Mentorski priručnik

Mentorski priručnik
MENTORSKI PRIRUČNIK ,,KAD PORASTEM BIĆU..." Connecting Ljiljana Popović 2021.
Recenzent i inicijator: Deniz Hoti Recenzent i inspiracija: Aleksandar Trudić Autor i dizajner: Ljiljana Popović
Ljiljana Popović je diplomirala psihologiju a masterirala psihologiju obrazovanja na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tokom svojih studija se upoznala sa svetom volontiranja, omladinskog rada i Erasmus+ programa, nakon čega je stekla i višegodišnje iskustvo u radu sa mladima i karijernom savetovanju. Kreirala je mentorski program u okviru ,,Kad porastem biću…“ programa u čijem izvođenju učestvuje već tri godine. Trenutno pohađa edukaciju za porodičnog sistemskog psihoterapeuta u okviru Asocijacije Sistemskih Terapeuta u Beogradu, a prva sledeća edukacija u planu joj je Design Thinking Facilitation. Deniz Hoti je serijski preduzetnik, filmski autor i konsultant u oblastima društvenih inovacija, obrazovanja i omladinskog rada, sa više od 10 godina iskustva u javnom, korporativnom i civilnom sektoru u Srbiji. Nagrađivan je za dizajniranje edukativnog programa „Kad porastem biću...“. Autor je Priručnika za projektnu nastavu i nastavu na daljinu. Osnovao je Connecting. Ko-osnovao je SINHRO hab i Trip house. Aleksandar Trudić je sertifikovani trener i omladinski radnik, a diplomirao i masterirao sociologiju. Član je baze trenera Saveta Evrope, baze eksperata SEEYN i Mreže organizacija za decu Srbije (MODS). Autor je nekoliko članaka i priručnika iz oblasti omladinskog rada, medijacije i esencijalnih veština. Omladinski radnik Organizacije kreativnog okupljanja, Beograd.
Sadržaj KPB Učesnici i Omladinski radnici o KPB programu.... 4 Rezime.................................................................... 5 Ideja – Connecting i Mentorstvo ........................... ....7 Mentorstvo ............................................................ 10 Između suprotnih polova........................................ 11 Mentorski tok ........................................................ 13 Faze i zadaci .......................................................... 14 A šta sa sastancima? ............................................. 20 Kompetencije KPB Mentora .................................... 23 Karakteristike Mentija ........................................... 27 Potencijalni problemi ............................................. 30 Zaključak .............................................................. 34
KPB Učesnici i Omladinski radnici o KPB programu Kad porastem biću… mentorski program je jedinstven na našim prostorima jer koristi metodologiju omladinskog rada. Omladinski rad je izuzetno moćan alat koji pomaže mladima da osveste svoje talente i vrednosti, potom prepoznaju prilike na tržištu rada i da na kraju uz konsultacije sa mentorima, iskusnim profesionalcima, donesu informisane odluke o svojim budućim koracima. Deniz Hoti, direktor Connectinga Mentorski program je za mene pre svega bio jedno novo, veliko iskustvo. Iskren da budem nisam imao prevelika ocekivanja, ali odmah po pocetku samog uvideo sam koliko mi zapravo citav proces prija i pomaze u mom napredovanju na svim poljima. Sve postavljenje ciljeve na pocetku programa smo ispunili i time otvorili puteve ka novim, sto je po mom misljenju veoma bitno. Zahvalan sam kako mentoru, tako i celom "Connecting" timu na prelepom iskustvu. Nikola Adamović, učesnik KPB programa 2019 Kad Porastem Biću mi je pružio mnogo mogućnosti. Počevši od samospoznaje, preko upoznavanja novih divnih ljudi, novih prilika i prilika da se po prvi put oprobam u stvarima u kojima nikada nisam, pružio mi je potporu i veru u sebe, svoje snove i želje. Mentorski program bio je posebno zanimljivo iskustvo, u kome sam se takođe našla prvi put. Za mene je to bio jedan kreativan proces koji mi je dao krila i mogućnost da dublje upoznam sebe i ono što jesam, i ono što je najbitnije u našim godinama, čime želim da se bavim i koji je moj put. Divno iskustvo, mnogo lepih prijateljstava i defitivno odluka koju bih svakom srednjoškolcu preporučila! Milica Anđelić, učesnica KPB programa 2019
Kad porastem biću... je fenomenalan program koji bih preporučio svim srednjoškolcima. Kada sam došao u Petnicu nisam znao šta da očekujem, i glavni razlog mog prijavljivanja bio je strah od javnog nastupa. Kroz neobična predavanja, zanimljive radionice, i tokom priče sa drugim polaznicima, nakon kampa uspeo sam da se oslobodim treme, i od tada održim predavanje o maturskom radu, i učestvujem na debatama u mom gradu, samo što mi sada nisu drhtale ruke. Iako mi je pažnja bila usmerena samo ka javnom nastupu, tokom programa sam slušao predavanja o započinjanju sopstvenog biznisa, i pričao o lepim idejama sa ljudima mojih godina. Nakon što se program završio krenuo sam da razmišljam o tome, odlučio da se iskušam, i sada imam mali biznis na koji sam jako ponosan. Mentorski program je bio sjajan. Dobio sam priliku da pričam sa osobom koja sada radi baš ono što bih ja voleo, i da je ispitam o svemu vezanom za posao, od upisivanja fakulteta, preko pravilne komunikacije, do razvijanja karijere, a na kraju smo čak i počeli projekat na kome sam nastavio da radim kasnije. Mentor mi je dao smernice o tome kako se počinje projekat, i kako se pravilno sprovodi, što mi je pomoglo da razumem zašto mi je pre toga završavanje projekta pravilo problem. Sve u svemu izvanredno iskustvo! Jovan Janković, učesnik KPB programa 2020 Hej, ja sam Luka, polaznik pete generacije “Kad porastem biću” programa. Za KPB sam se prijavio sa očekivanjem da upoznam nove ljude, međutim, na kraju sam dobio mnogo više od toga. Mentorski program mi je pomogao da iz korena promenim svoj način života. Uvek sam pun ideja, ali sam bio izuzetno lenj i nisam bio istrajan u stvarima i projektima kojima sam se bavio. U toku programa naučio sam da razumem sebe, počeo sam da menjam svoje navike i kako lično tako i poslovno napredovao. Ljudi koji vode program su profesionalci u svom poslu, ništa se ne prepušta slučaju i intenzivno se forsira razvijanje intelekta u skladu sa vremenom u kojem živimo i u kojem ćemo živeti u narednim decenijama. Svakako bih svima koji imaju entuzijazma, volje i energije preporučio da se prijave za jedan ovakav program! Luka Radaković, KPB učesnik 2020
Rezime Mentorstvo predstavlja posvećen odnos dve (pa čak nekad i više) osobe fokusirane na rast i razvoj. Kako bismo u potpunosti razumeli „Kad porastem biću...“ mentorstvo moramo razumeti sledeće: 1. „Kad porastem biću...“ program 2. Definiciju mentorstva i razliku od njemu sličnih pojmova 3. Mentorski tok 4. Faze i zadatke 5. Mentorske sastanke 6. Mentora 7. Mentija 8. Probleme do kojih može doći Da bismo što bolje predstavili mentorski proces mi smo na ovaj način i podelili naš priručnik, kako bismo pojam približili prvenstveno „Kad porastem biću...“ mentorima i mentijima, ali i drugim pojedincima koji bi voleli da se upuste u mentorstvo a nisu do sada znali kako i koje korake bi preduzeli. Zato ćemo na početku posvetiti pažnju samom KPB programu, KPB cilju, misiji i viziji, i objasnićemo strukturu samog programa kako bi čitalac mogao da razume kako se sam mentorski proces uklapa u celokupan program. Nakon toga posvetićemo se temama mentorstva. Definisaćemo mentorstvo i prikazaćemo suštinske razlike od sličnih pojmova. Prikazaćemo i sam mentorski tok kao i faze i zadatke kroz koje svako mentorstvo mora proći. Zatim, preći ćemo na objašnjavanje kompetencija i poželjnih veština mentora i mentija kao ključnih činioca samog procesa. Na samom kraju odvojićemo posebno mesto za potencijalne probleme do kojih može doći kao i predložena rešenja.
Uz to, biće i priče o samom mentoru i mentiju i tome šta treba da poseduju da bi mentorstvo bilo uspešno. Takođe, dobiće uvid u potencijalne probleme koji mogu nastati tokom mentorskog procesa kao i predloge za njihovo rešavanje, što će pomoći u promišljanju o mentorstvu i spremanju i za nepovoljne situacije. Čitalac će biti u prilici da nauči šta je mentorstvo, šta ono podrazumeva kao i šta ne podrazumeva i gde se nalaze mentorske granice. Takođe, naučiće kroz koje faze i zadatke treba jedan mentorski proces da prođe kako bi dostigao cilj i ocenu kvalitetnog mentorstva. Zatim, čitalac će imati priliku da uvidi kako se može lako organizovati mentorski sastanak i koje su tehnike tu da uskoče u pomoć.
Ideja – Connecting i Mentorstvo Reči kao mentorstvo i mentorski program se danas mogu čuti na sve strane u profesionalnom razvoju, najčešće u kompanijama. Mentorstvo se organizuje za lekare, nastavnike, zanatlije, na fakultetu za master i doktorske studente... Međutim, šta je sa starijim osnovcima, srednjoškolcima i novim studentima, brucošima? Šta je sa velikim odlukama na koje oni nailaze koje su veoma važne i koje će uticati na njihov dalji razvoj? To su odluke poput odabira smerova, fakulteta, fokusiranja na određene hobije i njihovo potencijalno pretvaranje u moguće profesije, način balansiranja između obaveza, škole, različitih kurseva i društvenog života ili biranje između sporta, muzike, umetnosti i nauke. Izbori i odluke su svuda oko nas! Napravite pauzu i razmislite o tom periodu. Ko je bio tu za vas? Da li bi vam dobro došlo da je tu bio neko, dovoljno mlad ali ipak i dovoljno odrastao i mudar, sa dovoljno iskustva da vas osnaži i ukaže na opcije kuda bi mogli da idete i na osnovu čega biste mogli da donesete odluke? Na ovoj osnovi nastao je ,,Kad porastem biću...“ mentorski program!
Mentori su omladinski radnici, pedagozi, psiholozi, iskusni umetnici, naučnici, preduzetnici! Oni su tu da svoje znanje i veštine, tačnije svoju bazu resursa podele sa svojim mentijem. Iz našeg iskustva, ova prilika je značila podjednako i mentorima i mentijima, kao period tokom kojeg su imali mogućnost i posvećivali određeno vreme ničemu drugom do sopstvenom razvoju i pomagali u razvoju jedne mlade osobe. Na samom kraju godišnjeg programa, KPB polaznici na Sajmu zanimanja i praksi imaju prilike da svoja stečena znanja primene tako što će pronaći odgovarajuću praksu i/ili posao u nekoj od partnerskih kompanija. A sada, nakon što smo završili uvod u našu „Kad porastem biću...“ priču, želimo da vas uvedemo u priču o mentorstvu! Ovaj priručnik ima dvojnu ulogu. Prva uloga je uloga strukturacije KPB mentorstva i sakupljanje svih važnih pojmova, definicija i koncepata na jedno mesto kako bi KPB mentori i mentiji mogli lakše da se snađu u ovom procesu. Druga uloga priručnika je širenje ideje mentorstva. Pored KPB učesnika, ovaj priručnik biće dostupan svima koji žele da saznaju nešto više o mentorstvu i usude se da na svoju ruku organizuju i stupe u mentorski odnos. Priručnik se može koristiti kao pomoć i kao vodič u tome šta mentorstvo jeste, a šta nije, i šta sve treba da obuhvati da bi bio dobro i kvalitetno ali i jedinstveno organizovano.
,,Kad porastem biću...“ program (u daljem tekstu KPB) je iniciran u Connecting-u sa idejom da mladima pruži priliku da se upoznaju sa današnjim poslovnim svetom i karijerom, da se razviju, steknu nova znanja i veštine kroz neformalno obrazovanje. KPB program se sastoji iz 5 pažljivo osmišljenih celina: 1.) Informisanje mladih, putem digitalne kampanje i uživo, putem 1-časovnih vršnjačkih radionica koje se dešavaju u tačno 10 gradova širom Srbije; 2.) Unapređenje „mekih veština”, priprema za kamp, kroz onlajn vebinare i kurseve na temu timskog rada i asertivne komunikacije; 3.) Kad porastem biću… kamp, 6 -dnevni letnji kamp koji se dešava u Istraživačkoj stanici Petnica; 4.) 3-mesečni mentorski program, 1:1 rad sa profesionalcima iz različitih industrija; 5.) Sajam praksi, jednodnevni događaj tokom kojeg najbolje kompanije sa ovih prostora upoznaju Kad porastem biću… polaznike i predstavljaju svoje programe praksi. Centralni deo programa predstavlja kamp u Petnici, gde mladi imaju priliku da se skupe i šest dana rade na upoznavanju sebe i karijernog sveta oko sebe uz iskusne omladinske radnike i trenere. Tokom ovih šest dana oni imaju priliku da nauče šta je to 4.0 revolucija, obrazovanje za karijeru i projektno ucenje, i iskuse sve to odmah na licu mesta kroz rad na samom projektu koji podstiče kreativnost, timski rad, odgovornost, radoznalost i istraživanje. Nakon kampa, sledi dvodnevni trening kada se pokreće sledeća KPB faza o kojoj će upravo biti reči u ovom priručniku – mentorska faza! Tada svi učesnici kampa magično postaju mentiji i ulaze u jedinstveni mentorski odnos sa dodeljenim mentorom.
Kako bismo kvalitetno predstavili mentorstvo, krenućemo prvo sa uvodnom pričom o tome koja je ideja mentorstva i šta je glavno što čini jedno mentorstvo, kako bismo prešli na razgraničavanje mentorstva od njemu sličnih pojmova kao što su psihoterapija, supervizija ili savetovanje. Nakon toga ćemo se upoznati sa mentorskim tokom, da bismo mogli da pređemo detaljnije faze i zadatke koje je potrebno završiti i proći kako bi mentorstvo bilo uspešno. Kada završimo, ulazimo još detaljnije u mentorstvo i pričamo o samim sastancima, tipovima sastanaka i preporukama za što bolju organizaciju. Posebna poglavlja smo izdvojili kako bismo predstavili što bolje dve glavne karike mentorstva: mentora i mentija. Ovde će glavna reč biti o njihovim važnim karakteristikama i kompetencijama koje bi trebalo da imaju kako bi mentorstvo dobilo na značaju i ispunilo svoju funkciju. Na samom kraju, odvojen je i poseban deo gde će glavnu reč preuzeti potencijalni problemi na koje jedan mentorski par može da naiđe. Pa, da počnemo!
Mentorstvo Legenda kaže da je mentorstvo bilo poznato još u antičko doba i prvi mentor se pojavljuje u Odiseji. Naime, Odisej je pre odlaska u Trojanski rat poverio svom prijatelju Mentoru svoga sina Telemaha i naložio mu je da se umesto njega brine o Telemahu i njegovom razvoju. Grčka legenda Mentorstvo je proces tokom kojeg se stvara poseban odnos između mentora i mentija koji zajedno uče, razmenjuju perspektive, kontakte i iskustva. Ključ mentorstva jeste osoba koja ima više iskustva i koja facilitira proces razvoja i učenja mentija/mentijke (u daljem tekstu menti) – osobe sa manjim iskustvom. On ili ona vodi svog mentija kroz period promene i procesa učenja do dogovorenog cilja. Oni tokom odnosa mentorstva, zajedničkim snagama rade na otkrivanju želja i ciljeva, na razvijanju veština, znanja i sposobnosti mentija da bi dostigli zajednički zacrtan mentijev cilj. Sve to se odvija kroz otkrivanje koje su to vrednosti koje čine mentija i šta je njemu/njoj važno u životu. Iako je mentorstvo odnos tokom kojeg se i mentor i menti razvijaju i uče, ipak je mentorski proces usmeren ka željama i ciljevima mentija. Mentijevo učenje i želje su na prvom mestu, one koje definišu zadatak i cilj odnosa dok je mentor tu da podržava, izaziva, i pomaže da se dostigne misija mentorstva. A kako bi se ispunila celokupna misija, važno je da menti ima svoju samostalnost i da tako i dođe do cilja kojeg je on/a želi i nastavi da korača samostalno i nakon mentorskog procesa. Zato je veoma važno da se mentorstvo shvati kao proces facilitacije, gde se mlađem i neiskusnijem članu ne daju gotova rešenja već se kroz razgovore menti upoznaje sa različitim pojmovima i konceptima važnim za njegov razvoj.
Mentorstvo možemo posmatrati kao prostor koji dele dve osobe, gde sve podeljeno ostaje poverljivo, gde obe strane imaju poverenje i razumevanje koje je okrenuto ka razvoju, otkrivanju, izgradnji kapaciteta i veština kroz jedinstven plan orijentisan ka određenoj osobi – mentiju. Sve gore spomenuto podrazumeva veliku motivaciju učesnika mentorskog procesa, kao i znanje o tome šta mentorstvo jeste a šta nije, kako bi se osigurali da se granice ka sličnim pojmovima ne prelaze. Zato ćemo u daljem tekstu predstaviti šta mentorstvo obuhvata, koje koncepte, shvatanja i metode rada podrazumeva, a koje ipak ne. Jer kao što već možemo da naslutimo, mentorstvo je ujedno lako i teško, komplikovano i nekomplikovano- Drugim rečima, ono je negde između!
Negde između... „Mentor osnažuje osobu da zamisli moguću budućnost, i veruje da ona može da se dostigne!“ Son Hickok Emocionalno ili kognitivno, direktivno ili nedirektivno... Mentorstvo je nešto između! Ono obuhvata i emocije i kogniciju, i akciju. Naime, veoma je važno razviti emotivnu sigurnost kako bi se napredovalo i na kognitivnom planu. Stoga, tokom mentorstva je važno održavati pravilan balans i sigurno okruženje koje će biti podložno za razmenu svih pitanja, briga, informacija i znanja između mentora i mentija što će i postaviti podlogu za mogući kognitivni napredak. Međutim, mentiju ne smemo samo pružati informacije, niti mu davati gotova rešenja, uz dobru emotivnu sigurnost. Mentija je važno informisati i motivisati, ali pri finalnim odlukama pustiti da samostalno donese odluku. T o znači pružiti podršku i lagan podstrek ali nikad odlučiti umesto njega/nje. Zbog prirode mentorstva koja je fleksibilna teško je razgraničiti mentorstvo od srodnih termina kao što su koučing, obuka ili trening, savetovanje ili psihoterapija, ili čak od karijernog vođenja, informisanja i savetovanja. Kako bi se mentorstvo pravilno sprovodilo, važno je znati razliku od srodnih pojmova.
Mentorstvo nije, ali obuka jeste: ●Orijentisana na zadatak koji treba ispuniti ●Vežbanje i prenošenje znanja, najčešće u ,,ex-catedra“ formatu ●Utvrđena sa ishodima učenja i formalnijim planom i programom Mentorstvo nije, ali savetovanje/psihoterapija jeste: ●Rad na promenama ličnosti i životnim krizama/problemima ●Neravnopravan odnos gde su sagovornici nejednakog statusa ●Prilika za bavljenje uzrocima problema i bavljenje prošlošću Mentorstvo nije, ali karijerno vođenje/savetovanje jeste: ●Usmereno samo na karijeru kao jednu oblast života ●Prilika da se pronađe posao i finansijska sigurnost Mentorstvo nije, ali koučing jeste: ●Davanje tehnika za lični razvoj. ●Fokusiranje samo na budućnost. Mentorstvo nije, ali supervizija jeste: ●Nadgledanje i ocenjivanje rada (monitoring). ●Fokusiranje samo na sada i ovde. ●Nadgledanje u okviru struke.
Iako je važno usvojiti ove razlike i ne prelaziti granice mentorstva koje su veoma potrebne, mentorstvo predstavlja jedan fleksibilan proces unutar svojeg pojma. Kao ljudi koji idu istim putem drugačijim korakom, ili reka koja teče istim koritom na različite načine svakim danom, svako mentorstvo teče nekako isto ali nekako drugačije. Kako bismo videli šta mentorski tok zaista podrazumeva i kako se postavljaju pomenute granice pređimo na sledeće poglavlje!
Mentorski tok „Ako želiš da hodaš brzo, koračaj sam, ako želiš da stigneš daleko, koračaj sa nekim.“ Afrička poslovica Mnogi mentorstvo upoređuju sa dvosmernom ulicom. Sonja Dakić, preduzetnica i mentorka konkretno kaže da je mentorstvo prostor za mentora i mentija, okruženje gde se razmenjuju ideje, znanja, i mišljenja i okruženje gde se pruža podrška. Da bi mentorstvo bilo kvalitetno izuzetno je važno postići uzajamni dogovor. Dogovor je suština svakog odnosa. Prvo i osnovno, važno je razumeti i dogovoriti se unapred koliko će mentorstvo da traje – koji i koliki vremenski opseg će obuhvatati kako bi i mentor a i menti mogli da se pripreme, razumeju sam tok i znaju kada da očekuju završetak mentorskog iskustva. Shodno tome, kako bi mentorski tok imao svoj smisleni početak i kraj, važno je definisati očekivanja, i odgovoriti na njih i staviti ih u realni okvir. Kako bi se mentorstvo završilo uspešno, i kako bi obe strane bile zadovoljne potrebno je napraviti realna očekivanja, što ponekad podrazumeva i spuštanje kriterijuma sa obe strane, jer ipak mentorstvo jeste proces, odnos koji traje i od kojeg ne možemo očekivati ,,instant“ promene i savršenstvo. Mentor i menti moraju razumeti jedno drugo, i kao i u svakom drugom odnosu da se stavljaju na tuđe mesto, i poštuju tuđe vreme i obaveze.
Zato je važno da se ustanove i granice. Granice u tome šta mentorstvo jeste a šta nije, ali i u jednostavnijim stvarima kao što je način komunikacije. Važno je da se mentorski par odmah dogovori kako će komunicirati i raditi, i da ustanovi da li je u redu ili ne da komuniciraju i van dogovorenih sastanaka. Takođe, i za ovaj proces tj. učenje važi pravilo koliko daš toliko ćeš i da dobiješ! Sve zavisi od samog mentorskog para, njihova posvećenost uzrokuje rezultate. S toga, za što kvalitetniji mentorski proces važno je imati posvećenog mentora i mentija koji će aktivno i savesno prići ovom procesu razvoja, sa velikom dozom odgovornosti. Uz to veoma je važno da se odnos zasniva na poverenju i iskrenosti. Jer bez iskrenosti mentor neće znati na koji način i u kojoj oblasti da pomogne mentiju a bez poverenja menti neće moći da iskaže sve što mu je na umu, i odnos može da zaluta. Zato je važno da obe strane budu sigurne da se poverljive informacije neće deliti sa “strane” i da će poverenje uvek postojati. Da sumiramo: dogovor, vreme, granice, očekivanja, posvećenost, poverenje i iskrenost! To su sve vrednosti koje pokreću mentorski proces i teraju ga da teče, slobodno ali u okviru mentorske strukture. Pravila zajedno sa negovanjem kreativnosti i slobode navode mentorstvo da se pravilno razvija. A kako svaki razvoj podrazumeva faze, ciljeve, i zadatke, sledeće strane će pričati baš o tome- o mentorskim fazama i zadacima.
Faze i zadaci “Daj čoveku ribu i nahranićeš ga na jedan dan, naučiš li ga da peca, nahranićeš ga za celi život.” Kineska poslovica Kao i svaka druga vrsta odnosa, svaki mentorski odnos je drugačiji i na svoj način jedinstven. Kakav će odnos biti zavisi od vas – od potreba mentija, znanja mentora, kao i od vaših osobina i senzibiliteta. Vi ćete zajedničkim snagama i svojim karakteristikama graditi odnos i prolaziti kroz različite tipove zadataka i faza u različito vreme od drugih mentorskih parova. Međutim ipak svaki mentorski odnos kao i osoba ima svoje razvojne faze i zadatke koje treba da uradi pre ili kasnije. Prva faza je faza pripreme. Ona počinje pre samog početka mentorstva, pre prvog susreta, i to je prostor gde se stvaraju prva očekivanja i razmišljanja o mentorstvu, iz kojih proizilaze i pitanja i nedoumice, ali i rešenja i odgovori. Druga faza je faza stvaranja odnosa. Ona obuhvata upoznavanje, sparivanje mentora i mentija, gde osobe otkrivaju ko im je mentor i sa kim će raditi narednih meseci na svom razvoju. Ovom fazom je takodje obuhvaćen i prvi zvaničan sastanak koji obuhvata dogovaranje i uspostavljanje pravila vašeg zajednickog rada i komunikacije. Nakon uparivanja i kreiranja dogovora na red dolazi i treća, veoma važna faza a to je faza otkrivanja i zacrtavanja ciljeva na kojima će mentorski par raditi kroz ceo proces mentorstva. I shod treće faze jeste potpisivanje Ugovora o mentorstvu i tada je mentorski par zvanično spreman da krene u sledeću fazu. Četvrta faza obuhvata celokupan rad na ciljevima. Ovo je najduža faza, sa kontinuiranim razvojem i učenjem, koja obuhvata veći broj sastanaka i najveći procenat mentorskog odnosa. Ujedno ona je i najkreativnija, i predstavlja najjedinstveniju fazu svakog mentorskog odnosa.
Poslednja, peta faza je faza redefinicije koja obuhvata poslednje sastanke mentora i mentija. Ona obuhvata evaluaciju, davanje povratnih informacija i osvrt na ceo proces, ali i redefinisanje međusobnog odnosa koji prestaje da bude zvaničan mentorski odnos. Priprema Priprema obuhvata početnu i veoma važnu fazu čitavog ovog procesa, s obzirom da je ona temelj na kojem se grade očekivanja, želje i stavovi prema mentorstvu koje nailazi. Iako su i mentiji važni u svakom delu pa i ovom, u ovoj fazi je ipak akcenat na pripremi mentora koji treba da „vode“ proces u skladu sa mentijem, i da u dijadi budu odgovorne osobe koje će znati odgovore na pitanja kao što su: Kuda sada? Šta raditi? Kako mentorski proces treba da izgleda? U toku ove faze, mentori treba da se pripreme, dopune svoje znanje, pronađu odgovore na pitanja koja imaju u vezi sa mentorstvom i upute se u sve neophodne faze i zadatke, kroz koje bi trebalo da prođu. „Kad porastem biću...“ ovu fazu najvećim delom rešava uz pomoć dvodnevnog treninga za mentore koji pruža mogućnost upoznavanja sa drugim mentorima, podstiče razgovor o konceptu mentorstva i priliku da se svi budući mentori upoznaju sa procesom kroz koji će prolaziti sa svojim mentijem. Naravno, osim treninga tu je i priručnik koji sada čitate i koji upravo služi kao uvod i priprema ali i podsetnik tokom procesa mentorisanja
Stvaranje odnosa Kada su se mentori ali i mentiji upoznali sa mentorstvom, dešava se podela ili formiranje mentorskih parova. Formiranje mentorskih parova je veoma važan proces u koji treba uložiti dosta razmišljanja o svim uključenim osobama i njihovim potencijalnim ciljevima, vrednostima, i željama za buduću karijeru ili pravac ka kojem žele da se kreću. Zato o ovome voditelji programa razmišljaju od samog početka KPB ciklusa. U odnosu na prikupljene informacije o mentorima i mentijima voditelji donose informisanu odluku i predlažu mentorske parove. S obzirom da su mentori i mentiji imali priliku da razgovaraju neformalno i formalno, kroz timske zadatke treninga, vrlo je moguće da će odnos već biti započet tokom 2-dnevnog treninga. Međutim, bez obzira na to koliko se mentor i menti znaju, važno je da prođu kroz prvi zvaničan sastanak i obave detaljnije upoznavanje. Razgovor može krenuti od motivacije, interesovanja, prethodnih iskustava, ciljeva i očekivanja. Naše iskustvo nam govori da postavljanje pravih pitanja može biti veoma značajno u toku prvog sastanka. Podsećamo da je prvi sastanak veoma važan jer predstavlja prvi zvaničan utisak o vašem mentorstvu i koji može biti odlična odskočna daska ako se postavi kvalitetno. Pri prvom sastanku se dešavaju razne stvari kao što je uspostavljanje dogovora, pravila komunikacije, ali i samo započinjanje vašeg odnosa! Zato vam predlažemo sledeća pitanja koja bi mogli da se iskoristite i oko kojih bi vaš razgovor mogao da se zavrti.
1. Čime si se bavio/la do sada? Čemu si trenutno posvećen/a? 2. Šta te ispunjava/Šta ti je važno u životu? Zašto? 3. Šta radiš u slobodno vreme? 4. Kako bi opisao sebe? 5. Koje su tvoje snage a koje su tvoje slabosti? 6. Šta te motiviše/ Šta te je motivisalo da se prijaviš na ovaj program? 7. Da li imaš već iskustva u mentorisanju? 8. Kako se boriš sa preprekama inače? Koje su to prepreke u pitanju? 9. Koja su tvoja očekivanja od ovog odnosa? 10. Gde bi voleo/la da budeš kada završimo mentorstvo?
Dobra priprema čini prvi sastanak efikasnijim i kvalitetnijim. Zato vam savetujemo da postavite sebi pitanja ovakve vrste i razmislite o sebi kako biste svom mentorskom partneru pružili što tačniju sliku sebe, svojih želja i aspiracija. Takodje, podelite prethodna iskustva, razmenite informacije i uspostavite dobar početak odnosa. ☺ Obratite pažnju i na dogovaranje o načinu komunikacije i budućoj dinamici. Kako bi ste izbegli nesporazume i nerazumevanja, ustanovite zajedno kako bi bilo najbolje da komunicirate. Da li ćete se čuti i spontano ugovarati sastanke u skladu sa drugim potrebama i obavezama? Ili ćete imati jedan termin kada ćete uvek znati da je na redu mentorski sastanak? Isto tako, popričajte o tome da li ćete razgovarati samo na sastancima ili ćete i u međuvremenu da koristite neki vid komunikacije preko e-maila, sms-a, ili drugih društvenih mreža. Dogovorite se preko kog kanala komunikacije ćete se dogovarati za sve što je potrebno. Uz dogovor prođite i kroz pravila koja mislite da bi trebalo da usvojite i poštujete tokom ovog zajedničkog procesa, kako bi bio prijatan za obe strane, kao i efikasan i uspešan. Izlistavanje pravila uz komunikaciju i povratnu informaciju je veoma važno kako bi pravila bila formirana zajednički. Zato uvek pitajte pitanja: Kako ti se ovo čini? Da li bi ti nešto promenio/la? Da li se slažeš sa ovime do sada? itd.
Otkrivanje i ciljevi Iako nam naše iskustvo govori o tome da će se priča o ciljevima verovatno pokrenuti na prvom sastanku, na drugom ona već postaje glavna tema razgovora. Tokom drugog sastanka važno je mapirati i razumeti trenutnu razvojnu poziciju mentija, tačnije gde je on/a „ovde i sada“ i gde želi da stigne „tamo i onde“, tj u vrlo bliskoj budućnosti kao i nakon vašeg mentorstva. Stoga, razmotrite koje su to razvojne potrebe mentija bilo da se to odnosi na veštine, znanja, kontakte, profesionalni ili lični plan. Nakon toga, kada su potrebe dobro i tačno ustanovljene, postavljaju se ciljevi koji će dovesti do zadovoljavanja potreba. Kako bi se ove dve stvari postigle važno je razgovarati o: 1. ...tome šta menti želi da postigne? 2. ...tome gde se vidi na kraju mentorskog procesa? 3. ...tome šta vidi kao rezultat mentorstva? 4. ...tome kako će se prepoznati/meriti uspešnost dostizanja cilja i koji su to kriterijumi koji će se koristiti? 5. ...tome šta je važno/moguće postići sada, šta za mesec, dva, a šta na kraju celog procesa?
Ovim pitanjima dostiže se kvalitetno postavljanje ciljeva koje se postiže kroz metod postavljanja SMART (pametnih) ciljeva. Koraci za dostizanje takvog cilja su: 1. Korak S – specifičan (specific) >> potrebno je da razmislite o jasnoći postavljenog cilja i tome da li jasno definiše očekivanja u odnosu na aktivnosti i ishod. 2. Korak M – merljiv (metric) >> odnosi se na definisanje objektivnosti, tačne procene i mere za dostizanje cilja. Razmislite da li je vas cilj zaista merljiv? 3. Korak A – dostižan (achievable) >> zapitajte se da li je postavljeni cilj u okviru kontrole mentija i da li je dovoljno izazovan ali opet ne pretežak za ostvarivanje! 4. Korak R – relevantan (relevant) >> odnosi se na promišljanje o značaju postavljenog cilja i u kakvoj je vezi sa dugoročnim ciljevima mentija tacnije razvojnim potrebama koje zeli da dostigne. 5. Korak T – vremenski ograničen (time bound) >> postavite vremenski rok kako bi se uspešno izmerilo dostizanje cilja i kako se ne bi neograničeno produžavale aktivnosti i odlagalo dostizanje cilja. Kada se završi razumevanje potreba i postavljanje SMART ciljeva, obraća se pažnja na same korake, saveznike i resurse. Tada se analizira i posmatra koji su to koraci koji će mentija dovesti do ostvarivanja ciljeva a da su mogući i realni u datom vremenskom okviru. Takođe, analizirajte i situacije što se tiče resursa i saveznika – razmislite koga biste kao mentor i menti mogli da uključite u ovaj proces kako bi uspešno dostigli postavljene ciljeve. Kao finalni produkt ove faze napravite ugovor o mentorstvu gde ćete upisati sve tehničke detalje (ime i prezime mentora i mentija, datum početka, dužina trajanja mentorstva i mesto), ali i samu suštinu procesa kao što su cilj(evi), koraci i resursi koje menti vec poseduje.
Razvoj Kao što smo već istakli, ova faza je najduža ali je dosta fleksibilnija i kreativnija. Tokom ove faze mentori intenzivno rade sa mentijimana dostizanju ciljeva i ispunjavanju koraka kroz razgovore i kroz ispunjavanje različitih razvojnih aktivnosti. Ovaj deo mentorskog procesaje ključna u mentijevom razvoju gde mentor ima priliku da sluša, daje povratne informacije, deli svoje iskustvo i znanje, podučava i fasilitira razvoj mentija. Važno je pomoći mentiju da prevaziđe prepreke, da se suoči sa nevoljama/strahovima, da ojača i dostigne željene ciljeve, pod uslovom da su bili dobro postavljeni ili drugim rečima da su bili realni. Pored razgovora, mentor može isplanirati gledanje videa/filma, popunjavanje testova, čitanje, rad sa štampanim/vizuelnim materijalima, sastanak sa osobom relevantnog iskustva za potrebe mentija, posetu kompanijiili nekom događaju/izložbi/kulturnoj manifestaciji/kursu/edukaciji itd. koja će podržati razvojni proces mentija. Ovo je deo mentorstva kada imate potpunu slobodu i mogu da organizuju teme i suštine sastanaka na koji god način žele i misle da je najbolje. PS Više o samim sastancima možete naći u daljem tekstu u podnaslovu A šta sa sastancima.
Redefinicija Na kraju, dolazimo do poslednje faze. Ona se dešava nakon (nadamo se) ostvarenih ciljeva, ispunjenih zadataka i dogovorenih akcija. Ova faza služi za refleksiju, osvrt unazad i pogled ka celom mentorstvu kroz koje ste prošli zajedničkim snagama. Tada je vreme za poslednje komentare i sumiranje utisaka. Evaluacijom se utvrđuje dokle se stiglo i da li su ciljevi ispunjeni, reflektuju se izazovi i postignuća, ističe se napredak mentija i ocenjuje se kvalitet mentorskog procesa. Važno je da obe strane budu iskrene. Dajte jedno drugom poslednji poklon – poslednju povratnu informaciju, koja će vam značiti za budući rast i razvoj. Ne zaboravite da se podsetite lepih trenutaka i onoga što vam je najviše značilo, šta ćete pamtiti, sa čime izlazite iz ovog procesa i na koji način će vam to značiti u daljem životu. Osvrnite se na ključna učenja i izazove i prepreke koje ste uspešno prevazišli u toku mentorstva ali kažite i ukoliko je bilo nekih razočarenja ili promašaja kako bi se popravili u narednom periodu. Razgovarajte i o odnosu – ipak je i to nešto što ćete zauvek pamtiti! Osvrnite se na prvi sastanak, šta se sve promenilo i koliko ste bliži sada postavljenim ciljevima nego tada. Prisetite se ostvarenih rezultatai vidite zajedno koja su očekivanja ispunjena. Na kraju, dogovorite se kako i da li ćete dalje da funkcionišete – redefinišite sebe i svoj odnos! Razgovarajte o daljim potrebama i očekivanjima, kao i pravilima komunikacije – mi vas u tome potpuno podržavamo! Dobre i odgovarajuće mentorske odnose treba nastaviti ukoliko su obe strane saglasne. ☺
Pet ne tako kratkih ali i ne tako dugih faza, obuhvata celo jedno mentorstvo. Ono što se može reći je da je svakako razgovor ključ u celoj mentorskoj priči. A sada kada znamo kako mentorstvo generalno treba da izgleda i koje sve faze da pređe, vreme je da se posvetimo samim razgovorima i temama sastanaka!
A šta sa sastancima? “Veliki broj ljudi je stigao dalje nego što su mislili da će moći samo zato što je neko drugi verovao da su za to sposobni.“ Nepoznat autor Kao što se svako mentorsvo razlikuje jedno od drugog, tako se i sastanci razlikuju i to svaki ponaosob u okviru samo jednog mentorstva! I u tome je lepota mentorstva. Međutim, i sastanci najčešće imaju predloženi okvir koji se prati kako se ne bi nešto zaboravilo i kako bi se sve što je isplanirano prešlo. Pre svakog sastanka važno je dobro sve isplanirati i pripremiti. Tokom pripreme potrebno je usaglasiti vreme i mesto sastanka i pripremiti materijal i temu razgovora, što sprečava potencijalno gubljenje vremena na samom sastanku. Nakon zajedničkog određivanja teme, mentor i mentij mogu zajedničkim snagama da naprave agendu koju će pratiti i tokom narednih sastanaka koja može biti manje ili više detaljna u zavisnosti od prirode i mentaliteta mentorskog para ali i konkretnog sastanka i teme.
Pri planiranju sastanka preporučeno je korišćenje OSCAR modela, gde svako slovo označava jedan korak. Pa, da krenemo! O (outcome/ishod): Označava početak, tokom kojeg definisete vas željeni ishod sastanka. S (scale/skaliranje): Kako biste svom mentiju pružili nove uvide i saznanja važno je da procenite trenutno stanje u odnosu na željeni ishod i razmislite o trenutnim veštinama, znanju, resursima i atributima koje menti poseduje. Na taj način, znaćete na šta možete da se oslonite tokom približavanja definisanom ishodu a šta bi trebalo nabaviti i oko čega se dodatno potruditi. Ova prva dva koraka je preporučljivo uraditi pre sastanka kako bi ste se na samom sastanku posvetili samoj akciji i dostizanju ciljeva. C (choices and consequences/izbori i posledice): U ovom koraku definišite i izložite što više opcija, mogućnosti i puteva ispred sebe. Nabrojite koje su to sve prednosti i mane tačnije posledice koje svaka mogucnost pruza i koje treba razmotriti. Time mentiju podižete svest o pravljenju izbora i njihovih posledica koje dolaze nakon svake naše akcije koje preduzimamo. A (action/akcija): Ovaj korak je posvećen samoj akciji koju ćete preduzeti da bi došli do cilja. Naravno, pre toga definisite i stavite na papir korake koji slede. I pored svega, naglasite mentiju da pored sve mentorske pomoći ona/a ima vlasništvo nad svojim akcijama i preuzima odgovornost za svoje postupke i izbore. R (review/refleksiju): Kako bi se priča zaokružila i kako bi oboje učili iz odnosa važno je da prodjete kroz mini refleksiju/reviziju sastanka i dogovorite se oko daljeg funkcionisanja do sledećeg sastanka što podrazumeva razgovor o sledećem sastanku, dogovaranje oko dinamike do tada kao i zadavanje zadataka ili davanje predloga o narednim aktivnostima. Primenom OSCAR modela mentorski par se osigurava da ništa nije zaboravljeno, a koristan je u planiranju ne samo jednog sastanka već i čitavog mentorskog toka. Slični modeli su i GROW i STAR modeli razgovora/sastanka.
Sumiranja sastanka. Nabrajanja 2-3 nove stvari/perspektive/mogućnosti/misli koje su naučene/pokrenute tokom tog sastanka. Nabrajanja aktivnosti koje bi mogle da se GROW model je usmeren na razvoj gde se prvo priča o cilju (Goal), pa se posvećuje pažnja realnosti (Reality) i opcijama (Options) da bi se došlo do volje tj onoga što mentij/ka radi (Will). STAR model je usmereniji na realnost i konkretne zadatke s obzirom da se kreće sa procenom situacije (Situation), nastavlja sa zadatkom tačnije određivanjem misije (Task) i akcijom (Action) i završava sa rezultatom (Results) tj procenom toga šta se postiglo. OSCAR model je preporučen s obzirom da je malo detaljniji i obuhvata sve korake ovih drugih modela. Naravno, ukoliko procenite da bi GROW ili STAR model vise odgovarali situaciji, preporucujemo vam da bas njih i iskoristite. Preporuke: A. Na početku sastanka razgovarajte o novinama koje su se desile od prethodnog viđanja, potom posvetite vreme razmeni osećanja i raspoloženja, to će vam pomoći da sastanak prilagodite i ostvarite najbolji mogući rezultat s obzirom na okolnosti. B. Što se tiče dužine sastanaka, preporučujemo da sastanak traje od sat do sat i po vremena, opet u zavisnosti od para, najviše prirode mentija i njegovog/njenog uzrasta. Veoma je važno obraćati pažnju na fokus u toku sastanka i obavezno ukoliko je potrebno napravite pauzu ili iskoristite enerdžajzer koji bi mogao da podigne atmosferu, razdrma i vrati fokus na pravi put. C. Predložite mentiju da vodi zapisnik nakon svakog sastanka koja može da se sastoji od tri stvari: 1. 2. 3. preduzmu a da su inspirisane poslednjim sastankom.
D. Osim onlajn sastanka ili sastanka uživo u nekom prostoru, dobro je nekad i promeniti okruženje, otići na neki događaj, otvaranje izložbe ili šetnju i tako promeniti perspektivu i dinamiku sastanka. Ono što takođe može biti dobra stvar jeste povezivanje mentija sa nekim od svojih kontakta i uključivanje treće osobe u neki od sastanaka ili čak organizovati sa njima individualan sastanak. Isto tako preporučujemo vam da odvedete mentija na svoje radno mesto ili kod svog poznanika ukoliko bi mentiju to bilo interesantno i od značaja. Menti će tako steći uvid u poslovni svet, proširiti znanje o kompanijama i današnjoj karijeri i radnom mestu. Čak, ukoliko postoji mogućnost za to, dopustite mentiju da vam se priključi u nekom zadatku i vidi šta vi tačno radite. To će biti savrsena „job shadowing“ prilika! ☺ Često će vam se činiti da su vam sastanci slični pri samom planiranju i korišćenju neka od tri pomenuta modela konstruisanja sastanka, međutim već ćete uvideti da je svaki sastanak drugačiji. Bez obzira na to što možda počinje i završava se isto, sredina sastanka će biti glavni fokus. A kao i svaki razgovor između dve osobe, i sastanak će biti drugačiji. Mentor i menti će dolaziti sa različitim raspoloženjem, predlozima i temama na umu. Ono što je važno držati kao konstantnu jesu glavne postavke mentorstva kao što su slušanje, razumevanje, podržavanje, odgovornost, inspirisanje, ili inicijativa, o čemu ćemo detaljnije pričati u sledeća dva poglavlja koja se tiču samih mentora i mentija, njihovih vrednosti, osobina i kompetencija.
Kompetencije KPB Mentora „Mentor je neko ko ti omogućava da vidiš nadu u samom sebi.“ Opra Vinfri Kada kažemo mentor šta je prvo što padne na pamet? Dostupnost? Slušanje? Iskusniji stariji? Ohrabrivanje i učenje? Mentor predstavlja sve navedeno i još više! Mentor je neko ko je tu da sasluša. Da postavi pitanje i da uvede u razmišljanje. Da podstiče inovativnost i podržava različitost. Da usmerava. Da konstruktivno kritikuje, predlaže i inspiriše. Kao što se vidi uloga mentora je višestruka. Od mentora se očekuje da bude uzor i da pored toga analizira rad mentija kao i da podržava i ohrabruje odluke koje su ispred mentija. Kako bi mentor bio spreman da na sve ovo odgovori, važno je da ima sledeće veštine i karakteristike. 1. Slušanje Možda najvažnija veština mentora jeste umeće slušanja. I to ne bilo kakvog, već AKTIVNOG slušanja. Takozvano aktivno slušanje ne podrazumeva samo koncentraciju na priču vašeg sagovornika već obuhvata i razumevanje i iskreno interesovanje. Tokom priče osobe koja sa vama razgovara poželjno je ne prekidati tok misli dok sagovornik ne završi. Kada završi, poželjno je postavljanje otvorenih pitanja i izbegavanje zatvorenih pitanja na koja može da se odgovori sa da ili ne. Tako možete saznati više informacija o onome o čemu je reč i pružiti kvalitetniji odgovor/pomoć mentiju. Nakon završetka priče, važno je da ne krenete odmah u misiju rešavanja problema. Koncentrišite se da problem razumete, a onda pređite na istraživanje i otkrivanje svih opcija rešenja. Na ovakav način doći ćete do kvalitetnijeg rešenja. Ukoliko je potrebno, koristite i metodu parafraziranja, tokom koje možete da sumirate ono što vam je menti rekao i pitate da li ste dobro razumeli.
Ukoliko je potrebno, koristite i metodu parafraziranja, tokom koje možete da sumirate ono što vam je menti rekao i pitate da li ste dobro razumeli. U slučaju da se nalazite u konfliktu sa mentijem ,,ja poruka“ je dobar metod i veština koja se vežba i uči. „Ja poruke“ su način komunikacije koje nam omogućavaju da budemo fokusirani na sebe i budemo svesni svojih osećanja, kao i da isto to iskažemo i pokažemo da slušamo i da smo spremni na saradnju i dijalog. U okviru „Ja poruke“ izražavamo svoja osećanja u datoj situaciji, pružamo neutralan opis situacije, pojašnjavamo posledice opisanog ponašanja i upućujemo predlog našem sagovorniku. Pogledajte primer jedne „Ja poruke“, pokušajte da konstruišete svoju sada, pre nego što dođete u problem kako biste tada već znali kako pravilno da izrazite svoje potrebe bez da izazovete ljutnju kod sagovornika. Primer: Kada kasniš, veoma mi je teško da se uskladim sa svojim sledećim obavezama i uznemiri me ideja da nećemo stići sve da pređemo što bi trebalo. Voleo/la bih da porazgovaramo o tome i da vidimo šta bismo i ti i ja mogli da preduzmemo povodom ovoga.
2. Podržavanje Budite posvećeni i podržavajući. Ne ustručavajte se da date kompliment, naravno u dozi koja je i vama samima prijatna. Nađite vremena da pohvalite svog mentija. Istaknite ono što je dobro uradio/la, ukažite na dobre osobine u toku neke aktivnosti, bilo da je uspešno ili neuspešno završena na kraju. Ovako ćete pomoći svom mentiju da razvije samopouzdanje i da se oseća sigurno. Važno: Ipak, ne dopustite da hvaljenje i podrška pređe u povlađivanje! Važno je da osnova hvale bude istinita, i da mentiju pomognete da čvrsto stoji ali ipak da stoji na zemlji. ☺ 3. Razvijanje kompetencija Ključna stvar zbog koje se nalazite u mentorstvu jeste razvoj određenih veština, znanja, sposobnosti ili širenje poznanstava mentija. Budite asistent u mentijevom učenju! Nalazite resurse i pružajte ih mentiju bilo da su to ljudi, knjige, sajtovi, softveri ili nesto drugo. Objasnjavajte, odgovarajte na radoznalost i pitanja, dajte primere, ali pitajte i vi i izazivajte mentijevo razmisljanje. Širite perspektivu prema kulturi i vrednostima kao i prema oblasti za koju je menti zainteresovan/a.
4. Inspirisanje Tokom mentorstva, važno je inspirisati mentija, navesti na inspiraciju i želji ka napretku. Podelite primer koji će inspirisati mentija, ispričajte mu šta ste vi ili neko drugi bilo iz vaše okoline ili šire inspirativno uradili u polju interesovanja mentija. Imajte na umu da je vaša uloga da inspirišite mentija da donese informisane odluke, uči i razvija se! 5. Davanje konstruktivne povratne informacije Konstruktivno kritikovanje je veoma važno tokom bilo kog procesa učenja ili razvoja. Kako bi menti znao/la na kom nivou se nalazi ili da li nešto zaista dobro radi, važno je da to i kažete. Kao kod pohvale, važno je da kritika bude objektivna i zasnovana na istini. Važno je da se odnosi isključivo na aktivnost ili delo koje je menti uradio/la, nikako na osobu i njegove/njene karakteristike. Takođe, važno je da kritika bude konstruktivna. Da, osim toga što se spominje ono što je lose urađeno, da se priča više o tome kako i na koji način bi akcija ili delo tokom sledećeg puta mogla da bude bolja. Dakle, važno je odgovoriti mentiju na pitanje šta treba da preduzmem kako bi sledeći put ovo što radim bilo odlično/bolje?
6. Upravljanje rizicima Dešava se da tokom mentorstva dođe do problema koje treba rešiti na određen način. Važno je da mentor u takvim situacijama ostane pribran, racionalan, i snalažljiv. A, kao i u svemu, priprema je pola posla! Stoga je potrebno razmisliti na početku, pre mentorstva o potencijalnim problemima i rizicima u kojima može mentorski par da se nadje. Razmislite kakvi su i koji to problemi? U kakvim situacijama bi moglo do njih doći? Šta je ono čega se vi plašite? Šta mislite, sa kakvim problemima bi mogao menti sutra da vam priđe? Da li su iskrsla još neka pitanja u vezi problema u mentorstvu i u odnosu sa mentijem? Kada ste postavili sebi pitanja, razmislite o svojim snagama i slabostima. Na koju vašu osobinu biste mogli da se oslonite? Šta bi trebalo da promenite kako biste nekog saslušali i pružili adekvatnu pomoć? Sve ovo vam pomaže da se pripremite i da u trenutku problema ostanete pribrani i u pravoj prilici zaista pomognete. O konkretnijim problemima će svakako biti reči na poslednjim staranama priručnika.
Karakteristike Mentija ,,Živimo od onoga što dobijemo, život stvaramo od onoga što damo.“ Vinston Cercil Iako nam na spomen reči menti prvo padne na pamet običan učenik, menti je mnogo više od toga. Menti je osoba koja je istraživacki nastrojena, radoznala, želi da napreduje otvorena je i spremna da radi na sebi. Važno je da menti razume da je odgovoran za svoje učenje i da je on/a glavni inicijator i pokretač mentorskog odnosa. Važno je da se naglasi da su mentiji zapravo razlog postojanja mentorstva. Pa, s obzirom na sve rečeno, potrebno je da i vi, mentiji, imate određene karakteristike i veštine. 1. Odgovornost Kao što smo naveli, veoma je važno da mentiji znaju da su oni odgovorni za svoj rast i razvoj, kao i da je mentor tu da asistira i pomogne. Važno je da preuzmete odgovornost za sve neuspehe kao i uspehe, i sve dobre i loše strane mentorstva. Uvek sebi postavljajte pitanja: Šta bih ja mogao/la drugačije da uradim? Šta bih mogao/la da uradim kako bih poboljšao/la ovu situaciju/aktivnost/delo/sastanak? Gledajte iz svoje pozicije, i radite sve ono što je u vašoj mogucnosti, a u skladu je sa vašim razvojnim željama i ciljevima.
2. Inicijativa U uspešnoj organizaciji mentorstva inicijativa mentija je presudni deo. Važno je da sa odgovornošću mentiji preuzmu inicijativu kako bi se mentorski odnos odvijao što bolje i kvalitetnije i kako bi se završio uspešno po mentija. Potrebno je da mentiji nauče da se sve dešava sa njihovom odgovornošću ali i inicijativom, i da koliko sami daju nekom procesu ili učenju toliko će i dobiti. Zato mentiji, izrazite se! Dajte ideje za sastanke i zadatke kao i teme na kojima želite da radite. Trudite se da ispunite zadatke koje mentor zada. Idite ,,dalje“ od samog zadatka. Pokažite inicijativu i istražite još neku oblast ili deo teme! Pokažite da ste i sami razmišljali o nekoj temi ili radili na nekom određenom zadatku i došli dalje nego što je mentor predložio. 3. Ciljno usmeren Mentiji, shvatite važnost postavljanja ciljeva i njihovih ostvarivanja. Gledajte na ciljeve kao put ka rastu i razvoju, kao merljive pokazatelje dokle ste stigli sa vašim mentorom. Ciljevi će pomoći kako vama tako i mentorima da se orijentišete i saznate dokle ste tačno stigli kao i koliko vam treba da odete još dalje. Što ciljevi budu konkretniji i jasniji lakše će vam biti da ih ostvarite. Postavljajte pitanja mentoru, budite otvoreni i uključeni u pisanje i zacrtavanje ciljeva kao i u njihovom dostizanju. I zapamtite, glupa pitanja nepostoje! ☺
4. Istrajnost Kako bi mentorstvo doživelo svoju završnu fazu i dolazak do zacrtanih ciljeva potrebno je da mentiji (kao i mentori naravno) budu istrajni. Vazno je ući u mentorstvo sa posvećenošću, sa odgovornošću i sa zadovoljstvom što ste dobili priliku da radite sa jednom iskusnijom osobom koja će svoj deo vremena posvetiti vama. Sa istrajnosću dolazi i poštovanje mentora i njegovog vremena. Važno je da cenite vreme izdvojeno samo za vas i vaš razvoj i dolazak do ciljeva. To ćete pokazati tako što ćete poštovati sve dogovore sa mentorom, dolaziti redovno na svaki sastanak spremni za rad, tako što ćete isprobati ono što vam zadaju i podeliti sa mentorom kako ste se osećali i šta vam je zadatak doneo. Ukoliko mislite da ne možete nešto da ispunite kao i da morate da prekršite određeno pravilo koje ste postavili sa svojim mentorom, javite se mentoru, objasnite mu o cemu se radi i popričajte o ovome. Važno je da obe strane budu upućene u dešavanja koja se njih tiču. Naravno, pre ovoga razmislite, i probajte da budete istrajni u zadatku. 5. Slušanje Kao sto je vazno da mentori slusaju vas isto je tako vazno da vi slusate njih! I to AKTIVNO. Takozvano aktivno slusanje ne podrazumeva samo koncentraciju na pricu sagovornika vec obuhvata i razumevanje i iskreno interesovanje. Tokom price sagovornika pozeljno je ne prekidati pricu dok sagovornik ne zavrsi. Kada zavrsi, pozeljno je postavljanje otvorenih pitanja i izbegavanje zatvorenih pitanja na koja moze da se odgovori sa da ili ne.
Tako mozete saznati vise informacija o onome o cemu je rec i pruziti kvalitetniji odgovor. U slučaju da se nalazite u konfliktu sa mentijem ,,ja poruka“ je dobar metod i veština koja se vežba i uči. „Ja poruke“ su način komunikacije koje nam omogućavaju da budemo fokusirani na sebe i budemo svesni svojih osećanja, kao i da isto to iskažemo i pokažemo da slušamo i da smo spremni na saradnju i dijalog. U okviru „Ja poruke“ izražavamo svoja osećanja u datoj situaciji, pružamo neutralan opis situacije, pojašnjavamo posledice opisanog ponašanja i upućujemo predlog našem sagovorniku. Pogledajte primer jedne „Ja poruke“, pokušajte da konstruišete svoju sada, pre nego što dođete u problem kako biste tada već znali kako pravilno da izrazite svoje potrebe bez da izazovete ljutnju kod sagovornika. Primer: Kada kasniš, veoma mi je teško da se uskladim sa svojim sledećim obavezama i uznemiri me ideja da nećemo stići sve da pređemo što bi trebalo. Voleo/la bih da porazgovaramo o tome i da vidimo šta bismo i ti i ja mogli da preduzmemo povodom ovoga.
6. Održavanje odnosa Kao što smo već spomenuli u prethodnim delovima teksta, ceo mentorski proces organizovan je samo zbog vas, mentija. Ne ustručavajte se da kažete ukoliko vam nešto smeta, date mišljenje o određenom zadatku ili dogovoru i učestvujete u svakom delu mentorstva. Opisujte svoja osećanja i proces mentorstva. Time ćete pomoći održavanju prijateljskog odnosa i stvaranju poverenja. Pratite svoj napredak, inicirajte kontakt i održavajte vezu sa mentorom i u toku mentorstva i nakon. Javljajte se mentoru, podsećajte i vi na sledeci sastanak. Nemojte čekati na mentora već vi budite oni koji će da održavaju vezu i kontakt. Kao što je vama važno da dobijete povratne informacije tako je i mentorima važno da čuju šta vam se sviđa a šta ne. Naravno, veoma je važno da pazite da se izrazite na vreme, dok zajedno sa mentorom još imate prilike da nešto promenite. Kako smo prošli svaki aspekt mentorskog programa, od koncepata, definicije i razmatranja šta mentorstvo jeste a šta nije, preko faza i zadataka, do samih osoba koje čine mentorstvo, došli smo i do trenutka kada ćemo pažnju posvetiti potencijalnim problemima na koje možemo naići tokom mentorskog procesa.
Potencijalni problemi ,,Ključna uloga mentora je da pomogne čoveku da postane ono što već jeste – a ne da ga gura da postane više nalik njemu.“ Suze Orman Mentorstvo vidimo i shvatamo kao odnos koji pomaže u razvoju mlade osobe, njene karijere i veština i znanja. Međutim, bezobzira na to kao i u svakom odnosu i u ovom mogu da iskrsnu problemi i problematične situacije. Zato ćemo se pred kraj posvetiti pitanjima „Šta ako...“ i predložiti šta bi trebalo uraditi u tim situacijama. Kao pokušaj za izlaz iz svakog problema, najvažnije je prvo pozvati na razgovor u kojem ćete biti spremni da saslušate i pažljivo i objektivno izrazite i ispitate svoje brige i razmišljanja, jer upravo su ovo glavni krivci za različite konflikte, što su naučnici još shvatili 1987.godine. Konstruktivistički psihoterapeut, Hari Prokter je osmislio termin ,,Sistemska leptir mašna“, koji upravo ilustruje kako nastaje problem koji se zasniva na nedovoljnoj ili lošijoj komunikaciji, a dovodi ljude u situaciju da se „vrte u krug“. Kao što već znamo ili slutimo, ljudi sami kreiraju svet oko sebe, svoja mišljenja, i razmišljanja, pa isto tako i na različite načine donose zaključke koje kasnije utiču i na njihove akcije. Uzmimo za primer jedan mentorski odnos, u kome menti kasni već nekoliko puta na dogovoreni sastanak. Mentor pravi svoju ličnu konstrukciju, ljuti se i vređa na ovu ponovljenu situaciju, i počinje da kritikuje mentija i da bude neraspoložen i nemotivisan da spremi sastanke. S obzirom da je i ova situacija podložna interpretaciji, menti posmatra situaciju i razmišlja da, ukoliko mentor ne mora da radi i ne želi da radi na njihovom odnosu, onda ne mora ni on. Dodatno, ukoliko se mentor neprijatno ponašao, mentiju nije više prijatno i počinje namerno da kasni i da produžuje ovu ,,Sistemsku leptir mašnu“, koja je prikazana na sledećoj strani.
Hari Prokter nastavlja i ističe da ukoliko bi se samo jedna od ovih stavki promenila, promenio bi se i čitav niz daljih ličnih razmišljanja i akcija. Važno je razmotriti ovu pojavu koja predstavlja našu svakodnevicu, i osvestiti da nekada mi sami ne reagujemo kako bi trebalo i ne tražimo i ne izražavamo ono što nam treba na pravi način. Zato, kao što smo još na početku naveli, važno je adresirati i izraziti svoje potrebe otvoreno, jasno, i konstruktivno, kako bi zajedničkim snagama radili na poboljšanju odnosa i rešavanju problema. Naše iskustvo nam govori i da je to uvek dobar prvi korak za rešavanje problema. U daljem tekstu vam prikazujemo određene probleme koji su se ukazali kao česti tokom mentorstva i o kojima bi valjalo da razmislite kako biste ih dočekali sa adekvatnim rešenjem. Slika - grafički prikazan koncept leptir mašne
1. Šta ako menti previše zavisi od mentora? Ukoliko se desi da menti zahteva konkretan odgovor od mentora za odabir karijere ili koji bi korak trebalo da preduzme i ne želi sam da donese odluku važno je isplanirati dalji tok razvoja mentorstva. Vratite se korak unazad i razmislite o odgovorima na pitanje: Na koji način ja kao mentor mogu da ti pružim podršku? Razmislite na koji način biste mogli da pomognete npr.da se menti oseća sigurno i samouvereno u sebe da donese odluku ili da nauči šta sve odlučivanje podrazumeva. Napravite pauzu u priči o izboru karijere i fokusirajte se na razvoj veština koje će ga dovesti do odluke. Kada mislite da je menti napredovao/la, pokrenite priču ponovo. Ako vidite da je mentiju donošenje odluke i dalje naporno, i da ga nešto sprečava da napravi dalje korake u odluci, razmislite o razlaganju koraka na manje korake. Možda će tako biti lakše i možda čak ne bude shvatio/la koliko napreduje tokom ovih koraka. Na kraju se osvrnite na celokupan proces i ukažite na to koliko je napredovao/la! Pohvalite i uverite kako je ovo od početka bilo moguće dostići samo je delovalo teško, komplikovano ili zastrašujuće. Nemojte zaboraviti da pokažete šta ste tačno uradili tokom ovog procesa kako bi kasnije menti bio u mogućnosti da dosegne do ciljeva samostalno! Na kraju krajeva važno je osnažiti mentija da u budućnosti samostalno donosi odluke.
2. Šta ako je menti pasivan? Može se desiti da menti ne učestvuje u procesu mentorstva onoliko koliko ste vi zamislili ili očekivali. Nemojte odmah reagovati ukoliko je u pitanju samo jedan sastanak. Vrlo je moguće da mu/joj nije bio dan ili da trenutno nema energije. Pitajte da li je ovo što radite dosadno, da li ima želju za nečim drugim ili probajte da pokrenete neku drugu temu koja mislite da će biti zanimljivija. Ukoliko primećujete već neko vreme da se isto ponavlja i nakon vaših sitnih intervencija, odreagujte na vreme. Isplanirajte svoje korake i pozovite mentija na razgovor o svemu ovome. Pitajte o čemu se radi i kako biste mogli da pomognete. Pitajte šta biste mogli da uradite kako bi ovo mentorstvo bolje išlo i kako bi se on/a osećala pozvano da učestvuje. Ukoliko vam se i dalje menti ne javlja kada ste se dogovorili, ili ne radi zadatke, na sastancima skoro pa spava i vidite da samo vi ulazete napor – nemojte odustati već se obratite koordinatorima za pomoć. Zajedno ćete moći da prođete kroz vaše aktivnosti koje ste preduzeli i da probate zajedno da otkrijete o čemu se radi. Može se desiti da menti ipak ne želi da učestvuje ili je prezauzet ili trenutno ima veće brige u svom životu, i to je u redu. I naravno nemojte se ljutiti, i shvatati lično ovakve stvari. ☺
3. Šta ako mentor previše zahteva? Kako postoje različiti ljudi tako postoje i različiti mentori. Strogi mentori mogu da budu dobri za određene mentije i mogu da izvuku najbolje iz njih. Međutim ne odgovara svakom isti pristup, pa tako ni strog mentor. Ukoliko vam se desi da je mentor zahtevan a vi ne postižete ono što vam je zadato, obavezno reagujte. I to što pre to bolje pokušajte da rešite ovu situaciju tako što ćete objasniti mentoru da vama ovakav tempo ne odgovara. Recite koje su to potrebe koje imate, šta vas sve sprečava i dajte neki predlog za dalju dinamiku. Pitajte mentora da li je to u redu i šta misli o tome. Saslušajte odgovor i razmislite o njemu. Dođite do zajedničkog rešenja i budite otvoreni ka različitim predlozima. Znajte da mentor sigurno nije mislio ništa loše u trenutku kada vam je zadavao previše i ne shvatajte lično to što niste bili u situaciji da postignete sve. S druge strane, mentori, i vi budite otvoreni i ne shvatajte lično ukoliko menti ima kritiku. Razumite, poštujte i druge mentijeve obaveze i potrudite se da dođete do zajedničkog resenja.
4. Šta ako je mentor „nestao u akciji“? Ponekad se nažalost desi da mentor bude previše zauzet i da nije dobro procenio svoje vreme koje bi mogao da posveti programu. (Naravno ovo je sasvim moguće da se desi i mentiju. ) Ukoliko možete da predvidite ovakve situacije, bilo bi dobro da ih najavite mentorskom partneru kao i koordinatorima programa kako bi i oni mogli da isprate situaciju i ukoliko je potrebno nadju novog mentora. Takođe, ukoliko se desi da se mentor ne javlja pred dogovoreni sastanak, preporučujemo mentijima da se jave i da provere šta se dešava. Nemojte čekati mentora da inicira kontakt pitajući se – da li je ok da mu/joj se javim. Kao što smo vas savetovali budite inicijatori! ☺ Ako mentor ne odgovara na poruke ili pozive neko vreme a nije najavio svoje odsustvo, obratite se koordinatorima programa. Oni će znati sta treba da se uradi i probaće da reše situaciju sa mentorom ili pronalaskom zamene. Ono što je vazno je da ne čekate poslednji trenutak da obavestite da mentora nije bilo dužeg vremena, jer tada „Kad porastem biću...“ tim neće više moći ništa da uradi da nadoknadi propušteno vreme.
5. Šta ako mentorski par ne „klikne“? Ovo je najčešći strah budućih mentora i mentija. Da li ću ispuniti njegova/njena očekivanja? Da li ću uspeti da budem dobar mentor? Šta ako se uopšte ne složimo i ne kliknemo? To su pitanja sa kojim se sigurno susrećete pred mentorstvo. Mi, „Kad porastem biću...“ tim, vas uveravamo da ćete svakako moći da izvučete nešto dobro iz bilo kog odnosa! Ukoliko vam se na početku čini da se nikako nećete složiti i da naredni meseci u mentorstvu neće biti uopšte kao što ste planirali, sačekajte. Izbrojte do 10. Razmislite šta vam se dopada kod vašeg mentorskog partnera. Sigurno ćete naći nešto čemu se divite, u čemu biste mogli da pomognete ili što će vas inspirisati. U drugom koraku razmislite koliko su vas puta zivot i drugi ljudi iznenadili. Sigurno više puta! A ako ne, možda baš ovo bude taj put. Budite strpljivi i videćete da će sve ispasti kako treba ukoliko se potrudite da sa vaše strane sve bude kako treba. Budite otvoreni za tuđe potrebe i različitost. Ukoliko se zaista desi da zaista mentorski odnos ne funkcioniše, važno je da se ipak nađete i porazgovarate o ovome i vidite ima li nekog alternativnog rešenja. Takođe, dobro bi bilo da kontaktirate koordinatore KPB programa kako bi vam pomogli medijacijom u rešavanju problema.
Zaključak Kao što smo na početku istakli, mentorstvo postaje sve popularnije i može se videti u raznim oblicima i institucijama. Međutim, rano mentorstvo dok su mladi još u osnovnim i srednjim školama često izostaje, dok novije prakse iako retke, savetuju i ukazuju na veliki broj pozitivnih ishoda. Posebno u karijernom razvoju mentorstvo se pokazuje kao veoma snažan metod. Kao što smo videli, kako bi mentorstvo uspelo važno je razmisliti o svojim karakteristikama, snagama i slabostima, ali i biti otvoren ka drugoj osobi, njenim potrebama i razmišljanjima. Osim toga, važno je i znati kako pravilno mentorstvo funkcioniše, šta je mentorstvo i koja su sastavna pravila dobrog mentorskog odnosa. Jer iako smo rekli da je svako mentorstvo drugačije ipak svako ima iste ili slične zupčanike koje ga pokrecu, a ti zupčanici se zovu faze i zadaci. Pa tako u mentorstvu prolazimo kroz pet razlicitih faza a to su priprema, stvaranje odnosa, otkrivanje i zacrtavanje ciljeva, mentorski rad i redefinicija, i još više zadataka i izazova. I na kraju jednako je važno spomenuti i potencijalne probleme i tokom pripreme razmisliti o potencijalnim koji bi mogli da naiđu kao što je pasivnost mentorskog partnera ili prevelika zahtevnost.
Pisanjem ovog prirucnika smo se podsetili svih KPB događaja i mentorskih parova. Sumirali smo utiske i učili na konretnim dešavanjima i primerima. Setili smo se i mentorskih parova koji su već prošli kroz ovaj proces i njihovih osmeha na licu kada spomenemo „Kad porastem biću...“ ali i mentorstvo. Zbog svega toga smatramo da smo u poziciji da svakom našem čitaocu preporučimo, pazite sad – MENTORSTVO. Ukoliko trenutno sedite i završavate čitanje ovog priručnika koji vas je i naveo na razmišljanje o ideji da nađete mentora, kažemo vam: Uradite to! Već danas razmislite ko bi vam bio značajan u ovom procesu i od koga biste voleli da učite i obratite mu/joj se! Nemojte da vas bude sramota, jer će se sigurno obradovati što postoji neko ko je video potencijalnog mentora u njemu/njoj! Ako se pak setite nas u čitavom procesu, javite nam se da kažete da smo vas inspirisali – biće i nama drago. Veliki KPB i mentorski pozdrav! ☺ PS Ukoliko vas zanima da procitate vise o mentorstvu, pogledajte ispod literaturu koju smo koristili.
Literatura 1. Prirucnik za mentorstvo, Visnja Kisic, et al., Kreativno Mentorstvo, 2019. www.kreativnomentorstvo.com/wpcontent/uploads/2019/09/ KM_Prirucnik_SRP_2019_FINAL_WEB.pdf 2. Mentoring and coaching, CIMA, Topic Gateway Series No. 50, 2008. https://www.cimaglobal.com/Documents/ImportedDocuments/c id_tg_mentoring_coaching_Aug08.pdf.pdf 3. Mentoring for Change, Dr Jennifer de Vries, UAEW, 2011. https://eige.europa.eu/sites/default/files/uaew_final_mentoring _for_change.pdf 4. Introduction to Mentoring – A Guide for Mentors and Mentees, Centering of Mentoring, American Psychological Association, 2006. https://www.apa.org/education/grad/intro-mentoring.pdf 5. Skills for Succesful Mentoring: Competencies of Outstanding Mentors and Mentees, Ph. D. Lynda Phillips-Jones, 2003. https://my.lerner.udel.edu/wpcontent/uploads/Skills_for_Sucessful_Mentoring.pdf 6. Introduction to Mentoring, Department of Chemistry, University of Cambridge. https://www.ch.cam.ac.uk/pdac/files/Introduction%20%20to% 20Mentoring.pdf 7. More Mentoring – A Guide for Mentors, Center for Health Leadership & Practice, Public Health Institute, Oakland, CA, 2003. https://www.rackham.umich.edu/downloads/more-mentoring- guide-for-mentors.pdf
8. Mentorstvo u srcu – Vodic za Mentora i Mentorisanog, Infostud, 2018. https://poslovi.infostud.com/public/docs/mentorstvo-u- srcu-vodic.pdf 9. Mentorstvo – prirucnik za nastavnike, Zavod za skolstvo, Odsjek za kontinuirani profesionalni razvoj, Podgorica, 2009. https://www.skolest.com/wpcontent/uploads/2012/09/MENTORSTVO-prirucnik-za- nastavnike.pdf 10. Mentorstvo – Trend ili Realna potreba?, Sonja Dakic, 2018. https://www.sonjadakic.com/mentorstvo-trend-ili-realna- potreba/

Mentorski priručnik

Recommended

More Related Content

Slideshows for you(20)

Similar to Mentorski priručnik(20)

More from Connecting(20)

Recently uploaded(20)

Mentorski priručnik