1. * Enterijer-Boje na{eg raspolo`enja * Sex-Par~e feti{a za svakoga * Iskaz-Gledam da to
budem ja * Putopis-Barselona * Digital art-Vladimir Vinki}, Marko Abramovi} * Kultura-Pozori{te,
knjige * Bloom-Studio za izradu unikatnog nakita * Tatoo-Umetnost ukra{avanja ko`e *
Extreme-Div~ibare snow downhill 2007 * Sport-Triatlon, bodybilding * Gaming-Virtuelni rat u
Dallas-u * Yachting-Pershing 90 * Automobilizam-[ta sve svetli * Intervju-Dragan ]alina * Pariz
Cena 80 din - 1 Euro
April2007.

3. Uvodnik
03
Glavni i odgovorni urednik
Ivan Kolarik
Art direktor
Zoran Ljubinkovi}
Dizajn i fotografija
Dalibor Vinki}
Marko Abramovi}
Redakcija
Marko Martinovi}
Nade`da Laki}
Du{an Kuzmanov
Milo{ Bojat
Lektor
Jelena @uri}
Saradnici
Ana Bret{najder
Nikola Draga{
Marko Mileti}
Vladimir Miloradovi}
Neboj{a Nenadi} Beat
Tatjana Krstevski
Kristian Gerga
Vladimir Kandi}
Kristijan Balteanu
Tanja Beljanski
^eda Vasili}
Milo{ Mihaijlovi}
Jelena Milo{evi}
Maja Staji}
Branislav Radovanovi}
Trba & Robi
Branislav Rov~anin
Radi{a Nikoli}
Ljubomir Stojkovi}
Dejan Petronijevi}
Danijel Vesi}
Pravni savetnik
Slobodan Kocoljevac
[tampa
http://www.quicklook.co.yu
http://forum.quicklook.co.yu
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
79
Quick Look magazin /
glavni i odgovorni urednik Ivan Kolarik.
- 2006, br. 1 . -
Pančevo (Humska 28) : Quick Look, 2006-
(Pančevo : Partija). - 28cm
Mesečno
ISSN 1452-7928 = Quick Look magazin
COBISS.SR-ID 138016268
KVIK LUK, A NE KIL LUK ILI KIK LUK
Poštovani čitaoci, imamo zadovoljstvo da vam predstavimo prvi prolećni broj
Quick Look magazina. Zimu smo ostavili iza nas i ušli u naše prvo proleće.
Nadamo se da neće biti i poslednje. Napravili smo analizu svega što smo uradili
od početka, preračunali se, reorganizovali se, i proizvod naših napora da iz broja
u broj budemo bolji trenutno držite u rukama. Pažljivo smo slušali sugestije naših
saradnika, prijatelja, poznanika i čitalaca po pitanju dizajna, tekstova, fotografija,
reklama, i trudili se da ih maksimalno uvažimo kako bi magazin izgledao potpunije
i kvalitetnije. Nismo zaradili, nismo ni “pukli“, ali smo imali zadovoljstvo da radimo
ono što želimo, na način koji smo sami odabrali. Uspeli smo da podignemo tiraž
na 1000 primeraka, ali na žalost, nismo uspeli da povećamo i broj strana, što je
zadatak za naredni broj. Četvrti broj ćete moći da kupite kod naših kolportera i na
svim boljim trafikama po ceni od 80 dinara. Takođe se možete i pretplatiti na naš
magazin. Podsećamo vas da je u funkciji i naš sajt www.quicklook.co.yu na kome
možete pronaći sve informacije koje vas zanimaju, postaviti pitanja redakciji ili dati
vaš komentar na časopis. Takođe se možete registrovati i na naš internet forum
www.forum.quicklook.co.yu
U međuvremenu, vlada nije formirana (da podsetimo, izbori su održani 21. januara,
ali važno da pljušte principi - za sada ih je 7), vetar nam je bio prijatelj i bar na
neko vreme proterao otrove iz grada, Tamiš je ispod granice redovnih odbrana
od poplava, na planinama ima više snega nego u januaru, dan je sve duži, a
Sunce sve prijatnije miluje. I šta nas sada očekuje? Očekuje onaj prolećni zanos,
omamljenost od feromona u vazduhu, prijatno “blejanje“ u baštama kafića, početak
sezone pecanja, veliki broj dobrih koncerata, buđenje novih ljubavi... Devojke će se
krišom okretati za momcima, a momci će bezobrazno zuriti u devojke. Crnci će se
truditi da postanu belji, a belci će težiti da postanu što crnji. Umalo da zaboravim
da vam pomenem da ćemo ovog meseca organizovati i jednu lepu žurku za sve
ljubitelje dobrog provoda, kao i za sve one koji su nas podržavali i od početka bili
uz nas. I još jedna anegdota za kraj ovog uvodnika. Vozim se ja u autobusu sa
jednom starijom gospođom u autobusu. Čuje ona da ja preko telefona spominjem
magazin, i ona me upita koji je to magazin, kako se zove i o čemu se radi. Kada
sam joj rekao ime magazina, ona me čudno pogledala i pitala: KILL LOOK
(ubistveni pogled)?
-Ne gospođo Quick Look (brzi pogled).
-Ahaa, KICK LOOK (šutirajući pogled)!
-Ne gospođo Quick Look. KVIK LUK
-A ona me zbunjeno pogleda i pita: kakav luk?
-Samo sam se nasmejao i rekao: Praziluk!
Konačno je dobila odgovor koji je zanimao, pa smo putovanje nastavili
razgovarajući o košavi, proleću i cveću.
I.K.
Quick Look magazin raspisuje konkurs za saradnike: novinare,
komercijaliste, dizajn i kolportere!!!
Vaše prijave možete slati na e-mail: redakcija@quicklook.co.yu ili se
možete javiti na telefone:
Kontakt za komercijaliste i kolportere Vasilije Milošević 064 18 16 16 6
Kontakt za novinare Nadežda Lakić 064 433 00 71
Kontakt za dizajn Dalibor Vinkić 065 212 5 386

4. Kultura
04
Nezavr{ena knjiga J.R.R. Tolkina
pojaviće se u prodaji sredinom aprila,
nakon što ju je dovršio njegov sin.
Knjiga nazvana „The Children of Hurin“,
koju je Tolkin započeo 1918. godine pojaviće
se u prodavnicama knjiga 17. aprila 2007.
godine.
Sinu poznatog autora, Kristoferu Tolkinu,
trebalo je 30 godina kako bi završio knjigu
koristeći se nacrtima i beleškama koje je iza
sebe ostavio njegov otac.
Određeni delovi knjige, čija radnja se
odvija neposredno pre vremena u kojem je
smeštena trilogija „Gospodar Prstena“, već
su objavljivani u prošlosti.
Tekst knjige „The Children of Hurin“
pratiće i 25 skica običnom olovkom kao i
osam slika koje je ilustrovao umetnik Alan Li.
Li je 2004. godine osvojio Oskara za
umetničku režiju filma Pitera Džeksona „The
Return of the King“, trećeg nastavka trilogije
„Gospodar Prstena“.
Knjiga „The Children of Hurim“ je prva
„nova“ Tolkinova knjiga nakon izlaska
kolekcije njegovih radova pod nazivom „The
Silmarillion“, koja je objavljena 1977. godine,
četiri godine nakon njegove smrti. Ovo
izdanje je takođe završio Kristofer Tolkin.
Tolkinov književni serijal „Gospodar
Prstenova“ prodat je u više od 50 miliona
primeraka širom sveta.
Koprodukcija CZK-
a, Pančevo i JDP-a u
Beogradu
Režija: Dejan
Mijač; Scenograf:
Jasmina Holbus; Video
dizajn: Boris Miljković;
Kostimograf: Maja
Mirković; Kompozitor:
Isidora Žebeljan;
Dramaturg: Miloš Krečković; Igraju:
Dubravka Kovjanić, Milutin Milošević, Nenad
Ćirić, Nikola Rakočević, Petar Benčina,
Jelena Petrović, Srđan Timarov.
„Banat“je drama savremenog, priznatog,
srpskog pisca - Uglješe Šajtinca, koja je
locirana u Elemiru, u ratno vreme, kada se,
kao i u svakoj civilizacijskoj stihiji, mladost
suočava sa svojom lepršavom prošlošću
(detinjstvom) i neizvesnom budućnošću,
i kada tek u jednom surovom vremenu,
prolaznost postaje linija vodilja svakog
lika. Ti isti mladi ljudi, baš kada sazrevaju,
shvataju poremećenost međuljudskih
odnosa, u kojima prijateljstva bivaju
podređena nacionalnom opredeljenju,
jeziku kojim govore i pravilima koje nameću
sukobljene strane. Njihova mladost ne nosi
one epitete koje u normalnim vremenima (a
zar ih ima?) predstavljaju snagu odupiranja
silama koje ih razaraju, jer te sile će ih
naterati da zaborave ko su bili, ko su sada
i ko su im prijatelji. Jer ništa drugo im nije
pred očima, nikome se ne može verovati.
Strah ih sprečava da traže sebe, zato ne
mogu da razviju i očuvaju prijateljstva koja bi
ih jednog dana činila ljudskim bićima. Poput
životinja, fanatično grabe svoje zalogaje,
postaju poltroni kada je to potrebno,
dokazuju se na nekakvim teritorijama,
svaki braneći svoj jezik, svoj prioritet.
Jedino snažna sećanja nezaustavljivo
teku kroz ovu dramu i daju ovoj priči setan
banatski ton, onaj čuveni lalinski izgovor,
one nezaboravne trenutke u kojima njihovu
igru ništa nije moglo da omete... Sedam je
likova, ali je i „sedam mora i sedam gora“,
kako bi se stiglo do nekakvog mira, onog
koji Banat, kao retko koji prostor čuva, i eto,
posle toliko godina, ipak ima. Video-prikaz
banatskih pejzaža nezaobilazni su element
ove predstave koja, isto tako nezaobilazno,
ali nenametljivo
može dopreti i
do vas.
Koprodukcija Centra za kulturu Pančeva
i Narodnog pozorišta u Beogradu
Režija: Stevan Bodroža; Scenograf:
Mina Ilić; Kostimograf: Maja Mirković;
Muzika: Ivan Aleksijević; Igraju: Igor
Đorđević, Paulina Manov, Nenad
Stojmenović, Milena Predić, Miodrag
Krstović.
Na sceni izabinskog prostora CZK-a
nedavno je izvedena premijera komada
„Osvrni se u gnevu“. Kako to kod dobrih
pisaca biva, u naslovu su dve najbitnije
reči za ovu dramu: osrvtanje i gnev. Iz
njih potiču najjače emocije koje junaci
ovog komada nose. U žanru - porodična
melodrama, ali u izrazu ovo je najdublji
revolt jedne neprihvaćene generacije.
Mladi bračni par živi sa prijateljem u malom
potkrovlju, odakle bi vas jedna nedelja, kao
jedan najobičniji dan, naterala da vrištite sa
poslednjeg sprata svoje zgrade, ili bi vas
progutao najmanji ćošak tog istog stana, koji
smatrate svojim kutkom...Ili bi vas gomila
neispeglanog veša odvukla od gomile
neispeglanih problema. Jer, vi ste niko i
ništa, a osećate svu glupost ovog sveta.
Nemoćni ste, i zato mrzite, ćutite, peglate...
Ne planirate svoj život, jer vam je sistem
već sve isplanirao. Vaša mladost je po
kalendaru vreme ledenog doba, a led se ne
otapa gnevom. Ljubav se pretače u preljubu
i otuđenost, i vi odlazite. Napolju vas gutaju,
i vi se vraćate u svoju jazbinu ponovo kao
žrtva, ali sa osmehom pobednika, jer ste
spremni da tražite svoje mesto pod nebom.
Ova intimna, kamerna drama ima direktna
obraćanja publici, uz živu muziku klavira,
kroz komentar, upozorenje, apel, da svako
društvo, u bilo kom vremenu, ima prava
na svoj identitet. Ako se, poput ovih likova,
osrvnete za 180’, otišli ste u prošlost, ali ako
podignete glavu za čitavih 90’- dobili ste
pravo da kroz oblake vidite, i borite se za
svoju budućnost! Od „Look Back in Anger“,
do „Look up for Hope“. Između ove dve teze,
pazite, ostaje smo vaša - vatra!
Ana Bretšnajder
”BANAT” Uglje{a [ajtinac
”OSRVNI SE U GNEVU” D`on Ozborn

6. Ilustracija - Draga{ Nikola
DigitalArt

8. Godina proizvodnje: 2007.
Režija: Zack Snyder
Uloge: Gerard Butler, Lena Headey,
David Wenham, Dominic West...
Ime Franka Millera izašlo je iz krugova
ljubitelja stripa i ušlo među široke narodne
mase još filmom Sin City (2005) Roberta
Rodrigueza. Interesovanje za njegove
radove naglo skače i kao očigledan rezultat
pred nama je film 300, baziran na istoimenoj
grafičkoj noveli objavljenoj 1998. godine, za
koju Miller kaže da je bio inspirisan gledajući
film The 300 Spartans (1962) još kao dečak.
Zack Snyder, mladi američki reditelj
(proslavljen radom na reklamama i
spotovima u filmskoj branši postaje poznat
po sjajnom rimejku zombie filma Dawn
of The Dead iz 2004.) verno je preneo
atmosferu Millerovog stripa koji je na
stilizovan način baziran na svima poznatoj
čuvenoj bici kod Termopila (480. godina
p.n.e.) gde je kralj Leonida borbom do smrti
dugo odolevao, sa tri stotine spartanskih
ratnika, znatno brojnijoj persijskoj vojsci.
Vizuelno, film je unikatan jer je veći deo
pozadina za film, sa ciljem autentičnog
oživljavanja stripske atmosfere, kompjuterski
generisan. Ono što je takođe interesantno
i dosta primetno jeste ogroman procenat
scena borbe u slow-motionu, što je pravo
osveženje u odnosu na brze montaže borbi
u recimo Lord of the Rings ili filmu Gladiator,
jer se borbe na neki način pretvaraju u jedan
krvavi balet koji prati svaki pokret i vizuelno
stvarno ostavlja bez daha.
I dok su kritike u svetu podeljene, dok
izvestan broj ljudi gubi vreme diskutujući
o prikazu Grka i Persijanaca i istorijskim
činjenicama, dok se vode polemike o tome
da je karakterizacija likova u filmu propatila
na račun vizuelnog i specijalnih efekata
– ipak nema sumnje da je 300 sjajan i
uzbudljiv audio-vizuelni spektakl. Pored
fantastičnog vizuelnog aspekta filma, tu
je i dopadljiva muzika (koja takođe nije
bila pošteđena kontroverzi, ovaj put zbog
plagiranja). Pažljivi slušaoci u jednoj sceni
prepoznaće i staru makedonsku narodnu
pesmu „Zajdi Zajdi, jasno sonce“.
Nebojša Nenadić Beat
U saradnji između HBO i BBC nastala
je serija Rome, koja posle Losta i Prison
Breaka obećava sate i sate provedene
ispred monitora ili malih ekrana, ali ovaj put
sa potpuno drugačijom tematikom.
Naime, radnja serije odigrava se pre
nešto više od 2000 godina u drevnom
Rimu i njegovim provincijama. Istorijski
poprilično tačna, priča prati najpoznatijeg
rimskog diktatora Gaja Julija Cezara i
njegovog naslednika Gaja Oktavijana
Cezara (Oktavijana Avgusta) jednog od
najvećih i najvoljenijih vladara u rimskoj
istoriji. U seriji se pojavljuju i mnoge druge
slavne i manje slavne ličnosti kao što su
Marko Antonije, Pompej Veliki, Ciceron,
Marko Junije Brut, Mecena i drugi, čiji se
udeo u priči nikako ne sme zanemariti. Ipak,
pokretačku snagu celog zapleta nose dva
naizgled obična čoveka, centurion i legionar
u ozloglašenoj Cezarovoj XIII legiji, Lucius
Vorenus i Titus Pulo. Svojim naizmeničnim
usponima i padovima, oni pridodaju
neverovatnu dinamiku i nepredvidivost u
celoj priči. Vorenus kao oličenje pravog
rimskog centuriona i Titus vojnika, hrabrog i
nepromišljenog, predstavljaju simbol bratske
ljubavi i iskupljenja.
Veoma razvijeni karakteri u ovom
ostvarenju daju veoma realnu sliku društva
tadašnjeg Rima: odnosa u porodici, rimskoj
pobožnosti i običajima, korupciji, klasnoj
podeli, kao i o ostalim osobinama tog
društva.
Ova drama, puna intriga i zapleta,
nasilja i eksplicitnog seksa, iskrene ljubavi
i iskonske mržnje, sa ekipom odličnih
relativno neafirmisanih glumaca i solidnom
muzikom - pruža potpun ugođaj čak i
prosečnom gledaocu. Toplo preporučujemo.
Marko Miletić & Vladimir Miloradović
Film
08
Rome
300

9. ���� ������ ����� ������ �� ��� ���� ���������
���������� ����
����� ����������� ���������
��������� ���� ����������
����������������������
��������
���������� ���
�������
����
��
��
�

10. Mladitalenti
10
Regionalni centar za talente Mihajlo
Pupin iz Pančeva osnovan je decembra
1998. godine. Suosnivači Centra su SO
Pančevo i Republički centar za talente, dok
su inicijatori nastanka Centra NIS Rafinerija
nafte Pančevo i Regionalna privredna
komora Pančevo. Regionalni centar za
talente Mihajlo Pupin iz Pančeva se nalazi
u sistemu Regionalnih centara za talente
Republike Srbije. Rad centra je pri osnivanju
bio podržan od republičkih ministarstava:
Ministarstva za obrazovanje i sport,
Ministarstva za nauku i tehnologiju; kao i od
Srpske akadamije nauka i umetnosti. Centar
je osnovan sa idejom da se na organizovan
način povede računa o učenicima sa
posebnim potrebama koji se ističu u
intelektualnom kvalitetu i kreativnosti, i čija
potreba za saznanjem prevazilazi sadržaje
koji im se nude u školama. Prve aktivnosti
Centra su započele aprila 2000. godine
testiranjem učenika na teritoriji opštine
Pančevo. Testiranja su završena s jeseni
iste godine, a prva predavanja u Stalnoj
školi Centra počela su proleća 2001.
godine.
Nastavu je držalo 23 predavača
u 11 disciplina, a pohađalo ju je oko
200 učenika. Nastava se održavala na
Beogradskom univerzitetu, u pančevačkim
školama, studiju Ivana Rakidžića, Domu
omladine. Organizovano je nekoliko radnih
ekskurzija, Prva filmska kolonija Deliblatski
pesak, počelo se sa učešćem na prvim
festivalima i smotrama.
Aprila 2003. godine pokrenut je časopis
Pupin, koji postaje javno glasilo Centra, i u
kome učenici, koje okuplja Centar, objavljuju
radove iz oblasti svog interesovanja. U
novembru i decembru 2004. godine počeo
je serijal predavanja NAUKA NA POČETKU
21. VEKA, koja je organizovao Centar u
saradnji sa Gradskom bibliotekom, koji još
uvek traje. Protekle školske 2005/06. godine
pored Stalne škole Centra, koju je pohađalo
oko 200 učenika u 9 različitih oblasti
(matematika, fizika, hemija, programiranje,
umetničko pisanje, stilistika srpskog jezika,
audio-vizuelne umetnosti, likovna grupa),
organizovane su jednodnevne
radne posete u Vinču, Institut za
fiziku u Zemunu, Institut za srpski
jezik; organizovane su likovne
izložbe u Pančevu, Beogradu,
Obrenovcu; organizovani su
seminari; održane su umetnička
i naučnoistraživačka smotra
radova; organizovan je likovni
i književni konkurs za učenike
Banata; održane su i četiri kolonije
i letnje škole: glume i scenskog
ponašanja za mlađe uzraste
osnovne škole, 6. filmska kolonija
u Deliblatskoj peščari, 2. likovna
kolonija na Divčibarama i 1.
filološka kolonija na Divčibarama.
Kao i prethodnih godina,
mnogobrojni učenici Centra su nagrađivani
na takmičenjima i smotrama republičkog
i internacionalnog značaja. Direktor
Regionalnog centra za talente Mihajlo Pupin
je mr Dragoljub Cucić.
REGIONALNI CENTAR ZA TALENTE
”MIHAJLO PUPIN”

11. Mladitalenti
11
Članovi likovne grupe su učenici
nižih i viših razreda osnovne, kao i
učenici srednjih škola. U radu likovne
grupe Centra postoji mogućnost
unapređenja i razvoja likovnih
sposobnosti, upoznavanje sa novim
likovnim oblastima i tehnikama koje
se ostvaruju kroz stručna predavanja
i putem praktičnog rada. Centar je
od osnivanja do sada organizovao
pet likovnih konkursa na kojima je
učestvovalo 3.000 hiljade učenika
sa teritorije Banata. Rezultati se
svake godine prezentuju na likovnoj
izložbi u galeriji Gradske biblioteke
kao godišnjoj smotri umetničkog
stvaralaštva, u saradnji sa grupom
za film i književno stvaralaštvo.
Umetnici koji su dali doprinos radu
centra kao članovi žirija ili savetnici
predavači jesu Mihajlo Gerun, Zoran
Deranić, Zoran Maleš, Emil Sfera,
Uroš Urošević, Tomislav Stošić,
arh. Miodrag Mladenović. Članovi
grupe su dobitnici nagrada na
likovnim konkursima, među kojima
je i srebrna medalja na likovnom
konkursu u Tokiju u konkurenciji
46.000 radova dece iz celog sveta,
a dobitnik priznanja je Gala Petrović,
učenica Osnovne škole “Isidora
Sekulić” iz Pančeva. Mentor za
likovnu umetnost je Svetozar Aleksić,
a stručni saradnik Ivana Markez.
Likovna grupa Centra za
talente ”Mihajlo Pupin”
Pan~evo
Gala Petrovi} Aleksandar Vukovi}

12. De~ijikutat
12
Ma, ko mi to dobacuje, siguran sam
da sam dobro čuo. Nastaviću da sanjam,
verovatno se ne obraća meni. “Ljubavi, jesi
li me čuo?“ Uh, pa to nije san. Ko bre tata,
kako?! Skačem iz kreveta i grlim Suzanu. To
je čista mehanička reakcija, znam da tako
treba, ali mi podsvest govori: ti testovi nisu
100%sigurni, iskuliraj se! “Ne govori nikom
ništa, dok nam doktor sledeće nedelje ne
potvrdi!“ Ma ko će dočekati sledeću nedelju,
daj bar kumu da javim. Telefon mi se usijao,
već mi svi čestitaju, ali kad su pre saznali...?
Neko se ne pridržava dogovora.
Devet meseci je za većinu dug period,
ali za buduće novopečene roditelje to proleti
za tren. U trenucima dokolice, sada preko
potrebne, počinju rasprave u koju će školu
ići i čime će se u životu baviti. “Ne dolazi u
obzir, šta ako tamo budu štrajkovali, bolje
bi bilo da...!“ Treba da smislimo ime detetu,
kako da mu se obraćamo, kada ne znamo
ni pol. Neka bude: “Beba Gerga“. Bože, oko
kakvih smo se mi gluposti raspravljali! “It’s a
boy!“ Svojim sam očima na ultrazvuku video
neku tačkicu i više me niko neće ubediti u
suprotno. Zvaće se David. Igrom slučaja,
neki naši prijatelji očekuju devojčice, pa su
uveliko krenula provodadžisanja i prozivke.
“Brate, drag si mi, ali ako se ovaj tvoj
“jazavac“ samo približi mojoj kući, ima da
radi mitraljesko gnezdo!!!“ He, he, he..
Kao na traci se ređaju dani, a za njima
i meseci, i dok sam se
osvestio, već su me
svog iscepali. Rastrgan
bauljam u “Crnom leptiru“
nalik Bušmanu koga
je raskomadao čopor
lavova. “Čestitam, uzeću
pelcer, valja se.“ Ma samo
cepajte... Fizički sam
prisutan, ali sam mislima
u bolnici! Kako je Suzana,
kako je David, na koga
liči? Ne mogu da dočekam
sutra.
Prvi put ga držim u
rukama! Tresem se kao
prut. Bujica nekontrolisanih
emocija tutnji kroz
mene. “Pa ovo je najlepša beba
na svetu!“ Suzana se samo
nasmejala i rekla: “Nećeš mi
verovati, ali to je svaka majka
govorila za svoje dete.“ Da li ga
ja to idealizujem ili grešim, ma
baš me briga, za mene će biti
najbolji. Presrećni smo, ali i ujedno
jako zbunjeni. Šta da radimo sa
njim kada zaplače. Vodu na ulje
dolivaju dobronamerne sugestije
okoline: “Nemoj tako, nego
ovako...Nemoj ovo, nego ono...Ma
ko ti je to rekao!?“
Ubrzo smo shvatili da nijedno
dete nema šablon i da je svaka
beba toliko specifična da moramo
sami da tumačimo značenje
njenog plača. Jedan plač a sto
muka, pa ti vidi šta mu je? Po
strani neprespavane noći, po
strani umor i upale mišića, grčevi i
bezbrojna presvlačenja... Nećemo
o tome pričati, sebično ćemo
sačuvati te slatke muke za sebe,
jer smo sigurni da će ih svako
ko će imati tu privilegiju da bude
roditelj, proživeti na svoj način. Reći ću
vam da su se naši životi promenili za 180
stepeni.
Naša razmišljanja i naše shvatanje
suštine života poprimili su novu dimenziju.
Naš krug je dobio nov centar. Sve se vrti
oko njega, i sve je njemu podređeno. Ni
ja više nisam onaj samoživi sebičnjak koji
je sebe uvek stavljao u prvi plan. “JA“ više
ne postoji!Sada postojimo “MI“! I da bismo
uspeli da od svog “Anđela“ izmamimo taj
prelepi osmeh, moramo se promeniti. To je
ono pravo!
E, za taj osmeh se ujutro budimo, za
njega vredi živeti!
Kristian Gerga
Ljubavi ustani, posta}e{ tata!!!

13. De~ijikutak
13
Predstava za decu u produkciji Centra
za kulturu, Pančevo
Tekst: Igor Bojović; Režija: Stevan
Bodroža; Scenografija i kostim: Mina Ilić;
Kreacija lutaka: Zoran Misita; Muzika:
Ivan Aleksijević; Igraju: Ivana Nikolić,
Jovan Popović, Jelena Trkulja.
Dečija scena „Pođi tuda...“ pančevačkog
Centra za kulturu imala je 12. marta ove
godine još jednu uspešnu premijeru.
Ono što ovu predstavu izdvaja od ostalih
“Crvenkapa” jeste neobičan dramaturški i
rediteljski pristup koji je glumcima omogućio
domaštavanje nama već poznatih likova
u svima znanoj, ali ovog puta, drugačijoj
“Crvenkapi”. Troje glumaca, ali najmanje
pet uloga…Efektna scenografija i kostimi,
maštovito kreirane lutke, daju dodatni
sjaj, na momente vodviljskoj, na momente
brehtovskoj igri, u kojoj glumci izlaze iz
svojih likova, jer im bajka postaje “dosadna”
i “znamo šta će dalje da se desi”, pa
započinju međusobnu vrcavu igru kojoj je
pomogao zanimljiv tekst Igora Bojovića.
Deca prepoznaju ovakve trenutke i uživaju u
njima jer im to upravo omogućava slobodu,
koju klasično pisana bajka ne može da
ponudi. Reditelj se pobrinuo da Vas ne samo
zavede i skrene s puta do bakine kuće, već
i da vas odvede na više različitih raskrsnica.
“Jedan levo, dva desno” i vi ste u čarobnom
svetu šume, u atmosferi diskoteke, među
leptirićima koji vas obuzimaju kada se
zaljubite…Ako verujete u ljubav, privrženost
i hrabrost, nećete zalutati u ovoj predstavi.
Odnosno, ako imate prijatelja, znaćete da
Vam on može pomoći čak i ako vas pojede
vuk. Ako ne volite da rizikujete, nemojte ni
krenuti na put do bake, najbolje da odmah
smažete sve kolače. Tada ćete, naravno, biti
uskraćeni za jedno ovakvo ludo iskustvo!
Ana Bretšnajder
FILM
ŠARLOTINA MREŽA
Vilbur, prasence koje živi
na velikoj farmi sa svojom
drugaricom Šarlotom-paukom,
postaje očajan kada sazna
da mu je život već unapred
isplaniran, a to je da završi
na nekoj od bogatih trpeza.
Šarlota uz pomoć svoje mreže ispisuje
poruku kako Vilbur nije obična životinja. Na
taj način pokušava da ubedi farmera kako je
prasence zaista posebno biće.
DVD
KOCKA, KOCKA, KOCKICA
Mnoge generacije su rasle uz ovu
emisiju! Danas, uz DVD izdanja, mališani
su u prilici da saznaju puno toga novog-da
upoznaju gusare kroz epizodu “Gusarijada“,
da uz “Crnog Deda Nemraza“ uživaju u
poklonima koji stižu sa Novom godinom,
ali iz drugog ugla. U svakoj epizodi je
mnogo pitanja, a cilj je da se deca edukuju i
razonode.
KNJIGA
VLADA UČI REČI
Listajući ove knjižice, dete opaža
ilustracije, imenuje objekte koje vidi i pogađa
delove predmeta skrivenih ispod proreza,
uz pomoć detalja koji se naziru. Kroz igru
će naučiti reči, poboljšate govor i razviće
sposobnost izražavanja, što će mu kasnije
koristiti za uspešno savladavanje čitanja i
pisanja.
napisala:
Emanuela Busolati
ilustrovale:
Emanuela Busolati
Laura Rigo
Barbara Bonđini
Frančeska Krovara
Kjara Bordoni
”CRVENKAPA”
foto: Tatjana Krstevski

14. Intervju
14
Rođena sam 15.09.1981. godine u
Pančevu, u kome se i dalje trujem! Student
sam četvrte godine Fakulteta dramskih
umetnosti u Beogradu, u klasi profesora
Dragana Petrovića Peleta. Još samo
dva meseca me deli od tog konačnog
diplomskog ispita
Da li si kao dete maštala da postaneš
glumica?
Pa, moraću ovoga puta da razočaram
sve one koji su navikli na odgovore tipa-DA,
JOŠ KAO MALA SAM ZNALA DA ĆU BITI
NA DASKAMA KOJE ŽIVOT ZNAČE....Ja
sam glumačko biće dosta kasno spoznala,
trebalo mi je tri godine farmacije da shvatim
čime zaista želim da se bavim. Ali kao što
se kaže, nikada nije kasno, tako i za mene
nije bilo kasno da se sa 22 godine ponovo
uputim u “brucoške vode” i započnem jednu
sasvim novu i uzbudljivu priču!
Da li je istina da si kao mala želela da
postaneš kasirka (da radiš u prodavnici
za kasom)?
Da, što upravo dokazuje prethodno
navedenu tezu!
Kada si zapravo počela da se baviš
glumom i koja je prva predstava u kojoj
si „igrala“?
Dramski studio Centra za kulturu je bio
moja prva stanica. Upisala sam se, daleke
1998. godine i to potpuno slučajno, videvši
oglas na hodniku Gimnazije! Naravno, ne
sluteći koliko će taj isti Dramski studio meni
u budućnosti doneti lepih i važnih trenutaka!
Bila sam verni član, pa skoro 5 godina, i
za to vreme osim što
sam se beskrajno ludo
provodila, stvorila sam
jedan vrlo intiman krug
prijatelja sa kojima
se i danas, malo je
reći, družim! Želim
da napomenem da
je dramski studio, i
Jasmina Večanski koja
je taj studio vodila, i
dalje to vrlo uspešno
čini, bila i ostala moja
OAZA, moje utočiste,
mesto na kome se i
igra i plače i smeje
i sazreva, tu smo i
odrasli, ali i naučili
kako da zauvek
ostanemo deca!!!
Radili smo gomilu
stvari, išli u pozorište,
naučili kako da pozorište gledamo, gledali
filmove i pravili predstave! Prva predstava
je bila “OPSTANAK”. Sami smo je izmaštali
i postavili!
Ko te je „nagovorio“ da pokušaš da
upišeš glumu?
Ja sam jednostavno svoje glumačko
Milena Predi}
Vera i Nada u bolje sutra

15. biće spoznala, tako da me niko nije mogao
nagovarati, ni odgovarati, otkrila sam veliku
energiju u sebi, koju sam vremenom naučila
kako da artikulišem i kanališem, pristala sam
na činjenicu da u pozorištu ništa ne sme da
bude lažno, uostalom kao i u životu, tako da
sam vremenom naučila kako da se nosim
sa svojim emocijama, kako da ih na sceni
primam...a jos važnije dajem! I sve je to
rezultiralo da se ja na sceni osetim dobro!!!
Šta je na tebe ostavilo najveći utisak
tokom studija glume?
Istraživački proces i rad. Shvatite koliko
niste konačni.
U kojim sve predstavama si glumila
do sada i koja ti je od njih najdraža?
“Čarobnjak iz Oza” u režiji Nenada
Gvozdenovića, u produkciji Centra za
kulturu Pančevo, ”Baš Čelik” u režiji Milana
Karadžića, pozorište PINOKIO, ”Ranjeni
Orao” režija Alisa Stojanović, Atelje 212 i
“Osvrni se u gnevu” u režiji Borisa Lješevića,
koprodukcija CZK Pančevo i Narodnog
pozorišta u Beogradu.
Nemam omiljenu. Na početku karijere
svaka vam je omiljena.
Sa kojim kolegom/koleginicom ti je do
sada bilo najprijatnije da sarađuješ?
Gluma je jedna od onih profesija koja
se voli! Raduje me svaki projekat, odlazak
na probu ili predstavu! Na takvu energiju,
uglavnom i nailazim. Zato su mi sve kolege
sa kojima sarađujem drage, shvatam da
smo tim i da je neophodno da se držimo
zajedno!
Nedavno si bila u Americi. Da li je
to bio poslovni angažman ili odmor od
posla?
Ubeđena sam da su za svakog
čoveka, a pogotovu za umetnika jako bitna
putovanja! Na putovanjima čovek stiče
neviđena životna iskustva, upoznaje razne
ljude, susreće se sa raznim iskušenjima,
širi svoje vidike, menja stavove, a što je
najvažnije UPOZNAJE SAMOG SEBE!!!
Zato svaki svoj honorar odvajam za taj
užitak. Prošle
godine sam leto
provela u New
Yorku! Amerika
me je kupila, ali
samo kao turistu,
mislim da moja
duša tamo ne bi
opstala!
Omiljena
pozorišna
predstava?
“Tri sestre”
Antona Pavloviča
Čehova u
režiji mladog
slovenačkog
reditelja Tomija
Janezića.
Predstava je gostovala pre tri godine na
”BITEF-u”, i posle nje nisam više ostala
ista!!!
Omiljeni film?
Vong Kar –Wai “IN THE MOOD FOR
LOVE”
Šta te najviše ispunjava u životu i u
poslu?
Vera i Nada u bolje sutra, i Ljubav
bližnjih!
Da li te više privlači film ili pozorište i
zašto?
Realno, još nišam dovoljno zaigrala
u oba medija, da bih o tome sudila. Moje
sadašnje iskustvo je malo, tokom studiranja
sam igrala u dosta studentskih filmova i
TV drama i samo mogu da zaključim da
je stresnije od pozorišta. Kamera zahteva
dosta suptilnija i svedenija sredstva od
pozorišta, znači, ne postoji trenutak, kao
u pozorištu, ja se smejem ili ja plačem, ali
tako da me vidi i onaj u poslednjem redu!
Na neki način je i dosta suroviji medij, sve
prilagođavate kameri i kadru, da uđem u
kadar, da se vidim u kadru, da sam lepa u
kadru, takođe ne postoji trenutak sazrevanja
emocije, na filmu je sve na jedan!
Šta radiš u slobodno vreme, ako ga
uopšte imaš?
Tada sam obično nervozna, pa se pitam:
kad ću opet početi da radim??
Gde si doživela najlepši zalazak
sunca?
To je definitivno zalazak sunca u Crnoj
Gori, u Miločeru, u mojoj porodičnoj kući!
Da li te momci više saleću od kada si
postala glumica?
Pa, ne!
Da li bi volela da Pančevo konačno
dobije profesionalno pozorište i kolike su
šanse da se tako nešto dogodi?
Dokle god u ovom gradu postoji neko
ko je kao Jasmina Večanski, i ceo kolektiv
Centra za kulturu, ima nade za ponovno
rađanje takve jedne institucije. Proteklih
godina na Fakultetu dramskih umetnosti
je diplomiralo nekoliko desetina studenata
iz ovog grada, imamo dosta glumaca,
pozorišnih i filmskih reditelja, dramaturga,
organizatora...koji će, ukoliko se ne
rehabilituje situacija u ovom gradu, ovaj grad
uskoro prevazići i napustiti!
Koji su ti planovi za budućnost?
Ono što je izvesno, krajem aprila
planiram da diplomiram! Sve ostalo je,
neizvesno!
Redakcija Quick Look magazina ti želi
puno uspeha u budućnosti!
Hvala, takođe.
I.K.
Intervju
15
foto:TatjanaKrstevski

16. Kolumna
16
Kraj marta 2550. godine. Na oštrici
sečiva između najhladnije flegme i
pandemonijuma jednog Limba nalazi se
svet dva pola iste rase totalno izgubljenih u
međuljudskim odnosima. Zbog nedostatka
hormona estrogena vaš ponizni spisatelj
nema ni srca ni hrabrosti da vam pruži
realnu i objektivnu sliku tog katastrofičnog i
prelepog univerzuma, ali kao i za sve ostalo,
i za to postoji rešenje. Umesto prizemnog
i razumnog stanovišta, dobićete jedan
potpuno subjektivan i kroz testosteronsku
prizmu raščlanjen prizor ne tako prosečnog
muškarca i muške večite dileme…dileme
koja sigurno tišti iznutra svakog semi-
inteligentnog homosapiensa jačeg i ne toliko
pametnijeg pola u periodu svitanja njihove
zakasnele post adolescencije...cice ili tete...
Gde početi? Po cenu stavljanja na
lomaču od strane metroseksualaca, gay
lobija, i boraca za ženska prava ,
ovaj tekst je kad-tad morao biti
objavljen i to sa razlogom, ako uzmemo u
obzir trenutno ophođenje između polova
i frenetične pokušaje nalaženja partnera
po svaku cenu. Svako od nas je barem
jednom u životu osetio koktel histerije i
uzbuđenja kada hormonalni sokovi krenu
užurbano da vam bombarduju primitivni
mozak i kada vam ništa drugo ne pada na
pamet osim uloge alfa mužjaka, moment
kada i najjači pokleknu i kada ništa drugo
ne preostaje osim hazarderskog srljanja
u osvajanje. Delić sekunde nas deli od
totalnog blaženstva i mogućnosti da osetimo
prosvetljenje u obliku endorfinske nagrade
kakvu ni najelitniji narkotici ne mogu da
nam pruže (osim adrenohroma, nama
običnim smrtnicima nedostižnog), ili pak,
strašne aritmije i ličnog Armagedona. Šta
uraditi u tom slučaju? Za
kakvu ženu se odlučiti
i u čije ruke se
prepustiti? Da li dozvoliti
instinktima da sami jure za
savršenom majkom naše
nerođene dece (u prevodu,
refleksno proveriti ženama
donji sklop abdomena,
grudi kao izvor nutrienata i
sveobuhvatno fizičko zdravlje)
i sve to preinačiti u famoznu
rečenicu: “KAKVA CICA…” ili… Ili
upotrebiti to malo iskustva koje smo
stekli kroz kratak niz godina našeg života
i preinačiti to u vrstu mudrosti koja će nam
dozvoliti da prodremo kroz taj veo fizičkog
i juriti dalje i dalje, sve do mogućnosti da
žene stvarno pored zanimljive fizionomije
mogu dati više, mnogo više. Većina nas će
se prvog momenta susreta sa inteligentnom
ženom, da i ne pričamo o mogućnosti mudre
žene, povući prestravljeni pojavom osobe
koja bi mogla verbalno da pojede svaki
mali muški entitet sa razjapljenom donjom
vilicom i drvenom palicom u međunožju.
Na svu našu žalost, veći deo ženske
populacije (čast izuzecima) tog ranga već
sa dvadeset godina ima telo žene u ranim
četrdesetim, sa količinom celulita da se drže
toplim dva omanja tuljana u vodama Arktika
i licem samuraja posle mnogo bitaka, da i
ne pričamo o strijama, telesnim dlakama
i ostalim turn off-ovima. Naravno to sve
možemo reflektovati i na mušku populaciju,
ali o njima sada nije reč. Trebalo je do
inteligencije doći i to po cenu svefizičkog
izgleda, da i ne pričamo o retroaktivnoj
varijanti kada nisu blagoslovene dobrim
DNK kodom pa im je put već zacrtan u
pravcu usavršavanja uma, pošto od takvog
tela bez sto hiljada funti i igranja gospodara
pakla sa rodijumskim skalpelima male vajde.
Šta raditi? Opštiti sa IQunder50.com cicama
dok ne doživimo orgazam, a onda brže
bolje smišljati izgovor i bežati u okrilje naše
nam male šamanske zajednice drugara i
ortaka gde ćemo već sa epskim prizvukom
prepričavati naše poduhvate i
mišićno-skeletne sposobnosti
paćenice koju smo na
playback oplođavali, ili
se sa krpicom na licu
naše nam ljubljene
u toku
seksualnih
igrarija tešili
da Ona ipak zna
ko su Dostojevski, Debisi, Hoking
i Kurosava i činjenicom da, kad oboje
budemo imali po šezdeset leta, spoljašnja
lepota već uveliko neće imati smisla,
sve sa našim neiživljenim seksualnim
fantazijama, prevelikim računima za internet
i prestravljenim pogledima naše dece
kada ulaze u radnu sobu i zatiču nas u već
nekom zlokobnom činu masturbacije? Da li
inteligentnu i mudru ženu uzeti za životnog
parnera, a držati u maloj crnoj sveščici
barem pet žena, za svaku od fantazija po
jednu? Venčati se sa prelepom i nadasve
zgodnom Venerom koja bi opčinjavala naše
nam okruženje i nama nam samima dizala
ego do nebesa, sve sa pričom: ”Ljubavi…
kada ćeš više da me vodiš na koncert tog
operskog pjevača Pačotija…?!?!”
Iskrenosti vašeg poniznog pera kao
i uvek nema granice i neću vas lagati.
Odgovor nemam, barem ne za vas. Ne
možemo svi naći sebi ženu tijela šumske
nimfe i mudrosti Sufi mistika, neiskvarenu
smešnim svetom u kome trenutno svi
živimo, a opet protkanu razumevanjem tri
smrtna života. Ne jurite i ne srljajte, nemojte
idealizovati, kao ni nipodaštavati, sve sa
uvek otvorenim jednim okom i iskrenošću
detinjeg nam srca. Malo nas ima ono
što trenutno moja malenkost ima i ako
biste ponekad osetili desetinu toga što se
trenutno nalazi u meni posle svih fijaska
i pokušaja da uzgojim sebi jednu pravu,
posle svih muka i bespotrebnih razbacivanja
preko potrebne ljubavne energije, imali
biste potpuno drugačiji pogled na svet. A
sad izvinite, moram pod hitno da zagrlim
ljubljenu mi nimfu i da nastavimo raspravu o
kvantnoj mehanici Univerzuma…
(VK)
-NEWS FROM THE LAIR-
a complete account of Vladimir Stojanov Kandic of transglobal
happenings and a worldwide perspective of our race
Chicks or Aunts…
that is the question

18. Festival EXIT već je treću godinu pozitivno
vladao našim životima i još uvek je predstavljao
jedinu pravu i kvalitetnu zabavu u zemlji ali i
regionu. Zahvaljujući njemu u našu zemlju su
počeli da dolaze strani izvođači svih muzičkih
žanrova. Ljudi koji su nastupali na prethodnom
EXIT-u promovisali su ovaj festival i pričali o
njemu o nečem nesvakidašnjem gde su se dobro
proveli i gde će neizostavno opet doći. Zaintrigirali
smo ih! U devet dana festivalske euforije tokom
EXIT02, Tvrđavom je prodefilovalo preko 400.000
posetilaca, održano je više od 70 koncerata i 130
DJ nastupa. U kampu kraj Dunava niklo je 1.079
šatora u kom je boravilo oko dve hiljade duša, a na
festivalu je bilo mladih iz svih delova regiona, Evrope, sveta. Organizatori su s ponosom isticali da su ih konačno zapazili stranci te da
se EXIT već dobro kotira na listi najznačajnijih kulturnih događaja u Evropi.
Muzika
18
Tog leta, 2001. godine, EXIT se preselio na Petrovaradinsku tvrđavu na opšti šok svih
puritanaca u zemlji ali na svekoliko oduševljenje mladih koji su pohrlili da po prvi put u
životu vide svetske muzičke zvezde. Na Tvrđavi je postojala neka čudna jako pozitivna
atmosfera, opuštenost je po prvi put zakoračila kod nas. Ljudi su se prvi dan u čudu
šetali Tvrđavom, ovim do tada pomalo zapuštenim i nedovoljno turistički eksploatisanim
simbolom Novog Sada. Na Tvrđavi je nikao mali grad, njegovim ulicama su se šetali
posetioci iz nekad zavađenih republika bivše SFRJ, ali i izvođači koji su stigli bukvalno sa
svih strana sveta. I taj spoj, svi ti dragi ljudi i magija koju je isijavala Tvrđava, sve je to bilo
začuđujuće i božanstveno.
01
02
EXIT
EXIT

19. CHEMICAL BROTHERS IN
BELGRADE DANCE TO THE
CHEMICAL BLOCK ROCKIN BEAT,
BEAT, BEAT!!!
OK, konačno! The Chemical Brothers
u Beogradu! Svi već znaju sve – 13.
jun, Beogradska arena. Kada je ova vest
objavljena, zavladalo je veliko ineresovanje
i uzbuđenje što će Beograd ugostiti ove
majstore elektronskog zvuka, kao preview
za najluđu žurku na ovim prostorima od
Kosovskog boja, preko Gazimestana
i nekoliko ratova koje smo „dobili“, do
današnjih dana – za EXIT festival na
Petrovaradinskoj đavi. Jeste li spremni za
„Hemijsku braću“?
Svi željno očekuju da čuju “Galvanize”,
“Out of Control”, “Block Rockin Beats”,
“Setting Sun”, “Hey Boy, Hey Girl”, “Let
Forever Be”… Organizatori najavljuju
spektakl, publika željno očekuje spektakl,
“Braća” se spremaju za spektakl…
Ali, kako je počelo?
Lako, kada imaš dva ortaka koji
dele ljubav prema muzici i naročito
eksperimentisanju s njom, bez barijera i
standardnih okvira, kao polaznu osnovu
za dobar vibe. Ed Simons, zaljubljenik u
avione, (1970) i Tom Rowlands, koga su
zanimale gajde (1971) studirali su zajedno
istoriju na Manchester University, gde su se
još krajem osamdesetih upoznali. Obojica
su bili pod uticajem tada progresivnih elektro
pop bendova “New Order”, “Heaven 17”,
“Kraftwerk” ali i rokenrol gitarskog zvuka
“Blue Oyster Cult”, “The Smiths”, pa čak
i Boba Dylana, što ih je zbližilo. Iako nisu
iz ovog grada, oni su u Manchester došli
zbog tada vrlo žive muzičke scene, koja
je negovala i mešala
različite muzičke pravce
– house, hip hop, pop,
disco, jazz, soul, alternativu,
dancefloor… Njih dvojica su se našli usred
te muzičke eksplozije stilova i pravaca
i uživali plešući po klubovima do ranih
jutarnjih sati, uz muziku popularnih DJ-eva
koji su vrteli sve što im se našlo pod iglom
gramofona – dub, punk, acid house, soul...
Osećajući atmosferu i vibru
mančesterskih klubova, poželeli su da i oni
sami clubberima pruže topli i prijateljski beat
za đusku. Početkom devedesetih nije bilo
potrebno da budeš u bendu da bi svirao,
trebalo je samo imati gramofone, dobre
ploče, miksetu, ritam mašinu, nesputane
ideje, da osetiš puls dancefloora i strašnu
želju da publici daš deo svoje stvaralačke
energije. Formirali su nekakav “bend”,
pod uticajima DJ-eva koji su nastupali u
čuvenom “Hacienda” klubu i poželeli da s
ostalim svetom podele svoje mixeve muzike,
buke i različith zvukova. Tada su na Ostrvo
stigli Public Enemy, Beastie Boys i drugi
revolucionarni transatlantski rhythm”n”poetry
uticaji, koje su ova dvojica odmah upila.
Početkom devedesetih su iz zezanja
odabrali ime za svoj “bend” – “The Dust
Brothers”, iako je sastav pod istim nazivom
već postojao. Svirali su u klubu “Naked
Under Leather”, miksujući hip hop, house,
indie dance, sve i svašta, ali su hteli da
snime i neku svoju pesmu da bi se našla
na njihovoj playlisti. Tako je nastala “Song
To The Siren”, u spavaćoj sobi koji su
kasnije pretvorili u studio. Umnožili su je
u 500 primeraka. Ova numera, koja sada
spada u elektro klasike, privukla je pažnju
pravog čoveka, londonskog DJ-a Marka
Weatheralla i vlasnika izdavačke kuće
“Junior Boy-s Own” i ubrzo počela da se vrti
po klubovima. Kasnije snimaju “14th
Century
Sky EP”, koja sadrži, kako su nazvali,
“chemical beats”, gde su se pokazali kao
zreli autori, stvarajući svoj sopstveni stil i
prepoznatljiv zvuk.
Tako su “The Dust Brothers” 1994.
godine postali resident DJs u malom ali
uticajnom londonskom “Heavenly Sunday
Social Clubu”, gde su puštali svoje omiljene
ploče, ali i svoju muziku, deleći svoj
“hemijski beat” s prepunom salom densera.
No, ubrzo su ih advokati originalnih “The
Dust Brothers” naterali da promene ime,
što ovoj dvojici nije bilo teško. Imali su svoj
“chemical beat”, pa što se ne bi nazvali
“The Chemical Brothers”. Publika je ovo
prihvatila, bila joj je važnija muzika od
imena. Ed i Tom su krenuli dalje, ali još brže,
luđe, nesputanije…
Ostalo je istorija, iako frazerski zvuči.
Kristijan Balteanu
Muzika
19
je negovala i me
različite muzi
house, hip hop, pop,

22. Moda
22
Činjenica je da je moda jedan od
najuticajnijih fenomena ljudskog društva.
Kada je reč o modi, ne mora značiti da
govorimo isključivo o garderobi. Postoje,
na primer, i mode među akademski
obrazovanim ljudima i intelektualcima
uopšte. One se odnose na to koje su teme
in, a koje out, koji su pristupi seksi, a koji
nisu i tako dalje. Međutim, u ovoj rubrici
bavićemo se modom u oblasti odevanja.
Neki ljudi tvrde da ih moda ne zanima.
Neću se mnogo osvrtati na ovu temu.
Napomenuću samo da ukoliko se nikada ne
gledate u ogledalo (u šta duboko sumnjam),
velika je verovatnoća da imate psihološki
problem kao, doduše, i oni koji pred
ogledalom provode sve vreme ovoga sveta!
Bilo kako bilo, ukoliko želite da razvijete
sopstvenu ličnost, ne bi trebalo da zatvarate
oči pred zadatkom izgradnje sopstvenog
stila odevanja. Da razjasnimo: niko se sa
stilom ne rodi. Stil se izgrađuje. On ne
samo što je jedan od najvažnijih aspekata
našeg ličnog imidža, nego je i neizostavan
element kulturnog ponašanja. Svako
od nas bi trebalo da postigne harmoniju
između sopstvenih nasleđenih prirodnih
karakteristika (boja kose, očiju i kože) i
načina na koji će ove karakteristike ispoljiti
načinom oblačenja, tj. svojim ličnim stilom.
Pitanje pravilnog i ukusnog odevanja
svakako je i pitanje bontona. To nikako ne
treba zaboraviti. Štaviše, ono je mnogo
vidljivije od svih drugih manifestacija lepog
ponašanja; ono je podvrgnuto i praktičnim
i estetskim merilima. Uskladiti svoje
oblačenje sa duhom vremena, a pri tome
ne izgubiti sopstvenu ličnost, najveća je
veština u načinu odevanja. Odevanje je
naša prva vizitkarta prema ostalim ljudima.
Ono je naša naslovna stranica, neka vrsta
ambalaže koja daje prvi utisak (možda često
i pogrešan) o sadržaju. Izgledati dobro znači
načiniti najbolje od sebe. Veličina i oblik nisu
tome nikakva prepreka. Naravno, nikako
i nikada ne treba zaboraviti na zdravlje!
To se podrazumeva. Ali, za dobar stil nije
neophodno izgledati ‘’idealno’’. Najvažnije
je naučiti okrenuti garderobu u sopstvenu
korist. No, iako kriterijum po kojem danas
biramo svoju garderobu nije više tako
strog kao nekada, što svakako predstavlja
olakšavajuću okolnost, to ipak, može biti
i mač sa dve oštrice ukoliko ne znamo
osnovne stvari.
OSNOVE STILA
Pre svega je važno da spoznate
sopstvene adute i odaberete garderobu
koja će ih isticati. Zapamtite: zaista dobro
i ukusno odevena osoba nikada ne usvaja
odmah najnoviju modu. Prvo će ispitati da
li je ona podesna za njen stas i godine po
bojama i liniji kroja koji se lansiraju. Ako
sve to ne može uklopiti sa svojom ličnošću,
odreći će se najsvežijih modnih novosti i
zadržati na isprobanoj verziji koja joj bolje
pristaje.
IZBOR I SKLAD BOJA
Kao i sve ostalo, i boje treba birati prema
sopstvenim fizičkim karakteristikama, ali i
prema vremenu, okolini i raspoloženju. Iako
nije neophodno biti suviše strog u izboru,
ipak je najbolje da cela kombinacija bude
usklađena na nekoliko tonova. Na primer:
smeđa-bež-zelena, crna-siva-crvena (ili
neka druga boja kao akcenat), tamnoplava-
siva-svetloplava-crvena i slično. Želim da
napomenem da smisao za boje podjednako
treba da razvijaju i muške i ženske osobe!
Ako ste muškarac i još uvek niste sigurni u
svoje znanje, za početak kao osnovu birajte
neku neutralnu boju smirenih tonova uz koju
ćete uskladiti druge odevne predmete. Kad
je reč o ženama, poznato je da onima sa
crnom kosom i tamnijim tenom bolje stoje
jače boje (ljubičasta, žuta, zelena, crvena),
ženama bledog tena i svetlije kose bolje
stoje nežne pastelne boje, dok ženama sa
crvenom kosom najbolje stoje ljubičasta i
zelena, a nikako roze ili crvena boja.
VARIJANTE ZA VITKE I
KORPULENTNE
Korpulentnije ženske osobe nikako ne
bi trebalo da biraju materijal sa vodoravnim
prugama ili krupnim šarama, niti haljinu
pripijenu uz telo, bez obzira što takva haljina
izvanredno stoji nekoj vitkoj manekenki.
Za deblje osobe ženskog pola nisu
odgovarajući ni kaputi tri-četvrt dužine, ni
široke, naborane suknje, visoke kragne
ili krzno na okovratniku. Nasuprot tome,
KULTURA ODEVANJA
Put ka pronalaženju sopstvenog stila

23. Moda23
haljina koja se spreda kopča, materijal sa
vertikalnim prugama, duboki V-izrez dobro
pristaju, a malo niža linija struka čini figuru
vitkijom. Takođe u ovom slučaju nikako ne
bi trebalo stavljati krupan nakit, niti nositi
velike kaiševe i torbe. Izbegavajte slojevito
oblačenje. Držite se jednostavnih linija, istih
tonova boje i malih aksesoara.
Visoke, vitke osobe svakako su u boljem
položaju, ali i tu postoje jasna ograničenja.
Ne preporučuje se materijal sa vertikalnim
prugama, kvadratni izrez, kao ni suviše
uzana haljina (napomena: suviše uzani i uz
telo pripijeni komadi garderobe su apsolutno
NE kada je u pitanju dobar ukus). Ne bi
trebalo nositi male minđuše i ogrlice, niti
male torbe. Veće tašne se preporučuju.
Inače, ovakve žene mogu mirno nositi
materijale krupnih dezena, i, uopšte, sve
ono što se korpulentnijim osobama ne
preporučuje.
OBLAČENJE U RAZNIM
PRILIKAMA
Bilo da idete u prodavnicu, na pijacu ili
fakultet (školu), jutro je doba dana u kojem
se ne nose štikle, mini suknje, satenske
haljine, šljašteći materijali, scenska šminka,
gomila nakita i tome slično. Jutro zahteva
ležernost, a ležernost omogućavaju
udobni komadi garderobe: haljine, suknje
i pantalone jednostavnog kroja, majice i
bluze od prijatnih tkanina, meki, jednostavni
džemperi, kaput ili jakna sportskog kroja i
udobna obuća. Takođe vam nisu potrebni
ni jaki parfemi. Dovoljno je da počnete dan
sapunom, šamponom, dezodoransom i
čistom garderobom.
Ukoliko ste zaposleni, za posao treba
da birate praktičnu odeću. Kako ćete se na
poslu pojaviti, zavisi, najpre, od toga čime
se bavite. Odeća i obuća treba da budu
prilagođeni poslu, a pri izboru uvek pred
sobom imajte ova tri pitanja:
1. Šta radim?
2. Koliko imam
godina?
3. Gde radim?
Tim osnovnim
pitanjima treba da
prilagodite svoj
izbor. Veliku osnovu
stila i elegancije čini
jednostavnost. Imajte
to zauvek na umu.
U kancelarijama
najbolju kombinaciju
predstavljaju suknje,
bluze, pantalone
i džemperi koji
omogućavaju
beskrajno mnogo
izmena. Prirodni
materijali (lan, pamuk,
vuna) pun su pogodak
za ovu svrhu. Udoban
kroj odabran po potrebama koje nameće
višečasovno sedenje za stolom jednako je
važan kao i odabir same tkanine.
Ako ste zaposleni u zvanjima gde priroda
posla zahteva zaštitnu odeću, važe pravila
prepodnevnog odevanja: jednostavne
i praktične kombinacije i jednostavni
materijali koji se lako peru i održavaju,
jer pri odlasku i dolasku s posla lako se
može zaprljati odeća. Izboru cipela treba
takođe pokloniti posebnu pažnju, naročito
ako se posao obavlja stojeći. Od mode je
važnija praktičnost i udobnost niske pete,
ako visoke pete zamaraju. Suzdržanost
u odevanju osnovno je pravilo i u radu u
prodavnici, bilo da je reč o prodavačici ili
poslovođi. Odeća mora neutralizovati ličnost
koja u radnji ne prezentuje (niti prodaje!)
sebe, nego proizvod.
Za garderobu devojke (žene) na poslu
važi opšte pravilo: ona treba da bude
jednostavna u kroju, lagana, udobna i
ukusno dekorisana.
nastaviće se...
Tanja Beljanski
foto: Čeda Vasilić

24. Blog
24
Senzacionalno otkriće mladog američkog
novinara koji je - na osnovu trača koji je čuo
na jet-set partiju, na Beverli Hilsu - krenuo
da istražuje da li je sada već kultni film
Džima Džarmuša “Noć na Zemlji” imao još
jedan nastavak koji je nestao pod čudnim
okolnostima.
Indija - zemlja u Aziji, vidi potkontinent
Indija.
Goa - država u Indiji (bivša portugalska
kolonija).
Bardez - okrug u Goi koji su hipici 60-tih
počeli da posećuju.
Anjuna - selo, prestonica freekova celog
sveta.
Savršena klima, predivne plaže,
opušteni ljudi, proslava noći punog meseca
uz netaknutu prirodu, i ljudi iz celog sveta
koji nešto traže i čini im se da su našli baš
tu. Svako ko je bio tamo reći će vam nešto
slično. Neka energija tamo postoji. Ne
usuđujem se da pokušam da je definišem,
ali definitivno je ogromnog inteziteta jer je
oseća ama baš svako ko tamo dođe ili se
odande vrati.
Džon Smit je uspeo da pronađe Radž
Babu!!! Taksistu čija epizoda nije doživela
premijeru i verovatno nikada neće. Pošto su
u pitanju apstrakcije za koje bi svaki zapadni
čitalac bezuslovno mislio da su plod nečije
mašte, nećemo spominjati misteriozne
okolnosti pod kojima se desio nestanak
te epizode iz Džarmuševog kultnog
filma. Objavićemo necenzurisani intervju
sa taksistom koji je on dao američkom
novinaru, koji je postao stalni saradnik
našeg lista od ovog broja. Stigavši u Anjunu,
novinar je nedelju dana bezuspešno
pokušavao da pronađe taksistu, koji je znao
da ga ovaj traži pa ga je namerno upućivao
na pogrešna mesta. Umoran i očajan,
Džon je odlučio da popuši jednu čarobnu
lulu, kako američki turisti zovu sveto
oružje, čilum. Postoji mesto
gde lokalni Anjunci šalju razne
radoznalce i alave zapadnjake
željne senzacionalnih otkrića,
ubeđene da će za svoje dolare
dobiti mudrost, spokojstvo ili
nešto treće. Na tom mestu je
upoznao arabijskog milionera
koji je već tri meseca čekao
ogromnu isporuku hašiša. Da
objasnimo samo čitaocima da od
hašiša nema ništa, i da i njega
lokalni Anjunci šalju od ovog do
onog, pričajući mu priče u koje
on želi da veruje. Razmaženi
tatin sin ne zna šta će od para,
dosade i samog sebe, pa je
poverovao da će postati narko
diler u Dubaiju, gde će za pola tone hašiša
uspeti da kupi desetak devojaka koje rade
kao modeli (hmmm...) u Dubaiju i proda
ih svojim rođacima za ogromne pare.
Tužna priča mladog arapina. Posle par
sati razgovora između Džona i Hasana,
i popušene čarobne lule, Hasanu zvoni
telefon. Neka Sanela, izbeglica iz Bosne,
navučena na kokosov orah, zove ga sva
uspaničena i moli da hitno dođe u Dubai.
Desilo nešto strašno i samo on može da joj
pomogne...E sad pauza... Pošto konobari
znaju priču obojice, oni kao slučajno
ubacuju da je taksista kojeg traži Džon u
Dubaiju, gde čeka bosanskog novinara
zbog iste stvari zbog koje ga traži I Džon.
Dva majmuna nasedaju na priču Bosanke i
Anjunaca, i puni sebe odlaze u Dubai. Šta
se u Dubaiju dešavalo, tačno ne znamo, ali
činjenica je da su se obojica vratili za dve
nedelje u daleko gorem stanju nego što su
otišli. Sanela i njene drugarice mnogo vole
kokosov orah, a on se u Dubai uvozi pa mu
je i cena uvozna. U Dubaiju nema carine,
što je paradoks. Bosanski novinar nije došao
a taksistu su navodno kidnapovali Libanci,
za šta je jadni novinar Džon
dao dosta novca, a ovi ga
nisu pustili. Ko zna dokle bi se
ovi momci vrteli po mističnoj,
dalekoj Indiji i tražili, da Raj
Baba nije odlučio da se pojavi
i objasni mladom arapinu
da tu količinu hašiša može
da pronađe samo na granici
Pakistana i Avganistana.
Tamo će morati da plati malo
veću cenu.
Intervju mladom novinaru
dao je odmah:
Kako se zovete?
Raj Baba, iz plemena
drevnih Babua.
Glumili ste u kultnom filmu Džima
Džarmuša u epizodi koja nije objavljena,
koja se dešava ovde u Goi?
Da. snimali su oni jedno moje veče
taksiste ovde.
Šta je snimljeno i zašto nije
objavljeno?
Nije objavljeno zato što je ukradeno. A
ukradeno je zato što je necenzurisano.
Koliko dana ste snimali film?
Jednu noć, već sam vam rekao
Koliko para ste dobili?
Ništa, samo su mi ljudi koji su se vozili
taksijem platili cenu vožnje koju smo se
dogovorili.
Znači to nisu bili glumci?
Naravno da su bili glumci. Svi smo mi
glumci.
A kamere, koliko je bilo kamera?
Oni su pokušali da stave 666, ali sam ih
ja prešao i stavio još jednu za koju oni nisu
znali, 999 mikrofona. Bila je to najbolja od
svih epizoda filma jer je jedina prava. Sedam
dana su postavljali kamere i mikrofone u moj
auto I sedam dana su ih skidali. U jednoj vili
na vrhu brda bile su antene. To je sve što
mogu da vam kažem vezano za tehniku, u
suprotnom će mi život biti u opasnosti.
Kažite nam bar šta se dešavalo?
26 ljudi ukupno je prošlo kroz auto.
Snimljeno je sve, ali bukvalno sve. O njima,
kroz njih. Ako neko pogleda taj snimak,
videće te ljude potpuno ogoljene, bez tajni,
kao ispričane priče. A oni, budu li gledali,
mogu da umru jer će im život postati
besmisao. Nemam više šta da dodam.
Da li imate ideju gde bi mogao da
bude snimak?
Naravno da imam. Poslat je pacovskim
kanalima glavnom uredniku pančevačkog
Quick looka i stići će za prvi rođendan vašeg
broja, pa ga objavite na žurci
Puno vam zahvaljujem na svemu.....
I ja vama zavaljujem....
INDIJA, GOA, BARDEZ, ANJUNA

25. PEDIKIR
MANIKIR
ANTICELULIT PROGRAM
AQUA DETOX
SORELA
VOJVODE RADOMIRA PUTNIKA 7
TEL: 013 352 774
NADOGRADNJA NOKTIJU
MASA@A
FRIZ-
ER

26. Petak veče. Spremam brdo slatkiša,
večeras je red na mene da ugostim svoje
drage prijateljice. Ližem prste od čokolade,
čuje se zvono. One dolaze.
Ispijamo tu čuvenu irsku kafu i u tom
trenutku jedna od mojih prijateljica, možda i
pod dejstvom alkohola, prevali preko usana:
“Dobila sam od dragog dilda za osmi mart.”
Otvaraju se karte. Tajac uz blažene osmehe
raširio se prostorijom. Na to će Marija,
onako tiho, skoro nečujno; “Dobro se setio”.
Da bih je ohrabrila, bodrim je: “Cico, pa to
je super, bolje i to nego da ti nije kupio ništa
ili neku glupost koju ćeš prvom prilikom da
frkneš u špajz”.
Za to je moralo i da se popije,
limun, so i tekila. Vesela
kombinacija, koja pored
toga što popravlja
raspoloženje, otvara
i dušu. E pošto je sve
proključalo, otvorim
i tu temu. Za i protiv
dilda ili ti bonus penis pax in domus.
Dame razgovaraju o tome i dele se na
tri grupe: na one koje se groze i nikada ne
bi da šire svoje vidike, na one koje ga rado
poseduju, i one koje bi da probaju ali...
Počeću od ove poslednje grupe. Ja
stvarno ne znam šta predstavlja to ali...
Mislim da je to”ali” nastalo od straha prema
nepoznatom, inače nas
plaši sve nepoznato. U
tu grupu bih svela sve
one koje se ne troše
redovno. Sigurna sam
da znate na šta mislim
hopa-cupa, tandara-
mandara, điha-điha itd.
Mada postoji i podgrupa
koja bi da proba a nema
novčanih sredstava
da priušti ili ti svrati u
specijalnu radnju i zatraži
“drugara”. Ali i za to
postoji rešenje: recimo,
pošaljete drugaricu ili se
još jednostavnije obratite
partneru, pod uslovom da
ni on nije stidljiv kao i vi.
Recimo da svaka od mojih gošća pripada
po nekoj grupi. A tada statistika kaže da
je pedeset posto onih koje ga rado troše,
trideset koje bi da probaju ali...
i dvadeset posto je onih koje
nikada ne bi probale.
Istini za volju, mislim
da lažu, ako ništa
drugo onda su
makar jednom
u životu sanjale kako
se igraju sa
krastavcem ili bananom,
ili jos uvek žive u kamenom
dobu. Ma, verujem da je i tada postojao,
samo od kamena. Toj maloj zastareloj grupi
bih rado preporučila ona najbrojnija grupa
jednog malog spejs drugara koga možete
strpati bilo gde. A najbrojnija grupa može
se svrstati u vrlo zadovoljnu i srećnu grupu.
Nisu ugrožene, čak naprotiv, mogu
da imaju koga požele, veruju
u svoju ženstvenost
sada više nego bez
“drugara”. Što bi moja
drugarica Helena
rekla: “ On je lično
moj prijatelj koji me razume.
Kada mi je teško i kada nema ko da
me razveseli, on je tu. Najviše mi se kod
njega sviđa to što uglavom ćuti, ne može
da pokvari onaj trenutak zadovoljstva. U
svakom momentu zna šta treba da radi. I
stvarno zna da mi nađe tačku. Ne moram
da se plašim oko trudnoće ili seksualno
prenosivih bolesti. I da, nije ljubomoran kada
nađem drugog. A kada ga više ne želim,
jednostavno ga šutnem. Zove se Srećko”.
Klimanje glavom i odobravanje. Na to ću
ja da se nadovežem: “Dobro, Helena, sve
razumem ali zašto si ga nazvala Srećko?”
Na to će ona uz osmeh: “Srećko jer je
srećan, jer uvek umoči i sve mu je do jaja”.
Pošto je Ana mudro ćutala sve vreme, i ona
se oglasi: “Ma meni je sve to bezveze, “to”
nije živo, i ne razumem kako možete da
se ložite na parče plastike. Ja sam ipak za
parče mesa. Pa i kada ga ujedem, on će da
skikne”. Sandra se smeje: “Htela ti ili ne, od
mene za rođendan dobijaš drugara, pa se
slikaj. Baci ga ako hoćeš, ali mi obećaj da
ćeš jednom makar da ga probaš”.
Daleko od toga da su se sve one odrekle
one prave muškosti, ne, nisu i ne žele.
Ipak se prednost daje mesu koje
pulsira i ima život u sebi, kako bih ja to
rekla - ima dušu. I onu veličanstvenu
beličastu završnicu. A šta kada nemate
živog stvora trenutno pored sebe? Ako
se okrenuo na drugu stranu i
zaspao snom pravednika?
Odgovor je jednostavan.
Manje-više sve smo se
složile da svaka treba da
ga ima sa vibracijom ili bez.
Veliki ili mali, spejs ili sasvim realan.
Negde skrivenog za sopstvene potrebe.
Ili, još bolje, da osvežite svoju
vezu ili brak. Idealno za
poklon dragoj osobi ili sebi.
Videćete koliko će vam se
poboljšati raspoloženje.
love J
Sex
26
bolje, da osve ite svoju
vezu ili brak. Idealno za
poklon dragoj osobi ili sebi.
ete koliko će vam se
ati raspoloženje.
BONUS PENIS PAX IN DOMUS
je super, bolje i to nego da ti nije kupio ni
prvom prilikom da
Za to je moralo i da se popije,
Nisu ugro
da imaju koga po
u svoju
moj prijatelj koji me razume.
Kada mi je teško i kada nema ko da
me razveseli, on je tu. Najvi
njega sviđa to što uglavom
po nekoj grupi. A tada statistika kaže da
je pedeset posto onih koje ga rado troše,
trideset koje bi da probaju ali...
i dvadeset posto je onih koje
nikada ne bi probale.
Istini za volju, mislim
kako
sa
bananom,
kamenom
se okrenuo na drugu stranu i
ga ima sa vibracijom ili bez.
Veliki ili mali, spejs ili sasvim realan.
Negde skrivenog za sopstvene potrebe.
Ili, još bolje, da osve
vezu ili brak. Idealno za
poklon dragoj osobi ili sebi.
Videćete koliko
poboljšati raspolo
bolje, da osve
vezu ili brak. Idealno za
poklon dragoj osobi ili sebi.
ete koliko
ati raspolo

28. Megaprojekt
28
AD “MEGA PROJEKT” je
preduzeće koje se bavi građevinsko-
zanatskim radovima, projektima i
održavanjem instalacija vodovoda i
kanalizacija.
Nalazi se u ulici Dr Žarka Fogaraša
br. 18 u Pančevu. Upravna zgrada
preduzeća je stara zgrada koja je
izgrađena još 1909. god., i nekada
je bila Tursko kupatilo. Radnici AD
«MEGA PROJEKTA» su je renovirali
1999. god., ali je zadržan prvobitni
izgled fasade u boji koja je nekada
bila i kao takva vrlo je atraktivne
spoljašnjosti.
Delatnosti kojima se preduzeće bavi
aktuelni su tokom cele godine. Dolaskom
proleća naročito se intenziviraju građevinski
i zanatski radovi koji podrazumevaju
stolarske, molersko-farbarske i limarsko-
bravarske radove, pa i održavanje i sanacija
na instalacijama vodovoda i kanalizacije.
Legalizacija bespravno izgrađenih
objekata bez građevinske i upotrebne
dozvole je vrlo aktuelna, čime se takođe
bavi ovo preduzeće.
Od dosadašnjih projekata na kojima je
radilo ovo preduzeće, pomenućemo samo
neke, kao što je izgradnja silosa “Almex“
na jabučkom putu, nadogradnja kompleksa
stambenih zgrada u naselju “Sodara“
u ul. Moravska i Vardarska u Pančevu,
nadogradnja stambene zgrade u ul. M.
Pijade 1a, izgradnja skladišnog prostora,
dogradnja sprata i rekonstrukcija upravne
zgrade na Luci Dunav, izgradnja skladišne
hale u HIP “Petrohemiji“, rekonstrukcija
zgrada za potrebe poreske uprave u Vršcu,
izgradnja stambene zgrade u naselju “Misa“
u ul. Kozaračka u Pančevu, izgradnja mlina
u Bavaništu, izgradnja tribina na fudbalskom
igralištu FK Mladost u Vojlovici, krovno
pokrivački radovi na objektu za tehnički
pregled i izgradnju poslovnog prostora firme
DOO “Auto-Remont“ na Jabučkom putu,
izrada konstrukcije i fasade na školskim
objektima u Vladimirovcu i Sakulama itd......
itd.....

29. Megaprojekt
29
foto: Dalibor Vinkić

30. Enterijer
30
Dnevna soba se često smatra
najvažnijom prostorijom u stanu, zbog
čega je kod uređenja potrebno posvetiti
mnogo pažnje i truda kako bi svi pojedinačni
elementi bili uklopljeni u funkcionalnu i oku
ugodnu celinu.
Dnevna soba je mesto stana u kome
se provodi najviše slobodnog vremena,
bilo u porodičnom krugu ili u prijateljskim
druženjima. Nijedan prostor u stanu ne
pruža toliko izraženu socijalizaciju kao
dnevni boravak, zbog čega je nužno da
bude u skladu sa potrebama i zahtevima
ukućana.
Namena dnevnog boravka ne treba da
bude ograničena samo na gledanje tv-a i
sedenje uz razgovore, već se po potrebi
delovi sobe mogu preurediti skladno sa
zahtevima ukućana.Ukoliko je kvadratura
veća, u kutku sobe može se urediti radni
prostor, dok porodice sa malom decom
mogu odvojiti deo sobe i urediti ga kao
funkcionalni
dečiji kutak, u
kome su mališani
prepušteni zabavi.
Pre postavljanja
nameštaja pobrinite
se da televizor i
audiovizualni aparati
budu smešteni u
blizini električnih
instalacija, daleko
od izvora toplote i
direktne sunčeve
svetlosti. Ukoliko se
radi o manjem dnevnom boravku,
možete televizor staviti i na pokretni
ormarić koji se može slobodno
postaviti u bilo kojem delu sobe.
Osnova svake dnevne sobe je
garnitura za sedenje. Pomno
odabran nameštaj za sedenje treba
da posluži za ugodno opuštanje.
Sofe su idealne za sedenje
dve ili više osoba, a svakako ih
oplemenite jastučićima koji mogu
biti u boji materijala sofe, ali i u nekoj drugoj
nijansi, čime se može ostvariti zanimljivi
kontrast između podloge i jastuka. Kod
prostora veće površine otvara se mogućnost
slaganja elemenata po prohtevima korisnika.
Dvosedi i trosedi se tada mogu slagati
u ugaone garniture koje
su primerenije većim
dnevnim boravcima. Kako
biste osvežili prostoriju,
postavite u nju jedan ili
dva stočića. Poželjno je da
izaberete stočiće različitih
visina, a možete ih ukrasiti
i ponekom zanimljivom
stonom lampom u različitim
oblicima i bojama. Najbolje
ih je prilagoditi boji sedeće
garniture i okolnog nameštaja. Ustaljena
praksa kupovine klasičnih masivnih regala,
zamenjena je regalima koji se slažu po
elementima. Trenutno je među kupcima vrlo
tražena boja izbeljenog hrasta.
Važna komponenta uređenja
dnevnog boravka je i pravilno
raspoređena rasveta. U dnevnu
sobu najčešće se postavlja rasveta
koncentrisana na prostor za sedenje,
kako bi se dočarala romantična
atmosfera. Ukoliko se u dnevnoj
sobi nalazi radni kutak, potrebno
je adekvatno osvetliti i ovaj deo
prostorije. Glavno pravilo rasvete
je da ona ne bude pozicionirana
centralno, već da više malih rasvetnih
izvora brine o svetlu dnevnog boravka.
Dobre police za knjige mogu podeliti prostor
dnevne sobe; okrenete li ih leđima jednu
drugoj, možete od njih napraviti zid.
Kada koristite ogledala u uređenju
enterijera, svakako ih postavite tako da nisu
nasuprot prozorima, okrenite ih nasuprot
vrednoj slici ili drugom umetničkom delu
kako biste uživali u odrazu. Ako možete, od
prozora napravite ugodno mesto za sedenje,
postavite široku drvenu dasku obavijenu
tkaninom pored prozora sa par jastuka i
imate novo mesto za uživanje u sunčevim
zracima.
Dobro pogledajte prostoriju koja treba
da postane vaša dnevna soba. Prema kojoj
strani sveta su okrenuti i koje su veličine
prozori? Na koji način se optimalno može
iskoristiti dnevno svetlo? Sunčeva svetlost
je prekrasna kada koso pada, ali može
i ometati ako bije direktno u lice, dok sa
nekim uživate u ćaskanju. Severno svetlo je
najumerenije pa je zato i najlepše, možda
baš za umetnički rad. Ako svoje goste rado
primate u opuštenom prostoru, tada je
velika prostorija koja objedinjuje i kuhinju
idealno rešenje. Toliko o informacijama
koje vam mogu koristiti, a i nadam se
novim saznanjima o delu doma u kome svi
provodimo najviše slobodnog vremena. Zato
opremite ovaj deo životnog prostora tako da
se u njemu prvenstveno vi dobro osećate, a
samim tim će se i drugi osećati prijatno.
Maja Stajić
Dnevna soba - odraz na{e li~nosti

32. Putovanja
32
Da li je neko ikada čuo za avio
kompaniju “Smart Wings”? Da nisam
poput Saleta ubacio tricu u poslednjoj
sekundi, poslednjeg meseca u mojoj
godini trijumfa, pretpostavljam da ne bih
čuo ni ja. Numerički brojevi iščitani kao
rokovi, sekunde, minuti, za kreativce ne
predstavljaju apsolutno ništa, izuzev, ako se
ne bave grafičkim dizajnom ili kaligrafijom.
Kreativci nemaju radno vreme, imaju
samo rokove. Kampanja PASAJE DE
CUBA-SPRING/SUMMER 2007. počinje u
aprilu i moj posao je da za svoje prijatelje
poslodavce u dogovorenom roku isporučim
fotografije od kojih će i bez retuširanja u
Foto šopu, svi izbalaviti. Drugom rečju
IZAZOV! Preko“Smart Wingsa” sam
uspeo da nađem najjeftiniju povratnu kartu
Budapest-Madrid, Madrid–Havana, ali... Moj
let od 15.decembra (Budampest –Madrid)
je ukinut, zbog toga krećem dan ranije.
Mislim da sam za mantru izabrao neki grafit
koji sam pokupio usput: ”Prepreke su ono
što vidimo kada izgubimo cilj iz vida”. A šta
je to u mom slučaju značilo? U Madridu
sam noć proveo na aerodrumu i nisam bio
jedini Forest Gamp koji je sa
rancem na leđima pokušavao
da što kvalitetnije pobedi
vreme. Čitajući “Sputnik
ljubav”, umesto u srce
Havane, Murakami me je
vodio direktno u urbani Japan.
Obilazeći zemaljsku kuglu,
za razliku od japija, mnogi
studenti umesto u nekom od
aerodromskih hotela, prenoće
upravo na aerodromu. Štediš,
dakle vrediš. Ukoliko se
“aerodromski spavači” plaše
da će prespavati sutrašnji
let, imaju opciju da zamole
bilo koga od osoblja da ih
iščitavanjem imena u dogovorenom terminu,
probude preko razglasa. Na terminalu
utvrđujemo koliko kasnimo u samom startu i
već tu počinje priprema za jedno potpuno
novo iščitavanje vremena. Koliko kasnimo
i nije toliko bitno kad znamo čime letimo.
U Cubano de aviacionu još uvek
putnike prevoze modelom aviona za koji
sam mislio da se isključivo mogu naći u
muzejskim postavkama.U Boingu 707
mesta do mene zauzela je najpre jedna
elegantno popunjena Kubanka, a ubrzo
je došao i njen mršavi muž, potvrđujući
tezu da se suprotnosti privlače. Nisam
mogao, a da ne primetim da je Kubano na
obe ruke imao sat i da je trenerku nosio
ispod košulje. Pitam se da li je to neki
novodolazeći fazon iz zemlje gde se život
nije promenio punih pedeset godina. Pri
izlasku iz aviona flertujem sa stjuardesom
koja nije znala gotovo ni reč engleskog.
Na arhitektonskom soc. realističkom čudu
od aerodruma pola putnika je stajalo u
redu za izgubljeno nađeno, neki su već
dolazili iz dana u dan. Pošto opremu za
rad uvek nosim u ručnom prtljagu, nisam
se mnogo frustrirao oko novonastale
situacije. Stigao sam u Havanu i ugledavši
taj Grad prvo sam se naježio, a zatim i
protresao. Od uzbuđenja, naravno!
KUBANOV KINEMATOGRAFSKI DNEVNIK

33. Putovanja
33
Kuba je vanvremenska kapsula,
kaleidoskop mirisa, dešavanja, sokova,
autentičnih tonova, zvukova, koji sa ovog
ostrva dopiru čak do Majamija.Tenzija je
u vazduhu. Utisak da vas neko sve vreme
posmatra ne remeti osećaj slobode koji ste
stekli prvim havanskim korakom. Da je bilo
koja druga zemlja u pitanju, takvo stanje
stvari činilo bi me nervoznim. Ipak, to mi ne
smeta, jer sam i ja došao da ukradem (tako
se osećam) iscepkane deliće ove atmosfere i
kroz svoj objektiv prenesem vama. Ovde sam
na zadatku. Modna kuća Passage kreirala
je novu kolekciju «Pasaje de Cuba» upravo
na osnovu motiva i detalja sa ulica Kube.
Prethodne kolekcije, ovekovečene (mojom)
kamerom u Njujorku i Londonu, imale su
takođe uličnu modu kao glavni motiv - što
obogaćuje i širi ovu. Nijedno iskustvo nije kao
Kuba. Samo Kuba miriše na kolače.
Ovde je vreme radilo za mene,
usred januara, u papučama i šorcu, sa
fotoaparatom, fotografišem za kolekciju
«Proleće-leto». Zaboravio sam odakle
dolazim i koje je tamo godišnje doba. Prostor
me je obuzimao i moj fotoaparat je zasijao...
Kolorit grada, sa svojom arhitekturom u stilu
starih španskih građevina iz 16. veka, vrlo je
inspirativan.Linijedizajnapratekaraktereljudi
i njihov mentalitet, koji svojom pozitivnošću i
second-hand stilom daju opušten i slobodan
životni moto. Klima područja, toplina prirode,
zagrljaj okeana, miris jedinstvene zemlje,
određuju vrstu materijala i tkanine. Muzika
kao glavni pratilac kulture Kube i deo duše
svakog Kubanca, daju osobenost ovom
ostrvu, a samim tim i tonovima kolekcije
Passaga. Udaljenost od civilizacije,
nesputanost ljudi, omogućuju egzotičan i
maštovit dizajn. Nepostojanje moderne pop-
kulture i civilizacijskih okova oslobađa telo
od veštačkih tkanina i gradske sintetike.
Magične i neukalupljene ostrvljanke, još uvek
odolevaju medijskoj i mentalnoj manipulaciji.
Off-stream kultura ne zahteva brendove. Zato
over-all odeća ne nalazi mesto u nesputanom
duhu kubanske žene.
Umetnost odevanja i kreiranja sopstvenog
stajlinga, to Kubanke stvarno umeju. Pošto
nisu imućne, postale su izuzetno dovitljive.
Čarobni spoj sunca, ručno rađenog nakita,
dozvoljava slobodu bojama da se neprimetno
i nenametljivo, a opet izazovno, pretoče na
tkaninu.
Osobenost Kube su tradicionalne note
i salsa koji otvaraju mnoštvo prostora za
umetničko izražavanje. Jer, ovi akordi
pokreću telo tako, da samo lepršavost i
otvorenost dolaze u obzir. I onaj ko ne ume
da pleše, plesaće, i onaj ko ne ume da nosi
neuniformisanu odeću, nosiće. I ne samo to.
Poželeće da i sam prenese delove ove kulture
na ulice drugih zemalja i gradova. Optimizam
je oružje! Dok gledam kroz objektiv, upijam
sve te informacije i vrebam momenat da ih
prenesem u fotografije.
Kadrovi starih kuća, čas u ispranim, čas
u jarkim bojama, idealna su scenografija,
oivičenamoremisvakiputnestvarnimnebom.
Fotografije ljudi na ulicama i u barovima...
kroz arhitekturu, izuzetno zanimljive detalje,
pogled sa panorame ka gradu koji je nastao
iz trenutnih potreba za domom, a ne planski.
Pokreću me wajbovi različitosti u etnološkom
i kultuloroškom; frejmovi modernog života s
jedne, i vekovno nasleđe u tradiciji, s druge.
Zavode me detalji mesta, bez šminke, takva
kakva jesu nepromenljiva u postojanju već
pedeset godina. Kao umetnički koncept. Kao
film iz epohe... Raskošni, nabudženi kadilaci
s američkom aerodinamikom, iz 50-ih i 60-ih
godina, parkirani su ispred barova, kantina i
pabova, njihovi vlasnici sede unutra i igraju
partiju domina. Ulični svirači zabavljaju
parove koji sede za stolom.
Zbogom studijske, ovde radim fotke iz
Galijano ulice!!!
Svoju priču završavam sa veliko hvala
Kubankama, koje su svojom spontanošću
dale poseban šarm mojim fotografijama i
bez kojih ova misija nikad ne bi uspela.
Najdraže moje Mercedes & Patricia,
voleo bih da dobijete ono što vam
nedostaje, istovremeno voleo bih da ne
izgubite taj osećaj nevinosti.
Ljubim vas…
Bane Radovanović
SAMO KUBA MIRI[E NA KOLA^E
- ULICA MOJA INSPIRACIJA -

34. Extreme
34

35. Extreme
35

36. Slikesazabava
36
Avanture
36
Početkom decembra u Centru za kulturu
u Pančevu pred 450 posetilaca održana je
premijera dokumentarnog filma „Hodajući
Srbijom i Crnom Gorom“, čiji su autori, naši
sugrađani članovi Planinarsko-ekološkog
kluba “Soko” Branislav Rovčanin i Ivan
Grujičić.
“Pre dve godine klub je započeo akciju
Hodajući Srbijom i Crnom Gorom sa željom
da ukažemo na prirodu i kulturu naše zemlje
i tada je osam planinara prešlo put od
Pančeva do manastira Ostrog. Tom prilikom
smo u pratnji imali vozilo koje nam je nosilo
hranu i veći deo opreme.
Ovoga puta, da bismo uspostavili
direktan kontakt sa prirodom, krenuli smo
bez ikakve logistike, samo sa šatorom,
kamerom za snimanje i vojnim mapama
koje smo koristili za orijentaciju. Uzdali smo
se u veliko iskustvo boravka i snalaženja
u prirodi. Na put smo krenuli iz duhovnog
centra, na obroncima planine Tare –
manastira Rača, šestog avgusta.
Put kroz Srbiju nas je vodio preko
Tare, Zlatibora, Murtenice, kanjona
Mileševke, Jadovnika, parka prirode
Sopotnica, sve do Ozrena, preko kojeg
smo ušli u Crnu Goru. Veliki problem,
pogotovo na usponima, predstavljali
su nam rančevi teški 25 kilograma,
ali i izuzetno loše vreme i kiša koji su
nas pratili prvih 11 dana. Najteže je
bilo u kanjonu Mileševke, jednom od
najtežih u Srbiji - gde je kiša neprekidno
padala sedam sati. Pred kraj puta
kroz Srbiju, u jednoj od pećina na
Jadovniku, imali smo bliski susret sa
nepoznatom životinjom i malo je falilo
da se naš put tu i završi. Na samom
ulasku u Crnu Goru svratili smo u malo
poznati manastir svetog Nikole, gde je
pronađeno Divoševo jevanđelje, posle
Miroslavljevog najstariji ćirilični rukopis
kod nas.
U manastiru Majstorovine učestvovlali
smo u obnovi. Dalji put vodio nas
je preko Vlaha i
Bjelasice do surovih
Komova, koji su, sa
2487 metara, najviša
planina na našem
putu. Prilikom uspona
na njegov najviši vrh
Kučki Kom zadobili
smo povrede kolena
koje su nam znatno
otežale prolazak kroz
kanjon Mrtvice.
Kroz Crnu Goru pratile su nas nesnosne
vrućine, ali ipak, nakon 23 dana pešačenja
i 500 prepešačenih kilometara, na Veliku
Gospojinu, stigli smo preko Ostroške grede
u manastir Ostrog i poklonili se moštima
svetog Vasilija, čime se i naše putešestvije
završilo.
Od samog polaska imali smo nesebičnu
podršku meštana i monaha SPC, kod kojih
smo se snabdevali hranom.
-Najveći izvor vitamina predstavljale
su nam borovnice i maline kojih je bilo u
izobilju.
- Film je naišao na odličnu reakciju
publike svih uzrasta, pa se očekuje
prikazivanje i u Beogradu.
- Oktobra prošle godine markirali smo
stazu od manastira Župa do manastira
Ostrog, tako da sada do svetog mesta može
da se dođe kroz netaknutu prirodu.
-Klub danas ima oko 200 članova
i organizuje jednodnevne akcije, koje
su dostupne svima i imaju rekreativni
karakter (Valjevske planine, Vršačke
planine, Deliblatska peščara, Fruška gora) i
višednevne akcije (Durmitor, kanjon Mrtvice,
Komovi...).
-Početkom 2006. započet je rad sa
podmlatkom i formirana sekcija “Sokolići” i to
smatramo najvećim uspehom. Do sada smo
sa njima organizovali odlaske na Valjevske
planine, Avalu...i nadamo se da ćemo
ove godine uspeti da još više približimo
planinarstvo i boravak u prirodi deci ali i
ostalima. Jer ukoliko ubrzo ne dođe do
buđenja ekološke svesti i očuvanja prirode,
priroda će da odreaguje na svoj način a
to po čoveka neće biti dobro. - Branislav
Rovčanin predsednik kluba.
Svi oni koji žele više da se informišu o
aktivnostima kluba, mogu to da učine putem
sajta www.soko.org.yu , a postoji i reklamna
tabla kluba na uglu ulica vojvode R. Putnika
i Ž. Mišića.
Hodaju}i Srbijom i Crnom Gorom

37. ZOO ZHOP

38. Bonton
38
Redakcijski odbor našeg i vašeg magazina
odlučio je da ubuduće svaki broj obogati
tekstovima o bontonu koji je u trendu
stvaranja mogućnosti priključenja Evropskoj
uniji - gde je ova tema deo svakodnevice.
Neka ovaj prvi tekst bude neka vrsta
predgovora.
Počeću informacijom da je u Pančevu
davne 1861. godine objavljen prvi bonton
na Balkanu i treći u svetu. Ova knjiga se i
danas može pogledati u Zavičajnom fondu
matične biblioteke u Pančevu, pa se zbog
tradicije negovanja lične kulture, naš grad
može nazvati centrom kulture na Balkanu.
Zato se ovom publikacijom postiže novi
aspekt prouzrokujući nove metafore kao
podlogu za saznanja koja su neophodna
u većim urbanim sredinama vezana za
prilagođavanje svim, a naročito mlađim
generacijama.
Službeni kontakti sa inostranstvom nisu
više samo stvar diplomatskih odnosa već
sve više potreba za boljim međuljudskim
odnosima, pa se zato nameće problem
potrebe i neophodnosti identifikacije sa
Evropskom unijom. Način kontaktiranja sa
zapadom, gde su tekstovi bontona odavno
postali svakodnevica, mora postati primaran
u uspesima i prodiranju ka zapadnoj kulturi.
Kontakti sa inostranstvom se ne svode
više, isključivo, na diplomatske i poslovne
odnose već se nastavlja i kroz sport, folklor,
školstvo, turizam, razne agencije, te mnoge
druge oblike komuniciranja. Zato su raniji
tekstovi o lepom ponašanju ili pravilnom
ponašanju, prilično dopunjeni već prema
izmenama i promenama koje evolucija i
razvoj tehnike diktiraju. Navike, shvatanja
i potrebe su se u tolikoj meri izmenile i
iz dana u dan se menjaju, što uslovljava
nove dopune i promene pravila. Danas se
događaju mnoge stvari koje se pre desetak
godina nisu mogle ni zamisliti. Jedna
od mnogobrojnih promena je sve veća
popularnost nudističkih plaža - što izaziva
nova pravila i normalno, novo poglavlje.
Od prvog izlaženja knjige o bontonu
događale su se mnoge promene u politici a
sve to, verovali ili ne, povlači kulturološke
promene. Uticaj Istoka na kulturu drastično
se osetio kada su pre izvesnog vremena
Etiopija i Iran prestali da budu carevine.
Ostao je dakle, samo Japan u kome se ne
osećaju promene a koji je na najboljem
putu da uskoro, svojim tempom razvoja u
tehnici i ostalim elementima, drastično utiče
na pravila ophođenja Zapada. Navedene
promene ne treba drastično shvatiti,
poput nekih autora koji su na momente
toliko duboko zadirali u pravilnik o lepom
ponašanju kao što je autor bontona iz
Zagreba čak išao tako daleko da je detaljno
obrađivao temu upotrebe WC-a opisujući je
ili u kojoj fazi upotrebe treba povući vodu,
kakvo intimno rublje muškarcu priliči, sa
opisom boje i dužine gaća za pojedine
prilike, i tome slično. Tako je poznata dama
iz diplomatskih krugova Nemačke, gospođa
Papritz, obrađujući bonton, bila tretirana kao
izvanredan poznavalac ove oblasti pišući
knjige o lepom ponašanju na preko 600
stranica, citirana u zagrebačkom Vjesniku
kao najveći strateg u ratu protiv nekulture.
Ista gospođa Papritz nije propuštala priliku,
kada je trebalo izvršiti neku komparaciju,
da ne spomene Jugoslaviju, naravno, u
negativnom kontekstu ne naglašavajući da
li se radi o Hrvatskom ili nekom drugom
podneblju. U to vreme, osamdesetih
godina prošlog veka, zagrebački novinari
su sa oduševljenjem citirali delove ove
knjige sarkastično se odnoseći prema
svojoj zemlji, aludirajući na neke republike.
Zagrebačke izdavačke kuće su se utrkivale
koja će od njih odštampati veći tiraž knjige
gospođe Papritz a da su štampali i u milion
primeraka, ne bi bilo dovoljno koliko je bila
tražena zahvaljujući novinarima Vjesnika.
Krajem iste decenije kada su, zaluđeni
germanizacijom, shvatili suštinu navedenih
komparacija naroda u Jugoslaviji i u tome
nezavidno mesto Hrvata, ova se knjiga sa
reprezentativnim, zlatno-crnim paspulom,
mogla videti skoro u svakom zagrebačkom
klozetu.
O nedostacima balkanske kulture ne treba
pisati niti je primiti zdravo za gotovo jer,
budite sigurni da će svaki građanin ovog
podneblja lakše savladati ovu oblast nego
bilo koji drugi žitelj Evrope.
Kada sam 1971. godine odlučio da napišem
prvu knjigu o lepom ponašanju i pored
upozoravanja brojnih prijatelja i poznanika
da ovo nije moja oblast i da kao ekonomista
ne treba da se upuštam u oblasti koje ne
poznajem, upitao sam prijatelje ko je pozvan
da o tome piše, jer koliko znam, ne postoji
specijalna škola ili fakultet za ovu vrstu
nauke. Nekako, u isto vreme, usledila je
pojava izdavača koji je energično odbijao
designiranog autora da štampa takvu
knjigu govoreći mi da o toj problematici ne
znam više od bilo kojeg donekle pristojnog
građanina svoje socijalističke domovine.
Pošto se ovo događalo u Parizu, potražio
sam izdavača u krugovima manje poznatih
autora, te obezbedio štampanje. Nekoliko
dana kasnije u stan na Bellevile stigla je
gomila francuskih, engleskih i nemačkih
bontona kao literatura za novu knjigu.
Nedeljama je trajala diskusija o tome da li
to nama treba ili ne, da bi na kraju isplivala
činjenica da je u svetu poznato nekoliko
miliona autora udžbenika matematike, fizike
ili hemije, gramatike i ostalih naučnih knjiga.
Ako se zna da 2 puta 2 mogu da budu
samo 4, da je H2O voda, da je glagol glagol
a imenica imenica, te da je i oblast kojoj
pripada bonton slična rezultatima svih manje
ili više egzaktnih oblasti, a da je stvar veće ili
manje originalnosti i talenta autora, obrada
i prezentiranje utvrđenih pravila, onda može
i ekonomista da napiše knjigu o lepom
ponašanju. Dakle, pravila ponašanja su isto
što i sva pravila, jasno utvrđena, te se ne
treba truditi, otkrivati ili izmišljati - već samo
na što jednostavniji, prikladniji, više ili manje
spretan način prezentirati.
Nakon nekoliko meseci u francuskim
dnevnim listovima pojavili su se napisi
o prvoj stranoj školi lepog ponašanja u
Parizu. Događaj godine za sve strance u
metropoli Evrope bila je knjiga “bonton”
pisana na srpskom jeziku, što francuski
novinari takođe nisu propustili da objave u
većini listova. Nije slučajno da je među toliko
Arapa, Španaca, Turaka i ostalih brojnih
nacija, eto, jedan Srbin napisao knjigu ove
vrste i otvorio školu ponašanja za svoje
sunarodnike. Veoma uspela interpretacija
bontona postigla je potpun uspeh i povoljnu
kritiku francuskih ocenjivača.
Kao u svim delovima sveta, Srbi su
prednjačili po mnogo čemu, pa se i u
Parizu pokazala potreba da ova nacija
uživa primat. To je rezultiralo otvaranjem
već odškrinutih vrata novim potezima, što
je omogućavalo stvaranje novih sasvim
drugačijih ljudi sa adekvatnim tretmanom.
Sedamdesetih godina prošlog veka, poznati
francuski stručnjak za oblast kulture Jacques
Murore (Žak Miror) objavljuje jednu vrlo
interesantnu sociološku studiju pod nazivom
“Les origines de la bontone”, (poreklo
bontona), u kojoj tvrdi da je praksa preteča
teoriji, gde opravdano i vrlo ubedljivo iznosi
činjenice da je bonton stvar materijalne
snage a nikako plod želje za kulturom.
Priznajem da sam ovoj knjizi i načinu pisanja
pomenutog francuskog stručnjaka posvetio
posebnu pažnju imajući u vidu način
prilaženja čitaocu, kao i kritiku upućenu
nekim autorima. Posebno je padala u oči
težnja gospodina Žaka Mirora da se svi
svetski bontoni usaglase i da ne bude
baš nikakve razlike između engleskog,
francuskog, nemačkog i ostalih bontona,
što je i meni smetalo, pa sam uvažio ovo
Žakovo izjednačavanje i tako pisao. Da li
sam baš ja uticao da u to vreme počnu sva
nova svetska izdanja da se prilagođavaju
jedna drugom, osim nekih sitnica u kojima
se i dan-danas Francuzi i Englezi ne slažu?
Razlika je samo u toleranciji tumačenja
nekih elemenata normi ophođenja.
S obzirom na to da proces urbanizacije još
traje, kao i proces razvoja i sociološkog
preobražaja, smatram da će ova edukacija
naći svoje mesto u širokim razmerama
našeg društva. U košmaru normi za pravilno

40. Gamming
40
Star Trek: Legacy
Ove godine “Star Trek” (Zvezdane staze)
slavi 40 godina postojanja! U čast ovog
jubileja kompanija Bethesda Softworks će
izdati tri igre sa ovom tematikom od kojih je
prva “Star Trek: Legacy”.
Ovo je simulacija borbe velikim brodovima,
ali je pre svega arkadnog karaktera, radi
privlačenja širih narodnih masa. Kada
se savladaju relativno komplikovane
komande, igra je vrlo zabavna i dinamična.
Svoju privlačnost prvenstveno duguje vrlo
interesantnoj priči koja prati vulkansku
naučnicu T ’Uerell, u čiju će se vekovnu
misiju umešati svih pet slavnih kapetana,
od Archera (Star Trek: Enterprise) do
Janeway (Star Trek: Voyager). Prava
poslastica za sve Star Trek fanove je da
svi kapetani govore originalnim glasovima,
što igri daje poseban šmek. Muzika koja
prati Legacy je odlična i svako ko je pratio
serije prepoznaće neke melodije (inače
sve pesme su u mp3
formatu, tako da
ih možete slušati i
odvojeno), a efekti
su kvalitetni i lepo
upotpunjuju zvučnu
sliku. Grafika je
solidna, mada nećete
pasti sa stolice, a
ono što se može
izdvojiti jesu detaljne
teksture brodova
koji vrlo dobro
izgledaju, i lepo napravljeni
efekti paljbe fejzera, skakanja
u vorp, treperenja štitova, itd.
Veštačka inteligencija (AI) je
pristojna i u zavisnosti od tipa
težine može vam zadati solidne muke, vešto
koristeći sve prednosti svojih brodova. U
igri upravljate jednim do četiri broda, s
tim da direktnu kontrolu imate nad samo
jednim brodom u trenutku, dok ostalim
upravlja AI kojem vi izdajete komande.
Borba je u suštini skidanje neprijateljskih
štitova fejzerima i zatim gađanje fotonskim
torpedima dok je brod ranjiv, dok upravljate
svojim brodom, regulišući brzinu i raspodelu
energije (štitovi, motori, oružje). Ono što
se igri može zameriti jesu nedostatak
mogućnosti za promenu komandi, čudni
fenomen da sudari brodova ne prouzrokuju
oštećenja, i nedostatak save opcije koji ume
da poprilično iziritira igrača kada ga primora
na prelaženje jedne iste misije puno puta.
Kada se sve sabere i oduzme, ako ste fan
Star Treka ili ljubitelj naučne fantastike, ovu
igru definitivno vredi probati, pogotovo zbog
dobrog scenarija, u suprotnom - ovo možda i
nije prava igra za vas.
Lj.S.
Runaway 2
The Dream of the Turtle
Runaway 2 je igra
španske firme
Pendulo Studios,
i u pitanju
je nastavak
avanture
Runaway: A
Road Adventure
koja je proslavila
ovu kompaniju.
Ovo je pravo osveženje u svetu avantura,
jedna smešna i nadasve zabavna igra
u kojoj ćete morati da upotrebite sive
moždane ćelije ne biste li rešili sve
zagonetke, koje su, za divno čudo, manje
više dosta logične. Priča počinje tokom
turističkog preleta jednog havajskog
ostrva gde prilikom pada aviona, Đina
(junakova devojka) iskače sa jedinim
padobranom i pada u vojni kamp u kome
su neke sumnjive aktivnosti u toku, dok
Brajan (glavni lik) pada u obližnju džunglu
sa avionom. On kreće u potragu za
Đinom, i usput saznaje da su u celu priču
umešani vanzemaljci, plaćenici, i razne
druge grupe, dok od Đine nema ni traga ni
glasa. Iako scenario igre podseća na dosije
X, ova avantura je daleko od ozbiljne igre
i prožeta je dobrim humorom i uvrnutim
situacijama koje će često izmamiti osmeh
na vašem licu. U toku igre upoznaćete
čitavu plejadu likova koji će vas zabaviti
svojim karakterom i ponašanjem, kao što
su uvrnuti ufolog, seksi konobarica, surfer/
šaman, itd. Runaway 2 ima šest poglavlja
i solidne je dužine, mada će zbog svog
kvaliteta izgledati prekratko, što je opet stvar
subjektivnog doživljaja. Grafika u igri je za
svaku pohvalu sa 3D likovima uklopljenim
u 2D pozadinu, a animacije kao da su
izvađene iz kvalitetnog crtanog filma, pravo
uživanje za gledanje. Muzika i zvučni efekti
su dobro urađeni i upotpunjeni odličnom
glasovnom glumom koja u kombinaciji sa
grafikom obara s nogu, tako da će ljudi koji
prolaze pored vas misliti da gledate crtani
film. Jedino što je autor ovog teksta našao
kao zamerku jeste da se igra završava na
najuzbudljivijem mestu i sad nam ostaje
da čekamo treći deo, što može da pokvari
ceo utisak (ko je gledao Matrix II i III, znaće
o čemu pričam). Igru preporučujem svima
pošto ovako dobru avanturu stvarno vredi
odigrati, a i vašem mozgu će prijati malo
gimnastike.
Lj.S.

41. Vojvode Radomira Putnika 1/2
013/347-796
Maksima Gorkog 8 tel: 013 347 118

42. IT-Adsl
42
Pančevo je jedno od retkih urbanih
mesta na zemaljskoj kugli koje je u proteklih
desetak godina, pa sve do sada, od
interneta doživelo samo zujanje modema,
“pucanje“ veze na svakih sat vremena,
prelazak sa jednog na drugog provajdera.
Tu su i nebrojane noći provedene ispred
monitora, u očekivanju da će ostali zaspati
pa će moći brže da se surfuje... Još tada,
već davne 2006. godine pročula se vest da
u varoš stiže ADSL – način konektovanja
na net koji je najrasprostranjeniji u ostatku
sveta.
Da vidite moje iznenađenje kada sam,
posle kašnjenja od par meseci, došavši kući
ugledao dve kutijice sa natpisom Telekom
ADSL. Prijavio se ćale pošto je znao koliko
volim taj Internet (čuo je da postoje ljudi koji
su navučeni na net, kao i specijalne klinike
za lečenje bolesti zavisnosti od istog). Jaknu
još nisam ni skinuo, a već sam otpakovao
manju kutiju. Unutra je bio spliter, jer koliko
sam skapirao ADSL su dobili prvo oni koji
imaju ISDN, a taj spliter služi da se kabl koji
ide iz zida razdvoji i da jedan deo ide do
ISDN uređaja a drugi do ADSL modema,
koji je bio spakovan u drugoj kutiji zajedno
sa uputstvom i CD-om na kome se nalazi
drajver za instalaciju modema preko usb
porta vašeg računara. ADSL modem pored
usb konekcije može biti povezan i preko
lan kabla. Tu sam morao da stanem sa
povezivanjem jer sam morao na sastanak
redakcije.
Pošto još neki članovi redakcije željno
očekuju ADSL, odmah sam im ispričao
da je stigao i da radi. Neki su čak uzeli
i kod privatnih provajdera misleći da će
pre velikog Telekoma ali ne, još im nije u
dom došla magija bržeg interneta od onog
modema koji pišti ili wirelessa koji evo i
nama ne radi danima. Ovo nije reklama za
Telekom, ovo se dešava u našem gradu.
Postoje provajderi preko koji vas, kada
uzmete wireless, prvo privuku brzinom
i onda kao odjednom vam ne rade P2P
programi, pa vam ne radi upload, pa neće
da se konektuje na baznu stanicu, pa vam
je ping toliko loš da ni gtalk ne može da
se konektuje... O tome ćemo pričati u
narednim brojevima za koje se planiraju
testovi internet konekcija u našem gradu.
Odmah sam predložio drugaru da dođe
do mene da vidi kako to radi. Priključili
smo i preko usb porta i preko lan porta
ADSL modema dva računara i sve je radilo.
ADSL modem, koji je ujedno i ruter i DHCP
i Firewall, radio je savršeno, malo sporije
nego što sam očekivao ali stabilno, ipak je
to 256kb. Dalje smo krenuli da testiramo
raznim aplikacijama, ne bih da vas mučim
brojevima jer me je to oduvek nerviralo
u tekstovima. Prvo smo startovali Skype,
zovemo Italiju, čuje se glas bez prekida a
evo i slike, malo kašnjenje slike za tonom
ali prihvatljivo, majka plače, videla je sina,
kaže: ”Vidi ovo kao na filmu, bože, dete,
kako je to moguće“. E taj Internet ! toliko
smo blizu a tako daleko. Dalje sam testirao
brzinu preko nekog sajta na adresi www.
speedtest.ch i stvarno, brzina je oko 200k,
ipak je sajt u Švajcarskoj. Ali nije sve sjajno
i bajno, par puta mi se desilo da se modem
blokira, resetujem kompijuter, startujem
tu sve programe, antiviruse, mesindžere i
odjednom se sve zamrzne i strelica miša
i lampice na ADSL modemu. Lupao sam
glavu da otkrijem zašto se to dešava. Posle
nekoliko restarta sistema primetio sam da,
kako startujem ICQ, modem prestane da
radi, i naravno sta ću ja - odem na google
i pitaj. Kažu ljudi da se promeni port preko
kojeg se ICQ konektuje (sa 5190 na 443),
i evo ga sad radi. Ovo verovatno nije jedini
bag kineskog uređaja, tek je stigao i vredi
svake pare jer napokon mogu da dođem
kući i da slušam muziku preko omiljenog net
radija.

44. Automobilizam
44
Sajam automobila 2007.
foto: Dalibor Vinkić

45. Automobilizam
Sajam automobila 2007.
45

46. Automobilizam
1907.god nemačka carska kolinijalna kancelarija je
od Daimler-Motoren-Gesellschaft (DMG) naručila vozilo
za veoma specijalnu misiju: planirano je da se koristi
u nemačkoj jugozapadnoj afričkoj koloniji, današnjoj
Namibiji. Izvrsna Off-road mobilnost je bila deo
specifikacije. Paul Daimler je dizajnirao vozilo
sa pogonom na svim točkovima, jedino koje je
proizvedeno u fabrici DMG Berlin-Marienfelde.
Trag ovog jedinstvenog vozila nestaje u post-
kolonijalističkoj eri.
Deo piste batajničkog aerodroma je
preuređen u poligon na kome su se
simulirale najčešće opasne sitacije
u saobraćaju npr. izbegavanje
prepreke kočenjem, prolazak
kroz krivinu po klizavoj podlozi,
oštro manevrisanje po
snegu (nakvašena folija),
izbegavanje prepraka bez
kočenja. Svaki poligon
smo prelazili prvo manjim
brzinama, dok bi u svakom
sledećem prolasku
povećali brzinu za 5km/h.
Na raspolaganju smo
su bile E, R, S, ML, GL
i G klasa koje su sve
bile sa 4x4 pogonom.
Osećaj kočenja je
neverovatan, veoma
sličan kao kad na
biciklu pritisnete samo
prednju kočnicu, pa
zadnji kraj krene uvis.
Uz to PRE-SAFE sistem
zatvara prozore, zateže
pojaseve i pomera
sedište u najoptimalniji
položaj sa sudar. E
klasa je uspevala da se
za samo 15 metara zaustavi sa brzine od 70km/h, a još
neverovatnije je da su teškaši uspeli, uz pomoć ABS-a,
ESP-a i ostalih skraćenica, da izbegnu prepreku i da se
zaustave koji metar iza zamišljenog zida.
Prolasci kroz krivine i oštra manevrisanja bez kočenja
daju lažnu sliku o kvalitetu vozača, stiče se utisak da
nema granice u mogućnostima. Međutim granica itekako
postoji i veoma je tanka u šta smo se uverili svaki put
kada bi pokušali za koji km/h da povećamo maksimalnu
brzinu i projurimo između čunjeva još brže jer je zakone
fizike nemoguće prevariti, ono što je moguće, pomoću svih
tih skraćenica je učiniti običnog vozača za par trenutaka
mnogo boljim i možda izbeći najgore.
Marko Martinović
100 godina 4x4 pogona
1907.god nemačka carska kolinijalna kancelarija je
od Daimler-Motoren-Gesellschaft (DMG) naručila vozilo
za veoma specijalnu misiju: planirano je da se koristi
u nemačkoj jugozapadnoj afričkoj koloniji, današnjoj
Namibiji. Izvrsna Off-road mobilnost je bila deo
specifikacije. Paul Daimler je dizajnirao vozilo
sa pogonom na svim točkovima, jedino koje je
proizvedeno u fabrici DMG Berlin-Marienfelde.
Trag ovog jedinstvenog vozila nestaje u post-
kolonijalističkoj eri.
Deo piste batajničkog aerodroma je
preuređen u poligon na kome su se
simulirale najčešće opasne sitacije
u saobraćaju npr. izbegavanje
prepreke kočenjem, prolazak
kroz krivinu po klizavoj podlozi,
oštro manevrisanje po
snegu (nakvašena folija),
izbegavanje prepraka bez
kočenja. Svaki poligon
smo prelazili prvo manjim
brzinama, dok bi u svakom
sledećem prolasku
46

47. Tačno 50 godina nakon predstavljanja Fiat Nouva 500, italijanski
proizvođač će 4. Jula 2007 predstaviti novu verziju populanog fiće. Kada
se prvi put pojavio davne 57. mogao je da preveze dva putnika i 70kg
prtljaga, što je u ono vreme bilo veoma važno. Nova verzija razvijena
u Fiat Style Centre-u je u kompakt klasi sa troja vrata i dimenzijama
DxŠxV 3550x1650x1490mm. Tri motora su predviđena, dva benzinca
od 69KS i 100KS i Multijet turbo dizel snage 75KS kojima su na
raspolaganju 5-stepeni i 6-stepeni menjači.
Novi Fiat 500

48. Brodogradnja
48
SAJAM NAUTIKE
PROMA[AJ GODINE
Možda ovaj naslov suviše grubo zvuči, ali svima koji su imali prilike da
posete ovogodišnji sajam nautike, biće jasno o čemu govorimo!
Iako pompezno najavljivan u medijima i željno iščekivan od strane
zaljubljenika u razne vrste plovila, sajam nautike je bio ispod svih
očekivanja. Nije uspeo da zadovolji čak ni laike, koji vole da vikend
iskoriste šetajući sa porodicom među raznim gliserima, čamcima, i da
maštaju o tome kako će jednog dana njihova vesela porodica imati
mogućnost da se leti izležava na jednom takvom lepotanu. Pardon,
sajam je verovatno zadovoljio samo malu decu, kojima se sve čini
veliko, pa sve preko 7-8 metara doživljavaju kao ogroman brod. Uzroke
slaboj posećenosti, malom broju izlagača, lošem pratećem programu
verovatno treba tražiti među samim organizatorima. Razume se da mi
nismo pomorska zemlja, nismo ni razvijena industrijska zemlja, ali daleko
od toga da u našoj zemlji ne postoje ljudi koji mogu sebi da priušte
takvu vrstu luksuza kao što je posedovanje nakog glisera ili jahte (veliki
broj izloženih modela je bio prodat već prvog dana sajma). Sa druge
strane, ono što je bilo izloženo itekako je kvalitetno i vredno, bilo je tu
i najnovijih modela za 2007. godinu, ali nedovoljno. Elem, na sajmu
smo uspeli da izbrojimo nekih 37 izloženih plovila. Uglavnom su to bili
gliseri. Tu svakako treba izdvojiti modele renomiranih proizvođača: Sea
Ray, Monterey, Bayliner, Maxum i Four Wins koji su donekle “izvadili“
stvar. Centralnim delom hale su dominirale dve velike (ali polovne!)
jahte, Innovazione e Progettijevi modeli: Mira37 i Alena43 (koju ste
mogli da kupite po ceni od 270.000€). Od domaćih proizvođača, izlagali
su Tri princeze sa jednim novitetom “Vario 19“ i Dado - Ekopanonija sa
nekoliko noviteta: Dado23 (simpatična barka od 7 metara sa kabinom) i
Dado28 (lep čamac od skoro devet metara sa kabinom, idealan za letnje
porodične izlete).
Nažalost, običan svet je ostao uskraćen za jeftinije modele, dostupne
najširoj populaciji. Uostalom, slika će vam bolje dočarati celokupnu
atmosferu i ponudu. Ostaje nam nada da će sledeće godine sajam biti
bolje organizovan, i da će se konačno izložba spustiti na reku, jer Sava je
samo dvadesetak metara od hale, a čamcima je mesto na vodi!
I.K.

49. SportSportBrodogradnja
49
RAMBO EKOLOG
Na jednom od štandova smo sreli i Ramba Amadeusa, koji
je promovisao ekološki čamac “Laika“ sa elektromotorom
i solarnim pločama koje ga napajaju. Upravo dok
smo tuda prolazili, oslušnuli smo (nije kulturno, ali je
neodoljivo) njegov razgovor sa jednim strancem koji je bio
zainteresovan za ceo koncept ekoloških plovila. Uspeli
smo da čujemo samo Rambovu žalju da se svi brodovi sa
pogonom na fosilna goriva unište ili strpaju u muzeje, a da
se svet okrene obnovljivim vidovima energije: vetru, suncu,
i starom dobrom veslu!
PAN^EVCI NA SAJMU
Veoma prijatno smo se iznenadili kada smo na sajmu naišli
na štand udruženja brodomodelara “Panon Pančevo“. To
je bio jedan od najinteresantnijh štandova, pun maketa
brodova iz raznih epoha, starih nautičkih mapa, brodova u
bocama i fotografija. Gospoda za štandom su bila vesela
i raspoložena za razgovor, ali nismo želeli da ih ometamo
u glancanju njihovih eksponata, tako da ćemo razgovor sa
njima ostaviti za neki od narednih brojeva. U međuvremenu
možete posetiti njihov sajt www.modelscpanon.org i uploviti
u svet minijaturnih brodova.
foto: Dalibor Vinkić

50. BO-
JANA