SlideShare a Scribd company logo

Ql009

•
•
D
Dalibor Vinkić
1 of 60
Download to read offline
Cena 80 din. Decembar 2007. NARODNA BAŠTA PRVI I JEDINI PARK U PANČEVU MIROSLAV STAMATOV PITANJA ZA ŠAMPIONA INTERVJU KO KOLIKO MOŽE I IZDRŽI AVANTURA PANČEVO Ql AUTO GODINE 2007 AUTOMOBILIZAM 36. SALON PANČEVO KULTURA LUDILO JAZZ-A MUZIKA
Na prvom mestu, zahvaljujemo se svima na podršci, ali i na dobronamernim kritikama. I jedno i drugo učinilo je svoje. Verujemo da bi svako od Vas, kada bi se osvrnuo i malo analizirao protekli period od dvanaest meseci koji je za nama, mogao da iz dosta događaja izdvoji neke specifične, po mnogo čemu posebne trenutke, prelomne momente, određene korake, bili oni laki ili teški, prijatni ili manje prijatni, učinjeni sa manje ili više napora, nekad uz dozu sreće, a nekad i uz malo baksuza, koji su, baš tada, urađeni tako kako su urađeni, ključno uticali da stvari krenu i idu tako kako idu, rezultirajući neizmernom radošću ili, pak, nezadovoljstvom što, eto, nije bilo malo drugačije... Tako je, uostalom, na kraju svake kalendarske godine, kada krenu preispitivanja i “okretanje novog lista“. Što se nas tiče, teško da bi bili u stanju da to izvedemo. Jednostavno, nama je svaki dan bio takav! U svaki minut 2007. unosili smo veliko htenje i trud, preživljavajući niz najneverovatnijih situacija, iz kojih bi gotovo nemoguće bilo izdvojiti neke posebne doživljaje nauštrb drugih, sve stremeći jednom cilju: da Pančevo dobije svoj prvi magazin. I da – da on potraje. Rezultat je pred Vama: preležali smo “dečije bolesti“, menjali se iz broja u broj (kojih je, eto, već devet) i rešeni smo, kao što smo uvek i bili, da ne odustajemo i da, koliko god to zvučalo kao opšte mesto, budemo sve bolji i bolji. I sve to, naravno, uz Vas, u zajedničkoj misiji da od našeg grada, na ovaj ili neki drugi način, napravimo lepše mesto za život. U novoj godini, svima Vama koji ste odavno uz nas, kao i onima koji će se tek priključiti, želimo isto što i sebi: budite brži, kreativniji, inovativniji, vredniji, tolerantniji, otvoreniji prema promenama, mnogo spremniji da promenite ono što možete i snažniji da bi u tome i uspeli. I naravno, okrenite “novi list“, novog “QL-a“... Redakcija Glavni i odgovorni urednik Ivan Kolarik Tehnički urednik Zoran Ljubinković Dizajn i fotografija Dalibor Vinkić Marko Abramović Redakcija Marko Martinović Nadežda Lakić Miloš Bojat Nemanja Stanojević Ana Bretšnajder Kristijan Balteanu Lektor Svetlana Popa Saradnici Dušan Kuzmanov Branislav Radovanović Tatjana Krstevski Dejan Petronijević Nikola Dragaš Ljubomir Stojković Dominik Florijan Svetlana Živković Zlatko Živković Adrijana Vamoš Tanja Beljanski Goran Stojković Ivana Popa Nemanja Kranjc Peggi G. Maja Stajić Radiša Nikolić Marko Miletić Nemanja Blagojević Slobodan Dodić Igor Matić Đorđe Panić Benny Blanko Pravni savetnik Slobodan Kocoljevac http://www.quicklook.co.yu http://forum.quicklook.co.yu redakcija@quicklook.co.yu CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 Quick Look magazin / glavni i odgovorni urednik Ivan Kolarik. - 2006, br. 1 . - Pančevo (Humska 28) : Quick Look, 2006- (Pančevo : Partija). - 28cm Mesečno ISSN 1452-7928 = Quick Look magazin COBISS.SR-ID 138016268 Izdaje: Quick look D.O.O Štampa: Poštovani čitaoci, partneri, klijenti, saradnici, prijatelji i kolege!
edna od najstarijih kulturnih manifestacija koja se organizuje povodom Dana grada, nekadašnji Oktobarski salon, a sada Salon Pančeva, održan od 14. do 25. novembra, moraće da doživi svoju transformaciju na način koji budu koncipirali članovi Umetničkog saveta Galerije savremene umetnosti (Lidija Merenik, Ivan Grubanov, Saša Rakezić, Jasmina Večanski i Dragan Jelenković). Očigledno da se za ovaj korak teško odlučuje i sama institucija Kulturni centar Pančevo, jer je pomenuta manifestacija imala za cilj da miri suprotnosti, približava različite umetničke izraze, promoviše savremenu umetničku praksu, daje šansu neafirmisanim mladim umetnicima, naravno, iz Pančeva, i da ne zaboravi priznate stvaraoce. Teško je bilo uvek opravdati očekivanja likovne javnosti i umetnika prilikom dodeljivanja nagrada, dok su stalni ometači, deo javnosti i umetnika koji se ne odazivaju na konkurs Salona, u stvari, uporni kritičari koncepta koji lamentiraju nad prošlošću i veličaju kao jedino likovno izražajn sredstvo − kičicu. Međutim, vreme je učinilo svoje i umetnička praksa i produkcija je nadživela koncept Salona. U nedostatku programa kulturnog razvoja ili u iščekivanju takvog strateškog dokumenta, neophodno je redefinisati ovu referentnu likovnu manifestaciju u skladu sa postojećom situacijom, pre svega u našoj lokalnoj zajednici, ali i u kontekstu globalizacije našeg društva. Svakako će Umetnički savet na pravi način intervenisati i aktuelizovati koncept Salona i usmeriti ga ka angažovanom pristupu čitanja i tumačenja naše (globalne) svakodnevice. Opravdane su nagrade ovogodišnjeg 36. Salona Pančeva i to: Bojana Stjepanović za performans sa video i zvučnom instalacijom “U međuvremenu”, koji je izveden u galeriji ”Dvorište”, s tim da dodatnu vrednost daje i izbor ovog umetničkog projekta i od strane Komisije u okviru konkursa u oblasti kulture; Mihajlo Gerun za skulpturu od bronze “Bez naziva” i Slađana Dinić Đorđević za konzervatorsko-restauratorske radove na ikoni ”Vaskrsenje Hristovo” Paje Jovanovića. Sigurno je da ova nagrada za Slađanu Dinić Đorđević predstavlja i moralnu satisfakciju za dugogodišnji mukotrpan rad na polju konzervacije Ostali učesnici Salona po pozivu su: Larisa Ackov, Veljko Onjin, Miroslav Prvulj, Milan Stankov, Nataša Teofilović, Ana Vilenica, koja je prezentujući svoj projekat “ProSfera” (kancelarija za ispitivanje i delovanje na tržištu problema Pančeva) dobila čast da otvori Salon, a po konkursu: Đerđ Ereš, Milica Murgić, Milun Šiljković, Ivan Veličković, dok je gost Salona bio Nenad Andrić. Peggi G. Gradska likovna manifestacija J 36. SALON PANČEVO Qltura 4 | | Broj 009 | Decembar 2007. Veljko Onjin_Inflatable Hood Larisa Ackov_Prolaz AnaVilenica_ProSfera
| Broj 009 | Decembar 2007. | 5 saradnji sa nevladinim organizacijama, grupom “Most“ iz Beograda i Ženskom mirovnom grupom iz Pančeva, tri srednje škole iz naše opštine učestvuju u projektu “Praktikovanje interkulturalnosti i interetničnosti u srednjim školama“, koji je podržan od strane lokalne samouprave. Cilj projekta je da poveća kapacitet nevladinih organizacija i lokalnih vladinih institucija − škola (u ovom slučaju tri srednje škole iz Pančeva: Tehnička škola “23. maj“, Gimnazija “Uroš Predić“ i Elektrotehnička škola “Nikola Tesla“), iz tri multietnička grada u Srbiji (pored Pančeva, uključeni su Niš i Bujanovac), da utiču i učestvuju, zajedno sa lokalnom vlašću i drugim akterima obrazovanja, u planiranju i realizaciji školskih i lokalnih akcija. Cilj je unapređenje razumevanja među različitim kulturama, što će doprineti promociji i razvoju obrazovnog sistema koji je inkluzivan, fokusiran na učenike, osetljiv na rodne razlike i marginalizovane grupe, i koji neguje međusobno poštovanje i miroljubiv suživot. Posle održanih nekoliko radionica na kojima su učestvovali učenici i profesori pomenutih škola kao članovi lokalnog tima, predložene su pojedinačne školske i zajednička lokalna akcija, koje će se realizovati do kraja decembra ove godine. Tehnička škola “23. maj“ iz Pančeva želi da se učenici, zahvaljujući školskoj akciji pod nazivom “Prosto ko pasulj“, upoznaju sa različitim kulturama: mađarskom, slovenačkom, srpskom, irskom i romskom kroz prezentaciju hrane, muzike i drugih aspekata kulture tih naroda i etničkih grupa. Elektrotehnička škola “Nikola Tesla“ organizovaće školsku akciju pod nazivom “Zajednica različitih“, čiji je cilj predstavljanje škole kao multikulturalne zajednice u kojoj se poznaju, razumeju i uvažavaju različitosti. Školska akcija Gimnazije “Uroš Predić“ nosi naziv “Različitost je vrednost“, a cilj je prevazilaženje stereotipa i predrasuda o drugima kroz bolje upoznavanje. Predlog zajedničke lokalne akcije nosiće naziv “Širom otvorenih očiju“, a za cilj ima upoznavanje različitih struktura lokalnog stanovništva sa projektom “Praktikovanje interkulturalnosti i interetničnosti u srednjim školama“, čime bi se promovisale vrednosti interkulturalnosti. Ovim aktivnostima pomenute škole su, kao i naša opština, započele obeležavanje Međunarodne godine interkulturalnosti za 2008. godinu. Peggi G. Praktikovanje interkulturalnosti i interetničnosti u srednjim školama U
KULTURNI CENTAR PANČEVA tel.013/346-579 www.pankult.org.yu HADERSFILD režija: Ivan Živković uloge: Nebojša Glogovac, Zoran Šušljik od 13. do 19. GLINENI GOLUBOVI režija: Robert Redford uloge: Robert Redford, Meryl Streep, Tom Cruise od 20.do 23. LAK ZA KOSU režija: Adam Shankman uloge: John Travolta, Michelle Peiffer, Christopher Walken, James Marsden od 24. do 26. VATRENI OBRAČUN režija: Michael Davis uloge: Clive Owen, Monica Bellucci od 27. do 30. ZAČARANA režija: Kevin Lima uloge: Amy Adams, Susan Sarandon, James Marsden od 27. do 30. FILM Pozorišna predstava PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ Ljubomir Simović Atelje 212 Beograd reditelj: Tomi Janežić igraju: Vlastimir Đuza Stojiljković, Dara Džokić, Renata Ulmanski, Isidora Minić, Jasna Đuričić, Boris Isaković, Branislav Zeremski, Nenad Ćirić, Miroslav Žužić, Nada Šargin i Svetozar Cvetković 17. u 19.30 Pozorišna predstava BROD PLOVI ZA BEOGRAD Danica Pajovič Atelje 212 Beograd igraju: Tanja Bošković, Gorica Popović, Sofija Juričan, Anita Mančić, Ljiljana Dragutinović, Petar Kralj, Nenad Ćirić, Aljoša Vučković, Svetozar Cvetković i drugi 28. u 20.00 SEĆANJE NA DUŠANA VUKAJLOVIĆA Učestvuju pisci iz Beograda i Pančeva Foaje 18. u 19.00 scena KNJIŽEVNEVEČERI RECYCLED SPACES Konstantinos tzimoulis Otvaranje izložbe: 12. decembra 2007. u 19:00 časova 12. 12. – 25. 12. 2007. 85. godina veslačkog kluba Tamiš Fotografije Otvaranje izložbe: 30. novembra 2007. u 19:00 časova 30. 11. – 09. 12. 2007. Vojvodina za sva vremena Ivanovo 2007. Ivanjička kolonija Otvaranje izložbe: 10.12.2007. 19h 10. 12. – 17. 12. 2007. Dečja prava – j ili l Inicijativa za inkluziju VelikiMali Otvaranje izložbe: 20. decembra u 19:00 časova 20. 12. – 10. 01. 2008. SEGMENTI Miroslav Prvulj Skulpture i instalacije Otvaranje izložbe: 17. decembra 2007. u 19:00 časova 17. 12.– 27. 12. 2007. 6 | | Broj 009 | Decembar 2007. Novogodišnji koncert MILICA TANASKOVIĆ - klavir, čembalo Na programu dela: J.Farnabya, F.Couperina, J.S.Bacha, W.A.Mozarta, P. I. Čajkovskog i S. Rahmaninova Dvorana 21. u 19.00 Novogodišnji koncert CUBA VIVO kubanska muzika Nastupaju: Jorge Emerike Rivera Legat – piano, Bogdan Đukić – violina i Katarina Jovanović – vokal Foaje 24. u 21.00 Božićni koncert DUO TIRMENŠTAJN Valentina Tirmenštajn – violina, Bojan Tirmenštajn – violončelo Gosti: Milica Tanasković – klavir i Maja Đokić - vokal Na programu dela: Baha, Hendla, Hajdna i dr. Crkva Sv. Karla Boromejskog 27. u 20.00 MUZIKA decembar 2007 galerija savremene umetnosti Foaje galerija dvorište QLINFO
VIZIJA URBANE EKOLOŠKE BUDUĆNOSTI Da li možete da zamislite Pančevo za 20, 50, ili 150 godina? Nebo, zemlju, vazduh, Tamiš, industrijsku zonu našeg grada? Da li će Rafinerija postati najveći free climbing centar u Evropi, ili će možda naši potomci biti mutanti sa po tri ruke i osam nogu? Evo prilike, Quick Look magazin realizuje projekat iz oblasti vizuelnog stvaralaštva i multimedije, pod nazivom “Take a look“. U okviru ovog projekta raspisan je konkurs na temu “VIZIJA URBANE EKOLOŠKE BUDUĆNOSTI“.U foajeu Centra za Kulturu 11. Januara 2008. Godine održaće se izložba pristiglih radova i dodela nagrada najboljim učesnicima. | Broj 009 | Decembar 2007. | 7
AMERICAN GANGSTER Glumci: Denzel Washington, Russell Crowe, Chiwetel Ejiofor, Josh Brolin... “American Gangster” (“Američki Gangster”) je zanimljivi triler, inače novi film Ridlija Skota (“Blade Runner”, “Black Hawk Down”, “Gladiator”, “Thelma and Louise”, “Alien”...). Ovaj film se vrti oko dva lika, Frenka Lukasa, inače lošeg momka (Denzel Washington), i Ričija Robertsa, glavnog pozitivca (Russell Crowe), čije živote paralelno pratimo. Ovo je kompleksna priča o korupciji, ali koja ima lagan tempo i koja cilja na to da vas navede na razmišljanje. Ukoliko tražite film pun akcije i jeftinog uzbuđenja, onda ovo definitivno nije za vas, jer ovaj film ipak ima za cilj da na jedan realističan način priča o nepoštenju, korupciji i sličnim stvarima u svetu u kome živimo. STARDUST Glumci: Charlie Cox, Claire Danes, Michelle Pfeiffer, Robert De Niro, Ian McKellen... “Stardust” (“Zvezdana Prašina”) je epska fantazija, ispunjena avanturom, uzbudljivim akcionim scenama i dobrim, neusiljenim humorom. Priča se vrti oko mladića Tristana (Charlie Cox), koji ide u potragu za palom zvezdom, kako bi devojci u koju je zaljubljen dokazao ljubav. Caka je u tome što je zvezda pala u blizini sela, ali sa druge strane zida koji predstavlja kapiju iz Engleske u čarobni svet Stormhold-a, gde su zvezde žive (Claire Danes) i gde, pošto je kralj preminuo, traje borba za vlast, a u celu priču će se još umešati i drevna veštica Larnia (Michelle Pfeiffer) i kapetan letećeg gusarskog broda (Robert De Niro). Film je veoma zanimljiv za gledanje, a gluma odlična, pa zaslužuje čistu preporuku. NO COUNTRY FOR OLD MEN Glumci: Josh Brolin, Javier Bardem, Tommy Lee Jones, Woody Harrelson... “No Country For Old Men” (“Nema zemlje za stare ljude”) je novi film Itana i Džoela Koena (“Fargo”, “Big Lebowski”...). Ovaj izuzetno napeti triler dešava se 1980. u zapadnom Teksasu i vrti se oko tipa koji živi u kamp prikolici (Josh Brolin) i koji jednog dana pronalazi kofer pun para, dok su u celu priču umešani i jedan sociopata (Javier Bardem), koji hoće taj novac, kao i šerif koji ga juri (Tommy Lee Jones). Film je veoma napet i često će vas držati u neizvesnosti, i predstavlja jedno od mračnijih kreacija braće Koen, dok je gluma odlična, pogotovo glavnog negativca. Ovo je jedna veoma nasilna i krvava priča koja nije za svakog, ali definitivno predstavlja jedno od najboljih ostvarenja ove godine! Lj.S. FILM 8 | | Broj 009 | Decembar 2007.
ko ni zbog čega drugog, onda zbog priča već “iskusnih” roditelja. Jer posle svake moje teorije o deci, govorili bi: “Videćeš kad postaneš mama”. E, i to se desilo. Doduše, Filip je malo poranio u odnosu na termin (ili možda medicina ne zna ni u 21. veku koliko zaista traje trudnoća) i, naravno, iznenadio nas, kao i većinu roditelja koji ostavljaju poslednji mesec trudnoće za renoviranje stana. Prosto je neverovatno kako me to nije nerviralo, osećala sam se opušteno kao nikada do tada. Jedino mi je bilo bitno da porođaj prođe onako kako treba. Onog trenutka kad sam ga ugledala i dodirnula shvatila sam koliko je to moćan osećaj biti majka. Na svetu ništa drugo nije postojalo u tom trenutku. Želela sam da je i moj dragi pored mene, da plačemo od sreće zajedno. Čekanje da izađemo iz bolnice mi se činilo duže od same trudnoće. Htela sam da Filip bude pored mene bez prestanka jer, pobogu, samo ja znam kada je gladan ili zašto plače. Konačno je moja mala porodica bila na okupu. Doduše, nije bilo kako sam zamišljala jer je kuća bila stalno puna, pomoć familije je ipak bila neophodna, a sve pod budnim okom babice Mile. Najbolji potez koji smo mogli da odigramo u prvih deset dana jeste da slušamo njene savete i strogo ih se pridrzavamo. To je donelo neverovatne rezultate. Svi nam kažu: “Ma srećni ste, imate dobro dete“, ali mi smo ubeđeni da to što se Filip sam uspava posle kupanja (a imao je tad osam dana života!) može da bude samo rezultat našeg pravilnog ponašanja. Jer samo mi znamo da ŽIVI KAKO OSEĆAŠ Od trenutka kad sam saznala da ću postati mama, znala sam da više ništa neće biti isto... A DEČIJIKUTAK 10 | | Broj 009 | Decembar 2007.
| Broj 009 | Decembar 2007. | 11 je “probao” i da bude nevaljala beba. Onda smo ušli u ritam i sve je bilo kako se samo poželeti može. Međutim, postala sam nestrpljiva: kada će početi manje da spava pa da se mazimo i igramo, kada će početi da ručka nešto konkretno, da sedi, da puzi, da hoda, i tako i dan-danas, kad ima šestnaest meseci, još uvek ima pitanja o tome šta je sledeće, a sve su slađe i slađe faze njegovog razvitka. Volim kada se smeje pa se i mi smejemo sa njim, volim kada spava pa ga tata i mama gledaju topeći se od miline kao u najgorim američkim sapunicama, volim kada mu se faca pretvori u znak pitanja kad vidi nešto novo (čitaj: interesantno), volim kada se naljuti na mene pa odmaršira u svoju sobu da gleda crtaće, volim ga pred spavanje, kada ga golog ljubimo dok se ne zaceni od smeha. Volim što sam mama i volim što je tata baš onaj koga volim. I sve što moram, ja hoću; i sve što treba, znam kako; i sve što poželim, sada znam da mogu. Svetlana Živković
12 | | Broj 009 | Decembar 2007. Junaka ove priče još samo jedan ispit odnosno film deli od sticanja diplome na odseku za filmsku i televizijsku režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Svoj prvi kratki igrani film „Inspiracija“ snimio je 1996. godine, a poslednji, pod nazivom „Šampion“, deset godina kasnije. Ukupno je snimio dvanaest filmova, a neki od njih su i nagrađivani. Film „Dobro poznata stvar“ iz 2003. godine prikazan je u zvaničnoj konkurenciji na Martovskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu, gde je dobio nagradu „Fondacije Ivana Kaljevića“ u kategoriji debitanskih ostvarenja. Godinu dana pre toga, ostvarenje „Strah“ je, na Prvom srbijanskom festivalu električnog filma u Beogradu, dobilo nagradu za najbolji zvuk. I dok za ovog tridesetjednogodišnjeg Pančevca prijatelji kažu da je neviđeni zafrkant, on priznaje da prema ljudima koji mu nisu bliski ima malo jači gard i da se teško otvara. Ipak, za čitaoce „Quick Look-a“ govori o svom profesionalnom, i malčice o privatnom životu. Dame i gospodo, prva klapa je pala i vreme je da upoznate Miroslava Miću Stamatova! PITANJA ZA ŠAMPIONA INTERVJU
| Broj 009 | Decembar 2007. | 13 ako i kada si se zainteresovao za režiju? Kada sam bio u prvoj godini Gimnazije sasvim slučajno sam otišao da pogledam ciklus Felinijevih filmova koji su bili prikazivani u Centru za kulturu. Tada sam doživeo kulturološki šok zato što sam shvatio da postoje i filmovi koji nisu mainstream i kakve sam do tada gledao. Počeo sam da se informišem i spoznao sam jedan novi svet. Doduše, priznajem da je tokom srednjoškolskih dana moje razmišljanje o režiji bilo naivno, tako da i ne čudi što sam pri prvom pokušaju da upišem FDU, pao već na prvom krugu. Tada sam shvatio da o režiji, zapravo, ne znam ništa i postao sam polaznik Centra za vizuelne komunikacije „Kvadrat“ u Beogradu. U ovoj filmskoj školi Svetlane i Zorana Popovića sam prvi put uzeo kameru u ruke i pokušao nešto sam da napravim. Moje znanje o filmu je postajalo sve veće i veće i tada sam bio siguran da ću, kad-tad, upisati režiju. U međuvremenu si studirao engleski jezik na Filološkom fakultetu. Od režije ipak nisi odustao i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu si upisao 2000. godine. Zanimljiva je priča kako se to dogodilo... Pa da... Naime, te godine je bilo reči da će prijemni ispit biti tek u septembru i tako sam se u junu zaposlio na Televiziji Pančevo. Računao sam da imam celo leto da se spremim i izađem na ispit, kad ono, samo što sam počeo da radim, saznao sam da je prijemni za dva dana! Bio sam u fazonu da odustanem, čak sam i povlačio dokumenta sa fakulteta i ponovo ih vraćao, i na kraju sam ipak otišao na prijemni, čisto da probam. Ispostavilo se da sam prolazio iz jednog kruga u drugi, misleći „pa, dobro, šta sad, spremiću prijemni kako treba sledeće godine“ i tako je to trajalo sedam dana. Na kraju, ta neopterećenost i opušenost su mi pomogle da upišem FDU i da budem prvi na listi. Ko su ljudi po kojima ćeš pamtiti studiranje na Fakultetu dramskih umetnosti? Na prvoj godini filmsku režiju mi je predavao Goran Marković. On je bio poprilično strog i distanciran, a studenti su imali zadatak da mu, iz časa u čas, tokom cele godine, donose scenario za film koji je, svako od nas, trebalo da snimi na kraju godine. Goran je stalno prepravljao ta scenarija, nikad nije bio zadovoljan i to nas je užasno frustriralo! Ali, na drugoj godini, svi smo shvatili da nam je on, zapravo, na taj način svima podigao kriterijume i naučio nas da razmišljamo. Ipak, reditelj koga možda najviše volim zbog stravične energije i potpuno iskrenog odnosa prema studentima je Miša Radivojević. Na prvoj godini mi je predavao scenario i pokazao se kao čovek koji izrazito voli film i tu ljubav nesebično deli sa svojim studentima. U novembru je u Centru za kulturu bila premijera tvog poslednjeg kratkog filma „Šampion“. Reci nam nešto više o svom poslednjem delu pred diplomski film. Film „Šampion“ je nastao kao rezultat fakultetske vežbe, na kojoj nam je zadatak bio da snimimo film koji će zadržati osnovnu situaciju Hemingvejeve priče „Ubice“, a žanr smo mogli sami da biramo. Ja sam odlučio da to bude vestern. Scenario sam napravio za nekoliko dana i nisam se previše držao Hemingvejevog teksta, a ključna razlika između moje i priče američkog pisca je dobrovoljno ubistvo i lekcija odrastanja koju bokser pruža dečaku. Inspiraciju za ovaj film sam pronašao u filmovima „Šejn“ i „Samuraj“, kao i u opusu Serđa Leonea. Pre nego što smo počeli sa snimanjem, neke scene iz „Šampiona“‘ sam čak i sanjao! Film je sniman u zimu prošle godine i to isključivo noću. Snimali smo ga šest večeri, što je dosta za jedan desetominutni film, a mogu da kažem da sam zadovoljan celokupnom ekipom sa kojom sam sarađivao. Svi su dali svoj maksimum i tako doprineli da ovaj film izgleda ne kao studentski, već kao film malo više produkcije. Pre godinu dana bio si prvi pomoćnik režije Darku Bajiću tokom snimanja njegovog filma „Na lepom plavom Dunavu“. Šta nam možeš reći o tom iskustvu? To je svakako značajno iskustvo, jer sve što si naučio na faksu sada treba da primeniš. Pored nekih zanatskih caka, meni je rad na tom filmu omogućio da naučim i to da se u ovoj zemlji moraš maksimalno boriti za svoj film. Jako je teško doći do svoje prilike i, kada ti se ukaže šansa, nikako je ne smeš prokockati. Snimanje filma je završeno u junu, a premijera se očekuje za dva-tri meseca. Stiče se utisak da je snimanje filma ubistven posao! Tako nekako. Rad na filmu je specifičan jer, ako si reditelj, prolaziš kroz različite faze. Dok pišeš scenario, ti si u kreativno-izolovanoj fazi. Potom sledi fizički i psihički najnaporniji deo, a to je snimanje na kojem ne sme da bude grešaka i gde moraš da imaš odgovor na svako pitanje. Posle snimanja sledi montaža koju ja najviše volim. Tada je period fizičke iscrpljenosti prošao, ali montaža može doneti i najveće razočarenje zato što se može K
14 | | Broj 009 | Decembar 2007. INTERVJU desiti da si neke odluke pogrešno donosio, ali više nema nazad. Rad na filmu zna da oduzme dve i više godine života, pa su pogrešne odluke pogubne! Koji filmski žanr te najviše interesuje i kakve bi filmove voleo da praviš? Mislim da je pogrešno ograničiti se na određeni žanr. Filmska umetnost je kao svemir i smatram da je za svakog umetnika bitno da pogleda što više različitih filmova kako bi izgradio sopstveni ukus i percepciju. Volim film koji je iskren, inteligentan, dobro napravljen i na koji emotivno reagujem, bez obzira na to kom žanru pripada. Čim te film podstakne da emotivno reaguješ, to znači da si u njemu pronašao deo sebe. Tako bih i ja voleo da režiram filmove koji bi imali navedene osobine, u kojima bi se prepoznavao deo autorstva, a ticali bi se malih, običnih ljudi sa sopstvenim dramama. Tokom 2003. godine bio si filmski kritičar “Pančevca’’, a tvoje kritike objavljivane su u okviru rubrike “Kinopesnica’’. Kao filmski kritičar, bio sam primoran i da gledam filmove koje inače ne bih gledao i malo sam istančao svoj ukus. Ono što me je uvek kopkalo dok sam se time bavio bilo je da li nekog domaćeg autora koji je napravio loš film treba da razapnem na krst ili bi, ipak, trebalo o njegovom delu nešto pozitivno da napišem, s obzirom na to da i sam znam kako je teško doći do prilike da snimiš film. Baš iz tog razloga smatram da nije dobro raditi istovremeno i kao reditelj i kao kritičar. U svakom slučaju, bilo je zanimljivo, a ja sam to shvatio kao hobi. Kada si već spomenuo hobi, mogao bi da kažeš šta voliš da radiš u slobodno vreme. Dosta surfujem po netu, jer volim da budem informisan i smatram da je to za posao reditelja veoma bitno: da osetiš kontekst i situaciju zemlje ili regiona u kojem živiš. Volim da idem na tenis i plivanje, a što se noćnog života tiče, volim tematske izlaske koji se sastoje od izložbe, projekcije ili predstave i žurke koja potom sledi. Koju svoju osobinu ceniš, a koju ne? Previše idealistički gledam na stvari i u tom kontekstu cenim iskreni odnos ljudi prema meni i trudim se da i ja budem takav prema njima. Voleo bih da sve stvari budu jasne i iskrene i zbog toga mi se sviđa što sam sačuvao taj dečački pogled na svet. Ne dopada mi se to što, zbog preterane potrebe da stvari uradim kako treba, često znam da budem pasivan, pa se ne odlučujem odmah na neku akciju, već temeljno promatram da li je to dobro ili ne. Koji dar bi voleo da poseduješ? Voleo bih da znam da čitam misli. Čini mi se da svaki reditelj ima u sebi dozu voajerizma (bez prljavih misli, molim ), pa se i meni tako često desi da posmatram ljude i, na osnovu njihove gestikulacije, u glavi zamišljam razgovor među njima. U kojoj epohi bi voleo da si živeo i zašto? U antičkoj Grčkoj. Pre svega, mislim da je tada bilo užasno opasno da uopšte živiš jer bi začas neko mogao da bane u tvoj polis i ubije te. Osim što je život bio drugačije vrednovan u odnosu na danas, mislim da je gomila ljudi koji su tada živeli, poput Sokrata, Platona, Eshila i drugih, bila mnogo pametnija od naših savremenika. Takođe bih voleo i da sam živeo u Parizu početkom XX veka, kada su se pojavile avangardne umetničke tendencije u Evropi i potpuno razbile dotadašnje stereotipe i konvencije u umetnosti. Koja je tvoja želja za zlatnu ribicu? Voleo bih da sam visok dva metra i težak sto kila, da sam najjači baja u gradu i da prebijem svakog ko me mrko pogleda! Adry
16 | | Broj 009 | Decembar 2007. SEX eko ko me ne poznaje, ili me ne poznaje dugo, nije bio u mogućnosti da sretne i doživi pravu galeriju likova koji su svojevremeno činili moju familiju. Time je ostao uskraćen za niz karakterističnih primedbi, dosetki i umotvorina koje su dotični povremeno “ispaljivali“ čineći moj život bogatijim za nova specifična iskustva dovodeći me u komične a ponekad i manje prijatne situacije. O dedi, legendi koja zaslužuje posebno mesto u ovoj rubrici, a bogami i “special edition“ na nekoliko stranica, neki drugi put; ovom prilikom se vraćam u prilično daleke dane detinjstva kada sam, jer još nisam išao u školu, imajući dosta vremena a nemajući previše izbora, potpuno koncentrisano pratio jedan od tadašnja (jedina) dva TV programa Televizije Beograd, pretka današnjeg Erteesa, na kome se – o praznika! – prikazivao neki film. Moja prababa, bez koje “Kino OkO“ nije moglo da prođe, stidljivo je okretala glavu u stranu svaki put kada bi se na ekranu ukazala neka slobodnija scena (pri čemu je slobodnija scena podrazumevala svaki kadar u kome je neko bar malo razgolićen, obnažen do pojasa ili se nedajbože tu muvaju neko dvoje koje se ljube i spremaju na bogznašta), mrmljajući nešto sa neodobravanjem. Ako bi se stvar malo zahuktala, znalo se i posegnuti za prekidačem na Ei Niš-u (daljinski u to vreme nije postojao, ili jeste, ali negde u daljini, kao što mu ime kaže) što mi je ipak davalo malo PORNO “Ovi naši već kad ne bi... Samo to puštadu...“ Jelena Florijan Soft-porno fimovi su bili preteča “pravih“ porno filmova i blaža varijanta zadovoljenja naših fantazija... N
| Broj 009 | Decembar 2007. | 17 vremena da “uhvatim“ bar delić zabranjene scene. Nešto kasnije, poseban spektakl predstavljali su domaći filmovi koji su, u ono vreme, svojom umetničkom slobodom toliko šokirali moju dobru prabaku da se nije libila da, nakon početnog komentara (vidi citat), ukoliko su dešavanja izmakla kontroli, dobrano ispsuje kompletnu filmsku ekipu i produkciju sa sve uredništvom na čelu, ljutito me terajući od prijemnika, sve uz optužbe da sam “namerno to hteo da gledam“ i kako bi bolje bilo “da se vatam škole“ u koju sam u međuvremenu krenuo. Vremenom, dok sam sve više vremena obitavao van kuće (a i škole) -a moja prababa za to vreme gledala svoj omiljeni žanr, ratne filmove u kojima je zdušno bodrila partizane (komunicirajući direktno sa televizorom, “tako, tako, bombe, to njima treba...“) protiv nemaca – otkrio sam tzv soft porno, filmove u kojima su eksplicitne scene bile česte, ali nažalost skrivajući suštinu i ostavljajući mašti da odradi ostalo, često i prekidajući radnju kada je bilo najzanimljivije. Jedan od filmova tog tipa je recimo bio i “Emanuela 2 – antidevica“, a prikazivao se u “Zvezdi“ ili “Vojvodini“, kao i većina takvih ostvarenja... Zatim je usledilo doba videorekordera i mogućnost iznajmljivanja VHS kaseta sa raznolikim sadržajima, otvarajući neslućene mogućnosti fanovima svih vrsta, te su tako konačno i do nas u obimnijoj razmeri stigli pravi porno filmovi, većinom krajnje treš provinijencije – “...šnela, šnela, JNA...“ ili „...špric mia Rudi...“..Da bi se došlo do kvalitetnog sadržaja, bilo je potrebno uložiti određeni napor... A onda, krajnje (ne)očekivano, u doba najvećeg i totalnog raspada sveopštih vrednosti u nas, postali smo najliberalnija zemlja na svetu po pitanju emitovanja svakolikih perverzluka i to direktno na TV-u! Razni programi su, pod kontrolom sistema, a u cilju zaluđivanja narodnih masa po principu “seksa i igara“, koristili najljigavije porniće sa odvratnim glumcima iz F-produkcije direktno u političke svrhe. Nekom se zalomila i fotomontaža, pa je silom prilika postao i glavni glumac, u ulozi koju nije ni sanjao da će odigrati... Da je moja prababa imala (ne)sreću da to doživi, Mira Furlan (koju je mrzela) bila bi joj čedna svetica. U doba tranzicije, pojavili su se i tajni porno-video klubovi, neregistrovani, samo za određeni krug obožavalaca u kojima je ponuda zaista bila raznovrsna, mada kopirana i piratska. Ipak, bilo je moguće iz vidno obogaćene ponude izdvojiti kvalitetne sadržaje. Dobar prijatelj, vlasnik jednog od njih, imao je običaj da, hvaleći svoj asortiman, kaže “Nije ti ovo Palma, nema laži, nema prevare, samo žestoko rokanje...“. Teško je proceniti kada je nastao prvi porno film, vrlo je verovatno da je još neki malo slobodniji prijatelj braće Limijer, odmah po snimanju “Ulaska voza u stanicu“ i “Radnika u krugu fabrike“, štrpnuo parče trake da tajno snimi mladu i lijepu asistentkinju, ali se za početak razvoja modernog porno filma uzima 1972. godina kada je snimljen “Deep throat“, na čijoj su premijeri bili mnogi poznati likovi iz tadašnjeg holivudskog establišmenta, uključujući i – naravno – samog Džeka Nikolsona. To je tada zaista bilo nešto posebno i nesvakidašnje. Kasnije je, kao i sve ostalo, postalo industrija, što naravno ima i svojih dobrih strana. Danas se kvalitetni porno filmovi, voleli ih vi ili ne, prave u vrhunskoj produkciji, sa dobrim glumcima, scenariom, kostimima, scenografijom, muzikom i ponekad ume biti pravi doživljaj pogledati ih, pogotovo u dobrom društvu. U specijalizovanim prodavnicama, odnosno seksi šopovima moguće je pronaći prava umetnička dela najnovije produkcije i različitih tematika, u zavisnosti od ukusa. Postoji i tamna strana priče, zdravorazumski i zakonski kažnjiva, u koju nikom ne bi preporučio da ulazi, jer, prosto, nije lepo, nije normalno a i nema potrebe – svaka strast, pa i najperverznija, može biti zdravo zadovoljena i samom ponudom na kablovskoj, trenutno se ističe kanal “Spice platinum“, još jedna stvar koja je kod nas daleko pristupačnija nego u razvijenijim zemljama gde za programe takve sadržine treba izdvojiti pozamašnu svotu na mesečnom nivou... Dobro je što kod nas nije bilo kablovske, onomad... Ne bih se baš sjajno proveo. Dominik Florijan Za početak razvoja modernog porno filma uzima se 1972. godina, kada je snimljen “Deep throat“. Danas se kvalitetni porno filmovi prave u vrhunskoj produkciji...
18 | | Broj 009 | Decembar 2007. a početku misije su bili modna kuća “Passage” i Miša Krstić, a sada su u tome uporni Dušan Ivanišević i Kulturni centar Pančevo. I jedni i drugi su imali za cilj da se očuva i neguje publika i stvara kontinuitet i uporište muzičke jazz scene.Vredna je pomena 1998. godina, kada je stvaran ambijent da se povrati interesovanje iz sedamdesetih, kada je ovaj grad imao Jazz klub i fanove sa reprezentativnim članskim kartama. U to vreme je Dom omladine organizovao seriju predavanja o jazz-u, uz nastupe eminentnih muzičara iz Beograda, kao i Pančevaca okupljenih oko Save Ramjanca. Obeležen je i rođendan Jazz kluba i nakon toga je Vladimir Mitrović, sa svojim saradnicima iz modne kuće “Passage”, uspešno inicirao osnivanje Jazz festivala. Eto primera kako je jedna privatna inicijativa stvorila uslove za nastanak prestižne muzičke manifestacije koja je učinila prepoznatljivim naš grad i učvrstila ga kao važno mesto gde se neguje jazz kultura. Nije ni čudo što Kulturni centar Pančeva, nakon uspešnih godina promovisanja jazz muzike, dobija podršku za organizaciju ovog festivala od Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu i drugih relevantnih sponzora i prijatelja. Pored vrlo odabranog, ovog puta, po mišljenju umetničkog direktora D. Ivaniševića, najkvalitetnijeg programa koji je zadovoljio sve ukuse (od tradicionalnog do modernog-elkronskog jazz-a), iznenađenje je bila sama publika, i to mlada urbana populacija. Te tri večeri su izgledale kao kulturološki fenomen. Priznanje zaslužuju i mladi koji su punili dvoranu i vrlo uspešno komunicirali sa izvrsnim muzičarima, od kojih se mora spomenuti legendarni kralj jazz-a Duško Gojković. Kulturni centar Pančeva je promovisao i monografiju posvećenu proteklim festivalima, a koja ostaje kao trajan dokument, artefakt, da podseća da ovaj grad prepoznaje vrednosti i da ume da ih čuva od sveprisutnog talasa “grandšouizma”. Na 10. jubilarnom Jazz festivalu su nastupili: Uroš Perić i Beogradski Big Band (Slovenija/ Srbija), Eivind Aarest trio (Norveška), Rob Bargad quartet (SAD/Austrija), Marko Đorđević i Sveti (SAD/Srbija), Magnus Mehl quintet (Nemačka), Jazz conenection (Srbija). Peggi G. LUDILO JAZZ-A Deseti, jubilarni JAZZ festival, koji je održan u toku tri izvanredne večeri (27. i 28. oktobra i 17. novembra), svakako zaslužuje da bude proglašen kao najuspešniji kulturni događaj ove godine u našem gradu. Dok ne ustanovimo takvo priznanje, evo nekoliko zapažanja. Jubilarni deseti jazz festival MUZIKA N foto: Dalibor Vinkić
ZZvom prilikom nije reč o zvezdi kakav je bio bugarski kavalista svetskog glasa Teodosi Spasov, niti je reč o, u ovom delu sveta, vrlo popularnom džezu ekstenziranim etno zvukom, već o ličnosti koja ima sledbenike kako u džezerskim, tako i eksperimentalističkim post-rok krugovima. Reč je o norveškom gitaristi Eivindu Arsetu. Nastupivši prve večeri, odmah posle zanimljive impersonacije Reja Čarlsa koju je priredio klavirista Uroš Perić, Eivind Arset i njegov trio su mnogobrojnu publiku, relaksiranu evergrin standardima, uveli u svet elektronske improvizacije, digitalnih semplova i klasičnog rok gitara-bas-bubnjevi instrumentarija tretiranog na uzbudljiv i inovativan način. Umetnika koji je svirao na albumima Di Di Bridžvoter, pa i samog Čarlsa, ovog puta smo, dakle, imali priliku da vidimo daleko od džez kanona, u slobodnoj formi, na skandinavskom području inače vrlo popularnoj, a koja ima korene u čikaškoj “avant-jazz“ revoluciji iz prve polovine devedesetih ili u skorijim solo projektima gitariste Nelsa Klajna, na primer. Arset i članovi njegovog benda kao uticaje navode gospel, folk pa i “Pink Floyd“. Eho ovakvih interesovanja se mogao čuti u polifoniji efekata i pulsirajućoj bas gitari, te elektronskim ritmovima, zanimljivo ukrštenim s vrlo delikatnim bubnjarskim deonicama. Arset svoju gitaru tretira kao potpuno nov instrument, presecajući kratke džez fraze prostornošću i vibracijama specijalnih efekata. Pančevačka publika je ove godine, na opšte zadovoljstvo, imala priliku da vidi nešto novo i jedinstveno. Uspešan nastup Eivinda Arseta dobar je signal organizatorima da će ovakva iznenađenja uvek biti dobrodošao dodatak programu festivala. Igor Mitić AJSKANDINAVSKA JAZZ AVANGARDA | Broj 009 | Decembar 2007. | 19 O Jubilarno izdanje Jazz festivala je uistinu imalo da pruži nešto čime će se ponuda izdvojiti od uobičajene, i to ne ekskluzivnošću koje nikad nije manjkalo, već žanrovskim izletom u nova područja, tj. podžanrove džeza kojih je, zahvaljujući kameleonskoj prirodi ove muzike, bezbroj.
22 | | Broj 009 | Decembar 2007. KOLUMNA Deda Mraze, sokole sinji, ne dozvoli, deko, da me besparica kinji, daj meni i mojima poklona trista, neka nam sreća u očima zablista. Dušmane pregazi svojim moćnim sankama, zabrani rad svim političkim strankama, podari hrane sirotinji i golji, neka u novoj godini svet bude bolji! A kada se umoriš, svrati na rakijicu, prijaće tvom crvenom i promrzlom licu, celog će te obuzeti beskrajna lepota, ali pazi kako voziš – NE BRŽE OD ŽIVOTA! eđutim, džabe – od njega ni traga ni glasa. Ali, izgleda, nisam jedini kome se nije javio. Svi mi se žale da ih Deda opasno kulira ove godine. Znači – verovatno je posredi kolektivna krivica. Danima već pokušavam da “provalim“ šta smo zgrešili i čime smo ga uvredili. Zato krenem polako da pretresam celu proteklu godinu, tražeći uzroke. U januaru smo poslušno izašli na izbore i glasali. Ali smo vladu dobili tek nakon pet meseci, dok su u međuvremenu nenamenski trošene pare poreskih obveznika. Aha!!! Možda je Deka ljut zbog naše apatije i nespremnosti da se suprotstavimo bezumlju i prostoti. Uh, to jeste veliki greh, ali to se dešavalo i ranije pa je on bio sa nama. ’Ajde, ni letos se nismo baš trudili da budemo dobri: neumereno smo uživali u jelu i piću. Ponašali smo se promiskuitetno i skidali se golišavi ne samo kada nam je bilo toplo. Vrućina nam je bila samo loš izgovor. Bili smo na Exit-u, verali se po planinama, vozali čamcem po reci, kupali u jezerima i morima, takoreći, uživali u svim ovozemaljskim telesnim nasladama. Igrali smo najlošiji fudbal na ovom delu zemaljske kugle, zagađivali smo vazduh i reke. Pecali smo i nosili kući više ribe nego što je zakonom dozvoljeno. A kao šlag na tortu je došao svinjokolj, kada smo krajem novembra bezdušno poklali pola miliona gica. A onda smo, opet, žderali čvarke i kisela kupusa, švargle i krvavice, leberke i kojekakve špecije spravljene od ove najpopularnije životinje u Serbalja. Pa, dobro, šta je tu tako strašno?! Mi se nismo promenili ni najmanje. Međutim, Deda Mraz izgleda jeste. Ili više nije sklon da prašta naše brljotine, ili je postao zatočenik zlih sila, ili je jednostavno počeo da se malo više druži sa onom babuskerom Karlom del Ponte. More, muka mi je i od njega! Kada bolje razmislim, matori uopšte i nije tako dobar kako ga Coca-Cola želi predstaviti. Kada malo zagrebem po sećanjima mog srećnog detinjstva, imam ja svašta loše kazati o njemu. Na primer, tek pošto sam progovorio, terao me je da se odlučim da li više volim mamu ili tatu. Znači, hteo je da ubaci razdor u moj srećni dom. O tome da sam morao da pevam neke bezvezne pesme njemu u slavu neću ni da pričam. I uvek je na neki volšeban način bio upoznat sa mojim tajnama i sitnim dečijim grehovima. Naravno, redovno me je ispitivao o njima. Kada bi onim svojim sitnim, plavim, prasećim očima začkiljio i pogledao me, osećao sam se kao da sam u 4. odeljenju SUP-a u ulici 29. novembra. Kasnije, kada sam malo porastao, primetio sam da čudno miriše, da ne kažem bazdi. Jedne godine je smrdeo na “Badelov“ konjak, sledeće na “Rubinov“ vinjak, pa na pivo, a devedesetih je počeo da vonja na one brlje, koje su kojekakvi kvazimajstori pekli i prodavali na pijaci! Zaključak je više nego jasan: Deda Mraz je alkos! A kada se samo setim koliko me je ucenjivao poklonima. Da bih dobio ono što sam poželeo, morao sam da znam matematiku, radim redovno domaći, slušam mamu i tatu, perem zube tri puta dnevno, idem u prodavnicu, bacam smeće, jednom rečju – da budem savršen. Kako su godine odmicale, ja sam bio sve bolji, a pokloni su bili sve mršaviji. Evo šta sam dočekao na kraju. Odbacio me je kao trinaesto prase, neće čak ni da se javi. E, pa, Deda, znaš šta... Sada si me jako iznervirao, isprovocirao i sada ću ti reći sve ono što godinama nisam: Deda Mraze, ološu belosvetski, slobodno mi udaraj bezbroj recki, srećan sam ja i bez poklona tvojih, sve dok je meni porodice i drugara mojih! Svima ću reći koliko puno piješ, irvase zlostavljaš i svoju ženu biješ, ovamo glumiš kako si mnogo fin, a svaki dan gutaš bar jedan bensedin! A kada se umoriš od svojih zlih dela, ti slobodno svrati i do moga sela, spremili smo ti masnih čvaraka i slanine, samo klopaj, Deko, dok te infarkt ne okine! I.K. DEDA, DEDA, BAŠ SI KRME!Evo, još samo desetak dana do nove, 2008. godine, a Deda Mraz se ne javlja. Uredno sam mu poslao spisak želja još krajem novembra, ali je dekica, po svoj prilici, ove godine nezainteresovan za mene. Čak sam mu i pesmicu napisao: м
ELEKTRONIKA I NJENI ZVUCI Zoran Dramićanin je DJ i producent iz Pančeva. Bavi se DJingom od 1999.godine, a produkcijom od 2002. godine. Zoran je sa četrnaest godina pokazao interesovanje za elektronsku muziku, kada je otkrio umetnike kao što su Joey Beltram, Advent, Surgeon, Plastikman, Slam i drugi. Sa šesnaest godina počeo je da izlai u klubove i navukao se na klupsku kulturu. Prvu opremu je kupio 1999. godine i počeo da pušta ploče. Posle nekoliko godina puštanja muzike u klubovima i radio stanicama širom Srbije, 2002. godine je počeo da producira muziku. Kako su se njegove producentske sposobnosti popravljale, počeo je da izdaje muziku za mnoge etikete, kao što su Whirlpoolsex Music (Nemačka) , Pornographic Recordings( Španija), Advanced Records(Engleska), F1 Recordings (Engleska), Relatives Records (Holandija) Dj Special Needs Records (Engleska) itd. U maju 2006. godine izašao je njegov prvi remiks za američkog tehno producenta Romana Zavodnija na etiketi F1 Recordings. Njegov DJ stil se zasniva na tehnu. Pušta sve stilove tehno muzike orijentisane ka pomeranju publike na podijumu za igru. Ove godine je počeo da producira minimal i elektro stvari koje su izdate od strane velike nemačke etikete Whirlpoolsex Music i španske Regular Recordings. RELEASES: V.A. - The 15 Porn Cut - Pornographic Records - 2005 Zoran - Bounce EP - Advanced028 - 2006 Zoran vs Human Tech - European Heat EP - Advanced028 - 2006 Zoran vs Ganez theTerrible - Space Cakes EP - TMM05 - 2006 Zoran vs Disteck - Dj Special Needs EP - Special005 - 2007 V.A. - Relatives Vol.3 - Relatives003 - 2007 V.A. - Collective Individualities - RegularDigi001 - 2007 REMIXES: Roman Zawodny - Mind Games EP - F1007 - 2007 Nanni Killa - Chaser EP - Advanced Records034 - 2007 UPCOMING RELEASES V.A. - Whirlpoolsex Music pres. Genau Richtig - WPSM015 http://www.myspace.com/djzorandramicanin www.myspace.com/djzorandramicanin www.discogs.com/artist/Zoran+Dramicanin booking: antje@whirlpoolsex.com
24 | | Broj 009 | Decembar 2007.
| Broj 009 | Decembar 2007. | 25
26 | | Broj 009 | Decembar 2007. va značajna manifestacija, osim što proizvođačima nameštaja pruža upoznavanje sa novim trendovima u drvnoj industriji i mogućnost procene sopstvene konkuretnosti, isto tako omogućava i posetiocima da budu u toku, oplemene svoj dom i učestvuju neposredno u samoj prodaji i kupovini, naročito zahvaljujući sajamskom popustu od 10% do 20%, u zavisnosti od proizvođača. Na sajmu je bilo predstavljeno oko 600 izlagača koji su prikazali najnovije trendove u oblasti proizvodnje i marketinga nameštaja, dizajna, kao i repromaterijale. Kako po broju izlagača i veličini izložbenog prostora, tako i po posećenosti, ovogodišnji sajam je oborio sve dosadašnje rekorde. Stotinu i pedeset izlagača iz dvadesetak zemalja pravi su dokaz da je beogradski Međunarodni sajam nameštaja prevazišao okvire regionalnog, i svrstao se u red evropskih sajmova. Naravno, ne smemo zanemariti i domaćine ovogodišnjeg sajma – “Forma Ideale“ – koji su istovremeno bili i generalni sponzor. Osim velikog asortimana koji su nam ponudili, moramo pomenuti i zanimljivost koju su kao generalni sponzori organizovali: manifestaciju dodele nagrada najkreativnijem mališanu povodom konkursa “Nacrtaj, oboj i osvoj idealnu sobu’’. Veoma zapaženo je prošao i njihov štand, ali i sam slogan koji je pratio ovog proizvođača – “Novo svetlo Vašeg doma“. Što se cena nameštaja tiče, bilo je šaroliko. Konkretno, za ugaone garniture bilo je potrebno izdvojiti od 32000 do 550000 dinara, za orman od 8000 do 46000 dinara, stolovi su bili od 5000 do 21000 dinara, dok je za jednu kuhinju neophodno od 18000 do 33000 dinara. Luksuzni nameštaj pravljen od bananine kore, morske trave i drugih, ne tako svakidašnjih materijala, doseže cene koje mu i priliče. Naravno, svaka roba ima svog kupca, tako da su i ovi eksponati završili u nekim domovima. Ono što svako sebi može da priušti jeste odlazak na Sajam, obilazak štandova i uživanje u samom gledanju nameštaja, zato toplo preporučujem svima koji nemaju tu naviku da sledeće godine obavezno posete ovu manifestaciju. Maja Stajić Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije, 45. po redu, i ove godine je prošao zapaženo i sa mnogim pohvalama. 45. Sajam nameštaja O NACRTAJ, OBOJI I OSVOJI IDEALNU SOBU ENTERIJER
OBUKA I POLAGANJE ISPITA ZA KATEGORIJE A , B , C i E Panèevo, Petra Bojoviæa 11 (bivša Lenjinova) tel. 013/354-180 mob: 063 237 966
ada je pao Berlinski zid, otvorila su im se vrata sveta punog novih mogućnosti. Putovali su sa jedne na drugu stranu globusa, tragajući za sobom i svojom inspiracijom. Put ih je konačno doveo u Belgiju i modu. Lukas je 2003. završio studije modnog dizajna na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Antverpenu i to uz Arona, koji ga je sve vreme podržavao. Dva brata su se uvek trudila da kroz rad izraze svoju ličnost i svoje stavove. Anarhija, oslobađanje, muzika i svakodnevica urbanog života njihove su inspiracije. Spajajući različita iskustva, oni kreiraju jedinstven stil. U potrazi za individualnošću, posvećuju se kreiranju garderobe za muškarce. Uravo je to sfera koja im nudi više izazova u okviru oblasti kojom dominiraju kolekcije za žene. Iako ne vole uvek iste stvari (Aron voli puding, dok Lukas uživa u ribljim štapićima), spaja ih ljubav prema modi. U svakom slučaju, oko jednog se potpuno slažu: živi život, inspiriši se, kreiraj i uživaj! Poreklom ste iz nekadašnje Istočne Nemačke i to iz grada koji se zove Karl-Marx-Stadt. Da li je to uticalo na vaš rad? Na koji način ste razvili interesovanje za modu? LM: Interesovanje za modu je zaista povezano sa našim detinjstvom. Odrasli smo u Istočnoj Nemačkoj, u komunizmu, i na nas je mnogo uticalo uniformisano oblačenje toga vremena. Individualizam i snažna ličnost nisu bili prihvaćeni u komunističkom sistemu u kom su svi pripadali zajednici i bili jednaki. Naravno da u ovakvoj vrsti sistema nema prostora za ispoljavanje individualnosti, čak ni putem različitih stilova odevanja. Upravo smo zbog toga postali fascinirani različitim životnim stilovima i različitom garderobom, koji su uspeli da se provuku u našu diktatorsku zemlju Istočnog bloka. Tako smo počeli da maštamo kako se oblačimo na različite načine. Osećali smo se drugačijim i nije nam se dopadalo da podržavamo jedinstvo. Počeli smo da otkrivamo sopstveni identitet. Ovo nas je vremenom učinilo jakim i naučilo da se borimo za ciljeve koje smo sebi postavili. Naše poreklo je u zaista velikoj vezi sa onim čime se bavimo danas, kao i sa konceptom našeg rada. Osnovna nam je ideja da mešamo različite stilove i pokušamo da spojimo nespojivo. Kao osnovu koristimo klasične komade kao što su prave klasične muške košulje, pantalone, mantili, sakoi itd. Upravo ti komadi reflektuju snažan stereotip „kancelarijskog“ izgleda, a ta je uniformisanost za nas veoma slična onome što smo imali u Istočnoj Nemačkoj: biti isti i ne iskakati iz reda. Ovo je centralna tačka naših kolekcija. Dodajući ovoj garderobi sportske elemente, izražavamo revolucionarnu energiju. U celini mogu da kažem da je inspiracija sivim kancelarijskim stereotipima u kombinaciji sa sportskim elementima u velikoj meri proizašla iz naše prošlosti, iz Karl-Marx-Stadt-a, istočne Nemačke i komunističke pozadine. Naravno, svake sezone postoje različiti izvori inspiracije koji nam omogućavaju da od svake kolekcije napravimo poseban izraz. Poslednja kolekcija bila je inspirisana tučom i borbom i, shodno tome, zvala se Fight. Svakoga dana moramo da se borimo za svoje živote i svoje snove, kao što smo u Istočnoj Nemačkoj morali da se borimo za individualnost i sopstvenu ličnost. Vaše prve misli kada je srušen Berlinski zid? LM: Prvog momenta nismo mogli da verujemo da je zid otvoren i da imamo šansu da uđemo u „raj“, makar na samo jedan dan. Nadali smo se da će „raj“ uskoro doći i u našu zemlju. Osećali smo se kao pušteni iz zatvora. Kada sada na sve to gledamo, vidimo da „raj“ ne postoji ni za koga. Ispričaj nam, molim te, više o svom dolasku u Antverpen i Akademiju. LM: Zbog svoje snažne želje da istražim svet, potrebe da promenim mesto stanovanja i želje da upoznam druge ljude i druge mentalitete, odselio sam se u Amsterdam 1997. U ovom revolucionarnom periodu svoga života otkrio sam veoma mnogo različitih načina i mogućnosti, te mi je postalo teško da odlučim kojim putem da krenem. Iz tog razloga sam krenuo na orijentacioni smer na Gerrit Rietveld akademiji u Amsterdamu. Želeo sam da steknem bolju i jasniju sliku o onome što želim da radim u životu. Upravo tada sam shvatio da želim da radim nešto što je vezano za modu. Nakon toga, proveo sam kratko vreme na Institutu za modni menadžment i dizajn u Amsterdamu, sve dok nisam osetio da sam spreman za veliki korak i izazov na Antverpenskoj akademiji. Četiri godine koje sam proveo na akademiji u Antverpenu bile su za mene odlična škola. Naučio sam mnogo o sebi i svojoj snazi, kao i o tome da se borim za svoje ideje i svoju kreativnost. Ovo predstavlja izuzetno dobru osnovu i upravo je ono što mi je potrebno u svakodnevnom poslu u modi. Sada imate svoju robnu marku, svoju kolekciju. Šta vas je opredelilo na taj korak i šta svojim radom pokušavate da pokažete? LM: Pokrenuli smo sopstvenu kolekciju jer smo osetili potrebu da se izrazimo putem ideje koju smo imali. Za mene kao dizajnera od osnovne je važnosti da komuniciram sa publikom jezikom kojim želim. Veliki je izazov u muškoj modi razviti novi stil i kreirati sopstvenu atmosferu u kojoj kupci mogu da učestvuju. Takođe želimo da ljudima damo mogućnost da vide nešto novo, savremeno i da učestvuju u našem izrazu iz sezone u sezonu. Naše kolekcije spajaju različite stilove i donose jedinstven osećaj koji se ne može svrstati ni u jednu kutiju stereotipa. One su izraz naše prošlosti i naših ličnosti, na njima se baziraju i, kao takve, usmeravaju ka publici. Dvoje vas je. Ko je zadužen za šta? Molim vas, objasnite nam proces Lucas & Aaron Mäthger Lukas i Aron su blizanci, osnivači modne marke L&A Mäthger. Rođeni su i odrasli u Istočnoj Nemačkoj (nekada znanoj kao DDR) u gradu koji se i dalje zove Karl-Marx-Stadt. K MODA 28 | | Broj 009 | Decembar 2007.
vašeg rada. LM: Mi smo Aron i Lukas, blizanci, i odlično je što radimo zajedno. Jasno smo razdvojili polja delovanja. Ja sam Lukas i vodim računa o celokupnom kreativnom delu, dok Aron preuzima na sebe kompletan menadžment i administraciju, od organizovanja fotografisanja do komunikacije sa distributerima i tome slično. Počinjemo tako što pronalazimo inspiraciju. Ovo radimo zajedno, jer nam je veoma važno da zajednički dođemo do ideje za atmosferu koju će kolekcija imati. Iz odabira slika, boja, tekstura, filmova i muzike kreiram okvire raspoloženja na kom će se kolekcija zasnivati. Ovo mi daje osnovu da napravim dobru strukturu i da se ne izgubim u procesu kreiranja. Nakon toga počinjem da kreiram siluete, u početku veoma grubo skicirajući rukom, da bih, zatim, počeo da radim na svakom komadu ponaosob i to do trenutka dok ne dođem do samih detalja. U međuvremenu tragam za odgovarajućim materijalima. Tada Aron počinje da radi na komercijalnom delu i razmišlja o načinu na koji ćemo kolekciju predstaviti kupcima i novinarima. Kada je kolekcija na papiru spremna, posećujemo fabrike i ugovaramo izradu prototipova. Novi dizajneri i modna idustrija – šta su teškoće, a šta izazovi? LM: Najveći je izazov kreirati tačan koncept svoje robne marke, a potom pronaći ugao u kom možeš zadobiti kupce. Ovo nije oblast mode u kojoj svi moraju da vole to što radiš, niti ti moraš da radiš samo ono što drugi žele. Upravo je to ono što je veoma dobro za nove dizajnere. S druge strane, postoje velike teškoće u preživljavanju u modnoj industriji zbog moći velikih komercijalnih brendova koji ti uvek stoje za vratom, znajući da mogu da proizvedu jeftinije od tebe i tako zarade više. Ovi brendovi imaju olakšicu i u tome što prodaju u sopstvenim prodavnicama. Ipak, apsolutno je moguće uspeti, ali treba biti koncentrisan i svestan svega što se oko tebe dešava. Kako vidiš modu u budućnosti? Kako vidiš sebe u svemu tome? LM: Moda u budućnosti sve više postaje prostor za igru, prostor u kom pojedinac ima mogućnost da izrazi svoje ideje, jasnije i ekstremnije. Nastavljam da izražavam svoja osećanja, jer sam siguran da ima mnogo ljudi sa kojima ih mogu podeliti. Tanja Beljanski www.ugledmagazine.com www.l-a-maethger.com | Broj 009 | Decembar 2007. | 29
van Srdanov je rođen 1992. godine u Pančevu. Plivanje trenira od svoje sedme godine. Interesantno je to što je plivanjem počeo da se bavi zbog problema sa astmom: doktori su mu preporučili plivanje i, po svemu sudeći, nisu pogrešili. I sam Ivan je u početku trenirao plivanje ne bi li umanjio zdravstvene probleme, međutim, nakon prvog takmičenja (tada je imao samo osam godina), shvatio je da je plivanje njegova velika ljubav od koje se neće lako rastati. Upravo ta ljubav bila je veliki podsticaj za dobre rezultate u karijeri. Kada smo ga pitali da li se seća prve medalje, kao iz topa je odgovorio da je to bilo na školskom takmičenju kada je bio u trećem razredu osnovne škole. Tada se takmičio protiv starijih i to ga nije omelo da osvoji svoju prvu medalju. Nakon toga su se uspesi nizali jedan za drugim, a ove godine je sve kulminiralo osvajanjem čak devet medalja na Vojvođanskom prvenstvu, održanom letos u Subotici, na kome je postao šampion na 400 metara slobodnim stilom. Pored toga, Ivan je treći u državi u disciplinama 800 i 1500 metara slobodnim stilom. Sve ovo ga svrstava među najbolje kadete u državi i čini ga velikim potencijalom pančevačkog sporta. Evo šta on kaže o sadašnjim rezultatima, planovima za iduću godinu i nekim jednostavnim, svakodnevnim životnim stvarima. Da li si zadovoljan postignutim rezultatima? Zadovoljan sam, međutim ima još mnogo prostora za napredak. Želim da budem najbolji. Ko je bolji od tebe? Marko Spasov. Međutim, mi ne plivamo isti stil. Koji ti je omiljeni stil i kako si se odlučio za njega? Prvo trener vidi šta ti najbolje ide na treningu i onda te polako usmerava. Ja sam na početku plivao leđno i to je trajalo neke 3-4 godine. Tek onda sam se usmerio na slobodni stil, i to je disciplina u kojoj želim da se dokazujem. Koliko često treniraš? Treniram svaki dan osim nedelje. Trenizi mi počinju u sedam uveče i traju nešto manje od dva sata. Pošto sam sada upisao srednju školu i svi časovi su mi pre podne, imam vremena da treniram svaki dan. Volim što je tako. Kada već pominješ školu, reci nam da li uspevaš da uskladiš obaveze u školi i sportu? Pa uspevam. Jeste ponekad naporno, ali nije tako strašno. A profesori? Da li ti ponekad progledaju kroz prste zbog aktivnog bavljenja sportom? (osmeh) Jeste, uglavnom su imali razumevanja za eventualne propuste u školi. Jedino nastavnica fizike u osnovnoj školi nije imala obzira. Ponedeljkom smo imali prvi čas kod nje, a ja sam često nedeljom imao takmičenja. I onda dođem kod nje na čas i ona mi “zune“ keca. Ali su profesori uglavnom korektni. Imaš li dobrih drugara među plivačima? Da: Miloš Milanović, Gligor Škrpan i ja smo “ekipa“. Sa Milošem sam i počeo da treniram, i, evo, to traje već osam godina. Lepo se slažemo i zabavljamo na treninzima. Da li imaš vremena za izlaske? Retko. Pošto treniram svaki dan, za izlaske mi ostaje samo subota. A devojke? Da li jure sportiste? Pa, onako... (smeh). Teraju me nekad da im pokazujem mišiće (smeh) i zovu sa nepoznatog broja pa ne mogu da “provalim“ ko je. Koji su ti planovi za narednu godinu? Ove godine sam bio na spisku za reprezentaciju, ali jedan dečko je bio malo bolji i nisam uspeo da uđem u reprezentaciju. To mi je veliki motiv − da naredne godine budem još bolji i da zaslužim mesto u reprezentaciji. Takođe želim da popravim treće mesto na državnom takmičenju i da ove godine postanem prvak. Naravno, uz sve to planiram da odbranim sve medalje osvojene na Vojvođanskom prvenstvu. A posle srednje škole? Želim da upišem DIF ili da dobijem stipendiju i nastavim školovanje u inostranstvu. U svakom slučaju, sport je ono što sam odabrao kao životni poziv. Šta bi za kraj poručio tvojim vršnjacima? Da ne puše i ne piju, da se ne drogiraju. Neka počnu da treniraju, jer sport, pored dobrog zdravlja, otvara nove mogućnosti i perspektive. A i veoma je zabavno. (smeh) Želimo ti puno uspeha u narednoj godini! Hvala, i ja vama želim isto. I.K. Od ovog broja Quick look magazina, pisaćemo o mladim sportistima u našem gradu, sadašnjim i budućim šampionima. Ovaj put naš gost je Ivan Srdanov, član Plivačkog kluba “Dinamo“. Povod za razgovor sa našim mladim sugrađaninom je činjenica da je u 2007. godini ostvario više nego zapažene rezultate koji su, nadamo se, nagoveštaj još uspešnije 2008. I MLADE NADE SPORT 30 | | Broj 009 | Decembar 2007.
| Broj 009 | Decembar 2007. | 31 ored branioca trofeja, Ivana Pribanovića iz Beograda, na turniru su učestvovali igrači iz Beograda, Novog Sada, Vršca, Smedereva, Požarevca, Čačka, Valjeva, Loznice, Ivanova i Pančeva. U veoma jakoj konkurenciji, pored prvaka države Zorana Svilara iz Novog Sada, i još četiri igrača koji se nalaze u prvih deset u državi, pobedu je odneo Marko Cvetojević iz Beograda, pobedivši u finalu Nenada Filipovića iz bilijar kluba “Duga devetka“ rezultatom 8:6. Kompletan tok finalnog meča prenosila je Televizija Pančevo,a novčane nagrade za turnir obezbedili su “Bilijar-pro“ iz Novog Sada, “Tehnomarket“ iz Pančeva i opština Pančevo. Bilijar klub “Duga devetka“ je uspešnom organizacijom ovog turnira zaokružio drugu godinu postojanja, u kojoj je zabeležen i uspešan nastup njegovih članova na prvenstvu države. U konkurenciji od preko sto igrača, naših sedam igrača je u prvih četrdeset, imamo desetog igrača u državi i još trojicu koji će nastupiti u mastersu koji se održava u Beogradu krajem decembra, i na kojem će učestvovati najboljih 32 igrača iz cele zemlje. Đ.P. DRUGO OTVORENO PRVENSTVO PANČEVA U BILIJARUDrugo Otvoreno prvensto Pančeva u bilijaru održano je 10. novembra u klubu “Devetka”, u organizaciji bilijar-kluba “Duga devetka“. Na turniru su učestvovala trideset i dva igrača. P
32 | | Broj 009 | Decembar 2007. NAVIJAČKIPOKRETI rganizovano navijanje datira još od početka šezdesetih godina. Pre toga, svuda u svetu stadioni su bili puni, ali jednostavno nisu postojali delovi tribina gde su se skupljali najvatreniji fanovi. Jedan od glavnih razloga nastanka navijačkih jezgara na stadionima je cena ulaznice. Po pravilu, na mestima iza golova karte su bile uvek jeftinije i dostupnije pre svega mlađoj populaciji i nižim društvenim slojevima. Mlađi posetioci, koji su iz nedelje u nedelju dolazili na ove delove tribina, polako su se upoznavali, zajedno provodili na utakmicama i postajali sve zagriženiji navijači. Engleska i Italija važe za kolevke organizovanog navijanja. Englezi su poznati kao statični navijači koji čitavu utakmicu provedu sedeći. I pored toga, oni jako lepo bodre svoj klub, prvenstveno zbog glasovnih sposobnosti i prevelike motivisanosti, ali i zbog akustičnosti stadiona i melodičnosti pesama. Sa druge strane, italijani su veći značaj davali vizuelnom delovanju navijačke grupe. Prve navijačke koreografije se pojavljuju u Italiji početkom osamdesetih godina. Hiljade balona, zastavica i najlona, praćenih raznim pirotehničkim sredstvima, krasile su stadione širom zemlje. Ovom vrstom navijanja impresionirali su čitavu Evropu i plasirali jedan novi trend bodrenja svog kluba. Uspešno odrađena i složena koreografija sama po sebi je pokazatelj veličine i organizacije jednog navijačkog pokreta. Na našim prostorima navijačke grupe počinju da niču u drugoj polovini osamdesetih godina. I pored nerazumevanja tadašnjeg komunističkog režima za ovakav vid organizacije, oni su uspeli da opstanu i kasnije budu podstrek nekim drugim momcima da oforme svoju navijačku grupu. Svaki veći navijački pokret bi trebalo da ima svoje prostorije, da redovno ide na gostovanja svog kluba. Grupa mora da ima svoju himnu, zatim prepoznatljivost po šalovima, kapama, majicama, zastavama, članskim kartama, kao i da organizuje bakljade, koreografije i ono što nije pozitivno − tuče sa protivničkim navijačima. Izuzetno je važno i da se sve to zabeleži video-kamerom ili fotoaparatom. Navijanje je, kako kod nas tako i u svetu, deo identiteta jednog navijača. Oni na jedan specifičan način doživljavaju pripremu za odlazak na stadione ili sportske hale. Odlazak na tribine, gde sa hiljadama ljudi dele ljubav prema klubu, navijači doživljavaju kao bežanje od svakodnevnih problema, kao pražnjenje i, pre svega, kao neverovatnu zabavu i provod. Stoga milioni ljudi širom sveta hrle na stadione i u arene, jer je tamo život lepši, makar na to kratko vreme. NAVIJAČI U PANČEVU Prvi navijački pokret u Pančevu osnovan je davne 1988. godine. Ta grupa navijača uglavnom je bodrila FK “Dinamo”. Udruženje sportista i sportskih navijača “Srpska Sparta” formalno postoji od 17. maja 2006. Od samog osnivanja “Sparta” je skrenula pažnju na sebe i svoje aktivnosti, kako navijačke tako i humanitarne. Pored neumorne podrške pančevačkim klubovima, momci iz ”Srpske Sparte” su prvi pokrenuli humanitarnu akciju prikupljanja novca za operaciju našeg sugradjanina Radoja Šulovića. ”Srpska Sparta” se razlikuje od klasičnih navijačkih grupa. Ova organizacija ima za cilj da, pre svega, spoji sportiste i navijače, da propagira sport, zdrav duh i maksimalno se zalaže za popularizaciju sporta kod mlađeg uzrasta. Nastavljajući tradiciju sokolskog pokreta, ”Srpska Sparta” stvara pozitivnu sliku o našem gradu i navijačkim pokretima uopšte. Momci su iz raznih krajeva Pančeva, sa Koteža, Tesle itd, a ima ih oko 200, i svako od njih mora da poštuje kodeks ponašanja koji su sami osmislili. Za sve one koji bi hteli da se priključe udruženju ”Srpska Sparta”, više informacija mogu naći na sajtu www.srpskasparta.org.yu. BENNY BLANKO FROM D BRONX. BLOG Grobari, Delije, Srpska Sparta, Junajted fors, Red firm, Taurunum Bojs i još mnogi drugi, nazivi su navijačkih grupa u našoj zemlji, a kojih ima sve više. Gotovo za svaku od njih se može reći da je ozloglašena.Tuče, krađe, vandalizam, huliganstvo, alkohol, droga, pa čak i pojedina ubistva vezuju se za određene navijačke grupe. Zajednička im je neizmerna ljubav, vernost prema svom klubu i posvećenost bez rezerve. O Pored neumorne podrške pančevačkim klubovima, momci iz ”Srpske Sparte” su prvi pokrenuli humanitarnu akciju prikupljanja novca za operaciju našeg sugradjanina Radoja Šulovića.
BOHEMIAN RHAPSODY rag je, naprotiv, toliko jedinstven, opušten, kulturan i otvoren grad, da svakome ko ga poseti ostavlja upravo ovakav osećaj dobrodošlice i topline. To je grad kojem ćete, ukoliko ga samo jednom vidite, poželeti uvek nanovo da se vraćate. Najjednostavnije objašnjenje ovog fenomena jeste: za pet dana, koliko obično traju organizovane turističke posete ovom gradu, nije moguće videti sve ono što Prag ima da vam pokaže. Tih predivnih pet dana služe samo da vas “navuku“ i nagoveste sve lepote kojima Prag obiluje i koje ponosno ističe, na svakom koraku, a zbog kojih ćete grabiti svaku narednu priliku da mu se vratite i nadoknadite ono što fizički niste postigli prethodnog puta. Za one koji to ne znaju, Prag je zvanično osnovan u 9. veku, a istorija mu je bila uzbudljiva i burna, praćena dinastičkim promenama, migracijama, ali i, više od svega, kulturnim razvojem. Najveću moć imao je u 14. veku, za vreme vladavine Karla IV, nekadašnjeg cara Svetog rimskog carstva i velikog poštovaoca prosvete i kulture. Zahvaljujući Karlovom zalaganju, Prag je bio prvi centralnoevropski grad koji je dobio svoj univerzitet (Karlov univerzitet, jedan od najstarijih u Evropi uopšte); on je započeo i zidanje jedne od najlepših gotskih katedrala – Katedralu sv. Vita, čije je građenje trajalo celih šest vekova, i od čije lepote i gracioznosti i danas zastaje dah; Karlo je podigao i čuveni Karlov most na Vltavi, koji i danas pleni lepotom i mističnošću, i za čiju se istoriju vezuju najraznovrsnije legende, najčešće o nesrećnim, silom razdvojenim, mladim ljubavnicima. Danas je Karlov most pešačka zona, pravi boemski dragulj, sa neizbežnim trgovcima najrazličitijim umetninama i suvenirima. Današnji Prag ima oko 2 miliona stanovnika, i još uvek iz svakog njegovog kamena, iz svake negove cigle, izbija patina i golemo istorijsko nasleđe. Za turiste je, za početak, najzanimljiviji obilazak starog dela grada, koji je, zapravo, podeljen na četiri manja “grada“ (Staromjestske namjesti, Hradčani, Nove mjesto, Mala Strana), i kojim se, ulicu po ulicu, može videti njegova cela istorija. Ceo taj stariji deo Praga, u koji spadaju i stari dvorac i današnji centar grada, zapravo je jedan veliki istorijski spomenik. Zaista je neverovatan podatak da na tolikoj površini ne postoji građevina mlađa od jednog veka, najviše ih je iz srednjeg veka, a ima i onih starih preko jednog milenijuma, a koje su očuvane u toj meri da biste rekli da su tek koju deceniju stare. Uostalom, na svakom koraku ćete videti i osetiti da Česi, Pražani, veoma cene svoje pretke i istoriju, da se ponose njima i rado ih pokazuju, bez obzira da li su to srednjovekovna katedrala ili crkva, Karlov dvor, prostorije za mučenje, tamnice, sinagoge, stare jevrejske četvrti, Trg Jana Husa − velelepni trg u samom središtu današnjeg centra grada, ili kuće u kojima su živeli i radili čuveni češki umetnici. Svakako najpoznatiji Čeh je Franc Kafka, čuveni genijalni pisac, sa čijim se imenom i delom u Pragu srećete na svakom koraku, počev od njegove rodne kuće u tzv. Zlatnoj ulici u Starom Pragu, preko Kafkine ulice u Malom Pragu, Kafkinog starog i novog muzeja kod Karlovog mosta, i sve do statue “Metamorphosis“, posvećene istoimenoj Kafkinoj priči, postavljenoj neposredno pored Stare sinagoge. Osim Kafke, jasno su istaknuta mesta na kojima su boravili i stvarali Albert Ajnštajn, Mocart, Franc List, Bedžih Smetana i mnogi drugi. Lepota Praga je najpre u detaljima. Svaka građevina, zid, most, svaka fasada je različita, nigde nema iste šare i ornamenta, a sve je, opet, ukrašeno, ali ukusno, i usklađeno s okruženjem. Ulice Starog grada su u kaldrmi i makadamu, a ulično osvetljenje su pravi starinski fenjeri, a ne ove naše obične, ružne, beživotne bandere. Detalja, zatim, ima na svakom koraku u vidu statua i figura, skulptura, mahom istorijskog (hrišćanskog) sadržaja, što nikako na umanjuje njihovu lepotu, jer su, kao i sve u Pragu, napravljene s merom i ukusom, bez nametanja i odskakanja od okoline. Samo onaj ko nikada nije bio u Pragu može pomisliti da su toliko ponavljane reči “Prag je jedini grad u kojem bih mogao/la živeti“ odavno izlizani kliše. P PUTOPIS 34 | | Broj 009 | Decembar 2007.
| Broj 009 | Decembar 2007. | 35 Čudan je podatak da je Prag jedan od gradova sa najviše crkava i katedrala u Evropi (neki očigledno zaludni ljudi su izbrojali da u Pragu danas ima oko 500 crkvenih tornjeva), a da se na poslednjem popisu gotovo 90% Pražana izjasnilo kao ateisti. Zato ćete u većini crkava, ma koliko one lepo izgledale, biti primorani da plaćate ulaz i/ili fotografisanje, jer im je taj novac gotovo jedini izvor prihoda. Osim religioznih motiva, često će vas iznenaditi na prvi pogled bizarne statue i figure, na najmanje očekivanim mestima: najnoviji praški televizijski toranj je poznat, osim po svojoj veličini, i po figurama crnih beba koje se po njemu “penju“; na fasadi jedne od biblioteka će vas iznenaditi statua dečaka koji sedi i igra se sa avionom od papira – kako smo saznali, to je „ostatak“ nekadašnje umetničke izložbe koja se Pražanima toliko svidela da su odlučili da dečaka zauvek ostave na zidu; nemojte se izenanditi ako na klupi ispred nekog hotela u centru grada sedi bronzani starac i kao da vas poziva da mu pravite društvo. Osim što će vam ponuditi nezaboravno kulturno-istorijsko “uzdizanje“, Prag je blagonaklon i onima sklonijim modernijim vidovima zabave. U novijem delu centralnog Praga naći ćete sve poznate svetske brendove, od mode, preko izdavaštva, do lanaca restorana. Šoping u Pragu može biti zanimljiv, naročito jer su cene nešto niže nego u Beogradu i Srbiji. Malo razočaranje jeste noćni život, koji je, slobodno možemo reći, na veštačkim plućima: svi barovi se u Pragu zatvaraju već u 23 h, ali to današnjim “city break“ turistima neće toliko smetati, jer ste posle celodnevnog pešačenja inako slabo raspoloženi za noćni provod. Na kraju, teško je dati neki zaključak o Pragu, a ne ostati nedorečen. Češka je, kao i “lijepa naša“, preko revolucije raskrstila sa jednim i dočekala novi, demokratski poredak. I Česi su prežveli bolan period tranzicije, o kojem najrečitije govore napuštene, sablasno prazne fabrike i očigledna dominacija krupnog kapitala. Ali Češka je postala moderna država, a Prag moderan evropski grad, grad-uzor, možemo slobodno reći. Ako ni zbog čega drugog, u Prag uvek valja otići ukoliko želite da naučite nešto, naročito ponešto o odnosu prema istoriji, ali i još važnije – o odnosu prema budućnosti. Ivana Popa P.S: U Pragu nema praške šunke. Nadamo se da ćemo u Parizu naći parizer.
NARODNA BAŠTA U PERIODU OD 1829. DO 1905. GODINE akon osnivanja 1829. godine, Narodna bašta je prepuštena na brigu, ili bolje reći nebrigu Magistrata i biva zapuštena. Tako je bilo sve do 1899. godine, kada je u Pančevu osnovano Društvo za negovanje parkova. Tada se ponovo pristupa uređenju Narodne bašte i vraćanju njenog prvobitnog sjaja. Obnovljena je vegetacija, popravljene su klupe, postavljene su kante za otpatke, izbušen arteški bunar kako bi posetioci parka pili kvalitetnu vodu i podignut javni nužnik sa odvojenim prostorijama za dame i gospodu. Uklonjena je prvobitna dotrajala volijera, pored koje su još davne 1852. godine promenadnu muziku slušali car Franc Jozef, knjaz Aleksandar Karađorđević i komandanti beogradske tvrđave Huršid Paša i Behim Mehmed Paša. Na tom mestu je podignut novi muzički paviljon sa podijumom izdignutim u odnosu na površinu parka. Izvršena je rekonstrikcija objekta gostionice-poslastičarnice, kao i adaptacija objekata za smeštaj alata i osoblja koje je održavalo i čuvalo park. Osim centralnog platoa, oformljeno je i pet manjih platoa na različitim stranama parka. Staze su iznova zasute rizlom i mlevenom ciglom. Park dobija i tri nova ulaza: dva iz pravca ulice Miloša Trebinjca i jedan iz pravca današnje Prvomajske ulice. Da bi se tako uređena i obnovljena Narodna bašta sačuvala od pasa lutalica, krupne i sitne stoke i živine, i od gradskih skitnica i propalica, park je ograđen. Ograda parka duž ulice Miloša Trebinjca i Prvomajske bila je podignuta u kombinaciji opeka–kovano gvožđe. Zid od opeke bio je visine jednog metra, a na svakih 4–5 metara bili su izidani stubovi visine 2,5 metra. Sve kapije su bile od kovanog gvožđa i u kasnim satima su zaključavane radi zaštite parka. Tako uređena, Narodna bašta je u to vreme bila najlepši park u Banatu i jedan od najlepših parkova u Austrougarskoj monarhiji. VELIKA POLJOPRIVREDNO INDUSTRIJSKA IZLOŽBA U NARODNOJ BAŠTI I tako dolazimo do 1905. godine, kada je Pančevo iskoristilo priliku da celom svetu pokaže šta u njemu sve postoji i koliko su pančevački industrijalci i poljoprivrednici vredni i umešni. Te godine u Narodnoj bašti organizovana je velika poljoprivredna industrijska izložba. Ciljevi izložbe bili su: promovisanje zanatlijskih proizvoda i industrije našeg grada, uspostavljane čvršćih ekonomskih veza sa Balkanom i Evropom i “zdravo“ konkurisanje gradovima u okolini, koji su ranije već organizovali izložbe ovog tipa. Ova izložba je, po uspešnosti i posećenosti, bacila u senku i izložbe u mnogim evropskim metropolama tog vremena. Za tu priliku u parku je podignuto devet paviljona i desetak objekata, u kojima su bili postavljeni izložbeni eksponati. Organizatori izložbe su išli čak toliko daleko da su ispred privrednog paviljona napravili brdo, a ispred ribarskog paviljona veštačko jezero! Tako preuređena, Narodna bašta je novim sadržajima svim posetiocima pružala veliki užitak. Izložbu je posetilo skoro sto hiljada posetilaca. Od celokupne organizacije koristi su imali i grad i gradski hotelijeri, železničari, brodari, gostioniočari, fijakeristi, takoreći svi oni koji su gostima Pančeva mogli da ponude bilo kakvu uslugu. Održavanje velike izložbe bilo je pravi primer dobrog ulaganja, na koji i danas možemo da gledamo sa puno poštovanja. Primera radi, samo je od PRVI I JEDINI PARKU PANČEVU Narodna bašta (drugi deo) U prošlom broju magazina bavili smo se osnovnim informacijama vezanim za nastanak našeg najvećeg parka. Takođe smo vam predstavili i istorijat pančevačkog rasadnika, bataljonske barutane i gradskog strelišta, koji bi, zajedno sa postojećim parkom, trebalo da čine jedinstvenu zelenu površinu sportsko-rekreativnog karaktera. PANČEVO N Veliku industrijsko - poljoprivrednu izložbu koja je održana u Narodnoj Bašti 1905 godine, posetilo je oko 100.000 ljudi. To je isto kao kada bi sada u posetu Pančevu došlo 400.000 ljudi. 38 | | Broj 009 | Decembar 2007. P A N ^ E V O ELENILZ O
| Broj 009 | Decembar 2007. | 39 prodatih karata za izložbu prikupljeno šesnaest hiljada zlatnih kruna. Tolika količina novca bila je dovoljna da se 20 godina unapred obezbede primanja za osoblje koje je brinulo za uredno održavanje parka i njegovo uređenje, kao i za podizanje i održavanja ostalog zelenila u varoši. Vremenom su paviljoni uklonjeni, jezerce prošireno i premošćeno drvenim mostićima, a na prostoru nekadašnjeg poljoprivrednog paviljona izgrađena su tri teniska igrališta za potrebe novoosnovanog teniskog kluba “Laun“. Jezero su članovi kluba naselili labudovima i utvama zlatokrilima, koje su predstavljale maskotu i simbol grada Pančeva. PARK U PERIODU OD 1905. DO 2007. GODINE (glupost je neuništiva) Narodna bašta je sve do 1914. godine uredno održavana, ali i sve manje posećivana. Za vreme Prvog svetskog rata park su najčešće posećivali bolesnici iz obližnje bolnice i austrougarski vojnici, koji su park povremeno koristili kao prostor za logoravanje. Između dva svetska rata nastavilo se sa daljim uređenjem i održavanjem parka koji je u tom periodu dobio električnu struju. Uklonjeni su preostali paviljoni i objekti i na njihovim mestima su zasađeni travnjaci. Drugi svetski rat je Narodnoj bašti doneo novo, tužno ruho. Služila je kao gubilište antifašista i rodoljuba koji su u parku bili vešani. Nakon rata, usled neracionalnog i bezumnog upravljanja parkom i nebrige građana, nestale su sve kapije, pokradena sva cigla ograde, jezerce isušeno, mostići porušeni, teniski tereni zatravljeni, a na kraju su ukljonjeni i objekti teniskog kluba “Laun“ kao recidivi prošlosti. Ono što je nekada bilo ponos Pančeva postalo je njegovo ruglo i sramota. Na prostoru parka jizgrađena je velika trafo stanica. Čak je u okviru parka, za potrebe jednog visokog privrednog funkcionera, podignuta kuća sa uredno ograđenim dvorištem. Na svu sreću, kuća je trajala desetak godina, koliko je funkcioner bio na funciji. Tek 1965. godine ponovo se pristupilo uređenju Narodne bašte. Rekonstrukcija nije vršena planski i dugoročno, već se pristupilo akcijaškom sistemu uništenja vrednog spomenika kulture. Uništena je volijera i preostala ograda. Arteški bunari su zatrpani, a izvršena je i svojevrsna “sanitarna“ seča biljnih vrsta koje su mogle biti prirodni spomenici grada Pančeva. Da ljudska glupost i nepažnja nekada nemaju granica, pokazuje i činjenica da je kroz Narodnu baštu postavljen gradski kanalizacioni kolektor. U park su postavljeni uređaji, instalacije i objekat jedne od najvećih gradskih fekalnih crpnih stanica. Gradski planeri se nisu na tome zaustavili, već su nedaleko od fekalne stanice podigli fontanu koja se nakon par godina služenja svojoj svrsi, pretvorila u najveći kontejner u parku. Tako je bilo sve do današnjih dana. A kako Narodna Bašta izgleda danas? U parku ima veoma mali broj korpi za otpatke. Osim glavnih betonskih staza ne postoji nijedna uređene staza za šetanje, nijedna česma ne radi, a javni toalet godinama nije u funkciji. Nije ni čudo što je, umesto prostora za rekreaciju i razonodu, Narodna bašta postala samo prečica i tranzit iz centra grada ka Strelištu i Vojlovici. I tako... Ispričali smo vam priču o prvom i jedinom pančevačkom parku, od njegovog nastanka pa do današnjih dana. No, mogli smo ovu priču i drugačije ispričati. Rađanje, život jednog parka i njegova istorija jesu koraci kroz njega, poljupci, velike životne odluke, broj postignutih golova, isplakanih suza, sastanci, rastanci, ljudi koji dolaze, prolaze i odlaze. A park bi trebalo večno da traje. I.K. U narednom broju: Narodna bašta za 21. vek - četvrta rekonstrukcija
40 | | Broj 009 | Decembar 2007. aista, kako prosečnom čoveku može biti jasno, kada vozači ovih vozila ne štede ni sebe ni automobile od najtežih napora i iskušenja. Nije svakome lako da shvati džipadžiski slogan “Što gore to bolje”. Tradicionalna Borska džipijada u organizaciji džip kluba “Vilis” iz Bora održana je 22. i 23. septembra 2007. godine na predivnim terenima planine Crni Vrh, Dubašnice i Borskog jezera u mističnim pejzažima istočne Srbije. Vekovni mir ovih idiličnih predela dva dana je narušavan grmljavinom snažnih motora i poklicima uzbuđene publike. Subota 22. septembar 2007. godine Tridesetak terenskih vozila iz jedanaest klubova iz Srbije okupilo se toga dana ispred studentskog doma u Boru. Kolona je krenula u promotivnu vožnju ulicama Bora, izazivajući veliku pažnju stanovnika. Nastavak puta za selo Mali Krivelj odmah je podigao nivo adrenalina svih takmičara koji su iskoristili prvu priliku da siđu sa “omraženog” asfalta i zagreju sebe i svoje metalne ljubimce vožnjom kroz potok i šumu. Odmah se videlo da će borba za plasman biti žestoka i neizvesna do samoga kraja. Doček učesnika džipijade u Malom Krivelju sa izvanrednim lovačkim ručkom bio je za pamćenje. Siti i dobro osveženi, vozači su nastavili karavansku vožnju kroz guste šume i planinske rečice, ne propuštajući ni jednu šansu da provere svoje mogućnosti i izazovu ostale na neobavezno takmičenje. Situacija se izrodila u takmičenje pre takmičenja, a neizvesnost po pitanju onoga što ih čeka na odredištu i same takmičarkse staze rasla je iz časa u čas. U dubokoj jaruzi obrasloj ogromnim bukvama, kroz čije su se krošnje jedva probijali zraci popodnevnog sunca, pružala se staza za trku terenaca, oivičena žutim trakama. Naše prvobitno oduševljenje zamenila je zabrinutost dok smo analizirali stazu dužine četiri stotine metara. Zamka organizatora se upravo i sastojala u tome da se najduži deo trke prvoga dana vozi kroz raskvašen i glibovit teren, kroz drveće koje otežava kretanje. Naravno da je ovakva trasa izazvala radost svih učesnika i čuđenje posmatrača. Posle probne vožnje trka je počela, i to u tri kategorije: prva kategorija do 2000 kubika, druga od 2000 do 3000 kubika i treća, “teška” kategorija, preko 3000 kubika. U prevelikom žaru takmičarsko-adrenalinske borbe, vozač narandžastog ”suzukija” na trenutak gubi kontrolu nad svojim vozilom, udara u drvo i prevrće se na bok. Nakon srećnog ishoda i nevelike štete, ”suzuki” nastavlja trku. Posle prolaska još nekoliko vozila, staza je bila toliko razrovana da su počela zaglavljivanja. Uz velike napore svih prisutnih izvlačenje zaglavljenih je uspelo. Kolege se nikada ne ostavljaju u nevolji. Shvativši da se ovom raskopanom stazom ne može dalje voziti, Z KO KOLIKO IZDRŽI I MOŽE AVANTURA Dobro došli u svet beskompromisnih i hrabrih momaka i devojaka − u društvo vozača terenskih vozila, to jest džipadžija, kako oni sebe vole da nazivaju. Borska džipijada, čudan svet zaljubljenika u prelepe predele Srbije, svet zanimljivih i naoko “uvrnutih” ljudi. Kolege se nikada ne ostavljaju u nevolji.
| Broj 009 | Decembar 2007. | 41 organizatori su počeli sa pripremom rezervne, koja je samo za nijansu bila lakša od glavne. Ni na novoj trasi nije moglo proći bez teškoća, ali zar nismo ovde došli zbog toga?! Pošto su svi takmičari provozali svoj krug, formirali su kolonu I, za par časova noćne vožnje, preko planine Dubašnice, stigli u dečije odmaralište ”Savača” pored Borskog jezera. Naši domaćini su se potrudili da bude veselo do ranih jutarnjih časova, uz već čuvenu parolu Borskih džipadžija: “Ko koliko izdrži i može”. Nedelja 23. septembar 2007. godine Beskompromisni vozači moćnih terenaca sabirali su utiske iz predhodnog dana. Niko osim organizatora nije znao ni kuda idemo, ni kakva nas iskušenja očekuju, sve dok se nije stiglo na jedno od okolnih uzvišenja, za koje se ispostavilo da je, zapravo, retko pošumljena, nekadašnja deponija jalovine iz obližnjeg rudnika. Dakle, to je to! Tema današnjeg izazova je prašina i to veoma sitna. Kakav kontrast u odnosu na jučerašnji dan, kada su džipovi propadali kroz lepljivo, gusto blato. Posle probne vožnje kroz ovaj polupustinjski predeo, počelo je finale dvodnevnog nadmetanja najboljih srpskih vozača džipova. Borska džipijada ne trpi takozvane “gradske terence” koji se odlikuju pre svega “našminkanim” izgledom, a koji, čim siđu sa asfalta, pokazuju totalnu nemoć. Na ovakva nadmetanja dolaze ljudi koji su pre svega sposobni i uvežbani da za stvarnu borbu protiv prirodnih nepogodnosti. Posle završetka drugog dana takmičenja, povratak u bazu na Savači kroz lepe, šumovite predele, iskorišten je za još malo vožnje u slobodnom stilu. Dodela pehara i medalja pobednicima, kao i zahvalnica svim učesnicima, bili su lep završetak još jedne uspešne Borske džipijade. Goran Stojković | Broj 009 | Decembar 2007. | 41 foto: Goran Stojković
MEĐULJUDSKI ODNOSI #3/6 Piše: R. Nikolić Bontonolog sa međunarodnim renomeom Nikada nećete imati prave i iskrene prijatelje ako ih pokušate steći skretanjem pažnje na sebe i terajući ih da Vam se dive. Obrnut proces je pravi put za sticanje novih prijatelja. Čuveni psiholog Alfred Adler, u svojoj knjizi “Šta život treba da znači”, rekao je: “Baš onaj čovek koji ne pokazuje interesovanje za probleme bližnjih ima najviše problema u životu i nanosi najviše boli ljudima. Od takvih ljudi potiče svo ovozemaljsko zlo”. BONTON amislite čoveka koji se, izlazeći iz stana, ovako ponaša: “Dobro jutro, komšija. Kako vam je supruga danas, je li malo bolje?”, ili: “Gospođice Aleksdandra, jeste li se pripremili za ispit koji vas očekuje ovih dana?”, ili: “Komšinice, kako Vaš zub danas? Pozdravite mi komšiju i recite mu da nisam zaboravio dato mu obećanje” i tako redom. Nije čudo ako takav čovek bude omiljen među komšijama. Niko ne bi mogao prikriti privrženost i simpatije prema takvom čoveku. Jer svako od nas, bilo da se radi o pekaru, direktoru ili spremačici, voli da mu se ljudi dive, uvažavaju ga, ili, poput ovog komšije, pokazuju interesovanje za njegovo zdravlje. Zamislite situaciju da Vam priđe čovek koga poznajete, a niste baš nekakvi prijatelji, i kaže Vam: “Puno Vam hvala za čestitku koju ste mi uputili za rođendan. Nisam se nadao, jer nisam uopšte znao da Vi znate kada mi je rođendan”. Da i ne pominjemo ako uz sve izgovoreno doda: “Znate, Vi ste jedini koji mi je čestitao rođendan pa sam Vam utoliko zahvalniji”. Ne možete znati koliko ljudima znači takva pažnja. Taj čovek će Vam ostati večiti prijatelj. Svako od nas je sklon da pokaže interesovanje za prijatelje i poznanike samo onda kada ga i oni pokazuju za njega. Zato tražite savet iako vam nije neophodan, jer će ga tako poverenje koje mu ukazujete naterati da Vas zavoli i pridobićete njegovu naklonost. Ako Vam je stalo da imate samo pažljivog slušaoca, a ne i sagovornika, onda ćete izgubiti prijatelja. Morate imati u vidu da svako voli da bude saslušan i da vodi glavnu reč. Svaki čovek je sklon da priča o sebi kako bi se pravio važan i pred sobom i pred drugima. Sećam se jednog čoveka koji je par sati pričao, ne dozvoljavajući mi da dođem do reči. Tog dana smo se upoznali pa smo konstatovali čak i da smo komšije. Videvši da uzaludno pokušavam nešto da kažem, odlučio sam da slušam, jer mi drugo nije preostalo. Godila mu je moja pažnja pa mu je to dalo podstreka da još više priča o svemu i svačemu. To je za njega bio izuzetan kompliment, što se videlo u njegovom ponašanju, a meni nije smetalo, čak mi je godilo što se tako prijatno oseća. Na njegovo insistiranje, obećao sam da ćemo se još koji put sresti i ovako slatko popričati. Na kraju mi je rekao da mu je bilo veoma prijatno u mom društvu i da ne pamti kada je imao tako dobrog sagovornika. Nisam mu uspeo objasniti da nisam bio nikakav sagovornik jer nisam ni učestvovao u razgovoru. Tako sam stekao još jednog prijatelja, jer me je već sutra nazvao telefonom, sa željom da se vidimo i ponovo popričamo. To bi se moglo nazvati oblikom sticanja novih prijatelja, bilo u privatnom životu ili poslovnim odnosima. Kažu da je najlakše onim ljudima koji se lako upuštaju u prepirke, jer im ova vrsta pražnjenja donosi dobar san. Zamislite kako bi svet izgledao kada bi svi ljudi, pripremajući se za dobar san, tražili žrtvu za svađu, a da i ne pominjemo kako bi izgledali brakovi kod onih koji, nekim slučajem, nisu uspeli na brzinu naći protivnika. Za svađu je uvek potrebno dvoje, a Vi nemojte biti drugi. Pa niste u parlamentu. Zar nije lakše reći: “Znate, ja mislim da je nesporazum nastao nečijom krivicom, a mi ćemo, kao ljudi, pokušati da nađemo gde je greška. Hajde da još jednom analiziramo stvar. Možda ja grešim?” Budite sigurni da će Vaš sagovornik promeniti ton i da će priznati grešku koju, zbog ponosa, kao ljudsko biće, ranije nije hteo priznati. Znači, ako ste i sami spremni priznati grešku, iako je niste ni napravili, i Vaš sagovornik će je priznati, jer ste mu Vi nametnuli takav ton. Normalno, to ćete učiniti nakon što ćete ga pažljivo saslušati. Imajte u vidu poznatu japansku poslovicu: “Popusti da bi pobedio”. Ako imate tu sposobnost da pažljivo saslušate čoveka, makar on bio i sa mnogo manje vrlina, nikada nećete imati problema sa ljudima, a u svakom društvu ćete biti rado viđeni. Uostalom, verovatno ste čuli da mnogi ljudi odlaze psihijatru da bi se olakšali iznoseći svoje probleme, jer znaju da će ih saslušati. Gospodin Hauard M. Helpern napisao je knjigu o tome kako se najlakše osloboditi prijatelja i izgubiti ga za uvek, i u kojoj, između ostalog, kaže: “Želite li da Vas ljudi izbegavaju, preziru i da Vam se smeju iza leđa, poslužite se sledećim receptom: nikad ne slušajte ono što Vam govore. Pričajte o sebi bez prestanka. Prekidajte ga usred rečenice da biste nešto rekli. Što biste gubili vreme slušajući njegove gluposti kada ste Vi pametniji od njega, a za sve imate bolje rešenje. Dakle, samo napred i bez pardona”. Na ovaj, gore navedeni savet, psiholog Dejl Karnegi reaguje ovako: “Mnogi se, nažalost, pridržavaju ovog recepta. To su gnjavatori prepuni sebe, opijeni sopstvenom veličinom, zaljubljeni u sopstveno ja, oni koji govore samo o sebi i misle samo na sebe”. “Čovek koji misli samo na sebe je nevaspitan čovek, bez obzira na obrazovanje”, rekao je dr Nikolas Batler, nekadašnji rektor Kolumbija univerziteta u Nujorku. Z 42 | | Broj 009 | Decembar 2007.
| Broj 009 | Decembar 2007. | 43 Nenad Stanković: Ako se baš mora, onda civilno, bar da pomognem nekom! Slati dobre ljude da se bore za zle ciljeve države je monstruozno. Nikad ne bih ratovao, ja sam pacifista! Najbolje da ne mora ni jedno od toga, jer civilno nema veze sa vojskom, pa je glupo, dok je vojska, to jest regularno služenje, još gluplje. Nikola Veljković: Civilno, pošto me mrzi da radim fizičko u školi, a ne još da ustajem rano za jutarnje razgibavanje. Loši uslovi u kasarnama, loša klopa, sve je to bezveze! Nikako ne gotivim vojsku. Stefan Mandić: Civilno služenje je skroz glupo! Vojna disciplina bi me dovela u red, zaboravio bih na letargiju, lenjost i ostale gluposti. To bi bilo najbolje za mene, vojska napravi čoveka od tebe. Petar Petrović: Regularno naravno, civilno nikako ne treba služiti. Mislim da svako mora da bude spreman da odbrani svoju zemlju, ako treba, išao bih i na Kosovo. Čak sam i protiv profesionalne vojske. Svi moraju biti uključeni u ovakve stvari. Stefan Fuks: Ako neko hoće da bude vojnik po ugovoru − slobodno, mene takve stvari ne zanimaju. Civilno služenje daje više slobodnog vremena, a i lakše je. Dejan Dakić: Nisam razmisljao o tome, za sada nemam tih briga, odlučiću kada za to dodje vreme. DA SI MUŠKOG POLA, KAKO BI ODSLUŽILA VOJNI ROK? Hana Parušić: Civilno, jer bih onda radila u kafiću Centra za Kulturu kao jedan dečko. Umesto vojske, upisala bih fakultet i odlagala služenje u nedogled. Sanja Janićijević: Meni regularno služenje zvuči cool, išla bih u vojsku najnormalnije. Sklekovi, pucanje, hladan tuš i straža nisu nikakav problem, odslužila bih svoj rok možda bolje nego neki muškarac. Volela bih da i devojke mogu da služe otadžbini pod oružjem. Nemanja Kranjc ANKETA VOJNI ROKCIVILNO ILI REGULARNO? Služenje vojnog roka u Srbiji je i dalje obavezno, bilo to šljakanje u nekoj državnoj ustanovi ili sklekovi i pokravarena pašteta u šest izjutra. Po tradiciji, svaki muškarac serbskoga porekla mora da bude spreman da brani “svete srpske zemlje”: ili jesi ili nisi - glineni golub, dok mi (prvenstveno mislim na sebe) “domaći izdajnici, strani plaćenici” nekako ne bismo da služimo otadžbini, te joj vratili sve što nam je pružila (uzela). Iz mog ugla poenta služenja vojnog roka jeste da nam država uzme i to malo “mladosti” koje nam je ostalo; topovskog mesa i robova nikad dovoljno.
44 | | Broj 009 | Decembar 2007. HP IPAQ HW 6915 Integrisani uređaji: zvučnik, displej, kamera, antena, vibracija Dimenzije: 7.1 x 1.8 x 11.8 cm Težina: 175 g Procesor: Intel XScale PXA270 416 MHz Kapacitet upotrebljive memorije: RAM 64 MB, ROM 45 MB (ukupno 109 MB) Ekran: 3” TFT active matrix - transflective, 16-bit (64k boja), rezolucija 240 x 240 LED indikatori: Bluetooth, baterija Funkcija snimanja glasa Podržani digitalni audio format: MP3 Audio izlaz: zvučnik Audio ulaz: mikrofon Digitalna kamera: 1.3 MPix, JPEG format fotografija, rezolucija nepomičnih prikaza 1280 x 1024 Telefonske opcije: GSM 850/900/1800/1900, SMS/MMS poruke GPS sistem: GPS risiver Integrisan bežični modem - protokoli GSM, GPRS, EDGE Kontrolni interfejs: tastatura, ekran osetljiv na dodir prsta ili stylus olovke, 5-smerni džojstik Opciona oprema: torbica za prenos, slušalica za “hands-free” upotrebu, adapter za napajanje, litijum-jonska baterija 1200 mAh Operativni sistem: Microsoft Windows Mobile 5.0 Phone Edition LOGITECH DINOVO DESKTOP MEDIA LASER, USB Logitech diNovo Media Desktop Laser je trenutno jedan od najnaprednijih modela, koji ispunjava rigorozne zahteve modernih korisnika novog digitalnog doba. Tanak, ergonomski dizajn će radikalno izmeniti Vaš pristup radu na računaru, estetski oplemeniti radni prostor i značajno uvećati produktivnost. Bluetooth bežična tehnologija transformiše ovaj model u pravi bežični Hub, sa kojim Vam je omogućeno trenutno deljenje digitalnog sadržaja sa ostalim Bluetooth uređajima, kao što je recimo mobilni telefon sa Bluetooth funkcijom. MediaPad Vam omogućuje daljinsko raspolaganje celokupnim multimedijalnim sadržajem - uživaćete u muzici i fotografijama koristeći i praktični Logitech Media Life softver. Bluetooth MediaPad - odvojeni numerički pad sa LCD displejom će Vam služiti i kao daljinski upravljač Bluetooth 2.0 bežična tehnologija - do celih 20 m dometa bez interferencija LED indikatori na mišu će Vas upozoriti kada je vreme za punjenje baterija Miš poseduje praktično postolje za punjenje baterija i odlaganje Tilt Wheel Plus Zoom tehnologija - trenutno zumiranje dokumenata, horizontalno/vertikalno skrolovanje Rezolucija laserskog senzora: 800 dpi / 5.8 MPix dacHa HP 6720S CORE DUO T2310 Operativni sistem: Free DOS Čipset: Mobile Intel 965GM Procesor: Intel Pentium Dual-Core T2310 (1.46GHz, FSB 533MHz, 1MB L2) RAM 2GB DDR2 667MHz (standardno 1GB + poklon 1GB), hard disk 120GB 5400rpm SATA, DVD rezač DVD+/-RW Dual Layer SuperMulti Ekran: 15.4” TFT WXGA BrightView 1280 x 800 Grafika: Intel Graphics Media Accelerator X3100 (do 384MB deljene sistemske memorije) Mreža: 56K modem, 10/100 NIC, 802.11a/b/g WLAN, Bluetooth 2.0 High Definition audio sa 24-bitnom DA konverzijom, integrisan mono zvučnik Čitač SD/MMC kartica Litijum-jonska 6-ćelijska baterija (47 Wh) - autonomija do 4:15 h Dimenzije: 358 x 266.8 x 32.3 mm Težina: 2.49 kg IT NOVE IGRAČKE ZA NOVU GODINU NOVE IGRAČKE ZA NOVU GODINU Dr. Žarka Fogaraša 13 013/353 210
| Broj 009 | Decembar 2007. | 45 adnja nas smešta u budućnost, tačnije u 2038. godinu, i to u postapokaliptični London. Igrači će moći da biraju jednu od šest klasa koje su podeljene u tri različite frakcije. Kada se završi sa pravljenjem lika, zabava može da počne. Već posle prvih par ubijenih neprijatelja, mnogi će shvatiti da će provesti sate uz svoj računar. Atmosfera u samoj igri je odlična, a engine izgleda vrlo atraktivno. Velika novina u ovom žanru je kamera, koja sada pruža mogućnost igranja iz trećeg ili prvog lica, što dodaje dinamiku izvedbi. Sa druge strane, interfejs i sam koncept igranja se ne razlikuje od ostvarenja sličnog tipa. Tako će vaš karakter dobijati iskustvo ubijanjem neprijatelja i rešavanjem glavnih i sporednih zadataka i na taj način dobijati nivoe i unapređivati se u željenom pravcu. Takođe, u zavisnosti od klase koju ste izabrali, svaki igrač će imati unikatne sposobnosti i pravce napredovanja. Dostupan je i inventar, kao i nebrojeno mnogo oružja, oklopa, napitaka i sl. Muzike skoro i da nema: obično u kritičnim situacijama možemo čuti malo tvrđi gitarski zvuk, dok su zvučni efekti perfektni i dominantni u celokupnoj atmosferi. Igra podržava starije i novije grafičke karte, što znači da je kompatibilna sa Direct X 9.0c i 10, a potreban je minimum od 1 GB RAM memorije i 1.8 GHz procerske snage. Za sve one koji su voleli “Diablo”, “Titan Quest” ili mozda “Sacred”, ova igra će biti pravo osveženje, a svi oni koji ove igre nisu voleli moći će da oprobaju svoje igračke sposobnosti uz totalno novi i drugačiji hack&slash. Marko Miletić HELLGATE LONDON Posle dužeg vremena u prodaji se pojavila žanrovski pomalo zaboravljena igra: u pitanju je hack&slash avantura “Hellgate London“. Ona stiže iz programerske kuće Flagship Studios, koju su osnovali bivši članovi Blizzard-ovog tima, a upravo oni su radili na legendarnom “Diablu”. GAMMING R
Ql009
Ql009
Ql009
Ql009
Ql009
Ql009
Ql009
Ql009
Ql009
Ql009
Ql009
Ql009
Ql009
Ql009
Ql009

Recommended

Читалићи 2013, међушколски пројекат промовисања књиге и читалаштва
Читалићи 2013, међушколски пројекат промовисања књиге и читалаштваЧиталићи 2013, међушколски пројекат промовисања књиге и читалаштва
Читалићи 2013, међушколски пројекат промовисања књиге и читалаштваМаја Радоман Цветићанин
 
Ql013_web
Ql013_webQl013_web
Ql013_webDalibor Vinkić
 
Đačka iskrab broj 9
Đačka iskrab broj 9Đačka iskrab broj 9
Đačka iskrab broj 9bbilja
 
Tрибина подстицање читања_код_деце
Tрибина подстицање читања_код_децеTрибина подстицање читања_код_деце
Tрибина подстицање читања_код_децеСлавица Јурић
 
Ne rugaj se!
Ne rugaj se!Ne rugaj se!
Ne rugaj se!nerconja
 
Http www.avlija
Http www.avlijaHttp www.avlija
Http www.avlijadebeljackitatjana
 
Lutkarska sekcija
Lutkarska sekcijaLutkarska sekcija
Lutkarska sekcijaAlenka Orescanin
 
Nas glas 2018.
Nas glas 2018.Nas glas 2018.
Nas glas 2018.nerconja
 

Recommended

Читалићи 2013, међушколски пројекат промовисања књиге и читалаштва
Читалићи 2013, међушколски пројекат промовисања књиге и читалаштваЧиталићи 2013, међушколски пројекат промовисања књиге и читалаштва
Читалићи 2013, међушколски пројекат промовисања књиге и читалаштваМаја Радоман Цветићанин
 
Ql013_web
Ql013_webQl013_web
Ql013_webDalibor Vinkić
 
Đačka iskrab broj 9
Đačka iskrab broj 9Đačka iskrab broj 9
Đačka iskrab broj 9bbilja
 
Tрибина подстицање читања_код_деце
Tрибина подстицање читања_код_децеTрибина подстицање читања_код_деце
Tрибина подстицање читања_код_децеСлавица Јурић
 
Ne rugaj se!
Ne rugaj se!Ne rugaj se!
Ne rugaj se!nerconja
 
Http www.avlija
Http www.avlijaHttp www.avlija
Http www.avlijadebeljackitatjana
 
Lutkarska sekcija
Lutkarska sekcijaLutkarska sekcija
Lutkarska sekcijaAlenka Orescanin
 
Nas glas 2018.
Nas glas 2018.Nas glas 2018.
Nas glas 2018.nerconja
 
дечја недеља 6
дечја недеља 6дечја недеља 6
дечја недеља 6Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
,,ИСКРА" 2018. -школски часопис ОШ ,,Браћа Вилотијевић" , Краљево
,,ИСКРА" 2018. -школски часопис ОШ ,,Браћа Вилотијевић" , Краљево,,ИСКРА" 2018. -школски часопис ОШ ,,Браћа Вилотијевић" , Краљево
,,ИСКРА" 2018. -школски часопис ОШ ,,Браћа Вилотијевић" , КраљевоМаријана Ђурашевић
 
читалићи 2013
читалићи 2013читалићи 2013
читалићи 2013sastavzapet
 
Letopis OŠ Ivo Andrić Radinac 2016 2017
Letopis OŠ Ivo Andrić Radinac 2016 2017Letopis OŠ Ivo Andrić Radinac 2016 2017
Letopis OŠ Ivo Andrić Radinac 2016 2017eTwinning11311
 
новогодишње радости
новогодишње радостиновогодишње радости
новогодишње радостиUciteljicaSmilja
 
Nasi uspesi
Nasi uspesiNasi uspesi
Nasi uspesinerconja
 
20 dana dobrote 2018
20 dana dobrote 201820 dana dobrote 2018
20 dana dobrote 2018LjiljanaMudrinic
 
Nas glas 2019.
Nas glas 2019.Nas glas 2019.
Nas glas 2019.nerconja
 
3. Смотра стваралаштва школских библиотекара
3. Смотра стваралаштва школских библиотекара3. Смотра стваралаштва школских библиотекара
3. Смотра стваралаштва школских библиотекараСлавица Јурић
 
Ql010_web
Ql010_webQl010_web
Ql010_webDalibor Vinkić
 
Ql6_web
Ql6_webQl6_web
Ql6_webDalibor Vinkić
 
Ql012_web
Ql012_webQl012_web
Ql012_webDalibor Vinkić
 
ql5_web
ql5_webql5_web
ql5_webDalibor Vinkić
 
Ql008_web
Ql008_webQl008_web
Ql008_webDalibor Vinkić
 
Ql014_web
Ql014_webQl014_web
Ql014_webDalibor Vinkić
 
Ql4_web
Ql4_webQl4_web
Ql4_webDalibor Vinkić
 
Festival decije igre - Beograd 2013.
Festival decije igre - Beograd 2013.Festival decije igre - Beograd 2013.
Festival decije igre - Beograd 2013.zanasudecu
 
Билтен за Домијаду културно-уметничко стваралаштво.pdf
Билтен за Домијаду културно-уметничко стваралаштво.pdfБилтен за Домијаду културно-уметничко стваралаштво.pdf
Билтен за Домијаду културно-уметничко стваралаштво.pdfssuserffc653
 
Mreža kreativnih gradova
Mreža kreativnih gradovaMreža kreativnih gradova
Mreža kreativnih gradovaAleksandar Zivkovic
 
Govor Potpredsednika Vlade Vojvodine o kreativnoj i kulturnoj ekonomiji
Govor Potpredsednika Vlade Vojvodine o kreativnoj i kulturnoj ekonomijiGovor Potpredsednika Vlade Vojvodine o kreativnoj i kulturnoj ekonomiji
Govor Potpredsednika Vlade Vojvodine o kreativnoj i kulturnoj ekonomijiTanja Kalezic
 
Godišnja skupština Udruženja gružanskih učitelja
Godišnja skupština Udruženja gružanskih učiteljaGodišnja skupština Udruženja gružanskih učitelja
Godišnja skupština Udruženja gružanskih učiteljaOsnovna škola "Sveti Sava"
 
Sremac projekat art_for_130316
Sremac projekat art_for_130316Sremac projekat art_for_130316
Sremac projekat art_for_130316Прва нишка гимназија "Стеван Сремац" Инфо
 

More Related Content

What's hot

,,ИСКРА" 2018. -школски часопис ОШ ,,Браћа Вилотијевић" , Краљево
,,ИСКРА" 2018. -школски часопис ОШ ,,Браћа Вилотијевић" , Краљево,,ИСКРА" 2018. -школски часопис ОШ ,,Браћа Вилотијевић" , Краљево
,,ИСКРА" 2018. -школски часопис ОШ ,,Браћа Вилотијевић" , КраљевоМаријана Ђурашевић
 
читалићи 2013
читалићи 2013читалићи 2013
читалићи 2013sastavzapet
 
Letopis OŠ Ivo Andrić Radinac 2016 2017
Letopis OŠ Ivo Andrić Radinac 2016 2017Letopis OŠ Ivo Andrić Radinac 2016 2017
Letopis OŠ Ivo Andrić Radinac 2016 2017eTwinning11311
 
новогодишње радости
новогодишње радостиновогодишње радости
новогодишње радостиUciteljicaSmilja
 
Nasi uspesi
Nasi uspesiNasi uspesi
Nasi uspesinerconja
 
Nas glas 2019.
Nas glas 2019.Nas glas 2019.
Nas glas 2019.nerconja
 
3. Смотра стваралаштва школских библиотекара
3. Смотра стваралаштва школских библиотекара3. Смотра стваралаштва школских библиотекара
3. Смотра стваралаштва школских библиотекараСлавица Јурић
 

What's hot (10)

дечја недеља 6
дечја недеља 6дечја недеља 6
дечја недеља 6
 
,,ИСКРА" 2018. -школски часопис ОШ ,,Браћа Вилотијевић" , Краљево
,,ИСКРА" 2018. -школски часопис ОШ ,,Браћа Вилотијевић" , Краљево,,ИСКРА" 2018. -школски часопис ОШ ,,Браћа Вилотијевић" , Краљево
,,ИСКРА" 2018. -школски часопис ОШ ,,Браћа Вилотијевић" , Краљево
 
читалићи 2013
читалићи 2013читалићи 2013
читалићи 2013
 
Letopis OŠ Ivo Andrić Radinac 2016 2017
Letopis OŠ Ivo Andrić Radinac 2016 2017Letopis OŠ Ivo Andrić Radinac 2016 2017
Letopis OŠ Ivo Andrić Radinac 2016 2017
 
новогодишње радости
новогодишње радостиновогодишње радости
новогодишње радости
 
Nasi uspesi
Nasi uspesiNasi uspesi
Nasi uspesi
 
20 dana dobrote 2018
20 dana dobrote 201820 dana dobrote 2018
20 dana dobrote 2018
 
Nas glas 2019.
Nas glas 2019.Nas glas 2019.
Nas glas 2019.
 
3. Смотра стваралаштва школских библиотекара
3. Смотра стваралаштва школских библиотекара3. Смотра стваралаштва школских библиотекара
3. Смотра стваралаштва школских библиотекара
 
Ql010_web
Ql010_webQl010_web
Ql010_web
 

Viewers also liked

Viewers also liked (6)

Ql6_web
Ql6_webQl6_web
Ql6_web
 
Ql012_web
Ql012_webQl012_web
Ql012_web
 
ql5_web
ql5_webql5_web
ql5_web
 
Ql008_web
Ql008_webQl008_web
Ql008_web
 
Ql014_web
Ql014_webQl014_web
Ql014_web
 
Ql4_web
Ql4_webQl4_web
Ql4_web
 

Similar to Ql009

Festival decije igre - Beograd 2013.
Festival decije igre - Beograd 2013.Festival decije igre - Beograd 2013.
Festival decije igre - Beograd 2013.zanasudecu
 
Билтен за Домијаду културно-уметничко стваралаштво.pdf
Билтен за Домијаду културно-уметничко стваралаштво.pdfБилтен за Домијаду културно-уметничко стваралаштво.pdf
Билтен за Домијаду културно-уметничко стваралаштво.pdfssuserffc653
 
Govor Potpredsednika Vlade Vojvodine o kreativnoj i kulturnoj ekonomiji
Govor Potpredsednika Vlade Vojvodine o kreativnoj i kulturnoj ekonomijiGovor Potpredsednika Vlade Vojvodine o kreativnoj i kulturnoj ekonomiji
Govor Potpredsednika Vlade Vojvodine o kreativnoj i kulturnoj ekonomijiTanja Kalezic
 
Godišnja skupština Udruženja gružanskih učitelja
Godišnja skupština Udruženja gružanskih učiteljaGodišnja skupština Udruženja gružanskih učitelja
Godišnja skupština Udruženja gružanskih učiteljaOsnovna škola "Sveti Sava"
 
Đačka iskra br-7
Đačka iskra br-7Đačka iskra br-7
Đačka iskra br-7bbilja
 
Kako osnovati socijalno preduzeće u Srbiji
Kako osnovati socijalno preduzeće u SrbijiKako osnovati socijalno preduzeće u Srbiji
Kako osnovati socijalno preduzeće u SrbijiCatalyst Balkans
 
Kreativne industrije u funkciji razvoja kulturnih zajednica u Vojvodini
Kreativne industrije u funkciji razvoja kulturnih zajednica u VojvodiniKreativne industrije u funkciji razvoja kulturnih zajednica u Vojvodini
Kreativne industrije u funkciji razvoja kulturnih zajednica u VojvodiniTanja Kalezic
 
Biblioteka - mesto za sve, poslovna filozofija Biblioteke grada Beograda
Biblioteka - mesto za sve, poslovna filozofija Biblioteke grada BeogradaBiblioteka - mesto za sve, poslovna filozofija Biblioteke grada Beograda
Biblioteka - mesto za sve, poslovna filozofija Biblioteke grada BeogradaKnjiznicaLjubljana
 
Seminarski diplomski festival infant-izvori-informisanja-posetilaca-festivala
Seminarski diplomski festival infant-izvori-informisanja-posetilaca-festivalaSeminarski diplomski festival infant-izvori-informisanja-posetilaca-festivala
Seminarski diplomski festival infant-izvori-informisanja-posetilaca-festivalaivica_seminarski
 
Часопис ''Росуља'' - 3. број
Часопис ''Росуља'' - 3. бројЧасопис ''Росуља'' - 3. број
Часопис ''Росуља'' - 3. бројИвана Цекић
 

Similar to Ql009 (20)

Festival decije igre - Beograd 2013.
Festival decije igre - Beograd 2013.Festival decije igre - Beograd 2013.
Festival decije igre - Beograd 2013.
 
Билтен за Домијаду културно-уметничко стваралаштво.pdf
Билтен за Домијаду културно-уметничко стваралаштво.pdfБилтен за Домијаду културно-уметничко стваралаштво.pdf
Билтен за Домијаду културно-уметничко стваралаштво.pdf
 
Mreža kreativnih gradova
Mreža kreativnih gradovaMreža kreativnih gradova
Mreža kreativnih gradova
 
Govor Potpredsednika Vlade Vojvodine o kreativnoj i kulturnoj ekonomiji
Govor Potpredsednika Vlade Vojvodine o kreativnoj i kulturnoj ekonomijiGovor Potpredsednika Vlade Vojvodine o kreativnoj i kulturnoj ekonomiji
Govor Potpredsednika Vlade Vojvodine o kreativnoj i kulturnoj ekonomiji
 
Godišnja skupština Udruženja gružanskih učitelja
Godišnja skupština Udruženja gružanskih učiteljaGodišnja skupština Udruženja gružanskih učitelja
Godišnja skupština Udruženja gružanskih učitelja
 
Sremac projekat art_for_130316
Sremac projekat art_for_130316Sremac projekat art_for_130316
Sremac projekat art_for_130316
 
Lepsa slika Uba
Lepsa slika UbaLepsa slika Uba
Lepsa slika Uba
 
Đačka iskra br-7
Đačka iskra br-7Đačka iskra br-7
Đačka iskra br-7
 
Obaveštajac informator za mlade br. 3
Obaveštajac informator za mlade br. 3Obaveštajac informator za mlade br. 3
Obaveštajac informator za mlade br. 3
 
Kako osnovati socijalno preduzeće u Srbiji
Kako osnovati socijalno preduzeće u SrbijiKako osnovati socijalno preduzeće u Srbiji
Kako osnovati socijalno preduzeće u Srbiji
 
Kreativne industrije u funkciji razvoja kulturnih zajednica u Vojvodini
Kreativne industrije u funkciji razvoja kulturnih zajednica u VojvodiniKreativne industrije u funkciji razvoja kulturnih zajednica u Vojvodini
Kreativne industrije u funkciji razvoja kulturnih zajednica u Vojvodini
 
ÚKVS a kreatívny priemysel
ÚKVS a kreatívny priemyselÚKVS a kreatívny priemysel
ÚKVS a kreatívny priemysel
 
11. JoakimInterFest Bilten 2
11. JoakimInterFest Bilten 211. JoakimInterFest Bilten 2
11. JoakimInterFest Bilten 2
 
Serbia Global Art Team
Serbia Global Art TeamSerbia Global Art Team
Serbia Global Art Team
 
Biblioteka - mesto za sve, poslovna filozofija Biblioteke grada Beograda
Biblioteka - mesto za sve, poslovna filozofija Biblioteke grada BeogradaBiblioteka - mesto za sve, poslovna filozofija Biblioteke grada Beograda
Biblioteka - mesto za sve, poslovna filozofija Biblioteke grada Beograda
 
Pokrenimo se
Pokrenimo sePokrenimo se
Pokrenimo se
 
Seminarski diplomski festival infant-izvori-informisanja-posetilaca-festivala
Seminarski diplomski festival infant-izvori-informisanja-posetilaca-festivalaSeminarski diplomski festival infant-izvori-informisanja-posetilaca-festivala
Seminarski diplomski festival infant-izvori-informisanja-posetilaca-festivala
 
Sindikalni puls 100
Sindikalni puls 100Sindikalni puls 100
Sindikalni puls 100
 
Znak da može
Znak da možeZnak da može
Znak da može
 
Часопис ''Росуља'' - 3. број
Часопис ''Росуља'' - 3. бројЧасопис ''Росуља'' - 3. број
Часопис ''Росуља'' - 3. број
 

Ql009

  • 1. Cena 80 din. Decembar 2007. NARODNA BAŠTA PRVI I JEDINI PARK U PANČEVU MIROSLAV STAMATOV PITANJA ZA ŠAMPIONA INTERVJU KO KOLIKO MOŽE I IZDRŽI AVANTURA PANČEVO Ql AUTO GODINE 2007 AUTOMOBILIZAM 36. SALON PANČEVO KULTURA LUDILO JAZZ-A MUZIKA
  • 2.
  • 3. Na prvom mestu, zahvaljujemo se svima na podršci, ali i na dobronamernim kritikama. I jedno i drugo učinilo je svoje. Verujemo da bi svako od Vas, kada bi se osvrnuo i malo analizirao protekli period od dvanaest meseci koji je za nama, mogao da iz dosta događaja izdvoji neke specifične, po mnogo čemu posebne trenutke, prelomne momente, određene korake, bili oni laki ili teški, prijatni ili manje prijatni, učinjeni sa manje ili više napora, nekad uz dozu sreće, a nekad i uz malo baksuza, koji su, baš tada, urađeni tako kako su urađeni, ključno uticali da stvari krenu i idu tako kako idu, rezultirajući neizmernom radošću ili, pak, nezadovoljstvom što, eto, nije bilo malo drugačije... Tako je, uostalom, na kraju svake kalendarske godine, kada krenu preispitivanja i “okretanje novog lista“. Što se nas tiče, teško da bi bili u stanju da to izvedemo. Jednostavno, nama je svaki dan bio takav! U svaki minut 2007. unosili smo veliko htenje i trud, preživljavajući niz najneverovatnijih situacija, iz kojih bi gotovo nemoguće bilo izdvojiti neke posebne doživljaje nauštrb drugih, sve stremeći jednom cilju: da Pančevo dobije svoj prvi magazin. I da – da on potraje. Rezultat je pred Vama: preležali smo “dečije bolesti“, menjali se iz broja u broj (kojih je, eto, već devet) i rešeni smo, kao što smo uvek i bili, da ne odustajemo i da, koliko god to zvučalo kao opšte mesto, budemo sve bolji i bolji. I sve to, naravno, uz Vas, u zajedničkoj misiji da od našeg grada, na ovaj ili neki drugi način, napravimo lepše mesto za život. U novoj godini, svima Vama koji ste odavno uz nas, kao i onima koji će se tek priključiti, želimo isto što i sebi: budite brži, kreativniji, inovativniji, vredniji, tolerantniji, otvoreniji prema promenama, mnogo spremniji da promenite ono što možete i snažniji da bi u tome i uspeli. I naravno, okrenite “novi list“, novog “QL-a“... Redakcija Glavni i odgovorni urednik Ivan Kolarik Tehnički urednik Zoran Ljubinković Dizajn i fotografija Dalibor Vinkić Marko Abramović Redakcija Marko Martinović Nadežda Lakić Miloš Bojat Nemanja Stanojević Ana Bretšnajder Kristijan Balteanu Lektor Svetlana Popa Saradnici Dušan Kuzmanov Branislav Radovanović Tatjana Krstevski Dejan Petronijević Nikola Dragaš Ljubomir Stojković Dominik Florijan Svetlana Živković Zlatko Živković Adrijana Vamoš Tanja Beljanski Goran Stojković Ivana Popa Nemanja Kranjc Peggi G. Maja Stajić Radiša Nikolić Marko Miletić Nemanja Blagojević Slobodan Dodić Igor Matić Đorđe Panić Benny Blanko Pravni savetnik Slobodan Kocoljevac http://www.quicklook.co.yu http://forum.quicklook.co.yu redakcija@quicklook.co.yu CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 Quick Look magazin / glavni i odgovorni urednik Ivan Kolarik. - 2006, br. 1 . - Pančevo (Humska 28) : Quick Look, 2006- (Pančevo : Partija). - 28cm Mesečno ISSN 1452-7928 = Quick Look magazin COBISS.SR-ID 138016268 Izdaje: Quick look D.O.O Štampa: Poštovani čitaoci, partneri, klijenti, saradnici, prijatelji i kolege!
  • 4. edna od najstarijih kulturnih manifestacija koja se organizuje povodom Dana grada, nekadašnji Oktobarski salon, a sada Salon Pančeva, održan od 14. do 25. novembra, moraće da doživi svoju transformaciju na način koji budu koncipirali članovi Umetničkog saveta Galerije savremene umetnosti (Lidija Merenik, Ivan Grubanov, Saša Rakezić, Jasmina Večanski i Dragan Jelenković). Očigledno da se za ovaj korak teško odlučuje i sama institucija Kulturni centar Pančevo, jer je pomenuta manifestacija imala za cilj da miri suprotnosti, približava različite umetničke izraze, promoviše savremenu umetničku praksu, daje šansu neafirmisanim mladim umetnicima, naravno, iz Pančeva, i da ne zaboravi priznate stvaraoce. Teško je bilo uvek opravdati očekivanja likovne javnosti i umetnika prilikom dodeljivanja nagrada, dok su stalni ometači, deo javnosti i umetnika koji se ne odazivaju na konkurs Salona, u stvari, uporni kritičari koncepta koji lamentiraju nad prošlošću i veličaju kao jedino likovno izražajn sredstvo − kičicu. Međutim, vreme je učinilo svoje i umetnička praksa i produkcija je nadživela koncept Salona. U nedostatku programa kulturnog razvoja ili u iščekivanju takvog strateškog dokumenta, neophodno je redefinisati ovu referentnu likovnu manifestaciju u skladu sa postojećom situacijom, pre svega u našoj lokalnoj zajednici, ali i u kontekstu globalizacije našeg društva. Svakako će Umetnički savet na pravi način intervenisati i aktuelizovati koncept Salona i usmeriti ga ka angažovanom pristupu čitanja i tumačenja naše (globalne) svakodnevice. Opravdane su nagrade ovogodišnjeg 36. Salona Pančeva i to: Bojana Stjepanović za performans sa video i zvučnom instalacijom “U međuvremenu”, koji je izveden u galeriji ”Dvorište”, s tim da dodatnu vrednost daje i izbor ovog umetničkog projekta i od strane Komisije u okviru konkursa u oblasti kulture; Mihajlo Gerun za skulpturu od bronze “Bez naziva” i Slađana Dinić Đorđević za konzervatorsko-restauratorske radove na ikoni ”Vaskrsenje Hristovo” Paje Jovanovića. Sigurno je da ova nagrada za Slađanu Dinić Đorđević predstavlja i moralnu satisfakciju za dugogodišnji mukotrpan rad na polju konzervacije Ostali učesnici Salona po pozivu su: Larisa Ackov, Veljko Onjin, Miroslav Prvulj, Milan Stankov, Nataša Teofilović, Ana Vilenica, koja je prezentujući svoj projekat “ProSfera” (kancelarija za ispitivanje i delovanje na tržištu problema Pančeva) dobila čast da otvori Salon, a po konkursu: Đerđ Ereš, Milica Murgić, Milun Šiljković, Ivan Veličković, dok je gost Salona bio Nenad Andrić. Peggi G. Gradska likovna manifestacija J 36. SALON PANČEVO Qltura 4 | | Broj 009 | Decembar 2007. Veljko Onjin_Inflatable Hood Larisa Ackov_Prolaz AnaVilenica_ProSfera
  • 5. | Broj 009 | Decembar 2007. | 5 saradnji sa nevladinim organizacijama, grupom “Most“ iz Beograda i Ženskom mirovnom grupom iz Pančeva, tri srednje škole iz naše opštine učestvuju u projektu “Praktikovanje interkulturalnosti i interetničnosti u srednjim školama“, koji je podržan od strane lokalne samouprave. Cilj projekta je da poveća kapacitet nevladinih organizacija i lokalnih vladinih institucija − škola (u ovom slučaju tri srednje škole iz Pančeva: Tehnička škola “23. maj“, Gimnazija “Uroš Predić“ i Elektrotehnička škola “Nikola Tesla“), iz tri multietnička grada u Srbiji (pored Pančeva, uključeni su Niš i Bujanovac), da utiču i učestvuju, zajedno sa lokalnom vlašću i drugim akterima obrazovanja, u planiranju i realizaciji školskih i lokalnih akcija. Cilj je unapređenje razumevanja među različitim kulturama, što će doprineti promociji i razvoju obrazovnog sistema koji je inkluzivan, fokusiran na učenike, osetljiv na rodne razlike i marginalizovane grupe, i koji neguje međusobno poštovanje i miroljubiv suživot. Posle održanih nekoliko radionica na kojima su učestvovali učenici i profesori pomenutih škola kao članovi lokalnog tima, predložene su pojedinačne školske i zajednička lokalna akcija, koje će se realizovati do kraja decembra ove godine. Tehnička škola “23. maj“ iz Pančeva želi da se učenici, zahvaljujući školskoj akciji pod nazivom “Prosto ko pasulj“, upoznaju sa različitim kulturama: mađarskom, slovenačkom, srpskom, irskom i romskom kroz prezentaciju hrane, muzike i drugih aspekata kulture tih naroda i etničkih grupa. Elektrotehnička škola “Nikola Tesla“ organizovaće školsku akciju pod nazivom “Zajednica različitih“, čiji je cilj predstavljanje škole kao multikulturalne zajednice u kojoj se poznaju, razumeju i uvažavaju različitosti. Školska akcija Gimnazije “Uroš Predić“ nosi naziv “Različitost je vrednost“, a cilj je prevazilaženje stereotipa i predrasuda o drugima kroz bolje upoznavanje. Predlog zajedničke lokalne akcije nosiće naziv “Širom otvorenih očiju“, a za cilj ima upoznavanje različitih struktura lokalnog stanovništva sa projektom “Praktikovanje interkulturalnosti i interetničnosti u srednjim školama“, čime bi se promovisale vrednosti interkulturalnosti. Ovim aktivnostima pomenute škole su, kao i naša opština, započele obeležavanje Međunarodne godine interkulturalnosti za 2008. godinu. Peggi G. Praktikovanje interkulturalnosti i interetničnosti u srednjim školama U
  • 6. KULTURNI CENTAR PANČEVA tel.013/346-579 www.pankult.org.yu HADERSFILD režija: Ivan Živković uloge: Nebojša Glogovac, Zoran Šušljik od 13. do 19. GLINENI GOLUBOVI režija: Robert Redford uloge: Robert Redford, Meryl Streep, Tom Cruise od 20.do 23. LAK ZA KOSU režija: Adam Shankman uloge: John Travolta, Michelle Peiffer, Christopher Walken, James Marsden od 24. do 26. VATRENI OBRAČUN režija: Michael Davis uloge: Clive Owen, Monica Bellucci od 27. do 30. ZAČARANA režija: Kevin Lima uloge: Amy Adams, Susan Sarandon, James Marsden od 27. do 30. FILM Pozorišna predstava PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ Ljubomir Simović Atelje 212 Beograd reditelj: Tomi Janežić igraju: Vlastimir Đuza Stojiljković, Dara Džokić, Renata Ulmanski, Isidora Minić, Jasna Đuričić, Boris Isaković, Branislav Zeremski, Nenad Ćirić, Miroslav Žužić, Nada Šargin i Svetozar Cvetković 17. u 19.30 Pozorišna predstava BROD PLOVI ZA BEOGRAD Danica Pajovič Atelje 212 Beograd igraju: Tanja Bošković, Gorica Popović, Sofija Juričan, Anita Mančić, Ljiljana Dragutinović, Petar Kralj, Nenad Ćirić, Aljoša Vučković, Svetozar Cvetković i drugi 28. u 20.00 SEĆANJE NA DUŠANA VUKAJLOVIĆA Učestvuju pisci iz Beograda i Pančeva Foaje 18. u 19.00 scena KNJIŽEVNEVEČERI RECYCLED SPACES Konstantinos tzimoulis Otvaranje izložbe: 12. decembra 2007. u 19:00 časova 12. 12. – 25. 12. 2007. 85. godina veslačkog kluba Tamiš Fotografije Otvaranje izložbe: 30. novembra 2007. u 19:00 časova 30. 11. – 09. 12. 2007. Vojvodina za sva vremena Ivanovo 2007. Ivanjička kolonija Otvaranje izložbe: 10.12.2007. 19h 10. 12. – 17. 12. 2007. Dečja prava – j ili l Inicijativa za inkluziju VelikiMali Otvaranje izložbe: 20. decembra u 19:00 časova 20. 12. – 10. 01. 2008. SEGMENTI Miroslav Prvulj Skulpture i instalacije Otvaranje izložbe: 17. decembra 2007. u 19:00 časova 17. 12.– 27. 12. 2007. 6 | | Broj 009 | Decembar 2007. Novogodišnji koncert MILICA TANASKOVIĆ - klavir, čembalo Na programu dela: J.Farnabya, F.Couperina, J.S.Bacha, W.A.Mozarta, P. I. Čajkovskog i S. Rahmaninova Dvorana 21. u 19.00 Novogodišnji koncert CUBA VIVO kubanska muzika Nastupaju: Jorge Emerike Rivera Legat – piano, Bogdan Đukić – violina i Katarina Jovanović – vokal Foaje 24. u 21.00 Božićni koncert DUO TIRMENŠTAJN Valentina Tirmenštajn – violina, Bojan Tirmenštajn – violončelo Gosti: Milica Tanasković – klavir i Maja Đokić - vokal Na programu dela: Baha, Hendla, Hajdna i dr. Crkva Sv. Karla Boromejskog 27. u 20.00 MUZIKA decembar 2007 galerija savremene umetnosti Foaje galerija dvorište QLINFO
  • 7. VIZIJA URBANE EKOLOŠKE BUDUĆNOSTI Da li možete da zamislite Pančevo za 20, 50, ili 150 godina? Nebo, zemlju, vazduh, Tamiš, industrijsku zonu našeg grada? Da li će Rafinerija postati najveći free climbing centar u Evropi, ili će možda naši potomci biti mutanti sa po tri ruke i osam nogu? Evo prilike, Quick Look magazin realizuje projekat iz oblasti vizuelnog stvaralaštva i multimedije, pod nazivom “Take a look“. U okviru ovog projekta raspisan je konkurs na temu “VIZIJA URBANE EKOLOŠKE BUDUĆNOSTI“.U foajeu Centra za Kulturu 11. Januara 2008. Godine održaće se izložba pristiglih radova i dodela nagrada najboljim učesnicima. | Broj 009 | Decembar 2007. | 7
  • 8. AMERICAN GANGSTER Glumci: Denzel Washington, Russell Crowe, Chiwetel Ejiofor, Josh Brolin... “American Gangster” (“Američki Gangster”) je zanimljivi triler, inače novi film Ridlija Skota (“Blade Runner”, “Black Hawk Down”, “Gladiator”, “Thelma and Louise”, “Alien”...). Ovaj film se vrti oko dva lika, Frenka Lukasa, inače lošeg momka (Denzel Washington), i Ričija Robertsa, glavnog pozitivca (Russell Crowe), čije živote paralelno pratimo. Ovo je kompleksna priča o korupciji, ali koja ima lagan tempo i koja cilja na to da vas navede na razmišljanje. Ukoliko tražite film pun akcije i jeftinog uzbuđenja, onda ovo definitivno nije za vas, jer ovaj film ipak ima za cilj da na jedan realističan način priča o nepoštenju, korupciji i sličnim stvarima u svetu u kome živimo. STARDUST Glumci: Charlie Cox, Claire Danes, Michelle Pfeiffer, Robert De Niro, Ian McKellen... “Stardust” (“Zvezdana Prašina”) je epska fantazija, ispunjena avanturom, uzbudljivim akcionim scenama i dobrim, neusiljenim humorom. Priča se vrti oko mladića Tristana (Charlie Cox), koji ide u potragu za palom zvezdom, kako bi devojci u koju je zaljubljen dokazao ljubav. Caka je u tome što je zvezda pala u blizini sela, ali sa druge strane zida koji predstavlja kapiju iz Engleske u čarobni svet Stormhold-a, gde su zvezde žive (Claire Danes) i gde, pošto je kralj preminuo, traje borba za vlast, a u celu priču će se još umešati i drevna veštica Larnia (Michelle Pfeiffer) i kapetan letećeg gusarskog broda (Robert De Niro). Film je veoma zanimljiv za gledanje, a gluma odlična, pa zaslužuje čistu preporuku. NO COUNTRY FOR OLD MEN Glumci: Josh Brolin, Javier Bardem, Tommy Lee Jones, Woody Harrelson... “No Country For Old Men” (“Nema zemlje za stare ljude”) je novi film Itana i Džoela Koena (“Fargo”, “Big Lebowski”...). Ovaj izuzetno napeti triler dešava se 1980. u zapadnom Teksasu i vrti se oko tipa koji živi u kamp prikolici (Josh Brolin) i koji jednog dana pronalazi kofer pun para, dok su u celu priču umešani i jedan sociopata (Javier Bardem), koji hoće taj novac, kao i šerif koji ga juri (Tommy Lee Jones). Film je veoma napet i često će vas držati u neizvesnosti, i predstavlja jedno od mračnijih kreacija braće Koen, dok je gluma odlična, pogotovo glavnog negativca. Ovo je jedna veoma nasilna i krvava priča koja nije za svakog, ali definitivno predstavlja jedno od najboljih ostvarenja ove godine! Lj.S. FILM 8 | | Broj 009 | Decembar 2007.
  • 9.
  • 10. ko ni zbog čega drugog, onda zbog priča već “iskusnih” roditelja. Jer posle svake moje teorije o deci, govorili bi: “Videćeš kad postaneš mama”. E, i to se desilo. Doduše, Filip je malo poranio u odnosu na termin (ili možda medicina ne zna ni u 21. veku koliko zaista traje trudnoća) i, naravno, iznenadio nas, kao i većinu roditelja koji ostavljaju poslednji mesec trudnoće za renoviranje stana. Prosto je neverovatno kako me to nije nerviralo, osećala sam se opušteno kao nikada do tada. Jedino mi je bilo bitno da porođaj prođe onako kako treba. Onog trenutka kad sam ga ugledala i dodirnula shvatila sam koliko je to moćan osećaj biti majka. Na svetu ništa drugo nije postojalo u tom trenutku. Želela sam da je i moj dragi pored mene, da plačemo od sreće zajedno. Čekanje da izađemo iz bolnice mi se činilo duže od same trudnoće. Htela sam da Filip bude pored mene bez prestanka jer, pobogu, samo ja znam kada je gladan ili zašto plače. Konačno je moja mala porodica bila na okupu. Doduše, nije bilo kako sam zamišljala jer je kuća bila stalno puna, pomoć familije je ipak bila neophodna, a sve pod budnim okom babice Mile. Najbolji potez koji smo mogli da odigramo u prvih deset dana jeste da slušamo njene savete i strogo ih se pridrzavamo. To je donelo neverovatne rezultate. Svi nam kažu: “Ma srećni ste, imate dobro dete“, ali mi smo ubeđeni da to što se Filip sam uspava posle kupanja (a imao je tad osam dana života!) može da bude samo rezultat našeg pravilnog ponašanja. Jer samo mi znamo da ŽIVI KAKO OSEĆAŠ Od trenutka kad sam saznala da ću postati mama, znala sam da više ništa neće biti isto... A DEČIJIKUTAK 10 | | Broj 009 | Decembar 2007.
  • 11. | Broj 009 | Decembar 2007. | 11 je “probao” i da bude nevaljala beba. Onda smo ušli u ritam i sve je bilo kako se samo poželeti može. Međutim, postala sam nestrpljiva: kada će početi manje da spava pa da se mazimo i igramo, kada će početi da ručka nešto konkretno, da sedi, da puzi, da hoda, i tako i dan-danas, kad ima šestnaest meseci, još uvek ima pitanja o tome šta je sledeće, a sve su slađe i slađe faze njegovog razvitka. Volim kada se smeje pa se i mi smejemo sa njim, volim kada spava pa ga tata i mama gledaju topeći se od miline kao u najgorim američkim sapunicama, volim kada mu se faca pretvori u znak pitanja kad vidi nešto novo (čitaj: interesantno), volim kada se naljuti na mene pa odmaršira u svoju sobu da gleda crtaće, volim ga pred spavanje, kada ga golog ljubimo dok se ne zaceni od smeha. Volim što sam mama i volim što je tata baš onaj koga volim. I sve što moram, ja hoću; i sve što treba, znam kako; i sve što poželim, sada znam da mogu. Svetlana Živković
  • 12. 12 | | Broj 009 | Decembar 2007. Junaka ove priče još samo jedan ispit odnosno film deli od sticanja diplome na odseku za filmsku i televizijsku režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Svoj prvi kratki igrani film „Inspiracija“ snimio je 1996. godine, a poslednji, pod nazivom „Šampion“, deset godina kasnije. Ukupno je snimio dvanaest filmova, a neki od njih su i nagrađivani. Film „Dobro poznata stvar“ iz 2003. godine prikazan je u zvaničnoj konkurenciji na Martovskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu, gde je dobio nagradu „Fondacije Ivana Kaljevića“ u kategoriji debitanskih ostvarenja. Godinu dana pre toga, ostvarenje „Strah“ je, na Prvom srbijanskom festivalu električnog filma u Beogradu, dobilo nagradu za najbolji zvuk. I dok za ovog tridesetjednogodišnjeg Pančevca prijatelji kažu da je neviđeni zafrkant, on priznaje da prema ljudima koji mu nisu bliski ima malo jači gard i da se teško otvara. Ipak, za čitaoce „Quick Look-a“ govori o svom profesionalnom, i malčice o privatnom životu. Dame i gospodo, prva klapa je pala i vreme je da upoznate Miroslava Miću Stamatova! PITANJA ZA ŠAMPIONA INTERVJU
  • 13. | Broj 009 | Decembar 2007. | 13 ako i kada si se zainteresovao za režiju? Kada sam bio u prvoj godini Gimnazije sasvim slučajno sam otišao da pogledam ciklus Felinijevih filmova koji su bili prikazivani u Centru za kulturu. Tada sam doživeo kulturološki šok zato što sam shvatio da postoje i filmovi koji nisu mainstream i kakve sam do tada gledao. Počeo sam da se informišem i spoznao sam jedan novi svet. Doduše, priznajem da je tokom srednjoškolskih dana moje razmišljanje o režiji bilo naivno, tako da i ne čudi što sam pri prvom pokušaju da upišem FDU, pao već na prvom krugu. Tada sam shvatio da o režiji, zapravo, ne znam ništa i postao sam polaznik Centra za vizuelne komunikacije „Kvadrat“ u Beogradu. U ovoj filmskoj školi Svetlane i Zorana Popovića sam prvi put uzeo kameru u ruke i pokušao nešto sam da napravim. Moje znanje o filmu je postajalo sve veće i veće i tada sam bio siguran da ću, kad-tad, upisati režiju. U međuvremenu si studirao engleski jezik na Filološkom fakultetu. Od režije ipak nisi odustao i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu si upisao 2000. godine. Zanimljiva je priča kako se to dogodilo... Pa da... Naime, te godine je bilo reči da će prijemni ispit biti tek u septembru i tako sam se u junu zaposlio na Televiziji Pančevo. Računao sam da imam celo leto da se spremim i izađem na ispit, kad ono, samo što sam počeo da radim, saznao sam da je prijemni za dva dana! Bio sam u fazonu da odustanem, čak sam i povlačio dokumenta sa fakulteta i ponovo ih vraćao, i na kraju sam ipak otišao na prijemni, čisto da probam. Ispostavilo se da sam prolazio iz jednog kruga u drugi, misleći „pa, dobro, šta sad, spremiću prijemni kako treba sledeće godine“ i tako je to trajalo sedam dana. Na kraju, ta neopterećenost i opušenost su mi pomogle da upišem FDU i da budem prvi na listi. Ko su ljudi po kojima ćeš pamtiti studiranje na Fakultetu dramskih umetnosti? Na prvoj godini filmsku režiju mi je predavao Goran Marković. On je bio poprilično strog i distanciran, a studenti su imali zadatak da mu, iz časa u čas, tokom cele godine, donose scenario za film koji je, svako od nas, trebalo da snimi na kraju godine. Goran je stalno prepravljao ta scenarija, nikad nije bio zadovoljan i to nas je užasno frustriralo! Ali, na drugoj godini, svi smo shvatili da nam je on, zapravo, na taj način svima podigao kriterijume i naučio nas da razmišljamo. Ipak, reditelj koga možda najviše volim zbog stravične energije i potpuno iskrenog odnosa prema studentima je Miša Radivojević. Na prvoj godini mi je predavao scenario i pokazao se kao čovek koji izrazito voli film i tu ljubav nesebično deli sa svojim studentima. U novembru je u Centru za kulturu bila premijera tvog poslednjeg kratkog filma „Šampion“. Reci nam nešto više o svom poslednjem delu pred diplomski film. Film „Šampion“ je nastao kao rezultat fakultetske vežbe, na kojoj nam je zadatak bio da snimimo film koji će zadržati osnovnu situaciju Hemingvejeve priče „Ubice“, a žanr smo mogli sami da biramo. Ja sam odlučio da to bude vestern. Scenario sam napravio za nekoliko dana i nisam se previše držao Hemingvejevog teksta, a ključna razlika između moje i priče američkog pisca je dobrovoljno ubistvo i lekcija odrastanja koju bokser pruža dečaku. Inspiraciju za ovaj film sam pronašao u filmovima „Šejn“ i „Samuraj“, kao i u opusu Serđa Leonea. Pre nego što smo počeli sa snimanjem, neke scene iz „Šampiona“‘ sam čak i sanjao! Film je sniman u zimu prošle godine i to isključivo noću. Snimali smo ga šest večeri, što je dosta za jedan desetominutni film, a mogu da kažem da sam zadovoljan celokupnom ekipom sa kojom sam sarađivao. Svi su dali svoj maksimum i tako doprineli da ovaj film izgleda ne kao studentski, već kao film malo više produkcije. Pre godinu dana bio si prvi pomoćnik režije Darku Bajiću tokom snimanja njegovog filma „Na lepom plavom Dunavu“. Šta nam možeš reći o tom iskustvu? To je svakako značajno iskustvo, jer sve što si naučio na faksu sada treba da primeniš. Pored nekih zanatskih caka, meni je rad na tom filmu omogućio da naučim i to da se u ovoj zemlji moraš maksimalno boriti za svoj film. Jako je teško doći do svoje prilike i, kada ti se ukaže šansa, nikako je ne smeš prokockati. Snimanje filma je završeno u junu, a premijera se očekuje za dva-tri meseca. Stiče se utisak da je snimanje filma ubistven posao! Tako nekako. Rad na filmu je specifičan jer, ako si reditelj, prolaziš kroz različite faze. Dok pišeš scenario, ti si u kreativno-izolovanoj fazi. Potom sledi fizički i psihički najnaporniji deo, a to je snimanje na kojem ne sme da bude grešaka i gde moraš da imaš odgovor na svako pitanje. Posle snimanja sledi montaža koju ja najviše volim. Tada je period fizičke iscrpljenosti prošao, ali montaža može doneti i najveće razočarenje zato što se može K
  • 14. 14 | | Broj 009 | Decembar 2007. INTERVJU desiti da si neke odluke pogrešno donosio, ali više nema nazad. Rad na filmu zna da oduzme dve i više godine života, pa su pogrešne odluke pogubne! Koji filmski žanr te najviše interesuje i kakve bi filmove voleo da praviš? Mislim da je pogrešno ograničiti se na određeni žanr. Filmska umetnost je kao svemir i smatram da je za svakog umetnika bitno da pogleda što više različitih filmova kako bi izgradio sopstveni ukus i percepciju. Volim film koji je iskren, inteligentan, dobro napravljen i na koji emotivno reagujem, bez obzira na to kom žanru pripada. Čim te film podstakne da emotivno reaguješ, to znači da si u njemu pronašao deo sebe. Tako bih i ja voleo da režiram filmove koji bi imali navedene osobine, u kojima bi se prepoznavao deo autorstva, a ticali bi se malih, običnih ljudi sa sopstvenim dramama. Tokom 2003. godine bio si filmski kritičar “Pančevca’’, a tvoje kritike objavljivane su u okviru rubrike “Kinopesnica’’. Kao filmski kritičar, bio sam primoran i da gledam filmove koje inače ne bih gledao i malo sam istančao svoj ukus. Ono što me je uvek kopkalo dok sam se time bavio bilo je da li nekog domaćeg autora koji je napravio loš film treba da razapnem na krst ili bi, ipak, trebalo o njegovom delu nešto pozitivno da napišem, s obzirom na to da i sam znam kako je teško doći do prilike da snimiš film. Baš iz tog razloga smatram da nije dobro raditi istovremeno i kao reditelj i kao kritičar. U svakom slučaju, bilo je zanimljivo, a ja sam to shvatio kao hobi. Kada si već spomenuo hobi, mogao bi da kažeš šta voliš da radiš u slobodno vreme. Dosta surfujem po netu, jer volim da budem informisan i smatram da je to za posao reditelja veoma bitno: da osetiš kontekst i situaciju zemlje ili regiona u kojem živiš. Volim da idem na tenis i plivanje, a što se noćnog života tiče, volim tematske izlaske koji se sastoje od izložbe, projekcije ili predstave i žurke koja potom sledi. Koju svoju osobinu ceniš, a koju ne? Previše idealistički gledam na stvari i u tom kontekstu cenim iskreni odnos ljudi prema meni i trudim se da i ja budem takav prema njima. Voleo bih da sve stvari budu jasne i iskrene i zbog toga mi se sviđa što sam sačuvao taj dečački pogled na svet. Ne dopada mi se to što, zbog preterane potrebe da stvari uradim kako treba, često znam da budem pasivan, pa se ne odlučujem odmah na neku akciju, već temeljno promatram da li je to dobro ili ne. Koji dar bi voleo da poseduješ? Voleo bih da znam da čitam misli. Čini mi se da svaki reditelj ima u sebi dozu voajerizma (bez prljavih misli, molim ), pa se i meni tako često desi da posmatram ljude i, na osnovu njihove gestikulacije, u glavi zamišljam razgovor među njima. U kojoj epohi bi voleo da si živeo i zašto? U antičkoj Grčkoj. Pre svega, mislim da je tada bilo užasno opasno da uopšte živiš jer bi začas neko mogao da bane u tvoj polis i ubije te. Osim što je život bio drugačije vrednovan u odnosu na danas, mislim da je gomila ljudi koji su tada živeli, poput Sokrata, Platona, Eshila i drugih, bila mnogo pametnija od naših savremenika. Takođe bih voleo i da sam živeo u Parizu početkom XX veka, kada su se pojavile avangardne umetničke tendencije u Evropi i potpuno razbile dotadašnje stereotipe i konvencije u umetnosti. Koja je tvoja želja za zlatnu ribicu? Voleo bih da sam visok dva metra i težak sto kila, da sam najjači baja u gradu i da prebijem svakog ko me mrko pogleda! Adry
  • 15.
  • 16. 16 | | Broj 009 | Decembar 2007. SEX eko ko me ne poznaje, ili me ne poznaje dugo, nije bio u mogućnosti da sretne i doživi pravu galeriju likova koji su svojevremeno činili moju familiju. Time je ostao uskraćen za niz karakterističnih primedbi, dosetki i umotvorina koje su dotični povremeno “ispaljivali“ čineći moj život bogatijim za nova specifična iskustva dovodeći me u komične a ponekad i manje prijatne situacije. O dedi, legendi koja zaslužuje posebno mesto u ovoj rubrici, a bogami i “special edition“ na nekoliko stranica, neki drugi put; ovom prilikom se vraćam u prilično daleke dane detinjstva kada sam, jer još nisam išao u školu, imajući dosta vremena a nemajući previše izbora, potpuno koncentrisano pratio jedan od tadašnja (jedina) dva TV programa Televizije Beograd, pretka današnjeg Erteesa, na kome se – o praznika! – prikazivao neki film. Moja prababa, bez koje “Kino OkO“ nije moglo da prođe, stidljivo je okretala glavu u stranu svaki put kada bi se na ekranu ukazala neka slobodnija scena (pri čemu je slobodnija scena podrazumevala svaki kadar u kome je neko bar malo razgolićen, obnažen do pojasa ili se nedajbože tu muvaju neko dvoje koje se ljube i spremaju na bogznašta), mrmljajući nešto sa neodobravanjem. Ako bi se stvar malo zahuktala, znalo se i posegnuti za prekidačem na Ei Niš-u (daljinski u to vreme nije postojao, ili jeste, ali negde u daljini, kao što mu ime kaže) što mi je ipak davalo malo PORNO “Ovi naši već kad ne bi... Samo to puštadu...“ Jelena Florijan Soft-porno fimovi su bili preteča “pravih“ porno filmova i blaža varijanta zadovoljenja naših fantazija... N
  • 17. | Broj 009 | Decembar 2007. | 17 vremena da “uhvatim“ bar delić zabranjene scene. Nešto kasnije, poseban spektakl predstavljali su domaći filmovi koji su, u ono vreme, svojom umetničkom slobodom toliko šokirali moju dobru prabaku da se nije libila da, nakon početnog komentara (vidi citat), ukoliko su dešavanja izmakla kontroli, dobrano ispsuje kompletnu filmsku ekipu i produkciju sa sve uredništvom na čelu, ljutito me terajući od prijemnika, sve uz optužbe da sam “namerno to hteo da gledam“ i kako bi bolje bilo “da se vatam škole“ u koju sam u međuvremenu krenuo. Vremenom, dok sam sve više vremena obitavao van kuće (a i škole) -a moja prababa za to vreme gledala svoj omiljeni žanr, ratne filmove u kojima je zdušno bodrila partizane (komunicirajući direktno sa televizorom, “tako, tako, bombe, to njima treba...“) protiv nemaca – otkrio sam tzv soft porno, filmove u kojima su eksplicitne scene bile česte, ali nažalost skrivajući suštinu i ostavljajući mašti da odradi ostalo, često i prekidajući radnju kada je bilo najzanimljivije. Jedan od filmova tog tipa je recimo bio i “Emanuela 2 – antidevica“, a prikazivao se u “Zvezdi“ ili “Vojvodini“, kao i većina takvih ostvarenja... Zatim je usledilo doba videorekordera i mogućnost iznajmljivanja VHS kaseta sa raznolikim sadržajima, otvarajući neslućene mogućnosti fanovima svih vrsta, te su tako konačno i do nas u obimnijoj razmeri stigli pravi porno filmovi, većinom krajnje treš provinijencije – “...šnela, šnela, JNA...“ ili „...špric mia Rudi...“..Da bi se došlo do kvalitetnog sadržaja, bilo je potrebno uložiti određeni napor... A onda, krajnje (ne)očekivano, u doba najvećeg i totalnog raspada sveopštih vrednosti u nas, postali smo najliberalnija zemlja na svetu po pitanju emitovanja svakolikih perverzluka i to direktno na TV-u! Razni programi su, pod kontrolom sistema, a u cilju zaluđivanja narodnih masa po principu “seksa i igara“, koristili najljigavije porniće sa odvratnim glumcima iz F-produkcije direktno u političke svrhe. Nekom se zalomila i fotomontaža, pa je silom prilika postao i glavni glumac, u ulozi koju nije ni sanjao da će odigrati... Da je moja prababa imala (ne)sreću da to doživi, Mira Furlan (koju je mrzela) bila bi joj čedna svetica. U doba tranzicije, pojavili su se i tajni porno-video klubovi, neregistrovani, samo za određeni krug obožavalaca u kojima je ponuda zaista bila raznovrsna, mada kopirana i piratska. Ipak, bilo je moguće iz vidno obogaćene ponude izdvojiti kvalitetne sadržaje. Dobar prijatelj, vlasnik jednog od njih, imao je običaj da, hvaleći svoj asortiman, kaže “Nije ti ovo Palma, nema laži, nema prevare, samo žestoko rokanje...“. Teško je proceniti kada je nastao prvi porno film, vrlo je verovatno da je još neki malo slobodniji prijatelj braće Limijer, odmah po snimanju “Ulaska voza u stanicu“ i “Radnika u krugu fabrike“, štrpnuo parče trake da tajno snimi mladu i lijepu asistentkinju, ali se za početak razvoja modernog porno filma uzima 1972. godina kada je snimljen “Deep throat“, na čijoj su premijeri bili mnogi poznati likovi iz tadašnjeg holivudskog establišmenta, uključujući i – naravno – samog Džeka Nikolsona. To je tada zaista bilo nešto posebno i nesvakidašnje. Kasnije je, kao i sve ostalo, postalo industrija, što naravno ima i svojih dobrih strana. Danas se kvalitetni porno filmovi, voleli ih vi ili ne, prave u vrhunskoj produkciji, sa dobrim glumcima, scenariom, kostimima, scenografijom, muzikom i ponekad ume biti pravi doživljaj pogledati ih, pogotovo u dobrom društvu. U specijalizovanim prodavnicama, odnosno seksi šopovima moguće je pronaći prava umetnička dela najnovije produkcije i različitih tematika, u zavisnosti od ukusa. Postoji i tamna strana priče, zdravorazumski i zakonski kažnjiva, u koju nikom ne bi preporučio da ulazi, jer, prosto, nije lepo, nije normalno a i nema potrebe – svaka strast, pa i najperverznija, može biti zdravo zadovoljena i samom ponudom na kablovskoj, trenutno se ističe kanal “Spice platinum“, još jedna stvar koja je kod nas daleko pristupačnija nego u razvijenijim zemljama gde za programe takve sadržine treba izdvojiti pozamašnu svotu na mesečnom nivou... Dobro je što kod nas nije bilo kablovske, onomad... Ne bih se baš sjajno proveo. Dominik Florijan Za početak razvoja modernog porno filma uzima se 1972. godina, kada je snimljen “Deep throat“. Danas se kvalitetni porno filmovi prave u vrhunskoj produkciji...
  • 18. 18 | | Broj 009 | Decembar 2007. a početku misije su bili modna kuća “Passage” i Miša Krstić, a sada su u tome uporni Dušan Ivanišević i Kulturni centar Pančevo. I jedni i drugi su imali za cilj da se očuva i neguje publika i stvara kontinuitet i uporište muzičke jazz scene.Vredna je pomena 1998. godina, kada je stvaran ambijent da se povrati interesovanje iz sedamdesetih, kada je ovaj grad imao Jazz klub i fanove sa reprezentativnim članskim kartama. U to vreme je Dom omladine organizovao seriju predavanja o jazz-u, uz nastupe eminentnih muzičara iz Beograda, kao i Pančevaca okupljenih oko Save Ramjanca. Obeležen je i rođendan Jazz kluba i nakon toga je Vladimir Mitrović, sa svojim saradnicima iz modne kuće “Passage”, uspešno inicirao osnivanje Jazz festivala. Eto primera kako je jedna privatna inicijativa stvorila uslove za nastanak prestižne muzičke manifestacije koja je učinila prepoznatljivim naš grad i učvrstila ga kao važno mesto gde se neguje jazz kultura. Nije ni čudo što Kulturni centar Pančeva, nakon uspešnih godina promovisanja jazz muzike, dobija podršku za organizaciju ovog festivala od Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu i drugih relevantnih sponzora i prijatelja. Pored vrlo odabranog, ovog puta, po mišljenju umetničkog direktora D. Ivaniševića, najkvalitetnijeg programa koji je zadovoljio sve ukuse (od tradicionalnog do modernog-elkronskog jazz-a), iznenađenje je bila sama publika, i to mlada urbana populacija. Te tri večeri su izgledale kao kulturološki fenomen. Priznanje zaslužuju i mladi koji su punili dvoranu i vrlo uspešno komunicirali sa izvrsnim muzičarima, od kojih se mora spomenuti legendarni kralj jazz-a Duško Gojković. Kulturni centar Pančeva je promovisao i monografiju posvećenu proteklim festivalima, a koja ostaje kao trajan dokument, artefakt, da podseća da ovaj grad prepoznaje vrednosti i da ume da ih čuva od sveprisutnog talasa “grandšouizma”. Na 10. jubilarnom Jazz festivalu su nastupili: Uroš Perić i Beogradski Big Band (Slovenija/ Srbija), Eivind Aarest trio (Norveška), Rob Bargad quartet (SAD/Austrija), Marko Đorđević i Sveti (SAD/Srbija), Magnus Mehl quintet (Nemačka), Jazz conenection (Srbija). Peggi G. LUDILO JAZZ-A Deseti, jubilarni JAZZ festival, koji je održan u toku tri izvanredne večeri (27. i 28. oktobra i 17. novembra), svakako zaslužuje da bude proglašen kao najuspešniji kulturni događaj ove godine u našem gradu. Dok ne ustanovimo takvo priznanje, evo nekoliko zapažanja. Jubilarni deseti jazz festival MUZIKA N foto: Dalibor Vinkić
  • 19. ZZvom prilikom nije reč o zvezdi kakav je bio bugarski kavalista svetskog glasa Teodosi Spasov, niti je reč o, u ovom delu sveta, vrlo popularnom džezu ekstenziranim etno zvukom, već o ličnosti koja ima sledbenike kako u džezerskim, tako i eksperimentalističkim post-rok krugovima. Reč je o norveškom gitaristi Eivindu Arsetu. Nastupivši prve večeri, odmah posle zanimljive impersonacije Reja Čarlsa koju je priredio klavirista Uroš Perić, Eivind Arset i njegov trio su mnogobrojnu publiku, relaksiranu evergrin standardima, uveli u svet elektronske improvizacije, digitalnih semplova i klasičnog rok gitara-bas-bubnjevi instrumentarija tretiranog na uzbudljiv i inovativan način. Umetnika koji je svirao na albumima Di Di Bridžvoter, pa i samog Čarlsa, ovog puta smo, dakle, imali priliku da vidimo daleko od džez kanona, u slobodnoj formi, na skandinavskom području inače vrlo popularnoj, a koja ima korene u čikaškoj “avant-jazz“ revoluciji iz prve polovine devedesetih ili u skorijim solo projektima gitariste Nelsa Klajna, na primer. Arset i članovi njegovog benda kao uticaje navode gospel, folk pa i “Pink Floyd“. Eho ovakvih interesovanja se mogao čuti u polifoniji efekata i pulsirajućoj bas gitari, te elektronskim ritmovima, zanimljivo ukrštenim s vrlo delikatnim bubnjarskim deonicama. Arset svoju gitaru tretira kao potpuno nov instrument, presecajući kratke džez fraze prostornošću i vibracijama specijalnih efekata. Pančevačka publika je ove godine, na opšte zadovoljstvo, imala priliku da vidi nešto novo i jedinstveno. Uspešan nastup Eivinda Arseta dobar je signal organizatorima da će ovakva iznenađenja uvek biti dobrodošao dodatak programu festivala. Igor Mitić AJSKANDINAVSKA JAZZ AVANGARDA | Broj 009 | Decembar 2007. | 19 O Jubilarno izdanje Jazz festivala je uistinu imalo da pruži nešto čime će se ponuda izdvojiti od uobičajene, i to ne ekskluzivnošću koje nikad nije manjkalo, već žanrovskim izletom u nova područja, tj. podžanrove džeza kojih je, zahvaljujući kameleonskoj prirodi ove muzike, bezbroj.
  • 20.
  • 21.
  • 22. 22 | | Broj 009 | Decembar 2007. KOLUMNA Deda Mraze, sokole sinji, ne dozvoli, deko, da me besparica kinji, daj meni i mojima poklona trista, neka nam sreća u očima zablista. Dušmane pregazi svojim moćnim sankama, zabrani rad svim političkim strankama, podari hrane sirotinji i golji, neka u novoj godini svet bude bolji! A kada se umoriš, svrati na rakijicu, prijaće tvom crvenom i promrzlom licu, celog će te obuzeti beskrajna lepota, ali pazi kako voziš – NE BRŽE OD ŽIVOTA! eđutim, džabe – od njega ni traga ni glasa. Ali, izgleda, nisam jedini kome se nije javio. Svi mi se žale da ih Deda opasno kulira ove godine. Znači – verovatno je posredi kolektivna krivica. Danima već pokušavam da “provalim“ šta smo zgrešili i čime smo ga uvredili. Zato krenem polako da pretresam celu proteklu godinu, tražeći uzroke. U januaru smo poslušno izašli na izbore i glasali. Ali smo vladu dobili tek nakon pet meseci, dok su u međuvremenu nenamenski trošene pare poreskih obveznika. Aha!!! Možda je Deka ljut zbog naše apatije i nespremnosti da se suprotstavimo bezumlju i prostoti. Uh, to jeste veliki greh, ali to se dešavalo i ranije pa je on bio sa nama. ’Ajde, ni letos se nismo baš trudili da budemo dobri: neumereno smo uživali u jelu i piću. Ponašali smo se promiskuitetno i skidali se golišavi ne samo kada nam je bilo toplo. Vrućina nam je bila samo loš izgovor. Bili smo na Exit-u, verali se po planinama, vozali čamcem po reci, kupali u jezerima i morima, takoreći, uživali u svim ovozemaljskim telesnim nasladama. Igrali smo najlošiji fudbal na ovom delu zemaljske kugle, zagađivali smo vazduh i reke. Pecali smo i nosili kući više ribe nego što je zakonom dozvoljeno. A kao šlag na tortu je došao svinjokolj, kada smo krajem novembra bezdušno poklali pola miliona gica. A onda smo, opet, žderali čvarke i kisela kupusa, švargle i krvavice, leberke i kojekakve špecije spravljene od ove najpopularnije životinje u Serbalja. Pa, dobro, šta je tu tako strašno?! Mi se nismo promenili ni najmanje. Međutim, Deda Mraz izgleda jeste. Ili više nije sklon da prašta naše brljotine, ili je postao zatočenik zlih sila, ili je jednostavno počeo da se malo više druži sa onom babuskerom Karlom del Ponte. More, muka mi je i od njega! Kada bolje razmislim, matori uopšte i nije tako dobar kako ga Coca-Cola želi predstaviti. Kada malo zagrebem po sećanjima mog srećnog detinjstva, imam ja svašta loše kazati o njemu. Na primer, tek pošto sam progovorio, terao me je da se odlučim da li više volim mamu ili tatu. Znači, hteo je da ubaci razdor u moj srećni dom. O tome da sam morao da pevam neke bezvezne pesme njemu u slavu neću ni da pričam. I uvek je na neki volšeban način bio upoznat sa mojim tajnama i sitnim dečijim grehovima. Naravno, redovno me je ispitivao o njima. Kada bi onim svojim sitnim, plavim, prasećim očima začkiljio i pogledao me, osećao sam se kao da sam u 4. odeljenju SUP-a u ulici 29. novembra. Kasnije, kada sam malo porastao, primetio sam da čudno miriše, da ne kažem bazdi. Jedne godine je smrdeo na “Badelov“ konjak, sledeće na “Rubinov“ vinjak, pa na pivo, a devedesetih je počeo da vonja na one brlje, koje su kojekakvi kvazimajstori pekli i prodavali na pijaci! Zaključak je više nego jasan: Deda Mraz je alkos! A kada se samo setim koliko me je ucenjivao poklonima. Da bih dobio ono što sam poželeo, morao sam da znam matematiku, radim redovno domaći, slušam mamu i tatu, perem zube tri puta dnevno, idem u prodavnicu, bacam smeće, jednom rečju – da budem savršen. Kako su godine odmicale, ja sam bio sve bolji, a pokloni su bili sve mršaviji. Evo šta sam dočekao na kraju. Odbacio me je kao trinaesto prase, neće čak ni da se javi. E, pa, Deda, znaš šta... Sada si me jako iznervirao, isprovocirao i sada ću ti reći sve ono što godinama nisam: Deda Mraze, ološu belosvetski, slobodno mi udaraj bezbroj recki, srećan sam ja i bez poklona tvojih, sve dok je meni porodice i drugara mojih! Svima ću reći koliko puno piješ, irvase zlostavljaš i svoju ženu biješ, ovamo glumiš kako si mnogo fin, a svaki dan gutaš bar jedan bensedin! A kada se umoriš od svojih zlih dela, ti slobodno svrati i do moga sela, spremili smo ti masnih čvaraka i slanine, samo klopaj, Deko, dok te infarkt ne okine! I.K. DEDA, DEDA, BAŠ SI KRME!Evo, još samo desetak dana do nove, 2008. godine, a Deda Mraz se ne javlja. Uredno sam mu poslao spisak želja još krajem novembra, ali je dekica, po svoj prilici, ove godine nezainteresovan za mene. Čak sam mu i pesmicu napisao: м
  • 23. ELEKTRONIKA I NJENI ZVUCI Zoran Dramićanin je DJ i producent iz Pančeva. Bavi se DJingom od 1999.godine, a produkcijom od 2002. godine. Zoran je sa četrnaest godina pokazao interesovanje za elektronsku muziku, kada je otkrio umetnike kao što su Joey Beltram, Advent, Surgeon, Plastikman, Slam i drugi. Sa šesnaest godina počeo je da izlai u klubove i navukao se na klupsku kulturu. Prvu opremu je kupio 1999. godine i počeo da pušta ploče. Posle nekoliko godina puštanja muzike u klubovima i radio stanicama širom Srbije, 2002. godine je počeo da producira muziku. Kako su se njegove producentske sposobnosti popravljale, počeo je da izdaje muziku za mnoge etikete, kao što su Whirlpoolsex Music (Nemačka) , Pornographic Recordings( Španija), Advanced Records(Engleska), F1 Recordings (Engleska), Relatives Records (Holandija) Dj Special Needs Records (Engleska) itd. U maju 2006. godine izašao je njegov prvi remiks za američkog tehno producenta Romana Zavodnija na etiketi F1 Recordings. Njegov DJ stil se zasniva na tehnu. Pušta sve stilove tehno muzike orijentisane ka pomeranju publike na podijumu za igru. Ove godine je počeo da producira minimal i elektro stvari koje su izdate od strane velike nemačke etikete Whirlpoolsex Music i španske Regular Recordings. RELEASES: V.A. - The 15 Porn Cut - Pornographic Records - 2005 Zoran - Bounce EP - Advanced028 - 2006 Zoran vs Human Tech - European Heat EP - Advanced028 - 2006 Zoran vs Ganez theTerrible - Space Cakes EP - TMM05 - 2006 Zoran vs Disteck - Dj Special Needs EP - Special005 - 2007 V.A. - Relatives Vol.3 - Relatives003 - 2007 V.A. - Collective Individualities - RegularDigi001 - 2007 REMIXES: Roman Zawodny - Mind Games EP - F1007 - 2007 Nanni Killa - Chaser EP - Advanced Records034 - 2007 UPCOMING RELEASES V.A. - Whirlpoolsex Music pres. Genau Richtig - WPSM015 http://www.myspace.com/djzorandramicanin www.myspace.com/djzorandramicanin www.discogs.com/artist/Zoran+Dramicanin booking: antje@whirlpoolsex.com
  • 24. 24 | | Broj 009 | Decembar 2007.
  • 25. | Broj 009 | Decembar 2007. | 25
  • 26. 26 | | Broj 009 | Decembar 2007. va značajna manifestacija, osim što proizvođačima nameštaja pruža upoznavanje sa novim trendovima u drvnoj industriji i mogućnost procene sopstvene konkuretnosti, isto tako omogućava i posetiocima da budu u toku, oplemene svoj dom i učestvuju neposredno u samoj prodaji i kupovini, naročito zahvaljujući sajamskom popustu od 10% do 20%, u zavisnosti od proizvođača. Na sajmu je bilo predstavljeno oko 600 izlagača koji su prikazali najnovije trendove u oblasti proizvodnje i marketinga nameštaja, dizajna, kao i repromaterijale. Kako po broju izlagača i veličini izložbenog prostora, tako i po posećenosti, ovogodišnji sajam je oborio sve dosadašnje rekorde. Stotinu i pedeset izlagača iz dvadesetak zemalja pravi su dokaz da je beogradski Međunarodni sajam nameštaja prevazišao okvire regionalnog, i svrstao se u red evropskih sajmova. Naravno, ne smemo zanemariti i domaćine ovogodišnjeg sajma – “Forma Ideale“ – koji su istovremeno bili i generalni sponzor. Osim velikog asortimana koji su nam ponudili, moramo pomenuti i zanimljivost koju su kao generalni sponzori organizovali: manifestaciju dodele nagrada najkreativnijem mališanu povodom konkursa “Nacrtaj, oboj i osvoj idealnu sobu’’. Veoma zapaženo je prošao i njihov štand, ali i sam slogan koji je pratio ovog proizvođača – “Novo svetlo Vašeg doma“. Što se cena nameštaja tiče, bilo je šaroliko. Konkretno, za ugaone garniture bilo je potrebno izdvojiti od 32000 do 550000 dinara, za orman od 8000 do 46000 dinara, stolovi su bili od 5000 do 21000 dinara, dok je za jednu kuhinju neophodno od 18000 do 33000 dinara. Luksuzni nameštaj pravljen od bananine kore, morske trave i drugih, ne tako svakidašnjih materijala, doseže cene koje mu i priliče. Naravno, svaka roba ima svog kupca, tako da su i ovi eksponati završili u nekim domovima. Ono što svako sebi može da priušti jeste odlazak na Sajam, obilazak štandova i uživanje u samom gledanju nameštaja, zato toplo preporučujem svima koji nemaju tu naviku da sledeće godine obavezno posete ovu manifestaciju. Maja Stajić Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije, 45. po redu, i ove godine je prošao zapaženo i sa mnogim pohvalama. 45. Sajam nameštaja O NACRTAJ, OBOJI I OSVOJI IDEALNU SOBU ENTERIJER
  • 27. OBUKA I POLAGANJE ISPITA ZA KATEGORIJE A , B , C i E Panèevo, Petra Bojoviæa 11 (bivša Lenjinova) tel. 013/354-180 mob: 063 237 966
  • 28. ada je pao Berlinski zid, otvorila su im se vrata sveta punog novih mogućnosti. Putovali su sa jedne na drugu stranu globusa, tragajući za sobom i svojom inspiracijom. Put ih je konačno doveo u Belgiju i modu. Lukas je 2003. završio studije modnog dizajna na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Antverpenu i to uz Arona, koji ga je sve vreme podržavao. Dva brata su se uvek trudila da kroz rad izraze svoju ličnost i svoje stavove. Anarhija, oslobađanje, muzika i svakodnevica urbanog života njihove su inspiracije. Spajajući različita iskustva, oni kreiraju jedinstven stil. U potrazi za individualnošću, posvećuju se kreiranju garderobe za muškarce. Uravo je to sfera koja im nudi više izazova u okviru oblasti kojom dominiraju kolekcije za žene. Iako ne vole uvek iste stvari (Aron voli puding, dok Lukas uživa u ribljim štapićima), spaja ih ljubav prema modi. U svakom slučaju, oko jednog se potpuno slažu: živi život, inspiriši se, kreiraj i uživaj! Poreklom ste iz nekadašnje Istočne Nemačke i to iz grada koji se zove Karl-Marx-Stadt. Da li je to uticalo na vaš rad? Na koji način ste razvili interesovanje za modu? LM: Interesovanje za modu je zaista povezano sa našim detinjstvom. Odrasli smo u Istočnoj Nemačkoj, u komunizmu, i na nas je mnogo uticalo uniformisano oblačenje toga vremena. Individualizam i snažna ličnost nisu bili prihvaćeni u komunističkom sistemu u kom su svi pripadali zajednici i bili jednaki. Naravno da u ovakvoj vrsti sistema nema prostora za ispoljavanje individualnosti, čak ni putem različitih stilova odevanja. Upravo smo zbog toga postali fascinirani različitim životnim stilovima i različitom garderobom, koji su uspeli da se provuku u našu diktatorsku zemlju Istočnog bloka. Tako smo počeli da maštamo kako se oblačimo na različite načine. Osećali smo se drugačijim i nije nam se dopadalo da podržavamo jedinstvo. Počeli smo da otkrivamo sopstveni identitet. Ovo nas je vremenom učinilo jakim i naučilo da se borimo za ciljeve koje smo sebi postavili. Naše poreklo je u zaista velikoj vezi sa onim čime se bavimo danas, kao i sa konceptom našeg rada. Osnovna nam je ideja da mešamo različite stilove i pokušamo da spojimo nespojivo. Kao osnovu koristimo klasične komade kao što su prave klasične muške košulje, pantalone, mantili, sakoi itd. Upravo ti komadi reflektuju snažan stereotip „kancelarijskog“ izgleda, a ta je uniformisanost za nas veoma slična onome što smo imali u Istočnoj Nemačkoj: biti isti i ne iskakati iz reda. Ovo je centralna tačka naših kolekcija. Dodajući ovoj garderobi sportske elemente, izražavamo revolucionarnu energiju. U celini mogu da kažem da je inspiracija sivim kancelarijskim stereotipima u kombinaciji sa sportskim elementima u velikoj meri proizašla iz naše prošlosti, iz Karl-Marx-Stadt-a, istočne Nemačke i komunističke pozadine. Naravno, svake sezone postoje različiti izvori inspiracije koji nam omogućavaju da od svake kolekcije napravimo poseban izraz. Poslednja kolekcija bila je inspirisana tučom i borbom i, shodno tome, zvala se Fight. Svakoga dana moramo da se borimo za svoje živote i svoje snove, kao što smo u Istočnoj Nemačkoj morali da se borimo za individualnost i sopstvenu ličnost. Vaše prve misli kada je srušen Berlinski zid? LM: Prvog momenta nismo mogli da verujemo da je zid otvoren i da imamo šansu da uđemo u „raj“, makar na samo jedan dan. Nadali smo se da će „raj“ uskoro doći i u našu zemlju. Osećali smo se kao pušteni iz zatvora. Kada sada na sve to gledamo, vidimo da „raj“ ne postoji ni za koga. Ispričaj nam, molim te, više o svom dolasku u Antverpen i Akademiju. LM: Zbog svoje snažne želje da istražim svet, potrebe da promenim mesto stanovanja i želje da upoznam druge ljude i druge mentalitete, odselio sam se u Amsterdam 1997. U ovom revolucionarnom periodu svoga života otkrio sam veoma mnogo različitih načina i mogućnosti, te mi je postalo teško da odlučim kojim putem da krenem. Iz tog razloga sam krenuo na orijentacioni smer na Gerrit Rietveld akademiji u Amsterdamu. Želeo sam da steknem bolju i jasniju sliku o onome što želim da radim u životu. Upravo tada sam shvatio da želim da radim nešto što je vezano za modu. Nakon toga, proveo sam kratko vreme na Institutu za modni menadžment i dizajn u Amsterdamu, sve dok nisam osetio da sam spreman za veliki korak i izazov na Antverpenskoj akademiji. Četiri godine koje sam proveo na akademiji u Antverpenu bile su za mene odlična škola. Naučio sam mnogo o sebi i svojoj snazi, kao i o tome da se borim za svoje ideje i svoju kreativnost. Ovo predstavlja izuzetno dobru osnovu i upravo je ono što mi je potrebno u svakodnevnom poslu u modi. Sada imate svoju robnu marku, svoju kolekciju. Šta vas je opredelilo na taj korak i šta svojim radom pokušavate da pokažete? LM: Pokrenuli smo sopstvenu kolekciju jer smo osetili potrebu da se izrazimo putem ideje koju smo imali. Za mene kao dizajnera od osnovne je važnosti da komuniciram sa publikom jezikom kojim želim. Veliki je izazov u muškoj modi razviti novi stil i kreirati sopstvenu atmosferu u kojoj kupci mogu da učestvuju. Takođe želimo da ljudima damo mogućnost da vide nešto novo, savremeno i da učestvuju u našem izrazu iz sezone u sezonu. Naše kolekcije spajaju različite stilove i donose jedinstven osećaj koji se ne može svrstati ni u jednu kutiju stereotipa. One su izraz naše prošlosti i naših ličnosti, na njima se baziraju i, kao takve, usmeravaju ka publici. Dvoje vas je. Ko je zadužen za šta? Molim vas, objasnite nam proces Lucas & Aaron Mäthger Lukas i Aron su blizanci, osnivači modne marke L&A Mäthger. Rođeni su i odrasli u Istočnoj Nemačkoj (nekada znanoj kao DDR) u gradu koji se i dalje zove Karl-Marx-Stadt. K MODA 28 | | Broj 009 | Decembar 2007.
  • 29. vašeg rada. LM: Mi smo Aron i Lukas, blizanci, i odlično je što radimo zajedno. Jasno smo razdvojili polja delovanja. Ja sam Lukas i vodim računa o celokupnom kreativnom delu, dok Aron preuzima na sebe kompletan menadžment i administraciju, od organizovanja fotografisanja do komunikacije sa distributerima i tome slično. Počinjemo tako što pronalazimo inspiraciju. Ovo radimo zajedno, jer nam je veoma važno da zajednički dođemo do ideje za atmosferu koju će kolekcija imati. Iz odabira slika, boja, tekstura, filmova i muzike kreiram okvire raspoloženja na kom će se kolekcija zasnivati. Ovo mi daje osnovu da napravim dobru strukturu i da se ne izgubim u procesu kreiranja. Nakon toga počinjem da kreiram siluete, u početku veoma grubo skicirajući rukom, da bih, zatim, počeo da radim na svakom komadu ponaosob i to do trenutka dok ne dođem do samih detalja. U međuvremenu tragam za odgovarajućim materijalima. Tada Aron počinje da radi na komercijalnom delu i razmišlja o načinu na koji ćemo kolekciju predstaviti kupcima i novinarima. Kada je kolekcija na papiru spremna, posećujemo fabrike i ugovaramo izradu prototipova. Novi dizajneri i modna idustrija – šta su teškoće, a šta izazovi? LM: Najveći je izazov kreirati tačan koncept svoje robne marke, a potom pronaći ugao u kom možeš zadobiti kupce. Ovo nije oblast mode u kojoj svi moraju da vole to što radiš, niti ti moraš da radiš samo ono što drugi žele. Upravo je to ono što je veoma dobro za nove dizajnere. S druge strane, postoje velike teškoće u preživljavanju u modnoj industriji zbog moći velikih komercijalnih brendova koji ti uvek stoje za vratom, znajući da mogu da proizvedu jeftinije od tebe i tako zarade više. Ovi brendovi imaju olakšicu i u tome što prodaju u sopstvenim prodavnicama. Ipak, apsolutno je moguće uspeti, ali treba biti koncentrisan i svestan svega što se oko tebe dešava. Kako vidiš modu u budućnosti? Kako vidiš sebe u svemu tome? LM: Moda u budućnosti sve više postaje prostor za igru, prostor u kom pojedinac ima mogućnost da izrazi svoje ideje, jasnije i ekstremnije. Nastavljam da izražavam svoja osećanja, jer sam siguran da ima mnogo ljudi sa kojima ih mogu podeliti. Tanja Beljanski www.ugledmagazine.com www.l-a-maethger.com | Broj 009 | Decembar 2007. | 29
  • 30. van Srdanov je rođen 1992. godine u Pančevu. Plivanje trenira od svoje sedme godine. Interesantno je to što je plivanjem počeo da se bavi zbog problema sa astmom: doktori su mu preporučili plivanje i, po svemu sudeći, nisu pogrešili. I sam Ivan je u početku trenirao plivanje ne bi li umanjio zdravstvene probleme, međutim, nakon prvog takmičenja (tada je imao samo osam godina), shvatio je da je plivanje njegova velika ljubav od koje se neće lako rastati. Upravo ta ljubav bila je veliki podsticaj za dobre rezultate u karijeri. Kada smo ga pitali da li se seća prve medalje, kao iz topa je odgovorio da je to bilo na školskom takmičenju kada je bio u trećem razredu osnovne škole. Tada se takmičio protiv starijih i to ga nije omelo da osvoji svoju prvu medalju. Nakon toga su se uspesi nizali jedan za drugim, a ove godine je sve kulminiralo osvajanjem čak devet medalja na Vojvođanskom prvenstvu, održanom letos u Subotici, na kome je postao šampion na 400 metara slobodnim stilom. Pored toga, Ivan je treći u državi u disciplinama 800 i 1500 metara slobodnim stilom. Sve ovo ga svrstava među najbolje kadete u državi i čini ga velikim potencijalom pančevačkog sporta. Evo šta on kaže o sadašnjim rezultatima, planovima za iduću godinu i nekim jednostavnim, svakodnevnim životnim stvarima. Da li si zadovoljan postignutim rezultatima? Zadovoljan sam, međutim ima još mnogo prostora za napredak. Želim da budem najbolji. Ko je bolji od tebe? Marko Spasov. Međutim, mi ne plivamo isti stil. Koji ti je omiljeni stil i kako si se odlučio za njega? Prvo trener vidi šta ti najbolje ide na treningu i onda te polako usmerava. Ja sam na početku plivao leđno i to je trajalo neke 3-4 godine. Tek onda sam se usmerio na slobodni stil, i to je disciplina u kojoj želim da se dokazujem. Koliko često treniraš? Treniram svaki dan osim nedelje. Trenizi mi počinju u sedam uveče i traju nešto manje od dva sata. Pošto sam sada upisao srednju školu i svi časovi su mi pre podne, imam vremena da treniram svaki dan. Volim što je tako. Kada već pominješ školu, reci nam da li uspevaš da uskladiš obaveze u školi i sportu? Pa uspevam. Jeste ponekad naporno, ali nije tako strašno. A profesori? Da li ti ponekad progledaju kroz prste zbog aktivnog bavljenja sportom? (osmeh) Jeste, uglavnom su imali razumevanja za eventualne propuste u školi. Jedino nastavnica fizike u osnovnoj školi nije imala obzira. Ponedeljkom smo imali prvi čas kod nje, a ja sam često nedeljom imao takmičenja. I onda dođem kod nje na čas i ona mi “zune“ keca. Ali su profesori uglavnom korektni. Imaš li dobrih drugara među plivačima? Da: Miloš Milanović, Gligor Škrpan i ja smo “ekipa“. Sa Milošem sam i počeo da treniram, i, evo, to traje već osam godina. Lepo se slažemo i zabavljamo na treninzima. Da li imaš vremena za izlaske? Retko. Pošto treniram svaki dan, za izlaske mi ostaje samo subota. A devojke? Da li jure sportiste? Pa, onako... (smeh). Teraju me nekad da im pokazujem mišiće (smeh) i zovu sa nepoznatog broja pa ne mogu da “provalim“ ko je. Koji su ti planovi za narednu godinu? Ove godine sam bio na spisku za reprezentaciju, ali jedan dečko je bio malo bolji i nisam uspeo da uđem u reprezentaciju. To mi je veliki motiv − da naredne godine budem još bolji i da zaslužim mesto u reprezentaciji. Takođe želim da popravim treće mesto na državnom takmičenju i da ove godine postanem prvak. Naravno, uz sve to planiram da odbranim sve medalje osvojene na Vojvođanskom prvenstvu. A posle srednje škole? Želim da upišem DIF ili da dobijem stipendiju i nastavim školovanje u inostranstvu. U svakom slučaju, sport je ono što sam odabrao kao životni poziv. Šta bi za kraj poručio tvojim vršnjacima? Da ne puše i ne piju, da se ne drogiraju. Neka počnu da treniraju, jer sport, pored dobrog zdravlja, otvara nove mogućnosti i perspektive. A i veoma je zabavno. (smeh) Želimo ti puno uspeha u narednoj godini! Hvala, i ja vama želim isto. I.K. Od ovog broja Quick look magazina, pisaćemo o mladim sportistima u našem gradu, sadašnjim i budućim šampionima. Ovaj put naš gost je Ivan Srdanov, član Plivačkog kluba “Dinamo“. Povod za razgovor sa našim mladim sugrađaninom je činjenica da je u 2007. godini ostvario više nego zapažene rezultate koji su, nadamo se, nagoveštaj još uspešnije 2008. I MLADE NADE SPORT 30 | | Broj 009 | Decembar 2007.
  • 31. | Broj 009 | Decembar 2007. | 31 ored branioca trofeja, Ivana Pribanovića iz Beograda, na turniru su učestvovali igrači iz Beograda, Novog Sada, Vršca, Smedereva, Požarevca, Čačka, Valjeva, Loznice, Ivanova i Pančeva. U veoma jakoj konkurenciji, pored prvaka države Zorana Svilara iz Novog Sada, i još četiri igrača koji se nalaze u prvih deset u državi, pobedu je odneo Marko Cvetojević iz Beograda, pobedivši u finalu Nenada Filipovića iz bilijar kluba “Duga devetka“ rezultatom 8:6. Kompletan tok finalnog meča prenosila je Televizija Pančevo,a novčane nagrade za turnir obezbedili su “Bilijar-pro“ iz Novog Sada, “Tehnomarket“ iz Pančeva i opština Pančevo. Bilijar klub “Duga devetka“ je uspešnom organizacijom ovog turnira zaokružio drugu godinu postojanja, u kojoj je zabeležen i uspešan nastup njegovih članova na prvenstvu države. U konkurenciji od preko sto igrača, naših sedam igrača je u prvih četrdeset, imamo desetog igrača u državi i još trojicu koji će nastupiti u mastersu koji se održava u Beogradu krajem decembra, i na kojem će učestvovati najboljih 32 igrača iz cele zemlje. Đ.P. DRUGO OTVORENO PRVENSTVO PANČEVA U BILIJARUDrugo Otvoreno prvensto Pančeva u bilijaru održano je 10. novembra u klubu “Devetka”, u organizaciji bilijar-kluba “Duga devetka“. Na turniru su učestvovala trideset i dva igrača. P
  • 32. 32 | | Broj 009 | Decembar 2007. NAVIJAČKIPOKRETI rganizovano navijanje datira još od početka šezdesetih godina. Pre toga, svuda u svetu stadioni su bili puni, ali jednostavno nisu postojali delovi tribina gde su se skupljali najvatreniji fanovi. Jedan od glavnih razloga nastanka navijačkih jezgara na stadionima je cena ulaznice. Po pravilu, na mestima iza golova karte su bile uvek jeftinije i dostupnije pre svega mlađoj populaciji i nižim društvenim slojevima. Mlađi posetioci, koji su iz nedelje u nedelju dolazili na ove delove tribina, polako su se upoznavali, zajedno provodili na utakmicama i postajali sve zagriženiji navijači. Engleska i Italija važe za kolevke organizovanog navijanja. Englezi su poznati kao statični navijači koji čitavu utakmicu provedu sedeći. I pored toga, oni jako lepo bodre svoj klub, prvenstveno zbog glasovnih sposobnosti i prevelike motivisanosti, ali i zbog akustičnosti stadiona i melodičnosti pesama. Sa druge strane, italijani su veći značaj davali vizuelnom delovanju navijačke grupe. Prve navijačke koreografije se pojavljuju u Italiji početkom osamdesetih godina. Hiljade balona, zastavica i najlona, praćenih raznim pirotehničkim sredstvima, krasile su stadione širom zemlje. Ovom vrstom navijanja impresionirali su čitavu Evropu i plasirali jedan novi trend bodrenja svog kluba. Uspešno odrađena i složena koreografija sama po sebi je pokazatelj veličine i organizacije jednog navijačkog pokreta. Na našim prostorima navijačke grupe počinju da niču u drugoj polovini osamdesetih godina. I pored nerazumevanja tadašnjeg komunističkog režima za ovakav vid organizacije, oni su uspeli da opstanu i kasnije budu podstrek nekim drugim momcima da oforme svoju navijačku grupu. Svaki veći navijački pokret bi trebalo da ima svoje prostorije, da redovno ide na gostovanja svog kluba. Grupa mora da ima svoju himnu, zatim prepoznatljivost po šalovima, kapama, majicama, zastavama, članskim kartama, kao i da organizuje bakljade, koreografije i ono što nije pozitivno − tuče sa protivničkim navijačima. Izuzetno je važno i da se sve to zabeleži video-kamerom ili fotoaparatom. Navijanje je, kako kod nas tako i u svetu, deo identiteta jednog navijača. Oni na jedan specifičan način doživljavaju pripremu za odlazak na stadione ili sportske hale. Odlazak na tribine, gde sa hiljadama ljudi dele ljubav prema klubu, navijači doživljavaju kao bežanje od svakodnevnih problema, kao pražnjenje i, pre svega, kao neverovatnu zabavu i provod. Stoga milioni ljudi širom sveta hrle na stadione i u arene, jer je tamo život lepši, makar na to kratko vreme. NAVIJAČI U PANČEVU Prvi navijački pokret u Pančevu osnovan je davne 1988. godine. Ta grupa navijača uglavnom je bodrila FK “Dinamo”. Udruženje sportista i sportskih navijača “Srpska Sparta” formalno postoji od 17. maja 2006. Od samog osnivanja “Sparta” je skrenula pažnju na sebe i svoje aktivnosti, kako navijačke tako i humanitarne. Pored neumorne podrške pančevačkim klubovima, momci iz ”Srpske Sparte” su prvi pokrenuli humanitarnu akciju prikupljanja novca za operaciju našeg sugradjanina Radoja Šulovića. ”Srpska Sparta” se razlikuje od klasičnih navijačkih grupa. Ova organizacija ima za cilj da, pre svega, spoji sportiste i navijače, da propagira sport, zdrav duh i maksimalno se zalaže za popularizaciju sporta kod mlađeg uzrasta. Nastavljajući tradiciju sokolskog pokreta, ”Srpska Sparta” stvara pozitivnu sliku o našem gradu i navijačkim pokretima uopšte. Momci su iz raznih krajeva Pančeva, sa Koteža, Tesle itd, a ima ih oko 200, i svako od njih mora da poštuje kodeks ponašanja koji su sami osmislili. Za sve one koji bi hteli da se priključe udruženju ”Srpska Sparta”, više informacija mogu naći na sajtu www.srpskasparta.org.yu. BENNY BLANKO FROM D BRONX. BLOG Grobari, Delije, Srpska Sparta, Junajted fors, Red firm, Taurunum Bojs i još mnogi drugi, nazivi su navijačkih grupa u našoj zemlji, a kojih ima sve više. Gotovo za svaku od njih se može reći da je ozloglašena.Tuče, krađe, vandalizam, huliganstvo, alkohol, droga, pa čak i pojedina ubistva vezuju se za određene navijačke grupe. Zajednička im je neizmerna ljubav, vernost prema svom klubu i posvećenost bez rezerve. O Pored neumorne podrške pančevačkim klubovima, momci iz ”Srpske Sparte” su prvi pokrenuli humanitarnu akciju prikupljanja novca za operaciju našeg sugradjanina Radoja Šulovića.
  • 33.
  • 34. BOHEMIAN RHAPSODY rag je, naprotiv, toliko jedinstven, opušten, kulturan i otvoren grad, da svakome ko ga poseti ostavlja upravo ovakav osećaj dobrodošlice i topline. To je grad kojem ćete, ukoliko ga samo jednom vidite, poželeti uvek nanovo da se vraćate. Najjednostavnije objašnjenje ovog fenomena jeste: za pet dana, koliko obično traju organizovane turističke posete ovom gradu, nije moguće videti sve ono što Prag ima da vam pokaže. Tih predivnih pet dana služe samo da vas “navuku“ i nagoveste sve lepote kojima Prag obiluje i koje ponosno ističe, na svakom koraku, a zbog kojih ćete grabiti svaku narednu priliku da mu se vratite i nadoknadite ono što fizički niste postigli prethodnog puta. Za one koji to ne znaju, Prag je zvanično osnovan u 9. veku, a istorija mu je bila uzbudljiva i burna, praćena dinastičkim promenama, migracijama, ali i, više od svega, kulturnim razvojem. Najveću moć imao je u 14. veku, za vreme vladavine Karla IV, nekadašnjeg cara Svetog rimskog carstva i velikog poštovaoca prosvete i kulture. Zahvaljujući Karlovom zalaganju, Prag je bio prvi centralnoevropski grad koji je dobio svoj univerzitet (Karlov univerzitet, jedan od najstarijih u Evropi uopšte); on je započeo i zidanje jedne od najlepših gotskih katedrala – Katedralu sv. Vita, čije je građenje trajalo celih šest vekova, i od čije lepote i gracioznosti i danas zastaje dah; Karlo je podigao i čuveni Karlov most na Vltavi, koji i danas pleni lepotom i mističnošću, i za čiju se istoriju vezuju najraznovrsnije legende, najčešće o nesrećnim, silom razdvojenim, mladim ljubavnicima. Danas je Karlov most pešačka zona, pravi boemski dragulj, sa neizbežnim trgovcima najrazličitijim umetninama i suvenirima. Današnji Prag ima oko 2 miliona stanovnika, i još uvek iz svakog njegovog kamena, iz svake negove cigle, izbija patina i golemo istorijsko nasleđe. Za turiste je, za početak, najzanimljiviji obilazak starog dela grada, koji je, zapravo, podeljen na četiri manja “grada“ (Staromjestske namjesti, Hradčani, Nove mjesto, Mala Strana), i kojim se, ulicu po ulicu, može videti njegova cela istorija. Ceo taj stariji deo Praga, u koji spadaju i stari dvorac i današnji centar grada, zapravo je jedan veliki istorijski spomenik. Zaista je neverovatan podatak da na tolikoj površini ne postoji građevina mlađa od jednog veka, najviše ih je iz srednjeg veka, a ima i onih starih preko jednog milenijuma, a koje su očuvane u toj meri da biste rekli da su tek koju deceniju stare. Uostalom, na svakom koraku ćete videti i osetiti da Česi, Pražani, veoma cene svoje pretke i istoriju, da se ponose njima i rado ih pokazuju, bez obzira da li su to srednjovekovna katedrala ili crkva, Karlov dvor, prostorije za mučenje, tamnice, sinagoge, stare jevrejske četvrti, Trg Jana Husa − velelepni trg u samom središtu današnjeg centra grada, ili kuće u kojima su živeli i radili čuveni češki umetnici. Svakako najpoznatiji Čeh je Franc Kafka, čuveni genijalni pisac, sa čijim se imenom i delom u Pragu srećete na svakom koraku, počev od njegove rodne kuće u tzv. Zlatnoj ulici u Starom Pragu, preko Kafkine ulice u Malom Pragu, Kafkinog starog i novog muzeja kod Karlovog mosta, i sve do statue “Metamorphosis“, posvećene istoimenoj Kafkinoj priči, postavljenoj neposredno pored Stare sinagoge. Osim Kafke, jasno su istaknuta mesta na kojima su boravili i stvarali Albert Ajnštajn, Mocart, Franc List, Bedžih Smetana i mnogi drugi. Lepota Praga je najpre u detaljima. Svaka građevina, zid, most, svaka fasada je različita, nigde nema iste šare i ornamenta, a sve je, opet, ukrašeno, ali ukusno, i usklađeno s okruženjem. Ulice Starog grada su u kaldrmi i makadamu, a ulično osvetljenje su pravi starinski fenjeri, a ne ove naše obične, ružne, beživotne bandere. Detalja, zatim, ima na svakom koraku u vidu statua i figura, skulptura, mahom istorijskog (hrišćanskog) sadržaja, što nikako na umanjuje njihovu lepotu, jer su, kao i sve u Pragu, napravljene s merom i ukusom, bez nametanja i odskakanja od okoline. Samo onaj ko nikada nije bio u Pragu može pomisliti da su toliko ponavljane reči “Prag je jedini grad u kojem bih mogao/la živeti“ odavno izlizani kliše. P PUTOPIS 34 | | Broj 009 | Decembar 2007.
  • 35. | Broj 009 | Decembar 2007. | 35 Čudan je podatak da je Prag jedan od gradova sa najviše crkava i katedrala u Evropi (neki očigledno zaludni ljudi su izbrojali da u Pragu danas ima oko 500 crkvenih tornjeva), a da se na poslednjem popisu gotovo 90% Pražana izjasnilo kao ateisti. Zato ćete u većini crkava, ma koliko one lepo izgledale, biti primorani da plaćate ulaz i/ili fotografisanje, jer im je taj novac gotovo jedini izvor prihoda. Osim religioznih motiva, često će vas iznenaditi na prvi pogled bizarne statue i figure, na najmanje očekivanim mestima: najnoviji praški televizijski toranj je poznat, osim po svojoj veličini, i po figurama crnih beba koje se po njemu “penju“; na fasadi jedne od biblioteka će vas iznenaditi statua dečaka koji sedi i igra se sa avionom od papira – kako smo saznali, to je „ostatak“ nekadašnje umetničke izložbe koja se Pražanima toliko svidela da su odlučili da dečaka zauvek ostave na zidu; nemojte se izenanditi ako na klupi ispred nekog hotela u centru grada sedi bronzani starac i kao da vas poziva da mu pravite društvo. Osim što će vam ponuditi nezaboravno kulturno-istorijsko “uzdizanje“, Prag je blagonaklon i onima sklonijim modernijim vidovima zabave. U novijem delu centralnog Praga naći ćete sve poznate svetske brendove, od mode, preko izdavaštva, do lanaca restorana. Šoping u Pragu može biti zanimljiv, naročito jer su cene nešto niže nego u Beogradu i Srbiji. Malo razočaranje jeste noćni život, koji je, slobodno možemo reći, na veštačkim plućima: svi barovi se u Pragu zatvaraju već u 23 h, ali to današnjim “city break“ turistima neće toliko smetati, jer ste posle celodnevnog pešačenja inako slabo raspoloženi za noćni provod. Na kraju, teško je dati neki zaključak o Pragu, a ne ostati nedorečen. Češka je, kao i “lijepa naša“, preko revolucije raskrstila sa jednim i dočekala novi, demokratski poredak. I Česi su prežveli bolan period tranzicije, o kojem najrečitije govore napuštene, sablasno prazne fabrike i očigledna dominacija krupnog kapitala. Ali Češka je postala moderna država, a Prag moderan evropski grad, grad-uzor, možemo slobodno reći. Ako ni zbog čega drugog, u Prag uvek valja otići ukoliko želite da naučite nešto, naročito ponešto o odnosu prema istoriji, ali i još važnije – o odnosu prema budućnosti. Ivana Popa P.S: U Pragu nema praške šunke. Nadamo se da ćemo u Parizu naći parizer.
  • 36.
  • 37.
  • 38. NARODNA BAŠTA U PERIODU OD 1829. DO 1905. GODINE akon osnivanja 1829. godine, Narodna bašta je prepuštena na brigu, ili bolje reći nebrigu Magistrata i biva zapuštena. Tako je bilo sve do 1899. godine, kada je u Pančevu osnovano Društvo za negovanje parkova. Tada se ponovo pristupa uređenju Narodne bašte i vraćanju njenog prvobitnog sjaja. Obnovljena je vegetacija, popravljene su klupe, postavljene su kante za otpatke, izbušen arteški bunar kako bi posetioci parka pili kvalitetnu vodu i podignut javni nužnik sa odvojenim prostorijama za dame i gospodu. Uklonjena je prvobitna dotrajala volijera, pored koje su još davne 1852. godine promenadnu muziku slušali car Franc Jozef, knjaz Aleksandar Karađorđević i komandanti beogradske tvrđave Huršid Paša i Behim Mehmed Paša. Na tom mestu je podignut novi muzički paviljon sa podijumom izdignutim u odnosu na površinu parka. Izvršena je rekonstrikcija objekta gostionice-poslastičarnice, kao i adaptacija objekata za smeštaj alata i osoblja koje je održavalo i čuvalo park. Osim centralnog platoa, oformljeno je i pet manjih platoa na različitim stranama parka. Staze su iznova zasute rizlom i mlevenom ciglom. Park dobija i tri nova ulaza: dva iz pravca ulice Miloša Trebinjca i jedan iz pravca današnje Prvomajske ulice. Da bi se tako uređena i obnovljena Narodna bašta sačuvala od pasa lutalica, krupne i sitne stoke i živine, i od gradskih skitnica i propalica, park je ograđen. Ograda parka duž ulice Miloša Trebinjca i Prvomajske bila je podignuta u kombinaciji opeka–kovano gvožđe. Zid od opeke bio je visine jednog metra, a na svakih 4–5 metara bili su izidani stubovi visine 2,5 metra. Sve kapije su bile od kovanog gvožđa i u kasnim satima su zaključavane radi zaštite parka. Tako uređena, Narodna bašta je u to vreme bila najlepši park u Banatu i jedan od najlepših parkova u Austrougarskoj monarhiji. VELIKA POLJOPRIVREDNO INDUSTRIJSKA IZLOŽBA U NARODNOJ BAŠTI I tako dolazimo do 1905. godine, kada je Pančevo iskoristilo priliku da celom svetu pokaže šta u njemu sve postoji i koliko su pančevački industrijalci i poljoprivrednici vredni i umešni. Te godine u Narodnoj bašti organizovana je velika poljoprivredna industrijska izložba. Ciljevi izložbe bili su: promovisanje zanatlijskih proizvoda i industrije našeg grada, uspostavljane čvršćih ekonomskih veza sa Balkanom i Evropom i “zdravo“ konkurisanje gradovima u okolini, koji su ranije već organizovali izložbe ovog tipa. Ova izložba je, po uspešnosti i posećenosti, bacila u senku i izložbe u mnogim evropskim metropolama tog vremena. Za tu priliku u parku je podignuto devet paviljona i desetak objekata, u kojima su bili postavljeni izložbeni eksponati. Organizatori izložbe su išli čak toliko daleko da su ispred privrednog paviljona napravili brdo, a ispred ribarskog paviljona veštačko jezero! Tako preuređena, Narodna bašta je novim sadržajima svim posetiocima pružala veliki užitak. Izložbu je posetilo skoro sto hiljada posetilaca. Od celokupne organizacije koristi su imali i grad i gradski hotelijeri, železničari, brodari, gostioniočari, fijakeristi, takoreći svi oni koji su gostima Pančeva mogli da ponude bilo kakvu uslugu. Održavanje velike izložbe bilo je pravi primer dobrog ulaganja, na koji i danas možemo da gledamo sa puno poštovanja. Primera radi, samo je od PRVI I JEDINI PARKU PANČEVU Narodna bašta (drugi deo) U prošlom broju magazina bavili smo se osnovnim informacijama vezanim za nastanak našeg najvećeg parka. Takođe smo vam predstavili i istorijat pančevačkog rasadnika, bataljonske barutane i gradskog strelišta, koji bi, zajedno sa postojećim parkom, trebalo da čine jedinstvenu zelenu površinu sportsko-rekreativnog karaktera. PANČEVO N Veliku industrijsko - poljoprivrednu izložbu koja je održana u Narodnoj Bašti 1905 godine, posetilo je oko 100.000 ljudi. To je isto kao kada bi sada u posetu Pančevu došlo 400.000 ljudi. 38 | | Broj 009 | Decembar 2007. P A N ^ E V O ELENILZ O
  • 39. | Broj 009 | Decembar 2007. | 39 prodatih karata za izložbu prikupljeno šesnaest hiljada zlatnih kruna. Tolika količina novca bila je dovoljna da se 20 godina unapred obezbede primanja za osoblje koje je brinulo za uredno održavanje parka i njegovo uređenje, kao i za podizanje i održavanja ostalog zelenila u varoši. Vremenom su paviljoni uklonjeni, jezerce prošireno i premošćeno drvenim mostićima, a na prostoru nekadašnjeg poljoprivrednog paviljona izgrađena su tri teniska igrališta za potrebe novoosnovanog teniskog kluba “Laun“. Jezero su članovi kluba naselili labudovima i utvama zlatokrilima, koje su predstavljale maskotu i simbol grada Pančeva. PARK U PERIODU OD 1905. DO 2007. GODINE (glupost je neuništiva) Narodna bašta je sve do 1914. godine uredno održavana, ali i sve manje posećivana. Za vreme Prvog svetskog rata park su najčešće posećivali bolesnici iz obližnje bolnice i austrougarski vojnici, koji su park povremeno koristili kao prostor za logoravanje. Između dva svetska rata nastavilo se sa daljim uređenjem i održavanjem parka koji je u tom periodu dobio električnu struju. Uklonjeni su preostali paviljoni i objekti i na njihovim mestima su zasađeni travnjaci. Drugi svetski rat je Narodnoj bašti doneo novo, tužno ruho. Služila je kao gubilište antifašista i rodoljuba koji su u parku bili vešani. Nakon rata, usled neracionalnog i bezumnog upravljanja parkom i nebrige građana, nestale su sve kapije, pokradena sva cigla ograde, jezerce isušeno, mostići porušeni, teniski tereni zatravljeni, a na kraju su ukljonjeni i objekti teniskog kluba “Laun“ kao recidivi prošlosti. Ono što je nekada bilo ponos Pančeva postalo je njegovo ruglo i sramota. Na prostoru parka jizgrađena je velika trafo stanica. Čak je u okviru parka, za potrebe jednog visokog privrednog funkcionera, podignuta kuća sa uredno ograđenim dvorištem. Na svu sreću, kuća je trajala desetak godina, koliko je funkcioner bio na funciji. Tek 1965. godine ponovo se pristupilo uređenju Narodne bašte. Rekonstrukcija nije vršena planski i dugoročno, već se pristupilo akcijaškom sistemu uništenja vrednog spomenika kulture. Uništena je volijera i preostala ograda. Arteški bunari su zatrpani, a izvršena je i svojevrsna “sanitarna“ seča biljnih vrsta koje su mogle biti prirodni spomenici grada Pančeva. Da ljudska glupost i nepažnja nekada nemaju granica, pokazuje i činjenica da je kroz Narodnu baštu postavljen gradski kanalizacioni kolektor. U park su postavljeni uređaji, instalacije i objekat jedne od najvećih gradskih fekalnih crpnih stanica. Gradski planeri se nisu na tome zaustavili, već su nedaleko od fekalne stanice podigli fontanu koja se nakon par godina služenja svojoj svrsi, pretvorila u najveći kontejner u parku. Tako je bilo sve do današnjih dana. A kako Narodna Bašta izgleda danas? U parku ima veoma mali broj korpi za otpatke. Osim glavnih betonskih staza ne postoji nijedna uređene staza za šetanje, nijedna česma ne radi, a javni toalet godinama nije u funkciji. Nije ni čudo što je, umesto prostora za rekreaciju i razonodu, Narodna bašta postala samo prečica i tranzit iz centra grada ka Strelištu i Vojlovici. I tako... Ispričali smo vam priču o prvom i jedinom pančevačkom parku, od njegovog nastanka pa do današnjih dana. No, mogli smo ovu priču i drugačije ispričati. Rađanje, život jednog parka i njegova istorija jesu koraci kroz njega, poljupci, velike životne odluke, broj postignutih golova, isplakanih suza, sastanci, rastanci, ljudi koji dolaze, prolaze i odlaze. A park bi trebalo večno da traje. I.K. U narednom broju: Narodna bašta za 21. vek - četvrta rekonstrukcija
  • 40. 40 | | Broj 009 | Decembar 2007. aista, kako prosečnom čoveku može biti jasno, kada vozači ovih vozila ne štede ni sebe ni automobile od najtežih napora i iskušenja. Nije svakome lako da shvati džipadžiski slogan “Što gore to bolje”. Tradicionalna Borska džipijada u organizaciji džip kluba “Vilis” iz Bora održana je 22. i 23. septembra 2007. godine na predivnim terenima planine Crni Vrh, Dubašnice i Borskog jezera u mističnim pejzažima istočne Srbije. Vekovni mir ovih idiličnih predela dva dana je narušavan grmljavinom snažnih motora i poklicima uzbuđene publike. Subota 22. septembar 2007. godine Tridesetak terenskih vozila iz jedanaest klubova iz Srbije okupilo se toga dana ispred studentskog doma u Boru. Kolona je krenula u promotivnu vožnju ulicama Bora, izazivajući veliku pažnju stanovnika. Nastavak puta za selo Mali Krivelj odmah je podigao nivo adrenalina svih takmičara koji su iskoristili prvu priliku da siđu sa “omraženog” asfalta i zagreju sebe i svoje metalne ljubimce vožnjom kroz potok i šumu. Odmah se videlo da će borba za plasman biti žestoka i neizvesna do samoga kraja. Doček učesnika džipijade u Malom Krivelju sa izvanrednim lovačkim ručkom bio je za pamćenje. Siti i dobro osveženi, vozači su nastavili karavansku vožnju kroz guste šume i planinske rečice, ne propuštajući ni jednu šansu da provere svoje mogućnosti i izazovu ostale na neobavezno takmičenje. Situacija se izrodila u takmičenje pre takmičenja, a neizvesnost po pitanju onoga što ih čeka na odredištu i same takmičarkse staze rasla je iz časa u čas. U dubokoj jaruzi obrasloj ogromnim bukvama, kroz čije su se krošnje jedva probijali zraci popodnevnog sunca, pružala se staza za trku terenaca, oivičena žutim trakama. Naše prvobitno oduševljenje zamenila je zabrinutost dok smo analizirali stazu dužine četiri stotine metara. Zamka organizatora se upravo i sastojala u tome da se najduži deo trke prvoga dana vozi kroz raskvašen i glibovit teren, kroz drveće koje otežava kretanje. Naravno da je ovakva trasa izazvala radost svih učesnika i čuđenje posmatrača. Posle probne vožnje trka je počela, i to u tri kategorije: prva kategorija do 2000 kubika, druga od 2000 do 3000 kubika i treća, “teška” kategorija, preko 3000 kubika. U prevelikom žaru takmičarsko-adrenalinske borbe, vozač narandžastog ”suzukija” na trenutak gubi kontrolu nad svojim vozilom, udara u drvo i prevrće se na bok. Nakon srećnog ishoda i nevelike štete, ”suzuki” nastavlja trku. Posle prolaska još nekoliko vozila, staza je bila toliko razrovana da su počela zaglavljivanja. Uz velike napore svih prisutnih izvlačenje zaglavljenih je uspelo. Kolege se nikada ne ostavljaju u nevolji. Shvativši da se ovom raskopanom stazom ne može dalje voziti, Z KO KOLIKO IZDRŽI I MOŽE AVANTURA Dobro došli u svet beskompromisnih i hrabrih momaka i devojaka − u društvo vozača terenskih vozila, to jest džipadžija, kako oni sebe vole da nazivaju. Borska džipijada, čudan svet zaljubljenika u prelepe predele Srbije, svet zanimljivih i naoko “uvrnutih” ljudi. Kolege se nikada ne ostavljaju u nevolji.
  • 41. | Broj 009 | Decembar 2007. | 41 organizatori su počeli sa pripremom rezervne, koja je samo za nijansu bila lakša od glavne. Ni na novoj trasi nije moglo proći bez teškoća, ali zar nismo ovde došli zbog toga?! Pošto su svi takmičari provozali svoj krug, formirali su kolonu I, za par časova noćne vožnje, preko planine Dubašnice, stigli u dečije odmaralište ”Savača” pored Borskog jezera. Naši domaćini su se potrudili da bude veselo do ranih jutarnjih časova, uz već čuvenu parolu Borskih džipadžija: “Ko koliko izdrži i može”. Nedelja 23. septembar 2007. godine Beskompromisni vozači moćnih terenaca sabirali su utiske iz predhodnog dana. Niko osim organizatora nije znao ni kuda idemo, ni kakva nas iskušenja očekuju, sve dok se nije stiglo na jedno od okolnih uzvišenja, za koje se ispostavilo da je, zapravo, retko pošumljena, nekadašnja deponija jalovine iz obližnjeg rudnika. Dakle, to je to! Tema današnjeg izazova je prašina i to veoma sitna. Kakav kontrast u odnosu na jučerašnji dan, kada su džipovi propadali kroz lepljivo, gusto blato. Posle probne vožnje kroz ovaj polupustinjski predeo, počelo je finale dvodnevnog nadmetanja najboljih srpskih vozača džipova. Borska džipijada ne trpi takozvane “gradske terence” koji se odlikuju pre svega “našminkanim” izgledom, a koji, čim siđu sa asfalta, pokazuju totalnu nemoć. Na ovakva nadmetanja dolaze ljudi koji su pre svega sposobni i uvežbani da za stvarnu borbu protiv prirodnih nepogodnosti. Posle završetka drugog dana takmičenja, povratak u bazu na Savači kroz lepe, šumovite predele, iskorišten je za još malo vožnje u slobodnom stilu. Dodela pehara i medalja pobednicima, kao i zahvalnica svim učesnicima, bili su lep završetak još jedne uspešne Borske džipijade. Goran Stojković | Broj 009 | Decembar 2007. | 41 foto: Goran Stojković
  • 42. MEĐULJUDSKI ODNOSI #3/6 Piše: R. Nikolić Bontonolog sa međunarodnim renomeom Nikada nećete imati prave i iskrene prijatelje ako ih pokušate steći skretanjem pažnje na sebe i terajući ih da Vam se dive. Obrnut proces je pravi put za sticanje novih prijatelja. Čuveni psiholog Alfred Adler, u svojoj knjizi “Šta život treba da znači”, rekao je: “Baš onaj čovek koji ne pokazuje interesovanje za probleme bližnjih ima najviše problema u životu i nanosi najviše boli ljudima. Od takvih ljudi potiče svo ovozemaljsko zlo”. BONTON amislite čoveka koji se, izlazeći iz stana, ovako ponaša: “Dobro jutro, komšija. Kako vam je supruga danas, je li malo bolje?”, ili: “Gospođice Aleksdandra, jeste li se pripremili za ispit koji vas očekuje ovih dana?”, ili: “Komšinice, kako Vaš zub danas? Pozdravite mi komšiju i recite mu da nisam zaboravio dato mu obećanje” i tako redom. Nije čudo ako takav čovek bude omiljen među komšijama. Niko ne bi mogao prikriti privrženost i simpatije prema takvom čoveku. Jer svako od nas, bilo da se radi o pekaru, direktoru ili spremačici, voli da mu se ljudi dive, uvažavaju ga, ili, poput ovog komšije, pokazuju interesovanje za njegovo zdravlje. Zamislite situaciju da Vam priđe čovek koga poznajete, a niste baš nekakvi prijatelji, i kaže Vam: “Puno Vam hvala za čestitku koju ste mi uputili za rođendan. Nisam se nadao, jer nisam uopšte znao da Vi znate kada mi je rođendan”. Da i ne pominjemo ako uz sve izgovoreno doda: “Znate, Vi ste jedini koji mi je čestitao rođendan pa sam Vam utoliko zahvalniji”. Ne možete znati koliko ljudima znači takva pažnja. Taj čovek će Vam ostati večiti prijatelj. Svako od nas je sklon da pokaže interesovanje za prijatelje i poznanike samo onda kada ga i oni pokazuju za njega. Zato tražite savet iako vam nije neophodan, jer će ga tako poverenje koje mu ukazujete naterati da Vas zavoli i pridobićete njegovu naklonost. Ako Vam je stalo da imate samo pažljivog slušaoca, a ne i sagovornika, onda ćete izgubiti prijatelja. Morate imati u vidu da svako voli da bude saslušan i da vodi glavnu reč. Svaki čovek je sklon da priča o sebi kako bi se pravio važan i pred sobom i pred drugima. Sećam se jednog čoveka koji je par sati pričao, ne dozvoljavajući mi da dođem do reči. Tog dana smo se upoznali pa smo konstatovali čak i da smo komšije. Videvši da uzaludno pokušavam nešto da kažem, odlučio sam da slušam, jer mi drugo nije preostalo. Godila mu je moja pažnja pa mu je to dalo podstreka da još više priča o svemu i svačemu. To je za njega bio izuzetan kompliment, što se videlo u njegovom ponašanju, a meni nije smetalo, čak mi je godilo što se tako prijatno oseća. Na njegovo insistiranje, obećao sam da ćemo se još koji put sresti i ovako slatko popričati. Na kraju mi je rekao da mu je bilo veoma prijatno u mom društvu i da ne pamti kada je imao tako dobrog sagovornika. Nisam mu uspeo objasniti da nisam bio nikakav sagovornik jer nisam ni učestvovao u razgovoru. Tako sam stekao još jednog prijatelja, jer me je već sutra nazvao telefonom, sa željom da se vidimo i ponovo popričamo. To bi se moglo nazvati oblikom sticanja novih prijatelja, bilo u privatnom životu ili poslovnim odnosima. Kažu da je najlakše onim ljudima koji se lako upuštaju u prepirke, jer im ova vrsta pražnjenja donosi dobar san. Zamislite kako bi svet izgledao kada bi svi ljudi, pripremajući se za dobar san, tražili žrtvu za svađu, a da i ne pominjemo kako bi izgledali brakovi kod onih koji, nekim slučajem, nisu uspeli na brzinu naći protivnika. Za svađu je uvek potrebno dvoje, a Vi nemojte biti drugi. Pa niste u parlamentu. Zar nije lakše reći: “Znate, ja mislim da je nesporazum nastao nečijom krivicom, a mi ćemo, kao ljudi, pokušati da nađemo gde je greška. Hajde da još jednom analiziramo stvar. Možda ja grešim?” Budite sigurni da će Vaš sagovornik promeniti ton i da će priznati grešku koju, zbog ponosa, kao ljudsko biće, ranije nije hteo priznati. Znači, ako ste i sami spremni priznati grešku, iako je niste ni napravili, i Vaš sagovornik će je priznati, jer ste mu Vi nametnuli takav ton. Normalno, to ćete učiniti nakon što ćete ga pažljivo saslušati. Imajte u vidu poznatu japansku poslovicu: “Popusti da bi pobedio”. Ako imate tu sposobnost da pažljivo saslušate čoveka, makar on bio i sa mnogo manje vrlina, nikada nećete imati problema sa ljudima, a u svakom društvu ćete biti rado viđeni. Uostalom, verovatno ste čuli da mnogi ljudi odlaze psihijatru da bi se olakšali iznoseći svoje probleme, jer znaju da će ih saslušati. Gospodin Hauard M. Helpern napisao je knjigu o tome kako se najlakše osloboditi prijatelja i izgubiti ga za uvek, i u kojoj, između ostalog, kaže: “Želite li da Vas ljudi izbegavaju, preziru i da Vam se smeju iza leđa, poslužite se sledećim receptom: nikad ne slušajte ono što Vam govore. Pričajte o sebi bez prestanka. Prekidajte ga usred rečenice da biste nešto rekli. Što biste gubili vreme slušajući njegove gluposti kada ste Vi pametniji od njega, a za sve imate bolje rešenje. Dakle, samo napred i bez pardona”. Na ovaj, gore navedeni savet, psiholog Dejl Karnegi reaguje ovako: “Mnogi se, nažalost, pridržavaju ovog recepta. To su gnjavatori prepuni sebe, opijeni sopstvenom veličinom, zaljubljeni u sopstveno ja, oni koji govore samo o sebi i misle samo na sebe”. “Čovek koji misli samo na sebe je nevaspitan čovek, bez obzira na obrazovanje”, rekao je dr Nikolas Batler, nekadašnji rektor Kolumbija univerziteta u Nujorku. Z 42 | | Broj 009 | Decembar 2007.
  • 43. | Broj 009 | Decembar 2007. | 43 Nenad Stanković: Ako se baš mora, onda civilno, bar da pomognem nekom! Slati dobre ljude da se bore za zle ciljeve države je monstruozno. Nikad ne bih ratovao, ja sam pacifista! Najbolje da ne mora ni jedno od toga, jer civilno nema veze sa vojskom, pa je glupo, dok je vojska, to jest regularno služenje, još gluplje. Nikola Veljković: Civilno, pošto me mrzi da radim fizičko u školi, a ne još da ustajem rano za jutarnje razgibavanje. Loši uslovi u kasarnama, loša klopa, sve je to bezveze! Nikako ne gotivim vojsku. Stefan Mandić: Civilno služenje je skroz glupo! Vojna disciplina bi me dovela u red, zaboravio bih na letargiju, lenjost i ostale gluposti. To bi bilo najbolje za mene, vojska napravi čoveka od tebe. Petar Petrović: Regularno naravno, civilno nikako ne treba služiti. Mislim da svako mora da bude spreman da odbrani svoju zemlju, ako treba, išao bih i na Kosovo. Čak sam i protiv profesionalne vojske. Svi moraju biti uključeni u ovakve stvari. Stefan Fuks: Ako neko hoće da bude vojnik po ugovoru − slobodno, mene takve stvari ne zanimaju. Civilno služenje daje više slobodnog vremena, a i lakše je. Dejan Dakić: Nisam razmisljao o tome, za sada nemam tih briga, odlučiću kada za to dodje vreme. DA SI MUŠKOG POLA, KAKO BI ODSLUŽILA VOJNI ROK? Hana Parušić: Civilno, jer bih onda radila u kafiću Centra za Kulturu kao jedan dečko. Umesto vojske, upisala bih fakultet i odlagala služenje u nedogled. Sanja Janićijević: Meni regularno služenje zvuči cool, išla bih u vojsku najnormalnije. Sklekovi, pucanje, hladan tuš i straža nisu nikakav problem, odslužila bih svoj rok možda bolje nego neki muškarac. Volela bih da i devojke mogu da služe otadžbini pod oružjem. Nemanja Kranjc ANKETA VOJNI ROKCIVILNO ILI REGULARNO? Služenje vojnog roka u Srbiji je i dalje obavezno, bilo to šljakanje u nekoj državnoj ustanovi ili sklekovi i pokravarena pašteta u šest izjutra. Po tradiciji, svaki muškarac serbskoga porekla mora da bude spreman da brani “svete srpske zemlje”: ili jesi ili nisi - glineni golub, dok mi (prvenstveno mislim na sebe) “domaći izdajnici, strani plaćenici” nekako ne bismo da služimo otadžbini, te joj vratili sve što nam je pružila (uzela). Iz mog ugla poenta služenja vojnog roka jeste da nam država uzme i to malo “mladosti” koje nam je ostalo; topovskog mesa i robova nikad dovoljno.
  • 44. 44 | | Broj 009 | Decembar 2007. HP IPAQ HW 6915 Integrisani uređaji: zvučnik, displej, kamera, antena, vibracija Dimenzije: 7.1 x 1.8 x 11.8 cm Težina: 175 g Procesor: Intel XScale PXA270 416 MHz Kapacitet upotrebljive memorije: RAM 64 MB, ROM 45 MB (ukupno 109 MB) Ekran: 3” TFT active matrix - transflective, 16-bit (64k boja), rezolucija 240 x 240 LED indikatori: Bluetooth, baterija Funkcija snimanja glasa Podržani digitalni audio format: MP3 Audio izlaz: zvučnik Audio ulaz: mikrofon Digitalna kamera: 1.3 MPix, JPEG format fotografija, rezolucija nepomičnih prikaza 1280 x 1024 Telefonske opcije: GSM 850/900/1800/1900, SMS/MMS poruke GPS sistem: GPS risiver Integrisan bežični modem - protokoli GSM, GPRS, EDGE Kontrolni interfejs: tastatura, ekran osetljiv na dodir prsta ili stylus olovke, 5-smerni džojstik Opciona oprema: torbica za prenos, slušalica za “hands-free” upotrebu, adapter za napajanje, litijum-jonska baterija 1200 mAh Operativni sistem: Microsoft Windows Mobile 5.0 Phone Edition LOGITECH DINOVO DESKTOP MEDIA LASER, USB Logitech diNovo Media Desktop Laser je trenutno jedan od najnaprednijih modela, koji ispunjava rigorozne zahteve modernih korisnika novog digitalnog doba. Tanak, ergonomski dizajn će radikalno izmeniti Vaš pristup radu na računaru, estetski oplemeniti radni prostor i značajno uvećati produktivnost. Bluetooth bežična tehnologija transformiše ovaj model u pravi bežični Hub, sa kojim Vam je omogućeno trenutno deljenje digitalnog sadržaja sa ostalim Bluetooth uređajima, kao što je recimo mobilni telefon sa Bluetooth funkcijom. MediaPad Vam omogućuje daljinsko raspolaganje celokupnim multimedijalnim sadržajem - uživaćete u muzici i fotografijama koristeći i praktični Logitech Media Life softver. Bluetooth MediaPad - odvojeni numerički pad sa LCD displejom će Vam služiti i kao daljinski upravljač Bluetooth 2.0 bežična tehnologija - do celih 20 m dometa bez interferencija LED indikatori na mišu će Vas upozoriti kada je vreme za punjenje baterija Miš poseduje praktično postolje za punjenje baterija i odlaganje Tilt Wheel Plus Zoom tehnologija - trenutno zumiranje dokumenata, horizontalno/vertikalno skrolovanje Rezolucija laserskog senzora: 800 dpi / 5.8 MPix dacHa HP 6720S CORE DUO T2310 Operativni sistem: Free DOS Čipset: Mobile Intel 965GM Procesor: Intel Pentium Dual-Core T2310 (1.46GHz, FSB 533MHz, 1MB L2) RAM 2GB DDR2 667MHz (standardno 1GB + poklon 1GB), hard disk 120GB 5400rpm SATA, DVD rezač DVD+/-RW Dual Layer SuperMulti Ekran: 15.4” TFT WXGA BrightView 1280 x 800 Grafika: Intel Graphics Media Accelerator X3100 (do 384MB deljene sistemske memorije) Mreža: 56K modem, 10/100 NIC, 802.11a/b/g WLAN, Bluetooth 2.0 High Definition audio sa 24-bitnom DA konverzijom, integrisan mono zvučnik Čitač SD/MMC kartica Litijum-jonska 6-ćelijska baterija (47 Wh) - autonomija do 4:15 h Dimenzije: 358 x 266.8 x 32.3 mm Težina: 2.49 kg IT NOVE IGRAČKE ZA NOVU GODINU NOVE IGRAČKE ZA NOVU GODINU Dr. Žarka Fogaraša 13 013/353 210
  • 45. | Broj 009 | Decembar 2007. | 45 adnja nas smešta u budućnost, tačnije u 2038. godinu, i to u postapokaliptični London. Igrači će moći da biraju jednu od šest klasa koje su podeljene u tri različite frakcije. Kada se završi sa pravljenjem lika, zabava može da počne. Već posle prvih par ubijenih neprijatelja, mnogi će shvatiti da će provesti sate uz svoj računar. Atmosfera u samoj igri je odlična, a engine izgleda vrlo atraktivno. Velika novina u ovom žanru je kamera, koja sada pruža mogućnost igranja iz trećeg ili prvog lica, što dodaje dinamiku izvedbi. Sa druge strane, interfejs i sam koncept igranja se ne razlikuje od ostvarenja sličnog tipa. Tako će vaš karakter dobijati iskustvo ubijanjem neprijatelja i rešavanjem glavnih i sporednih zadataka i na taj način dobijati nivoe i unapređivati se u željenom pravcu. Takođe, u zavisnosti od klase koju ste izabrali, svaki igrač će imati unikatne sposobnosti i pravce napredovanja. Dostupan je i inventar, kao i nebrojeno mnogo oružja, oklopa, napitaka i sl. Muzike skoro i da nema: obično u kritičnim situacijama možemo čuti malo tvrđi gitarski zvuk, dok su zvučni efekti perfektni i dominantni u celokupnoj atmosferi. Igra podržava starije i novije grafičke karte, što znači da je kompatibilna sa Direct X 9.0c i 10, a potreban je minimum od 1 GB RAM memorije i 1.8 GHz procerske snage. Za sve one koji su voleli “Diablo”, “Titan Quest” ili mozda “Sacred”, ova igra će biti pravo osveženje, a svi oni koji ove igre nisu voleli moći će da oprobaju svoje igračke sposobnosti uz totalno novi i drugačiji hack&slash. Marko Miletić HELLGATE LONDON Posle dužeg vremena u prodaji se pojavila žanrovski pomalo zaboravljena igra: u pitanju je hack&slash avantura “Hellgate London“. Ona stiže iz programerske kuće Flagship Studios, koju su osnovali bivši članovi Blizzard-ovog tima, a upravo oni su radili na legendarnom “Diablu”. GAMMING R