Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Stanje struke odnosa s javnoscu u Srbiji 2010

2,703 views

Published on

Drustvo Srbije za odnose s javnoscu sprovelo je tokom septembra istrazivanje o stanju PR struke u Srbiji. Rezultati su preyentovani 9.11.2010

Published in: Education
  • Be the first to comment

Stanje struke odnosa s javnoscu u Srbiji 2010

  1. 1. ISTRAŽIVANJEISTRAŽIVANJE STANJSTANJA PRA PR STRUKESTRUKE UU SRBIJISRBIJI Beograd
  2. 2. 1.1. UVOD UUVOD U ISTRAŽIVANJEISTRAŽIVANJE
  3. 3. DSOJ I RAZVOJ PR STRUKEDSOJ I RAZVOJ PR STRUKE  Društvo Srbije za odnose sa javnošću spada u mlađe strukovne organizacije u našoj zemlji, ali i u najaktivnije u poslednje vreme  Okupljajući ljude koji se bave, pre svega, odnosima sa javnošću, ono nastoji da brine i o razvoju struke, njenom pozicioniranju i stabilizaciji, koliko i o svojim članovima, pružajući im niz servisnih usluga, popusta, pogodnosti i priliku za edukaciju, predstavljanje i nagrađivanje  Do sada je sprovedeno nekoliko istraživanja o stanju struke u Srbiji u organizaciji drugih institucija ili agencija, a prethodno slično realizovao je DSOJ sa GfK 2008. godine  Ono će delimično poslužiti i za upoređivanje sa novim rezultatima
  4. 4. PREDMET ISTRAŽIVANJAPREDMET ISTRAŽIVANJA  Širok je spektar postavljenih pitanja da bi se zahvatili svi najvažniji problemi delatnosti odnosa sa javnošću u Srbiji i predstavili profesionalci koji se njome bave  Predmet istraživanja su: a. Činjenice o strukturi PR delatnika i njihovih organizacija b. Pregled aktivnosti i problema u PR-u c. Stavovi o DSOJ, i d. Ostale varijable
  5. 5. METODOLOGIJA I UZORAKMETODOLOGIJA I UZORAK  Primenjena je tehnika samopopunjavanja, odnosno ispitivanja elektronskim putem, a upitnik je upućen na adrese članova DSOJ i svih ostalih za koje su postojali podaci uz informaciju da se bave PR-om  Upitnik je mogao da se preuzme i na sajtu DSOJ  Dakle, reč je o Web anketi ili online istraživanju  Upitnik su postavili stručnjaci DSOJ uz korekcije agencije TVOJ STAV koja je izvela obradu podataka  U redovnim mejl kontaktima DSOJ je podsećao na to da bi trebalo popuniti upitnik  Odgovori su dobijeni od 154 ispitanika (kao i 2008. godine)
  6. 6. UVODNO OBJAŠNJENJEUVODNO OBJAŠNJENJE  Na početku upitnika ANKETE O DELATNOSTI ODNOSA SA JAVNOŠĆU U SRBIJI dato je sledeće objašnjenje ispitanicima, kolegama iz PR-a:  “Na ovaj upitnik trebalo bi da odgovore svi oni koji se bave odnosima sa javnošću ili ih koriste u obavljanju drugih delatnosti. Ispitivanje će poslužiti da se sagleda stanje i mogućnost razvoja PR u našoj zemlji.  Na pitanja od 14 do 23 odgovoraju samo osobe zaposlene u agencijama.  Anketa je ANONIMNA, mada Vam se obraćamo na osnovu adresnih podataka iz nekoliko datoteka i pregleda ljudi koji su upućeni u ove probleme”.
  7. 7. Nosilac istraživanja Miloš ĐAJIĆ Analiza i interpretacija Prvoslav S. PLAVŠIĆ Sradnici na upitniku Mr Tamara VLASTELICA-BAKIĆ Gordana MAVRIĆ Projekat obrade podataka TVOJSTAV STRUČNI TIMSTRUČNI TIM
  8. 8. 2.2. NALAZI SONDAŽENALAZI SONDAŽE
  9. 9. KAKO ČITATI NALAZEKAKO ČITATI NALAZE  U ovom izveštaju navode se skoro svi prikupljeni podaci, osim nekoliko manjih listinga  Rezultati su iskazani u relativnim brojevima (%) a prikazani su kroz personalizovane tabele i histograme  Dati su i najkraći komentari koji ne prejudiciraju zaključke koje će organi Društva izvući iz ovih nalaza  Pri interpretaciji rezultata bitno je da se ne zanemari činjenica da je reč o kombinovanom namernom uzorku (ljudi za koje se znalo da se bave PR delatnošću), i spontanom odzivu onih koji su prihvatili poziv DSOJ  Dakle, nije mogao da se postigne cenzus, odnosno zahvat svih potencijalnih ispitanika ove delatnosti  Takođe, nisu ispitivani samo članovi DSOJ
  10. 10. 2.1.2.1. LJUDI IZ PR-aLJUDI IZ PR-a
  11. 11. OBELEŽJA ISPITANIKAOBELEŽJA ISPITANIKA GODINE STAROSTI (pitanje 51) 1. Od 18 do 29 godina 22.1 2. Od 30 do 39 godina 54.6 3. Od 40 do 49 godina 17.5 4. 50 i više godina 5.8 Ukupno 100.0 STRUČNA SPREMA (pitanje 49) 1. Srednja stručna sprema 5.8 2. Visoka i viša stručna sprema 72.1 3. Akademska zvanja mr i dr 22.1 Ukupno 100.0 POL (pitanje 53) 1. Muški 24.7 2. Ženski 75.3 Ukupno 100.0 Poznavanje stranih jezika (pitanje 50) u ovom uzorku delatnika u PR-u i članova DSOJ je veoma naglašeno. Većina zna i služi se nekim stranim jezikom, a na prvom mestu to je engleski. Poznaju se i mnogi drugi strani jezici na različitom nivou – od nemačkog, francuskog, ruskog, španskog, italijanskog, mađarskog, rumunskog, arapskog, japanskog, kineskog, norveškog, grčkog, portugalskog, turskog, holandskog, slovačkog...
  12. 12. ŽENE, MLAĐI I ŠKOLOVANIŽENE, MLAĐI I ŠKOLOVANI  Ako je suditi prema odgovorima ispitanika u ovoj anketi, odnosima sa javnošću bave se pre svega mlađi ljudi visokog obrazovanja, među kojima dominiraju žene  Većina od njih zna engleski a ima i onih koji uz to znaju i druge jezike, poneko čak i jezike koji se ređe poznaju i koriste u Srbiji  Mnogi PR delatnici rade u velikim i srednjim preduzećima, što otvara pretpostavku o pozitivnoj korelaciji o (kadrovskoj) snazi preduzeća i potrebe za odnosima sa javnošću  Najviše stručnih ljudi angažovano je u PR agencijama i državnim preduzećima (svugde oko petine uzorka)
  13. 13. EDUKACIJA IZ PR-aEDUKACIJA IZ PR-a % 1. Da, poslediplomski program na fakultetu 19.5 2. Da, višemesečni kurs / školu 33.1 3. Da, kurs / seminar u trajanju od nekoliko dana 25.3 4. Ne 7.1 5. Da, nešto drugo. ŠTA... 15.0 UKUPNO 100.0 Solidna edukovanost. Gotovo svi ispitanici su imali neki oblik edukacije za odnose sa javnošću. Trećina je pohađala neke višemesečne kurseve ili škole, a četvrtina tek višednevne seminare. Jedna petina je bila na poslediplomskim programima na fakultetu. Približno svaki sedmi respondent pominje i druge oblike edukacije kao što su masteri, konferencije, tribine, predavanja, specijalizacije u zemlji i inostranstvu, interni kursevi, LSPR, CMV ili osnovne studije iz ove oblasti. 48. Da li ste pohađali neki oblik edukacije iz oblasti odnosa sa javnošću: 0 5 10 15 20 25 30 35 1 2 3 4 5
  14. 14. DELATNOST ORGANIZACIJEDELATNOST ORGANIZACIJE % a. Državna institucija 18.8 b. NVO sektor 4.5 c. Ustanova kulture 1.3 d. Lokalna samouprava 8.4 e. Malo preduzeće 5.2 f. Srednje preduzeće 13.0 g. Veliko preduzeće 15.0 h. Mediji 2.0 i. PR agencija 20.8 j. Nešto drugo. ŠTA... 11.0 UKUPNO 100.0 52. Gde pripada organizacija u kojoj radite: 0 5 10 15 20 25 a b c d e f g h i j Agencije i državne firme. Jedna petina ispitanika radi u agencijama za odnose sa javnošću, a tek nešto manje u različitim državnim institucijama, što je veoma indikativno za situaciju u Srbiji. Dosta zaposlenih (skoro svaki sedmi) radi u velikim a svaki osmi u preduzećima srednje veličine. Ovaj odnos upućuje na zaključak o pozitivnoj korelaciji veličine preduzeća i potrebe za PR-om. Znatno je angažovanje i u lokalnoj samoupravi a od ostalih češće su obrazovne institucije i druge asocijacije.
  15. 15. ČLANSTVO U DSOJČLANSTVO U DSOJ % 1. Da 53.9 2. Ne, ali nameravam da se učlanim 31.8 3. Ne, i ne nameravam da se učlanim 9.7 4. Ne, ali sam bio 4.6 UKUPNO 100.0 2. Da li ste Vi lično član/članica DSOJ: 0 10 20 30 40 50 60 1 2 3 4 Većina ispitanika su članovi DSOJ što se moglo i očekivati s obzirom na adresne liste i ostale datoteke na osnovu kojih je upućen poziv za učešće u istraživanju. Ipak, “samo” 54% respondenata koji su odgovorili navodi da su članovi DSOJ. Skoro jedna trećina kaže da nisu njegovi članovi ali da nameravaju da se učlane (treba ih podstaći na to), dok približno svaki deseti izjavljuje da nije član i da ne namerava da se učlani. Nekolicina (manje od 5%) priznaje da sada nisu ali da su ranije bili članovi DSOJ.
  16. 16. POČECI U PR-uPOČECI U PR-u % 1. Dodeljen mi je taj posao, prebačen sam na to mesto... 17.6 2. Za vreme studija, nakon prakse 20.3 3. Prešao sam iz medija na poziv 25.5 4. Putem konkursa 9.8 5. Na osnovu preporuke 11.1 6. Kontaktirali su me iz head hunting agencije - 7. Nešto drugo. ŠTA... 15.7 UKUPNO 100.0 3. Kako ste počeli da se bavite odnosima sa javnošću: 0 5 10 15 20 25 30 1 2 3 4 5 6 7 Razni su putevi do PR posla. Ako su odnosi sa javnošću stara delatnost, ova profesija u Srbiji nije. Karakteristično je da četvrtina ispitanika kaže da je iz nekog medija počela da se bavi PR-om, a tek jedna petina se za to opredelila još za vreme studija ili nakon prakse. Neobično je da manje od četvrtine priznaje da im je taj posao “dodeljen”, jer su prebačeni sa nekog drugog na to radno mesto. Tek svaki deseti primljen je preko konkursa, a nešto više na osnovu preporuke. Svaki šesti respondent navodi svoj primer koji je drugačiji od pomenutih (videti listing koji sledi).
  17. 17. LISTING ODGOVORA PITANJA 2LISTING ODGOVORA PITANJA 2  Na radnom mestu (univerzitetski asistent) dodeljen mi je predmet Odnosi s javnošću • Na moju inicijativu napravljeno je u firmi odeljenje za odnose sa javnošću • Spontano. Kao marketing manager u preduzeću gde nije postojao PR sektor, a postojala je potreba... • Želela sam da se sa poslova koje sam obavljala u medijima bavim ovim poslom • Tokom studentskih dana bila sam aktivista SUSa i nekako mi se uloga PR menadžera sama nametnula • Ne bavim se OSJ aktivno, samo dajem obuku • U okviru projekta PRibližimo opštinu gradjanima • Prepoznala sam OSJ kao novo zanimanje i usavršavala se • Za vreme aktivizma protiv režima Slobodana Miloševića • Video sam intervju koleginice PR-a jedne banke i najavu edukacije i osetio da je to poziv mog života • Zainteresovala sam se kroz rad u kliping agenciji • Uz redovan posao u marketingu u preduzeću sam zadužen i za PR • Tako sam odlučio • Lično se izborila da radim u novoformiranoj službi odnosa s javnošću • Kao stipendista firme u sektoru Marketinga • Najpre sam završila dvomesečni kurs na Poslovnoj školi za PR, zatim nastavila školovanje u toj oblasti • Posle studija sam se zainteresovala za ovu oblast • Predajem PR na fakultetu • Segment bazične profesije je vezan za odnose sa javnošću • Potreba za tim sektorom u firmi, uz moju inicijativu • Još uvek se time ne bavim u svojoj organizaciji, ali sam zainteresovana za taj posao • Sama, kroz obavljanje različitih poslova shvatila sam šta znači ova funkcija i da želim njom da se bavim • Posle prestanka rada u novinarstvu, a na osnovu stečenog menadžerskog iskustva • Nakon rada u medijima, usavršavanja u ovoj oblasti i samostalnog rada konkurisala sam na to radno mesto.
  18. 18. PR KAO PRVI POSAOPR KAO PRVI POSAO % 1. Da, to mi je prvi posao 22.7 2. Ne sećam se 2.0 3. Ne, ranije sam se bavio... 75.3 UKUPNO 100.0 4. Da li Vam je to prvi posao kojim se bavite: 0 10 20 30 40 50 60 70 80 1 2 3 Sa jednog na drugi posao. Tačno tri četvrtine ispitanika je sa nekih drugih poslova prešlo na aktivnosti odnosa sa javnošću, o čemu je već bilo reči. Neki od tih poslova su relativno srodni, kao što je novinarstvo i marketing, dok su drugi konvergentni ili su deo integrisanih komunikacija. Svi primeri su navedeni u narednom listingu pitanja. Ipak, više od petine, mahom mlađih, respondenata kaže da im je PR posao prvi.
  19. 19. LISTING ODGOVORA PITANJA 4LISTING ODGOVORA PITANJA 4  Novinarstvo (30) • Novinarstvom i marketingom (2) • Marketingom (2) • Novinar (2) • Medijima (2) • Poslovanjem: kao šef kabineta, partner u firmi, preduzetnik u oblasti računarskih tehnologija • Drugim • Kvalitet, HR • Komercijalni direktor • Marketingom, ali usled nedostatka odeljenja za PR unutar firme, dodeljen mi je i taj posao • Glavni i odgovorni urednik radijskog programa • Organizacijom • Advertising • Stručni saradnik za zaštitu bilja • Različitim poslovima koji između ostalog imaju veze i sa odnosima sa javnošću • Profesor u srednjoj ekonomskoj školi • Prevodjenjem, konsultantskim poslovima i dr. • Sekretarica predsednika opštine • Politikom, NVO angažmanom. • Uporedo radim kao savetnik u sudu i PR menadžer i portparol suda. • Ranije sam radila sličan posao... kontakt sa medijima mi nije stran • Organizacijom kongresa i seminara • Novinar u informativnom listu kompanije • Istraživanjem medija i javnog mnjenja; teorijom odnosa sa javnošću • Producent i PR festivala i scenske redakcije KCNS • Knjižarstvo • Obrazovanjem, kao profesor u srednjoj školi • I dalje se bavim upravljanjem udruženjem gradjana i profesurom na fakultetu • TV novinarstvo • Account manager • Novinarstvo; office manager • Radila sam na poslovima višeg referenta u Povereništvu za izbeglice • Mediji, charter kompanije, i sl. • Sličnim poslovima unutar državne administracije • Radio sam kao novinar prethodnih 11 godina u raznim redakcijama • Inicijalno prof. Engleskog jezika, sa dugogodišnjim iskustvom u NVO u pisanju projekata i evaluaciji • Televizijskim novinarstvom • Omladinskim radom • Marketingom i PR-om • Advertisingom • Profesor, prevodilac • Grafičkim dizajnom i organizovanjem događaja od 2002. godine. Od 2007. godine se bavim PR-om u JKP • Prevodjenjem • Finansijama i informatikom • Profesor u osnovnoj školi, istraživač na fakultetu • Field network manager • Organizacijom, prodajom, profesurom (kao predavač stranog jezika), marketingom • Novinarstvom, diplomatijom • Dopisnik, novinar, voditelj, urednik, izvršni direktor i odgovorni urednik... • Prodaja • Proizvodnjom TV programa • Prevođenjem, asistentskim poslom • Referent i Šef službe za opšte poslove. Sekretar Poslovnog udruženja Vodovoda Srbije • Marketingom i komercijalom • Marketing i HR.
  20. 20. PRETHODNA ISKUSTVAPRETHODNA ISKUSTVA % 1. Pre svega rad u medijima 49.6 2. Pre svega rad u NVO sektoru 15.3 3. I jedno i drugo 18.9 4. Nešto treće. ŠTA... 16.2 UKUPNO 100.0 5. Ukoliko ste zaokružili odgovor „ne“ u prethodnom pitanju, recite da li ste imali ranijih iskustava u sledećim oblastima: 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 1 2 3 4 Naglašeno medijsko iskustvo. Već je dat pregled ranijih poslova kojima su se bavili respondenti pre nego što su prešli na odnose sa javnošću. Veliko je “prelivanje” sa medija i iz novinarstva u PR. Polovina ispitanika potvrđuje to još jednom na pitanje o ranijem iskustvu, ali ovde je nešto izraženiji rad u NVO sektoru. Ostali navedeni poslovi su veoma različiti – od državne administracije, organizacije, marketinga i istraživanja do zdravstva, prosvete, kulture, ekonomije, sopstvenog biznisa i rukovodećih poslova.
  21. 21. STAŽ NA ISTOM POSLUSTAŽ NA ISTOM POSLU % 1. Do 1 godine 6.5 2. Od 1 do 3 godine 16.2 3. Od 3 do 5 godina 23.4 4. Više od 5 godina 53.9 UKUPNO 100.0 6. Koliko dugo se bavite poslom koji sada obavljate (zaokružite odgovor koji se odnosi na Vaše radno iskustvo): 0 10 20 30 40 50 60 1 2 3 4 Iskusni ljudi s obzirom na staž. Među respondentima nailazimo na dve oveće grupe – jedna mlađa, sa stažom od jedne do pet godina (ukupno 46%) i druga sa stažom preko 5 godina (54%). Obe su zanimljive za saradnju i dalja proučavanja u DSOJ, pa tako treba shvatiti i njihove odgovore u ovoj anketi. Možda je šteta što u ovoj drugoj grupi nisu zabeležene još neke diferencijacije s obzirom na ranije radno iskustvo.
  22. 22. NETO MESEČNA PLATANETO MESEČNA PLATA % 1. Do 30.000 dinara 9.1 2. Između 30.001 i 50.000 dinara 25.3 3. Između 50.001 i 70.000 dinara 22.7 4. Između 70.001 i 90.000 dinara 10.4 5. Preko 90.001 dinar 16.9 6. Ne želim da odgovorim 15.6 UKUPNO 100.0 8. Kolika je vaša trenutna mesečna neto plata: 0 5 10 15 20 25 30 1 2 3 4 5 6 Osrednja primanja. Ekonomska kriza u svetu i Srbiji, ugroženost životnog standarda i kupovne moći građana ne mimoilaze ni ovu struku, mada se obično smatra da su ljudi u njoj veoma dobro plaćeni. To bi se, međutim, moglo reći samo za jedan deo naših respondenata – za onih 27% koji imaju iznad 70.000 dinara mesečno. Više od trećine prima manje od 50.000 dinara, a skoro četvrtina (23%) od 50 do 70 hiljada, što jeste više od prosečnih ali manje od veoma solidnih primanja. Pri razmatranju ovih činjenica ne treba zaboraviti nevelik staž mnogih ljudi u PR-u i odgraničenu odgovornost u radnoj organizaciji.
  23. 23. ZADOVOLJSTVO PLATOMZADOVOLJSTVO PLATOM % 1. Veoma sam zadovoljan/na 7.1 2. Zadovoljan/na sam 24.0 3. Ni zadovoljan/na, ni nezadovoljan/na 28.6 4. Nezadovoljan/na sam 31.2 5. Veoma sam nezadovoljan/na 9.1 UKUPNO 100.0 9. Koliko ste zadovoljni svojom sadašnjom platom: 0 5 10 15 20 25 30 35 1 2 3 4 5 Osrednje zadovoljstvo platom. Kao i primanja, ni zadovoljstva njima nisu na visokom nivou među ispitanim delatnicima odnosa sa javnošću. Tek svaki četrnaesti je veoma zadovoljan, tek svaki jedanaesti je veoma nezadovoljan. Ipak, zadovoljnih je manje od nezadovoljnih (24% : 31%), čime se dopunjuje slika o podeli ovih ocena na dve oveće grupe. U sredini su mnogi (29%) ljudi koji kažu da niti su zadovoljni niti nezadovoljni, što nije samo relativizacija stanja nego i odraz deliberacije pri uzimanju u obzir situacije u zemlji i drugim strukama, odnosno ocene značaja i doprinosa PR-a.
  24. 24. PLANOVI ZA BUDUĆNOSTPLANOVI ZA BUDUĆNOST % 1. Da ostanem u struci i da se lično usavršavam na sadašnjem radnom mestu 34.0 2. Da upišem stručne postiplomske studije ili stručno usavršavanje uz posao 19.6 3. Da pređem na drugo radno mesto u struci 15.7 4. Da pokrenem sopstveni posao u struci 14.4 5. Da promenim struku i pređem u neku drugu struku 8.5 6. Nešto drugo. ŠTA... 7.8 UKUPNO 100.0 10. Kakvi su vaši planovi za radnu / poslovnu budućnost: 0 5 10 15 20 25 30 35 1 2 3 4 5 6 Ostanak i usavršavanje u PR struci. Nije velik broj ljudi koji se u Srbiji bave ovom delatnošću, kao što nije preteran ni broj školovanih profesionalaca, pa sa tog aspekta treba posmatrati planove naših respondenata - kao presek u situacionoj analizi. Više od trećine želi da ostane u struci i da se usavršava na sadašnjem radnom mestu, a oko petine bi htelo da upiše postiplomske studije uz posao. Svaki šesti bi menjao radno mesto ali u struci, a svaki sedmi bi da pokrene sopstveni PR posao. Samo jedna dvanaestina bi menjala ovu struku. Sve je to i znak njene stabilizacije.
  25. 25. LISTING ODGOVORA PIT. 10LISTING ODGOVORA PIT. 10  Odlazak u inostranstvo • Da pored posla PR-a radim protokol u opštini za veće događaje • Grafički dizajn (privatno) kao i do sada • Da prijavim doktorsku disertaciju • PR-om se bavim honorarno, moje specijalnost će biti menadžment ljudskih resursa, završavam studije • Već sam pokrenula sopstveni posao, želim dalje da ga razvijam • Da za tri-četiri godine okončam doktorat i da budem profesor na predmetu odnosi s javnošću • Predavač sam odnosa s javnošću, pišem doktorat i stručne radove iz ove oblasti, nastavljam usavršavanje • Da ostanem u sadašnjem poslu i pojačam aktivnost u obrazovnom delu • Rukovodjenje kompanijom ili razvojem posla za kompaniju u struci • Specijalizacija u oblasti društvenih medija • Da ostanem u struci, lično se usavršavam i da otvorim svoju agenciju, da se povežem sa međunarodnim • Da odem iz Srbije i zaposlim se u inostranstvu, gde se i ovaj posao znatno bolje plaća nego u Srbiji.
  26. 26. ZNANJA I VEŠTINE ZA PRZNANJA I VEŠTINE ZA PR Prosečna pozicija - Planiranje i postavljanje ciljeva 2.18 - Identifikovanje problema i trendova u okolini 2.71 - Dobra komunikacija i javni nastup 3.51 - Istraživanje javnog mnenja 4.17 - Motivisanje, savetovanje i uticanje na druge 4.44 - Dobro pisanje obaveštenja za medije, govore, izveštaje 4.92 - Uspešno savlađivanje stresa 6.06 11. Koja su, po Vašem mišljenju, znanja i veštine potrebni za uspeh u PR-u (rangujte ih po važnosti od 1 do 7, s tim da je 1 najvažnije): 0 1 2 3 4 5 6 7 1 2 3 4 5 6 7 Odgovoran pristup PR delatnosti. Respondenti odlično razlikuju i korektno vrednuju pojedine nivoe koncepta i realizacije odnosa sa javnošću, kao i njihov redosled i strukturu. Zato su najbolje rangovani planiranje i postavljanje ciljeva i identifikovanje problema i trendova u okolini gde treba delovati. Dobra komunikacija, istraživanja javnog mnenja, motivisanje, savetovanje i uticanje na druge čine središnji deo ovog niza, dok se suočavanje sa stresom ostavlja za kraj.
  27. 27. LIČNE KARAKTERISTIKE ZA PRLIČNE KARAKTERISTIKE ZA PR Prosečna pozicija - Energija 2.97 - Kreativnost 3.29 - Pismenost 3.56 - Poštenje i lični integritet 3.64 - Otvorenost 4.47 - Fleksibilnost 4.80 - Radoznalost 5.27 12. Šta mislite koje su lične karakteristike najvažnije za uspeh u odnosima sa javnošću (rangujte ih po važnosti od 1 do 7, s tim da je 1 najvažnije): 0 1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6 7 Energija i kreativnost. Za uspeh u delatnosti odnosa sa javnošću potrebne su mnoge karakteristike onih koji se time bave, ali na prva dva mesta su rangovani energija pojedinca i njegova kreativnost, koje su prirodno i psihološki povezane. Slede edukovanost ili pismenost, pa poštenje i lični integritet, što se ne sme zanemariti ni u razvoju PR-a. Potom se navode konvergentne crte otvorenosti i fleksibilnosti i na kraju radoznalost, kao dragocena karakteristika koja povezuje već navedene.
  28. 28. 2.2.2.2. PROBLEMI I PRPROBLEMI I PR AKTIVNOSTIAKTIVNOSTI
  29. 29. PROCENA RAZVOJA STRUKEPROCENA RAZVOJA STRUKE % 1. Više kompanija se odlučuje za angažovanje stručnjaka iz oblasti PR-a 22.9 2. Napredovala je prepoznatljivost važnosti struke u društvu 16.6 3. Otvoreno je više mogućnosti za stručno usavršavanje i školovanje u struci 16.1 4. Struka je više na ceni nego pre dve godine 13.1 5. Ljudi iz drugih struka sve više teže da ovladaju i odnosima sa javnošću 14.7 6. Mladi se u sve većem broju opredeljuju za studije odnosa sa javnošću 14.4 7. Nešto drugo. ŠTA... 2.2 UKUPNO 100.0 13. Kako procenjujete razvoj PR struke u Srbiji tokom protekle dve godine (Moguće je dati do 3 odgovora): 0 5 10 15 20 25 1 2 3 4 5 6 7 Zbir pozitivnih ocena razvoja. U tabeli i na grafikonu jasno se vidi da je kroz upitnik svaki od unapred ponuđenih kriterijuma novijeg razvoja struke dobio približno po 15% odgovora, ali da je na prvom mestu (oko 23%) to što se širi broj kompanija koje uvode službe i ljude za odnose sa javnošću. Broj negativnih odgovora je tek 2%, ali i na njih treba obratiti pažnju jer sadrže razložne kritičke ocene.
  30. 30. NAJVEĆI PROBLEMI U PR-uNAJVEĆI PROBLEMI U PR-u % 1. Nedovoljna edukovanost ljudi koji se bave PR-om 18.7 2. Preterana ispolitizovanost društva, lokalne zajednice 12.2 3. Neshvatanje važnosti odnosa sa javnošću u društvu 21.4 4. Nepostojanje standardizovanih mera rezultata 9.7 5. Nerazjašnjena granica između marketinga i PR-a 12.4 6. Nerazumevanje PR posla od strane klijenata 6.7 7. Neshvatanje važnosti PR-a od strane menadžmenta 15.2 8. Nešto drugo. ŠTA... 3.7 UKUPNO 100.0 7. Koji su najveći problemi s kojima se u PR struci suočavate (Moguće je dati do 3 odgovora): 0 5 10 15 20 25 1 2 3 4 5 6 7 8 Nerazumevanje i nedovoljna edukacija. Brojni su i različiti problemi u ovoj delatnosti, ali se čini da su najveći neshvatanje njene važnosti u društvu kao i od strane menadžmenta, a potom i nedovoljna obučenost ljudi koji se njome bave, što je već nešto specifičnije. Tu su i preterana politizacija društva i mešanje marketinga i PR-a, odnosno nedoumice u oceni rezultata.
  31. 31. PR KAO ZANIMANJE SUTRAPR KAO ZANIMANJE SUTRA % 1. Da 56.5 2. Možda 33.8 3. Ne 1.9 4. Ne bih sada mogao/mogla da odgovorim 7.8 UKUPNO 100.0 28. Planirate li da se bavite odnosima sa javnošću kao zanimanjem i u budućnosti: 0 10 20 30 40 50 60 1 2 3 4 Preovlađuje stabilnost a ne fluktuacija. Naši respondenti, koji se bave različitim poslovima delatnosti odnosa sa javnošću imaju i drugih iskustava i zato su odgovori na ovo pitanje verodostojniji. Oko 57% njih planira da se i u budućnosti bavi PR-om kao zanimanjem, ali slično, mada sa manje sigurnosti, izjavljuje još jedna trećina anketiranih. Samo 2% ima suprotan stav, dok je svaki trinaesti još neodlučan u tom pogledu. DSOJ može da računa na stabilan korpus profesionalaca, pa i članova.
  32. 32. RAZLOZI ZA PROMENU POSLARAZLOZI ZA PROMENU POSLA % 1. Zbog želje da imam veću slobodu i odgovornost na poslu 23.5 2. Zbog želje da se bavim kreativnijim poslom 17.7 3. Zbog male plate za ovaj posao 17.7 4. Zbog želje da imam veće mogućnosti ličnog i stručnog usavršavanja 23.5 5. Neki drugi razlozi. KOJI... 17.6 UKUPNO 100.0 29. Ukoliko ste negativno odgovorili na prethodno pitanje, označite moguće razloge zbog kojih se više ne biste bavili PR-om (Moguće je dati do 3 odgovora): 0 5 10 15 20 25 1 2 3 4 5 Mali broj odgovora ali veći zahtevi. Samo 34 ispitanika odgovorila su na ovo pitanje, ali njihovi stavovi su veoma indikativni. U pitanju su želja za većom slobodom i odgovornošću na poslu, za većom kreativnošću pa i većim primanjima. Neki respondenti žele više mogućnosti ličnog i stručnog usavršavanja, a među drugim razlozima nalazimo i kritiku pogrešnog razumevanja ove delatnosti u našoj sredini, prevelik broj klijenata, zasićenje poslom (burn-out sindrom), procenu da se na drugom mestu ili u drugoj profesiji može zaraditi više, itd.
  33. 33. NOVE OBLASTI U PROMENINOVE OBLASTI U PROMENI % 1. Marketing 17.6 2. Prodaja 7.1 3. HR 14.1 4. Mediji 25.9 5. Politika 11.8 6. Nešto drugo. ŠTA... 23.5 UKUPNO 100.0 30. Ukoliko biste menjali struku ili proširili oblast profesionalnog angažmana, za koju oblast biste bili posebno zainteresovani (Ako ste u pitanju 28 odgovorili sa NE): 0 5 10 15 20 25 30 1 2 3 4 5 6 Srodne ali i druge delatnosti. Mediji su zanimljivi za četvrtinu onih koji bi menjali PR drugom delatnošću. Tu su zatim marketing, kojem se može pridodati i prodaja, a onda sve rasprostranjenija oblast ljudskih resursa. Svaki osmi respondent bi prešao u politiku, dok skoro jedna četvrtina ispitanih navodi – kulturu, menadžment, konsalting, istraživanja, pedagoški rad, CSR, lobing, prevođenje, pisanje pa i ugostiteljstvo. Mnoge od ovih delatnosti su sasvim srodne sa onom kojom se anketirani sada bave.
  34. 34. NAJČEŠĆE AKTIVNOSTINAJČEŠĆE AKTIVNOSTI Svako. Sedm. Mesec Nikada Ne zna - Pripremanje press clippinga i monitoringa medija 53.3 12.3 11.7 15.6 7.1 100 - Realizacija aktivnosti oglašavanja i promocije 12.3 23.4 33.1 17.5 13.7 100 - Organizacija sponzorstva i donacija 5.8 6.5 35.1 25.3 27.3 100 - Priprema i interpretacija istraživanja 5.8 6.5 42.9 15.6 29.2 100 - Planiranje i upravljanje budžetom za odnose sa javnošću 10.4 3.9 37.6 29.9 18.2 100 - Priprema menadžementa za nastup u medijima 10.4 23.4 37.6 11.7 16.9 100 - Organizacija i održavanje treninga zaposlenih u Vašoj organizaciji radi boljeg komuniciranja 1.9 3.9 24.7 39.0 30.5 100 - Praćenje širih društvenih zbivanja i pisanje izveštaja o tome za pretpostavljene 13.7 18.8 22.1 26.6 18.8 100 - Savetovanje ljudi iz menadžmenta o važnim pitanjima 26.0 23.4 20.8 12.3 17.5 100 - Rad na poboljšanju internih komunikacija 36.4 13.0 21.4 10.4 18.8 100 - Priprema pravila ponašanja i etičkog kodeksa za zaposlene u Vašoj organizaciji 5.8 5.2 24.6 36.5 27.9 100 - Posvećivanje posebne pažnje online PR-u 37.0 22.7 18.2 9.8 12.3 100 - Korišćenje servisa za distribuciju saopštenja za javnost na internetu 24.0 19.5 13.0 28.6 14.9 100 - Uključivanje u kreiranje i ažuriranje informacija na web sajtu organizacije / kompanije 47.4 22.1 11.7 8.4 10.4 100 23. Molimo Vas da odgovorite na svako od sledećih pitanja, koja se odnose na Vaše aktivnosti u okviru redovnog posla:
  35. 35. RAZLIČITA UČESTALOSTRAZLIČITA UČESTALOST  Iz nalaza ovog složenog, višeslojnog pitanja proističe zanimljiva slika zastupljenosti pojedinih poslova odnosa sa javnošću u pojedinim vremenskim segmentima celog uzorka  Navedena matrica je odličan analitički model za upoređivanje stvarnog posla ljudi u PR-u, po sopstvenom viđenju  Pripremanje pres-klipinga i monitoringa medija je najčešći svakodnevni posao, ali ne zaostaje mnogo ni rad na web-sajtu  Sedmični ritam nije naročito naglašen ali mesečni jeste. Tu su učestaliji priprema i interpretacija istraživanja, planiranje i upravljanje PR budžetom, pripreme menadžmenta za nastup u medijima, organizacija sponzorstava i donacija, kao i aktivnosti oglašavanja i promocije  Zanimljivo je da među svih 14 aktivnosti ima onih koje deo naših respondenata ne radi nikada – npr. organizacija i održavanje treninga zaposlenih za bolje komuniciranje, priprema pravila ponašanja i etičkog kodeksa za zaposlene, korišćenje servisa za distribuciju saopštenja za javnost na internetu, planiranje i upravljanje PR budžetom, praćenje širih društvenih zbivanja i pisanje izveštaja o tome za pretpostavljene, itd.  Za neke aktivnosti respondenti kažu da ne znaju koliko često ih obavljaju...
  36. 36. ZADOVOLJSTVO MEDIJIMAZADOVOLJSTVO MEDIJIMA % 1. Veoma sam zadovoljan/na 14.3 2. Zadovoljan/na sam 48.7 3. Ni zadovoljan/na, ni nezadovoljan/na 29.2 4. Nezadovoljan/na sam 7.8 5. Veoma sam nezadovoljan/na sam - UKUPNO 100.0 25. Koliko ste, u celini uzev, zadovoljni saradnjom sa medijima: 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 1 2 3 4 5 Preovlađuje zadovoljstvo saradnjom sa medijima. Već je navedeno da naši respondenti imaju značajno iskustvo u medijima, a mnogi su i radili u njima. S druge strane, mnoge njihove (uspešne) aktivnosti u PR-u povezane su baš sa medijima. Sada se pokazalo da je polovina ispitanih zadovoljna uz još 14% onih koji su veoma zadovoljni saradnjom sa njima. Malo je nezadovoljnih, ali skoro 30% se dvoumi jer - i jeste i nije zadovoljno tom saradnjom. U celini uzev, ovi nalazi su poruka i za medije.
  37. 37. RAZLOZI ZADOVOLJSTVARAZLOZI ZADOVOLJSTVA % 1. Odgovorno i profesionalno obavljaju posao 17.5 2. Mediji imaju proaktivan pristup, interesuju se i traže informacije 31.8 3. Ljudi iz medija su stručni, informisani su i pravi su partneri u poslu 6.5 4. Ne bih mogao/la posebno da navedem nijedan razlog zadovoljstva 34.4 5. Neki drugi razlozi. KOJI... 9.8 UKUPNO 100.0 26. Molimo Vas da navedete čime ste najviše zadovoljni u saradnji sa medijima: 0 5 10 15 20 25 30 35 1 2 3 4 5 Proaktivnost i profesionalnost. Pada u oči da je najučestaliji odgovor ljudi iz PR-a da ne mogu posebno da navedu nijedan razlog svog zadovoljstva u saradnji sa medijima, što se može tumačiti dvojako – da ih ima više ili da nijedan nije naglašen. Ipak, skoro trećina respondenata ističe proaktivan pristup medija, odnosno interesovanje i traženje informacija, a još 18% ocenjuje da mediji profesionalno i odgovorno obavljaju svoj posao. Među ostalim odgovorima ima dodatnih pohvala i objašnjenja o dobrim odnosima, uzajamnom poverenju, dostupnosti i ažurnosti.
  38. 38. RAZLOZI NEZADOVOLJSTVARAZLOZI NEZADOVOLJSTVA % 1. Ljudi iz medija nisu dovoljno stručni, niti informisani kao što bi se očekivalo 31.6 2. Često neodgovorno i neprofesionalno obavljaju posao 11.2 3. Ljudi iz medija su često podmitljivi, traže poklone i pogodnosti 11.8 4. Mediji nemaju proaktivan pristup, nedovoljno se interesuju i traže informacije 21.0 5. Ne bih mogao/la posebno da navedem nijedan razlog nezadovoljstva 16.5 6. Neki drugi razlozi. KOJI... 7.9 UKUPNO 100.0 27. Molimo Vas da navedete čime ste najviše nezadovoljni u saradnji sa medijima: 0 5 10 15 20 25 30 35 1 2 3 4 5 6 Negacije nekih pohvala. Zapaža se da je saradnja sa medijima kod nas veoma naglašen deo posla u PR-u, ali tu ima i dosta problema. Skoro trećina respondenata smatra da ljudi iz medija nisu dovoljno stručni ni informisani, a više od petine kaže da mediji nemaju proaktivan pristup i da se nedovoljno interesuju za teme kojima se bave ljudi iz odnosa sa javnošću. Ima primedbi i na neodgovornost i neprofesionalnost medija kao i na pojave podmićivanja u raznim oblicima, što su već upozoravajuće ocene.
  39. 39. LISTING ODGOVORA PIT. 26 i 27LISTING ODGOVORA PIT. 26 i 27  26: Ima svetlih profesionalnih izuzetaka :) • Uglavnom korektno prenetim informacijama • Nisu proaktivni, često nisu stručni, ali uglavnom su korektni u saradnji • Odnosom uzajamnog poverenja i koristi • Prijateljski odnos većine medija • Ličnim kontaktima • U svakoj medijskoj kući ima profesionalaca koji olakšavaju posao • Dobra saradnja sa bivšim kolegama • Mediji koji prate moj sektor su stručni, ažurni i dostupni • Iako nisu proaktivni, dobro reaktivno deluju na dostavljene i plasirane informacije • S obzirom da su u pitanju lokalne televizije, i oni kao i ja su više nego zainteresovani za saradnju • Pozitivno odgovaraju na zahteve koje imamo prema njima • Korektna komunikacija i realizacija saradnje • Dolaze na dogadjaje • Moj pristup njima  27: Nedovoljno istraživačkog novinarstva i očigledan strah od lokalnih moćnika, ekonomska zavisnost • Uplitanje ličnih interesa (političkih, ekonomskih) • Nedovoljna kritičnost medija • Previše česta pojava da se prenos vesti uslovljava oglasnom "saradnjom". Npr: RTV Pink, ColorPressG • Interno, u kompaniji se ne shvata značaj saradnje sa medijima • Nerazumevanje poslovnih procesa, prirode CSR aktivnosti i razlike izmedju istih i marketinga • Najviše nas kontakturaju pre najave poskupljenja struje, energetska efikasnost je kontinuiran proces • Pojedini mediji nekada neće da objave neki dogadjaj jer im ta firma nikada nije platila oglas • Vrlo često mediji uslovljavaju posetu dogadjaju ili objavu informacija oglašavanjem • Mešaju CSR i marketing • Sve navedeno • Stihijski rade posao.
  40. 40. 2.3.2.3. PR AGENCIJEPR AGENCIJE
  41. 41. SPECIJALNOST AGENCIJESPECIJALNOST AGENCIJE % 1. Odnosi sa javnošću uopšte 34.4 2. Full service: PR i marketing, oglašavanje 21.9 3. Event menadžment 10.9 4. Brend marketing i PR 6.2 5. Nešto drugo. ŠTA... 26.6 UKUPNO 100.0 14. Koja je specijalnost agencije u kojoj radite (Odgovaraju oni koji rade u agencijama, N=64): 0 5 10 15 20 25 30 35 1 2 3 4 5 Mahom šire postavljene agencije. Iz našeg skupa ispitanika petina je zaposlena u agencijama, a one su, prirodno, vezane za delatnost koju predstavlja i DSOJ. To su odnosi sa javnošću uopšte (više od trećine agencija), ali i PR povezan sa marketingom i oglašavanjem kao njegovim delom. Reč je o tzv. full service agencijama (nešto više od petine anketiranih). Svaki deseti respondent radi u agenciji posvećenoj (specijalnim) događajima, a svaki šesnaesti u onima koje se bave brend marketingom i PR-om. Ostali su navodili različite poslove i usmerenja – od rada sa medijima, analiza i istraživanja, preko konsaltinga i edukacija do online PR-a.
  42. 42. BROJ ZAPOSLENIH U AGENCIJIBROJ ZAPOSLENIH U AGENCIJI 15. Koliko ukupno zaposlenih ima agencija u kojoj radite (Odgovaraju oni koji rade u agencijama): (1) Maksimum: 100 (2) Minimum: 2 (3) Medijana: 14 (4) Srednja vrednost: 23,57 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 1 2 3 4 Agencije srednje veličine. PR agencije u Srbiji su veoma različite veličine. Respondenti u ovoj anketi rade u agencijama koje u proseku imaju skoro 24 zaposlena. Najčešći iznos je 14 zaposlenih, ali je raspon izuzetno velik – od svega dva zaposlena do agencija koje imaju čak 100 ljudi u svom sastavu. Jasno je da ni struktura ovih organizacija nije ista niti je raspored PR i ostalih poslova u njima identičan.
  43. 43. ŽENE U AGENCIJAMAŽENE U AGENCIJAMA 16. Koliko zaposlenih u sektoru komunikacija su ženskog pola (Odgovaraju oni koji rade u agencijama): (1) Maksimum: 45 (2) Minimum: 1 (3) Medijana: 6 (4) Srednja vrednost: 13,38 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 1 2 3 4 Velika zastupljenost žena. U agencijama naših respondenata ima dosta zaposlenih žena u sektoru komunikacija. Najmanje je bar jedna zaposlena a najviše 45. Srednja vrednost je preko 13 zaposlenih žena, što pokazuje i njihovu primetnu ulogu u ovoj profesionalnoj strukturi, bez obzira na različitost radnih mesta.
  44. 44. MUŠKARCI U AGENCIJAMAMUŠKARCI U AGENCIJAMA 17. Koliko zaposlenih u sektoru komunikacija su muškog pola (Odgovaraju oni koji rade u agencijama): (1) Maksimum: 30 (2) Minimum: 0 (3) Medijana: 3 (4) Srednja vrednost: 4,41 0 5 10 15 20 25 30 1 2 3 4 Manja zastupljenost muškaraca. Broj zaposlenih muškaraca u agencijama gde rade respondenti u sektoru komunikacija, primetno je manji od broja i zastupljenosti žena. Pre svega, najveći broj je 30 a ima i agencija bez ijednog zaposlenog muškarca u ovom sektoru. Srednja vrednost je nešto preko 4, dakle mnogo manja nego kada je reč o ženama (preko 13).
  45. 45. OSTALO OSOBLJE U AGENCIJIOSTALO OSOBLJE U AGENCIJI 18. Koliki je broj ostalog osoblja u agenciji (Odgovaraju oni koji rade u agencijama): (1) Maksimum: 92 (2) Minimum: 0 (3) Medijana: 3 (4) Srednja vrednost: 8,37 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 1 2 3 4 Priličan broj ostalih. U agencijama o kojima je reč, ima dosta zaposlenih koji nisu iz struka na koje se odnosi ovo istraživanje. Njih situaciono označavamo kao “ostalo osoblje” iako su oni različitih specijalnosti i usmerenja. Ima agencija koje ne zapošljavaju takvo osoblje, ali i onih gde oni čine velik deo (npr. 92). Srednja vrednost je preko osam zaposlenih iz ovog korpusa u našim agencijama, ali u anketi nije utvrđivano čime se sve oni bave.
  46. 46. SARADNJA SA KLIJENTIMASARADNJA SA KLIJENTIMA % 1. Prema mesečnom paušalu 49.3 2. Po projektu 21.1 3. Ne znaju 19.7 4. Nešto drugo. ŠTA... 9.9 UKUPNO 100.0 19. Koji je najčešći oblik saradnje sa vašim klijentima (Odgovaraju oni koji rade u agencijama): 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 1 2 3 4 Preovlađuje mesečni paušal. Polovina ispitanika radi u agencijama koje uglavnom posluju na poznatom principu mesečnog paušala, koji je u stručnim krugovima poznat i kao fee. Takav model garantuje obostranu sigurnost, ali i otvorenost i kontinuitet u dogovorenim vremenskim okvirima. Približno petina anketiranih kaže da je najščešće angažovanje agencije po projektu, a isto toliko nema informacija o tome. Ostali govore o svakodnevnom kontaktu ili o nekim drugim oblicima saradnje.
  47. 47. PROBLEMI U RADUPROBLEMI U RADU % 1. Neznanje u internim sektorima za komunikacije 21.3 2. Prekratki rokovi 8.7 3. Nedovoljna sloboda u radu 9.4 4. Preambiciozni zahtevi u odnosu na mogućnosti 19.7 5. Premali budžet 22.0 6. Nedostupnost informacija u organizaciji, zatvorenost 15.8 7. Nešto drugo. ŠTA... 3.1 UKUPNO 100.0 20. Koji su, po Vašem mišljenju, najveći problemi u radu sa klijentima (Odgovaraju oni koji rade u agencijama): 0 5 10 15 20 25 1 2 3 4 5 6 7 Nedovoljno znanje i premali budžet. Postoje dva, odnosno tri, naglašena problema u radu sa klijentima agencija. Nedovoljan budžet je kod nas u mnogim delatnostima velik ali nespecifičan problem, mada se ovde isto toliko pominju i preambiciozni zahtevi u odnosu na mogućnosti (što zajedno čini čak 42% svih odgovora). Nedovoljna edukacija u sektorima komunikacija je na neki način unutrašnji, a zatvorenost organizacije klijenta spoljašnji faktor. Prekratki rokovi i nedovoljna sloboda u radu delovi su oba ali više drugog faktora.
  48. 48. UTICAJ NA STRATEŠKE ODLUKEUTICAJ NA STRATEŠKE ODLUKE % 1. Veoma mnogo 14.3 2. Mnogo 10.2 3. I da i ne, u osrednjoj meri 40.8 4. Malo 24.5 5. Veoma malo ili nimalo 8.2 6. Ne znam, ne umem da procenim 2.0 UKUPNO 100.0 21. Koliko, po Vašem mišljenju, PR agencije utiču na strateške odluke organizacije klijenta (Odgovaraju oni koji rade u agencijama): 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 1 2 3 4 5 6 Osrednji uticaj. Ljudima iz agencija nije bilo lako da procene uticaj na strateške odluke organizacije klijenta, što se vidi i po tome što su dve petine izabrali srednje rešenje iz upitnika – “i da, i ne”. Jedna četvrtina smatra da takav uticaj postoji (“veoma mnogo” i “mnogo”), ali jedna trećina anketiranih ocenjuje da PR agencije “malo” i “veoma malo ili nimalo” utiču na strateške odluke. Posredno iz toga se može zaključivati o sužavanju prostora korišćenja PR agencija u ovom domenu.
  49. 49. PUT DO KLIJENATAPUT DO KLIJENATA % 1. Preko ličnih kontakata 14.9 2. Uz pomoć preporuka 36.2 3. Klijent nas direktno kontaktira 21.3 4. Putem pozivnog konkursa 14.9 5. Ne znam 4.2 6. Na neki drugi način. KOJI... 8.5 UKUPNO 100.0 22. Kako po pravilu (ili najčešće) vaša agencija dolazi do klijenata (Odgovaraju oni koji rade u agencijama) 0 5 10 15 20 25 30 35 40 1 2 3 4 5 6 Više puteva vode do klijenta. Oni koji rade u agencijama navode u više od trećine slučajeva da se do klijenta dolazi pre svega na osnovu preporuka, a svaki šesti ili sedmi ispitanik ističe lične kontakte. Više od petine kaže da ih klijent neposredno kontaktira, odnosno pronalazi i bira. Pozivni konkurs u Srbiji nije tako česta praksa kako se misli, a među ostalim načinima pominje se sestrinska firma, to što je agencija već u sistemu državne uprave ili više načina uspostavljanja saradnje.
  50. 50. 2.4.2.4. PR U RADNOJPR U RADNOJ ORGANIZACIJIORGANIZACIJI
  51. 51. PR U RADNOJ ORGANIZACIJIPR U RADNOJ ORGANIZACIJI % 1. Postoji posebno odeljenje 20.8 2. Postoji osoba koja se bavi PR-om 40.9 3. Postoji i jedno i drugo 26.0 4. Ne postoji ni jedno, ni drugo 12.3 UKUPNO 100.0 31. Da li u organizaciji u kojoj radite postoji posebno odeljenje ili osoba koja se bavi odnosima sa javnošću: 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 1 2 3 4 Osoba za odnose sa javnošću. U dve petine slučajeva preovlađuje praksa da se o PR-u radne organizacije brine mahom jedna osoba. Više od petine respondenata radi u organizacijama gde postoji posebno odeljenje za to, a više od četvrtine kaže da kod njih postoji i jedno i drugo, što je odlično rešenje za jače i ambicioznije organizacije. Svaki osmi ispitanik radi u organizaciji koja nema ni jedno ni drugo. Svakako, treba imati u vidu da ovo nije anketa o svim radnim organizacijama i da u Srbiji ima mnogo više firmi koje nemaju ni PR službe ni pojedince.
  52. 52. KO SE BAVI PR-omKO SE BAVI PR-om % 1. Marketing služba 34.9 2. Kabinet direktora (ili ministra, načelnika) 34.9 3. Služba prodaje 3.2 4. Neki drugi sektor. KOJI... 27.0 UKUPNO 100.0 32. Ukoliko navedeni sektor ne postoji, navedite sektor koji se u Vašoj organizaciji bavi odnosima sa javnošću: 0 5 10 15 20 25 30 35 1 2 3 4 Marketing i kabinet direktora. Tamo gde nema sektora za odnose sa javnošću ovim poslom bavi se neko drugi. Najčešće su to marketing služba ili kabinet direktora, odnosno drugog odgovornog rukovodioca. Ređe je to služba prodaje, ali ima i ostalih rešenja – kada to rade organizaciona jedinica zajedničkih poslova, odsek za informisanje, neka agencija ili pojedinac, itd. Treba imati u vidu da su na ovaj upitnik odgovarali samo ljudi iz PR-a, dakle organizacija gde on već postoji.
  53. 53. NEOPHODNOST PR-aNEOPHODNOST PR-a % 1. Da 72.1 2. Možda 14.9 3. Ne 13.0 UKUPNO 100.0 33. Da li je, zbog donošenja strateških odluka u Vašoj organizaciji neophodno da postoji PR sektor ili funkcija PR menadžera: 0 10 20 30 40 50 60 70 80 1 2 3 Neophodnost odnosa sa javnošću. Na ovo pitanje dobijeni su očekivani odgovori, mada se nije moglo znati koliko će pozitivnih stavova stići. Skoro tri četvrtine ispitanika (72%) smatra da je baš zbog donošenja strateških odluka u njihovoj radnoj organizaciji neophodan PR sektor ili funkcija PR menadžera. Doduše, i oni sami su deo tog rešenja. Još oko 15% respondenata je blizu tog stava, ali ga izražava sa manje sigurnosti, dok približno svaki sedmi misli da to nije potrebno.
  54. 54. KOLIKO OSOBA SE BAVI PR-omKOLIKO OSOBA SE BAVI PR-om % 1. Jedna osoba 43.9 2. Dve do tri osobe 29.5 3. Četiri do pet osoba 10.8 4. Šest i više osoba 15.8 UKUPNO 100.0 34. Koliko se osoba u Vašoj organizaciji bavi odnosima sa javnošću (Odgovaraju oni koji ne rade u agencijama): 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 1 2 3 4 Jedna, dve ili tri osobe za PR. Ljudi koji ne rade u agencijama kažu da se u njihovoj radnoj organizaciji u oko 44% slučajeva odnosima s javnošću bavi jedna osoba. Oko 30% navodi podatak da su na tome negde angažovane dve do tri osobe, a tek svaki deveti ispitanik pominje četiri do pet osoba. Šest i više osoba usmereno je na PR u organizacijama svakog šestog respondenta u našoj anketi.
  55. 55. PROBLEMI U PR POSLUPROBLEMI U PR POSLU Prosečna pozicija - Finansijska sredstva za realizaciju PR aktivnosti 1.93 - Nerazumevanje važnosti odnosa sa javnošću od strane menadžmenta 2.28 - Podrška za redovna stručna usavršavanja 2.79 - Nerazumevanje medija kroz odnose s medijima 3.01 UKUPNO 100.0 35. Koji je najčešći problem sa kojim se susrećete u obavljanju PR poslova (rangujte ih po važnosti od 1 do 5, s tim da je 1 najčešći problem) 0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 1 2 3 4 Nedostatak finansijskih sredstava. Načelno PR je finansijski efikasniji od marketinga i nekih drugih oblika tržišne komunikacije. Ipak, naši ispitanici nedostatak finansijskih sredstava za realizaciju PR aktivnosti ranguju kao najveći problem. Drugi je već pominjano nerazumevanje važnosri PR-a od strane menadžmenta, a treći odnos prema redovnim stručnim usavršavanjima, koja, verovatno, nisu dovoljno podržavana u radnim organizacijama. Nerazumevanje medija nije više toliki problem.
  56. 56. DRUŠTVENE MREŽEDRUŠTVENE MREŽE % 1. Ne 44.8 2. Ne znam 7.8 3. Da. NA KOJIM DRUŠTVENIM MREŽAMA... 47.4 UKUPNO 100.0 36. Da li Vaša organizacija / kompanija ima otvorene naloge na društvenim mrežama: 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 1 2 3 Pola ima pola nema. Zanimljiva je polarizacija radnih organizacija u kojima rade naši ispitanici – oko 45% kaže da one nemaju otvorene naloge na društvenim mrežama, a još 8% ne znaju kakva je situacija u tom pogledu. Preko 47% potvrđuje da takvi nalozi postoje i navodi gde su oni otvoreni. Na prvom mestu su Facebook i Twiter, ali se pominju i drugi nalozi kao što su: Linkedin, Flicker, Docere, You Tube, Slide Share, Blogspot, PN forum, Digg, Delicious, Karike, Xing, Small World, My Space, itd. Nije retka pojava da organizacija ima više ovakvih naloga.
  57. 57. OSTALI POSLOVI PORED PR-aOSTALI POSLOVI PORED PR-a Povremeno Stalno 1. Ne 39.0 52.6 2. Ne sećam se 6.5 4.5 3. Da. KOJE... 54.5 42.9 UKUPNO 100.0 100.0 37/38. Da li, pored PR-a, u organizaciji u kojoj radite obavljate još neke poslove (37) Povremeno, odnosno (38) Stalno: 0 10 20 30 40 50 60 1 2 3 Dosta poslova pored PR-a. Ispitanici bilo stalno (ređe), bilo povremeno (češće) obavljaju i mnoge druge poslove baveći se i odnosima sa javnošću. Primećuje se da nema bitne razlike u strukturi tih poslova u zavisnosti od njihove učestalosti. Preovlađuju poslovi srodni PR-u ili oni koji se mogu uvrstiti u šire definisan PR, ali tu su i drugi poslovi - od marketinga i ljudskih resursa, preko edukacije, pisanja projekata i određenih tekstova, do administrativnih, sekretarskih i drugih obaveza. Neki od pomenutih poslova dobro su pozicionirani u radnoj organizaciji i mogu se shvatiti i kao priznanje stručnosti, kompetentnosti i sposobnosti naših respondenata.
  58. 58. LISTING ODGOVORA PIT. 37LISTING ODGOVORA PIT. 37  Marketing (4) • Prodaja (2) • Sve (2) • ... (2) • Skupštinske poslove i protokol • Marketing, interne komunikacije, office manager • Poslove vezane za marketing • Marketing i prodaju • Nastava • Administrativne • Poslove vezane za protokol • Pošto radim na fakultetu obavljam i poslove u nastavi • Sve vezane za službu marketinga • Vođenje nekih evidencija • Sekretarske • Organizacija sajmova • Obuke • Upravljanje projektima • Šefa kabineta • New Business Development • Novinarske • HR • Poslove marketinga • Podrška project managerima • HR, edukacija • Po potrebi u različitim sektorima • Kompletan marketing • Prema zahtevima menadžmenta u zavisnosti od potrebe • Sve vrste komunikacije • Marketinga • Poslove po nalogu generalnog direktora • Izdavačka delatnost, priprema stručnog časopisa institucije u kojoj radim • Poslove protokola i šefa kabineta • Odnosi sa klijentima • Management consulting • Poslove koji sadržinski pripadaju drugoj službi (na primer, Pravnoj) i nemaju nikakve veze s PR-om. • HR i knjigovodstvene poslove • Tehničkog sekretara predsednika opštine • Da, marketing • Field network manager • Medjunarodna saradnja • Posao brend menadžera • Poslovi Office assistant-a, u slučaju odsustva kolega koji ove poslove redovno obavljaju • Stručni posao • Finansije, menadžment, edukaciju • Advertajzing • Druge poslove u okviru ministarstva • Marketinške aktivnosti • Delatnost javnih službi • Pisanje projekata, prikupljanje sredstava • Pravni poslovi, poslovi protokola • Novinarstvo • Office manager, PA.
  59. 59. LISTING ODGOVORA PIT. 38LISTING ODGOVORA PIT. 38  Marketing (8) • Protokol (2) • ... (2) • HR (2) • Sve (2) • Office manager • Protokol i skupštinske poslove • Novinar internog lista • Stručni saradnik za informisanje • Ja i radim na poslovima interne komunikacije. • Predajem 2 predmeta: jedan je PR; drugi je vezan za moje osnovne studije i nema veze sa PR-om • Interna i eksterna komunikacija, marketing • Vodjenje organizacije • Project management • Tekuće poslove ministarstva • Pisanje i upravljanje projektima • Poslove držanja nastave • Tehničkog sekretara predsednika opštine • Koordinator programa • Marketing menadžer pored PR menadžera • Marketing, consulting • Marketing i prodaja • Koordinator marketinga i programa firme • Sveukupni menadžment • Staranje o dostupnosti informacija od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti • PA • Dizajn, priprema za štampu • Odgovaram za sve vrste komunikacije, uključujući i marketing • Prethodno navedene • Upravljam • Medjunarodna saradnja i saradnja sa sličnim institucijama u zemlji • Marketing, online, web • Marketing aktivnosti • Poslove marketinga • Business development • Organizovanje sajmova, izložbi, takmičenja u streljaštvu, izdavanje publikacija, interni časopis • Saradnja sa SKGO • Sudijski savetnik, ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja • HR, edukacija • Marketing, promocija, organizacija sajamskih nastupa • Sistemi kvaliteta • Srednji menadžment • Kontakt sa knjigovodstvom, sekretarske • Menadžer projekata • Web administrator institucionalnog sajta, upravljanje informacijama od javnog značaja • Lokalni poverenik za informacije od javnog značaja • Marketing, izrada kompanijskih kataloga, donacije, sponzorstva, reklamni materijal, sajtove • Poslove protokola i šefa kabineta • Novinarske poslove • Stručni posao • Upravljanje • Uređivanje časopisa koji izdajemo u saradnji sa klijentom • Supervizija svih eksternih komunikacija, uključujući i prodaju i nabavku • Marketinga, video režije.
  60. 60. KAKAV GODIŠNJI BUDŽETKAKAV GODIŠNJI BUDŽET 1. Da 2. Ne 3. Ne znam UKUP NO - Eksterno komuniciranje 35.7 52.6 11.7 100.0 - Interno komuniciranje 30.5 57.8 11.7 100.0 - Marketinško komuniciranje 46.1 39.0 14.9 100.0 39. Da li u Vašoj organizaciji postoji unapred definisan godišnji budžet za sledeće aktivnosti: 0 10 20 30 40 50 60 1 2 3 Nema za sve delatnosti godišnjih budžeta. U organizacijama gde rade respondenti u ovoj anketi preovlađuju slučajevi da za pomenute delatnosti ne postoji unapred definisan godišnji budžet. Za eksterno komuniciranje on postoji tek u 36%, za interno komuniciranje još ređe – u 31% slučajeva. Samo marketinška komunikacija je budžetski nešto stabilnija – 46%. Zanimljivo je da bar svaki deseti ispitanik i ne zna za takve budžete. O njihovim iznosima nismo razgovarali.
  61. 61. DEFINISANJE MISIJE I VIZIJEDEFINISANJE MISIJE I VIZIJE % 1. Redovno 44.2 2. Ponekad 40.3 3. Nikad 11.0 4. Ne sećam se 4.5 UKUPNO 100.0 40. Da li ste i koliko uključeni u definisanje ili redefinisanje misije i vizije Vaše organizacije: 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 1 2 3 4 Evidentno je učešće u ovom važnom poslu. Nije postavljano pitanje kako i koliko radne organizacije uopšte određuju svoju misiju i viziju, ali tamo gde one postoje u velikom broju se uključuju i ljudi koje smo anketirali. Pritom, nije toliko važno da li su oni redovno ili samo ponekada angažovani u njihovom određivanju, već da i aspekti koje zastupaju stručnjaci za odnose sa javnošću imaju svoju šansu.
  62. 62. 2.5.2.5. O DSOJO DSOJ
  63. 63. ŠŠTATA ZZNAJU O DSOJNAJU O DSOJ % 1. Nešto sam čuo, ali ne mogu tačno da navedem 26.0 2. Ne znam 2.6 3. Znam. ŠTA... 71.4 UKUPNO 100.0 0 10 20 30 40 50 60 70 80 1 2 3 1. Da li znate nešto o radu Društva Srbije za odnose sa javnošću (DSOJ): DSOJ je veoma poznat u ovim krugovima. Manje od 3% ispitanika nema informacija o Društvu, a preko jedne četvrtine nema ih dovoljno. Oni su nešto čuli o njemu ali ne mogu tačno da navedu šta. Međutim, više od 71% respondenata u ovoj anketi zna o DSOJ niz činjenica, o kojima se može obavestiti iz listinga obrade. Tu je pojedinačno navedeno gotovo sve čime se bavi DSOJ kao strukovna asocijacija – od razmene informacija i oglasa za posao, preko organizacije stručnih skupova i konferencija do PRijema i dodele nagrada. Neki kažu jednostavno: “Znam sve o DSOJ”.
  64. 64. LISTING ODGOVORA PITANJA 1LISTING ODGOVORA PITANJA 1  Član sam DSOJ pa samim tim znam čime se bavi (2) • Sve • O organizaciji i aktivnostima Društva, saradnji sa članovima • Osnovne aktivnosti, edukacija, konkursi... • Sve, član sam društva i aktivna u radu • Član sam udruženja • Misiju, aktivnosti i dr. • Da je reprezentativna srpska organizacija u ovoj oblasti, redovni organizator PRiznanja • DSOJ je strukovna organizacija praktičara odnosa s javnošću koja je osnovana sa ciljem unapredjenja • Strukovno udruženje PR profesionalaca. Organizuje konferenciju u oktobru • Nacionalna strukovna organizacija • Društvo obuhvata ljude koji se bave OSJ, organizuje edukacije, razmenu informacija, dodeljuje nagrade • Profesionalna strukovna organizacija profesionalaca koji se bave odnosima s javnošću, obnovljena 2000 • Afirmacija delatnosti, profesionalizma, etičkih normi. Organizacija stručnih skupova, predavanja ... • Dobro sam informisana, primam e- poštu, pratim konferencije, Biltena i PRIZNANJE • Strukovno udruženje • Rade na unapredjenju struke • Društvo se pre svega zalaže za unapređenje struke, okuplja profesionalce i uvodi inovacije na tržište • Okuplja kadar iz PR-a, daje određene beneficije za članove, korišćenje biblioteke, popusti na seminar • Uglavnom o svemu preko internet sajta, newslettera i facebook grupe. • Redovne konferencije, edukacija, PRiznanje • To je udruženje profesionalaca koji se bave odnosima s javnošću, organizuje stručne skupove i sl. • Strukovno udruženje koje ima za cilj kako unapredjenje same delatnosti tako i odnosa s javnošću. • DSOJ je strukovna organizacija čiji je cilj unapredjenje delatnosti odnosa s javnošću u Srbij • Pratim aktivnosti DSOJ-a • Znam za sve aktivnosti društva pošto sam njegov član • Okuplja PR osobe, dodeljuje priznanja u ovoj oblasti, organizuje konferencije. • Sajt, akcije, članice... • Promocija PR struke • Angažovanje na unapredjenju struke i promovisanju značaja odnosa sa javnošću • Znam da se bave organizacijama konferencija koje se tiču tema iz oblasti PR-a • Pratim rad DSOJ-a, saznanja na osnovu dostupnih informacija, website, kontakti sa kolegama • Aktivnosti koje realizuju, konferencije, radionice • Da organizuje predavanja, okuplja profesionalce, dodeljuje godišnje nagrade • Bave se različitim aktivnostima u oblasti odnosa sa javnošću, organizuju istraživanja i projekte. • Konferencije, PRiznanja... • PRijem nagrade • Kao pridruženi član pratim sve aktivnosti drustva • Okuplja ljude koji se bave PR-om • Bavi se unapredjenjem struke, odnosa s javnošću, okupljanjem stručnjaka iz navedene oblasti... • Predstavnike, teme, dobijam dopise, pozive na konferencije i sastanke • Asocijacija koja utiče na bolji status ove menadžment funkcije i veći ugled osoba i agencija za PR • Organizuje predavanja, tribine, okrugle stolove... sa temama iz oblasti PR-a • Redovno obaveštavanje članica o PR aktivnostima, rad radnih grupa, godišnji prijem i konf, magazin • Čime se bavi, koje seminare organizuje, uglavnom poznajem članove Društva, koje nagrade dodeljuju • Član DSOJ • Da postoji • Društvo Srbije za odnose sa javnošću nastavilo je tradiciju PR društva Jugoslavije. • Punopravni sam član • To je strukovno udruženje stručnjaka iz oblasti PR-a.
  65. 65. SARADNJA SA DSOJSARADNJA SA DSOJ % 1. Veoma sam zadovoljan/na 18.2 2. Zadovoljan/na sam 34.4 3. Ni zadovoljan/na, ni nezadovoljan/na 43.5 4. Nezadovoljan/na sam 2.6 5. Veoma sam nezadovoljan/na 1.3 UKUPNO 100.0 41. Da li ste i koliko, uopšte govoreći, zadovoljni saradnjom sa DSOJ: 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 1 2 3 4 5 Deliberacija i pozitivni stavovi o saradnji sa DSOJ. Već i sami odgovori koje su nam poslali respondenti pokazuju ne mali stepen saradnje sa Društvom Srbije za odnose sa javnošću, ali kada je u pitanju odmeravanje zadovoljstva tom saradnjom, ima razloga za komentare. Naime, najučestaliji je odgovor da su ispitanici i zadovoljni i nezadovoljni njome. Svakako, zadovoljnih je mnogo više (53%), nego nezadovoljnih (4%). Praktično, njih bismo mogli da nađemo tek u kategoriji non respons.
  66. 66. RAZLOZI ZADOVOLJSTVARAZLOZI ZADOVOLJSTVA % 1. Dostupnost informacija iz struke 22.9 2. Redovne informacije o aktivnostima DSOJ, oglasi za posao 17.7 3. Izdavanje internog Biltena 3.1 4. Komunikacija sa članovima 8.2 5. Poboljšanje komunikacije i saradnje ljudi i organizacija koje se bave odnosima sa javnošću u Srbiji, ali i internacionalno 7.7 6. Povezivanje sa kolegama i koleginicama 12.3 7. Uređivanje tržišta stručnih usluga 2.3 8. Operativnost kancelarije i sekretara DSOJ 9.8 9. Popusti za edukativne programe i sveobuhvatni rad DSOJ na unapređenju struke 12.1 10. Nešto drugo. ŠTA... 3.9 UKUPNO 100.0 42. Molimo Vas da navedete čime ste zadovoljni u saradnji sa DSOJ (Moguće je dati do 3 odgovora): 0 5 10 15 20 25 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Višestruki razlozi zadovoljstva. Na prvom mestu to je dostupnost informacija iz struke, odnosno informacija o radu Društva i oglasi za posao. Sledi povezivanje sa kolegama i koleginicama, pa popusti za edukativne programe, odnosno rad DSOJ na unapređenju struke, ali ima i drugih razloga kao što je komunikacija sa članovima i organizacijama, operativnost kancelarije i sekretara DSOJ, itd.
  67. 67. RAZLOZI NEZADOVOLJSTVARAZLOZI NEZADOVOLJSTVA % 1. Neredovni sastanci 8.8 2. Zatvoren krug ljudi uključenih u određene aktivnosti DSOJ 22.2 3. Nema veću afirmativnu ulogu za struku, što je osnovni cilj postojanja 14.7 4. Nedostatak edukativnih programa 10.5 5. Članstvo koje nije aktivno tj. nezainteresovano je da doprinosi radu DSOJ 14.4 6. Stepen vidljivosti DSOJ u široj javnosti 23.2 7. Nešto drugo. ŠTA... 6.2 UKUPNO 100.0 43. Molimo Vas da navedete čime ste nezadovoljni u saradnji sa DSOJ: 0 5 10 15 20 25 1 2 3 4 5 6 7 Korisna kritička mišljenja. Razdvajanjem ova dva pitanja dobilo se na kvalitetu istraživanja, jer svima je upućen poziv da kažu i čime su nezadovoljni, što ne isključuje prethodno navedene stavove. Primedbe se odnose na izvesnu zatvorenost kruga ljudi uključenih u neke aktivnosti DSOJ, neredovnost sastanaka, neaktivnost članova, nedostatak edukativnih programa, a ima i onih koji zameraju na nedovoljnoj vidljivosti Društva u široj javnosti i što ono nema veću afirmativnu ulogu za struku.
  68. 68. PONUDA UČLANJENJA U DSOJPONUDA UČLANJENJA U DSOJ % 1. Jeste 39.8 2. Nije 48.2 3. Ne sećam se 12.0 UKUPNO 100.0 44. Da li Vam je do sada bilo ponuđeno da se učlanite u DSOJ (ako već niste član): 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 1 2 3 Primedbe ponudi za nečlanove. Samo jedan deo ispitanih nije učlanjen u DSOJ, ali i njima je, po sopstvenom priznanju, bilo ponuđeno da se učlane, mada ima i onih koji kažu da im to nije predočeno kao i onih koji se ne sećaju toga. U svakom slučaju, istraživanje je značilo nov kontakt koji je naišao na odziv članova i nečlanova DSOJ, što unapređuje njegovo delovanje i u ovom smislu.
  69. 69. RAZLOZI NEUČLANJENJARAZLOZI NEUČLANJENJA % 1. Ne verujem u efikasnost strukovnih udruženja 14.1 2. Ne poznajem principe i osnovnu ideju postojanja DSOJ 6.2 3. Nedovoljno je ljudi iz struke koji su članovi DSOJ 4.7 4. Do sada nisam dobila/dobio poziv za učlanjenje 51.6 5. Neki drugi razlog. KOJI... 23.4 UKUPNO 100.0 45. Koji su razlozi za to što se do sada niste učlanili u DSOJ (ako još niste član): 0 10 20 30 40 50 60 1 2 3 4 5 Izostali pozivi za učlanjenje ili nešto drugo. Na ovo pitanje odgovorilo je nešto više od 60 anketiranih, a dobra polovina njih kaže da nije dobila poziv za učlanjenje u DSOJ, što je dvosmislen odgovor jer teško je pretpostaviti da se on pojedinačno svim zainteresovanim i može uputiti. Izvestan broj ljudi ne veruje u efikasnost strukovnih udruženja ili ne poznaje ideje i principe na kojima Društvo počiva. Uz stav da DSOJ ne okuplja dovoljno ljudi iz struke, u listingu se mogu naći i neki samokritički stavovi.
  70. 70. PROMENE U DSOJ KAO USLOVPROMENE U DSOJ KAO USLOV % 1. Nešto bi trebalo promeniti, ali ne znam šta 15.3 2. Ne znam, ne umem da odgovorim 58.3 3. DSOJ treba da... 26.4 UKUPNO 100.0 46. Šta bi trebalo promeniti u DSOJ, da biste postali njegov član: 0 10 20 30 40 50 60 1 2 3 Predlozi ali i nedoumice o promenama. Oko šezdesetak ispitanika ukazalo je samo delimično na ono što bi trebalo promeniti da bi se ljudi učlanili u DSOJ, jer više od polovine nije umelo to da formuliše. Ipak, odgovori ostalih su korisni i Društvo će se pozabaviti njima, analizirajući priloženi listing. Neki misle da DSOJ treba da upozna većinu onih koji se bave PR-om i da ih pozove, da proširi krug kompetentnih, da bude otvoren za saradnju, razvije aktivnosti ka lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima, da bude prisutniji u javnosti, da promoviše struku, da smanji članarinu, itd.
  71. 71. LISTING ODGOVORA PIT. 45 i 46LISTING ODGOVORA PIT. 45 i 46  45: Isključivo i samo: odlaganje pristupanja pod pritiskom svakodnevnih obaveza • Nemam poseban razlog • Firma nije uplatila članarinu • PR u lokalnim JKP je specifičan i poseban, u sadržaju rada DSOJ nema bliskih sadržaja • Nisam razmišljao o tome • Ne postoji razlog • Poslovi PR-a mi, do nedavno, nisu bili osnovni tj. primarni na prethodnim radnim mestima • Nisam samo PR • Poslala sam aplikaciju još prošle godine, ali nisam dobila odgovor niti člansku kartu. • Vreme • Smatram da treba više da uradim za struku da bi moje članstvo bilo prihvaćeno • Nemarnost (neplaćena članarina) • Ne volim elitistički stav bazično polupismenih članova DSOJ, časni izuzeci • Znam da mogu, ali mi je pomalo degutantno da se sama pozivam, a možda uopšte nisam stručna. • Mislim da nema efikasne aktivnosti.  46: Da upozna više ljudi koji se bave PR-om svakodnevno, ne samo uzak krug ljudi • Da postane važan segment društva, privrede, vlasti... • Da nastavi svoj rad • Otvorenost za saradnju • Razmotri visinu članarine i odnos uloženog / vraćenog • Razvija sadržaje na granskom principu, tj. i prema PR u lokalnim zajednicama i J(K)P • Da bude prisutniji u javnosti i vodi računa o promociji struke, kao i da šalje poziv ljudima iz struke • Cene i etabliranje nekih zaista stručnih ljudi • Smanji cifre za kotizacije, ne zaradjuju svi dobro • Pojeftini članarinu :) • Niža članarina • Trebalo bi da dobijem poziv i da osetim da neko o meni kao o članu brine, da nisam sama • Više neformalnog druženja i razmene informacija • Da ima članove koji SVI poseduju kvalitetno stručno znanje i pristojan nastup, kao minimum uslova • Uputi mojoj organizaciji zvaničan dopis i ponudu za učlanjenje • Bude aktivniji u svojim planovima • Osmisli aktivnosti koje mogu pomoći svakodnevnom radu PR stručnjaka svih rangova • Sistem regrutovanja novih članova • Da postane prepoznatljiviji u promociji novih tendencija.
  72. 72. 2.6.2.6. OSTALOOSTALO
  73. 73. DODATNI STAVOVIDODATNI STAVOVI 55. Da li imate još nešto da dodate u vezi sa stanjem i razvojem odnosa sa javnošću u Srbiji danas...  Nisu svi ispitanici imali šta da dodaju posle odgovora na zaista obiman i sveobuhvatan upitnik (koji su i sami tako ocenili), ali mnogo onih koji su to učinili saopštili su dragocene činjenice i predloge  Većina je bila veoma kritična prema praksi „samoproglašavanja” ljudi, koji nisu dovoljno kompetentni, za PR stručnjake i njihovim nastupima u javnosti, zahvaljujući samo tome što su možda zgodni i rečiti  Traži se veće angažovanje DSOJ na sređivanju stanja u struci, na eventualnom licenciranju, stepenovanju zvanja u odnosima sa javnošću, uspostavljanju profesionalnih standarda i etičkih principa, kriterijuma za bavljenje delatnošću, edukacijom javnosti i menadžera da bolje razumeju i vrednuju pravi PR  Predlaže se i zakonska zaštita struke i njeno određivanje kao društvene potrebe, odnosno dela odgovornosti svake organizacije, pa u vezi s tim i unapređenje tretmana odnosa sa javnošću i nagrađivanja ljudi  Neki respondenti visoko pozicioniraju ovu struku i zato veoma kritički ocenjuju neke pojave u njoj, zamene za neke druge delatnosti (npr. marketing), oni na tom planu vide veliku ulogu DSOJ i traže odgovarajući angažman, kritikujući što agencije (na koje se ne može svesti ceo PR) ne čine ništa zajednički u tom smislu  Upućuju se pohvale korišćenju društvenih mreža, komplimenti nekim pojedincima (Srba Jovanović, Miloš Đajić), kao i ovoj online anketi.
  74. 74. LISTING PITANJA 55 (I)LISTING PITANJA 55 (I)  Da se više promoviše potreba za PR strukom i da se jasno definišu opisi poslova po kategorijama: saradnik za odnose s javnošću, savetnik, PR, PR menadžer, šef službe za odnose s javnošću. • Ljudi koji se bave PR-om uglavnom se sami bore za svoje mesto u organizaciji i mnogo vremena troše na objašnjavanje važnosti PR-a. Potrebno je zakonski zaštititi struku i aktima preduzeća obavezno planirati mesto PR-a kao društvenu potrebu. Odnosi s javnošću su deo društvene odgovornosti svake organizacije i u skladu sa tim osobe koje se bave tim poslom treba da budu zaštićene i nagradjene. • Danas nažalost PR menadžeri postaju devojčice koje su kroz medije došle slučajno bez radnog iskustva i misle da je PR isto kao i što je i portparol. UŽAS, ili novinari koji predju da budu PR menadžeri misle da su PR menadžeri samo zato što imaju radno iskustvo u novinarstvu, uglavnom radom na Televiziji. PR je sasvim nešto VIŠE! • Da Društvo nastavi i intenzivira aktivnosti • Stanje je sasvim isto kao što je i država per se • Uključiti PR stručnjake iz različitih sfera društva, a ne samo finansijskog sektora • Napreduje zadnjih godina • Anketa je iscrpla sva moguća pitanja • PR se u poslednje vreme više prepoznaje kao "jeftina" zamena za marketing ili se koristi za "prepucavanje" • Nije najjasnije u kom pravcu će se DSOJ razvijati; za sada je jasno da ima napretka, ali su dominantni stari kalupi+neke "na prvu loptu moderne" ideje, koje sve zajedno neće doprinositi kvalitetnijem razvoju struke. Sjajno je što ima veoma kreativnih i pristojno obrazovanih ljudi koji se bave PR-om. No, čini se da je još uvek većina onih koji su tu zbog primanja i pozicije. Ovi poslednji se, po pravilu, ne uključuju u aktivnosti DSOJ, osim što su formalno članovi. • PR se mora dovesti u stanje neophodnosti, uvažavanja i važnosti a ne, kao sada, da bude "poligon" za namirivanje i plaćanje "zaslužnih" • Ogroman prostor za organizovano delovanje je veliki izazov za DSOJ • Mala bara puno krokodila •
  75. 75. LISTING PITANJA 55 (II)LISTING PITANJA 55 (II)  U proseku, u Srbiji je profesija PR daleko od pozicije profesije u kompanijama, državnim institucijama... društvu uopšte. Eto posla za naredne generacije, koje to mogu da promene samo rezultatima svog rada a ne agitovanjem • Bolje je u odnosu na prethodne godine. Poboljšati komunikaciju među članovima i od strane DSOJ, veći broj seminara, okupljanja, edukacija... • Direktno je vezano za medije koji nezadrživo propadaju. Ta činjenica utiče na sve koji se bave ovim poslom • Generalno nepoznavanje struke • Volela bih da više ne čujem izjave poput: "PR je izmišljeno zanimanje", a da, do tada, ne prodje baš mnogo vremena • Agencije koje bi trebalo da su pokretači razvoja ne unapredjuju struku, ne rade zajedno na rešavanju problema sa kojima se svakodnevno suočavamo. Sa medijima komuniciraju osobe koje ne razumeju njihovu profesiju i time narušavaju reputaciju PR profesije • Da se PR delatnost ne vezuje prvenstveno kroz rad agencija, već da je akcenat na struci ma gde ko radio • Neetičnost • Upitnik je dosta obiman, možda samo još jednom podsećanje na to da svako može sebe PR- om i neznajući da to ništa ne znači tako formulisano, možda i ovi rezultati doprinesu pomeranju u napred u ovoj mutidisciplinarnoj oblasti • Drago mi je da je Miloš krenuo sa intenzivnijim korišćenjem društvenih medija u DSOJ-u :). Sve pohvale Online anketi!!!! Jasno, sažeto i veoma pregledno kreirana aplikacija!!!! • Ovoj profesiji u Srbiji generalno fali integritet, koji će biti postignut tek kada sama struka bude prestala da prihvata "stručnjake" koji smatraju da je dovoljno biti lep, koketan i rečit da bi se bavio PR-om, što je najčešći slučaj. Samo DSOJ može mnogo uticati na struku oštrijim kriterijumima za prijem u članstvo, koja mora da bude ćast i privilegija, i to je suštinski zadatak DSOJ, a ne masovno prikupljanje simbolične članarine • Neophodno podizanje profesionalnog nivoa struke i paralelno s tim rad na podizanju mesta struke u široj javnosti •
  76. 76. LISTING PITANJA 55 (III)LISTING PITANJA 55 (III)  Anketa je sveobuhvatna • Neophodne specijalizovane školske ustanove za edukaciju ovog profila kao i saradnja sa takvim institucijama u inostranstvu • LICENCIRATI STRUKU! • Još je to nedovoljno, jedva ćekam rezultate ankete • U kompanijama se uglavnom odnosi s javnošću vezuju sa eksterne javnosti, tako da se malo pažnje posvećuje internim javnostima. Ovo dovodi do zabune menadžmenta kompanija o tome šta su zadaci PR sektora • Treba organizovati praktične seminare za edukaciju na temu komunikacija putem društvenih mreža • Potrebno je još više angažmana i više sredstava za rad DSOJ • Bravo za Srbu Jovanovića i Miloša Djajića na radu za doprinos PR struci! :) • Najpre bih pohvalila sve veću aktivnost DSOJ. Smatram da prepoznavanje važnosti odnosa s javnošću u Srbiji svakodnevno raste. Ipak, dalja budućnost ove profesije u najvećoj meri zavisi od stručnosti i ličnog integriteta onih koji se njome bave. Stoga se zalažem za uvodjenje profesionalnih licenci i postavljanje visokih kriterijuma za njihovo dobijanje • Zaista mislim da stvari idu na bolje za PR u Srbiji. Jedino mi još smeta često pogrešno povezivanje ličnog izgleda i imidža sa stručnošću. Kao da samo lepi ljudi mogu da se bave poslovima koji podrazumevaju i javni nastup, a često se misli i da je samo to dovoljno za bavljenje PR-om. Mislim da nam je ta velika bitka ostala nedobijena. A možda je ne bi trebalo ni vojevati. Srdačan pozdrav • Volela bih da u našoj zemlji, kao u inostranstvu, postoje mogućnosti da ljudi iz drugih profesija, nakon edukacije iz oblasti PR, mogu da udju u ovu profesiju •
  77. 77. LISTING PITANJA 55 (IV)LISTING PITANJA 55 (IV)  Ide na bolje, ali nedovoljno brzo i što je još veći problem, nedovoljno profesionalno, moramo da stavimo do znanja široj javnosti da su odnosi s javnošću naučna disciplina i da se edukujemo mnogo više, u čemu vidim vodeću ulogu DSOJ-a u iniciranju proaktivne uloge članstva u zastupanju interesa razvoja struke. I moramo da odvojimo "žito od kukolja" u svakom smislu. Danas svako polaže pravo na zvanje "menadžer za odnose s javnošću", a to nije baš tako u drugim profesijama. • Malo je 500 karaktera • Potrebno je mnogo veće uvažavanje ljudi koji se bave ovim poslom od strane poslodavaca • Na osnovu iskustva u radu sa kolegama iz inostranstva, smatram da je kvalitet usluge u pojedinačnim slučajevima iznenadjujuće visok. Ipak, nephodno je uspostaviti čvršću saradnju medju kolegama unutar struke i intenzivno raditi na edukaciji, kako PR-ova, tako i šire javnosti. Samo napred • Obzirom da sam u svom master radu istraživala stanje PR delatnosti u Srbiji, mogu reći da na osnovu rezultata ono nije na zavidnom nivou, naročito gledano sa etičkog aspekta. Stoga bi trebalo veliku pažnju posvetiti upoznavanju PR menadžera Srbije sa osnovnim etičkim normama koje treba poštovati prilikom obavljanja svojih aktivnosti. Mislim da je to jedan od načina da se unapredi struka u celini, ali i poveća poverenje javnosti. • Nedovoljno obučeni ljudi, opšta javnost ne poznaje čime se zapravo bavi naša struka, mnogi se "samodeklarišu" kao PR-ovi te ih ljudi povezuju sa raznim promoterkama, jer se PR-om nazivaju i hostese u restoranima i klubovima...
  78. 78. 3.3. REZIMEREZIME
  79. 79.  Istraživanje je uspelo s obzirom na nekoliko kriterijuma – odziv ispitanika bio je relativno solidan, mada bi veći odziv doneo nov kvalitet nalazima, ispitani su mnogi članovi ali i više nečlanova DSOJ, upitnik je zahvatio širok spektar tema i problema, online anketa je naišla na dobar prijem, a rezultati su uporedivi sa nekim ranijim podacima...  Oprez u zaključivanju proističe iz ograničenosti uzorka, jer u Srbiji nema pouzdanih podataka o broju i strukturi organizacija koje imaju PR delatnost, odnosno o ljudima koji se bave ovim poslom  Reč je o mlađim, obrazovanim i za odnose sa javnošću dosta osposobljenim licima, među kojima je najviše žena  Oni rade u agencijama, državnim i javnim preduzećima, ali i u radnim organizacijama i NVO sektoru a svi se suočavaju sa brojnim problemima od kojih su najveći nerazumevanje struke u javnosti i menadžmentu, kao i nedovoljna sloboda kreativnosti i finansijska obezbeđenost projekata ali i pojedinaca koji se time bave  Odnosi sa javnošću se stabilizuju kao profesija, koju većina ne bi menjala, mada su mnogi ljudi u nju došli iz drugih delatnosti, pre svega iz medija i novinarstva, dok su se mlađi opredelili za nju još tokom školovanja
  80. 80.  Respondenti zapažaju razvoj PR delatnosti u Srbiji pre svega kroz njeno širenje, dok joj zameraju na nedovoljno standardizovanoj poziciji, oceni rezultata i nedostatku licenciranja, pa se u tom pogledu očekuje angažman dobro ocenjenog Društva za odnose sa javnošću  Struktura poslova kojima se bave ispitanici razlikuje se u zavisnosti od mesta rada, posebno u agencijama i ostalim organizacijama, a zapaža se češće bavljenje praktičnim problemima praćenja zastupljenosti organizacije u javnoj komunikaciji, a ređe rad na postavljanju temeljnih principa, planova i projekata, edukacije zaposlenih i analize relevantnih društvenih tokova, misije i vizije organizacije, itd.  Stručni ljudi iz PR delatnosti ispoljili su i zavidnu dozu kritičnosti prema stanju i razvoju struke, skrenuli su pažnju da agencije ne mogu da je predstavljaju u celini, zahtevali su da se delatnost zaštiti i zakonom kao društveno potrebna i odgovorna u svakoj demokratskoj zajednici  Društvo za odnose sa javnošću dobilo je nove podsticaje i obaveze iz ove ankete, a njegovi članovi i ostali PR delatnici priliku da se suoče sa sopstvenom slikom o svojem poslu i njegovim dometima  Trebalo bi jednom sondažom proveriti kakvi su stavovi opšte, stručne i poslovne javnosti o odnosima sa javnošću u Srbiji uopšte.
  81. 81. HVALA!HVALA!

×