1. Cena 80 din.
Oktobar 2008.
Kultura 13. Bilenale umetnosti
Ekologija – Energetski bonton
Grad na vodi – Brzina u genima
Moda – Paul Smith
Putopis – Big Apple
Etno fest – Triptih
Intervju – Nađa Higl
Sport – Treći pančevački kros
2.
3. Glavni i odgovorni urednik
Ivan Kolarik
Dizajn i fotografija
Dalibor Vinkić
Fotogtafija
Danijel Vesić
Redakcija
Nadežda Lakić
Miloš Bojat
Nemanja Stanojević
Ana Bretšnajder
Kristijan Balteanu
Lektor i korektor
Svetlana Popa
Komercijala
Đorđe Panić
Nebojša Dragojević
Saradnici
Dušan Kuzmanov
Branislav Radovanović
Tatjana Krstevski
Adrijana Vamoš
Tanja Beljanski
Čeda Vasilić
Aleksandar Zograf
Virdžinia Đeković
Dominik Florijan
Paggi G.
Dejan Petronijević
Dušanka Šešlija
Boško Štulić
Radenko Topalović
Branislav Bošnjak
Ljubomir Stojković
Nikola Dragaš
Nemanja Kranjc
Goran Mihajlovć
Miloš Salapura
Ivan Atanacković
www.happynovisad.co.yu
www.pancevo.org
www.poluvreme.com
Pravni savetnik
Slobodan Kocoljevac
http://www.quicklook.rs
Telefon: 064/433-00-71
http://forum.quicklook.rs
redakcija@quicklook.rs
Izdaje: Quick look D.O.O
Štampa: AMD Sistem
Sadržaj
QL special:
Kultura – 13. Bilenale umetnosti 4
Etno fest – Triptih 10
Intervju – Nađa Higl 20
Sport – Treći pančevački kros 34
Rubrike:
Ekologija – Energetski bonton 24
Grad na vodi – Brzina u genima 30
Moda – Paul Smith 44
Putopis – Big Apple 48
Strip – Grafičke meditacije by Aleksandar Zograf 56
Gradski informator:
Servisne informacije 58
Najave gradskih dešavanja 60
Mapa Pančeva 74
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
79
Quick Look magazin /
glavni i odgovorni urednik Ivan Kolarik.
- 2006, br. 1 . -
Pančevo (Humska 28) : Quick Look, 2006-
(Pančevo : Partija). - 28cm
Mesečno
ISSN 1452-7928 = Quick Look magazin
COBISS.SR-ID 138016268
Grad Pančevo
Dragi čitaoci,
u ovom broju donosimo vam priču o jubilarnom 13.
Bijenalu umetnosti u Pančevu, izveštaj sa sjajne muzičke
priredbe – Etno.Com - koja polako postaje tradicionalna
u našem gradu, pogled na svet iz vizure jedine pančevačke
olimpijke u Pekingu, savete za ekonomičniji suživot sa priro-
dom, izveštaj o sportskim uspesima sugrađana, malo arome
starog dobrog Njujorka i ... To bi bilo to, što se noviteta tiče.
Ili bar što se tiče stvari koje smo vam otkrili. Poslednju novost
uočite sami.
10 najbržih čitalaca koji pošalju mail sa odgovorom na pitanje
„Šta se promenilo u broju 15?“ na redakcija@quicklook.rs
dobijaju jednogodišnju pretplatu na QL magazin.
Pozdrav!
Vaš QL
4. Kiša, blato i čista
umetnost - Filharmonija
ipak na zatvaranju -
Umetnici i publika:
dražavljani imaginarne
republike koja ne poznaje
granice - Još dvadesetak
dana umtničkog
uzbuđenja
13. BIJENALE UMETNOSTI
U PANČEVU iliti KOLIKO SMO
„ČISTI” U
SOPSTVENIM
IZRAZIMA
4 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
Qltura Tekst: V. Đeković
Foto: Danijel Vesić Daša
5. roglašenjem Pančeva kao vanvremenske i vanprostor-
ne republike, naš grad je zasijao u novom svetlu 13.
Bijenala umetnosti na koje smo toliko čekali. Uprkos
lošim vremenskim uslovima i upornoj kiši, malobrojni
i „uvek isti” ljubitelji kulture u nas okupili su se 13. septembra u
Galeriji savremene umetnosti, kako bi svojim prisustvom pozdra-
vili dolazak čak četrdeset šest umetnika i koncept koji ove godine
ima zadatak da opravda tradiciju dugu dvadeset šest godina i na-
ziv „Čist izraz”. Manifestacija kojom se ceo grad upisuje i na druge
mape ljudkih postojanja, a ne samo one s crnim tačkama i putevi-
ma šverca kineske robe, zaslužuje sve pohvale i poštovanje kojim se
pozdravljaju i mnogo veća dešavanja tog tipa u svetu i kod nas.
Prvog dana jednomesečne umetničke avanture publika je imala
priliku da se upozna s izložbama koje će galerijske prostore krasi-
ti sve do dvadesetog oktobra, a među kojima se, između ostalih,
nalaze Galerija savremene umetnosti, galerija „Dvorište”, Muzej
grada, ali i poslastičarni-
ca „Popović” i „Kofi šop”.
Dok su ljubitelji ovakve
vrste umetnosti šetali u
kasno kišno popodne obi-
lazeći ono što im se nudilo
u bogatom programu, deo
publike je slušalo proglas
Fantomata i obeležavanja
virtuelnog prostora „Pan-
čeva republike” (Ana Vile-
nica i Jelena Radić – selek-
torkevizuelnogprograma),
a najveći entuzijasti uputili
su se ka gradskom keju,
gde se naočigled razljuće-
nih pecaroša i znatiželjnih
objektiva dešavao pravi
„kopajući” spektakl. Ža-
kob Goble, Džon Baka i Kristofer Robins su pod punom opremom
radili na svom projektu – performansu „Posledice akvarela” po-
čevši kopanje pravog kanala, od Tamiša ka gornjem gradskom še-
talištu. Nikome od prisutnih nije baš bilo najjasnije šta bi zapravo
trebalo da predstavlja rad ova tri mlada umetnika, ali se, ako ništa
drugo, bar nadamo da će nas možda upra-
vo to „odlivanje” odvesti u nekom drugom
pravcu i osvežiti žabokrečinu i ustajalost u
Pančevaca.
Za sam kraj prvog dana bio je zakazan
i najveći događaj otvaranja, koncert Beogradske filharmonije u
krugu „Petrohemije”. Sudeći po broju ljudi koji su pristigli ispred
ulaza u fabriku i gužvi kišobrana koja se najednom stvorila, ovo je
trebalo da bude zaista nesvakidašnji kulturni momenat grada, ali je
na kraju, usled velike vlage i opasnosti po instrumente, koncert ot-
kazan uz obećanje da će istog biti, ali u čast zatvranja manifestacije.
Do tada, ostaje nam da uživamo u dnevnim
programima i pratimo kako se razvija naša
umetnička, davno započeta, „Odbrana pri-
rode”.
Ono što bi svakako trebalo još pomenu-
ti je predstava JDP-a, „Cirkus istorija” Sonje Vukićević (o istoj
pročitajte nešto više na narednim stranama QL-a), kao i go-
stovanje Ivana Pravdića, multimedijalnog umetnika koji je, za
jedno kupljeno mu pivo, davao savete svih vrsta znatiželjnim
konzumentima savremene umetnosti.
Za sve informacije o dnevnim programima informišite se
nas sajtu Kulturnog centra Pančevo, organizatora ove manife-
stacije, www.pankult.org.yu ili potražite dobro
osmišljene vodiče – i zapamtite, imate vremena do
20. oktobra, a posle još dve godine čekanja na ovako
veliki događaj.
P
| Broj 015 | Oktobar 2008. | 5
6. okviru 13. Bijenala umetnosti 15. sep-
tembra, u pančevačkom Kulturnom cen-
tru, odigran je komad „Cirkus istorija“
Sonje Vukićević u produkciji Jugoslo-
venskog dramskog pozorišta. Prvobitna zamisao da
se predstava odigra u krugu Petrohemije nije izve-
dena zbog nepovoljnih vremenskih uslova.
Autorka je tekst koncipirala na temelju savreme-
nog tumačenja Šekspira od strane poljskog šekspi-
rologa Jana Kota i njegove ideje o istoriji kao meha-
nizmu u kojem su uloge iste, samo se akteri menjaju
(čim se jedan kralj ustoliči počinje njegovo sunovra-
ćenje i konačno intronizovanje drugog).
„Cirkus istorija“ nema koherentan tekst, a time
ni kauzalno organizovanu radnju, već nalikuje nizu
monologa koji su u postmodernom maniru amalgam segme-
nata dijaloga i solilokvija velikih Šekspirovih likova kao što
su Prospero, Miranda („Bura“), Hamlet (istoimena drama),
kralj Lir (istoimena drama), Ričard („Ričard III“). Pored tek-
sta likova iz mahom Šekspirovih tragedija koji je govorila či-
tava glumačka postava, Miloš Vlalukin imao je posebnu ulo-
gu komentatora, citirajući delove iz Kotove knjige „Šekspir,
naš savremenik’“
Na izuzetno upečatljiv način Hristina Popović govori za-
vršni Ričardov monolog. Naime, ona izgovara tekst dok se
vezanih ruku i nogu obrće u prstenu koji se rotira u svim
osama zahvaljujući Janu Kotu i klovnu, kojeg igra Marko Ilić,
koji vrte deo naprave na kojem se glumica nalazi.
Predstavu prati izuzetna muzika (pored ostalih, kompo-
zicija „Assassin’s tango“), kao i spektakularni scenski i audio
efekti. Za „Cirkus istorija“ moglo bi se, uz određene ograde,
reći da je mjuzikl bez pevanja. Muzika prati svaku pojavu
Postmoderni Šekspir u grotesknom teatru
’’Cirkus istorija’’ Sonje Vukićević u Kulturnom centru Pančeva
U
6 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
Tekst: B. Štulić
Foto: Danijel Vesić Daša
7. glumaca na sceni, a svaka pojava je koreografski
uobličena. Efektnosti vizuelnog segmenta komada
doprinose tri mlade ritmičarke, kao i projektor koji
projektuje snimke na ogromnu praznu košulju u dnu
scene.
O podeli uloga u „Cirkusu“ ne može se govoriti
na uobičajen način, jer nema protagoniste već više
zasebnih monoloških partija. Branislav Lečić, vozeći
rolšue u krug po sceni, govorio je Magbetove mono-
loge, Anita Mančić hodajući na štulama Hamletove,
Dragan Mićanović je bio kralj Lir, Tamara Vučković
Otelo, a Mira Đurđević Tit Andronik.
Originalni detalj, koji je izvan predstave, a prvo
je sa čime se gledaoci sretnu još u foajeu pozorišta,
jesu besplatne kokice i miris šećerne pene koji se širi
iz aparata za ovaj omiljeni slatkiš. Publika se tako i pre
nego što počne „Cirkus“ uvede u groteskno cirkusko ras-
položenje.
Kostimi, koji su pored dizajna scene, izbora muzike
i režije, izvanredno delo Sonje Vukićević, bitan su ele-
ment za cirkuski koncept komada, koji je dosledno spro-
veden. Naime, svaki lik imao je klovnovsku kragnu, belu
prozirnu suknju, intenzivnu belu šminku na licu i crnu
oko očiju. Cirkuski momenat potencira se i režijom, te u
jednom trenutku, dok Mićanović govori monolog, drži u
ruci uzice koje su vezane za ritmičarke, dok one naizme-
nično prolaze kroz obruče koje krotitelj (Mićanović) drži
u drugoj šaci, što sve nedvosmisleno asocira na tačke sa
dresiranim divljim mačkama.
Nakon predstave, u foajeu Kulturnog centra otvore-
na je izložba fotografija Sonje Vukićević, autorke Vukice
Mikače.
| Broj 015 | Oktobar 2008. | 7
8. Qltura
o god da je proteklih godina makar malo obratio pažnju na ov-
dašnju književnu scenu, nije mogao a da ne naleti na ime Miloša
Ilića, mladog pisca iz Pančeva. Njegove priče objavljivane su u
„Rukopisima” - Zborniku kratke proze i poezije mladih s prostora
bivše Jugoslavije, a dobitnik je i nagrade „Duškovićeva zvona”. Sa vrlo malo
godina, Miloš može da se pohvali i već objavljenom knjigom. Književnom
večeri u okviru ciklusa Vuleta Žurića „Ne volim ponedeljnike”, 22. septembra
održana je i promocija „Priča o pivu”. Na veliko iznenađenje i potpuno neo-
čekivano za radni dan, kišno vreme i književno veče, prostor „Studija 21” bio
je prepun ljudi, koji su na ovu kjnigu čekali od kako je Ilić objavio svoju prvu
priču i oduševio ljubitelje pisane reči.
Nakon beogradske, mladi pisac je na promociji u svom gradu govorio o
sebi i knjizi koja je svakako naša topla preporuka za ljubitelje različitosti, neo-
graničenosti i kvalitetnosti iznad svega na štampanim stranicama umetnosti.
Knjiga je podeljena u dve celine i sadrži odeljke od „0,33 l” i „0,5 l”, odnosno
duže i kraće priče različitih tema, bića i persona, koje objedinjuje pivo, uvek
u drugoj ulozi.
Iste večeri, prikazan je i kratki film Miloša Ajdukovića za koji je Ilić napi-
sao scenario, a celokupan ugođaj upotpunio je i bend „Happy hour six”.
„Priče o pivu” izdala je „Laguna” iz Beograda, a knjigu možete naći u svim
knjižarama.
Miloš K. Ilić
PRIČE O PIVU I
PIVSTVOVANJIMA
K
8 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
Tekst: V. Đeković
9.
10. 10 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
Etno fest
U okviru pratećeg programa festi-
vala ETNO.KOM, otvorena je izložba
„Gradske nošnje Vojvodine i central-
ne i južne Srbije”, koju je priredio
Dejan Trifunović koristeći fundus
KUD-a „Stanko Paunović”. Izloženi
su probrani primerci gradske nošnje
iz druge polovine 19. i prve polovine
20. veka i zamišljena je kao triptih.
Triptih, trodelna slika odevanja Srba
u gradovima Vojvodine, predstavlja
pokušaj da se javnosti predstavi deo
građanske odeće. Formiranje zbir-
ke otpočelo je 2000. godine, kada su
za potrebe izvođenja gradske igre i
pesme iz Centralne srbije u okviru
svetosavskog bala nabavljeni prvi ko-
madi. Najreprezentativniji su delovi
svečane banatske nošnje: četiri kape
zlatare, toke i oplećci ukrašeni zlato-
vezom, otkupljeni su 2002. godine.
Originalni delovi upotpunjeni su re-
konstruisanim, na osnovu publikaci-
je Etnografskog muzeja iz Beograda
i Muzeja Vojvodine iz Novog Sada.
Kolekcija je značajno proširena 2005.
i 2006. godine, kada je otpočeo rad
na pripremi srpskih igara iz Prizrena,
za izvođenje na četrdeset trećem Fe-
stivalu muzičkih društava Vojvodine
i trinaestom Festivalu folklornih an-
sambala i kulturno-umetničkih dru-
štava Srbije, na kojem je ansamblu
dodeljena nagrada za najbolju rekon-
strukciju građanskog kostima.
Trodelna slika odeva-
nja Srba u gradovima
Vojvodine, centralne i
južne Srbije krajem 19.
i početkom 20. veka
TRIPTIH
T
11. „ETNO.KOM 2008
Šesti festival tradicionalne muzike
Šesti festival tradicionalne muzike „ETNO.KOM 2008“ je održan u dvorani
Kultrunog centra Pančeva u petak 19. i subotu 20. septembra. Tema ovogo-
dišnjeg festivala je Varoška muzika Srbije i Balkana.Tokom dva dana trajanja,
publika je imala priliku da čuje raznovrsne oblike varoške muzike koji su se
tokom prošlih vekova uobličavali na prostoru Balkana i Srbije. Svi ljubitelji ove vrste mu-
zike mogli su čuti sevdalinke, staru muziku Vranja, Niša i Leskovca, boemske pesme Ska-
darlije, ali i muziku Sefarda. Festival je otvoren nastupom ansambla „Svilen konac”, koji
punih trideset godina izvodi muziku i pesmu stare Skadarlije. Potom je nastupilo Društvo
ljubitelja tambure „Ansambl Zorule” iz Novog Sada, koji se pančevačkoj publici predstavo
resitalom vojvođanske varoške stare i nove pesme. Drugi dan festivala obeležio je nastup
Snežane Spasić i grupe „Naissa” iz Niša, koji su izveli varošku muziku jugoistočne Srbije.
Zatim je nastupila sedmočlana grupa „Eho”, čiji su članovi studenti Muzičke akademije u
Sarajevu i jedini su ansambl koji je na festivalu koristio električne instrumente. Repertoar
je sastavljen od starih pesama, kao i poznatih sevdalinki. Najinteresantniji i najslobodniji
nastup imao je multietnički i multikonfesionalni bend „Shira u’tfila” iz Beograda, koji
izvodi muziku Sefarda.
Š
Foto: Danijel Vesić Daša
| Broj 015 | Oktobar 2008. | 11
12. oslednjeg
dana sep-
tembra i na
pola puta
do zatvaranja ovogodiš-
njeg Bijenala umetnosti,
u Pančevo je pristiglo
još troje umetnika, ovog
puta iz sveta filma. Ta-
tjana Krstevski, naša su-
građanka i Stefan Arse-
nijević, već proslavljeni
reditelj mlađe generacije
domaćeg filma, osmi-
slili su radionicu čija je
osnovna ideja viđenje
Pančeva iz perspektive
ljudi koji nisu odavde.
Na otvaranju ovog dela programa selektor Arsenijević istakao
je da će gosti u saradnji s domaćim umetnicima napraviti fil-
move i svojom vrstom akcije reagovati prvenstveno na ekološku
katastrofu, a potom i na sve ostale interesantne situacije koje će
zaokupiti njhovu pažnju u ovih osam dana.
Pošto je publika upoznata s autorima i osnovnim „pravilima”
radionice, u prostoru iza bine Kulturnog centra prikazana su i tri
kratka filma. Prisutnima se prvo obratio Terje Rangnes, pisac,
reditelj i glumac iz Osla, čiji je rad „Spasite decu” nagrađivan na
skoro svim evropskim festivalima kratkog filma. Nakon aplauza
imali smo prilku da se upoznamo i s Brigite Stermus iz Danske
i njenom kratkom filmskom fikcijom „Sophie” iz 2006. godi-
ne. Ova rediteljka i pisac, pored svog angažmana u pozorišnoj
umetnosti, imala je iskustva i u radu na dugometražnim filmovi-
ma u saradnji s kinematografom Antonijem Mantleom (filmovi
„Dogvil”, „Proslava” i „28 dana”). Za kraj, bilo je prikazano i pet-
naestominutno ostvarenje bugarske umetnice Nadejde Koseve.
Film pod nazivom „Ritual” snimljen je 2005. godine u okviru
omnibusa „Izgubljeno – nađeno”, u kojem je tada, između osta-
lih, učestvovao i Stefan Arsenijević.
Očekivalo se da će uz ovu grupu autora pristići i Fedrik De
Beul iz Belgije, ali je mladi reditelj u posledenjem trenutku otka-
zao gostovanje usled obaveza zbog rada na novom filmu.
Pošto su se svetla
upalila i oficijalni deo
programa završen, u
istom prostoru veče je
nastavljeno uz dobru
muziku i druženje s
gostima, koji su od-
mah dobili priliku da
se upoznaju s budućom
inspiracijom. Uslovi
za to su bili i više nego
idealni, jer se od spolja
osećao neprijatan miris
iz južne zone. Mediji su
prenosili vest o porastu
koncentracije benzena
i drugih zagađujućih
materija u vazduhu, ali
to Pančevcima ni malo
nije pokvarilo zabavu i
raspoloženje. Navika je
dobra stvar, zar ne?
Radovi nastali na ovoj radionici biće prikazani 7. oktobra u
istoj sali Kulturnog centra, ali nešto više o tome u sledećem broju
QL-a!
FILMSKI SEGMENT 13. BIJENALA U PANČEVU
GRAD U KRATKIM REZOVIMA
P
AKCIJA!
Tekst: V. Đeković
Foto: Danijel Vesić Daša
Qltura
12 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
13. | Broj 015 | Oktobar 2008. | 13
KONKURS
Quick look objavljuje foto konkurs na temu ”Prava i položaj žena u 21. veku u Pančevu“.
Vaše fotografije možete slati putem interneta na adresu konkurs@quicklook.rs. Konkurs se
odnosi na sve stanovnike grada Pančeva bez obzira na pol, starosno doba, versku, nacionalnu
ili drugu pripadnost. Najbolje fotografije će biti nagrađene vrednim nagradama.
TAKE A LOOK-KULTURA ON LINE
“Kultura on-line“ još jedan je projekat u nizu Take a look projekata iz kuhinje Quick look
magazina.
Cilj ovog projekta je pravljenje jedne kompleksne baze podataka i virtuelne on-line prezen-
tacije o umetnicima/umetnicama Pančeva i njihovim ostvarenjima, koja bi na najbolji mogući
način prezentovala kulturu i kulturno nasleđe našeg grada, čitavoj Srbiji, Evropi i Svetu. Pro-
jekat je namenjen svim građanima Pančeva i Srbije koji žele da se upoznaju sa kulturnim stva-
ralaštvom u našem grada, kao i umetnicima koji su svoje prve korake u umetnosti napravili u
Pančevu, bez obzira na pol, starosnu dob, nacionalnu, versku ili političku pripadnost. Kreiranje
internet sajta na kome će biti predstavljeni umetnici/ce Pančeva i njihova dela, samo je jedan
od načina da se još više promoviše kulturni i umetnički život vezan za Pančevo, kao i način da
se na neki način odužimo svim sugrađanima, koji su Pančevo obeležili na kulturnoj mapi Srbije,
Evrope i Sveta.
POZIV
Svi zainteresovani sugrađani koji žele da se na neki način uključe u realizaciju projekata
koje će u narednom periodu realizovati Quick look magazin i na taj način doprinesu kvalitetu
realizacije, mogu se javiti putem interneta na mail-ove: ivan.kolarik@quicklook.rs ili na mail
nemanja@quicklook.rs ili putem telefona na 064/318-9-440.
TAKE A LOOK—POLOŽAJ I PRAVA ŽENA U 21. VEKU
Quick look magazin će u narednom periodu realizovati Projekat Take a look – Položaj
i prava žena u 21. veku u lokalnoj zajednici. Projekat je namenjen svim članovima lokalne
zajednice, a radi širenja svesti u društvu o potrebama i pravima žena u 21. veku, kao i uka-
zivanja na konkretne probleme sa kojima se sreće savremena žena.
Projekat ima za cilj podizanje društvene svesti o položaju, potrebama i pravima žena u
lokalnoj zajednici u 21. veku. Takođe, cilj projekta je i unapređenje i zaštita ženskih prava u
lokalnoj zajednici. Ovim projektom ćemo pokušati da istražimo i mapiramo položaj žena (ma-
terijalni, pravni, zdravstveni, socijalni), zastupljenost žena u lokalnim organima samouprave,
u javnim preduzećima, u kulturnim institucijama, u sportskim klubovima i organizacijama,
eventualnoj ugroženosti, potrebama za psiho-socijalnom ili bilo kakvom drugom vrstom po-
moći, nasilje nad ženama (koristiće se podaci SUP Pančevo i zvaničnih institucija). Ovo istra-
živanje ujedno čini prvu fazu projekta. Druga faza projekta obuhvata foto i literarni konkurs
na temu: Žene u 21. veku. U poslednjoj fazi, biće organizovana izložba fotografija i svojevrsno
sumiranje rezultata i podataka do kojih smo došli tokom realizacije. Sve podatke do kojih
budemo došli objavićemo u narednim brojevima Quick look magazina, na našem sajtu (www.
quicklook.co.yu) i na našoj zvaničnoj myspace prezentaciji.
Projekti su finansirani od
strane grada Pančeva
14. 14 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
voju tridesetu napunih daleko odavde, na egzotičnim
Karibima. I dok se brodina na kojoj sam radio lenjo
ljuljuškala, na zadnjoj palubi ja pokušah da podvučem
crtu dotadašnjeg života svog. Na kraju krajeva, tride-
set je okrugla cifra, zar ne? Kroz vertikalu sećanja probijao se glas
moje upokojene bake Biserke: „Maško, pazi na signal!“ govorio
mi je glas, baš kao da zaista stoji ispred mene. „Pazi na signal“ je
ustvari bila njena klasična opomena da se ponašam neozbiljno, te
da mi vreme curi kroz prste. Elem, ispod crte nije puno ostalo -
nema žene, nema dece, trideseta prevaziđena, tu na sred Karipskog
mora, bez nekog specijalnog razloga ili potrebe, ništa! Samo Bakin
glas „PAZI NA SIGNAL!“ Odšetah do Šanka po pivo (s obzirom
da sam se prisetio broda, Šank se piše velikim slovom).
Tri godine kasnije saldo je bio isti, ispod crte opet golo, nema
žene, nema dece, samo su se moje loše navike udebljale, pošto je
dokolica koja je tada vladala svud oko mene izuzetno plodonosno
tle za tako nešto. A nemani nikad više! Kafana je ozbiljno počela
da me uzima za sebe, a bejahu me krenule i neke žene razne. Čak
kupih sebi i kros motorcikli i ozbiljno se primih, pa sam malo i
počeo da divljam. Da zlo bude veće, sve to mi se i dopadalo, pa sam
S
Orogeneza*
Mladi roditelji
15. | Broj 015 | Oktobar 2008. | 15
čak to priznao sebi, pa na neki način i opravdanje pronašao! Međutim, ne lezi vraže! Sara narodna vragolija lepo kaže da nesreća nikad ne
putje sama - voli ekipu pa to ti je, taka je osoba, kapiraš?
Jedan dan sretoh komšinicu, koja je generacija mojih roditelja, tu na ulici ispred kuće, nešto se zapričasmo i najednom ti ona mene upi-
ta:
- Je li bre, koliko ti to imaš godina sad?
- Trideset tri, što pitaš?
- U al si mator! Ajde bre ženi se, šta čekaš?
- Nemam devojku, šeretski joj odgovorih.
- Ih bre, nemaš devojku, ma nemoj! Kol’ko kažeš da imaš, trideset tri? Neka, neka, to su Isusove godine, to su odlučujuće godine za muš-
karca!
Razmenismo još po koju i rastasmo se. Njene reči ostaviše odraz na mom veoma malom mozgu u to vreme. Počeh da razmišljam - ja u
Isusovim godinama, a vrag je skupio ekipu: alkohol, motor, žene! Na sve strane crveni signali, kroz koje prolećem ni ne osvrnuvši se. Ne pa-
zim na signal, a vreme mi curi kroz prste. U takvoj konstalaciji snaga gubiš silno i sigurno! Naprečac shvatih da je komšinica u pravu. Vreme
je odluke, te rekoh sebi ženi se kako znaš do trideset pete ili ćeš propasti, a za još dve godine borbe sa vragom, nadam se da imaš kapaciteta.
I bi tako! Doduše, dve godine borbe sa vragom su mi donele u amanet dva različita kolena i dva različita skočna zgloba (bole me pred
promenu vremena), ali se ja ipak oženih, sedamnaest dana pre svog trideset petog rođendana. Ispunio sam samom sebi zadato. I neverovatno,
dogodilo se sve što treba. I prava ljubav i obostrana želja za brakom, porodicom, decom, kućom! Takva ekipa se skupila da vragu nije ostalo
ništa drugo no da pokupi svoje ortaće pod ručicu, zavuče se u mišiju rupicu i vreba iz prikrajka. To i radi đubre jedno, pošto sam mu rekao
da motor ostavi.
Međutim, tek sad nema šanse jer na svet je, trideset tri dana iza Katarininog i mog venčanja, došla naša ćerkica Lena.
* (geo) Tektonsko pomeranje koje izaziva krupne promene u reljefu
17. | Broj 015 | Oktobar 2008. | 17
CD AlanisMorissette-Flavors of Entanglement
Alanis Morissette, slušaocima najviše poznata po albumu “Jagged Little Pill” , izdala je novi
album “Flavors of Entanglement”nakon 4 godine od izdanja poslednjeg albuma “So Called
Chaos” (2004.) . Album “So Called Chaos” dostigao je peto mesto Bilboardove lestice ali
njegov uspeh svakako ne može da se poredi sa uspehom koji je Alanis postigla albumom
“Jagged Little Pill”. Flavors of Enteglement, za razliku od na primer You Oughta Know, ne
izražava bes već tugu zbog nedavno prekinute veze sa verenikom. Zavisno od raspoloženja,
tuga ili ljutnja, na albumu ćete biti u prilici da čujete oboje i upravo je to stvar koja ovo
izdanje čini posebnim. Album započinje pesmom Citizen of the Planet, koja je i više nego
prikladna za početak albuma, počinje lagano, a onda prerasta u rock, koji na trenutke zvuči
i poput pesama nekog gothic benda. Još jedna pesma koja je slična po laganom početku, a
transformiše se u žestoku stvar je i Versions of Violence. Numera koja svakako upada u uši
već tokom prvog slušanja je Straitjacket u kojoj se Alanis vraća izražavanju besa kakav po-
znajemo u Jagged Little Pill, tipično za staru Alanis i elektro-pop zvuk – dobitna kombinacija.. Nakon prve četiri pesme, dolazi
poprilično drukčije raspoloženje – Not as We – prva balada na albumu, jedna od onih koje možete pa stavite na repeat. Album
i dalje nastavlja u sličnom raspoloženju, In Praise od The Vulnerable Man, Moratorium, Tapes, te Torch – definitivno pesma
koja ima bolne lyricse propraćene gitarom. Incomplete je pesma s malo bržom melodijom i tekstom o budućnosti… Pesma koja
pomalo odskače i od prvog, malo žešćeg dela, i drugog, onog tužnijeg je Giggling Again for No Reason sa zabavnim plesnim
ritmom. I šta reći za kraj osim da vam toplo preporučujemo ovo izdanje jer je napravljeno za svako raspoloženje..ovo je jedan
od albuma u kojem možete da uživate apsolutno.
Baukovšegrt-Džozef Dilejni KNJIGA
Sladokusci SF-a sa umerenim elementima horora, podjednako prijemčivim za mlađu, kao i za stariju
publiku, upotpunosti će uživati u čitanju dela Baukov šegrt, Džozefa Dilejnija. Neobimna po formatu,
knjiga koja privlači Vašu pažnju interesantnim stilom i fabulom, čini jedno od onih književnih dela
koja se ne ispuštaju iz ruke, dok se ne pročitaju do kraja.
Priča nam kazuje o mnogima koji nisu uspeli da postanu Baukovi šegrti, i onom jednom, „izabranom“,
koji jeste. On se zove Tomas Vord, i sin je sedmog sina, koji uspeva da zadobije status šegrta. Posao je
mučan, a još težim ga čini Baukova nepredvidljiva narav i nepristupačnost, kao i činjenica da prethodni
šegrti (to jeste oni koji su bar pokušali da to budu), prilično su loše prolazili kroz razne torture obuke.
Pred mladim Tomasom stoje teške lekcije, kako isterati duhove, ili kako „vezati“ veštice i bukavce.
Marljivi i čudnoj nauci predan, Tomas uspešno rešava zadatke, sve dok ga ne obmane Majka Malkin,
najopasnija veštica u kraju. Nesrećni i prevaren Tomas, oslobađajući Malkinovu, otvara put brojnim
užasima i magijskim čudima koja sleduju...
CIRQUEDUSOLEIL:DELIRIUM
2008.(SAD)
FILM
Žanr: Mjuzikl
Trajanje: 101 min
Režija: David Mallet
Sinopsis:
Film sadrži live nastup plesačke grupe Cirque du Soleil sa
remiksovanom muzikom, vizuelnim efektima, muzičarima,
pevačima i plesačima.
18. 18 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
PROJEKAT
prošlom broju QL magazina najavili smo vam početak projekta
o položaju žena u lokalnoj zajednici i mogućnostima realizacije
njihovih prava. Kako je i tada navedeno, cilj projekta jeste podi-
zanje društvene svesti o položaju i potrebama žena u današnje
vreme. Naš zadatak je bio da u prvom delu realizacije ove ideje sakupimo
osnovne podatke o istorijskom razvoju ženskih prava, zastupljenosti žena i
pronalaženju adekvatnih sagovornika u okviru lokalne zajednice koju pred-
stavlja grad Pančevo. Trudili smo se da, na osnovu opštih podataka, građan-
stvu pružimo jasnu sliku o tome koliko se i šta promenilo na ovom polju u
protekla dva veka, ali isto tako i da na osnovu istraživanja proniknemo u
probleme s kojima se žene danas najviše susreću, ali i koji su načini rešavanja
istih. Do kraja 2008. godine QL magazin će vezano objavljivati tekstove na
ovu temu, a krajnja faza projekta biće izložba fotografija i sumiranje činjenica
sa terena, s akcentom na buduće akcije u vezi s ovom temom.
Za početak, ideja je da tekst u ovom broju bude posvećen istorijatu žena
u Pančevu i onome što je od istorije ostalo do današnjice – nazivi ulica i spo-
menika kulture sa ženskim imenima.
U saradnji sa Ženskom mirovnom grupom došli smo do „ženske strane
istorije Pančeva”, od čega je samo nekoliko događaja uvršćeno u zvaničnu
kratku istoriju grada koja se može pronaći na svim sajtovima koji reprezen-
tuju Pančevo.
Prvi pisani podaci gde se žene pominju u istoriji vezanoj za naš grad po-
tiču iz 1805. godine, kada su žene tada zaposlene u gradskoj svilari stupile
u štrajk. Po nekim podacima, u to vreme, pa i mnogo kasnije, ova fabrika
brojala je najviše zaposlenih žena. Između 150 i 260 žena je svakodnevno
radilo sve polove u proizvodnji svile, dok je muškaraca bilo znatno manje,
ali s druge strane oni su obavljali poslove direktora i činovnika. Nešto posle
ove godine štrajka, od strane vlasti naređeno je da se u svako štapsko mesto
postavi babica, kako bi ženama bio olakšan porođaj.
Bitan datum za ovaj pregled svakako je otvaranje prve Srpske ženske škole
u Pančevu. U takvim okolnostima žene su mogle da otpočnu borbu za svoja
prava, koja doduše traje do današnjih dana, kada još uvek pitanja rodne rav-
nopravnosti nisu u potpunosti poštovana i realizovana. Istorija beleži dalje
izlazak iz štampe prvog broja časopisa „Srpkinja” (1882.), a samo nekoliko
godina potom, 1. aprila 1890. izlazi „Posestrima” – list za nauku i zabavu
ženskinja. Negde u to vreme počela je sa radom i Viša ženska škola, u kojoj je
Sve ono što nećete pronaći u stndardnim hrono-
loškim pregledima - žene od nauke i umetnosti i
kako ih pamtimo.
piše: V. Đeković
POLOŽAJ I PRAVA ŽENA U 21. VEKU
U
ŽENE, ZAPISANE U ISTORIJU PANČEVA
19. svojevremeno predavala i jedna od naših najvećih pesnikinja Isido-
ra Sekulić, po kojoj danas jedna osnovna škola u Pančevu ponosno
nosi ime. Pred sam kraj devetnaestog veka Pančevka Marija Prita
promovisana je za lekarku „celokupne medicine” na ciriškom uni-
verzitetu.Taj podatak danas retko koji stanovnik našeg grada zna, a
ne znaju ga čak ni stanovnici ulice koja nosi ime ove velike žene.
Početkom dvadesetog veka otvorena je i prva Ženska radenička
škola, a ubrzo potom i ženski odsek pančevačkog šah kluba. Dakle,
tek protekli milenijum Pančevu dodnosi poboljšanje na ovom po-
lju i ima više reči o ženama uopšte.
Na osnovu popisa koji smo dobili od strane Zavoda za zaštitu
spomenika kulture u Pančevu, trenutno je na spisku samo oko pet
spomenika koji nose imena znamenitih žena ili su u nekakvoj vezi
sa ženama koje su živele u našem gradu. Ovde se takođe ubrajaju
i Parohijski dom u okviru Uspenske crkve i crkva posvećena us-
penju presvete Bogorodice, kao i crkva Sv. Ane koju je Đorđe Vaj-
fert posvetio svojoj majci. U ulici Braće Jovanovića pod zaštitom
je i zgrada Ženske građanske škole, kao i stambena kuća u ulici
Živojina Mišiča u kojoj je živela Olga Smederevac, dobrotvorka i
pokroviteljka umetnosti, vrlo aktivna u Dobrotvornoj zadruzi srp-
kinja pančevačkih. Danas je ta kuća spomenik, a nekada je to bio
Salon - glavno mesto okupljanja eminentnih ljudi iz najrazličitijih
umetničkih krugova. U procesu utvrđivanja su nadgrobni spome-
nici Ruži Jovanović i Zori Petrović, slikarki.
Interesantna je i nimalo pohvalna činjenica da od celokupnog
popisa gradskih ulica i trgova kojih je ukupno oko 290, samo de-
set ulica nosi imena žena i od toga ni jedan trg. Od tih desetak
ulica, ili bolje rečeno uličica, sve žene bile su izvan svog vremena,
heroji koje pamtimo i danas. Na kraju, čini se kao da su žene ipak
malo više morale da se potrude, kako bi se negde upisale i ostale
upamćene. Napomenimo i to da su imena koja srećemo svakod-
nevno na plavim tablama zaista ona koja se nisu mogla zaobići,
poput majke Jugovića, Olge Petrov, Nadežde Petrović, Milke Mar-
ković (naše poznate glumice) ili Mare Mandić (koja je zbog svoje
rečenice „Svi smo spremni na žrtve” 1942. bila obešena u Pančevu),
skoro smo sigurni da se na istima nikada neće pojaviti ime Jelene
Trumić, glumice, ili Mare Maksimović, učiteljice i književnice iz
Pančeva. Nakon ovakvih konstatacija ostaje nam samo da sa sigur-
nošću potvrdimo teoriju da ponekad nije dovoljno veliko delo, već
veliki hroničar trenutka, koji će prepoznati ono što danas zovemo
istorijom.
Da li je ovo društvo na tragu rodne ravnopravnosti ili smo još
uvek duboko u patrijarhatu koji nalaže potlačenost žena, pitanje je
koje će se počevši od ovog teksta provlačiti i na ostatak istraživač-
kog rada u okviru projekta realizovanog od strane QL magazina.
Čitaćete u sledećem broju: Gde su žene danas i u kolikoj meri
je zaista moguće pomeriti granice predrasuda u ostvarivanju rodne
ravnopravnosti u sredini kakva je naša?
P.S. Ovom prilikom posebno se zahvaljujemo Dunji Šašić, na
pruženoj neizmernoj pomoći u toku realizacije ovog dela projek-
ta!
| Broj 015 | Oktobar 2008. | 19
Projekti su finansirani od
strane grada Pančeva
20. Ova dvadesetjednogodišnjakinja je studentkinja četvrte godine Univerziteta , „Braća Karić“ na
smeru menadžment u sportu, nesuđena balerina, jedina Pančevka na Olimpijskim igrama u Pe-
kingu i jedna od najboljih plivačica u Srbiji! Na nedavno završenim Olimpijskim igrama, na ni-
vou državnih rezultata, imala je najbolje vreme od naših plivača posle Milorada Čavića, a imali
smo priliku da je vidimo u disciplinama 100m i 200m prsno. Nakon Pekinga, junakinja naše priče
se vratila u plivački klub „Tamiš“ gde se u proseku pet sati svakog radnog dana sprema za naredna
takmičenja: evropsko prvenstvo koje se u decembru održava u Rijeci, a potom i svetsko prvenstvo
koje će se dogodine održati u Rimu, kao i Univerzijada u Beogradu. Tvrdi da još uvek ne postoji
ženski Majkl Felps, a zanimljivo je da njen uzor nije među plivačima, već je to gimnastičar Den
Milman, pomoću čijih knjiga je uspela psihički da se spremi i ispliva normu za Olimpijske igre. U
šesnaestom broju „Quick Look-a“ predstavljamo vam Nađu Higl!
PLIVAČICA OČARANA DAN MILMANOM
20 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
Interviju Tekst: Adrijana Vamoš
21. Kada si počela da treniraš plivanje i zašto si odabrala baš taj
sport?
Plivanjem sam počela da se bavim sasvim slučajno. Kao mala
jako sam se bojala vode, a s obzirom da mi je tata bio spasilac na
Tamišu dok je još postojala plaža, želeo je i da mu deca savladaju
tehnike plivanja. Ubrzo je brat krenuo na kurs plivanja, a ja sam,
kao i svaka druga devojčica, maštala da postanem balerina. Jed-
nom prilikom me je tata bacio na sredinu bazena i ja sam instiktiv-
no počela da plivam. Pre toga sam šest puta polagala za neplivače,
a nakon toga sam položila kao najbolja u grupi.
Koje su prednosti, a koje mane plivanja u odnosu na druge
sportove?
Prednosti svakog spota jesu zdrav način zivota, razvijanje ta-
kmičarskog duha, izdržljivosti i upornosti. Međutim, ono po čemu
se plivanje razlikuje od drugih sportova jeste treniranje u nepri-
rodnoj sredini i borba sa samim sobom, a takođe i ravnomerno
razvijanje svih mišića, što podrazumeva skladnu građu za devojke.
U našoj zemlji, mane bavljenja ovim sportom su neprofitabilnost
i nepostojanje povoljnih uslova i sportskih objekata za njegov ra-
zvoj.
Koji je bio prelomni trenutak u tvojoj karijijeri kada si shva-
tila da ti plivanje više neće biti samo hobi već će postati mnogo
više od toga? Čega si sve morala da se odrekneš kako bi postala
jedna od najboljih plivačica u zemlji?
Prelomni trenutak se dogodio 1996. godine, kada sam osvojila
prvu medalju. Što se odricanja tiče, ovo je individualni sport – da-
kle, sve je na tebi i rezultat zavisi od samo tvog rada, tako da sam
se ja odrekla izlazaka, švrćkanja i druženja. Mada, to ne predstav-
lja toliki problem jer radim ono što volim i okružena sam ljudima
koje volim.
Već dve i po godine tvoj rođeni brat je i tvoj lični trener...
Da, mogu da kažem da je on najzaslužniji za rezultate koje sam
ostvarila u proteklom periodu. Žan je moj brat, trener, drug, spa-
ring partner, podrška, ali i najveći kritičar. Trudimo se da napravi-
mo granicu u međusobnom odnosu, tako da smo kod kuće brat i
sestra, a na bazenu trener i plivačica. Oboje znamo koji nam je cilj
i to nam je motivacija za rad. Pored njega, najveću podršku su mi
od početka bavljenja plivanjem pružali i roditelji i na tome sam im
neizmerno zahvalna!
Koji trenutak ćeš posebno pamtiti u svojoj dosadašnjoj ka-
rijeri?
Izraz lica svog brata kada sam otplivala normu za Olimpijske
igre!
| Broj 015 | Oktobar 2008. | 21
22. A, šta smatraš vrhuncem svoje dosadašnje karijere?
Citiraću Dena Milmana: „Putovanje nam donosi sreću, a ne
odredište“. Naravno da ću pamtiti Olimpijske igre, ali način na
koji sam došla do norme marta ove godine u Sloveniji mi je mno-
go važniji i uvek ću se truditi da sa takvim žarom pristupim sva-
kom izazovu i budem spremna na sve!
Kada već spominješ Olimpijske igre, opiši nam kakva je
tamo atmosfera. Da li si zadovoljna svojim učešćem? Kako si
se tamo osećala i da li si bila ponosna na sebe kada si saznala
da su, prilikom predstvaljanja Srbije na svečanom otvaranju
Olimpijskih igara, tebe prikazali u krupnom planu?
Olimpijske igre su san svakog sportiste. On tamo ne predstav-
lja samo sebe, već i svoju državu i to je velika čast. Uverena sam
da smo se svi potrudili da predstavimo našu zemlju u najboljem
svetlu. Što se mene lično tiče, zadovoljna sam svojim rezultatom,
ali ću se truditi da u Londonu budem još bolja! Organizacija je
bila dobra, Kinezi su se zaista potrudili da budu dobri domaćini.
Olimpijsko selo samo po sebi nije ništa posebno, ali mu sportisti
daju posebnu čar. Što se drugog dela pitanja tiče, naravno da sam
bila ponosna! Od cele reprezantacije nekoliko nas je bilo prikaza-
no u krupnom planu, pa kada sam sebe videla na video bimu, od
uzbudjenja sam zanemela i zamalo ispustila kameru kojom sam
snimala otvaranje!
Šta ti se najviše dopalo u Pekingu?
Do same trke mi ništa sem otvaranja nije bilo zanimljivo jer
smo samo imali treninge i bili smo u nekoj vrsti karantina. Tek
kada smo završili sa takmičenjem imali smo nekoliko dana da
obiđemo glavni grad Kine. Na mene je najjači utisak ostavio Ki-
neski zid – građevina koja se ne može opisati rečima već je treba
videti! Što se samih ljudi tiče, dopalo mi se to što su Kinezi stalno
nasmejani! Takođe, veoma su sposobni i vredni jer su za samo go-
dinu dana uspeli da izgrade sportski kompleks koji se sastoji od
dvadesetpetometarskog bazena, olimpijskog bazena, potom košar-
kaškog i odbojkaškog terena, a nalazi se u sklopu univerziteta u
Tianjinu („selu“ pored Pekinga sa 11 miliona stanovnika). Među-
tim, Peking je jako prljav, a hrana... da ne komentarišem! Na sreću,
u olimpijskom selu smo imali internacionalnu kuhinju pa nismo
gladovali.
U medijima se mnogo govorilo o trci u kojoj je Felps za jed-
nu stotinku pobedio Čavića. Šta bi ti uradila da si na Čavićevom
mestu?
Postupila bih isto kao i Čavić! Slažem se sa njegovim načinom
razmišljanja. On je dobio samim tim što je osvojio medalju. To je
veliki uspeh i šteta je što se više priča o izgubljenom zlatu, nego o
osvojenom srebru.
Kako se opuštaš?
Pred trku volim da odgledam Peaceful Warrior, film o Denu
Milmanu. Takođe, volim da čitam i Milmanove knjige, a što se mu-
zike tiče, slušam sve, ali najviše Bad Company! Mada, pored brata
koji obožava The Doors, Led Zeppelin, Deep Purple, Queen, Toto,
namamljena zvukom koji dopire iz njegove sobe, zavolela sam i
neke njihove pesme, ali samo neke. Što se izlazaka tiče, ne prak-
tikujem to baš često, ali i kad izađem nije mi bitno gde ću, već
sa kim ću u provod, jer dobro društvo stvara dobro raspoloženje!
Imam svoje malo, ali odabrano društvo, i gde god da odem sa nji-
ma, uživam!
Gde bi volela da otputuješ, a tamo još nisi bila?
Na Havaje i Karibe!
Kako sebe vidiš u budućnosti?
-S obzirom da sam na fakultetu koji je u povezan sa sportom u
svakom smislu, kada mi se završi plivačka karijera planiram da se
posvetim tom istom sportu, samo sa neke druge strane.
Poruka za mlade ljude koji bi želeli da krenu tvojim stopa-
ma.
-Citiram: „I najsporiji, ako ne izgubi iz vida svoj cilj, ide još
uvek brže od onog koji luta bez cilja!“ I da dodam reči svog omi-
ljenog sportiste: „Ne postoje obični trenuci – uvek se nešto dešava
i zato treba iskoristiti svaki trenutak!“
22 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
24. 24 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
ECO
remapodacimaAgencijezaenergetskuefi-
kasnost Republike Srbije zamenom jedne
obične sijalice štedljivom sijalicom u sva-
kom domaćinstvu u Srbiji za godinu dana je mogu-
će uštedeti preko 300 miliona kilovat sati, što dono-
si i veliku finansijsku uštedu. Štedljive sijalice traju
deset puta duže, a troše pet puta manje energije od
običnih, te na taj način mogućnost uštede iznosi i
do 80%. Ako jedna „obična“ sijalica može toliko da
utiče na naš mesečni račun za struju, šta se dešava
sa mnogo „ozbiljnijim“ potrošačima energije iz do-
maćinstva? Ne bi bilo loše usvojiti neke nove navike
koje će nam uštedeti novac, ali i dati značajan do-
prinos globalnoj borbi protiv klimatskih promena.
Električni uređaji
Većina uređaja troši od 40% do 70% energije u stanju „Stand by“,
navodnog mirovanja, kada su uspavani daljinskim upravljačem.
Isključite ih na dugme kada izlazite iz stana – sigurnije je i mnogo
jeftinije.
Grejanje
Svaki stepen je ušteda od 5% u računu za struju. Smanjite tempera-
turu na termostatu za grejanje kada idete na spavanje ili ste odsut-
ni. Koristite tajmere za uključivanje u vreme kada je struja jeftinija
i senzore za svetlo koji se pale samo kada je neko prisutan. Rupe od
bušenja i veće praznine u zidovima zakrpite pur penom. Zatvarajte
vrata, prozore i svugde postavite gumene dihtunge za izolaciju koji
traju oko deset godina, a isplate se posle prvog računa za struju. Za
prozore koji su stari koristite presavijene stare novine, tako da ih
prozor uklješti pri zatvaranju. Spustite roletne ili navucite zavese
kako biste smanjili odlaženje toplote noću, a otvorite da poveća-
te nakupljanje sunčeve toplote danju. Zagrevajte samo prostorije
u kojima boravite. Tražite prozore sa vakuum, duplim, staklom.
Obavezno postavite i koristite spoljašnje žaluzine za prozore. Ako
je previše hladno razmislite i o stavljanju stiropora ili kartona preko
prozorskog stakla. Pazite da se termostati od grejnih tela ne nalaze
direktno na zidu
bez izolacije. Zid
sa izolacijom štedi
30% energije. Mo-
žete koristiti biljke
kao štit od pregreva-
nja ili hladnih vetro-
va. Puzavice leti hlade,
a zimi greju kuću. Ako
ste u vetrovitom kraju
sadite zbijene brzorastuće
četinare.
Hlađenje
Spustite roletne ili navucite zavese
kako bi ste smanjili nakupljanje to-
plote danju, a otvorite ih noću da po-
većate hlađenje. Ako se spoljašnji deo
klima uređaja nalazi u hladovini troši
10% manje energije. Pazite da termostat
od klima uređaja ne stoji u blizini sijalica
i drugih aparata. Hladite samo prostorije
u kojima boravite. Koristite ventilator uz
klima uređaj, jer time raste efikasnost kli-
ma uređaja. Razlika spolja i unutra ne sme
prelaziti 5°C. Klima uređaji u konačnom is-
hodu veoma utiču na globalno otopljavanje
- dakle podstičete još višu temperaturu! Iza-
đite na reku, u šumu - nezaboravno je. Sadite
drveće kao štit od pregrevanja. Puzavice leti
hlade, a zimi greju kuću.
Osvetljenje
Gasite svetlo u sporednim prostorijama. Ko-
ristite sijalice različitih jačina za različite po-
trebe. Koristite jednu sijalicu veće snage umesto
više manjih, jer grozd sijalica troši 50% više struje.
Koristite sijalice sa ekonomičnijom potrošnjom (mi-
ni-fluorescentne, elektro-luminescentne), jer troše tri
do četiri puta manje, a traju i do petnaest puta duže. Kori-
Ekološki energetski bonton
Koliko je lako prepoloviti račune za
struju, sačuvati zdravlje i prirodu?
P
25. | Broj 015 | Oktobar 2008. | 25
stite fotoćelije za spoljašnje
osvetljenje koje se pale
samo kada se neko po-
javi.
Kupanje
Najmanje kamen-
ca se hvata na
grejač bojlera
kada je podešen
na 60° C. Skinite
kamenac sa gre-
jača bojlera sva-
kih osamnaest
meseci. Za jedno
kupanje se potro-
ši tople vode kao
za tri tuširanja. Tu-
širajte se, ne kupajte
se u kadi. Protočni boj-
ler troši mnogo više stru-
je od običnog bojlera.
Usisavanje
Rasklonite stvari po stanu pre
usisavanja. Štedite struju - dok
sklanjate predmete a usisivač radi,
smanjujete mogućnost lomljenja
predmeta i stres od buke.
Spremanje obroka
Ekspres lonac skraćuje vreme kuvanja
sa jednog sata na deset minuta! Ek-
spres lonac štedi struju, vreme, novac i
čuva hranljive materije u hrani. Poklopac
na šerpama skraćuje potrebno vreme i po-
trebnu struju za kuvanje i čuva ukus hrane.
Koristite ringlu istog ili manjeg prečnika od
prečnika posude za kuvanje. Koristite police
u rerni (nivoe) da spremite više jela odjed-
nom. Time štedite vreme, struju i novac. Ne
otvarajte vrata rerne da proveravate, jer je
hladite i produžavate potrebno vreme - ko-
ristite kontrolno svetlo na rerni za proveru
stanja unutar pećnice. Kupujte na pijaci, ku-
pujte na meru, štedite na ambalaži - time ču-
vate prirodu i novac.
Peglanje
Pre peglanja sortirajte rublje po tome koje se pegla na nižoj a
koje na višoj temperaturi. Pripremite prskalicu i okolinu za odla-
ganje. Rublje pre peglanja ne sme biti ni previše vlažno ni previše
suvo, jer tada peglanje traje neuporedivo duže. Peglajte prvo na
nižoj temperaturi. Na kraju isključite peglu i popeglajte ostatak sa
ugašenom peglom. Nije neophodno peglati svo rublje.
Frižider
Ne stavljajte topla jela u frižider. Ne otvarajte ga prečesto. Držite
jela zatvorena, time se ne stvara led na zidovima fižidera i troši se
manje struje. Čistite frižider od leda i ako je potrebno promenite
gumu na vratima.
Pranje posuđa
Ne ostavljajte sudove posle jela da se hrana na njima skori, jer vam
treba mnogo deterdženta, tople vode i vremena da se operu. Perite
sudove toplom, a ispirajte hladnom vodom. Obavezno toplu vodu
držite u velikoj posudi u sudoperi u koju potapate prljave tanjire.
Mašina troši manje energije od ručnog pranja toplom vodom iz
bojlera. Koristite mašinu za pranje posuđa samo kada se sakupi do-
voljno sudova. Mašina za pranje sudova troši više na sušenje nego
na pranje posuđa. Ostavite da se tanjiri suše prirodno. Ne koristite
vodu iz protočnog bojlera, troši mnogo više od običnog bojlera.
Pranje veša
Mašina najviše troši kada se podesi na pranje belog veša, odnosno
na 95°C. Uključujte je samo kada je puna. Koristite kratke pro-
grame za pranje. Previše praška znatno otežava pranje i zahteva
dodatno ispiranje, oštećuje stvari i truje. Ako koristite mašinu za
sušenje veša, onda pokrenite na mašini za pranje centrifugu, jer
štedite 20% struje od sušenja.
Voda
Ne razbacujte se vodom. Popravite instalacije koje cure. Zatvarajte
slavinu kada perete zube.
Prevoz
Hodajte kada god možete, jer je to jedini način da vam varenje i
metabolizam tela rade pravilno. Koristite bicikl za izlete. Koristite
sredstva za masovni prevoz - vozove, brodove i autobuse. Ako ko-
ristite automobil koristite ga samo kada morate. Birajte ekološka
goriva (plin i ekodizel). Gasite motor kada čekate ili ste na semafo-
ru. Osim bolesti disajnih organa, olovo iz vozila oštećuje moždane
funkcije, direktno opada IQ i to naročito kod dece.
Domaćinstva su veliki potrošači! Broj stanovnika raste i sve je više
uređaja na struju. Malim promenama ponašanja prema energiji i
energentima, odnosno njihovom racionalnijom upotrebom, ima-
mo čistiji vazduh, stabilnu klimu, jeftiniju hranu, ušteđen novac,
zdravlje. Rasipništvo ili život - na nama je.
D.Š.
26. 26 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
ECO
Napravljeni su tako da unesu malo prirode u okruženje kompjutera i
kancelarija. Izgledaju kao grančice. Najveći njihov deo čini prirodno
drvo i to komadi koji su pažljivo birani zbog svoje prirodne lepote
i rezbareni tako da se ona što više naglasi. Prave se u veličinama
memorije od: 265 Mb, 512 Mb, 1 Gb, 2 Gb. Dimenzije su: 2x2x8cm.
Komapatibilni su sa Windows, Linux i Mac operativnim sistemima.
Drveni USB Memory Stick
Solarna hibridna
džepna lampa
Solarna džepna lampa koja stvarno radi. Ova džepna lampa nudi
inovativnu Hibridnu Solarnu Tehnologiju, koja proizvodi obnovlji-
vu energiju uz pomoć sunca ili sobnog osvetljenja i akumulira je za
kasniju upotrebu. Osam sati punjenja na suncu ili sobnom osvetljenju
i ova lampa je spremna za šesnaest sati neprekidnog svetljenja. Ne mora
biti skladištena ispod izvora svetla da bi radila. Kada se jednom napuni
možete je čuvati u fioci do tri godine i uključiti posle toga. Koristi se kao i
svaka džepna lampa, samo što nema potrebe za menjanjem baterija koje za-
gađuju zemljište. Uvek je spremna da zasvetli zato što stalno sakuplja energiju i
puni se. Baterije se mogu puniti neograničen broj puta, tako da nema potrebe za
kupovinom novih. Hibridna solarna lampa je 100% otporna na vodu i pluta. Nju
ne oštećuju ni ekstremne temperature, veoma je otporna i ima doživotnu garanciju.
Dimenzije: standardne, tako da savršeno staje u šaku.
Nagrađivan, kompaktan i raznovrstan - Solio akumulira energiju iz sunca ili iz utičnice,
što vam omogućava da napunite svoj mobilni telefon, iPod i druge uređaje u bilo koje vre-
me, na bilo kom mestu. Napunjen Solio će napuniti prosečan telefon bar jednom, ako ne
i dva puta, ili telefon i iPod. Soliov inteligentni sistem kablova, kao i Interchangeable Tip
System vam dozvoljavaju da punite svoje uređaje otprilike istom brzinom kao i običnim
zidnim punjačem. Potreban je dodatni konektor za punjenje iPoda.
Napravljena od tradicionalne Mason tegle i high tech osveljenja koje štedi energiju! Unutar
tegle se nalazi solarna ćelija, punjiva baterija i LED lampice koje troše malo energije. Kada se
tegla stavi na sunce solarna ćelija stvara električnu struju koja puni bateriju nekoliko sati. Ova
energija se zatim koristi da noću pruža energiju za tri LED lampice unutar tegle. Svetlo je pri-
gušeno zbog matiranog stakla i podseća na sunce koje isijava iz tegle (koriste se LED lampice
toplih boja da bi se dobilo prirodnije i toplije svetlo). Možda ste primetili da na tegli ne postoji
prekidač – tačnije, ne postoje nikakve vidljive kontrole – unutra postoji inovativni senzor koji
automatski aktivira svetlo kada se smrkne ili kad se ugasi svetlo! Unutar poklopca se nalazi
prekidač za premošćavanje kojim se svetlo isključuje noću, što produžava život baterije. Mason
tegle nisu samo lepe, već su po svojoj prirodi potpuno nepromočive – tako da se sunčana tegla
može ostaviti napolju u svim vremenskim uslovima. Savršeno osvetljenje za baštu ili noćno
svetlo u dečijoj spavaćoj sobi.
Sunčana tegla
Solio solarni punjač za
mobilni telefon i iPod
28. Kolumna
re nekoliko dana na žutom zidu u našem gradu (onaj zid pi-
jačni koji je nekada bio kafana „Tri grozda“) je osvanuo grafit
pod nazivom „pravda za Uroša“ sa sve likom pomenutog de-
čaka koji će narednih desetak godina provesti u jednom od
kazamata ovdašnjih. Moram priznati da sam se silno iznenadio da je neko
zaista bio toliko dokon da pravi šablon sa sve likom dotičnog i da marljivo
ide po gradu i šara zidove apelujući na građanstvo i pravosudne organe za
malo više osećanja za pravedno! Pa hajde da razmotrimo uzroke i posledi-
ce, onako neobavezno, čisto da bi videli da li tu ima pravde i u kojoj meri.
Podsećanja radi, Uroš Mičić je na jednoj od utakmica naše fudbalske lige
napao službeno lice u civilu. Način na koji je taj (ničim izazvan) napad
izveden, monstruozan je skoro isto koliko i način na koji su Jevreji gušeni
i prženi u nacističkim logorima smrti. Čovek je beskrupulozno drugog
čoveka (apsolutno je nebitno da li je to policajac, pekar ili šofer javnog
prevoza) pržio bakljom koja razvija temperaturu od 1200 stepeni! Čak mu
ni to nije bilo dovoljno, već je tu buktinju želeo da mu ugura u usta (po
principu: kada ne mogu falus, dobra je i baklja) i verovatno na taj način
hteo da dokaže svoju privrženost klubu za koji navija.
I šta je tu nepravedno? Zatvorska kazna od desetak godina koja će
zbog dobrog vladanja verovatno biti prepolovljena. Ja da se pitam, kazna
bi iznosila verovatno nekih trideset godina, a presuda bi bila: monstru-
ozno, nečovečno ponašanje prema drugom pripadniku sopstvene vrste i
teško ubistvo u pokušaju! A pitam sve one koji ove grafite ispisuju i koji
zahtevaju pravdu, kako bi se oni osećali da je njihov otac doživeo takav
užas kakav je doživeo nesrećni policajac. Mom ocu da je neko tako nešto
uradio ne bi sudila država, mač pravde bi se skoro izvesno nalazio u mojim
rukama. A verujem da bi isto uradili i oni koji prizivaju pravdu u ovom
slučaju! Za neupućene, veliki sam navijač Zvezde, bio sam na nebrojeno
utakmica, i sa nepunih četrnaest godina sam imao čast da u Bariju uživo
posmatram utakmicu posle koje se Zvezda popela na evropski presto. U
periodu adolescencije smo se makljali na utakmicama sa pandurima, sa
grobarima, a često smo mi Cigani i Grobari iz Pančeva zajedno išli na
utakmice i zajedno se tukli. Nebitno je bilo sa kim, samo da je fajt dobar.
Ali retko se dešavalo da se nas pedeset zatrči na jednog i da ga izmlatimo
ko vola u kupusu, a kamoli da nekoga pržimo bakljama.
E, sada, ceo taj slučaj sa Urošem ima i jednu drugu stranu koja možda i
daje za pravo dotičnima da se bune protiv (ne)pravde nanete tom mladiću.
Elem, ako uzmemo na primer da je jedan Legija osuđen za ubistvo premi-
jera na četrdeset godina (a to je samo četiri puta više od kazne za Uroša),
ako se uzme u obzir da je većina zlotvora i zlikovaca iz perioda Miloševića
već na slobodi, ako se takođe uzme u obzir da politikantski hohštapleraj u
velikoj većini slučajeva ni ne dođe u poziciju da se izjašnjava pred sudom,
zaista se čovek zapita: gde je tu pravda? Da li je opet uhvatilo slepilo, da li
je samo po običaju spora ali dostižna, da li je mač gospođe Justicije malo
otupeo? A pazite sada ovo, moram da napravim veliku digresiju, jer nika-
da nisam mogao da ćutim pred glupošću koja je ovde, po svemu sudeći,
prirodno stanje stvari. Evo već danima (da ne kažem mesecima) se lome
koplja oko prodaje NIS-a. Te mala je cene, te cena je primerena, te bitne su
investicije, nismo to mi dogovorili - to su oni, mi smo se dogovorili - oni
su se složili, i tako do u nedogled. Pa se onda vratim na one nesretne akcije
koje će, šatro, da vrede hiljadu evra, a koje će biti omogućene, između
ostalog, prodajom NIS-a. I pazite sada ovo: umesto da se građani Pančeva
ponajviše pitaju oko ove prodaje, umesto da se nama bilo ko obrati i pita
nas da li je to pravedno da neko trguje resursima sa terittorije našeg gra-
da (čitaj: našim zdravljem), da li je pravedno da vrednosti akcija građana
Pančeva imaju istu vrednost kao nekog seljana koji ujutro udahne najčistiji
vazduh potom popije čašu tek pomuženog mleka, pojede malo domaćeg
meda, pa se ostatak dana „radi“ domaćom ekološkom rakijom; oni tupe
oko toga da li će maćeha Rusija da se naljuti pa da odustane od nečega
što je u najavi mačka u džaku? Da li je moguće da neko ko je žrtva takve
nepravde nema dovoljno mozga da je ne uvidi, a zauzvrat zahteva pravdu
za tobož nevinog Uroša?! Neshvatljivo...
Podsetiću sve one mlade i matore, prezaposlene i dokone, nevine i kri-
ve, pametne i glupe na natpis na bivšem magistratu našeg gra-
da a današnjem muzeju: Iustitia regnorum
fundamentum est! Silovanjem gospođe
pravde nastaju genetski otpatci, naka-
zno potomstvo čija je destrukcija mno-
gim imperijama došla glave. Nemojte
se iznenaditi ako na vašoj zgradi ili na
vašoj kući osvane natpis: PRAVDA
ZA MENE, PRAVDA ZA NAS,
PRAVDA ZA SVE!!! Jer pravda
je zaista temelj države.
Kada sam bio poprilično mlad i „ložio“ se na Metallicu do besvesti, upravo je album pod nazivom „And Justice for All“ bio onaj koji mi je ponaj-
više pumpao adrenalin u krvotok i moje komšije činio duboko mentalno rastrojenim zbog glasne muzike. Tada nisam razumeo pravo značenje
ovih reči, jer osećaj (ne)pravde svakako ima sasvim drugu dimenziju kada imate samo dvanaest godina. E, pa da pustim pomenuti album i da
počnem...
AND JUSTICE FOR ALL! (i pravda za sve)
P
Tekst: Inspektor BLIZZARD-a
28 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
30. alo je naših sugrađana koji su svoju zalju-
bljenost u adrenalin i brzu vožnju uspeli da
presele sa gradskih ulica na takmičarske
poligone. Naš gost u ovom broju je Zoran Galović,
čovek koji je nakon deset takmičarskih godina u au-
tosportu, nebrojeno trka, tri titule državnog prvaka
i tridesetak osvojenih pehara, odlučio da trke kolima
zameni trkama na vodi.
Ql: Zorane, kada si počeo da se baviš auto trkama, koliko je to
trajalo i koje si rezultate sve postigao?
Galović: Paa... ja sam od malena voleo brzinu i jako su me inte-
resovali automobili, motori, jednom rečju sve što može da ide brzo
i da podiže adrenalin. Pre deset godina sam se odlučio da počnem
sa auto-trkama. Bilo je veoma zabavno. Osvojio sam tri titule dr-
žavnog prvaka i još tridesetak pehara na raznim takmičenjima.
Ql: Zbog čega si prekinuo da se baviš auto-trkama?
Galović: U jednom trenutku sam rešio da se smirim (smeh).
Međutim, već posle vrlo kratkog vremena sam osetio potrebu da
probam nešto drugo, ali nešto manje opasno. U to vreme sam se
„napalio“ na skutere i kupio sam jedan. To je stojeći freestyle sku-
ter od 135 konjskih snaga. Kada sam ga prvi put probao, uvideo
sam svoju zabludu da je vožnja skuterom manje opasna. Već u toku
prve vožnje sam uspeo sebi da izbijem dva zuba (smeh).
Ql: Čuli smo da je vožnja stojećeg skutera veoma naporna.
Galović: Odlično ste čuli. Zaista je neverovatno naporno. Ve-
rujte, za vožnju tog tipa skutera je potrebna neverovatna fizička
i mentalna snaga i odlična kondicija. Čak i profesionalni vozači
posle samo dvadesetak minuta vožnje, nakon trke, povraćaju. U
toku trke se izgubi 2,5 kilograma telesne težine, a za mesec dana
treninga možete smršati i do 6-7 kilograma pored normalne ishra-
ne. Brzine su zaista ogromne, a sve te silne konjske snage vi kon-
trolišete isključivo svojim telom i snagom svojih mišića. Nakon sat
vremena vožnje dođem kući i jedva da mogu kašiku da držim u
rukama. Povrede su veoma česte i veoma opasne, i zato je sigurno-
sna oprema neophodna ako želite da ostanete u jednom komadu.
Uostalom, videćete.
Ql: Da li to znači da nas pozivaš u vožnju sa tobom?
Galović: Naravno, biće mi zadovoljstvo!
Ql: Kada si kupio skuter?
Galović: Svoj prvi skuter sam kupio zimus. Cele zime sam ga
BENZIN U KRVI - BRZINA U GENIMA
Grad na vodi
M
30 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
Tekst i fotografija: Ivan Kolarik
31. gledao, i jedva sam čekao da se prolepša vreme kako bih seo na
njega. Naravno, nisam izdržao i već u martu sam izašao na reku da
ga probam. Temperatura vode je bila samo osam stepeni. Kada sam
prvi put pao u vodu, već posle nekoliko sekundi sam se zaledio.
Počeo sam, kao, da plivam do skutera, a ruke su krenule da mi se
koče, ja pomeram ruku u jednu stranu, a ona me ne sluša ide na
drugu (smeh). Još mi se u jednom trenutku ugasio skuter i nisam
mogao da ga upalim. Drugari nisu imali čamac da dođu po mene
i tada sam pomislio da će to biti neslavan završetak moje karijere i
pre nego što je počela. Na svu sreću, Žika je seo u čamac i došao po
mene. Za divno čudo, nisam dobio ni kijavicu.
Ql: Šta je bilo nakon toga?
Galović: Onda sam kupio još jedan skuter, Bombardier Sea
Doo od 200 konjskih snaga. On je mnogo lakši za vožnju jer se na
njemu sedi i zanimljiviji je jer možeš da ga voziš u paru sa nekim.
Međutim, on postiže brzinu od 130km/h, za razliku od stojećeg
koji ide brzinom od 96km/h i samim tim je u neku ruku opasniji.
I onda sam čuo da se na Adi organizuje svetsko prvenstvo u vožnji
skutera koje se bodovalo i za šampionat Srbije. Pošto obožavam
trke, rešio sam da se prijavim. Na početku programa je bio svečani
defile i svaki od takmičara je dobio po jednu zastavu da provozamo
svečani krug pre početka trkačkog dana. Meni je pripala zastava
EU i nismo maltene ni počeli krug, a ja sam pao (smeh). Malo me
je bio blam, a i ostali su me gledali ko nekog šarlatana koji nema
pojma. Međutim, kada je počela trka pokazao sam se u najboljem
svetlu. Osvojio sam šesto mesto u svetu i drugo mesto u Srbiji u
klasi SUPER STOCK. Bio sam zaista veoma radostan, s obzirom
da mi je to bila prva trka u životu.
Ql: A gde treniraš?
Galović: Pa, kada je lepo vreme i bez vetra idem i treniram na
Dunavu. Međutim, kada je loše vreme, vozim na Tamišu.
Ql: Jel te psuju pecaroši i veslači?
Galović: I psuju i zovu policiju. Čak me i gađaju olovom za
pecanje onim najvećim, onim za dubinku (smeh). Ti što pecaju na
Tamišu na keju, ja mislim da to i nisu pravi pecaroši. Ja mislim
da oni tu dolaze da leče živce, a zna se gde se leče živci - u bolnici
(smeh). Ja se stvarno trudim da im ne smetam, ali oni su tamo
stalno. Bilo bi dobro kada bi se napravio neki raspored, da se zna
kada je trening veslača, a kada može da se vozi skuter, mislim da bi
to rešilo probleme.
Ql: Dakle probao si da se trkaš kolima, skuterom, motore si
vozio ali se nisi takmičio. Čini se da ti preostaje još samo trkanje
avionima?
Galović: Neee... Samo to ne! Ja, bre, ne smem ni na ringišpil
da sednem, sreće mi... Vozio sam motor 315km/h, vozio sam auto
265km/h, ali se aviona panično plašim. Kada sam leteo za Egipat,
pripreme za taj put su trajale mesecima. Mislio sam da ću da ri-
knem od muke. Još gledam one naše avione, curi im ulje, otvaraju
se pregrade za lični prtljag, curi nešto sa plafona... Strava i užas!
Možda bi to bilo drugačije kada bih ja vozio avion...
Ql: Šta bi poručio čitaocima Quick look-a za kraj?
Galović: Sport bez benzina nije sport! (smeh)
Ql: Hvala ti na ovom razgovoru!
Galović: Hvala i vama!
| Broj 015 | Oktobar 2008. | 31
32. 32 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
EROTSKI REČNIK - H
HARMATOFOBIJA
Strah od seksualne neveštosti ili od pravljenja grešaka tokom seksualnog odnosa.
HIPOFIZA
Žlezda u osnovi mozga koja luči mnoge važne hormone, uključujući i one koji su ključni u procesu reprodukcije.
HIPOTALAMUS
Deo mozga koji deluje kao glavni kontrolni centar organizma i deluje u međuzavisnosti sa hipofizom.
HEDONIZAM
Prepuštanje zadovoljstvima: hrani, piću, seksu.
HETEROSEKSUALNOST
Reč potiče iz grčkog (heteros - različito) i znači privlačnost prema osobi suprotnog pola.
HOMOSEKSUALNOST (grč. homos - isto)
Privlačnost prema osobi istog pola (homoerotizam, invertnost, iterandrija, komaskulacija, lezbijanizam, tribadizam, seksualna inverzija,
uranizam, lung-jang (kin. yang - aktivni muški princip)).
HORMONI
Hormoni su molekuli koji su u našem telu zaduženi za regulaciju najrazličitijih funkcija (regulacija krvnog pritiska, rasta, mnogih stvari
u krvotoku, itd). Po građi ih delimo na steroidne i na belančevinaste. Oni deluju preko receptora koji su smešteni na različitim delovima
ćelije. U telu ih luče žlezde koje nazivamo endokrine žlezde (npr. hipofiza, nadbubrežna, štitna, gušterača…)
Sex
33. | Broj 015 | Oktobar 2008. | 33
oajerizam označava doživljavanje seksual-
nog zadovoljstva u potajnom posma-
tranju seksualnih odnosa, nagog
tela, donjeg veša, ili bilo čega
drugog što posmatrač nalazi za seksu-
alno privlačno. Ovo uživanje postaje
poremećaj tek ako zakoči dalji ra-
zvoj seksualnog života i, umesto
da pripremi puni genitalni od-
nos, postaje zamena za njega.
Reč je nastala od latinske reči
„voir“, što znači „gledati“, i
bukvalni prevod od „voa-
jer“ bi bilo „posmatrač“, uz
pežorativni prizvuk.
U nekim društvima vo-
ajerizam se smatra iskva-
renim ponašanjem ili čak
seksualnim zločinom. U Ve-
likoj Britaniji voajerizam bez
saglasnosti svih strana se od 1.
maja 2004. godine smatra sek-
sualnim prekršajem. U nekim
društvima, međutim, voajerizam
se može tolerisati u zavisnosti od
okolnosti (npr. adolescentsko „vire-
nje kroz ključaonicu“ ili, u Engleskoj,
„špijuniranje parova u parku“ i slično). Vo-
ajeri su obično muškarci, iako ima i slučajeva
žena. U slučaju „R protiv Tarnera“ iz 2006. godine,
optužen je bio upravnik sportskog centra koji je snimio četi-
ri žene za vreme tuširanja. Iako ništa nije ukazivalo da je optuženi
pokazivao dotični snimak drugima ili dijelio drugima, on je osu-
đen kao kriv i, nakon žalbe i izražavanja kajanja, žalbena komisija
je ipak potvrdila presudu od devet meseci zatvora, da bi izrazila
ozbiljnost zloupotrebe poverenja i traumatičnog iskustva žrtava.
U Kanadi, u slučaju „Frej protiv Fedoruka“ iz 1947. godine, Vr-
hovni sud Kanade je odlučio da se voajerizam ne može svrstati u
narušavanje reda i mira, a jedino skupština je mogla opovrgnuti
tu odluku. To se desilo tek 2005. godine, kada se Kanadskom kri-
vičnom zakonu dodao član 162, po kojem se voajerizam smatra
seksualnim prekršajem.
Osobe sklone voajerizmu često mogu imati i sklonost ka nasi-
lju. Tako voajeri često mogu posedovati karakteristi-
ke koje su uobičajene, mada ne i sveobuhvat-
ne, za seksualne prestupnike svih vrsta,
uključujući sadističke i nasilne prestu-
pnike. Te karakteristike su pažljivost,
metodično planiranje posvećeno
odabiru i pripremanju opreme,
posvećenost detaljima.
U Sjedinjenim Američ-
kim Državama video-voaje-
rizam ima status prestupa u
devet saveznih država. Ta-
kav status je prouzroko-
van slučajem Suzan Vil-
son, koju je snimao njen
sused, po čemu je 2002.
godine snimljen film „Vi-
deo voajer“ (Video Voye-
ur). U Sjedinjenim Ame-
ričkim Državama statuti
o voajerizmu su povezani
sa zakonom o narušavanju
privatnosti, ali se posebno
odnose na nezakonito skriveno
nadgledanje bez dozvole i neza-
konito snimanje uključujući i emi-
tovanje, distribuciju, objavljivanje ili
prodavanje snimaka koji uključuju mesta
i trenutke kada je osoba osnovano očekivala
privatnost i osnovanu pretpostavku da nije foto-
grafisana niti snimana „ikakvim mehaničkim, digitalnim
ili elektronskim uređajem, kamerom ili bilo kakvim instrumentom
sposobnim za snimanje, čuvanje i prenošenje slika koji može biti
korišćen za posmatranje osobe“.
Neke ustanove, poput škola i sportskih sala, zabranile su mobil-
ne telefone sa fotoaparatima zbog narušavanja privatnosti u svla-
čionicama. U Saudijskoj Arabiji mobilni telefoni sa fotoaparatima
su u jednom periodu bili zabranjeni u celoj
državi, ali se prodaja ponovo dozvolila 2004.
godine. U Južnoj Koreji po zakonu svi mo-
bilni telefoni moraju pustiti glasan zvuk kad
se njima fotografiše.
Po Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje određene voajerske potrebe, fantazije i ponašanja se svrstavaju u
parafilije. Parafilije su seksualni poremećaji u pogledu sklonosti ka neobičnom, abnormalnom seksualnom činu ili objektu (npr. sadizam,
mazohizam, egzibicionizam, pedofilija, nekrofilija, zoofilija itd).
Voajerizam
V
34. ančevački kros se održava već treći put
po redu u našem gradu. Organizator
ovog krosa je „Pančevački kros“ koji
je uz pomoć Atletskog kluba Dinamo,
Triatlon klubaTamiš i Turističke agencije Pančevo,
uprkos lošem vremenu uspešno realizovao sve trke
tog kišovitog dana, 14. septembra 2008. godine.
Vreme zaista nije išlo na ruku organizatorima i ta-
kmičarima, ali brojni sportisti koji su se okupili na
Keju Radoja Dakića nisu dozvolili da ih kiša spreči
da istraju u trci.
U sedam trka koliko je bilo na programu, nad-
metalo se preko sto takmičara. Na krosu su, pored
članova AK Dinamo i TK Tamiš, učestvovali i klu-
bovi iz Smedereva, Požarevca, Surčina...
Naša sugrađanka Jelena Mimić, članica Atlet-
skog kluba Dinamo, pobedila je u elitnoj trci u
konkurenciji žena i tako ponovila uspeh od pre
dve godine, kada je trijumfovala na Prvom pan-
čevačkom krosu. Prošle godine Jelena je zauzela
drugu poziciju. „ I pored zaista vrlo lošeg vreme-
na za trčanje, nije mi bilo teško da ostvarim pobe-
du. Konkurencija nije bila preterano jaka, tako da
sam i očekivala visok plasman. Naredne godine ću
svakako ponovo učestvovati, samo se nadam da
će nas vreme tada poslužiti, kako bi Četvrti pan-
čevački kros okupio više takmičara, a samim tim
bi i konkurencija bila jača“, rekla je za Quick look
pobednica trke Jelena Mimić. Nagradni dobitak od
6.000 dinara u nagradnoj igri Trećeg pančevačkog
krosa, pripala je Filipu Vlajiću iz Pančeva, koji je
imao startni broj 404.
Organizatori ovog krosa se zahvaljuji svim lju-
dima dobre volje koji su po vrlo teškom vremenu
nesebično pomogli organizaciju Trećeg Pančevač-
kog Krosa, a posebno se zahvaljuju: Crvenom Kr-
stu Opštine Pančevo, Kajak Kanu klubu „Naviga-
tor“, Kajak Kanu klubu „Sportiko“ i kafiću „Voz“.
TREĆI PANČEVAČKI KROS
Sport
34 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
P
Tekst: Benny Blanco from the Bronx
Foto: Dalibor Vinkić
35. U muškoj konkurenciji:
1.Sreten Ninković
2.Slobodan Stanković
3.Lazar Živković
4.Marko Milovanović
5.Vuk Vučković
U konkurenciji žena:
1. Jelena Mimić
2. Jelena Žarković
3.Aleksandra Marinkov
4. Maša Pucar
U trci učenuka srednjih
škola,
Dečaci:
1. Filip Vlajić
2. Vladimir Stoisavljević
3. Stevan Gašović
U konkurenciji
Devojke:
1. Dragana Despotović
2. Snežana Milošević
U trci učenika sedmog i
osmog razreda
Dečaci:
1. Miloš Ninković,
Devojke:
1. Olja Nikolić.
U trci učenika petog i
šestog razreda
Dečaci:
1. Kristijan Ristić
Devojke:
1. Dejana Mihajlović
U trci učenika trećeg i
četvrtog razreda
Dečaci:
1. Milan Vladisavljević
Devojke:
1. Ognjena Mihajlović
U trci učenika prvog i
drugog razred
Dečaci:
1. Aleksandar Miljković
Devojke:
1. Minja Živojnov
| Broj 015 | Oktobar 2008. | 35
36. Sport
rve borbe u ultimate fightu kod nas u zemlji je organizovao pokoj-
ni Miodrag Stojanović Gidra. Sada već davne 2000. godine, preko
deset hiljada ljudi okupilo se u beogradskoj Hali „Pionir“ da vidi
sasvim novu vrstu borilačkog sporta. Od tada u Srbiji niču mnogi
ultimate fight klubovi, a hrabrih boraca je iz godine u godinu sve više.
U beskompromisnoj borbi tokom koje cilj opravdava sredstva, pobednik
je onaj borac koji ostane na nogama i to je jedino pravilo ultimate fighta.
Velika popularnost koju je za kratko vreme stekla u svetu borilačkih veština,
dovela je ovu discipilinu modernih gladijatora i na naše prostore.
Na nedavno održanom prvenstvu Srbije u ultimate fightu u Soko Banji
u glavnoj ulozi bio je pančevački borac Srđan Sekulić. Naš sugrađanin je u
meču za titulu prvaka Srbije savladao takmičara iz Kragujevca Sašu Mitro-
vića i tako postao šampion Srbije u ovoj borilačkoj veštini. Sekulićev rival
ne samo da je bio teži, nego je imao i veće borilačko iskustvo. Međutim, to
uopšte nije obeshrabrilo i sprečilo „ludog srpskog plesača“ u svojim namera-
ma da osvoji šampionski pojas. Uz pomoć svog trenera Zorana Stavrevskog,
Srđan se odlično spremio za ovo takmičenje, pre svega na taktičkom planu,
tako da ni u jednom trenutku pobeda nije dolazila u pitanje. Meč je trajao
dve runde od po pet minuta, u kojima je Srđan ubedljivo dominirao. Pored
velike hrabrosti i velikih veština za borbu, on je pokazivao i humani karak-
ter u toku meča. Obično borci dokrajče svog protivnika dok je u nok daunu
udarajući ga, ali to nije slučaj i kod Srđana Sekulića.
Kako si se odlučio da se baviš ovim sportom?
Pre ultimate fighta sam trenirao dosta borilačkih sportova. Trenirao sam
rvanje i karate, tako da sam imao neko predznanje o borbama kada sam
počeo da se bavim ovim sportom. Prvi put sam ugledao ultimate fight na te-
leviziji i odmah sam poželeo da se bavim ovim sportom. S obzirom da volim
dosta borilačkih sportova, ovo je idealna prilika da ih treniram sve zajedno.
Ko ti pruža podršku dok treniraš i dok se boriš u ringu?
Najveću podršku mi pruža jedan od mojih trenera Zoran Stavrevski, koji
mi nije samo trener već prijatelj, brat pa i više od toga. Kada je on u uglu iza
mene na meču, imam veliko samopouzdanje. Naravno izdvojio bih i moju
porodicu, kao i drugare iz kluba i Srpske Sparte. Svi oni mi pružaju preko
potrebnu podršku i ja sam im veoma zahvalan na tome što veruju u mene.
S obzirom da imaš ženu i dete, da li tvoja žena ima razumevanja za
tvoju strast prema ovakvoj vrsti sporta?
Naravno da ima razumevanja. Ona me podržava u svemu ovome svim
srcem i uz mene je svaki put. Njena podrška mi posebno znači na psihološ-
kom planu, jer kad znam da je ona uz mene kao da imam dodatnu motivaci-
ju da istrajem u svemu ovome.
Kada ti je teško na treningu ili na meču šta je ono što te tera da ideš
dalje?
ULTIMATE FIGHT
MEŠAVINA BORILAČKIH VEŠTINA
Ultimate fight je kompleksna vrsta borilačkog sporta, koja u sebi sadrži
elemente raznih borilačkih veština, pa se stoga ovaj sport naziva i miks
maršal arts.
Tekst: Benny Blanco from the Bronx
Foto: Dalibor Vinkić
P
36 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
37. Kada mi je jako teško u nekim situacijama u toku napornog tre-
ninga ili meča, uglavnom pomislim na svoju porodicu i na sve svoje
prijatelje koji me podržavaju. To mi daje neverovatnu snagu i istraj-
nost u svemu ovome. Ja se prvenstveno borim za svoju porodicu, da
njima bude bolje, odnosno da dođem do jednog nivoa na kome bi se
sav taj moj trud i materijalno isplatio. To je ono što me pokreće i to je
ono što me tera da idem dalje, jače i brže svaki put.
Na kojim si sve značajnijim takmičenjima nastupao?
Bio sam na dosta jakih turnira. Jedan od njih je Challenge open
u Osijeku, kao i Gidrin memorijalni turnir u Beogradu, međutim
posebno bih izdvojio turnirnir u Švedskoj, koji je jedan od najjačih
turnira u toj zemlji. Na turniru koji se održao 9. februara 2008. go-
dine u Stokhlomu sam savladao domaćeg takmičara i pokupio velike
simpatije gledalaca zbog mog kompletnog nastupa u toj borbi. Za
takmičenje u Švedskoj sam se posebno spremao. Bio sam u kampu u
Geteborgu oko dvadeset pet dana, gde sam svakodnevno trenirao. Za
moj nastup na tom turniru najzaslužniji je Rajko Janković, koji mi je
obezbedio odlazak i sve ostale uslove vezane boravak u Švedskoj.
Koji su ti planovi za budućnost što se tiče ultimate fighta?
Planiram da nastavim sa borbama u Srbiji, ali pošto se ne može
živeti od ovog sporta kod nas u zemlji, karijeru želim da nastavim u
inostranstvu. Usledio je jedan poziv za odlazak na turnir u Francu-
sku, ali glavna želja mi je odlazak u Ameriku, na jedan od najvećih
trening kampova na svetu. To je kamp u Las Vegasu koji drži Rendi
Kotur, jedan od velikana u ultimate fightu. U taj kamp dolaze talen-
tovani borci iz čitavog sveta. Tamo se uglavnom ceni rvački stil, a
s obzirom da sam ja trenirao dugo godina rvanje, mislim da imam
šanse da tamo uspem. Naravno, za to je potrebno još mnogo napora
i truda.
Kako izgleda trenažni dan jednog šampiona?
Taktička priprema za meč se sastoji iz analiziranja budućeg pro-
tivnika, naravno, kao i u svakom sportu. Gledaju se snimci njegovih
prethodnih mečeva, gde se uočavaju njegove prednosti i mane. Što se
tiče fizičke pripreme, treniram dva puta dnevno. Ti treninzi se sastoje
iz rada u teretani, trčanja i uvežbavanju određenih borilačkih veština
kao što su boks i rvanje. Svaki trening traje u proseku oko dva sata.
Međutim, pošto su mi se želje i ambicije povećale, moraću da poč-
nem i više da treniram.
Kako si dobio nadimak „ludi srpski plesač“?
Obično kada borci izlaze na teren su ljuti, namršteni i besni. Ja se
trudim da budem što opušteniji, tako da pred sam nastup i dok izla-
zim na ring imam običaj da igram uz muziku. Na turniru u Švedskoj
su me zbog takvog ponašanja i prozvali „ludi srpski plesač“.
Srđanov trener Zoran Stavrevski je imao dosta toga da kaže o po-
tencijalu svog učenika.
„Od samog početka našeg poznanstva sam znao da Srđan može
da izraste u velikog borca. Rekao sam mu jednom prilikom: ,ti možeš
da budeš šampion, i bićeš’. Ja sam osetio tu želju i potencijal kod njega
i ni u jednom trenutku se nisam prevario. Tvrdim da on nije poka-
zao ni polovinu onoga za šta je sposoban i mislim da može da uradi
mnogo, ne samo u Evropi, nego i u svetu, samo ako mu se obezbedi
normalan trenažni proces.
Uputio bih ovom prilikom
jedan poziv čelnicima vla-
de u gradu Pančevu da
imaju više razumevanja za
sport i da se treba posveti-
ti stvaranju neknih pravih
životnih vrednosti, kao što
je bavljenje sportom i po-
sedovanje zdravog duha.
| Broj 015 | Oktobar 2008. | 37
38.
39.
40. 40 | | Broj 015 | Oktobar 2008.40 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
ančevke su na najbolji način potvrdile da će i ove se-
zone biti u centru pažnje ljubitelja odbojke. Na tur-
niru u Rumuniji od 17.do 24. septembra zauzele su
prvo mesto sa maksimalnim učinkom, pet pobeda iz
pet utakmica. Učestvovalo je šest ekipa: ŽOK Dinamo
Azotara i Radnički NIS Petrol iz Srbije, Metal Galaci, Turgu Mureš,
Konstanca i Pjatr Njemc iz Rumunije. Dinamovke su pokazale da
su kako vreme odmiče u sve boljoj formi, a čelni ljudi kluba sve
su zadovoljniji. U prvom kolu Dinamovke su savladale rumunsku
ekipu Konstanca rezultatom 3:1. U drugoj utakmici bile su bolje
od aktuelnog šampiona Rumunije, Metal Galaci, pobedivši sa 3:2.
Utakmicu trećeg kola pančevačke odbojkašice odigrale su sa eki-
pom Pjatr Njemec, koju su takođe dobile rezultatom 3:1. U okviru
četvrtog kola Dinamo se sastao sa domaćinom turnira, ekipom
Turgu Mureša. Bez većih napora zabeležena je nova pobeda, četvr-
ta u nizu, ovoga puta maksimalnim rezultatom 3:0. U poslednjem
kolu „srpski derbi“ između Dinamo Azotare i Radničkog NIS Pe-
trola, ponovo je pripao popularnim „lavicama“ koje su se zaslu-
ženo okitile vrednim trofejom – velikim peharom. Srednji bloker
Dinamo Azotare, Milena Rašić, ponela je titulu MVP-ja, izabrana
je za najbolju igračicu turnira.
Po povratku iz Rumunije „lavice“ se nisu odmarale. Već narednog
vikenda (27. i 28. septembar) boravile su na turniru pod nazivom
„Turnir grada Subotice“. Pored domaćeg Spartaka, učestvovale su
ekipe: ŽOK Dinama Azotare, Kleka i Crvene Zvezde iz Beograda.
Igralo se po principu svako sa svakim. Dinamovke su savladale Cr-
venu Zvezdu sa 3:1. U drugoj utakmici pobedile su domaću ekipu
Spartaka Azotare rezultatom 3:2, da bi u finalnoj utakmici trijum-
fovale nad ekipom Kleka od 3:0. Trofej namenjen pobedniku tride-
setdevetogtradicionalnog
turnira Trofej grada Subo-
tice, zasluženo je pripao
pančevačkoj ekipi ŽOK
Dinamo Azotara. Za naj-
boljeg tehničara proglaše-
na je Olga Raonić, dok je
priznanje za MVP turnira
(najbolju igračicu) dobila
Milena Rašić, srednji blo-
ker Dinamo Azotare.
Od 3. do 5. oktobra „lavice“ će učestvovati i na Memorijalnom
turniru „Dragan Šakota“, koji organizuje beogradska Crvena Zve-
zda. Poslednju kontrolnu utakmicu pred početak šampionata u
Super ligi Dinamovke igraju u hali Sportova na Stelištu, kada će
snagu odmeriti sa ekipom grčkog Panatinaikosa.
U Lazarevcu je od 12. do14. septembra održano prvenstvo
Srbije za kadete i juniore serijskom, odnosno standardnom malo-
kalibarskom puškom. U ekipnoj konkurenciji kadetkinje su osvo-
jile prvo mesto u disciplini 30 hitaca ležeći sa 790 krugova (čak
32 kruga ispred ekipe Vranja i 64 beogradskog Partizana), kao i u
disciplini trostav 3x10 hitaca (ležeći, stojeći i klečeći) sa 700 kru-
gova. U pojedinačnom plasmanu Marija Bu-
balo je osvojila prvo mesto u disciplini 30 le-
žeći (269), dok je u disciplini trostav osvojila
drugo mesto (247) i sa po jednom zlatnom i
srebrnom medaljom i dve zlatne ekipne, ona
je najuspešniji strelac iz Pančeva, kao i prven-
stva. Tijana Kolarik zauzela je čevrto mesto
u ležećem stavu (263) i jedanaesto mesto u
trostavu (222), dok je Danica Prolić bila sed-
ma ležeći stav (258) i peta u trostavu (232).
Ekipa kadeta je treća u trostavu (675), a peta
u ležećem stavu (750), dok je pojedinačno
Gabriel Dautović bio drugi u trostavu (247),
ležeći (239) i najbolji je Pančevac. Slede: Dalibor Pavlović deveto
mesto ležeći (256) i u trostavu (219) i Uroš Jovanić deseto mesto
ležeći (255) i četrnaesto u trostavu (209). Gabriel Dautović i Marija
Bubalo su ovim medaljama učvrstili svoje prve pozicije na rang li-
sti Streljačkog saveza Srbije za kadete, odnosno kadetkinje u 2008.
godini. Ekipa juniora je standardnom malokalibarskom puškom
osvojila treće mesto u disciplini trostav (3247 krugova), a četvrto u
ležećem stavu (1708), dok je Dejan Pešić osvojio srebrnu medalju
u trostvu sa 1136 krugova. U ležećem stavu bio je šesti (579) kru-
gova. Vedran Živanović je jedanaesti u ležećem (574) i šesnaesti
u trostavu (1082). Ekipa juniorki ostvarila je petu poziciju u obe
discipline, ležeći (1678) i u trostavu (1612) krugova. Odlično je ga-
đala mlada Marina Veljković zauzevši trinaesto mesto u ležećem
stavu (571) i trostavu (550) . Ekipu SD „Pančevo 1813“ predvodili
su treneri Ivan Manojlović i Milica Sretenović.
Dejan Pešić se upravo sprema i za nastup na Svetskom student-
skom prvenstvu koje će biti održano od 5. do 12. oktobra u Pekin-
gu za reprezentaciju Srbije vazdušnom puškom i u obe discipline
malokalibarskom puškom.
STRELJAŠTVO: Prvenstvo Srbije MK puškom
Pobednički pehari za ŽOK Dinamo Azotaru
ODBOJKA: Turniri u Rumuniji i Subotici
Kadetkinje najbolje
Sport
P
41. | Broj 015 | Oktobar 2008. | 41
Proteklog vikenda u Kladovu je održano prvenstvo
Balkana u triatlonu. Na ovom prestižnom takmičenju,
koje se tradicionalno održava od 1995. godine, učestvo-
vali su svi nacionalni timovi sa Balkana (Grčka, Turska,
Bugarska, Rumunija, Srbija i Makedonija), kao i takmi-
čari iz Mađarske, Češke, Rusije, Velike Bitanije, Belgije,
Irske, Poljske ,Izraela, Slovenije, Austrije i Novog Zelan-
da. U surovim vremenskim uslovima s vetrom koji je do-
stizao brzinu od 20m/s i temperaturom vode od svega
trinaest stepeni, takmičari su se nadmetali u tri trke.
Na programu su bile: elitna (olimpijski triatlon:
1,5km plivanja, 40km vožnje bicikla i 10km trčanja), ju-
niorska (sprint triatlon: 0,75km plivanja, 20km vožnje
bicikla i 5km trčanja) i trka za kadete (3km trčanja, 8km
vožnje bicikla i 2km trčanja). Reprezentacija Srbije na-
stupla je u najjačem i najbrojnijem sastavu do sada, a
pored ostalih boje naše zemlje branilo je osamnaest ta-
kmičara TK Tamiš.
U izuzetno jakoj konkurenciji u elitnoj trci titulu pr-
vaka Balkana za 2008. godinu osvojio je Novosađanin
Ognjen Stojanović, dok su drugo i treće mesto zauzeli
Pančevci Vladimir Savić i Vuk Vučković, koji su na taj
način ponovili uspeh koji su 1999. godine ostvarili čla-
novi TK Tamiš, osvojivši dva mesta na postolju u tada
održanoj trci prvenstva Balkana.
U juniorskoj trci Vladimir Stojsavljević zauzeo je
prvo mesto, i postao juniorski prvak Balkana, što nikome od Pančevaca nije pošlo za rukom još od 2000. godine. Profesor Đorđe Pušičić,
trener Tamiša i selektor juniorske reprezentacije Srbije, zadovoljan je rezulta-
tima naših takmičara i ističe da su oni kruna napornog rada i duge i uspešne
takmičarske sezone koja je za nama. Trka u Kladovu bila je ujedno sedma i
poslednja u kojoj su rezultati bodovani za listu STU Kupa 2008. godine. Treba
istaći da je, pored sjajnih plasmana u pojedinačnoj konkurenciji, muška ekipa
Tamiša nadmoćno osvojila titulu ekipnog prvaka, dok su devojke našeg triatlon
kluba osvojile zasluženo drugo mesto.
TRIATLON: Prvenstvo Balkana
Ništa bez Pančevaca
43. Podelite s nama najbolje gradske momente
a mi cemo vase fotografije objaviti na stranama magazina...Uhvati trenutak urbanog ritma
konkurs@quicklook.rs
www.quicklook.rs
44. 44 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
Moda
„Veoma sam nezavisna osoba i ne uzimam sebe previše ozbiljno.
Ne idem na zabave i privatne sastanke, niti se mnogo mešam sa
ljudima koji rade u modnoj industriji. Izvanredna stvar u mom poslu
u modi je ta što sam dovoljno srećan da budem nezavistan i što mogu
sam da donosim odluke. Mi smo privatna kompanija. Ja sam šef i
glavni deoničar i osećam se veoma privilegovano što mogu da radim
slobodno.“
Paul Smith
PAUL SMITH
KRALJ VEDRINE
Tekst: Tanja Beljanski
www.ugledmagazine.com
45. | Broj 015 | Oktobar 2008. | 45
ada imate tu sreću da uživo slušate predavanje čo-
veka po imenu Pol Smit, čista vedrina koje vam se tom
prilikom sjuri u život, ostaje u vašoj duši zauvek i nema
trenutka kada vam osmeh ne osvetli lice na sam pomen
njegovog imena.
Pre više od deset godina slušala sam gospodina Smita i njegovo
obraćanje mladim studentima mode na Kraljevskoj akademiji le-
pih umetnosti u Antverpenu. Ostala sam impresionirana njegovim
vedrim pogledom na život, njegovim pozitivnim idejama, jedno-
stavnošću i načinom na koji vidi svet dizajna i proces kreiranja. Od
toga dana do danas čvrsto verujem da Pol Smit može biti istinska
inspiracija svim mladim ljudima koji se razvijaju, ne samo u mod-
nom, nego u dizajnu uopšte.
Čuveni modni kreator, Paul Smith, čovek na tronu kompani-
je Paul Smith Ltd, firme koja uspešno posluje već više od trideset
godina (što je u današnje vreme više nego retkost), kreator koji je
stvorio nepobedivi svet vedrih boja u njihovim najšarmantnijim
kombinacijama, živi i stvara nigde drugo do u oblačnoj Velikoj Bri-
taniji.
Rođen je 5. jula 1946. (Biston, Notingem). Njegov ulazak u
svet mode bio je više nego slučajan. Kao šesnaestogodišnjaka
bez ikakvih planova o karijeri i kvalifikacijama, otac ga je terao
da radi najniže poslove u lokalnom skladištu garderobe u rod-
nom Notingemu. Njegova prava ljubav bio je, međutim, sport.
Imao je ambiciju da postane profesionalni biciklista sve do svoje
sedamnaeste godine, kada je doživeo tešku nesreću. Tokom šest
meseci provedenih u bolnici, pronašao je nove prijatelje. Nakon
izlaska iz bolnice organizovao je ponovni susret sa njima. Sasvim
slučajno, našli su se u lokalnom pabu koji je bio popularan među
studentima umetničkog koledža tog grada. Studenti su razgo-
varali o Mondrijanu, Vorholu, Kokoški, Dejvidu Bejliju, slušali
Roling Stonse, Majls Dejvisa i još mnogo toga. Upravo tada Pol
shvata da želi da postane deo ovog sveta punog ideja i uzbuđenja.
U sledeće dve godine vodio je jedan butik u Notingemu, da bi
1970. godine uz nešto ušteđevine i podršku svoje devojke Pauline
Denejer (današnje supruge) otvorio malu prodavnicu.
U njoj je prodavao dizajnersku garderobu i ono što je sam krei-
rao. Počeo je da pohađa večernje časove krojenja i, uz pomoć Pauli-
ne (diplomiranog modnog kreatora sa RCA - Royal College of Art),
postao spreman da kreira ono što je želeo. 1976. godine u Parizu je
prikazao svoju prvu kolekciju za muškarce pod markom Paul Smi-
th. Na prvim modnim revijama manekeni su bili njegovi drugari i
drugarice. Bile su to sedamdesete; fleksibilnjije i jeftinije za entuzi-
jastične pokušaje od ovih današnjih - prvih godina novog veka. Po-
trebna je bila želja, kreativnost i upornost, bila je potrebna energija,
ali ne i previše novca da bi čovek stao na početak svog pravog puta.
Tokom 20 godina rada pokazao se kao istaknut britanski modni
kreator. Njegov uspeh temelji se na dobroj kombinaciji dveju ulo-
ga: uloge kreatora i uloge prodavca. On ima izvanrednu sposob-
nost da predvidi i čak podstakne nove trendove, ne samo u modi
nego i u širem kontekstu popularne kulture. Pol uspeva da nam
prenese iskreno osećanje humora i nestašluka pomešanog sa nje-
govom ljubavlju prema tradiciji i klasičnom.
„Prva stvar koja može poslužiti kao opšti savet kada je reč o
K
46. 46 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
Moda
modi je da ona nije toliko bitna osim ako ti
je lično važna. Ne zanima me da li se ljudi
oblače na konzervativan, nezreo, perfek-
cionistički ili moderan način. Interesuju
me ljudska bića i ono što je u njihovim
glavama, poput razgovora i emocija. Kao
druga važna stvar kod davanja modnog
saveta je ta da se mora uzeti u obzir ličnost
i ono čime se osoba bavi. Uvek mi je drago
da vidim ljude koji nose moju garderobu
osim, naravno, ukoliko u njoj ne izgleda-
ju neuredno! Ali, u suštini, videti nekog
obučenog u tvoj dizajn uvek je veoma uz-
budljivo. Osim jednom kada sam video
momka na stanici u Notingemu u kaputu
koji sam kreirao. Bio je to kaput koji sam
napravio samo u jednom primerku i ispao
je potpuno pogrešan: zeleni kaput sa od-
štampanim dinosaurusom izradio sam za
specijalni projekat samo kao uzorak. Oči-
gledno je prodat na rasprodaji uzoraka, a
ja sam bio zgrožen što vidim ljudsko biće
koje ga poseduje i nosi na stanici. To je bio
jedan jedini put kada sam ostao zaista uža-
snut svojom garderobom.“
Danas postoji dvanaest različitih kolek-
cija: Paul Smith, Paul Smith Women, PS
by Paul Smith, Paul Smith Jeans, Paul
Smith London, R. Newbold (samo za Ja-
pan), Paul Smith Accessories, Paul Smith
Shoes, Paul Smith Fregrance, Paul Smith
Watches, Paul Smith Pens i Paul Smith
Furniture and ‘’things’’. Paul Smith te-
pisi, porcelan, naočari i parfemi rade se
po licenci.Njegove kolekcije dizajniraju
se u Notingemu i Londonu i proizvode,
uglavnom, u Engleskoj i Italiji. Materi-
jali koje koristi su načešće italijanskog,
francuskog i britanskog porekla. 2002.
godine Pol je sarađivao sa kompanijom
Cappellini u kreiranju Mondo kolekcije
nameštaja inspirisanog posmatranjima
i putovanjem. 2003. dizajnirao je tapete
(‘’Bespoke’’)usaradnjisafirmomMaharam.
Paul Smith kolekcije prodaju se u trideset
pet zemalja sveta. U Engleskoj ima četrna-
est prodavnica. Njegove prodavnice nalaze
se u Londonu, Notingemu, Parizu, Mila-
nu, Njujorku, Hong Kongu, Singapuru,
Tajvanu, Filipinima, Koreji, Kuvajtu, Uje-
dinjenim Arapskim Emiratima, a ima ih i
preko dvesto u Japanu. Pol Smit je i dalje
uključen u biznis u Japanu; kreira garde-
robu, bira materijale, odobrava lokacije za
prodavnice i nadgleda čitav razvoj unutar
kompanije. On takođe ima i impresivne
prodajne salone u Londonu, Parizu, Mila-
nu, Njujorku i Tokiju.
Važno je ponoviti da je ovaj uspešni
čovek nastavio da u potpunosti bude deo
kompanije i kao dizajner i kao njen pred-
sednik. Uključen je u svaki aspekt posla što
rezultira time da Paul Smith Limited i dalje
zadržava lični pečat često izgubljen u kom-
panijama sličnih razmera. Nakon više od
trideset godina rada i slavljenja kao ikone
muške mode, 2001. godine kraljica Elizabe-
ta Druga dodelila mu je titulu Sir. Prošle go-
dine Pol Smit je dobio titulu počasnog člana
Royal Institute of British Architects (RIBA),
organizacije koja nagrađuje istaknute do-
prinose u oblasti umetnosti, dizajna i arhi-
tekture. Zvanje počasnog člana dobija deset
ljudi godišnje i ono traje doživotno.
Objašnjenje za to što, i pored svih us-
peha, i dalje ostaje potpuno na zemlji, Pol
vidi delimično i u tome što veliki deo života
provodi u svom provincijskom gradu:
„Mislim da te u provinciji ljudi drže „tu
gde si“. Kažu mi: ,Ma, ti si samo Pol. Išao
sam sa tobom u školu!’ Sa svojom suprugom
sam veoma dugo. Dakle, biti stabilan kod
kuće, biti srećan i, i dalje zaljubljen i pod-
stican njom na svaki način, sve su to stvari
koje doprinose tome da shvatiš da si samo
normalan čovek. Ne tražim pažnju niti se
dokazujem, i ne uzimam sebe previše oz-
biljno. Uživam u putovanjima više nego u
bilo čemu drugom. Uglavnom živim u Lon-
donu, ali putujem sedam meseci godišnje.
Najviše vremena provodim u metalnoj tubi
po imenu avion. Osećam se veoma privile-
govanim zbog količine onoga što mogu da
upijem i posmatram i zbog toliko toga od
ovog sveta što iamam mogućnost da vidim.
Volim život i volim da ga upijam.“
A, vi ako želite da naučite kako da vas
način razmišljanja održi vedrim i bistrog
uma, odmah se bacite na posao i počnite
da proučavate kolekcije ovog izuzetnog čo-
veka.
photos: A/W 08/09
Courtesy of Paul Smith
www.paulsmith.co.uk
48. 48 | | Broj 015 | Oktobar 2008.
Putopis
S
YOU GOTTA HAVE FUN IN BIG
APPLE / MORAŠ SE ZABAVLjATI
U VELIKOJ JABUCI
Kada sletite na JFK aerodrom, smestite se, a potom po prvi put
provozate kroz Menhetn, znate da ste se momentalno i za svagda
inficirali pojavom ove imperijalne metropole. Njujork vas šarmira,
zavede, natera da ga volite i zbog njega nosite glupe ’’I LOVE NY’’
majice.
Tekst: Mighty Mirko
