1. v
* STAR TREK - Jubilej 40 godina
Zvezdanih staza - Istinske vrednosti
prkose vremenu
* Kolumna - News from the lair
- Nightlife in Twen Peaks ili April u
Beogradu
* Muzika - Red Hot Chili Peppers
- Peppers vs Peppers
* Putopis - Dobro do{li na Kipar
- Afroditino igrali{te
* Beauty - Pilates - Jednom re~ju
~udo
* Digital art - Zoran Ljubinkovi}
* Avanture - Rafting by olo
* Sex - Seksualne slobode
* Bonton - Uvod u bonton
* Moda - Kultura odevanja
* Automobilizam – Oldtajmeri
* Yachting - Doterajte svoju lepoticu
* Enterijer - Spava}a soba - Kutak za
snove
* Kultura - Studio ”Atelje maladih”
- Radojeve dange
* Intervju - Branislav Gluvakov - Volim
dobre ideje vi{e nego stilske kalupe

3. Uvodnik
03
Glavni i odgovorni urednik
Ivan Kolarik
Art direktor
Zoran Ljubinkovi}
Dizajn i fotografija
Dalibor Vinki}
Marko Abramovi}
Redakcija
Marko Martinovi}
Nade`da Laki}
Milo{ Bojat
Ana Bret{najder
Kristijan Balteanu
Marketing
Vasilije Milo{evi}
Ivan Kolarik
Lektor
Svetlana Popa
Saradnici
Nemanja Krajnc
Olivera Abramovi}
Biljana ]uk
Stanislav ]uk
Danijel Vasi}
Vladimir Kandi}
Branislav Radovanovi}
Tanja Beljanski
Ivan Atanackovi}
Dominik Florijan
Maja Staji}
Jelena ^uri} Milo{evi}
Trba & Robi
or|e Biorac
Radi{a Nikoli}
Dragan Suba{i}
Dejan Petronijevi}
Pravni savetnik
Slobodan Kocoljevac
[tampa
http://www.quicklook.co.yu
http://forum.quicklook.co.yu
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
79
Quick Look magazin /
glavni i odgovorni urednik Ivan Kolarik.
- 2006, br. 1 . -
Pančevo (Humska 28) : Quick Look, 2006-
(Pančevo : Partija). - 28cm
Mesečno
ISSN 1452-7928 = Quick Look magazin
Quick Look magazin raspisuje konkurs za saradnike: novinare,
komercijaliste i kolportere!!!
Vaše prijave možete slati na e-mail: redakcija@quicklook.co.yu ili se možete
javiti na telefone:
Kontakt za komercijaliste i kolportere Vasilije Milošević 064 18 16 16 6
Kontakt za novinare Nadežda Lakić 064 433 00 71
Raspisujemo konkurs iz oblasti digitalne umetnosti na temu
„Vizija urbane ekološke budućnosti“
info: Dalibor Vinkić 065 212 5 386
Kapetanov dnevnik
02 05 3674 peto poglavlje
Na našem dugotrajnom povratku kući,
napustili smo delta kvadrant i ulazimo u
gama kvadrant. Upravo smo naišli na jednu
planetu koja neodoljivo podseća na našu
planetu Zemlju. Poseduje sve karakteristike
planete sa koje mi potičemo. Naši trikoderi
(uređaji za prikupljanje informacija o okolini),
uspeli su da skeniraju sve karakteristike ove
planete; slojeviti omotač, prisustvo velike
količine vode, veliki broj živih bića, sastave
stena, celu planetu možemo posmatrati kao
polje fizičkih veličina koje to polje određuju.
Sličnost sa našom planetom je fascinantna
i zadržaćemo se neko vreme u ovom delu
vasione, kako bi je bolje proučili.
Zaustavljamo se na 44087’26’’ severne
geografske širine i 20066’38’’ istočne
geografske dužine iznad jednog malog
mesta koje se zove Pančevo. Ime ovog
mesta se menjalo: Bansif, Pačina, Panuka,
Panucea, Panuča, Pančal, Pensej, Pajčova,
Panziova, Bančova, Čomva. Ime je dobilo
po blatu i močvarnom terenu na kome
je ova naseobina ponikla. Naseljavaju je
primitivna, ali dobronamerna bića koja sebe
nazivaju ljudima. Dele se prema nečemu što
oni nazivaju nacionalnost: Srbi, Jugosloveni,
Mađari, Slovaci, Makedonci, Crnogorci,
Hrvati, Albanci, Bošnjaci, Bugari, Bunjevci,
Vlasi, Goranci, Muslimani, Nemci, Romi,
Rumuni, Rusi, Rusini, Slovenci, Ukrajinci,
Česi... Prema svim proračunima, ova bića
bi trebalo da su odavno mrtva, usled velikog
zagađenja, uzrokovanog preradom fosilnih
izvora energije, međutim, ona i dalje nekako
opstaju. Dane dele na radne i neradne,
mada razlika nije uočljiva. Ovih dana
proslavljaju neku vrstu praznika rada koji
provode u lenčarenju i enormnom unošenju
hrane životinjskog porekla, koju pre
konzumiranja termički obrađuju na uređaju
koji se zove roštilj. Ovaj ritual obično
upražnjavaju u prirodi, mada, siromašniji
predstavnici ove vrste to čine na spoljnim
delovima svojih nastambi koje nazivaju
terasama. Uveče vole da se okupljaju na
mestima na kojima se poslužuje supstanca
C2H5OH u raznim aromama. Kada
preteraju sa konzumiranjem ove supstance,
postaju emotivno nestabilni, skloni izlivima
ljubavi, tuge i agresije. U slučaju da jako
preteraju, oni ovu tekućinu izbacuju natrag
kroz usta uz čudne zvuke. Iako ovakvo
ponašanje izgleda sasvim sumanuto, ono ih
čini srećnim i ispunjava ih u potpunosti. Vole
da pevaju i igraju, i na taj način pokušavaju
da uspostave prisne odnose. Komuniciraju
na daljinu putem neke vrste uređaja koji
radi po principu elektromagnetnih talasa.
Ovi uređaji su im veoma bitna stavka u
životu, i takmiče se u tome ko će imati
lepši i funkcionalniji. Nekim primercima
ove vrste, konzumiranje ovih aparata na
javnim mestima pričinjava neobično veliko
zadovoljstvo, jer na taj način saopštavaju
svoj status ostalim članovima zajednice.
Većina poseduje primerak primitivnog
računala, koji im služi za obavljanje dnevnih
poslova. Oni ovu napravu priključuju na
internet, vrstu globalne mreže za razmenu
podataka i komunikaciju. Neretko su veoma
besni na kompanije koje obezbeđuju
konekciju njihovih aparata na internet i
uvek se žale na brzinu protoka informacija.
Za kretanje koriste vozila na 4 ili 2 točka,
na koja plaćaju neku vrstu takse, i koja im
često zadaju glavobolje. Imaju i kontrolore
u plavim uniformama, koje nazivaju
pandurima, pubovima, kerovima, i neumorni
su u smišljanju raznih načina pomoću kojih
bi prevarili kontrolore. Pri obradi pojma
“političar“, naš trikoder je izbacio natpis:
GREŠKA!
Sve u svemu, ova simpatična bića imaju
emocije, a smisao života im se sastoji u
potrazi za ljubavlju, srećom i zdravljem.
Zadržaćemo se još neko vreme iznad ove
planete, a informacije koje smo sakupili o
njoj, bićima koja je nastanjuju i njihovim
navikama, možete pogledati na narednim
stranicama ovog dnevnika.
Kapetan I.K.
Quick Look Star Walker
OTKRIVENA JO[ JEDNA PLANETA - ZEMLJA

4. Vanvremenska analogija trulih sistema
koji su se smenjivali u Srbiji, jasno
predstavljena “Radojevim Dangama”,
ukazuje da se bolesti društva sa Balkana ne
leče ni kroz vekove.
Adaptacija teksta: Dragan Jelić
Režija: Nikola Mrkajić
Scenografija: Kristina Bravo
Kostim: Sanja Dragović
Šminka: Svetlana Stanković
Likovna oprema: Vladimir Ninić
Igraju i pevaju: Ana Marija Ercegovac,
Nenad Ristić, Danijela Lalović, Dragan
Morar, Aneta Rakidžić, Ivan Kacavenda,
Kristina Parojčić, Momir Josipović, Marija
Šujdović, Nemanja Kranjc, Milica Ćalić,
Strahinja Kostić i Danka Ćorović.
Dramski studio “Atelje mladih”
pančevackoj publici premijerno je predstavio
svoje novo dramsko ostvarenje, “Radojeve
dange” 20. aprila u sali Atelja, u Domu
omladine. Zbog velikog interesovanja
publike predstava je izvedena još jednom
iste večeri. Komad je najbolje opisati
kao skup više jednočinki podeljenih u
dve celine. Prvi deo ove satire odigrava
se u Radojevim snovima, kroz koje ga
progone različiti tipski likovi, predstavnici
vlasti i policije, učiteljica, strina i drugi
koji su ostavili trag u njegovom sećanju.
Svaka scena ismeva neku negativnu
pojavu u društvu, ulizivanja građana
vlastima, korupciju, represiju vlasti nad
opozicijom… Lik Radoja kao pripovedača
i aktivnog učesnika, kritikuje apatičan stav
dela građanstva prema krucijalnim stvarima
oko sebe. Kraljević Marko kao “Posetilac”
sa božijim blagoslovom dolazi na ovaj svet
i nalik Radoju postaje narator svoje priče.
Njegovi pokušaji da se uklopi u zajednicu
i povede Srbe na Kosovo završava se
neuspehom. Činovi su povezani pesmama
koje glumci “Ateljea
mladih” na sceni uživo
izvode. Po motivima
iz pripovedaka Radoja
Domanovića “Snovi
o Stradiji” i “Kraljević
Marko po drugi put
među Srbima”, tekst je
za pozorište adaptirao
Dragan Jelić. Satirično
prikazana situacija u
državi Domanovićevog
vremena, nažalost je
identična današnjem
stanju države Stradije
(Srbije).
Zahvaljujući angažovanju glumaca i
reditelja, predstava je i pored loših uslova
za rad u ateljeu prošla opštinsku i zonsku
selekciju. U Kovinu, na Zonskoj smotri
dramskog stvaralaštva amatera Južnog
Banata, “Radojeve Dange” su dobile
nagradu za kolektivnu igru (scenski pokret),
dok je Dragan Morar nagrađen za glumačko
ostvarenje. Reprize su planirane, tako da će
oni koji nisu pogledali predstavu moći to da
učine.
Vanvremenska analogija trulih sistema
koji su se smenjivali u Srbiji, jasno
predstavljena “Radojevim Dangama”,
ukazuje da se bolesti društva sa Balkana
ne leče ni kroz vekove. Ostaje da mislimo
na mlade ljude čije vreme tek dolazi i
promenimo ono što su naši đedovi rekli da je
za “vijek i vijekove, Amin”.
Nemanja Krajnc
KulturaKultura
04
RADOJEVE DANGE
foto: Dalibor Vinki}

5. DIZAJN
-logotipa
-vizitkarti
-plakata
-pozivnica
-kalendara
-flajera
-bilborda
-internetprezentacija
-snimanjeimonta`aaudioreklamaimuzi~kihspotova
-izrada3DanimacijaiprezentacionihDVD-eva
-analognoidigitalnoFOTOGRAFISANJE
-monta`avideomaterijala
-izradareklamnihspotova

6. DMComputers
06
PAKOM group je uz svog strateškog partnera DM computers
organizovao prvu HP (Hewlett-Packard) promociju u Pančevu, predstavivši
poslovanje i proizvodni program ove renomirane kompanije. U prijatnom
ambijentu kluba Perla prisutnima su se svojim prezentacijama predstavili
PAKOM group, DM computers i HP, a sve u cilju bolje saradnje i
upoznavanjem prisutnih sa poslovanjem ovih kompanija. Ovom
promocijom DM computers se istakao kao jedan od najjačih distributera
računarske opreme u našem gradu, i uz pomoć PAKOM-a pokazao kako
se poslovanje podiže na jedan savremeniji viši nivo. DM computers i u
budućnosti planira ovakve prezentacije, što posebno raduje korisnike
proizvoda i usluga koje ova kompanija nudi.
DM COMPUTERS U AKCIJI

7. ZORANLJUBINKOVI]

8. Film
08
DVOSTRUKA IGRA
Režija: Martin Scorsese
Uloge: Leonardo DiCaprio,
Matt Damon, Jack Nicholson,
Mark Wahlberg
Žanr: kriminalistički
Trajanje: 145 minuta
Specijalno izdanje na 2 diska
Policajac početnik Bili Kostigan
(Leonardo DiKaprio) je odrastao u
svetu kriminala. To ga čini savršenim za
ulogu ubačenog agenta koji se uvlači u
mafijašku organizaciju Frenka Kostela
(Džek Nikolson). On ima zadatak da
zadobije Kostelovo poverenje, i omogući svojim pretpostavljenima
(Mark Volberg i Martin Šin) da ga uhapse. U isto vreme, detektiv
unutrašnje kontrole Kolin Salivan (Met Dejmon) uživa potpuno
poverenje u policiji. Niko i ne sumnja da je on Kostelov doušnik.
Kako se njihovi životi ukrštaju, prepliću i sudaraju je tema ovog
filma ovenčanog najvišim priznanjima. Martin Skorseze nas, uz
pomoć izuzetne glumačke ekipe, uvodi u napetu priču o zločinu i
posledicama. Ovo je film koji ostavlja bez daha: kao da ste oči u oči
sa kriminalcem – ili policajcem – koji vas drži na nišanu.
IDIOKRATIJA
Režija: Mike Judge
Uloge: Luke Wilson, Dax
Shepard
Žanr: komedija
Trajanje: 87 minuta
Od autora serijala „Beavis
i But-Head“ i „Kralj Brda“ stiže
nam urnebesna komedija
koja će Vas naterati da se
dobro zamislite o budućnosti
čovečanstva. Upoznajte
Džoa Bauversa (Luk Vilson).
On je prosečan momak
koji se nakon neuspelog
eksperimenta sa hibernacijom
probudio u dalekoj budućnosti
i shvatio da je ceo svet zaglupeo zbog masovne komercijalizacije
i besmislenog TV programa. Tako postaje najpametnija osoba
na planeti. Sada, “prosečni Džo“, ima zadatak da evoluciju ljudi
vrati na pravi put. Oštrim sarkazmom i urnebesnim scenama
IDIOKRATIJA će Vas nasmejati do suza, bez obzira da li ste
apsolutni genije ili totalni idiot!
SUNCE
Deni Bojl, reditelj poznat po filmovima:
Trainspotting, 28 dana kasnije, Malo ubistvo
među prijateljima i Sasvim neobičan život,
okušao se u za njega novom žanru. Režirao
je SF blokbaster kompanije Fox Sunce
(Sunshine), u stilu filmskih hitova poput
Armagedona i Odiseje u svemiru.
Bojl je sastavio impresivnu međunarodnu
ekipu, sa glumcima iz Amerike, Japana,
Malezije, Australije, Novog Zelanda, Irske
i Velike Britanije. To su značajna glumačka
imena u usponu: Kris Evans (Fantastična
četvorka, Mobilni, Fantastična četvorka:
Uspon srebrnog letača), Kilijan Marfi
(Betmen počinje, 28 dana kasnije, Devojka
sa bisernom minđušom), Mišel Jo (Memoari
jedne gejše, Pritajeni tigar, skriveni zmaj),
Rouz Birn (Troja, Druga žena, Kazanova).
Radnja filma Sunce odvija se 2057.
godine, kada Sunce umire i čovečanstvu
preti istrebljenje. Poslednja nada Zemlje
leži u Ikaru II, svemirskoj letelici sa
posadom od osmoro žena i muškaraca koje
predvodi kapetan Kaneda. Njihova misija
je da isporuče nuklearnu bombu koja je
dizajnirana da ponovo oživi naše izbledelo
Sunce.
Da bi na velikom ekranu prikazali
uverljivu misiju u svemir autori su se obratili
za pomoć organizaciji NASA, gledali su
mnogobrojne dokumentarce o svemiru
kao i klasične SF filmove, i razgovarali
sa brojnim naučnicima i astronautima. Za
potrebe filma cela ekipa, zajedno sa Bojlom,
provela je vreme u avionu u Floridi gde su
lično osetili kako izgleda boravak u zoni bez
gravitacije. Pored toga, da bi iskusili kako
je živeti mesecima u svemiru u jednoj istoj
grupi ljudi, glumci su dve nedelje proveli u
svojevrsnom karantinu gde su bili upućeni
samo jedni na druge.

10. Ukupnost i preciznost hemijskih procesa
u ćelijama našeg tela održava nas živim i
zdravim. Hemija je kada nas boli glava,
kada smo gojazni, dijabetičari. Kada
smo srećni, zaljubljeni, opet je u
pitanju hemija. Tokom tih procesa
nastaju neki štetni među- ili
krajnji produkti koje
organizam neutrališe ili
eliminiše. Među njima
su i slobodni radikali
– oksidansi. Kako
nastaju, deluju i kako
ih zaustaviti?
Šteta koju
čine ogleda se
kroz oboljevanja,
urušavanje zdravlja
i prerano starenje.
Na ćelijskom nivou
procesi se odvijaju među
molekulima i atomima.
Stabilan atom ima isti
broj pozitivnih čestica u
jezgru i negativnih elektrona
raspoređenih oko jezgra.
Tokom hemijskih procesa atomi
gube elektrone i na taj način nastaju
nestabilni atomi tj. slobodni radikali.
Oni napadaju najbliže slobodne atome od
kojih uzimaju “kradu” elektrone. Na taj način se
pokreće lančana reakcija stvaranja slobodnih radikala.
U potrazi za elektronima, slobodni radikali napadaju
nasledni materijal – DNK, ćelijsku membranu i reparativne
enzime. Od aktivnosti ovih enzima zavisi hoće li se broj
grešaka u hemijskim procesima opasno povećavati i
ugroziti zdravlje. Javljaju se oštećenja na plućima, krvnim
sudovima, srcu, i pojava kancera se dovodi u vezu sa
haosom koji izazivaju slobodni radikali. Kako se telo brani
od njihovog delovanja?
Tokom evolucije se razvio mehanizam
samoodbrane kroz proizvodnju
antioksidanasa koji ih neutrališu.
Njihovo stvaranje
zavisi od doba
zivota, pola,
stanja zdravlja i
genetskog potencijala. Jednolična i siromašna ishrana,
pušenje, alkoholizam i okruženje koje nas zasipa
zagađenom vodom, hranom, vazduhom, raznim
zračenjima umanjuje moć organizma da stvara
antioksidanse koji prekidaju lančane
reakcije “krađe” elektrona, tako
što dodaju elektron slobodnom
radikalu. Evolucioni proces
nije računao sa “blagodetima”
koje nam donosi ova
civilizacijska etapa. Hemija
u jabuci, hormoni paradajzu i
teletini, narkotici i antibiotici u
šniclama. Hemija u sladoledu,
čokolodnm mleku, pilećim prsima.
Kadmijum u šargarepi, uranijum
u gljivama, freon u ozonskom
omotaču, gutači C vitamina u
cigaretama... Naše telo se upinje
da dobije bitku sa opadanjem
imuniteta i sve manjom moći
da se u borbi sa slobodnim
radikalima osloni na sopstvene
antioksidanse. Imamo li šanse?
Imaju li šanse naša deca kojoj
mi odrasli biramo i pripremamo
hranu. Koja trka i za čim, nam
je preča od toga da osmislimo
naše živote, da nešto menjamo,
počev od ishrane? Šansa je u znanju i
stalnoj edukaciji. Naše podneblje obezbeđuje veliku
ponudu antioksidanasa. To su vitamini A, E, C, β-karotin i
drugi moćnim antioksidansi koje nalazimo u voći i povrću.
β-karotin se unosi šargarepom, bundevom,
dinjom, a ima ga u kajsiji, breskvi, kelju, španatu,
brokoliju... Dve Nobelove nagrade dodeljene su za otkrića
vezana za vitamin C dovoljno govore o njegovom dejstvu.
Unosi se preko svih citrusa, lisnatog povrća,
šipka, mladih oraha, paprike...E vitamin se nalazi u
suncokretovom, sojinom i ulju od semenki bundeve. Tu
je moćni likopen iz paradajza, kapsicin iz paprike, alicin
iz belog luka, sastojci crnog luka, zelenog čaja...Kada
odlučimo da dan ne započnemo cigaretom i gomilom
bezvrednih pogačica priča o zdravom životu imaće nov
smisao, uz čašu najzdravijeg antioksidansa, soka od
malina. Za zdravlje.
U sledećem broju nova tema će biti posvećena
aditivima – dodacima hrani.
Olivera Abramović
ZDRAV @IVOT
Briga o zdravlju i saveti kako ga očuvati su zahvalna tema za medije, tribine, razgovore.
Jedno od upozorenja šta nas sve iza ugla vreba su slobodni radikali. Imate li želju da
umesto preleta preko informacija o toj temi, koje ćete brzo zaboraviti, uložite mentalni
napor i stvarno razumete o čemu je reč?
Tokom evolucije
samoodbrane kroz proizvodnju
antioksidanasa koji ih neutrališu.
Njihovo stvaranje
zavisi od doba
zivota, pola,
stanja zdravlja i
Ukupnost i preciznost hemijskih procesa
u ćelijama našeg tela održava nas živim i
zdravim. Hemija je kada nas boli glava,
kada smo gojazni, dijabetičari. Kada
smo srećni, zaljubljeni, opet je u
pitanju hemija. Tokom tih procesa
nastaju neki štetni među- ili
krajnji produkti koje
organizam neutrališe ili
eliminiše. Među njima
su i slobodni radikali
– oksidansi. Kako
nastaju, deluju i kako
ih zaustaviti?
čine ogleda se
kroz oboljevanja,
urušavanje zdravlja
i prerano starenje.
Na ćelijskom nivou
procesi se odvijaju među
molekulima i atomima.
Stabilan atom ima isti
broj pozitivnih čestica u
jezgru i negativnih elektrona
raspoređenih oko jezgra.
Tokom hemijskih procesa atomi
gube elektrone i na taj način nastaju
nestabilni atomi tj. slobodni radikali.
Zdravlje
10
u ćelijama našeg tela održava nas živim i
zdravim. Hemija je kada nas boli glava,
kada smo gojazni, dijabetičari. Kada
smo srećni, zaljubljeni, opet je u
pitanju hemija. Tokom tih procesa
nastaju neki štetni među- ili
krajnji produkti koje
organizam neutrališe ili
eliminiše. Među njima
su i slobodni radikali
– oksidansi. Kako
nastaju, deluju i kako
kroz oboljevanja,
urušavanje zdravlja
i prerano starenje.
Na ćelijskom nivou
procesi se odvijaju među
molekulima i atomima.
Stabilan atom ima isti
broj pozitivnih čestica u
jezgru i negativnih elektrona
Tokom hemijskih procesa atomi
gube elektrone i na taj način nastaju
nestabilni atomi tj. slobodni radikali.
Oni napadaju najbliže slobodne atome od
kojih uzimaju “kradu” elektrone. Na taj način se
pokreće lančana reakcija stvaranja slobodnih radikala.
pušenje, alkoholizam i okruženje koje nas zasipa
zagađenom vodom, hranom, vazduhom, raznim
zračenjima umanjuje moć organizma da stvara
antioksidanse koji prekidaju lančane
reakcije “krađe” elektrona, tako
što dodaju elektron slobodnom
radikalu. Evolucioni proces
nije računao sa “blagodetima”
koje nam donosi ova
civilizacijska etapa. Hemija
u jabuci, hormoni paradajzu i
teletini, narkotici i antibiotici u
šniclama. Hemija u sladoledu,
čokolodnm mleku, pilećim prsima.
Kadmijum u šargarepi, uranijum
u gljivama, freon u ozonskom
omotaču, gutači C vitamina u
cigaretama... Naše telo se upinje
da dobije bitku sa opadanjem
imuniteta i sve manjom moći
da se u borbi sa slobodnim
radikalima osloni na sopstvene
antioksidanse. Imamo li šanse?
Imaju li šanse naša deca kojoj
mi odrasli biramo i pripremamo
hranu. Koja trka i za čim, nam
je preča od toga da osmislimo
naše živote, da nešto menjamo,
počev od ishrane? Šansa je u znanju i
stalnoj edukaciji. Naše podneblje obezbeđuje veliku
ponudu antioksidanasa. To su vitamini A, E, C, β-karotin i

11. Beauty
11
Pilates je pun protivrečnosti: sasvim
ovozemaljski, pa ipak tako duhovan, istovremeno
jednostavan i složen. Nakon tri meseca vežbanja
odjednom će te postali svesni potpuno novih
informacija osvom telu. Krajnji ishod je uvek isti:
preporodićete se.
Osnovno o metodi pilates
Pilates vežbe sadrže elemente joge, plesa
i gimnastike, ali i mnogo originalnih pokreta koji
ihrazlikuju od svih drugih tehnika. Sadrži repertoar
od preko 500 vežbi, koje se rade na podlozi ili
pomoću nekog od mnogih delova opreme koje
je osmislio Džozef Pilates.To je i odlična metoda
za rehabilitaciju leđa, kolena, kuka, ramena i
obnovljenih povreda. Pilates se prema telu odnosi
kao prema celini, ispravljajući njegove asimetrije i
hronične slabosti. Pilates vežbe se obično izvode
u serijama, koje su organizovane po nivoima.
Postoje serije početnih, srednjih i naprednih vežbi.
Preporučujemo da počnete sa uvodnim pilates
vežbama. Pomoću ovih vežbi suštinski ćete
shvatiti koncept koji važi za sve vežbe. Možete
da ga primenite na početnoj seriji vežbi, zatim
pređete na srednji nivo i tako dalje. Važno je da
vežbe radite određenim redom i da pokušate
da savladate celu seriju. U celini, pilates vežbe
jačaju trbušne i leđne mišiće, mišiće bedara
kao i sve druge mišiće koji utiču na držanje
tela. Pokretački sklop (powerhouse) originalni
je termin samog gospodina Pilatesa. Pokretački
sklop se formira zajedničkim radom mišića
stomaka, zadnjiice, leđa i unutrašnjih butnih
mišića. To su mišić koji se tretiraju u mnogim
vežbama. Oni telu donose stabilnost. Džozef
Pilates je napisao knjigu Povratak u život u kojoj
je izložio osam principa na kojima počiva metoda
pilates. Pilates, više nego druge tehnike vežbi,
zahteva mentalnu usredsređenost.
Kontrola
Džozef Pilates je u početku svoj metod
nazivao “kontrologija” (“Contrology”). Dakle,
jedno od osnovnih pravila kada vežbate pilates,
jeste kontrola svakog pokreta
vašeg tela. Ovo pravilo ne
odnosi se samo na trenutke
kada izvodite vežbu, već i na
period prelaska sa jedne vežbe
na drugu – potrebno je da
svakom detalju posvetite punu
pažnju.
Disanje
Ljudi najčešće zadržavaju
dah dok izvode neki nov i težak
zadatak. Kada zadržavate dah,
mišići postaju napeti što može
dodatno pogoršati nepravilan
stav i stvoriti naviku da telo bude
u stanju napetosti. Zbog toga je
ravnomerno disanje važno za
skladan pokret i pravilnu mišićnu
ravnotežu. Svakoj pilates vežbi
odgovara posebna tehnika disanja.
Skladnost pokreta
Ako ovlaž pogledate nekoga ko vežba
pilates, može vam se učiniti da ta osoba radi
jogu. Međutim, kada vežbate jogu, po pravilu telo
zadržavate u određenoj poziciji izvesno vreme pre
nego što pređete u sledeći stav. I mada pilates
koristi neke pokrete iz joge, telo veoma retko
ostaje u jednoj poziciji duže vreme.
Preciznost
Princip preciznosti veoma liči na princip
kontrole, ali sadrži i element osećaja za prostor.
Kad god počinjete neki pokret, morate tačno
znati gde on počinje i gde će se završiti. Kod
svih pilates vežbi precizno je definisano u kom
položaju se u svakom trenutku nalazi telo.
Centriranje
Uvucite stomak! Ovo je prvi i obavezan uslov
pilatesa. Povlačenjem pupka ka kičmi, uvodite
donje trbušne mišiće u akciju, a sve pilates
vežbe traže angažovanje ovih mišića kako bi se
osiguralo pravilno centriranje.
Stabilnost
Stabilnost je deo lepote pilatesa i ono što
ga čini tako savršenom metodom rehabilitacije.
U stvari,mnoge pilates vežbe koje se izvode na
podlozi, usmerene su prvenstveno na postizanje
stabilnosti torza.
Opseg pokretljivosti
Stepen pokretljivosti je izraz koji ukazuje na
to kolika je elastičnost nekog dela našeg tela.
Pokretljivost zavisi od mišića, kostiju, ligamenata
i vezivnog tkiva. U suštini, stepen pokretljivosti
samo je drugi izraz za elastičnost.
Suprotnost
Ruke možete da podignete misleći samo
na dizanje ruku. Ali dok podižete ruke, možete
da razmišljate i ovako: “prvo dole, onda gore”,
jer prvo spuštate ramena ka leđima, a zatim
podižete ruke, usredsređujući se na to da prilikom
podizanja ruku koristite leđne mišiće. Ovaj princip
se naziva suprotnost.
N.L.
PILATES-JEDNOM RE^JU ^UDO

12. De~ijikutat
12
Kad si mlad i kad nemaš obaveza ni
prema kome, osim prema sebi, možeš kako
hoćeš. Možeš da ne dolaziš kući po nekoliko
dana, a kada se najzad vratiš desi se da
nemaš novca ni za cigarete, a kamoli za
nešto drugo. Da skuvaš nešto. Ne hvala, ja
to ne znam!
Onda se jednog dana u tvom životu
pojavi jedan mali stvor koji trepće i plače.
Nisi još došao sebi od uzbuđenja, a to
bebica već hoda, priča, vozi bicikl. Sa
jednim detetom još i možeš da se provučeš.
Ostaviš ga jednoj od baba, pa utekneš sa
ženom u ’’Srbiju’’ na girice i pivo, na neku
svirku ili bar u bioskop. E, onda na red
dolazi drugo dete. Počinješ
da planiraš
šta ćeš da
kupiš,
kako
da
središ sobu za bebu, jer će tih devet meseci
proći brzo. Lekari prate plod, sve je u redu,
a onda u trećem mesecu iznenađenje.
Doktor na ultrazvuku vidi još jednu ruku, pa
još jednu ruku, pa još jednu glavu. Jeb...
pa to je još jedna beba. Znači, sve duplo.
Ćale traži još jedan posao. HITNO! Familija
nagađa hoće li biti bate, seke ili bata i seka.
Ma, ne zanima nas. Samo da budu dobro
i da ih što pre upoznamo. Došao je dan
upoznavanja. Tata i velika seka su otišli
u porodilište da upoznaju nova dva člana
porodice i da se zahvale mami na hrabrosti.
Dani ne prolaze nego lete. Izlasci, svirke,
girice i pivo u ’’Srbiji’’. Kako? Kada? Nema
šanse. Ne postizava se. No, idemo dalje.
Naša mala porodica živi u mirnom delu
grada zvanom Šumska
uprava, bar je bilo mirno
do našeg doseljenja.
Ćerke Ana, Ljubica
i Miroslava sa
mama Biljom i tata
Stanislavom.
Mama Bilja je
zaposlena u klanici ’’Plavi Dunav’’. Kako
je nekada trogodišnja Ana znala u vrtiću
da kaže ’’Moja mama kolje svinje’’. Sada,
kao osmogodišnja devojčica, zna da njena
mama radi kao veterinarski tehničar i brine
o ispravnosti mesa. Tata Staću ne možemo
da zaobiđemo. Taja radi na lokalnoj televiziji
kao noćni čuvar, tako da preko dana ima
više vremena od mame, pa ga tako i
zovu (mama). Dada (Ana) je sada učenik
prvog razreda, bavi se folklorom, iza nje
su već dva koncerta i uči engleski jezik
od svoje četvrte godine. Dada je u svojoj
petoj godini želela da joj mama odjednom
rodi dve sestre, kao što ima Tamara njena
najbolja drugarica iz vrtića. Želja joj je
ubrzo bila ispunjena. Sestrice su same
sebi po rođenju dale imena. Ljubica po
čukunbaki, a Miroslava po deki. Ljubica je
Buba, a Miroslava je Mima.Trio fantastiko
odlično funkcioniše, sve rade po dogovoru
i bez roditeljskog odobrenja. To je njihova
demokratija. Taj složni trio povremeno
ometaju posete Dadinih drugarica. Tada
sestrice zamene sobu za hodnik, a družina
je sa druge strane vrata. U zavisnosti od
ideje igre, sestrice se priključuju družini i
najsrećnije su kada Dada i drugarice požele
da se igraju mama i bebe.
Buba i Mima su od oktobra krenule u
školicu. Tu su tek usledili novi momenti
sasvim drugačiji od onih u kući. Vaspitačice
ih redovno hvale kako su mirne i brinu jedna
o drugoj, da bismo se mi pitali da li pričaju
o našoj deci. Kućna varijanta je skoro
bila ovakva - Buba vrišti na sav glas, a
Mima stoji uza zid sa rukama na leđjima i
nema pojma zašto Buba plače, a ta plava
kosa u njenoj ruci - to nije Bubina to je
Barbikina. Dada vešto krije Bubine i Mimine
nestašluke, a za spremanje sobe će morati
sve da joj vrate.
Devojčice imaju brata od tetke
Strahinju, neustrašivog lava, koji će da ih
vodi u grad, da im kupi sladoled, a kad
porastu i nađu momke brat će sve da ih
pobije. Brat voli više Mimu od Bube, jer ona
voli pivo i ima bolje ideje u igri. On često
spominje da će, kad Dada i on porastu biti
muž i žena, a za sad su samo brat i sestra.
Mnogo su simpatični kada su svo četvoro
zajedno na 60 m2, pa mama i tata ne mogu
da pronadju slušalicu od telefona.
Posetite nas, lokaciju znate.
A gde tačno živimo...čućete nas!
P.S.Taja hoće još dece, a mama se
brine da ne budu opet dve bebe.
Dada, Buba, Mima i mama x 2
Stanislav i Biljana Ćuk
ON, ONA I ONE
bebica već hoda, priča, vozi bicikl. Sa
jednim detetom još i možeš da se provučeš.
Ostaviš ga jednoj od baba, pa utekneš sa
ženom u ’’Srbiju’’ na girice i pivo, na neku
svirku ili bar u bioskop. E, onda na red
dolazi drugo dete. Počinješ
da planiraš
šta ćeš da
kupiš,
kako
da
upoznavanja. Tata i velika seka su otišli
u porodilište da upoznaju nova dva člana
porodice i da se zahvale mami na hrabrosti.
Dani ne prolaze nego lete. Izlasci, svirke,
girice i pivo u ’’Srbiji’’. Kako? Kada? Nema
šanse. Ne postizava se. No, idemo dalje.
Naša mala porodica živi u mirnom delu
grada zvanom Šumska
uprava, bar je bilo mirno
do našeg doseljenja.
Ćerke Ana, Ljubica
i Miroslava sa
mama Biljom i tata
Stanislavom.
Mama Bilja je

13. Ptica Majki
Abramovič je lovac na
surferske talente. U
potrazi je za najboljim
surferima na svetu. Iz
tog razloga kreće na
putovanje od Kine do
Amerike.
Ovo je uvod u sajt
o pingvinima-surferima,
koji je urađen na
srpskom jeziku za
animirani film „Pravi
surferi”.
Film prati tinejdžera
pingvina Kodija
Maverika, surfera, koji
učestvuje na svom
prvom profesionalnom
takmičenju. Praćen
snimateljskom ekipom
koja treba da napravi
dokumentarac o
njegovom pohodu,
Kodi napušta porodični
dom u Smrzogradu, na
Antarktiku i odlazi na
ostrvo Pin Gu gde se
država Big Z surferski
memorijal. Usput, Kodi
upoznaje surf zaluđenika po imenu Pernati
Džo (jedino seosko pile koje je uspelo da
se kvalifikuje za prestižno takmičenje),
poznatog surferskog promotera Redžija
Belafontea, lovca na surferske talente
Majkija Abromoviča, i čuvarku plaže Lani
Alikai. Glavni konkurent Kodiju je Tenk
Evans, uobraženi surferski as, devetostruki
nosilac titule.
Glasove glavnim junacima pozajmili su:
Shia LaBeouf, Zooey Deschanel, James
Woods, Jane Krakowski, Jon Heder, Jeff
Bridges.
Da li će Kodi uspeti da pobedi Tenka
saznaćemo 23. avgusta, kada film „Pravi
surferi” stiže u domaće bioskope.
Majki vas poziva da posetite sajt
www.pravisurferi.com, pogledate mapu i
saznate koja sve mesta posećuje u potrazi
za talentima. On će na srpskom jeziku
objasniti šta misli o Grenlandu, Kineskom
zidu, Engleskom kanalu, jezeru Titikaka
i drugim lokacijama (samo vam trebaju
zvučnici). Možete preuzeti pozadine za
desktop i pogledati trejler i sinopsis filma.
Finalna verzija sajta čekuje se početkom
maja.
De~ijikutak
13
PRAVI SURFERI

14. Intervju
14
Rođen je 1976. godine u Beogradu, a
detinjstvo proveo u Crepaji. Gimnaziju
je završio u Pančevu, gde trenutno živi.
Muzikom se bavi od malih nogu, prve
bendove osnivao još u osnovnoj školi
kao i u gimnaziji. Tokom ’90. svirao sa
mnogobrojnim bendovima kao što su: NVB,
Kontrabanda, Šank bluz bend, Rebel,
Blue Family, El Ray... Početkom 21.-og
veka počinje da se bavi i elektronskom
muzikom pod imenom
Tubaćin i pojavljuje se na
dve kompilacije: Belgrade’s
BurningII (Cosmicsounds,
London) i Belgrade Coffee Shop
III (B92), sa singlovima koji su
se pojavljivali na većini domaćih
top lista (prvo mesto diskomera
Studija B i liste B92). Svirao
je na Echo i Exit festivalima.
2006. je izdao album Panonian
Sea Diver u okviru radionice
Radioaktivno i sa singlom Misty
Morning se pojavljuje na top listi
MTV Adria. Trenutno svira kao
prateći muzičar sa bendom Van
Gogh.
Kada si otkrio da je muzika to
čime želiš da se baviš?
Mislim da nisam ništa u životu
bolje kapirao i radio, a da ne
pričam o želji da ostvarim
klinačke snove. Od malih nogu
sam bio okružen ćaletovim
pločama i instrumentima, pa
mi se sve to uvuklo pod kožu.
Pre svega, to je potreba za
stvaranjem i način izražavanja.
Šta sve znaš da sviraš od instrumenata i
zašto baš gitara?
Gitara je instrument na kojem se najbolje
izražavam, a snalazim se i na basu, klaviru i
bubnjevima. U poslednje vreme se pržim da
kupim trubu, samo ne znam gde bih mogao
da je vežbam, verovatno na sred livade,
plašeći ptice.
Sviraš u Van Gogh-u. Kako si “upao” u
bend i da li sviraš sa njima zbog para ili
zbog muzike koju sviraju?
Van Gogh je najveći i najprofesionalniji rock
bend u zemlji i pozvali su me da budem
prateći muzičar na turneji, a za dalje ćemo
videti. Nije sve u novcu, tu je i iskustvo,
putovanja, velike bine, energija, disciplina...
Kakav je tvoj proces komponovanja?
Uglavnom mi se pojavi prvo neka temica
na gitari ili klaviru koju dalje razrađujem
ili ostavim da tako odleži pa kada dođe
trenutak nastavim sa njom, zatim krenem da
pevušim liniju za vokal i razmišljam o tekstu.
Ponekad je i obrnut proces, nema pravila...
Dešava mi se da mesecima ništa ne
napravim i ođednom, za par dana, napravim
nekoliko stvari.
Šta misliš o elektronskoj muzici?
Ja zaista slušam sve i svašta, razne i
različite žanrove, od bluza i džeza, rocka,
klasike, etna, pa do elektronske muzike.
Pritom odabiram nešto što godi mom
senzibilitetu i naravno pod uslovm da je
kvalitetno i posebno. Volim dobre ideje više
nego stilske kalupe. Naravno da je sve to
uticalo da sednem za PC i krenem da ređam
semplove, da ih pravim i miksam, seckam i
lepim. To je za mene interesantno kao video
igrica. Kompjuteri su neverovatna pomoć za
beleženje ideja, aranžmana...
Da možeš da biraš, u kom bendu bi
svirao?
Voleo bih da sviram sa mnogima, a san mi
je da džemujem sa Stonsima, Kleptonom,
Princom i da upoznam mog gitarskog heroja
Van Halena. Najviše bih voleo da sviram
u svom bendu i svoju muziku na čemu
trenutno i radim, pored svih ostalih stvari u
kojima učestvujem.
Priča se po gradu da spremaš neki
album. O čemu se radi?
Svašta se priča po gradu. Ja celoga života
spremam neki album, a kada se konačno
Branislav Gluvakov
Volim dobre ideje vi{e nego stilske kalupe

15. bude pojavio biće nešto novo, sveže. Ne
želim da stojim iza nečega što nije kvalitetno
po svetskim standardima, a to je ovde
nemoguća misija. Planovi i ideje postoje, a
realizacija je prilično komplikovan proces,
tako da zvanično i konkretno nemam šta da
kažem.
Tvoja poruka mladim gitaristima?
Moja poruka svim mladim muzičarima,
ne samo gitaristima, je da puno i pažljivo
slušaju razne vrste muzike, da dosta
vežbaju i da se porede samo sa najvećima.
Samokritika i samopouzdanje su korisna
stvar u umetnosti. Uvek može bolje,
kvalitetnije i ako je to istinska ljubav ne
može biti loše. Mislim da je dosta česta
greška mladih bendova što se od početka
bave autorskim radom, treba svirati i tuđu
muziku, tako se šire vidici. To je kao kada
želiš da budeš pisac a nisi pročitao ni jednu
knjigu.
Koji je najbolji koncert koji si gledao?
Ne mogu da se pohvalim da sam bio na
puno kocerata iako sam muzičar, ali nešto
najdivnije što sam čuo je Bob Dilanov
koncert na zemunskom stadionu pred oko
3000 ljudi. Sve je počelo kao njihova proba,
lagano i neobavezno, da bi na kraju tako
zagrejali atmosferu da je svima bilo žao što
je kocert završen, kao da je proleteo...
Šta misliš o zagađenju u Pančevu i da li
vidiš neko rešenje?
Rešenje ne postoji! Mi, obični smrtnici ne
možemo zaustaviti industriju, možemo
ih ometati, opominjati i skretati pažnju.
Rešenje je da se jednog dana pojavi
rukovodstvo koje ima savest i obraz, pa da
se potrude da stave filtere na te dimnjake
smrti i da sprečavaju havarije ili će ovaj
grad ući u istoriju kao crna tačka. Kada
kažem da živim u Pančevu ljudi se prvo sete
industrije i buvljaka. To je
sramotno, zar ovaj grad
nema druge kvalitete?
Kako sada stoje stvari,
razmišljam o selidbi,
jer ne želim da moja
deca budu anemična
i zatrovana, a nisam
jedini koji tako rezonuje.
Kako bi opisao noćni
život u Pančevu?
Ne izlazim više tako
često, ali fali jedan
dobar klub sa velikom
binom, šankom, jeftinim
pivom i gazdom koji
zaista voli muziku. Uz
bedu i sirotinju ide i
oskudan noćni život,
jeftinije je da se u prodavnici kupi dvolitarsko
pivo i sedi na keju kad je lepo vreme...
Koja kola voziš i zašto baš ta?
Vozim Mazdu 626 iz davne ’85. To je bila
nijbolja varijanta za količinu novca sa
kojom sam raspolagao, cifru bolje da ne
spominjam. Barem sam siguran da je niko
neće ukrasti. A san mi je, kao i svakom
drugom srbinu, da vozim BMW 3.
Gde si video najlepši zalazak sunca?
Na banatskim atarima, kada se sunce
sakrije iza kukuruznih stabala i daje im
zlatnu nijansu.
Šta misliš o našem i vašem magazinu?
Nažalost još nisam imao priliku da ga
prelistam i pročitam, ali ideja mi se zaista
dopada, to je potrebno ovoj sredini.
Marko Abramović
Intervju
15

16. Kolumna
16
Kraj aprila 2550 godine. Suša. Preko
potrebna kiša se iščekuje već nedeljama,
pšenica je već počela da žuti, analitičari
najavljuju nedostatak hrane, sve što jedemo
potiče iz plastenika, a meteorolozi iščekuju
inferno ovog leta. Globalno zagrevanje
uzima daha do te granice da smo pronašli
novi otok na obalama Grenlanda, parče
zemlje za koje smo bili ubedjeni da je deo
kopna, sve dok se glečer nije dovoljno
istopio i otkrio more izmedju dve obale.
Kartografi iščekuju nova ucrtavanja svake
nove sezone, a naša planeta se menja
(nema potrebe reći na gore) do te granice
da omanje skupine ostrva u Okeaniji zauvek
nestaju sa lica Zemlje, sve sa endemskim
vrstama i nebrojenim najlepšim zalascima
Sunca na ovoj lopti. Neke sitne duše kažu:
“Pa šta? Planeta se uvek menjala i uvek
će, kakve mi imamo veze sa tim?”, dok neki
nemilosrdno kukaju i mole da se što pre
iščupamo iz perioda tehničke adolescencije,
inače teško nama kao vrsti, ali koga briga
za sve to… Uskoro se završava sezona
clubbing-a i svi mi ćemo preći na otvorene
livade, teniske terene i tvrđave u nadi da
ćemo dočekati ONAJ izlazak Sunca zbog
kojeg treba dušu prodati đavolu i dati novi
smisao hedonizmu.
Clubbing. Reč koja je definisala noćni
život devedesetih i bila okosnica svih
rejvera, tehničara i house frikova, reč
koja je označavala način života, isto kao i
LSD, rock&roll i sex u poznim šezdesetim
godinama prošlog veka. Skupina slova koja
je nadahnula generaciju da posle haotičnih
i prelepih osamdesetih oda poštu svim
dotadašnjim pravcima i implementira ih u
jednu hiper-hipi globalnu komunu mladih
koji su uz pomoć tehnike i mistike opet
davali šansu muzici i lepoti života. Kako to
samo lepo zvuči na papiru… u stvari lepo je
zvučalo skoro celu jednu dekadu, sve dok
nije postalo moderno, sve dok pučanstvo
željno slave kroz međuljudske odnose nije
od toga napravilo ruglo. Zašto sve ovo?
Zašto povlačiti pitanje clubbing-a? Pa zato
dragi moji što je od jedne tako slatke i
zanimljive stvari kao što je noćni provod po
lokalima ispod zemlje ispala farsa koja traje
već godinama, farsa koja je čak uspela da
otera iz istih tih mesta sve moguće forme
zanimljivosti, komunikacije i nadasve
dobre muzike. Odjednom nema više
raspoloženih ljudi, nema više blentavih
osmeha i šankerskih stavova kao što je
bio Mike Dunn-ov u spotu Purple Rain
(za mladje: Princ – Purple rain, ikona
pop muzike i pesma koja je bila prekretnica
slična onoj o kojoj moja malenkost trenutno
škraba, mnogo godina kasnije). Sve se
pretvorilo u histerično traženje partnera za
one night stand, što suprotnog, što istog
pola, loše narkotike i muziku koja podseća
na cirkularne testere na trofaznu struju bez
ikakve harmonije i melodike, bez odnosa
izmedju DJ-a i publike, i što je najgore
od svega, bez ljudi zbog kojih bi vam bilo
drago da postanete još jednom deo te
zajednice. Pa čak i kada nam jednom u
sto godina dođe umetnik koji bi i mogao da
podseti narod nam neuki kako je to u svetu
i kao je to na kraju krajeva i bilo kod nas
devedesetih, brzo bi sve palo u vodu sa
činjenicom da je sada populacija koja odlazi
u klubove klasa ljudi iz Malog Mokrog Luga,
Sremčice i Pančeva koja bi bila smešna i
u lokalnim kafićima i narodnjačkim ekstra
fancy lokalima, a kamoli u klubu ispred
čoveka koji se upravo sada pojavio sa neke
Ibice ili iz Londona. Ne zaboravimo da su
ljudi iz tih istih mesta i bili deo scene prošle
dekade, ali ljudi umetnici, zajebanti i osobe
sa IQ-om većim od 80, a ne pokondireni i
neuki homosapiensi koji ne bi razlikovali
Tuxedomoon – Ghost Sonata od Cecinog
novog “Puni me, Puni me, ja sam tvoja
kofica” singla. Od jednom svi imaju preko
tuce modnih detalja na sebi, tetovaža,
pirsinga i modernih krpica, ljudi koji su
pre nekog vremena slavili Baju-Malog
Knindžu kao kakvo totemsko božanstvo,
da bi sada, u bliskoj budućnosti — posle
svih kulturoloških zala načinjenih omladini
i novim pokoljenjima — odjednom postali
frontmeni i barjaktari nekog novog New
Age-a koji je u stvari počeo pre deceniju i
po. Strašno je sve to gledati iz perspektive
čoveka koji je što privatno što profesionalno
bio deo te scene, ali je jos strašnije to isto
posmatrati kroz oči klinaca kojima su Pink
i MTV Adria okosnice globalne kulture i to
kroz prizmu društva
koje
nam
uporno servira da su svi mužjaci
predodređeni da budu superstarovi i
gangsteri, a ženke hodajući polni organi
koje treba unovčiti pre nego što se izgubi
mladalački izgled i zategnuta zadnjica.
Oni to jadni i ne mogu da pojme i to je u
stvari najstrašnija činjenica ove priče — što
umesto da prave neku svoju novu priču, oni
će pre, zbog nedostatka elana, inteligencije,
ili nečeg pedesetog pre slušati najave za
“žurke” u “City”-ju, ili na Palmi plus, nego da
počnu da se zezaju na sebi svojstven način.
Umesto da nama “matorcima” bude drago
kada se pojavimo na nekom od zezanja i
kažemo: ”Alal vera ovim novim klincima”, to
se uglavnom završava sa: “E, krdo, krdo,
pa vama ništa nije jasno…”. Ali, iskreno, ne
možemo ih mnogo kinjiti,od rock-a do New
Age-a, od Miles Davis-a do Philip Glass-a,
mi smo ipak imali neko, pa makar osrednje
muzičko obrazovanje, dok je njima sve što
nije “Brate, kako je u Švici” verovatno svet,
tako da dok nam je kultura na nivou nama
jedinstvenom malo šta će se promeniti, a za
to vreme noćni život će nam izgledati tako
kako izgleda, a izlaske ćemo na bazirati na
pozorištu, performansima i instalacijama, na
podnevnim kafama i zajedničkim slušanjem
ploča na dekovima koje nas je i sramota
da iznosimo iz gajbi i studija sve sa setom
u očima i željom da se barem jednom u
godinu dana desi nešto na šta nam neće
biti sramota da dovedemo nekoga ko nije
odavde.
April u Beogradu? Užas, kao i poslednjih
par meseci, pa čak i famozni SCSI-9 i Gilles
Peterson kao retko rešenje za naše učmale
noćne zabave nije baš neki izlaz, sve dok
nam je populacija na žurkama na nivou
ljudi koji će sigurno biti i na novom koncertu
Seljka Šljoksimovića, promociji nove Maje
Marijane ili čega već… možda noći uz Twin
Peaks?
Ostalo je eventualno da čekamo Exit
`07 sa sve kuvanim kukuruzima i Beasty
Boys-ima i Trentemoller-om u nadi da ćemo
valjda, barem na jedno veče osetiti euforiju
noći među ljudima koje volimo… Valjda…
Uz Closer Musik – One, Two, Three (No
Gravity) vas ostavljam kontempliranju i
molim vas da budete lepši, pametniji i
nadasve muzički obrazovaniji…
P.S. ne ponovio se April… barem
ne ove godine…
(VK)
-NEWS FROM THE LAIR-
a complete account of Vladimir Stojanov
Kandic of transglobal happenings and a
worldwide perspective of our race
Nightlife in Twin Peaks…ili
April u Beogradu

18. SPEKTAKL PRED
35.000 LJUDI
Neumorni i uvek
buntovni Igi Pop,
mlađi nego ikad,
naravno go do
pojasa, drzak
i neumoljiv, sa
nepunih 60
godina skokom
u publiku još
jednom je pokazao kako je
rock’n’roll stvar osećaja, a ne
godina. Zato mu se nekolicina
najfanatičniji fanova i pridružila
na sceni tokom izvođenja “Real
Cool Time” što je prihvatio
sa neskrivenim uzbuđenjem.
Retko se dešava da jedan
bend koji odavno pripada rock
muzeju, tako živo i savremeno
zvuči pred mladom
i znatiželjnom
publikom.
EUFORIJA U
ENERGIES DJ
ARENI
Drugi dan na
Energis DJ areni
protekao je u
znaku možda
manje poznatih, ali nikako
nekvalitetnih DJ imena. Uvod
u uspešno veče, kojem kiša
ništa nije mogla, počeli su
Lexicon Avenue, da bi se
odlično raspoloženje publike
produžilo nastupom mladog,
progresivnog i nadasve
nadahnutog Holanđanina sa
internacionalnom karijerom,
Sandera Kleinenberga...
Muzika
18
EXITEXIT Festival je 2003. godine postao
država. Kao prava država, dobio je
svoju zastavu, sa četiri boje (koliko je
bilo i programskih dana), pasoše koje
su posedovali svi jer su u pitanju bile
programske knjižice, lične karte koje su
zapravo bile ulaznice za Festival, ali I
konzule i ambasadore. Grb EXIT-a je
disko-kugla na lovorikama - simbolika
sasvim jasna. Zastava EXIT države bila je
izlepljena po svim gradovima u Srbiji i Crnoj
Gori, a na bojama je pisalo “mladi ljudi
često idu ispred svog vremena, a okruženje
ne uspeva uvek da odogovori njihovim
potrebama i očekivanjima : žele da žive
zdravo u sredini koja će biti u skladu sa
prirodom (zelena), da slobodno izražavaju
svoja osećanja (plava), bez obzira na
međusobne različitosti. Da upoznaju druge
i drugačije ljude i kulturu (narandžasta), da
stvaraju uslove u kojima će živeti i raditi i
da žive od onoga što rade onako kako im
odgovara (crvena)”.
FOTO BY EXIT
03
04

19. U početku je sve delovalo kao da je još
jedna u nizu priča, ili bolje reći “buva” koje
su kružile zemljom Srbijom: te neki silni
festivali na zrenjaninskoj adi, te neki silni
bendovi dolaze, pa Red Hot Chili Peppers,
pa ovaj, pa onaj. No, ubrzo je jedna od tih
priča potvrđena na ozbiljnoj konferenciji
za novinare, a po gradovima je naprasno
s bilborda počela da nas gleda nekakva
ljuta četvorka s ragbi šlemovima. Za kratko
vreme je počela prodaja karata koje su
za nekoliko sati rasprodate najvernijim
fanovima, stisnutim u redovima nalik onim
iz devedesetih. Dakle,
uprkos svoj neverici,
ipak je istina - Peppersi
sviraju kod nas! I što
je najzanimljivije, ne u
nekoj od beogradskih
hala, već u jednom
sasvim drugačijem
okruženju.
Čuvena kalifornijska
četvorka svratiće
ovog leta iz Los
Anđelesa do imanja
nekog paora u nekoj
od njiva u inđijskom
ataru, kako bi napravili
spektakl, onakav kakav
svi očekuju. Sve ovo
podseća na priču o
Maksu Jasguru, farmeru
koji je dao u zakup zemlju za održavanje
“Woodstock” festivala i time ušao u istoriju
rokenrola, a ceo ovaj događaj svakako ima
istorijski značaj kod nas. Nastup Red Hot
Chili Peppers osmislio je, naravno, EXIT uz
pomoć opštine Inđija, kao još jednu u nizu
priprema i zagrevanja za festival na Đavi.
U svakom slučaju, 26. juna ćemo imati
priliku da u vojvođanskoj ravnici vidimo i
čujemo jedan od trenutno najpopularnijih
bendova na planeti.
Paprike u nas
Nije čudno što su karte za ovaj koncert
za par sati nestale s blagajne, jer su Red
Hot Chili Peppers dosta dugo prisutni u
“našim redovima”. Deo publike ih prati
još od sredine osamdesetih, kada su do
ovih prostora nekim čudnim putevima
stizala njihova izdanja, i to uglavnom na
audio kasetama, sada već praistorijskom
nosaču zvuka, koja su kružila iz ruke u ruku,
a usput su i umnožavana.
S tim prvim albumima,
Peppersi su se “primili”
na ovo tle i stvorili grupu
fanova, ali kada je
krajem leta 1989. godine
izašao video spot za
stvar “Higher Ground” s
albuma “Mother’s Milk”,
a naredne godine video
izdanje “Psychedelic
Sex Funk, Live from
Heaven”, definitivno su
mnoge glave počele da
razmišljaju drugačije i
mnoge uši drugačije da
čuju.
Two Peppers Battle
Iz ovog razloga mnogi stariji fanovi im
zameraju da su se značajno promenili u
toku karijere i da beže od svojih korena:
zabiberene pank, funk, rap, psihodelične
svirke, da su postali isuviše mlaki, spori,
nekako isuviše pop. Za starije fanove su
prvi album benda, zatim “Freaky Styley”,
“The Uplift Mojo Party Plan”, “Mother’s
Milk”, pa čak i “Blood, Sugar, Sex, Magik”
jedan lik Red Hot Chili Peppers-a, dok je
kasniji period nešto sasvim drugo. Za njih je
“One Hot Minute”, album netipičan za ovaj
bend, upravo taj koji razgraničava “stare”
i “nove” Pepperse. Drugi ipak smatraju
da su bolji u novijoj verziji i oni više vole
“Californication”, “By The Way” i “Stadium
Arcadium”. Činjenica je međutim, da su od
svirki pred skejterima u L.A. postali velika
MTV atrakcija.
Srećom, ima i onih koji ne prave razliku
između dva lika Peppersa.
Kristijan Balteanu
Muzika
19
PEPPERS vs PEPPERS

20. Slikeizgrada
20

21. Slikeizgrada
21
foto: Dalibor Vinki}, Marko Abramovi}

22. Za šetnju, posete ili putovanja prikladni
su takođe sportski komadi garderobe ili
haljine, suknje i pantalone s odgovarajućim
kaputom. Sve to može upotpuniti ukusno
odabrana obuća, torba, rukavice ili šal.
I molim vas, zapamtite jednom za sva
vremena: nakit, šminka i parfemi ne slažu
se sa sportskom garderobom bez obzira šta
na to kažu Dženifer Lopez, Kristina Agilera,
raznorazne teniserke i ostali mnogobrojni
domaći i strani atentatori na dobar ukus.
Želim da pomenem i one specifične situacije
koje takođe zahtevaju posebnu pažnju
prilikom odevanja. Iskreno se nadam
da na sahranu nećete otići u crnoj mini-
suknji i crnim mrežastim čarapama, niti da
ćete se na svadbi pojaviti šturije odeveni
od “zabavljačice” iz orkestra. Skrenuću
vam takođe pažnju da kad idete u crkvu
bilo kojom zgodom, niste došli da svojim
stajlingom zavedete svešteno lice, niti da
uzburkate strasti pojca.
Ne znam da li ima smisla da govorim
o tome kako se treba obući za odlazak
u pozorište. Potresa me činjenica da je
pozorište izgubilo smisao u današnjoj Srbiji.
Oni koji u njega i dalje idu, a nisu pripadnici
samoproklamovanog srpskog džet-seta,
znaju kako se tamo ponaša. Recimo samo
da je pozorište sve samo ne plaža! Kad
smo već kod plaže, mogu da kažem da se,
više nego očigledan, uticaj porno industrije
na građanstvo Srbije najbolje dâ primetiti
u odabiru kupaćih kostima na gradskim
i porodičnim plažama. Uvrnuta svest
srpskog naroda jasno se vidi u tome što je
devojkama apsolutno udobno i prihvatljivije
da jedu masnu mekiku i kuvani kukuruz dok
im tange razdvajaju nerazdvojivo, umesto
da jednostavno odu na nudističku plažu i na
miru skinu sve! I ovde želim da naglasim:
ne šminkajte se i ne parfemišite za odlazak
na plažu, a nakit (zlato, srebro, plastiku i
cirkone) ostavite za veče. I tako smo došli
do onoga što je najveselije i, po pravilu, u
isto vreme, najtragičnije kada pogledate oko
sebe u klubu ili kafiću u kojem ste se našli
prilikom večernjeg izlaska. Dakle, reč je o
garderobi za izlaske. Ovo je polje u kojem
možete maksimalno da date mašti na volju
ukoliko vam mašta nije devijantna, pa na
kraju završite obučeni (tačnije: skinuti) kao
loša pevačica ili “pratnja” sumnjive biografije.
Izbor materijala je veoma širok. Izbor nakita,
takođe. Šminka apsolutno dolazi u obzir.
Ekstavagancija nije na odmet. Možete se i
parfemisati do mile volje, ali vodite računa
o tome da i drugi treba da dišu. Radite šta
želite, samo nemojte biti glupi!
PRIJATELJSKI SAVETI
Držite se sledećeg po svaku cenu! U
pitanju su osnovne stvari.
Istaknite grudi ili zadnjicu, ali nikako
oba u isto vreme (osim ako vam to nije u
prirodi posla kojim se bavite!). Ukoliko vam
je garderoba suviše uzana, izgledaćete
deblje, ne tanje. Streč materijali su najveći
neprijatelji stila! Da bi ste vizuelno produžili
i stanjili kratak ili debeo vrat, nosite majce ili
bluze otvorene na vratu.
Kad je reč o pravilnom odabiru boja
i materijala, nosite šljašteće materijale i
svetle boje samo na onim delovima tela
koji zaslužuju da budu istaknuti. Ukoliko je
koža vašeg lica žućkasta, ili imate tamne
podočnjake i jastučiće, nikako nemojte nositi
crnu boju tik uz lice, jer ćete njom upravo
istaći te nedostatke. Kombinovanje crne
sa svetlim bojama (ne mislim na belu, bela
nije boja) učiniće da crna izgleda dosadno,
a druge boje jeftino. Ako ste sitne ili pak
krupne građe, izbegavajte dramatične
kontraste u kroju ili bojama između gornjeg i
donjeg dela tela, jer će vas oni ‘’preseći’’ na
pola, a onda ništa niste uradili.
Moda
22
garderoba: Marko Galovi}
model: Aksana Sianko
frizura i sminka: Aleksandra Deleti}
fotografija: Joseph A. Fernandez
KULTURA ODEVANJA
Put ka pronalaženju sopstvenog stila - nastavak

23. Moda23
Neizostavna tema o donjem vešu može se svesti na sledeće: uvek
se postarajte da je boja vašeg veša svetlija ili ista kao boja garderobe
koju nosite preko njega. Ako imate velike grudi, osnovna stvar je da
nosite grudnjak koji vam je zaista taman. Izbegavajte grudnjake koji
se na leđima kopčaju tankim trakama, osim ako na leđima nemate ni
trunke sala, kako se ono ne bi ocrtavalo pod garderobom. Male grudi
nemojte korigovati kod plastičnog hirurga (osim ako vam i to nije
potrebno zbog posla kojim se bavite!). Ne opterećujte se glupostima
i uživajte u sebi. U redu je da se tanke bretele grudnjaka vide zajedno
sa bretelama majce sve dok je u pitanju leo grudnjak. One plastične
varijante bretela zaista ni na šta ne liče. Ne razumem kako i sami to
do sada niste shvatili. Obavezno nosite donji veš svetlih boja ispod
garderobe koja je bela, svetla ili providna. Ukoliko je suknja od
providnog, ali ne pripijenog materijala, nosite normalne gaćice
u boji kože, nikako tange. U slučaju da imate očigledan celulit
na zadnjici, obavezno izbegavajte tange, naročito kada nosite
tanke materijale.
Zanimljiv nakit je odličan način da se doda boja i
individualnost vašem izgledu, kao i da bude tu kada je
neophodno napraviti kompromis. Na primer, ukoliko imate
široka prsa i neugodno se osećate da suviše pokazujete
svoje telo V-izrezom na bluzi, stavite veliku ogrlicu i na
taj način pokrijte ovaj deo. No, nikada nemojte nositi
marame ili ogrlice preko rolki. Takođe nikako nemojte
nositi dugačke viseće lančiće koji vam upadaju u
rascep ako imate velike grudi. Podvaljak i bucmasto
lice zahtevaju duže minđuše, a kratkom vratu nikako
ne stoje guste, pune ogrlice.
Što se tiče pravog izbora cipela, stvari stoje
ovako: debele članke nemojte stezati kaiščićima i
ne obuvajte cipele sa delikatnom tankom štiklom,
niti pak baletanke. Sa druge strane, tanke noge u
cipelama sa previsokom štiklom izgledaju kao da
će se prelomiti.
Da bi ste teoriju preneli u praksu važno je da,
kao prvo, shvatite šta je to što vam dobro stoji.
Zatim iz ormana izbacite sve ono što nije prošlo
audiciju. Nešto će moći odmah u kontejner,
a biće i stvari koje možete pokloniti manje
srećnima od vas i tako učiniti dobro delo.
Sledeći korak je da kupite neki nov komad
garderobe koji dobro možete kombinovati
sa ono malo stvari koje su vam preostale.
Držite se pravila i korak po korak, malo po
malo, imaćete dovoljnu količinu. Da ne bi ste
zastranili i postali modna spodoba iliti fashion
freak, zapamtite: nije stvar u količini, niti ceni
garderobe, nego u odabiru komada koji se
mogu lako i zanimljivo kombinovati jedni s
drugima. Kad to budete postigli, nećete više
nikad izgovoriti rečenicu ‘’Nemam šta da
obučem’’.
Sve u svemu, rešenje je u umerenosti,
jednostavnosti i sabranosti.
Sad kada sve ovo znate i kada znate gde
ponovo možete da pogletate ukoliko niste
sigurni, preći ćemo na sledeći nivo.
Do novog broja Quick Look-a, presvucite
se! Srećno!
Tanja Beljanski

24. Blog
24
Bejah nešto setan ovih dana, šta ja
znam, valjda nekako s proleća...
Divan martovski dan, i ja odlučih da malo
isteram motorcikl da zajedno osunčamo
svoje zimsko telo, na vetru naravno, za to će
se već on postarati. Kaciga, koža, benzina,
i već smo grabili ka izlazu iz grada koji vodi
u Belu Crkvu. Pre neki dan se setih svoga
prijatelja koji živi tamo. U nadi da mu je isti
broj, reših da ga pozovem. Nismo se čuli
100 godina.
- Halo! – začu se sa druge strane.
- Halo, Žare, jesi ti?
- Ja jesam, a ko si ti?
Žare je jedan od onih grubljih tipova.
Krupne, stamene građe, preko metar
devedeset, preko sto kila. Preko, preko!
Ni sudba ga baš nije štedela. Rodom iz
Dvora na Uni, za osamnaesti rođendan
je na poklon dobio kalašnjikov, maskirnu i
hiljadu i jednu priču. Od starijih, naravno!
Jebeš ga, odlučno izgledaše u osamnaest
leta mladom oku, a tako su ih se dobro
sećali, svih tih priča. Kanda da su kanili
pobediti, zaboravivši pri tom staru Grunfovu
mudrost “Ako kaniš pobijediti, ne smiješ
izgubiti“. Žaretu se baš to što ne sme desilo,
i eto njega u Beloj Crkvi, a da on lično nije
nimalo kriv za to. Tu se i oženio, ovaj udo,
i sa Vesnom, jednom raskošnom, krupnih
zelenih očiju, dobio sina Nikolu. Da ne bude
zabune, Žare nije džabalebaroš, naprotiv!
- Ne znaš ko je, naravno da ne znaš, kad
si prijatelje zaboravio! Milicija, eto ko je!
- A ti si, Pančevac, ne zajebavaj, pičko!
Inače, Žare ima tri vijuge u glavi, al sve
tri ispravne, zbog toga ga obožavam! Dobro,
možda malo više voli žene, al’ ko ih ne voli?
- Aaaa, ipak si me prepoznao! Kako si
bre, druže, nikad se ne bi setio broj da mi
okreneš, kako Vesna, kako Nidža, jel raste!
- Ma pusti me u kurac, prijatelju, ne valja
ništa.
- Što tako, Žare? Kakva muka pritisla, jel
ste zdravi?
- Ma nije to, zdravi smo, bogu hvala, i
Nidža je dobar, nego..., s Vesnom ne valja,
razvodim se – reče, skoro jedva čujno i sa
teretom.- Šta ćeš, svako ide tamo gde misli
da će mu biti bolje! - E to je već klasičan
Žaretov komentar, a glas mu se vraćao
normali.
- Ma šta pričaš to!? Kakav razvod, kakvi
bakrači!? Pa zar ne možeš ništa tu da
popraviš malo, da razgovaraš sa njom!?
- Već sam ti rek’o, svako ide tamo gde
mu bolje. Shvatio sam, našla je drugog.
Ovaj razgovor je prestajao da biva za
telefon.
- Stvarno ne znam šta da kažem.
Zateko si me, uspelo ti je, nažalost. Nemam
pametnih reči, nemam nikakvih... Gledaću
da dođem.
Stvarno me je pipnuo. Gotiva mi je bila
njegova porodica
- E to bi valjalo! Dođi, dođi što pre
mogneš! Da se ispričamo ko ljudi.
Tu se razgovor, uz par drugarskih fraza,
završi.
Na poslednjem semaforu zaustavi nas
crveno. Uživao sam u odsjaju hroma sa
njegovih točkova. Mmm Sunce! I baš kad
se upalilo crveno za pešake, bakica započe
prelazak ulice. Upali nam se zeleno ,baš
kada je nailazila ispred nas, posmatrao sam
je i bez ikakve nervoze, čekao njen spori
korak...
- Fleš niotkud. Moglo mi je biti četiri.
- Bako, hoću večeras da spavam sa
tobom - rekoh dečje umilno. Pomilova me po
glavi, jedan od nežnijih dodira.
- Hoćes da spavaš pored mene ili ’čelo
nogu?
- Hoću ’čelo nogu.
- Dobro, samo da baka još nešto završi.
Ređaju se scene. Pratim je u korak svud,
dok radi poput lokomotive. Ruke joj brze,
vešte, žilave, korak hitar, leti po onoj našoj
velikoj kujni, iz moje tadašnje perspektive
zaista ogromnoj. Pošto i ja svet po sebi
merim, sve prostorije i objekti, koji i sad
postoje, mnogo su mi veće bili kada sam
bio dete. Odlazimo u spavaću sobu, Baka
razmešta krevet. Namešta moj mali jastuk
nasuprot njenom. Ležemo. Baka mi, pod
svetlom stone lampe, sa plehanim zelenim
šiltom, priča priču o mami kozi i njenih
sedam jarića. Obožavam tu priču. Lepo mi
je. Počivam.
Fleš drugi. Moglo mi je biti dvadeset i
dve. Novembarski dan. Košava. Vraćam se
kući odnekud peške. Otvaram vrata, Baka
riba šporet, pokipelo joj mleko, koje se još
puši na ringli pored.
- Ooo, ajde uđi, zatvori vrata. Sedi da se
ugreješ. Jesi ozebo? Mora da te je izduvao
vetar. Jako duva danas. Jesi gladan? Hoćeš
da jedeš?
- Nisam, neću - bezvoljno sam
odgovarao, bio sam loše volje taj dan.
- Oćeš da ti Baka skuva griz? Znala je
da griz ne odbijam. Trebalo bi da budem
baš loš pa da odbijem griz. Skuvala ga je,
nasula u moje duboko zeleno „chico“ čamče
i stavila ispred mene na sto. Nastavila
je da radi nešto po kujni, već krajnje
pogurenih leđa. Bila je izrađena neprestanim
upinjanjem tokom svojih skoro devedeset.
- Jedi „okolo“, vruće je! Pazi da ne
ispečeš jezik - rekla je brižno, kakva je i bila,
kad sam ja u pitanju, ma šta da je!
- Dobro, dobro - odgovorio sam gotovo
brecnuši se.
- Što si nervozan? Hajde lepo, kaže
Baka! Tada nisam mogao ni da naslutim
koliko će mi sva ta pitanja faliti danas. Samo
sam tupavo gledao u griz dok sam ga jeo.
Imao je ukus detinjstva. Malo zagoreo, kao i
obično. Baka se uvek sekirala zbog toga, a
ja? Ja sam to prosto obožavao.
Fleš treći. Bilo mi je dvadeset i devet.
Bio je mart, kao i danas, samo malo hladniji
mart. Vraćao sam se sa Kopaonika. Ušao
sam u Bakinu sobu. Sedela je u fotelji. Bila
je već toliko stara da je malo toga mogla da
radi. To je teško podnosila Prepoznala me
je kad sam prišao, i silno se obradovala. Vid
joj već dobrano popustio i više nije mogla da
čita. To ju je bolelo takođe.
- O, Bakin skijaš se vratio! Dođi bliže da
te poljubi Baka.- Izljubismo se više puta u
jedan obraz. Tako se uvek ljubimo. – Sedi
ovde da se ugreješ. Hajde malo, pričaj mi
malo, pa kako je bilo? Jel ste se iskijali?
Kakvo je bilo vreme?
- Evo, doneo sam ti vodu sa izvora
Svetog Save iz Studenice. Oćeš da popiješ
malo, da donesem čašu.
- Pa mogla bi, ali samo malo, nemoj
punu čašu, pola. - Donesoh čašu i ona
popi malo vode. - Jako je fina, kažeš bio
si u Studenici, a Studenica je prekrasna,
prekrasna... Nastavismo da pričamo još
neko vreme, a onda ja zaspah. Pošto se
probudih, popričasmo još malo, i ja krenuh
da idem.
- Pa gde ćeš sad, ostani još malo.
- Moram da idem, dogovorio sam se
nešto.
- Pa dobro kad moraš, a ti idi. Sad imam
da pijem ovu vodu. Čitave nedelje. Hajde
lepo.
- Zdravo Bako, rekoh. - Možda baš i
nisam morao da idem. Možda sam i mogao
ostati još malo.
Ispalo je da je voda sa izvora Svetog
Save poslednja voda koju je pila u životu.
Bilo je bez neke najave, kako žene njenog
kova i zaslužuju. Od tada pa do sad ostade
praznina bez svih tih pitanja punih topline.
Običnih pitanja, jesi gladan, žedan, ozebao.
Ta pitanja postavljaju, pored baka, još jedino
majke, očevi retko, ili nikad.
Kad se trgoh iz svih tih fleševa, zatekoh
nas kako ulazimo u Belu Crkvu. Puta do
tamo se uopšte ne sećam. Izgleda da je on
vozio mene, a ne ja njega. Sa predivnim
misaonim štimumgom sam se približavao
Žaretovoj kući, i razgovoru o raspadanju
njegove porodice. Znao sam već unapred
kako će se završiti.
- Ako me primetiš da sam pijan, a ti
nemoj da upališ, bez obzira što znaš put
kući. Pozvonio sam. Sunce je i dalje sijalo...
I.A.
LAMENT

25. Postoji već 77 godina. Osnovana je
kao prva mehanička fabrika stakla za
prozore AD 09.09.1930. godine sa sedištem
u Beogradu. Odluku o izgradnji fabrike
mašinskog stakla u Jugoslaviji donela je
firma “Saint Gobain” - Francuska, a sa
svojim kapitalom učestvovale su i firme
“Fitra” Čehoslovačka i “Unitbel” - Beograd
Posle drugog svetskog rata ISP posluje,
prvo kao državno a posle kao DP.
Kada je 2003 godine “Pitsburg” kao
jedina peć za proizvodnju ravnog stakla
zbog havarije zaustavljena, u fabrici je
praktično prestala proizvodnja ravnog stakla.
Danas u ISP osnovu proizvodnje čini obrada
isključivo uvoznog “flot” stakla.
Proizvodni program ISP-a
čine:
- kaljena stakla
- slojevita stakla panlex
- termoizolaciona stakla -
izopan
- medicinska ambalaža
- specijalna stakla (ogledala
za autoindustriju, kaljena stakla
sa grejačima....)
- specijalna stakla, zaštitna
pancir stakla- zrnootporna stakla
sa klasom zaštite C3-SA i C4-SA
- proizvodi od stakla
Kaljena stakla su sigurnosna stakla
koja imaju povećanu otpornost na udar i
savijanje, rade se ravna, savijena, štampana
i bojena (pankolor). Proizvodnja se odvija
po američkim standardima NSI i evropskim
standardima E-1043R-C0018 sa atestom
zavoda za standardizaciju.
Primena kaljenih stakala:
- u autoindustriji - bočna i zadnja stakla
- traktorska stakla
- industriji drumarskih i šinskih vozila
- stakla za šporete i dr
Slojevita panplex stakla su takođe
sigurnosna stakla, sastavljena od više
staklenih ploča i folije (polivinil bitural) koja
ima providnost običnog stakla. Proizvodi se
kao savijeno ili ravno. Veliku primenu ima
u auto industriji za proizvodnju prednjeg
vozačkog stakla, pancir stakla otporna na
metke, u građevinarstvu i dr.
Termoizolaciona stakla – sastavljena
su od dve ili više staklenih ploča, koja
spaja metalni držač. Radi se od kaljenog
i slojevitog stakla sa primenom u
građevinarstvu i autoindustriji – bočna stakla
za autobuse.
Medicinska ambalaža (ampule i bočice)
rade se za farmacetske kuće za pravljenje
lekova u tečnom i praškastom stanju, i
tableta.
Sve svoje proizvode ISP izvozi i na
strana tržišta.
Naši veliki domaći kupci su: Zastava
Kragujevac, Ikarbus Zemun, Neobus
Novi Sad, IMT Rakovica, Alfa plan
Vranje, Sloboda Čačak, Milan Blagojević
Smederevo, Galenika Zemun, Hemofarm
Vršac i dr.
Pri fabrici postoji maloprodaja i servis
gde se vrši prodaja i ugradnja svih stakala.
ISP već dugi niz godina veoma
uspešno predstavlja svoj program na sajmu
automobila u Beogradu. U ISP-u je u toku
privatizacija, čije okončanje očekujemo
krajem 2007. godine.
Posetite nas u Pančevu. Prvomajska 1,
telefoni: centrala 013/347-255, maloprodaja
013/342-455 prodaja 013/345-972 i 345-
458, 348-188 fax:013/347-993, izvoz 381
13 353-172 i 345-881; email ispeg@panet.
co.yu, ispiz@panet.co.yu i www.isp.co.yu
IndustrijastaklaPan~evo
25
INDUSTRIJA STAKLA PAN^EVO
foto: Dalibor Vinki}

26. “Pravo na različitost, a gde je granica?“
ili “Oh Felicia, where the f... are we?“
Sećate li se somnambulnog filma iz
zlatnog doba pseudosocijalne komedije
u srpskom filmu, mislim da se zvao “Ćao
inspektore!“ ? U njemu Nikola Simić i
(naravno) Bata Živojinović, kao čuvari
tadašnjeg jugoslovenskog reda i mira,
vode ljutu bitku protiv izvesne grupacije
homoseksualnog opredeljenja koja
ima nameru zločinačkog udruživanja &
delovanja, sve sporazumevajući se pod
tajnom (masonskom ?) lozinkom “Imate li
vazelina?“. Oprostićete mi na eventualnom
slobodnijem
tumačenju
scenarija
izazvanim
namernim
zaboravom, no
suština je bila
u sledećem:
neopreznom
upotrebom
pomenute sentence naši junaci izlagali su se
opasnosti da budu prepoznati kao pripadnici
ostrašćenih i nastranih individua nakon
čega su dobijali etiketu devijantnih i opasnih
spodoba koje, je li, spomenuti vazelin koriste
na vrlo konkretan način, kao praktično
(homo)seksualno pomagalo. Dugo je još
ovaj citat služio kao posprdna poštapalica
pomažući našem sveobožavanom upiranju
prstom u druge, tako različite od nas
“normalnih“...
Dvadesetak i više godina od tada, u eri
sveopšte emancipacije svega postojećeg,
vazelin je odavno postao lubrikant, a Srbija
se definitivno odrekla etiketiranja osoba po
seksualnom opredeljenju i postala
maksimalno tolerantna prema svima
koji drugačije od uobičajenog
misle, osećaju i rade!? Ko
u ovo veruje, neka se samo
priseti nesrećnog pokušaja
tzv “gej parade“
od pre par godina
koja se završila, na
sreću, bez ljudskih
žrtava. Mišljenja
o ovoj specifičnoj
temi su različita i
kontroverzna. Dok
jedni smatraju da je
sasvim normalno (kao
i svuda u svetu) da se
osećanja ispoljavaju javno,
slobodno i nesputano, drugi
su pak mišljenja da se tu
radi o boleštini koju treba satrti
i zatrti, sa sve (pre)nosiocima iste.
Zanimljivo, upravo je među
najvećim pobornicima
ovog “gejocida“
ogroman broj onih
koji maštaju o seksu
sa više žena istovremeno pri
čemu ih najviše uzbuđuje sam
odnos između žena. Princip
“lezbejke su OK, pederi jok“ dominira
među muškom populacijom u Srbalja
samo tako, bez argumenata i konkretnog
objašnjenja izuzmemo li nemušto
mrmljanje da, eto, “žene još mogu i da
razumem, ali ove...“.
Svim prijateljima autora ovog teksta
poznato je njegovo seksualno opredeljenje
i mogu, zlu ne trebalo, da posvedoče o
afinitetima dolepomenutog. Miris žene se
ne da porediti ni sa čim... Osim sa mirisom
druge žene, ofcourse. Ipak, licemerje koje
sebi dozvoljavamo, da sa jedne strane
žustro osuđujemo ljude koji, ne ugrožavajući
druge, jednostavno rade ono što im se
sviđa, a da sa druge strane sebi dozvolimo
mnogo toga, počev
od klasičnog neverstva
u vezi (čast izuzecima)
, pijanog bauljanja preko
tuđeg partnera na nekoj žurci pa do
ličnih, malih i velikih intimnih perverzija koje
smo možda nekom prilikom i ostvarili, stvara
nedoumicu. Gde se nalazi granica slobode
koju dopuštamo, drugima ali i sebi?
Odgovor na ovo pitanje stiže ne iz
svetskih prestonica razvrata, već naprotiv,
iz samog bastiona konzervativizma
– sa srpskog sela! Naime, komentarišući
pomenutu gej paradu sa prijateljem iz
pasivnijih krajeva, pomenuo sam u tom
miljeu nastanjenog i opštepoznatog lika,
upitavši prijatelja kako to da nema ništa
protiv njegovog seksualnog opredeljenja,
kada već toliko kritikuje manifestaciju o kojoj
je reč. Odgovor je bio vrlo jednostavan: “On
nije izašao na ulicu i vikao ja sam peder.“.
Koliko god svedeno i prosto zvučala,
univerzalnost ovog odgovora je neporeciva.
Ovim se neće reći da su učesnici
pomenutog događaja ičim izazvali surovu
i primitivnu reakciju okoline, naprotiv. Reč
je o nečemu sasvim drugom, o dokazu
da i u slojevima društva koji tradicionalno
nisu blagonakloni prema ovakvim i sličnim
“novotarijama“ postoji razumevanje za
individualnost, makar bila i tako “devijantno“
različita, samo je treba pokazati na
pravi način. Tolerancija u svim vidovima
postojanja, egzistencije i delovanja, samim
tim i u seksu i seksualnim slobodama je
neophodna. Drugim rečima, dozvoljeno je
sve što ne ugrožava i povređuje druge, kao
i u životu. Nikom ne bi trebalo da smeta,
čak bi trebalo da bude i zabavno, ako na
ulici vidi travestita, sve dok dotični lično ne
postane neprijatan prema drugima, grubo
i napadno ističući svoju različitost. Dalje,
svi vidovi seksualnog opštenja, uključujući i
sado-mazo-gay-lezbo-grupno-itd varijante,
dozvoljene su, društveno i (trebalo bi)
moralno prihvatljive sve dok su svi koji u
njima učestvuju saglasni sa svim što (im)
se dešava. Ukoliko to prihvatimo lako ćemo
naći civilizovani model življenja, bez potrebe
da bilo koga osuđujemo. Ovo nije neka
velika mudrost, maltene se podrazumeva,
zove se pravo na različitost, a nalazi se, kao
i sve – u glavi.
A dok se Bata i Nikola (nadam se
zauvek) odmaraju u arhivama filmskog
besmisla, verodostojnost ovih argumenata
proverite gledajući “Prisilu, kraljicu pustinje“,
jedini film na svetu o seksualnim slobodama
bez ijedne scene koja makar asocira na
seks.
Written by Dominik Florijan
tumačenju
scenarija
izazvanim
namernim
zaboravom, no
suština je bila
u sledećem:
neopreznom
upotrebom
maksimalno tolerantna prema svima
koji drugačije od uobičajenog
misle, osećaju i rade!? Ko
u ovo veruje, neka se samo
priseti nesrećnog pokušaja
tzv “gej parade“
od pre par godina
koja se završila, na
sreću, bez ljudskih
žrtava. Mišljenja
o ovoj specifičnoj
temi su različita i
kontroverzna. Dok
jedni smatraju da je
sasvim normalno (kao
i svuda u svetu) da se
osećanja ispoljavaju javno,
slobodno i nesputano, drugi
su pak mišljenja da se tu
radi o boleštini koju treba satrti
i zatrti, sa sve (pre)nosiocima iste.
Zanimljivo, upravo je među
najvećim pobornicima
ovog “gejocida“
ogroman broj onih
koji maštaju o seksu
sa više žena istovremeno pri
čemu ih najviše uzbuđuje sam
odnos između žena. Princip
“lezbejke su OK, pederi jok“ dominira
među muškom populacijom u Srbalja
samo tako, bez argumenata i konkretnog
objašnjenja izuzmemo li nemušto
mrmljanje da, eto, “žene još mogu i da
razumem, ali ove...“.
Svim prijateljima autora ovog teksta
poznato je njegovo seksualno opredeljenje
i mogu, zlu ne trebalo, da posvedoče o
afinitetima dolepomenutog. Miris žene se
ne da porediti ni sa čim... Osim sa mirisom
druge žene, ofcourse. Ipak, licemerje koje
sebi dozvoljavamo, da sa jedne strane
žustro osuđujemo ljude koji, ne ugrožavajući
druge, jednostavno rade ono što im se
sviđa, a da sa druge strane sebi dozvolimo
Sex
26
SEKSUALNE SLOBODE

28. AD “MEGA PROJEKT” Pančevo, je preduzeće koje se bavi
građevinsko-zanatskim radovima, projektima i održavanjem instalacija
vodovoda i kanalizacija.
Nalazi se u ulici Dr. Žarka Fogaraša br. 18 u Pančevu. Upravna
zgrada preduzeća je stara zgrada koja je izgražena još 1909. god., i nekada
je bila Tursko kupatilo. Radnici AD «MEGA PROJEKTA»-a su je renovirali
1999. god., ali je zadržan prvobitni izgled fasadeu boji koje je nekada bila i
kao takva vrlo je atraktivne spoljašnjosti.
Delatnosti kojima se preduzeće bavi aktuelni su tokom cele
godine. Dolaskom proleća naročito se intenziviraju građevinski i zanatski
radovi koji podrazumevaju stolarske, molersko-farbarske i limarsko-
bravarske radove, pa i održavanje i sanacija na instalacijama vodovoda i
kanalizacije.
Legalizacija bespravno izgrađenih objekata bez građevinske i
upotrebne dozvole je vrlo aktuelna, čime se takođe, bavi ovo preduzeće.
Od dosadašnjih projekata ma kojima je radilo ovo preduzeće,
pomenućemo samo neke, kao što je izgradnja silosa «Almex» na jabučkom
putu, nadogradnja kompleksa stambenih zgrada u naselju «Sodara» u ul.
Moravska i Vardarska u Pančevu, nadogradnja stambene zgrade u ul. M.
Pijade 1a, izgradnja skladišnog prostora, dogradnja sprata i rekonstrukcija
upravne zgrade na Luci Dunav, izgradnja skladišne hale u HIP
«Petrohemiji», rekonstrukcija zgrada za potrebe poreske uprave u Vršcu,
izgradnja stambene zgrade u naselju «Misa» u ul. Kozaračka u Pančevu,
izgradnja mlina u Bavaništu, izgradnja tribina na fudbalskom igralištu FK
Mladost u Vojlovici, krovno pokrivački radovi na objektu za tehnički pregled
i izgradnju poslovnog prostora firme DOO «Auto-Remont» na Jabučkom
putu, izrada konstrukcije i fasade na školskim objektima u Vladimirovcu i
Sakulama itd......itd.....
MegaProjekt
28

29. MegaProjekt
29
foto: Dalibor Vinki}

30. Dobar san bitan je za zdravlje, pa je
važno imati spavaću sobu koja vas umiruje
na kraju teškog dana i pomaže vam da
dobro spavate.
Ako živite u velikoj porodici, vaša
spavaća soba često je jedino mesto koje je
samo vaše. Blago osvetljenje nudi odmor i
intimnost, dnevno svetlo raspršuje oštrinu
električnog svetla, a sveće pružaju prirodni
romantični sjaj. U ormarima bi trebalo biti
dosta prostora za garderobu. Ugrađeni
ormari postavljeni duž celog zida, poznatiji
kod nas kao ,,američki plakari’’, su veoma
praktični.
Drvo je najpovoljniji materijal za ram
kreveta. Ploča iznad uzglavlja štiti glavu od
brzog strujanja negativnih vibracija, ali to je
manje važno ako vam je krevet uzglavljem
položen uza zid. Idealno mesto za krevet
je dijagonalno od ulaza u sobu, što dalje
od vrata – to bolje, sa glavom okrenutom
ka zidu. Ukoliko je moguće, neka vam
ostale tri strane kreveta budu slobodne,
odnosno postarajte se da krevetu možete
prići sa svih strana. Sa gledišta feng shuija,
idealan krevet je od futona. On se sastoji
od osam slojeva debele pamučne vate
unutar jake pamučne postave. Ako imate
bračni krevet, madrac neka bude jedan,
nikako dva, sa obzirom da to simbolizuje
odvojenost partnera. Izbor lepe posteljine
može biti početak poigravanja s kompletnim
ambijentom spavaće sobe. Saten, svila,
lan, pamuk, dekorativne, providne tkanine
i razne zanimljive mešavine ovih materijala
mogu drastično, a na jednostavan način
transformisati vašu spavaću sobu. Bilo
bi dobro da je posteljina u kompletu ili
smišljeno kombinovana. Odaberite materijal
koji vam se dopada, bilo dezeniran ili
jednobojan. Ako želite da stvorite utisak o
spavaćoj sobi kao celini, odaberite nijansu
koja je u skladu (ili u namernom kontrastu)
s bojom zidova, poda, komoda, zavesa.
Ako se odlučite da vam soba bljesne s
prvim jutarnjim svetlom, odlučite se za
jednostavan beli kuvani lan. Uz ovakav
materijal lepo se uklapaju drvena dugmad,
a delovi posteljine mogu se i samo vezivati
trakama i dati vašem krevetu romantičan
i nonšalantan izgled. Saten na krevetu je
glamurozan i inspirativan. Pošto je gladak i
sjajan, kada njime obložite krevet dobićete,
zbog refleksije, utisak dodatnog svetla u
sobi.
Nameštaj za spavaću sobu treba da
ima zaobljene ivice, a mekani materijali
stvaraju opušteno atmosferu. Tvrde, sjajne
površine poput stakla, metala i mermera
ubrzavaju energiju i mogle bi vas sprečiti
da se noću dobro naspavate. Izbegavajte
ogledala. Prikladne su slike s ramom
bez stakla, ili sa nebrušenim staklom.
Predmeti u parovima poput slika, sveća
i stonih lampi simbolizuju intimnost. Naši
daleki preci spavali su na prostirkama od
životinjskih koža i mahovine. Stari Egipćani
su umesto mekanog jastuka koristili oslonac
za glavu u obliku polumeseca od metala
ili kamena. Ukus Rimljana bio je nešto
luksuzniji. Naime, oni su ležali na jastucima
ispunjenim perjem, a pokrivali su se svilenim
pokrivačima.
Tehnologija i dizajn danas su toliko
napredovali da možete konstruisati krevet
kakav god poželite. Boje, teksture, obrubi
i bordure sve više dobijaju na značaju.
Dekoracija spavaće sobe ponovno se crpi
iz stilova proteklih epoha. Nastupila je
prekretnica, a time i uzbudljivo vreme za
sve one koji razmišljaju o promenama u
svom kutku za snove. Niko ne zna koliko
je ljudi kojima bi neka vrsta estetske
intervencije prostora povratila harmoniju
u odnosima koje kolotečina (bračnog)
života ume da osujeti. Zato dajte sebi malo
oduška i razmislite malo o svojim snovima.
Pokušajte da iskoristite nešto od saveta koje
sam ponudila kako bi svoj prostor učinili
magičnim samo za sebe.
Maja Stajić
Enterijer
30
SPAVA]A SOBA – KUTAK ZA SNOVE

32. Putopis
32
Dobrodošli na Kipar, treće po veličini
ostrvo u Mediteranskom moru. Do njega
se stiže direktnim letom Beograd - Larnaka
koji traje oko tri sata i vremenska razlika
je plus jedan sat od našeg. Prosečna
letnja temperatura je oko 40 stepeni, dok
se zimska ne spušta ispod 16. Turistička
sezona počinje od kraja aprila i traje sve
do Oktobra meseca. Kipar lokalni meštani
nazivaju Afroditinim igralištem. Kažu da
je takav naziv dobio zbog klime, tradicije
i mitologije koja kao velom obavija celo
ostrvo. Moram priznati da kada sam
sletela, iako je bila noć i popaljeno milion
svetiljki koje su gradu davale neverovatan
izgled, osetila sam nešto u vazduhu, nešto
misteriozno i tajanstveno. Ostrvo je sa jedne
strane moderno i novo, sa kosmopolitskim
gradovima i suncem obasjajnim plažama,
dok je sa druge strane prepuno misterije i
mitologije kao i drevne istorije. Tako glasi i
jedna od priča, da je Heleni od Troje kada
je odlazila to bila prva stanica sa svojim
dragim, i da su tu proveli vrele dane. Možda
zato što je tako htela Afrodita, boginja
ljubavi. Tokom vekova Kipar je bio pod
raznim vladarima: Egipćanima, Sirijcima,
Persijancima, Rimljanima, Aleksandrom
Velikim, vizantijskim i otomanskim carstvom i
na kraju pripalo Britancima. Kada sagledate
ostrvo vidite jaku tradiciju koja se održava
generacijama unazad i čiji se duh provlači
kroz razne proslave tokom godine. Etnički
sastav čine 78% grci, 18% turci i 4% pripada
ostalima narodima. Ostrvo je do ulaska u
Evropsku Uniju bilo podeljeno na dva dela,
turski i grčki. Najbolji obilazak je skuterom
koji možete iznajmiti i za njegovo korišcenje
nije vam potrebna dozvola. Ili ako bas želite
automobilom, možete iznajmiti automobil,
koji je veoma pristupačan i ima ga na
svakom koraku. Ali morate imati u vidu da
Kiprani voze levom stranom. Glavni grad je
Nikozija (Lefkosia) sa 195300 stanovnika
i nalazi se u središtu ostrva. Ako dolazite
poslovno, ovo je pravo mesto za vas. Ako
ste turista, osim bogatog noćnog života, ovaj
grad nudi i mnoštvo muzeja. Jedan od njih
je i muzej iz neolitskog perioda koji vas neće
ostaviti ravnodušnim. Ako obilazite Nikoziju,
obavezno posetite stari deo grada, koji kao
i sve ostalo na ostrvu ima svoju priču. Na
trenutak zastanite ispod Famagusta kapije,
kažu da to donosi sreću. Ako ste tip turiste
koji želi da uživa na zlatnom pesku sa
koktelom u ruci, toplo vam preporučujem Aja
Napu (Agia Napa). Daleko od metropola,
lanci hotela se pružaju čitavom obalom,
sa bazenima, barovima, golf terenima i
nasmejanom, gostoljubivom poslugom
koja će učiniti vas boravak još prijatnijim.
Naravno, pod uslovom posedujete dovoljno
kartica ili keša. Ako poželite da jedan
dan provedete među bogovima, posetite
Herkules water park. Kažu da je najveći u
Evropi. Ulaznica je 20 kiparskih funti, a na
raspolaganju vam je cela grčka mitologija.
Sve spuštalice, bazeni i tobogani usko
su povezani sa nekim mitološkim likom ili
događajem. Meduzina glava je spuštalica
sa mnoštvom tobogana, a kada se
posmatra iz daljine neodoljivo podseća na
zmije na njenoj glavi. Trojanski konj, e to
treba doživeti, kada ti se ogromna količina
vode sruči na glavu u trenutku kada to
najmanje očekuješ. Ikarov i Dedalov let
je spuštalica od preko 10m koja ledi krv u
žilama, u svakom slučaju nemojte propustiti
ako vam se ukaže prilika. Na kraju, sve
ove vratolomije možete začiniti jednom
opuštajućom seansom krstarenja lejzi
riverom.
Ne propustite posetu Limasolu, drugom
najvećem gradu na ostrvu, poznatom po
luci i vinskoj idustriji. Limasol je poznat i po
svojim tavernama,
restoranima,
šetalištima, divnim
plažama i moru
koje dostiže
temperaturu
od 25 stepeni.
Ako vas tokom
posete Limasolu
uhvati nostalgija,
možete posetiti i
srpski restoran.
A ako želite da
okusite nešto
tradicionalno,
posetite Muzej
vina u kome
možete uz kupljenu
kartu degustirati najbolja kiparska vina.
Ulaznica je 25 funti, a muzej radi svaki
Dobrodo{li na Kipar - Afroditino igrali{te

33. dan sem srede i nedelje. Uz čašu hladnog
vina i vodiča, prolaskom kroz prostorije
muzeja vratićete se u prošlost. Ako grad
obilazite u septembru, možete na ulicama
videti festival posvećen pobranom groždu
i vinu koji je nastao inspitisan Dionizijskim
svečanostima. A ako želite da na trenutak
ponovo postanete dete, posetite akva park
sa delfinima koji će vam zasigurno vratiti
osmeh na lice i urezati se duboko u srce.
Larnaka je treći po veličini grad na Kipru,
i odlikuje ga internacionalni aerodrom,
luksuzne jahte, bogat noćni život, i
palme koje se nadvijaju nad velelepnim
plažama. Blizu Larnake je i Veliko slano
jezero koje se vidi iz aviona kada slecete
u Larnaku. Ono je je svratište flaminga,
zato ga obavezno posetite i ne propustite
rižicasto-narandžaste ptice u svoj njihovoj
raskoši. Prema legendi, Afrodita je napravila
nekoliko jezera na ostrvu,
od kojih je jedno slano.
Drugo poznato jezero je
daleko od očiju radoznalih
turista, skrivena oaza
duboko u kopnu. Prema
legendi, kada se okupaš
u njemu ponovo budeš
čist i neokaljan, ponovo
rođen. Prevashodno
je namenjeno ženskoj
populaciji. Dok smo
kamenim putem odlazili ka
Afroditinom kupalištu, nije
bilo moguće ne primetiti
osmehe na licima naših
vodiča. Ako se uputite
ka njemu,
bolje je voziti
se terenskim vozilom. Kada
samo stigli sve mi je bilo jasno.
Malo jezero, prelepa priroda,
oaza u sred pustinje, prepuna
zmija koje se veselo prepliću
na svakom koraku. Vrata od
kola nisam otvarala. Nekako
mi je laknulo što sam u džipu.
Ali ako stvarno želite utočište,
ono što će bar na kratko
doneti mir i spokoj vašoj duši
je Adonisova kada. Vodopad
koji sipa litre i litre mlake vode
u bazen, procep u steni, sa
raskošnom vegetacijom koja
propušta taman toliko sunca
da vašu relaksaciju učini
potpunom. Ulaz je slobodan, ali se zakazuje
i najviše petoro ljudi može da se brčka
u kadi istovremeno. Nalazi se nedaleko
od mesta Pafos, malog grada na zapadu
ostrva koji broji 39,500 stanovnika. Osim
taverna u kojima možete probati meze i
vino, obavezno probajte i pitu, halumi na
roštilju sa caciki salatom i tahini u sendviču.
Sladoled od pistaća je prava poslastica. Da
bi sve te kalorije potrošili, Pafos vam nudi
aktivnosti kao što su paraglajding, ronjenje,
skijanje na vodi i još mnogo toga. U kato
Pafosu (kato označava niži deo grada, ili
stariji deo grada) obavezno obiđite manastir
iz Vizantijskog doba. Ceo manastir zajedno
sa crkvom i kato Pafosom je pod zaštitom
UNESCO-a. Manastir je uklesan u steni,
kao i sve njegove odaje. Veliki centralni deo
krasi kameni krevet sa kalupom čoveka.
Predanje govori da kalup odgovara svakom
ko legne u njega, pod uslovom da su mu
savest i duša čisti. To sam isprobala. Malo
skeptična, naterala sam svoje pratioce,
koji su svi viši i krupniji od mene, da ga
isprobaju. Zaprepastila sam se - svima nam
je odgovarao.
Kažu da svakog ko dođe na ostrvo
Afrodita nagradi lepotom i ljubavlju, ispuni
svaki pedalj njegove duše, toliko da mora
ponovo da joj se vrati. Sada kad pomislim
na te moje dane na Kipru, zaigra mi osmeh
na licu. Ponekad ga sanjam i zamišljam da
ponovo odlazim tamo. Rekla sam sebi, kad
tad ću opet otići, makar samo još jednom...
Jelena Čurić Milošević
Putopis
33

36. Slikesazabava
36
Avanture
36
Upravo sam se vratio sa EURO CUP-a
2007, održanog u Hrvatskoj, u gradiću Slunj,
u Karlovačkoj Županiji na rekama Korana i
Dobra.
Lepi prizori prirodnog okruženja, uz
ljubazne domaćine koji se trude da svakoj
od 11 internacionalnih ekipa bude sve
potaman. Može se reći da su uspešno
obavili zadatak, iako vode u rekama nije bilo
u velikim količinama. Bili smo smešteni u
“vojarni“ sa svim takmičarima iz bivše Titove
juge i ostalim, stvarno ozbiljnim ekipama iz
inostranstva. Nadostajala je samo himna i
zastava uz jutarnju prozivku.
Ekipe iz Srbije, kojih je bilo četiri, nisu
ostvarile neke značajnije
rezultate, što je i realno,
jer ovaj sport je kod
nas tek u povoju. Ali,
dragi moji, nismo Vas
ni obrukali. Fotografija
ekipe, u kojoj sam i ja
učestvovao, objavljena
je u jednom od hrvatskih
“tiskova“.
Naše zadovoljstvo
ogledalo se u dobrom
druženju, opuštenom
razgledanju grada i
zadovoljenju hedonističkih
potreba uz predivne
prizore Plitvičkih jezera
i rečica kao iz bajke.
Sportski pozdrav
domaćinima.
Pre Slunja, posetili
smo Banja Luku i reku
Vrbas, zatim i grad
Foču, gde se održavalo
otvoreno prvenstvo BiH na
rekama Ćehotina i Drina.
Prihvaćeni smo srdačno
i sa ljubavlju, na čemu
smo zahvalni i nadamo
se da ćemo biti u prilici
da uzvratimo jednako
dobro. Naravno da teška materijalna
situacija ograničava, ali uz entuzijazam
pojedinaca sa kojima sam imao sreću da
se upoznam sve je lakše. Dogovori o našoj
saradnji i međusobnim posetama lakši su sa
saznanjem da mučimo istu muku. O lepoti
vam neću puno govoriti, idite pa se sami
uverite, a ako ste bili onda znate.
Puno pozdrava ljudima iz Foče, a
posebno Borku Todoroviću, predsedniku
Rafting kluba i agencije “Drina Tara“.
Značajno mesto u Raftingu, što se
Srbije tiče, zauzima Klub “Avantura 4x4“
iz Pančeva, koji je na prvenstvu Srbije
osvojio prvo mesto. Kao predstavnici Srbije
trebalo bi da odu na svetsko prvenstvo u
Koreji, ukoliko za to bude sredstava. Ako
vam znači, momci imate podršku od Rafting
kluba “Tifran“ Pančevo.
Pravila igre:
- Slalom podrazumeva spuštanje
nizvodno i prolazak kroz kapije koje
vise iznad vode. Zelene kapije prolazite
nizvodno, a crvene uzvodno. Pritom kapije
se ne smeju dotaći jer nose negativne
poene. Razlika u ostvarenom vremenu, sa ili
bez negativnih poena, čini razliku od prvog
do poslednjeg mesta.
- Sprint je obično na istoj stazi, ali bez
kapija i on se vremenski boduje
- Head to Head, prvih osam ekipa, na
osnovu ostvarenih vremena, ukrštaju se i
po dve se trkaju od starta do cilja pa “ko pre
devojci“.
- Spust je disciplina koja traje oko 10 km
veslanja kroz bukove i mirne vodene tokove.
Ovo je dosta zahtevna disciplina, jer iziskuje
dobru fizičku pripremljenost
Klub “Tifran“ Pančevo, čiji sam i ja član,
shodno kvalitetima, nema pretenzije prema
ostvarivanju veliklih rezultata. Biti učesnik za
nas je dovoljno, ali ipak se trudimo baš da
ne budemo poslednji, iako je konkurencija
za to mesto velika. Za sada nam dobro
ide. Više smo okrenuti lepim trenutcima i
uživanju okruženi prirodom, uzburkanom
vodom, opuštanju, druženju i sjedinjenju
sa prirodom. Organizuju se ture po rekama
Tara, Lim, Ibar...
Klub se bavi i speleologijom,
kanjoningom, a u planu je i paraglajding.
Ako ste zainteresovani posetite web
adresu www.tifran.org.
Đorđe Biorac
RAFTING BY OLO

37. MaksimaGorkog8tel:013347118
Vojvode Radomira Putnika 1/2
013/347-796

38. Bonton
38
Ne bi imalo smisla govoriti o
Bontonu a da se prethodno ne
napiše nešto o međunarodnim
pravilima lepog ponašanja. Ovaj
tekst ćemo nazvati UVOD U
BONTON i podeliti ga na dva dela. U
ovom broju našeg i vašeg časopisa
čitaćete prvi deo uvoda.
Tekstovi o međuljudskim
odnosima nikada do sada nisu
napisani na balkanskom podneblju,
ili bar ne svestrano i korisno. Na
zapadu su takve knjige bile pisane
još u periodu imeđu dva svetska
rata, a amerikanci se mogu pohvaliti
mnogim autorima sličnih sadržaja
kao što su: Harry Overstreet, Alfred
Adler, William James, Dale Carnegie
i mnogi drugi. Stoga nije čudno što
su amerikanci vodeći biznismeni u
svetu. Veliki broj knjiga o praktičnoj
psihologiji ophođenja doveo je neke
nacije do savršenstva poslovnosti,
bacivši tako neke zemlje sa većim
industrijskim potencijalom u zapećak,
između ostalih i našu zemlju. Za one
koji su imali sreću da čitaju neke od
navedenih psihologa može se reći da
su ovladali najdelotvornijim načinima
osvajanja naklonosti ljudi i uticanjem
na oblikovanje njihovog mišljenja.
Zato se sa pravom može postaviti
pitanje: Treba li kategorizaciju vršiti
među ljudima, ili je treba tražiti među
društvenim sistemima, društveno-
ekonomskim mogućnostima, ili među
akademskim strujanjima, koja su
najodgovornija za stanje kulture u
svakoj zemlji.
Siguran sam da mnogi čitaoci
neće tako lako poverovati u moju
tvrdnju da ovi tekstovi otvaraju novi
svet u koji ćete biti uvučeni vrlo
brzo. Zato Vas molim da obavezno
pročitate sve tekstove koji će se u
narednim izdanjima našeg i vašeg
časopisa baviti ovom, po život
veoma važnom naukom, i time se
posle izvesnog vremena uveriti, kao
što su se mnogi pre Vas uverili, da
je tekst koji ćete proučiti najmoćniji
element za uspeh u svakom
poduhvatu, a život će Vam biti
mnogo lepši. To se postiže veoma
lako. Treba se stalno podsećati
da Vam je to neophodno i stalno
imati na umu da Vas okružuju ljudi
koji nesvesno očekuju da utičete
na svoju ličnu sreću, autoritet i
zadovoljstvo. Ako ste prezauzeti,
dozvolite sebi toliko vremena da
naučite makar jedno poglavlje
mesečno, ali da ga zaista naučite
i strogo primenjujete. Nećete se
pokajati. Ljudi će u Vama videti
novog, sretnijeg čoveka, punog
poštovanja prema drugima i sigurno
će Vas više voleti. Ako se uporno
pridržavate pravila koje ste naučili,
takvo ponašanje će Vam postati
navika a onda neće biti problema.
Bernard Shanj je rekao: “Učenjem
ništa nećete postići ako to što ste
naučili ne primenjujete u praksi”. I
sami znate koliko je u pravu. Proces
učenja neće imati efekta ako se ne
aktivira u praksi.
Ne zna se da li su reči važnije
od dela, ali se zna da je osmeh
najvažniji. Iskren osmeh može da
se protumači na sledeći način:
“Veoma si mi drag i ne mogu ti reći
koliko sam srećan što te vidim”. Iz
tog razloga su psi toliko omiljeni kod
ljudi, jer radošću i mahanjem repom
koji na njihovom jeziku zamenjuje
osmeh pokazuju radost i naklonost, a
svi smo spremni da im istom merom
uzvratimo. Znači, ako želite da Vam
se ljudi obraduju prilikom susreta,
morate im na svu njihovu ljubaznost i
radost zbog susreta odgovoriti istom
merom. Ako vi to prvi učinite, još je
veća mogućnost da ćete biti rado
viđeni.
Lepota, sklad i užitak u
međuljudskim odnosima,
prouzrokovali su potrebu za
uspostavljanjem pravila ponašanja
u svakodnevnom životu, koji se u
celom svetu zove Bonton.
Pravila Bontona, formirana tokom
dugog vremenskog perioda kroz
istoriju, dostigla su savršenstvo pa
su kao takva u svetu kulture veoma
doprinela zbližavanju ljudi i boljim
međuljudskim odnosima.
Lepo ponašanje je usko vezano
za stepen intelekta. Otud će mnogi
pomisliti da im ovakva knjiga nije
potrebna. Ali kada se prvi put nađu
u situaciji da se dokazuju na ovom
planu, teško će se snaći, naročito
prilikom upoznavanja, predstavljanja
ili u direktnom kontaktu sa osobom
do koje im je veoma stalo.
Većina ljudi nije upoznata sa
činjenicom da se unutrašnja snaga
ličnosti može formirati dobrom
samokontrolom, a samokontrola se
stiče lepim ponašanjem.
Šta u stvari znači Bonton?
Prema mnogim autorima, to
je pravilo od čijih šablona nema
odstupanja. Ne mogu se složiti
sa takvim stavom. Sigurno je da
je lepo ponašanje navika ljudi da
međusobno uspostave razumevanje,
olakšano predhodnim izučavanjem
propisanih pravila. Kruto forsiranje
izričitih šablona može nekada da
izgleda smešno i vidno usiljeno.
Sve što je do sada rečeno
ukazuje na to da iza vizuelnih
osobina treba da se uočavaju
i unutrašnji kvaliteti, kao što su
snaga duha, plemenitost i uverljiva
jednostavnost. Ovakve osobe obično
poseduju sigurnost i nameću utisak
poverenja kod drugih.
Vizuelni efekti su takođe veoma
važni, što uslovljava poznavanje
pravila slaganja boja, naročito kod
izbora garderobe za svaku situaciju i
doba. Upravo, kod izbora garderobe,
najčešće greše osobe koje se ističu
upadljivošću u želji da skrenu pažnju
na sebe, što je posebno svojstveno
osobama ženskog pola. Osoba koja
u svojoj okolini deluje upadljivo i u
mnogome se razlikuje od prisutnih,
može često da deluje i neukusno.
R. Nikolić
Bontonolog sa međunarodnim
renomeom
UVOD U BONTON #1

40. StarTrek-40godina
40
40godinaZvezdanihstaza-Istinskevrednostiprkosevremenu
Star Trek je započet rane
1960 kao ideja u glavi Gene
Roddenberry-a, vetarana iz
drugog svetskog rata i bivšeg
policajca koji je kao poznati
televizijski pisac i producent
čvrsto rešio da svoju viziju
ozbiljne, misaono naučno
fantastične drame dovede na
male ekrane. Nazvana «Teretni
vagon do zvezda», Star Trek,
posle nekoliko loših startova,
postaje realnost 8. Septembra
1966. premijerno na NBC-ju.
Šou sa William Shatner-
om kao kapetanom James T.
Kirk-om (originalno James R.
Kirk), pričao je priču o posadi
zvezdanog broda Enterprise
i petogodišnjom misijom “da
hrabro idu gde ni jedan čovek još
nije” je bio manji hit i nominovan
je za Emi kao najbolja dramska
serija. Ipak je bio osudjen
na zabranu emitovanja posle
druge godine prikazivanja, ali
iznenađujuce jaka kampanja
pismima obažavaoca ubedila je
mrežu da produže emitovanje
za još jednu godinu. Gledanost
je ipak bila loša i Star Trek
je ukinut sa malo nade za
budućnost. Na sreću, posle tri
godine dovoljan broj epizoda je
snimljen da bi se dobila licenca
za prikazivanje preko mreže, i
to u popularnim terminima, tako
da je u toku 1970tih šou našao
svoju publiku. Konvencije fanova
su se širile, trgovina je cvetala,
animirana serija sa originalnom
postavom je snimljena, i bilo je
jasno da je Star Trek sila koja
odbija da umre.
Posle prvog serijala snimano
je sledeće:
Star Trek:Animirane serije
(1973–1974) producirane od
strane Filmation kompanije u
dva serijala. Većina originalne
glumačke ekipe je pozajmila
glasove sa ovu animiranu seriju.
Star Trek: II Faza je
planirana za emitovanje 1978
ali popularnost tada popularnog
Star Wars filma navela je
Paramount da umesto nedeljnih
tv serija snimi film Star Trek:
The Motion Picture, a od
scenaria za ostale dve epizode
započet je Star Trek: The Next
Generation (1987–1994). The
Next Generations (TNG) se
odvija skoro jedan vek posle
originalnih serija, sa novim
svemirskim brodom, Enterprise-
D, i novom posadom. Kapetan
Jean-Luc Picard, koga je
igrao Patrick Stewart, prvim
klingoncom u zvezdanoj floti
Worf-om. Premijera je bila 28.
Septembra 1987, i trajao je
sedam sezona do 23. maja 1994.
The Next Generation je najbolje
rankiran od svih Star Trek
serijala i bio je nominovan za
Emi kao najbolja serija i dobitnik
Peabody nagrade za najbolju
televizijsku seriju. Posle TNG
je nastupio Deep Space Nine
(1993-1999) postavljem u isto
vremensko razdoblje kao i TNG
i prikazivan je u sedam serijala
sa početkom 1993. godine. To
je jedini serijal čija se radnja
odvija na svemirskoj stanici.
Serijal predstavlja događaje
posade svemirske stanice na
čelu sa komadantom (kasnije
kapetanom) Benjamin Sisko-om,
koja orbituje na početku oko
planete Bajor dok nije otkrivena
jedina stabilna crna rupa koja je
ustvari prolaz do udaljenog gama
kvadranta (radnja se odvija u
alfa kvadrantu).
Sledeći serijal Star Trek:
Voyager (1995–2001) je
sniman od 1955 do 2001 u
sedam sezona i prvi put u ulozi
kapetana je žena, kapetan
Kathryn Janeway koju igra Kate
Mulgrew. Radnja Voyagera
se odvija u isto vreme kao i
DS9. Pilot epizoda prikazuje
USS Voyager i njegovu posadu
zarobljenu u delta kvadrantu
70,000 svetlosnih godina
udaljenom od zemlje. Procenjeno
sedamdesetogodišnje putovanje
do zemlje stavlja posadu
Voyagera u situaciju da izbegava
konflikte i pobeđuje izazove na
putu do kuće. Na ovom putovanju
oni susreću mnoge nepoznate
rase ali i poznate kao što su
Borgovi, Q, Ferengiji, Romulanci,
Klingonci, Kardasijanci kao i
nekoliko epizoda u kojima se
pojavljuju protagonisti The Next
Generation serijala.
Poslednji serijal je Star Trek:
Enterprise (2001-2005) i odvija
se deset godina pre osnivanja
federacije, oko sto godina
pre prvog Star Trek serijala.
Serijal prati putavanje posade
zemaljskog svemirskog broda
Enterprise i kapetana Jonathan
Archer (Scott Bakula).
Danas, franšizma koju je
započeo Gene Roddenberry pre
četiri dekade je proširena na
četiri televizijska serijala, deset
igranih filmova, stotine knjiga i
magazina, i nebrojano internet
fan sajtova.