nisam samo PR • Poslala sam aplikaciju još prošle godine, ali nisam
dobila odgovor niti člansku kartu. • Vreme • Smatram da treba više da uradim za struku
da bi moje članstvo bilo prihvaćeno • Nemarnost (neplaćena članarina) • Ne volim
elitistički stav bazično polupismenih članova DSOJ, časni izuzeci • Znam da mogu, ali mi
je pomalo degutantno da se sama pozivam, a možda uopšte nisam stručna. • Mislim da
nema efikasne aktivnosti.
 46: Da upozna više ljudi koji se bave PR-om svakodnevno, ne samo uzak krug ljudi • Da
postane važan segment društva, privrede, vlasti... • Da nastavi svoj rad • Otvorenost za
saradnju • Razmotri visinu članarine i odnos uloženog / vraćenog • Razvija sadržaje na
granskom principu, tj. i prema PR u lokalnim zajednicama i J(K)P • Da bude prisutniji u
javnosti i vodi računa o promociji struke, kao i da šalje poziv ljudima iz struke • Cene i
etabliranje nekih zaista stručnih ljudi • Smanji cifre za kotizacije, ne zaradjuju svi dobro •
Pojeftini članarinu :) • Niža članarina • Trebalo bi da dobijem poziv i da osetim da neko o
meni kao o članu brine, da nisam sama • Više neformalnog druženja i razmene
informacija • Da ima članove koji SVI poseduju kvalitetno stručno znanje i pristojan
nastup, kao minimum uslova • Uputi mojoj organizaciji zvaničan dopis i ponudu za
učlanjenje • Bude aktivniji u svojim planovima • Osmisli aktivnosti koje mogu pomoći
svakodnevnom radu PR stručnjaka svih rangova • Sistem regrutovanja novih članova •
Da postane prepoznatljiviji u promociji novih tendencija.

72. 2.6.2.6.
OSTALOOSTALO

73. DODATNI STAVOVIDODATNI STAVOVI
55. Da li imate još nešto da dodate u vezi sa stanjem i razvojem
odnosa sa javnošću u Srbiji danas...
 Nisu svi ispitanici imali šta da dodaju posle odgovora na zaista obiman i
sveobuhvatan upitnik (koji su i sami tako ocenili), ali mnogo onih koji su to
učinili saopštili su dragocene činjenice i predloge
 Većina je bila veoma kritična prema praksi „samoproglašavanja” ljudi, koji nisu
dovoljno kompetentni, za PR stručnjake i njihovim nastupima u javnosti,
zahvaljujući samo tome što su možda zgodni i rečiti
 Traži se veće angažovanje DSOJ na sređivanju stanja u struci, na eventualnom
licenciranju, stepenovanju zvanja u odnosima sa javnošću, uspostavljanju
profesionalnih standarda i etičkih principa, kriterijuma za bavljenje delatnošću,
edukacijom javnosti i menadžera da bolje razumeju i vrednuju pravi PR
 Predlaže se i zakonska zaštita struke i njeno određivanje kao društvene potrebe,
odnosno dela odgovornosti svake organizacije, pa u vezi s tim i unapređenje
tretmana odnosa sa javnošću i nagrađivanja ljudi
 Neki respondenti visoko pozicioniraju ovu struku i zato veoma kritički ocenjuju
neke pojave u njoj, zamene za neke druge delatnosti (npr. marketing), oni na tom
planu vide veliku ulogu DSOJ i traže odgovarajući angažman, kritikujući što
agencije (na koje se ne može svesti ceo PR) ne čine ništa zajednički u tom
smislu
 Upućuju se pohvale korišćenju društvenih mreža, komplimenti nekim
pojedincima (Srba Jovanović, Miloš Đajić), kao i ovoj online anketi.

74. LISTING PITANJA 55 (I)LISTING PITANJA 55 (I)
 Da se više promoviše potreba za PR strukom i da se jasno definišu opisi poslova po
kategorijama: saradnik za odnose s javnošću, savetnik, PR, PR menadžer, šef službe za
odnose s javnošću. • Ljudi koji se bave PR-om uglavnom se sami bore za svoje mesto u
organizaciji i mnogo vremena troše na objašnjavanje važnosti PR-a. Potrebno je zakonski
zaštititi struku i aktima preduzeća obavezno planirati mesto PR-a kao društvenu potrebu.
Odnosi s javnošću su deo društvene odgovornosti svake organizacije i u skladu sa tim
osobe koje se bave tim poslom treba da budu zaštićene i nagradjene. • Danas nažalost PR
menadžeri postaju devojčice koje su kroz medije došle slučajno bez radnog iskustva i
misle da je PR isto kao i što je i portparol. UŽAS, ili novinari koji predju da budu PR
menadžeri misle da su PR menadžeri samo zato što imaju radno iskustvo u novinarstvu,
uglavnom radom na Televiziji. PR je sasvim nešto VIŠE! • Da Društvo nastavi i intenzivira
aktivnosti • Stanje je sasvim isto kao što je i država per se • Uključiti PR stručnjake iz
različitih sfera društva, a ne samo finansijskog sektora • Napreduje zadnjih godina • Anketa
je iscrpla sva moguća pitanja • PR se u poslednje vreme više prepoznaje kao "jeftina"
zamena za marketing ili se koristi za "prepucavanje" • Nije najjasnije u kom pravcu će se
DSOJ razvijati; za sada je jasno da ima napretka, ali su dominantni stari kalupi+neke "na
prvu loptu moderne" ideje, koje sve zajedno neće doprinositi kvalitetnijem razvoju struke.
Sjajno je što ima veoma kreativnih i pristojno obrazovanih ljudi koji se bave PR-om. No,
čini se da je još uvek većina onih koji su tu zbog primanja i pozicije. Ovi poslednji se, po
pravilu, ne uključuju u aktivnosti DSOJ, osim što su formalno članovi. • PR se mora dovesti
u stanje neophodnosti, uvažavanja i važnosti a ne, kao sada, da bude "poligon" za
namirivanje i plaćanje "zaslužnih" • Ogroman prostor za organizovano delovanje je veliki
izazov za DSOJ • Mala bara puno krokodila •

75. LISTING PITANJA 55 (II)LISTING PITANJA 55 (II)
 U proseku, u Srbiji je profesija PR daleko od pozicije profesije u kompanijama, državnim
institucijama... društvu uopšte. Eto posla za naredne generacije, koje to mogu da promene
samo rezultatima svog rada a ne agitovanjem • Bolje je u odnosu na prethodne godine.
Poboljšati komunikaciju među članovima i od strane DSOJ, veći broj seminara, okupljanja,
edukacija... • Direktno je vezano za medije koji nezadrživo propadaju. Ta činjenica utiče na sve
koji se bave ovim poslom • Generalno nepoznavanje struke • Volela bih da više ne čujem izjave
poput: "PR je izmišljeno zanimanje", a da, do tada, ne prodje baš mnogo vremena • Agencije
koje bi trebalo da su pokretači razvoja ne unapredjuju struku, ne rade zajedno na rešavanju
problema sa kojima se svakodnevno suočavamo. Sa medijima komuniciraju osobe koje ne
razumeju njihovu profesiju i time narušavaju reputaciju PR profesije • Da se PR delatnost ne
vezuje prvenstveno kroz rad agencija, već da je akcenat na struci ma gde ko radio • Neetičnost
• Upitnik je dosta obiman, možda samo još jednom podsećanje na to da svako može sebe PR-
om i neznajući da to ništa ne znači tako formulisano, možda i ovi rezultati doprinesu pomeranju
u napred u ovoj mutidisciplinarnoj oblasti • Drago mi je da je Miloš krenuo sa intenzivnijim
korišćenjem društvenih medija u DSOJ-u :). Sve pohvale Online anketi!!!! Jasno, sažeto i
veoma pregledno kreirana aplikacija!!!! • Ovoj profesiji u Srbiji generalno fali integritet, koji će biti
postignut tek kada sama struka bude prestala da prihvata "stručnjake" koji smatraju da je
dovoljno biti lep, koketan i rečit da bi se bavio PR-om, što je najčešći slučaj. Samo DSOJ može
mnogo uticati na struku oštrijim kriterijumima za prijem u članstvo, koja mora da bude ćast i
privilegija, i to je suštinski zadatak DSOJ, a ne masovno prikupljanje simbolične članarine •
Neophodno podizanje profesionalnog nivoa struke i paralelno s tim rad na podizanju mesta
struke u široj javnosti •

76. LISTING PITANJA 55 (III)LISTING PITANJA 55 (III)
 Anketa je sveobuhvatna • Neophodne specijalizovane školske ustanove za edukaciju
ovog profila kao i saradnja sa takvim institucijama u inostranstvu • LICENCIRATI
STRUKU! • Još je to nedovoljno, jedva ćekam rezultate ankete • U kompanijama se
uglavnom odnosi s javnošću vezuju sa eksterne javnosti, tako da se malo pažnje
posvećuje internim javnostima. Ovo dovodi do zabune menadžmenta kompanija o tome
šta su zadaci PR sektora • Treba organizovati praktične seminare za edukaciju na temu
komunikacija putem društvenih mreža • Potrebno je još više angažmana i više
sredstava za rad DSOJ • Bravo za Srbu Jovanovića i Miloša Djajića na radu za
doprinos PR struci! :) • Najpre bih pohvalila sve veću aktivnost DSOJ. Smatram da
prepoznavanje važnosti odnosa s javnošću u Srbiji svakodnevno raste. Ipak, dalja
budućnost ove profesije u najvećoj meri zavisi od stručnosti i ličnog integriteta onih koji
se njome bave. Stoga se zalažem za uvodjenje profesionalnih licenci i postavljanje
visokih kriterijuma za njihovo dobijanje • Zaista mislim da stvari idu na bolje za PR u
Srbiji. Jedino mi još smeta često pogrešno povezivanje ličnog izgleda i imidža sa
stručnošću. Kao da samo lepi ljudi mogu da se bave poslovima koji podrazumevaju i
javni nastup, a često se misli i da je samo to dovoljno za bavljenje PR-om. Mislim da
nam je ta velika bitka ostala nedobijena. A možda je ne bi trebalo ni vojevati. Srdačan
pozdrav • Volela bih da u našoj zemlji, kao u inostranstvu, postoje mogućnosti da ljudi
iz drugih profesija, nakon edukacije iz oblasti PR, mogu da udju u ovu profesiju •

77. LISTING PITANJA 55 (IV)LISTING PITANJA 55 (IV)
 Ide na bolje, ali nedovoljno brzo i što je još veći problem, nedovoljno profesionalno,
moramo da stavimo do znanja široj javnosti da su odnosi s javnošću naučna disciplina i
da se edukujemo mnogo više, u čemu vidim vodeću ulogu DSOJ-a u iniciranju
proaktivne uloge članstva u zastupanju interesa razvoja struke. I moramo da odvojimo
"žito od kukolja" u svakom smislu. Danas svako polaže pravo na zvanje "menadžer za
odnose s javnošću", a to nije baš tako u drugim profesijama. • Malo je 500 karaktera •
Potrebno je mnogo veće uvažavanje ljudi koji se bave ovim poslom od strane
poslodavaca • Na osnovu iskustva u radu sa kolegama iz inostranstva, smatram da je
kvalitet usluge u pojedinačnim slučajevima iznenadjujuće visok. Ipak, nephodno je
uspostaviti čvršću saradnju medju kolegama unutar struke i intenzivno raditi na
edukaciji, kako PR-ova, tako i šire javnosti. Samo napred • Obzirom da sam u svom
master radu istraživala stanje PR delatnosti u Srbiji, mogu reći da na osnovu rezultata
ono nije na zavidnom nivou, naročito gledano sa etičkog aspekta. Stoga bi trebalo
veliku pažnju posvetiti upoznavanju PR menadžera Srbije sa osnovnim etičkim
normama koje treba poštovati prilikom obavljanja svojih aktivnosti. Mislim da je to jedan
od načina da se unapredi struka u celini, ali i poveća poverenje javnosti. • Nedovoljno
obučeni ljudi, opšta javnost ne poznaje čime se zapravo bavi naša struka, mnogi se
"samodeklarišu" kao PR-ovi te ih ljudi povezuju sa raznim promoterkama, jer se PR-om
nazivaju i hostese u restoranima i klubovima...

78. 3.3.
REZIMEREZIME

79.  Istraživanje je uspelo s obzirom na nekoliko kriterijuma – odziv
ispitanika bio je relativno solidan, mada bi veći odziv doneo nov kvalitet
nalazima, ispitani su mnogi članovi ali i više nečlanova DSOJ, upitnik je
zahvatio širok spektar tema i problema, online anketa je naišla na dobar
prijem, a rezultati su uporedivi sa nekim ranijim podacima...
 Oprez u zaključivanju proističe iz ograničenosti uzorka, jer u Srbiji nema
pouzdanih podataka o broju i strukturi organizacija koje imaju PR
delatnost, odnosno o ljudima koji se bave ovim poslom
 Reč je o mlađim, obrazovanim i za odnose sa javnošću dosta
osposobljenim licima, među kojima je najviše žena
 Oni rade u agencijama, državnim i javnim preduzećima, ali i u radnim
organizacijama i NVO sektoru a svi se suočavaju sa brojnim
problemima od kojih su najveći nerazumevanje struke u javnosti i
menadžmentu, kao i nedovoljna sloboda kreativnosti i finansijska
obezbeđenost projekata ali i pojedinaca koji se time bave
 Odnosi sa javnošću se stabilizuju kao profesija, koju većina ne bi
menjala, mada su mnogi ljudi u nju došli iz drugih delatnosti, pre svega
iz medija i novinarstva, dok su se mlađi opredelili za nju još tokom
školovanja

80.  Respondenti zapažaju razvoj PR delatnosti u Srbiji pre svega kroz
njeno širenje, dok joj zameraju na nedovoljno standardizovanoj poziciji,
oceni rezultata i nedostatku licenciranja, pa se u tom pogledu očekuje
angažman dobro ocenjenog Društva za odnose sa javnošću
 Struktura poslova kojima se bave ispitanici razlikuje se u zavisnosti od
mesta rada, posebno u agencijama i ostalim organizacijama, a zapaža
se češće bavljenje praktičnim problemima praćenja zastupljenosti
organizacije u javnoj komunikaciji, a ređe rad na postavljanju temeljnih
principa, planova i projekata, edukacije zaposlenih i analize relevantnih
društvenih tokova, misije i vizije organizacije, itd.
 Stručni ljudi iz PR delatnosti ispoljili su i zavidnu dozu kritičnosti prema
stanju i razvoju struke, skrenuli su pažnju da agencije ne mogu da je
predstavljaju u celini, zahtevali su da se delatnost zaštiti i zakonom kao
društveno potrebna i odgovorna u svakoj demokratskoj zajednici
 Društvo za odnose sa javnošću dobilo je nove podsticaje i obaveze iz
ove ankete, a njegovi članovi i ostali PR delatnici priliku da se suoče sa
sopstvenom slikom o svojem poslu i njegovim dometima
 Trebalo bi jednom sondažom proveriti kakvi su stavovi opšte, stručne i
poslovne javnosti o odnosima sa javnošću u Srbiji uopšte.

81. HVALA!HVALA!