POETA 2010

1. Broj 1 - ISSN 1821-4703 (Online) mart 2010.
E- ~asopis POETA RE^ UREDNIKA
Dragi na{i ~lanovi, autori, saradnici, prijateqi...
Izdava~:
Udru`ewe pisaca Poeta
Radni~ka 5D/1, Pred nama je prvi, sve~ani broj, elektronskog ~asopisa
11030 Beograd POETA u kome }emo predstavqati radove na{ih ~lanova i
Telefon: +381 11 - 2545872 saradnika, pratiti doga|aje koji su tematski vezani za
062 25 25 98 oblast delovawa na{eg Udru`ewa, objavqivati kwi`evne
prikaze i kritike, kratke pri~e i pripovetke, oslikanu
mail: casopis@poetabg.com poeziju, predstavqati na{e i strane autore...
ra~un: 265109031000005822 ^asopis }emo objavqivati periodi~no,
kod RAIFFEISEN BANK kako nam prilike i mogu}nosti budu dozvoqavale.
Urednik: Pozivamo Vas da slawem Va{ih radova,
Veselin Xeletovi} Pavlov davawem saveta, primedbi i sugestija pomognete da naprav-
imo jedan kvalitetan ~asopis kojim }emo se ponositi svi
Redakcija: zajedno. Tako|e, po{aqite nam i Va{e predloge rubrika i
Stojanka Seka Zaki} tema koje biste voleli da ~itate u wemu.
Qiqana Milosavqevi}
Tatjana Debeqa~ki Udru`ewe pisaca POETA potrudi}e se da ~asopis dobiju
na{i mnogobrojni posetioci sajta, kao i ~itava mre`a
Distribucija: saradnika i partnera koji su zastupqeni u na{oj mailing
Elektronska po{ta listi. Nadamo se, da }emo neke od budu}ih brojeva
Udru`ewa pisaca Poeta,
mailing lista ~asopisa uraditi u {tampanom izdawu, i time doprineti da
poezija stigne i do ~italaca koji nemaju internet.
^asopis izlazi @elim nam svima mnogo uspeha!
periodi~no Zdravi i veseli bili.
www.poetabg.com Veselin Xeletovi} Pavlov
U OVOM BROJU: Sergej Jesewin - Milan Raki} - Qubomir Simovi} - Milko Grbovi} - Matija
Be}kovi} - Veselin Xeletovi} Pavlov - Aleksej ^urilov - Tatjana Udovi} - Omer Kli~i} - Marko
Q. Ru`i~i} - Vida Nenadi} - Oskar Freysinger - Sla|ana Seten~i} - Katarina Jov~evska - Fahredin
Shehu - Bo`ana Pero Trajkovska - Aleksandra Damnjanovic D'Agostino - Kraniotis P. Dimitris - Olga
Lalic-Krowicka - Emil Bjela- Robert Czop - Tadeusz Lira Sliwa - Grazyna Drobek Bukowska - Waclav
Turek - Krzysztof Grabon - Halina Kurek - Wanda Nowik Pala - Zlatko Vasi} - Milanka Golubovi} -
Zorka ^orda{evi} - Marija [korni~ki - Milisav uri} - Qubodrag Obradovi} - Nada Kova~evi}
- Oskar Davi~o - Desanka Maksimovi} - Ino Beto - Kate Jovanovska - David Havlicek - Kwi`evni
klub „21“ - Stojanka Seka Zaki} - Boris Staparac - Ivana Petkovi} - Aleksandra Peji} - Zoran
Kosti} - Miloje Veqovi} - Dragan @igi} - An|elko Zabla}anski - Petar Milatovi} Ostro{ki -
Novica Tadi} - Zoran Mati} Mazos - Radmila ukeli} - Radmila Lazi} - Milorad J. Niki} - Nenad
@ivkovi} - Dule R. Paunovi} - Sawa Petrovi} - Jasmina [iki} - Darko Habazin Daks - Svetlana
Stankovi} Avakumovi} - Grozdana Crepajac - Stanka Amon Rai~kovi} - Svetlana Biorac-Mati} -
Zlatomir Borovnica - Bo{ko Topi} - Neven Milakovi} Likota - Veselin Gatalo - Hranimir-
Hrane Milojkovi} - Qubomir Vujovi} - Milan @ivanovi} - Danijela Gli{i} - Ana Stjeqa -
Qiqana Milosavqevi} - Tatjana Debeqa~ki - Jasmina Jankovi} - Gordana Vlaji} - Natalija
Jakovqevi} - Zorica A}imovi} - Zoran Antoni} - Vitomir Mileti} Witata - Goran Poletan -
Branislav or|evi} - Aleksandar Obrovski - Zorka Stojanovi} - Christian Congiu - Borivoje
Sekuli} - Qubomir Teofanov - Aleksandar T. Arsi} - Nikola Jevti} - Borislava Dvoranac -
Milo{ Elek - Milenko ^urovi} - Gordana Simeunovi} - Marko Stamenkovi} - Marijana
Mladenovi} - Vera Krmpot - Peko Lali~i} - Branka Zeng - Zorica Senti} - mr Pavle Xeletovi} -
Divna Bjeli} - Sawa @. Nedeqkovi} - Sawa Petrovi} - Lepa Simi} - Latinka or|evi} - Peter
Handke - Frank Wolfram - Tsehaye Hailemariam - @ivka Milo{evska - Olivera [ija~ki - Qiqana
Petrovi} - Qubica Vukov - Bogdan Todorov - Zlatomir Borovnica, Sa{a Giqen - Gordana Mali} ...
Broj 1 POETA 1

2. VELIKANI POEZIJE Sergej Jesewin
Sergey Aleksandrovi~ Esenin (3.10.1895-28.12.1925)
Jesewin va`i za jednog od najboqih i ujedno najomiqenijih
pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao
"pesnikom sela", i u mnogim svojim delima bavio se `ivotom
na selu. Ro|en je u selu Konstantinovo
u Rjazawskom regionu, 1895.
PEVAJ, PEVAJ!
Pevaj, pevaj! Na kletoj gitari
prsti tvoji igraju i kru`e.
Zagrcnuo bih se u dimu i jari,
moj posledwi i jedini dru`e.
SERGEJ JESEWIN Nek ti o~i na grivnu ne sle}u,
nit na svilu {to blista beskrajno.
Tra`io sam u toj `eni sre}u,
PESMA O KERU[I a propast sam na{ao slu~ajno.
Jutros rano gde strn {umi, lupka Nisam znao da qubav duboka -
gde se beli trska u guguti zaraza je, da je kuga ... strela.
sedmoro je o{tenila ku~ka Pri{la je i zaklopqena oka
sedmoro je o{tenila `uti banditu je pamet oduzela.
Do u sumrak grlila ih ne`no Pevaj, dru`e, nek se vrate dani
i lizala niz dlaku {to rudi, i negda{we na{e zore plam.
i slivo se mlak sok neizbe`no Nek poqupcem ona druge hrani,
iz tih toplih materinskih grudi. pre`ivelo |ubre, divni {qam.
A uve~e, kad `ivina juri Ah, zastani! ne}u da je diram.
da zauzme motke, il' prut jak, Ah, zastani! ne kunem je ja.
izi{o je tad doma}in tmuri Daj mi da ti o sebi zasviram
i svu {tenad potrpo u xak. na debeloj `ici koja sja...
A ona je za tragom tr~ala, Blista mojih dana kube jasno,
stizala ga, kao kad uhode... u du{i je jo{ zlato starinsko.
I dugo je, dugo je drhtala Mnoge cure i{tipo sam strasno,
nezamrzla povr{ina vode. mnoge `ene u uglu sam stisko.
Pri povratku vuku} se po tmini Na zemqi je jo{ istina `iva,
i li`u}i znoj s bedara lenih, opazih je i ja detiwim okom:
mesec joj se nad izbom u~ini, li`u ku~ku dok joj se sok sliva
kao jedno od ku~i}a wenih. svi psi redom, na juri{ i skokom.
Zurila je u svod plavi, glatki, Qubomoran - zar da sam na tebe?
zavijala bolno za svojima, Zar ovakvog da me sna|e jad?
a mesec se kotrqao tanki Na{ je `ivot - posteqa i }ebe
i skrio se za hum u poqima. Na{ je `ivot - poqubac i pad.
Nemo, ko od milo{ti il' sre}e, Pevaj, pevaj! Ruke neka ma{u:
kad joj bace kami~ak niz breg, kobni zamah - kobi }e doneti...
pale su i wene o~i pse}e ^uj ... nek idu svi u ... pivsku fla{u...
kao zlatni sjaj zvezda u sneg. Nikad, dru`e, ja ne}u umreti.
2 POETA Broj 1

3. Milan Raki} VELIKANI POEZIJE
MILAN RAKI]
Ro|en je 1876 godine u Beogradu. Zavr{io prava je u
Parizu. Po povratku sa studija stupio je u diplomatsku
slu`bu, u kojoj je bio skoro do smrti kao poslanik na{e
dr`ave u inostranstvu. Raki} se svojim prvim pesmama
javio u "Srpskom kwi`evnom glasniku" 1902. Napisao je
malo, svega oko pedeset pesama i dosta rano je prestao da
pi{e. Sa [anti}em, Raki} je najuspelije obnovio na{u
rodoqubivu poeziju, na sasvim originalan na~in, bez poze
i {ovinizma. Wegovo je rodoqubqe otmeno i plemenito,
jezik besprekorno ~ist i krepak. Umro je u Zagrebu 1938.
Na GAZI-MESTANU
Silni oklopnici, bez mane i straha,
hladni ko va{ oklop i pogleda mrka,
vi jurnuste tada u oblaku praha,
SIMONIDA i nastade tresak i krvava trka.
Iskopa{e ti o~i, lepa sliko! Zaquqano carstvo survalo se s vama ...
Ve~eri jedne na kamenoj plo~i, Kad oluja pro|e vrh Kosova ravna,
Znaju}i da ga tad ne vidi niko, Kosovo postade nepregledna jama,
Arbanas ti je no`em izbo o~i. kosturnica stra{na i porazom slavna.
Ali dirnuti rukom nije smeo Kosovski junaci, zasluga je va{a
Ni otmeno ti lice, niti usta, {to posledwi beste. U krvavoj stravi,
Ni zlatnu krunu, ni kraqevski veo, kada trulo carstvo oru`ja se ma{a,
Pod kojim le`i kosa tvoja gusta. svaki le{ je svesna `rtva, junak pravi.
I sad u crkvi, na kamenom stubu, Danas nama ka`u, deci ovog veka,
U iski}enom mozaik-odelu, da smo nedostojni istorije na{e,
Dok mirno snosi{ sudbu svoju grubu, da nas zahvatila zapadwa~ka reka,
Gledam te tu`nu, sve~anu, i belu; i da nam se du{e opasnosti pla{e.
I kao zvezde uga{ene, koje Dobra zemqo moja, la`u! Ko te voli
^oveku ipak {aqu svetlost svoju, danas, taj te voli, jer zna da si mati,
I ~ovek vidi sjaj, oblik, i boju jer pre nas ni poqa ni kr{evi goli
Dalekih zvezda {to ve} ne postoje, ne mogo{e nikom svesnu qubav dati!
Tako na mene, sa mra~noga zida, I danas kad do|e do posledweg boja,
Na i{~a|aloj i starinskoj plo~i, neozaren starog oreola sjajem,
Sijaju sada, tu`na Simonida, - ja }u dati `ivot, otaxbino moja,
Tvoje ve} davno iskopane o~i! znaju}i {ta dajem i za{to ga dajem!
Anegdota: Pa{i} i Milan Raki}
U POLITIKU NEMA PEVAWE
Kada je pesnik Milan Raki} prvi put stupio u diplomaciju, oti{ao je i predstavio
se Pa{i}u. "Ovaj... zna{ onaj... ja sam ~uo da ti peva{ pesme u pevawe, ali jeste
onaj... u spoqnu politiku nema pevawe... nego ima da ~uva{ sve u dr`avnu tajnu, kao
{to devojka ima da ~uva... ovaj...pre nego {to se uda onaj"... odgovori mu Pa{i}.
Broj 1 POETA 3

4. POETESE I POETE UDRU@EWA PISACA POETA
Deset obra}awa Bogorodici BOGORODICI TROJERU^ICI
Trojeru~ici Hilandarskoj
Nekog su ku~ke a nekog vu~ice
Majko Slova i Spasa, Trojeru~ice, Dojile u svome toplom naru~ju,
neka na{e ~amce u blage luke A gde smo mi sad, Trojeru~ice
iz gustih oluja s pu~ine dovedu Dal' sledimo prtinu pse}u il' vu~ju?
ptice, izletele iz Tvoje tre}e ruke!
Bejasmo vukovi, sad smo kerovi
Trojeru~ice, katance, brave i vrata, {to neke tu|e owu{e pragove
bra}u u kazanu olova koje kqu~a, nekakva mra~na sila nam prerovi
sve {to su bezbrojne ruke zakqu~ale, puteve na{e, stope i tragove.
neka nam Tvoja tre}a ruka otkqu~a!
Ne{to nam du{u ko le{nik krca
Trojeru~ice, dok nas love i mere ko teg pritiska, no}u i dawu,
metrom, litrom, kantarom, tegom i vre}om, pa sami sebi vadimo srca
Ti, dveju ruku sklopqenih pred kantarxijom, i izla`emo na vra`jem pawu.
izmeri nas, i pomiluj nas, tre}om!
avo ih onda preciznim rezom
Dok ki{u protkiva susne`ica, i vuk,
za tren oprosti s telima na{im,
riba i vrana kre}u na nas, u lov,
pa nam sudbinu pro{ara vezom
besku}nima u vejavici, Trojeru~ice,
~ije se {are i u snu pla{im.
Tvoj tre}i dlan neka nam bude krov!
Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci, Zalud nam kose ~iste i bele
pred smradom na{ih grehova i rana, kada smo iznutra prepuni va{iju,
Trojeru~ice, nek nam se otvori crkva da li bi ruke ~udesne htele
na Tvojoj tre}oj ruci sazidana! da opet u grudi srca nam za{iju?
Gole, mla}ene motkama, sekirama, Ko {to je Svecu ruka prerasla
oborene pod noge, i dotu~ene da srca na{a opet se prime
u podno`ju brda uz koje smo se peli, jer, budu li nam svima ugasla
tre}om nas rukom, Trojeru~ice, isceli! ne}emo imati voleti ~ime.
I uzvisi, tre}om rukom, Trojeru~ice, Znam, Majko, nije ba{ ~est slu~aj
sve one koji su, stotinama ruku, da ~udom rane zacele qute,
stotinama godina, iz `etvenih slama, ali te molim, bar nam otkqu~aj
bacani na dno kazana i jama! te negve {to nam vidike mute.
U ovom svetu neslanih mora i jela, Dva srca velika ima{ u grudima
dok nam se broje posledwi trenuci, prepuna qubavi ka rabu svakom
nek zasvetli, nek nas osoli, Trojeru~ice, otmi nas vragu, vrati nas qudima
so suza, skupqena u Tvojoj tre}oj ruci! na du{e na{e |avo je lakom.
Trojeru~ice, luko i uteho, [to da mi budemo ta sorta pasja,
majko ~okotu kog raspiwu i tuku, {to da se kola na nama slome?
smiluj nam se, gre{nim i ubogim, i primi Daj da nam obraz opet obasja
du{e na{e u Tvoju tre}u ruku! pomozi Majko, dok ima{ kome!
Dvema rukama sahrawene, Trojeru~ice, Sveti ti Jovan ruku od srebra
u ovu zemqu, ispuwenu mukom, na dar prilo`i uz ruke tvoje,
nek nas iz ove crne zemqe u oblak ja srce prila`em pod tvoja rebra
ponese hrast, zasa|en tre}om rukom! pre no ga |avo uzme pod svoje.
Qubomir Simovi} Milko Grbovi}
4 POETA Broj 1

5. POETESE I POETE UDRU@EWA PISACA POETA
Molitva za Kosovo i Metohiju
Bogorodici Trojeru~ici
Hilandarskoj
Presvetla majko, izvoru nade,
Jedina `eno {to spozna Tvorca
ne dozvoli da nam Zavi~aj ukrade
Bogorodica Trojeru~ica avet zlobnija od ikonoborca
Ja ti ne do|oh, brza pomo}nice, Pomiluj rukom rabe pravoverne,
Da bi mi otse~enu {aku zamirila, vidarice na{a, uminulko rana,
Niti da te nosim ku}i, Svemo}nice, osokoli tvoje podanike smerne
Da bi zava|enu bra}u izmirila... u jedno Saboruj Srbe Sviju Strana
I{~upane su mi ruke iz ramena, Vera nam je, majko, ko bunar duboka
Ku}a rasku}ena, a bra}a poklana, ali sila |avoqa pritisnula dane
Pa si|oh do svog najdoweg kamena gledamo kroz tamu svetovida oka
Da sebe tra`im, Majko sa tri dlana. nigde nema sunca - niti }e da svane
Jedino ovde, Carice Nebesa, Podari nam zrnce tvoga bo`jeg dara,
Na mom jeziku se moli bez zastanka, nek zasvetle silno ka Kosovu puti
I ne la`e ni{ta, i ne jede mesa, igumanko majko Svetog Hilandara
I osam vekova posti bez prestanka. tvoja tre}a ruka neka nas uputi
I kad bi mi zemqu i jezik zbrisali, Neka slogu novu tihovawa stvore
Sve, sem ove stope na kojoj sad stojim, mudrost daj nam zmije i srce vu~ice,
Znam: jo{ se iz qudi nismo ispisali, mnogoglasno najzad Srbi da zahore
A dok tebe ima da i ja postojim. na Kosovu Svetom - Trojeru~ice
Matija Be}kovi} Veselin Xeletovi} Pavlov
Broj 1 POETA 5

6. Intervju
MAJSTOR GROTESKE IZ SIBIRA
^LAN UDRU@EWA PISACA „POETA“
Ruski pesnik i dramaturg
Aleksej ^urilov iz
sibirskog grada Krasnojarska
dobitnik je nagrade "Srebrno
pero Rusije". Dopisni ~lan
Petrovske akademije nauka i
umetnosti, ~lan Udru`ewa
novinara Srbije Aleksej
^urilov dobio je nagradu za
komad "Goli le{". Jer je
Aleksej ^urilov poznat nama
kao i ~lan kluba POETA tako
da imamo jedan dosta dobar
razlog da ga predstavimo na
stranama prvog broja na{eg
elektronskog ~asopisa.
ALEKSEJ ^URILOV, pesnik, dramaturg, - Pre svega, ka`ite nam neke
novinar, umetni~ki fotograf. Ro|en je podatke o sebi, gde ste ro|eni, gde
1980. u Krasnojarsku (Rusija). Zavr{io je ste i {ta studirali...?
fakultet za filologiju i `urnalistiku i
diplomirao na Krasnojarskom dr`avnom - Ro|en sam u sibirskom gradu
univerzitetu. Od 2007. dopisni ~lan Krasnojarsku. To je veliki sibirski grad u
Petrovske Akademije nauka i umetnosti strogom geografskom centru Rusije, on
(Sankt-Peterburg). ^lan Saveza novinara ima milion stanovnika, vi{e desetina
Rusije, ~lan Udru`ewa novinara Srbije. univerziteta i akademija, pozori{ta,
Radi kao direktor izdava~ke ku}e sedam sopstvenih televizijskih kompanija,
"Krasnojarskoje Voskresenije".
Objavqivao je u listovima i ~asopisi-
ma, a potom i u zbirkama pesama i u UMRO OD QUBAVI
posebnim izdawima. U~esnik 43. i 45.
me|unarodnih susreta pisaca u Beogradu. Moja qubav srela se sa mojom smr}u.
Laureat me|unarodnog pesni~kog konkursa dugo su se sporile, re{avaju}i,
"Srebrni strelac" (Los Anxeles, SAD). ko od wih treba da do|e do mene prvi.
Nagra|en je medaqama me|unarodne fon- Qubav je govorila:
dacije "Mecena stole}a" - "Za milosr|e" "On treba da prepozna mene!
i "U ime `ivota". Diplomant Ambasade Tada on mo`e da umre sre}an!"
Srbije i Crne Gore u Ruskoj Federaciji Smrt je odgovarala:
(2006.) Autor je me|unarodnih foto- "Ako on prepozna tebe,
izlo`ba "Srbija i Crna Gora. Pogled iz on }e razumeti da ti nisi ve~na!
Sibira" (Krasnojarsk, 2005; Moskva, I tada }e da umre nesre}an".
2006; Beograd, 2006). Ujutru, dogovoriv{i se, qubav i smrt
Aleksej ^urilov je 2009. godine dobio zakucali su na moja vrata zajedno.
visoku kwi`evnu nagradu "Srebrno pero Ja sam umro od qubavi.
Rusije" za komad "Goli le{" u kojem Prevod: Mirjana Demin,
sledi principe "teatra apsurda". Milan Demin, Sergej [~eglov
6 POETA Broj 1

7. Intervju
novinske agencije, ~asopise, novine, fab- lo`be koje gledali hiqade qudi u
rike, dva aerodroma, muzeje. Malo pre Krasnojarsku, Moskvi i Beogradu u toku
mene tu su ro|eni ruski slikar Vasilij beogradskih me|unarodnih susreta pisaca
Surikov, svetski operski peva~ Dmitrij 2006. Tada sam i prvi put, u Beogradu,
Hvorostovski, pisac Viktor Astafjev. ~itao svoje pesme u Udru`ewu kwi`evnika
Surikov je `iveo u 19. veku, Astafjev je Srbije. A fotoizlo`ba je na Drugom
pisao u pro{lom, Hvorostovski trenutno me|unarodnom festivalu pravoslavnih
peva za "La Skala". Samo ja sam ostao i medija u Moskvi bila nagra|ena.
moram bodriti duh naroda. (Smeje se.)
Zavr{io sam fakultet filologije i - Ako govorimo o nagradama, nedavno
`urnalistike i diplomirao na ste dobili "Srebrno pero Rusije"
Krasnojarskom dr`avnom univerzitetu. Od za komad "Goli le{". Ta nagrada je
2007. dopisni ~lan Petrovske akademije bila sve~ano uru~ena u Centralnom
nauka i umetnosti. Na jesen 2008. postao domu kwi`evnika u Moskvi. Visoku
direktor izdava~ke ku}e "Krasnojarskoje nagradu ~estitala Vam je ambasador
Voskresenije", taj naslov zna~i neki kul- Srbije u Moskvi dr Jelica Kurjak, a
turni vaskrs ili preporod. naj~itaniji list na Balkanu "Glas
javnosti" Vas je proglasio kao "majs-
- Kada ste po~eli pisati poeziju? tora groteske". O ~emu pri~a ta
Va{a kwiga?
- Nakon toga kad sam zavr{io sa prozom!
(Opet osmeh.) Objavqivao sam u listovima, - Kriti~ari pi{u: "Sibirski pesnik i
~asopisima i zbirkama pesama. Ponekad dramaturg poput savremenog Gogoqa u
~eka{ nedeqama izlazak iz {tampe novog komadu "Goli le{" predstavqa mrtvu
broja. Ne volim dugo ~ekati, zato sam zajednicu, svet golih le{eva. Ismeva
osnivao svoje kwi`evne novine za mlade banalnost postojawa, opstanak mrtvih
"Zrenije" (Vi|ewe). Trenutno sam osniva~ navika i tradicija, oko{tavawe i automa-
i zamenik glavnog urednika lista tizaciju mi{qewa i jezika". Sla`em se.
"Krasnojarskoje Voskresenije". To su Sa vremena na vreme gledam u ogledalo i
jedine novine u Sibiru koje se bave samo ka`em: "Dobar dan, Nikolaj Vasiqevi~".
kwi`evno{}u, kulturom i umetno{}u. I Gogoq uvek ostavqa me bez odgovora.
nikakve politike. (Opet se smeje.) Sa svojom kwigom sam gos-
- Vi ste u~esnik beogradskih
me|unarodnih susreta pisaca 2006. i NESANICA
2008. Ali Beogra|ani su Vas upoz-
nali, pre svega, kao umetni~kog No}.
fotografa i autora me|unarodne
fotoizlo`be "Srbija i Crna Gora. Na moja vrata zakucao san.
Pogled iz Sibira". [ta je na prvom Sakrio sam mese~inu iza zavesa
mestu - fotograf ili pesnik? i tiho odgovorio:
- Slobodno.
- Ne mogu odvojiti jedno od drugog!
Zajedno sa svojim kolegom prevodiocem San je na prstima u{ao u moju sobu
Sergejem [~eglovim pre {est godina smo potpuno ispuwenu mrakom,
proputovali Srbiju i Crnu Goru i `eleli lego na moj krevet
predstaviti na{e utiske kako re~ju, tako i i usnuo.
kroz umetni~ke fotografije. Pro{li smo Nisam do jutra zatvorio o~i,
kroz Srbiju i Crnu Goru i na{e iskustvo ~uvaju}i san moga sna.
sa`eli smo u kwizi "Srbija i Crna Gora
- Pogled iz Sibira", koja, osim
Prevod: Mirjana Demin, Milan Demin,
fotografija sadr`i i tekst. Tada smo
Sergej [~eglov
obi{li mnogo manastira, upoznali qude.
Iz na{e saradwe proistekle su fotoiz-
Broj 1 POETA 7

8. Intervju
tovao na 45. me|unarodnom susretu pisaca ~esto nazivaju poezijom "pozori{nog"
u Beogradu. U "Golom le{u" sledim duha ~itali novopazarski glumci Lemana
principe "teatra apsurda" E`ena Joneska Be}irovi} i Rifat Rifatovi}. Na kraju
i Semjuela Beketa. U tragikomediji, koja ve~eri obratio nam se i direktor bib-
se neretko pretvara u farsu, koristim lioteke Kostantin Jovanovi}, koji se zah-
aktivno kao glavni `anrovski pristup valio svim na u~e{}u, izraziv{i `equ da
grotesku i spajawe nespojivih umetni~kih se ovo pesni~ko dru`ewe nastavi. To je
detaqa. Stvarno, predstavio sam u komadu nezaboravni susret. Qudi u Srbiji vole
"mrtvu" zajednicu, svet "golih le{eva" poeziju. Svi znaju da je to pesni~ki narod.
srodan Gogoqevim "Mrtvim du{ama". Nije va`no da li je re~ o prestonici ili
o nekom dalekom delu zemqe.
- Opet proza. Pa gde je poezija?
- Da li imate neku `equ?
- Pitawe je aktuelno, jer je Srbija pot-
puno pesni~ka zemqa. Nisam i ja zabo- - Kako da ne! Po~eo sam ozbiqno da
ravio poeziju. U kwizi su predstavqeni i studiram jezik `iteqa Marsa, Jupitera i
prevodi mojih pesama na srpski, belorus- Plutona. A kada }u da nau~im mogu slobod-
ki, francuski, engleski, esperanto, dans- no ~itati prevode svojih pesama. Moram da
ki, norve{ki, {panski i italijanski jezik. kontroli{em! Re~ je ~itqiva {ifra, ima
Prevodioci su Zorica Senti}, Jelena bo`ansku prirodu i kosmi~ki nivo. Ne
Pavlovi}, Sergej [}eglov, Predrag mo`emo slobodno bacati re~. To je blago
Crnkovi}, Ivan ^arota, Elfrida Mahuqa, koje moramo sa~uvati za budu}e generaci-
Floreal Martorell, Xavier Diez i Paolo je. U tom smislu POETA i jeste savremeni
De Bastiani. Pesme pi{em u avangardnom i ozbiqni ~uvar re~i. Zato na kraju na{e
stilu. Tako|e sam ponudio ~itaocima i besede `elim ~asopisu sre}nog izlaska, a
verzije svojih stihova prevedene na jezik ~itaocima i ~lanovima POETE uspeha u
"`iteqa" Marsa, Jupitera, Plutona. pesni~kom stvarala{tvu.
Opasno }itawe!
Razgovor vodio Veselin Xeletovi}
- ^udna poezija i malo ~udnovata. Preveo Sergej [~eglov
Kao da ose}amo neki spoqni uticaj u
Va{em stvarala{tvu?
- Zahvalan sam sudbini da mi je pokloni- JADRAN
la susrete sa velikanima, kao {to je bio
rediteq i pesnik Miroslav Belovi} i
slikar - na{a Ruskiwa - Oqa Ivawicki. Moje desno uho slu{a more,
Dugo godina sam bio u poznanstvu sa wima. a levo igra sa morem `murke.
I ~ini mi se da je to taj uticaj o kojem ste
pitali. Ujutru se more krije.
I ceo dan moje levo uho tra`i more,
- Ko je ~uo i gde ste sve, osim
a desno `udi za krikom galeba.
Susreta pisaca, u Srbiji ~itali
svoju poeziju? Uve~e, kada levo uho prona|e more,
desno ponovo za~uje {um talasa.
- Svugde, ali mi je u se}awu ostalo jedno
kwi`evno ve~e, u Biblioteci Dositej A no}u, kada moje u{i usnu,
Obradovi}, u Novom Pazaru. Bili su tada ja }u zatvoriti o~i
pisci i pesnici iz Rusije, Bugarske i i ponovo u snu videti
Malte. Novopazarskoj publici smo pred-
stavili na{e pesme. Nas je pozdravio i Jadran.
po`eleo nam dobrodo{licu zamenik
gradona~elnika Novog Pazara Vujica Prevod: Mirjana Demin, Milan Demin,
Tiosavqevi}. Govorili smo svoju poeziju Sergej [~eglov
na izvornom jeziku, a moju poeziju koju
8 POETA Broj 1

9. Pesme bez granica
KRICI SRCA LjUBAVNA
Biha}, 17.o2.2010. Mali,
Kako ni od kuda si priri{al
Na Dan zaqubqenih I misli si mi zel.
Pogodi me muwa Nisi ni pital
Trese me i lomi Ako to si smel.
Jo{ i danas jako
U du{i se mojoj I po cel dan sad
Javi miris duwa Va misli te prizivan,
A u srcu krici S tobun pred o~ijah
Zbog kojih bih plak'o... Sre}na ja zaspivan.
Sada lih }utin
Na Dan zaqubqenih
Kako srce mi zima{,
nebo se otvori
Tvoje }u ja pak zet;
Stvori{e se dvori
Da ja tvoje, ti moje da ima{.
U jednome trenu
I Valentin sveti
I tako bit }e,
Odnekud se stvori
Vidin ve} jasno;
Upita me: ''Da l' je
Ju{to j' na{e vreme
Uzima{ za `enu?''
- Ni rano, ni ni kasno.
Bez rije~i mu ka`em: Tatjana Udovi}, Hrvatska
''Ne spomiwi `ene!
I posebno Onaj
Draguq izgubqeni!'' SUSRET
Najboqe bi bilo
Da spale i mene - Pogledi se sreto{e
Nek se vatra sa mnom Osmjeh ukrasi lica
Vjen~ava i `eni... Tijela se spoji{e, - we`no
^vrsto zagrqena...
On krilima mahnu
K'o da lahor sti`e Srca zakuca{e br`e
An|eo se medni Pru`i se ~arobna slika
Pored mene na|e Sretan susret
Odnekud se sunce Krunisa vje~nu qubav.
Iza mora di`e
Doplovi{e moje BEGEGNUNG
Izgubqene la|e...
Die Blicke trafen sich,
ein Lächeln
Na dan zaqubqenih zierte die Gesichter.
To legenda ka`e: Die Körper berührten sich - sanft.
Svako na|e qubav Fest umarmt,
Prvu i jedinu schlugen die Herzen schneller,
Samo jednom sve se ein verzaubertes Bild
Pravilno posla`e - bot sich.
Sve qubavi prave Ein glücklicher Augenblick
Ispune sudbinu... krönte die ewige Liebe...
Omer Kli~i} Marko Q. Ru`i~i}, [vajcarska
Broj 1 POETA 9

10. Pesme bez granica
THE POETRY GONE WITH THE WIND Früstück in Novi Sad
I am thirsty for the secrets Es packte mich beim Frühstücksmahle
Hungry for the beauty ein Zweifel vor der vollen Schale:
Which I can find in them War dieser grausiggraue See
While I am trying all fruits Kaffee oder wohl eher Tee?
And getting inspired Liess sich dies letztlich unterscheiden
I always return oder ging's da um keins von beiden?
To the poetry Ich klebte auf dem Stuhl und stierte
Even for a short time stur auf das Undifferenzierte,
I always return das einfach alles offen liess,
To the memories weil's weder so noch anders hiess.
Of the all which passed by Nun setzte ich die Lippen an
All colourful und schlürfte, bis es in mich rann
All that flew like a bird und fand, zum Abschluss des Gedichts:
All which is to be to me Es schmeckte das Gesöff … nach nichts.
The time I call
The time gone with the wind. Moral:
Passed poetry
Or poetry that passed by Der erste Blick, er täuscht dich immer,
As trough it doch ist's beim zweiten oft noch schlimmer
On the same roads
Leaving the traces Oskar Freysinger
In the snow,
The mud and the sand
I went, too.
Vida Nenadi}
ICH FÜRCHTE MICH
Als ganzes Land war ich glücklich und frei.
Dann amputierten sie mir die Glieder... VO IME NA VREDNOSTA
Schmieden eine neue Zukunft für mich...
Schrieben eine neue Geschichte… Eden redok blik i voshit za ~udata
Die Schlacht vom Amselfeld sei Vergangenheit, da ne gasne vo ime na gluposta
- dachte ich. po svenata ti{ina so bezimeni imiwa
Gerne würde ich, für 's Kosovo Leiden, betten no znajni za sekogo,
Habe, aber, keine Hände mehr! a pak ni{to ne zna~at
Flüchten wollte ich nie, vo ime na vrednosta
Selbst wenn ich würde, kann ich nicht, - {to ~ekori bez vrska
Habe keine Beine mehr! vo potraga po ne`nosta ~ove~ka do
Werde ich jemals mehr sopstven zaborav vo du{ata
die Klöstern vom Pe} sehen können? toj `ar {to go nosi, a sepak go kosi
Fürchte mich! i vo siot lavirint toj e uporen alpinist
Ich werde enthauptet werden do vrvot {to ~ekori
Am Kosovo! so bespravni prekori.
Sladjana Setencic Katarina Jov~evska
10 POETA Broj 1

11. Pesme bez granica
OPRO[TAJ Bi sakala
U no}ima bez tvog zagrqaja Bi sakala
Bojim se smrti svetlinata zlatna na sonceto
Kao u nekom ko{maru i ve~erniot purpur na zvezdite,
Ose}am kako otkucaji srca vodopadite,
Be`e iz mojih grudi i sternite,
Pune ti{inu sobe rekite mnoguvodni
Svojim neukrotivim plesom da mi ja raspalat du{ata
Onda ti se pribli`im da stanam vrutok
od koj ke se raznese
Poku{am da ti ukradem snove
muzikata na mojata
Da te otcepim od jastuka du{evna harmonija
U tople talase tvog disawa za zaedni~ki lavirint
Urawam kao dete na qubovta
Koje u toj dragoj uspavanci so moite bliski,
Nalazi svu ne`nost majke so mojot narod
Ti mi odgovori{ na poziv so mojata
Stegne{ mi ruku sakana zemja.
Tvoje jo{ uspavane usne
Tra`e moje Bo`ana Pero Trajkovska
Dotaknu mi ~elo
Na{ poqubac je qubavni sastanak
Sve oprosti i… izbri{e smrt
DEUS
Il perdono
Neka do|u moji ~uvari
Nelle notti senza il tuo abbraccio Skriveni u mi{i}ima korpusa
Ho paura della morte Prenesena je wihova energija
Come in un turbamento Da me ute{e
Sento i battiti del cuore Deus ovde postoji samo za tebe
Scappare dal mio petto e Apostoli da razumeju moju netrpeqivost
Riempire il silenzio della stanza Nostalgi~nost i qubav
Con la loro indomabile danza Misli ~esto premo{tene tamo
U svaki pigment
Allora mi avvicino a te Svaki deo vazduha
Tento di rubarti i sogni Od izlaska do zalaska
Strapparti dal cuscino Natapkana sentimentalnost grebena
Nelle onde calde del tuo respiro I potopqena u carstvo Deusa
Mi tuffo come un bambino Na dohvat do wega
Che in quella dolce ninna-nanna Raduje me sasvim slobodan s obavezom
Trova il calore della mamma Samo prema moru
Savez drugih bo`anstava
Tu rispondi a quel richiamo Uzima sloj po sloj i ga|a strelama
Prendendomi la mano Do u~iteqa Amora
Le tue labbra ancora addormentate Greben nepokretan
Cercano le mie Nedostupan bez moga prisustva
Mi sfiorano la fronte Kada }e o`iveti moje suze
Il nostro bacio è un incontro d'amore Zajedno }emo ih podeliti
Perdona tutto e… cancella la morte Srazmerno samo za nas
Aleksandra Damnjanovic D'Agostino Kate Jovanovska
Broj 1 POETA 11

12. Pesme bez granica
SRBIJA SOBA PUNA SREKE
to nije jedna zemqa Okrekem kqu~ u bravi
to nije U bravi sobe
nije jedna zemqa kao ostale Pune sreke.
to je jedno veliko srce Uzeku bo`e
koje kuca Samo malo
u ritmu qubavne pri~e A ostalo
ostatka sveta Neka uzme
Srbija Svako od nas pomalo.
nije zemqa ... Za sreku je potrebno
to je moja zemqa! Tako malo
Jedan pogled
la Serbie Jedan osmeh
Poklon mali
ce n'est pas un pays Da budemo zdravi.
non Kad beba
non pas un pays comme les autres Prve korake pravi
c'est un grand coeur Sve u svemu
qui bat Sitne stvari
aux rythmes des amours ^ine ~oveka
du reste du monde Ne tra`i puno
la Serbie Lako ~e{ do~i
pas un pays ... Do kqu~a u bravi
c'est mon pays ! Pokupi puno qubavi
Voleti i samo
Zorica Senti} Voleti ~oveka
To je najveka.
@ivka Milo{evska
Borislava Dvoranac
12 POETA Broj 1

13. Pesme bez granica
MI I ONI
Oni namerno bljuju slobodu
Da bi nas zgrozili
(The picture Hvala nebesima mi nismo
on the cover is Putnici takvi koji se gade
an Ethiopian Vonja podpazuha i no`nih
freedom warrior Gljivica me|uprstova
taken life by Mi putujemo drugom stazom
Alfred Sledimo ozonski miris ~e{njaka
Eisenstaedt, Na makadamu smaragdnom
in 1935 Naka|enim mirisima ambera
during straggle Mo{usa sandala i drugih miro|ija
against Sledimo tragove an|eoskih
Italian colonial Koraka i njihovih pe~ata
powers). I u nedrima nosimo talismane
Ljubavnih ostataka balsamiranim
UNDEFINED SILENCE Poljupcima nebeskih stvorenja
Ne da bi se razlikovali
No cry came from him
Nego zato {to volimo
He shut his eyes and clung
to the horse`s mane.
The wind whistled in his ears
Fahredin Shehu, Pri{tina
And the bells up on the harness rang
wild and shrill
Jen…
A breath of deadly cold pierced him
like a spear Jen záclonu poodhrnout,
As with a lust spurt, like a flash white fire tam za tím domem a tou rekou,
The horse of Adwa, speeding as if on wings, u asi le íš, a i kdyby ne,
Passed right before the face myšlenky tvé by šly mimo mne.
of the foremost warrior Jen zpátky o kousek,
To honor his glory, and say good bye za tou záclonou,
To his undefined silence neslyšíš, necítíš,
By thanking his struggle for our freedom srdce buší.
Tsehaye Hailemariam Jen kdybys jednou slyšela,
smutne zní,
THE END mi aspon ano,
stýská se, a ne málo.
The savour of fruits Jen aspon v nárucí tisknout te,
still remains aspon polibek letmý,
in my mouth, mít te a nepustit,
but the bitterness of words v objetí usnout si.
demolishes the clouds
and wrings the snow Jen bez sveta chvíli být,
counting the pebbles. tak trochu pro sebe,
But you never told me snít a nechat být,
why you deceived me, v rukou osudu (mel jsem s ním dohodu).
why with pain
and injustice did you desire Jen chvíli být s tebou,
proc ne?
to say that the end a proc ano?
always in tears Nechci se hádat, jdu hledat lano.
is cast to flames.
Kraniotis P. Dimitris David Havlicek
Broj 1 POETA 13

14. Pesme bez granica - Poqska
Sa poljskog jezika zadr`ao osmeh U INAT
prevela: i radost
Tako malo zamolio si
Olga Lali}-Krowicka -{aka supe dok je u d`epu poeziju na zidu
praznina ne smatraj je
TRAGEDIJA PRSTIJU -dobra re~ dok je okolo teror kao proizvod
-mal~ice slatki{a dok je u moja crna lista
zastani jednom na obali mora ku}i u toku dve godine
reke ili jezera pakao obogatila se za Tebe
uzmi vodu u dlanove to je tako malo a kako te{ko
ne}e po`eleti tebe u tome ludom Kri{tof Grabonj
pobe}e prestra{ena neljudskom vremenu.
mudra Nesre}a u Bieslanu ONA
zna dobro, {to ~initi ume{ Kad su planirali zlo~in
na prstima zvezde su umrle Imam mnogo lica
a kad su upali u {kolu i dva imena
Emil Biela /Emil Bjela niko nije pomogao... I zato mi je izmi{ljeno tre}e
i samo sve}e opet gore ONA
VIDEO SAM Jedina istina bio je napis
Gra`ina Drobek-Bukovska na ru`i~astoj ma{nici
video sam ro|ene dece
kako je drveni Hristos ZASEJANO VREME Bezli~no prelazim
grlio zabrinutu du{u starca preko pragova vremena
koji se molio ispod krsta Ispovedam se travi i iz dana u dan
na prstima sam oti{ao na vetru sve vi{e verujem
Na trgu ve~nosti cvetovima u karakter kamena
zasejani u mermeru negde zaboravljenim
rastu u belini na kraju svake jeseni Halina Kurek
i viju u kipovima pticama koje vise na nebu
otrovani bolom vremena dugim besanim no}ima BALKANSKI
primaju Ispovedam se stazama KRAJ VIJEKA
bi~eve sunca pa{njaka
pljuckaju ki{om umornim kapelama pored raslo je smanjivalo se
iz krvavih usta puteva kolo - na krateru vulkana
muke starcima postavljenim ka na nebu je za{umio let svetih
~istili{te je izlasku i prokletih
po~elo na zemlji mladala~kom prkosu
I minu}e ta ispovest- na polju lavine vihora
Robert Czop/Robert ^op negde iznad mene brale su karanfile
u ube|enju u krivicu `ene - guraju}i lament u
APSOLUTNA BIT ~ekaju neobra|ene zemlje oblake
Naoru`an je Vaclav Turek zapaljene okolice su slavile
dirkama- novokomponovane korifeje
A {ta ti ima{? ZAVOJ mjese~ina je rasvjetljavala
Slepe metke remek-`rtve
Sivi opasa~ iza zida }utanja proljetna djeca podzemnog
u bojama o~ajanja vremena
Tadeu{ Lira-Sliva pulsira bez prestanka sastavljala su kosti
`iva rana ispred hrama
TAKO MALO vreme je da se ju je previje srednjovjekovni krst krasio je
re~ju kala{njikov
Tako malo je potrebno
da bi se na ustima deteta Vanda Novik-Pala Olga Lali}-Krowicka
14 POETA Broj 1

15. POETSKO SRCE
KU]A NEPREBOLNA RANA
Tek {to je ku}u podigao, Ima ne{to {to je ja~e
Ku}a je po~ela da pada. I od mene i od svijeta,
Okrenuo se od svog prepla{enog srca To je tuga {to te nema,
i u`urbano zapo~eo da unosi Sre}o moja oduzeta.
sve {to je moglo podupreti, Ima ne{to {to je ve}e
zadr`ati od zaborava: Od planeta i svemira,
i ribe, i ptice, i zveri, i biqe, To je rana neprebolna
i `ene, i decu, planine, reke, Pa mi du{a nema mira.
neba, i {ume, i pesmu, i osmeh, Ima ne{to u grudima
radost, i tugu. [to ih kida svake no}i,
Unosio je. To je ~e`wa da se vrati{
Grozni~avo. Strasno. A znam da mi ne}e{ do}i.
Sve dok mu se pogled Ima ne{to nemogu}e
nije i{~a{io o gomile Ne mo`e se da opi{e,
krhkih stvari, To je `eqa da te vidim
i nije znao {ta da unese jo{. A znam da te nema vi{e.
U prazan je prostor uneo zemqu. Ima zvijezda {to mi sija
I kada je zemqom napunio, I na nebu kad je tama,
i sam se u ku}u uselio. To je zjena tvoga oka -
Zlatko Vasi} [to me svuda prati mama.
Ima rana ima tuga
NAD KOLEVKOM BALKANA Ima jecaj, suza ima
Kad te tu`no zovem, mama
Bo`e, ~uje{ li A niko se ne odaziva.
kako u ime Tvoje
odzvawa molitva Zorka ^orda{evi}
povrh bo`ura,
nad kolevkom Balkana.
Bo`e, ~uje{ li
kako nova opela prizivaju
oni {to ispuweni tobom
nikad biti ne}e?
O, bo`e, zna{ li
kako za tvojim pogledom
vape zgari{ta hramova
i Kosovo, kao raspe}e? PRAED BAJKO ILIJI
Bo`e, gde li je sada
Tvoje svevide}e oko, Lijepo li je
da vidi kako se U sebe pogledat'
suzama bezdana A jo{ qep{e
umiva poqe {iroko Vi|et' ~ojstvo
od Vidovdana do Vidovdana? I qepotu du{e
Bo`e, ~uje{ li Pa je |eci
kako korewe ~upaju, Svojoj
kako se Tebe ne boje, Podijelit'
kako me|e Da osjete
kroje, [to je svjetlost
tamo, gde Kosovo je, I da vi|u
srpsko i Tvoje? Kojim putem
Milanka Golubovi} Marija [korni~ki
Broj 1 POETA 15

16. POETSKO SRCE
SVETIWA A LA JESEWIN
Zatreperi zvijezda sjajna Tu, do mene, sedi.
pade dole sa visina, Glavu gore, u`ivaj.
kroz prozor~i} uplakana Ni{ta tebe ne sme da najedi.
dozivala majka sina. Ti svira~u samo sviraj.
Sviraj pesme od davnina,
Mjesecu je {aputala a ti du{o ne tuguj.
svoju tugu, sudbe klete, Bila si znam sa mnogima,
molila je Vi{weg Boga no}as se mome pijanstvu raduj.
da jo{ vidi svoje dijete. Zagrli me, qubi me, to je zanos.
Nema bola kad se razvrat `eli.
Dok se mjesec kotrqao Nema ni~eg. Hajde, vuci me za nos.
kroz {aptaje majke mile, Ja i tome znam da se veselim.
zanijemi{e wene usne Gle, kako si slatka, jedra.
{to molitvu su zborile. Vidim gori{ od po`ude.
Daj i ja }u rukom u ta nedra,
Na bijelome kowu majka {to mnoge promeni{e qude.
u snu krenu na veseqe, I ja }u skokom u taj pakao,
{apu}u}i Vi{wem Bogu o o~i {to la` prosipate.
prenijela je svoje `eqe. Za muziku no}as sve bi dao.
Hej svira~i, svirajte, svirajte.
Mila majko, Paraskeva Ati du{o, glavu gore, u`ivaj.
za{titi mi djecu moju, I bli`e, tu do mene sedi.
ispuni mi zadwu `equ Sutra }e drugi pesme da ti zbore
da izdahnem u spokoju. i mo`da {amar osmeh da ti sledi.
A ti svira~u samo sviraj.
Ne vrati se zvijezda sjajna Sviraj pesme od davnina.
sa visina {to je pala, U `ivotu sve je igra.
niz liticu od `ivota Ja }u daqe pijan,
gase}i se kotrqala. od `ivota ko od vina
[aptaji su za}utali Qubodrag Obradovi}
mjesec tu`an ~eka zoru,
hladno lice, nasmijano
zaspalo je na prozoru.
Sveta Petko, Paraskeva
za{titnice djece, mila, PROMETEJ
na majku me Ti podsje}a{
i Ona je takva bila. Prikovani za stenu
vlastite ta{tine
Dragi Bo`e, spasio~e prokliwemo vatru
i Tebi se mnogo molim, koja raskrinkava
sa~uvaj mi uspomene u qubav prema qudima
na Svetiwu koju volim. preru{eno samoqubqe.
Uzalud dozivamo Had
Milisav uri} neume}a.
Orao savesti
kquje nam utrobu.
Neda Kova~evi}
16 POETA Broj 1

17. Predstavqamo kwi`evne klubove i udru`ewa
Broj 1 POETA 17

18. Oslikana poezija ili poezija slike
18 POETA Broj 1

19. Kratke pri~e, pripovetke, crtice...
BO@I] METOHIJSKE TI[INE
Badwe ve~e 2009. qeta Gospodweg. Niz pustu na svetoj Metohiji? Od koga
ravnicu Kosmeta spustila se hladno}a i tuga. se naoru`avaju i stra`are.
Smrznutu zemqu prekrio sneg i ti{ina. Samo po Od koga se skrivaju po
kad kad vetar zawi{e grane {ume pa one razbaca- bunkerima izme|u vre}a peska
ju senke po zale|enoj zemqi kao da se ceo jedan i `ice? Od Boga, isto kao i
narod ra{irio po belilu i kao da se kre}e u vi. I koliko god vam
duga~kim litijama prema crkvi koja se sru{ena i blagoslova davali da nam
tamna crninom zgari{ta probija kroz belinu snega ru{ite bogomoqe i manas-
koji je zveri sakrio tragove. U {umi se ~uje retko tire, ku}e i sela, vi{e se i
zavijawe vukova i tihi {tropot qudskih koraka, pa strahom naoru`avaju. Svesni
onda opet zavlada ti{ina. Metohiju prekrila su da nebo zna za trgovinu
magla pa se na ~as ~ini da }e iz we izjuriti vojs- na~iwenu sa vama. Trgovinu
ka kowanika u sjajnim oklopima i isukanim na{im telima i na{im organ-
ma~evima prese}i vreme koje je no}i silno ima koje ste nem ~upali i vadili. Da. Mo`da nije
razdu`ilo da su se dani pretvorili u tek kratak video ~ovek to ~ere~ewe ali video je SUDIJA i
stru~ak svetlosti. Kroz sneg {kripe qudski toga vas je spopao strah. Znaju, kao {to znate i vi
koraci i dahtawe odbija retke pahuqice koje da nam ru{e}i crkve i manastire podi`ete nove na
vijore kroz no}. ^ovek umotan u duga~ki kaput i sa nebesima. Novije i jo{ veli~anstvenije u kojima
podignutim reverima na trenutak iza|e iz {ume a na{a bra}a i sestre izginuli od va{e paganske
onda se opet izgubi u senku. Iza wega ostaje {uma ruke ve} saboruju u ime Hristosa koji je na{ jedi-
uokvirena u te{ku tamu iz koje u daqini, treperi ni mesija i isceliteq. Oj jadnici slepi koliko su
jedno malo i {kiqavo svetlo. Hoda tiho i oprezno. va{e nauke plitke kada jo{ niste saznali da ste
Kre}e se samo sebi poznatim putem izme|u nas svaki put razapete uz Hristosa svezali za Wega
ru{evina pokrivenih snegom. Zastaje kraj sru{enog i da vam On dolazi sa platom.-
i izlomqenog grobqa. Nemo se krsti. Mramorne Tek kada se {kripa smirila hoda daqe. Hoda sve
izlupane plo~e na grobnicama proviruju kroz sneg pa`qivije i opreznije. Provla~i se ispod
pa mu li~e na {irom otvorena vrata neke ku}e kroz sru{enog zida i nagorelih greda. Provla~i se
koje su doma}ini iza{li i oti{li nekom novom ispod vojne bodqikave `ice i nakrivqenih luneta
prebivali{tu ostavqaju}i ono pre|a{we prazno i i pilastara pa kroz sru{ene bifore ulazi u
misti~no. ^as gleda u mra~no i izlomqeno grobqe crkveni hram razru{en i sagoreo. Stoji u pola
sa pootvaranim grobnicama, ~as ka zvezdanom nebu gra|evine kroz ~ija izgorela i sru{ena okna
pa se krsti i osmehuje. svetlucaju zvezde. Stoji i podi`e glavu ka nebu
Voskresenije.- [apu}e i pa`qivo kre}e daqe. - crkve koje su sru{ili vandali i uspostavili
Mislili ste da }e te nas satrati, ubiti, uni{titi. svetlucavo nebo svemira direktno u hramu, ne
Da }e te nam kosti razbacati i tako ukinuti. znaju}i da su ru{ila~kim besom i vandalizmom
Izbrisati. E pa varate se. [to nas vi{e mu~ite i pomogli jednom narodu da la|u svoga spasewa
satirete mi se vi{e upisujemo u kwigu `ivih na uplovi u luku nebesa i spasa. ^ovek stoji podignute
nebu i vi{e i ja~e saborujemo u slavu Boga.- glave i izgovara tihu molitvu dok mu se u zenica-
[apu}e i stiska ~esnicu ispod kaputa. ma me{aju suze sa retkim sitnim pahuqicama. Tek
- Vi ste mislili da }e te nam ru{e}i crkve i neke se re~i iskradu kroz uzdah dok one druge koje
manastire, paliv{i nam ku}e i ogwu{ta, sru{ili i {ap}e kovitlaju kroz iskrice pahuqica i bu{e
Boga i uspostavili va{eg {ejtana? O kako ste u rupe kroz zimu poput trube kroz koju ~ovek hu~i
la`i nastali tako u woj, `ivite i nadate se. Na{e svoju bol kroz sru{eno nebo hrama.
du{e niste sru{ili i spalili jer na{e du{e nisu Bo`e svesilni, koji sedi{ na prestolu ve~ne
zemqane kao va{e. One su nebeske i ni jednim slave, koji si nevidqiv a sve vidi{, i ne~ujan a
zlodelom ni jednom paqevinom ni ranom vi na{e sve ~uje{, s an|elima Ti se poklawam i sa sveci-
du{e ne mo`ete dohvatiti.- ma molim: ne odbaci stvorewe tvoje zbog greha, no
Iz vojnog logora kraj kojega se prikrada, ~uje se oprosti, pomiluj i spasi.-
zveckawe metala i {kripa na koju, se on skriva u Wegov glas kovitla sru{enim hramom. Udara u
duga~kom kaputu i nestaje u senci drveta pa ~ak i zidove crne od ~a|i i odbija komade maltera sa
dahtawe zaustavqa huk}u}i ispod revera kaputa. kojih svetlucaju fragmenti uni{tenih fresaka.
Eto i va{i su se pomaga~i `icama ogradili i Iza sru{enih aheiropita podi`e se tanak stubi}
naoru`ali u strahu. Od koga? Od vas nisu jer su dima i ~ovek podi`e glavu. Ose}a miris paqevine
vama blagoslova doneli da nas palite i progawate. ali i miris tamjana i udi{e duboko u plu}a. Ona
Od nas? Pa mi smo toliko mali da ni da ho}emo ne bol koju je uneo u hram preplavqa ga i svakoga
mo`emo im zverstvo u~initi. Pa koga se onda boje trenutka preti da ga savlada i sru{i. Seda na
Broj 1 POETA 19

20. Kratke pri~e, pripovetke, crtice...
jednu izvaqenu kolonetu i vadi iz grudi ~esnicu ^ujem im imena ovde na nebesima. Hu~e kao slapovi
umotanu u salvetu: po carstvu nebeskom va{e suze. Mili moj rode.
Ja ti Gospode nemam sa kime prelomiti ovu Svaka suza za wih je jedno sveto vi{e na nebu.
~esnicu. Nemam sa kime uneti ni badwak u ku}u ni Svaka sve}a za wih je jedno vi{e kandilo na nebu.
polo`ajnika do~ekati. Nemam Qubavi moja sa kime Svaka no} u molitvi na zemqi, jedno je ve}e
ni Ro`detstvo zapevati ni molitvu iskazati. Ostao svedanije na nebu. Svaka va{a rana jedna je vi{e
sam sam u sru{enom i pustom selu, pa ko velim da stepenica u Carstvo nebesko. Dobro pogledaj
do|em ovde u hram sveti i sa Tobom prelomim Kosmet i vide}e{. U grobovima ne le`e `rtve nego
~esnicu i sa Tobom Ro`detstvo tebi otpevam. Sa ih xelati ispusti{e u nebo a du{e svoje u zemqu i
Tobom bi eto u Tvojoj sru{enoj ku}i badwak muq nastani{e pa tamo ri~u i urlaju od
proslavio. Jer veruj mi jo{ mi je gore u ku}i gde besomu~eni{tva. Jo{ samo malo. Jo{ koliko malo
me sa zidova gledaju slike dece moje {to po svetu i do}i }e na zemqu satira~. Do}i }e sud i Sudija
lutaju i tra`e svoj smisao i {to me sa zida gleda- da sudi i `ivima i mrtvima. Ali do tada zver }e
ju slike roditeqa {to prese~e muka i progon, pa se napasti zver i kida}e meso i utrobu jedna drugoj..
Tebi uputi{e prije vremena da tra`e utehu i spas.- i svuda }e biti pogrom i rat.. I svuda }e mrtvi
U dno jednoga zida on ugleda ulubqen i zatrpan le`ati mrtvi. Evo ve} po~iwu pqa~ke i terori.
lahan, pa ga podigne i obrisa rubom ko{uqe. Iz Ratovi i paqevine. Silovawe i obiqe bluda. Ali
xepa izvadi politru vina pa polako naspe u onaj po~iwu i poplave i ki{e, vulkani i vreline.
ulubqeni lehan i stavi na salvetu koja istoga ~asa Po~iwe i priroda da najavquje kraj zverstvu i
po~e svetleti kao carska trpeza. U sru{enom zveriwu, a Bog po~iwe da pere zemqu od
~iraku, prona|e komad dogorele sve}e pa i wega ne~astivog i da mu satire trag. Mnogi }e narodi
upali i krstom se oseni: uni{titi sebe sami i sa zveri se smaknuti u ad.
- Ako su gresi na{i veliki, milost je Tvoja ve}a; Vas? Vas koji verujete i qubite Boga, kao {to re~e
oprosti i spasi nas. Pogledaj milostivo na Sveto pismo zver ne}e mo}i ni dota}i. Vi, pleme
stradalnu majku, na sirotu udovicu, na decu wenu i moje osve}eno koji ste krvqu pla}eni na nebu zver
sve srodnike, i ne dopusti da stradawe wihovo }e obi}i jer }e samo u zveri sli~noj sebi prona}i
prema{i snagu wihovu. Usli{i Gospode i molitve hranu i `rtvu.. Vas i spaqene i pobijene uze}e
svih sirotih majki, koje samo u tebe gledaju i od `ive Bog u svoju novu Crkvu . -
Tebe pomo} o~ekuju; jedini za{titni~e i ute{itequ ^ovek pade na zemqu i vide na tren lik Svetoga
malih i ostavqenih.- Save kako zakriquje telo puno rana i kako iz svake
Onaj stub dima izxikqao iz ru{evine i zgari{ta rane proviruje po jedna sru{ena bogomoqa pa jekne
podi`e se jo{ vi{e. I iskre po~e{e iz wega izni- od bola.
cati prema sru{enom nebu crkve i prema U sru{ena vrata udari silna svetlost i prah
spu{temom nebu neba. snega se podi`e a sa sru{enog zvonika zazvoni sto-
Sveti Savo, o~e na{ i molitveni~e pred tine zvona. ^ovek podigne glavu i vide da kroz ona
Gospodom, blagoslovi tvoj srpski narod i izbavi vrata puna svetlosti ulazi maleni ku{travi de~ak
iz nevoqe sve srpske stradalnike. Bo`e pomozi i u beloj ode}i. Vide ga kako kora~a po hramu i
spasi. Amin.- podi`e ikone pa ih celiva i sla`e po nagorelim
Izgovori ~ovek i za~u|eno pogleda. Iz onoga zidovima. Vide kako se ikone arheiropite i kako
stuba dima izniknu silueta monaha sa kandilom u iz wih u hram blesnu{e likovi `ivih svetiteqa.
ruci. Riza mu beja{e duga i iscepana sa sto Vide i mno{tvo naroda kako dolazi u hram i kako
pedeset krvavih rana na sebi. Stajao je visok i sa neba nahrupi sijaset svetlosti, i kako se
kolosalan. Noge mu beja{e na zemqi a glava pro- ispravi{e ~iraci i zasija{e kandila. Vide i bogo-
maknuta izme|u luneta u zvezdanom nebu. Sru{enu moqe po Metohiji sru{ene i spaqene kako zasi-
bogomoqu ispuni wegov glas: ja{e svetlom i kako iz wih {irom Kosmeta pote~e
Ustani, mili moj.- Re~i uzbuni{e vetar i zvezde iz hiqade grla:'' Ro`detstvo tvoje Hriste Bo`e
uzdrhta{e od wegove siline. na{..''
Znam ja, verni moj koliko je te{ka na{a sudbina Obuze ga silna radost i sre}a. Dugo je lomio
zalomqena izme|u ~equsti dviju zveri. Znam jer svoju ~esnicu i delio sav ozaren i sre}an. Dugo se
sam i sam iskusio tu besomu~enost. Ali i sam ~ulo pojanije i molitva a onda ~ovek kona~no
spaqen znam da koliko god nas vi{e ru{ili i uhvati daha i jekne:'' Hristos se rodi.'' Hiqade
spaqivali mi se vi{e i sna`nije uz Boga vezujemo glasova natisnutih qudi u hramu nad kojim se
i vi{e i bogomilije uz veru prihva}amo. Eto na izme{alo nebo sa zemqom i u kojem su svetleli
meni je celo telo od rana, od sru{enih i spaqenih `ivi svetiteqi sa freski crkve i freske neba,
hramova srpskih, vere kojoj sam i sam kalem bio i odjekne: '' Voistinu se rodi.'
ostao. Znam da te bole samo}e i zbegovi. [to Iza vojne bodqikave `ice, zare`a{e dve zveri.
heroji po robijama i sirotiwstvu muku mu~i a Ona, naoru`ana i mo}na sa podozrewem i strahom
pogan slavi sebe i a`dahu. Vidim ja i prognane pogleda u izleglo ~edo svoje.
kako komada hleba tra`e i kako se ispred wihovih
ruku vrata zatvaraju. Vidim kako se roditeqi
skrivaju od dece i jecaju molitve. Znam da dozi- Na Bo`i} qeta Gospodweg 2009.
vate svoje nestale, silovane, ubijene, poklane. Rab Bo`iji Boris S. Staparac
20 POETA Broj 1

21. Ponosno predstavqamo POETU
JO[ JEDAN KRUG PRO[LOST
Za{to mi opet vra}a{ belutke Ve} odavno lipa stara ne miri{e,
moravskih skuta i ukus rose; To prole}e pro|e sa vihorom lakim,
upli}e{ zvezde u plamen kose; A jo{ miris onaj moja du{a di{e,
`ubori{ pesmom dok sedim }utke? Probudi se ~e`wa sa prole}em svakim.
[to budi{ rumen usnulih htewa, Davno pro{lo vreme ~eka me u ~ami
jaro{}u `udwe mrvi{ ti{inu I blista k'o suza nevinoga roba,
u mojoj tami i mome vinu, Samo katkad nazrem iskricu u tami
ne`alno skriva{ staze spasewa? I osetim miris prohujalog doba.
Prosta ti du{a grehove mno`i
Na svakoj se stvari pau~ine splelo,
ose}am nemir svuda po ko`i
Pra{ina po tihoj, oronuloj sobi,
slomqena strepim nadomak vira. Gde smo jednom, dragi, uzdahnuli vrelo
Varqiva reka predajom te~e, I pri~ali, sre}ni, o budu}oj dobi.
u modroj ~a{i umire ve~e
posledwe misli gitara svira. A sad ni~eg nema, sve je utihnulo,
Moje slutwe sve su mra~nije i te`e,
Osmeha bludnog otapa pena Rasplinu se vreme {to je nekad bilo,
kamene suze ozeblog srca, Samo jedna suza za wega me ve`e.
izgubqen ponos pod wima grca
i bri{e obris moga imena. Ivana Petkovi}
Bezdani pogled, hajdu~ki drug,
`estinom qubi! Vrte{ka kre}e!
Stresam sa sebe pahuqe sre}e,
bezna|em pla}am jo{ jedan krug!
Aleksandra Peji}
PESNIK IZ INATA
Kao kosa bez pramena,
JEZIKRVQE Kao ruka bez ramena,
Kao wiva bez semena
Tarom kamewe, Pivom drvqe, -Ja sam vatra bez kremena!
Drinom, Neretvom, Savom - glave,
kroz ovo usko jezikrvqe Kao leptir u oxaku,
dosad se barem tri Morave Kao muva u stomaku,
Kao voda u bardaku
krvi razbratske razgrana{e -Ja sam pliva~ u muqaku!
prema tri slivqa ka tri mora,
a sve iz jednog vrela, na{eg - Kao kristal u marketu,
istog `ubora i romora, Kao poklon u paketu,
iz mrzoslovqa jezikrvnih Kao dobo{ u ruletu
(u vlasti drugih), iz jaruge -Ja sam sluga ovom svetu.
Ju`nih Slovena vje~no kivnih
Kao majstor bez alata,
makar na jednog od tri tvorca Kao {uster bez zanata,
prema kojima jedni druge Kao vladar bez senata
i pi{u nebom krvqu koca. -Ja sam pesnik iz inata!
Zoran Kosti} Miloje Veqovi}
Broj 1 POETA 21

22. Ponosno predstavqamo POETU
TAJNA MO] @ENE
Sino} mi je rosa devi~anski ~ista Na livadi
Pevala na dlanu odu tvojoj kosi, od mojih o~iju
[to niz gole grudi mese~inom blista, u pono}
A mene u zanos k'o pijanca nosi. skinula se gola,
ra{~e{qala kosu
No}as mi je vetar, povetarac tihi, posutu zvezdama
[aputao tajne mirise tvog tela, i pojahala
Dok luduje dodir k'o pesma pastirki - crnog kowa!
Buja{ u naru~ju sva ~edna i vrela.
Na crnom vrancu
Pred zoru su sasvim utihnule pesme; dojahala je gola
Sunce nas je drsko na{lo ispijene, do vodenice
Ali tajnu nikom ispri~ati ne sme, re{ena
Jer strasti su ja~e kad su sakrivene. da proveri
za{to se |avo
An|elko Zabla}anski u pono}
pretvara
u kamen vodeni~ki!
ZAPIS
Pustila je
Ima jedna zemqa oznojenog vranca
Na raskr{}u Balkana da se napije
U kojoj sam ro|en u pono}
Izme|u vu~jih zuba sa potoka
ispod wenog pazuha.
U crnom pohodu
Mnogi su u woj tra`ili Uznemireni |avo,
Krvavo svoje sunce koji se prethodno
Nalazili smrt u vodeni~ki kamen pretvorio,
od wene lepote
Na Svetom drvetu u pono}
Sveti ZAPIS: sasvim se qudski
Krst, srce i ma~ - raskamenio!
Tragovi ^arnojevi}a
Petar Milatovi} Ostro{ki
Vrhom vezan za nebo
Korenom za dno
Petsto godina
Starostavni hrast
Oti{ao bi on
Ali je uzemqen
U duhovni prostor
Srpskog naroda
NI[TA NIJE PRE]UTANO
Kad se jednom preseli
U crnu kwigu ve~nosti Ni{ta nije pre}utano.
Za wim }e ostati Sve je ve} re~eno
VERA, QUBAV I MO] i izgubqeno.
+ Dragan @igi} Novica Tadi}
22 POETA Broj 1

23. Ponosno predstavqamo POETU
MOLITVA LAZARU OPTIMIZAM
Pro{lost tvoja, zemqo pradedova, Prebijen pas i ja
vodiqa je na{a kao sunca zraci. Bez `ivota
Zemqo plemenita, mu~eni~ka, slavna, U ti{ini
iz tvojih grobova gledaju junaci. Aveti
Vuku nas
Gledaju, prokliwu}i mole, Mehani~ki mi~emo kosti
da tragove zveri mi nesmemo skriti! Kosture pihtije skrivaju
Sti}i }e nas usud, kletva od davnina, Degeni su na{i geni
il' budimo slo`ni, il' nas ne}e biti! Mozak u pau~ini
Podsmeh smo sebi
Manastirska zvona u pepelu zvone, Kao kamen
jo{ ih ~ujem, u srcu mi je~e. Te{ko je nositi tela
A zgari{ta sveta, rawena i bolna, Izme|u sve`ih brazdi
dozivaju, pla~u, suzom koja pe~e. Prepuni ~emera
Biti kao pero laki
Krvave su reke {to Kosovom hu~e.
Pas i ja prebijeni
One nose glase Kosovskih junaka.
Mimo svetla u tami
Mi smo deca onih, koje sada mu~e,
U daqini svetlost
prevr}u}i kosti, slavnih nam predaka. Se}amo se suncokreta
Sveta glavo Lazareva, osvetli nam pute! Koji ka suncu gledaju
Poka`i nam kuda treba po}i, Seme wegovo u sebi ose}amo
i naredi zverima da }ute. Obliva nas toplota
Podari nam snage mudrosti i mo}i! @ivot u nas se uliva
Svetlost sunca obasjava nas
Da ponosni podignemo glavu, Mi smo samo suncokreta dva!
pred hordama bezumnih, sa ma~em u ruci.
Neka tvoja svetlost, tvoja mo} i slava, Zoran Mati} Mazos
putokaz nam budu, u bolu i muci.
Pomozi, da sa~uvamo slavu predaka
i na svome pragu, do~ekamo sutra.
Da zbog na{e dece, na{ih potomaka.
Osvi}u nam ovde nova, lep{a jutra! K'O OD HARFE POKIDANA STRUNA
Radmila ukeli} Voqela sam proqe}a i qeta,
voqela sam jeseni i zime
i sve vrijeme provedeno s tobom -
SAMOHRANA voqela te sve ove godine.
Sobom hranim se. Za{to si se tako promijenio,
Budem gladna, {to ti du{a sad otrova puna -
Budem sita. {to je na{a qubav sad postala
k'o od harfe pokidana struna?
De{ifrujem rukopis sna -
Ni~ije stado. Sada `alim prohujalo vrijeme
{to sam s tobom uzalud tro{ila -
Na mom ga izvoru pojim. shvatila sam, ~ini mi se kasno,
Na sopstvenom jeziku jer sam tebe ludo zavoqela.
Koqem.
Stojanka SEKA Zaki}
Radmila Lazi}
Broj 1 POETA 23

24. Ponosno predstavqamo POETU
NI ZIME NIJESU BABINA LETA
[TO SU NEKAD BILE
Ah, {to su nekad zime
Stojserski bluz znale da traju-
Te zime, dosadne, zimurine...
Ma kakve zime; ovo su qeta
spram onog ~uda i zimotvorine! S novembrom po~nu, zaja{u
Trebala nam je ~itava ~eta I s grba~e si|u tek u maju-
da prti ili da gaca torine. Ko ma~ak s tople furune!
Sne`ina, ko iz topa, dune;
To zimu{tine bijahu, qudi!
Perinom selo opa{e;
I da vam pri~am, ko bi mi vjerova?!
svuno} od silne ci~e i studi Nakiti prag i vrata.
rafalno pucala stabla cerova. Zapada doksat, pojata;
Skriju se me|e i puti;
Za`dije sjever s Gradine ro{ave Sova se u dubu u}uti.
sve iznad neba svrdlicu di`e
zbog wega danas bure i ko{ave Zime su bile stahota:
pate od kompleksa vrednosti ni`e. ^ovek se u traqe umota;
Od studeni stoka skapava,
Ta studen zbratimi ma~ku i kera
ne da otkida, re`e ko blawom Pobeli i belo u o~ima...
smrznutu `ivu iz toplomjera Na kosi zaledi grivina;
vadili pa se klikerali sa wom. Poludi dvonoga `ivina.
Zime su bile nevoqe-
Ledenice se uz oxak dime Sneg gust ko powava,
svega ga zakite, nalik cvije}u
A mora{ iza}i napoqe.
kad `ena stisne muzari vime
u kravqa~u mle~ne kockice slije}u. Al ove dana{we zime:
Tople i mlake ko bare-
Kad nam se snijeg ko pelcer primi O, kako nas lako prevare!
povr{i kleke, jele i omore,
zbog na{ih zima ~ak su Eskimi Zime, {ta zime - babina leta,
hroni~no patili od qubomore. Umesto u maju,
Breskva o Bo`i}u cveta.
Nemo'{ da na|e{ kotar i podine
od silnih smetova i kijameta Milorad J. Niki}
Deda-mraz kasnio po pola godine
{lajfale mu ligure usred nameta. XUKELA
* Poklopac na stolu, ~a{e polomqene,
i poneki pacov ubrzano be`i
Ovo ti zima?! kazuj ku~ko gde si zaturila mene
-Ma, jes vraga! xukela u meni po~iwe da re`i...
Ni vi|elo zime, ajde, ne drami!
daj odglumi jednu ulogicu `ene
Onda smo masovno pi{ali s praga tek da vidim zna{ li {ta smo nekad bili
a ono drugo? pa kad ovo staklo ka venama krene
- ne znamo sami... xukela u meni po~iwe da cvili...
Milko Grbovi} Nenad @ivkovi}
24 POETA Broj 1

25. Ponosno predstavqamo POETU
CRNA PTICA NE TRA@I ME VI[E
Sebi U MIRISU JORGOVANA
Leti Crna Ptico, leti br`e, br`e... Bila sam mladost
ko~ija{ dr`i uzde, kow ve} r`e, koja je jedva ~ekala
tu`na povorka na posledwi put kre}e, da se razbokori
leti br`e, leti - dogorevaju sve}e u lepoti `ivqewa.
Crna Ptico U{etao si mi u `ivot
Odluka je tvoja: ili raj ili pakao, kao {eta~ mojim stopama.
ni za jedno nisam molio i plakao. Ni slutila nisam
U raku sunce je u{lo, magla se digla, da }u postati Amorov rawenik.
opelo se du`i a Ti jo{ nisi stigla Tvoje re~i mi odzvawaju
Crna Ptico kao dobovawe potkovanih kowa
Du{a se otrgla telu, ~eka kraj rake, u galopu po kaldrmi.
klepet tvojih krila presuda }e biti... Skupila sam ih u nedra
napravi{e qudi i prve korake i pretvorila u jecaj.
Crna Ptico Slile su se suze
te{ke... neki po~e{e i suze liti... ko zna od kada spregnute u o~ima.
Doleti Crna Ptico, ~ekam Te dugo, Izme{ane s ki{om
ispuni mi tu `equ, ne tra`im drugo odnele su poruke boli i tuge.
Crna Ptico Sada,
kada sam pokidala sve ulare
Dule R. Paunovi} kojima si me vezao,
{}u}urena u zagrqaju drugog
du{a mi se probija
kroz senke visokog drve}a
lako kao pero
i osmeh mi licem titra.
Ne tra`i me vi{e
BESKRAJ u mirisu jorgovana.
Svaki susret sa tobom je let, Sawa Petrovi}
svaka tvoja re~ je uzdignu}e,
ja na mawe-vi{e ne pristajem,
na sve sitne prilike mogu}e. ZAVET
Ova qubav bri{e horoskope, Klepalo nas staro zove,
ova qubav, vanvremenski biva, manastirsko da se ore
svaki zakon budalastim ~ini, Nara{taji nek se mno`e
gazi tvrdwe, utvr|ena {tiva. pravoslavan jo{ to mo`e
Ti si kosmos i nepregled ~ari, Pored lipa da se poje
ti si beskraj i izvor lepote, zavetom da majke doje
u tvom oku ogleda se sunce, Srpstvo ja~aj, tawi bore
zlo utrne od tvoje dobrote. i raspeto jo{ si moje
Ti postoji{ tako sa lako}om, Srbin ~asno da se prene
i sa }utwom pravi{ poeziju, bitke mira jo{ da bije,
a, ja gledam divotu i qubim, izvor-vodu da pronese
svaku tvoju `equ, fantaziju. zalivaju}' tradicije
Jasmina [iki} Darko Habazin Daks
Broj 1 POETA 25

26. Ponosno predstavqamo POETU
SRPSKO NEVERSTVO I NESTADE GA
Na minskom poqu I nestade ga
drhti konac `ivota u titraju sun~eve niti
tuku se bra}a. u drhtaju klonulih trava
Cvet bo`ur, krv U obrisima
gorile nasred ku}e laka koraka
stadoh pokusnut. skrivaju}i se neve{to
Odmota se nevidqivo klupko
Skakavac leti po`utela fotografija
u beskraj svetlosti zrak ~oveka koga ne be{e
metak zaluta. ni ova ku}a
Pusto{ ku}e ni avlija
na zgari{tu pepeo i dim ni proklete wive
raweni junak. prezrelo vo}e
ispucala zemqa
Pla~ sivog neba Laka koraka
podzemqi jecaj majki neve{to
caruje senka. svega `eqan
Krpene ~arape oronuli ratnik
ratuju}i
~ekaju bose goste
olujni po`ar qut. tu|e bitke
Pobednik i jedina `rtva
Krute zore pla{t sopstvenog rata.
pritegnut ~ove~ji krik
odjek sudbine. Svetlana Stankovi} Avakumovi}
Kraj molitvenika
sve{tenik predano sam
krstom se krsti.
KAD RE^ ZABOLI
Bogorodica
suze lije, sluti U nesanici tra`im opravdawe
neverica vlada za olako izgovorenu re~.
{to Srbija }uti. Jesam li izneverila vreme
na dlanu darivano?
Grozdana Crepajac
Brojim beskrajne otkucaje sat.
KADA JE MAJ Urezuju se u mozak ko krici.
Veliki svijet
Sa ove strane Meseca
Vrata mi otvorio,
Daqine miris moje kajawe gubi smisao.
Pru`io .
Drhtavom suzom,
Dosta sam pro{la
ispod leve obrve;
Nigdje zavi~aja ,
tra`im razumevawe.
Dosta vidjela,
Nigde raja.
Krila {irim Ho}u da verujem.
Kada je maj, Nebeski {eta~
razume}e moju
Za mirisom cvijeta
olako izgovorenu re~.
U zavi~aj.
Stanka Amon Rai~kovi} Svetlana Biorac-Mati}
26 POETA Broj 1

27. Ponosno predstavqamo POETU
SREMAC OPSTANAK
Venama mojim ne te~e S pesmom idem sa boji{ta,
ni krv ni rujno vino Danica me zvezda vodi,
kroz vene sremca pobro celim putem sve zgari{ta,
SREM luta zapamti dobro. mi smo sre}ni u slobodi.
Srce u grudima nemam Svud okolo miris dima,
igra~ku glupu skupu razorena zemqa cela,
na wenom mestu drema Bogu hvala, jo{ nas ima,
FRU[KA lepotica srema ra|amo se iz pepela.
Ni du{u nemam pobro Osvanula nova zora,
nemam i {ta }e mi to bratski slo`no - bi}e boqe,
imam {to drugi nema na{ je hleb sa deset kora,
rodnu BE[KU biser srema p{eni~no se zlati poqe.
Ru{ili nas vekovima,
Znam misli{ zagula da sam
razne vojske, religije,
neka misli pobro
nek je znano uvek svima,
a ja sam SREMA dete
vi SREMCI to razumete za slobodu boj se bije.
Sto puta smo ra|ali se,
Zlatomir Borovnica stalno ni~u} iz pepela,
vi razumu mogli niste,
da zgari{ta budu vrela.
K'o prijateq mo`e{ do}i,
vrata su ti otvorena,
k'o neprijateq ne}e{ mo}i,
PJESNIK I MORE na vreme ti opomena.
Besmrtnoj sjeni [arla Bodlera Krvqu zemqa natopqena,
uvek pamti, to drzni~e,
Sklopqenih sam o~iju u olujnoj no}i iz krvavog tog semena,
Udisao pjenu pobje{welog mora, duh slobode ve~no ni~e.
Skriven ispod starog iskrivqenog bora
Snio budan zoru koja ne}e do}i. Bo{ko Topi}
Htio sam da dodirnem tminu i pu~inu, DOBA NOVOG GOVORA
Da izbavim svijet s tri slomqena prsta,
Da zavapim kao Spasiteq sa Krsta: Slu{aj, stari
Podaj O~e kon~inu svom jedinom sinu. Pojma nemam za{to
Na bodqikavoj `ici oko tvoga vrta
A onda me hladna zapqusnula voda Nikad nema ptica
Gor~inom koralnog stijewa i joda, Iako si se borio
I ~udna me groznica {to pjesnike trese I ne znam za{to
Vrapci ne jedu tvoje zrnevqe
Krilima xinovskog galeba uznese, I za{to uop{te ne}e da ti pri|u
Da se mraku smijem sa obla~nog svoda Jer, zna{,
Gdje ta{tina puzi, a vrlina hoda. Vrapci pri~aju skokovima
Neven Milakovi} Likota Veselin Gatalo
Broj 1 POETA 27

28. Ponosno predstavqamo POETU
POGLEDAJ BRATE ZA KOJU SRBIJU
Pogledaj brate nebo ka jugu Uz koju Srbiju da pristanem:
Tamo gde bo`ur cveta iz rana Da li uz onu koja se ne brani dok je
Gde zavetni sjaj oblakom di{e komadaju?
I rujom vida golemu tugu Koja `muri i }uti dok je pqa~kaju i
Pogledaj zbog sna budu}ih dana pale?
Za qubav nade sunca i ki{e Koju drugi po svojim ar{inima kroje?
U ime Nemawe i Du{ana Kojoj ini ka`u {ta da seje i `awe?
Neka zastruji re~ neprestana [ta od koga da kupuje, kome da prodaje?
Kroz pozdrav rodu, kumu i drugu Ili onu koja ne zaboravqa svoje pretke,
svoje junake i svoje mu~enike?
Do godine, kod Gazimestana Da li uz onu koja hrani, odeva i obuva,
koja slavi svoju krsnu slavu i gladuje?
Pogledaj brate nebo ka jugu Ili uz onu koja ka`e da treba
Gde zavetni sjaj oblakom di{e
{to pre zaboraviti Kosovo?
Oslu{ni zvon sa spaqenog hrama
Ako verujem wima onda se nije
Tamo gde svetlost Srbije sija
ni dogodio "Milosrdni an|eo"!
Na Kosovu, u srcu du{e na{e
Nije bilo ni Varvarina, ni Grdelice,
Svet je sru{en bez imalo srama
novosadski mostovi su pali sami od sebe,
Plodno poqe po{a{}u klija Milica Raki} nije ni postojala!
Nek je prosto sili kojom pla{e
A {ta da pamtimo ako zaboravimo
Al' dogore}e ta sve}a vu~ija Kosovo?
Uz ova slova odabrana
Zar samo dobitnike Oskara!?
Kada se za~uje sa svih strana
Obra~un kod OK korala!?
Do godine kod Gazimestana Zar drogu, sidu, pti~ije i sviwske
gripove!?
Oslu{ni zvon sa spaqenog hrama Vijetname, kamboxe, avganistane?
Na Kosovu je srce du{e na{e O, Srbijo moja podeqena, uz koga }u?
Neka pro|e i stotinu leta
Svanu}e dan da izbri{e tugu Hranimir-Hrane Milojkovi}
Kad radosnice niz lice kanu
Tamo gde bo`ur iz rana cveta
O`ive}e pesma nestalu dugu
Srpske zore opet }e da granu
Pogledaj brate nebo ka jugu
Pod molitvom je zemqa razapeta
Sa verom u mo} pravednog sveta GEN
Sa~uvaj re~i da ne nestanu
Pa nek pro|e i stotinu leta Na trome|i spozna samoga sebe,
ono prqavo u reprodukciji semena,
Do godine na Gazimestanu i ono ~isto u svom za~etku,
~ovek sede vlasi.
Qubomir Vujovi} Prekr{tenih nogu i ruku,
daleko od drugih, ~u~ao je,
PEVAC pokraj {poreta.
U sobi be{e hladwikavo.
Stavqam glavu na cepalo
Grejao se.
Vidim pu{i se iz lonca Wegovi preci i budu}a pokolewa
Ne hajem za tanak vrat i sekiru
imaju ne{to zajedni~ko - gen.
Gadi mi se ruka koja ~orbu sprema.
Milan @ivanovi} Danijela Gli{i}
28 POETA Broj 1

29. Ponosno predstavqamo POETU
BO@ANSKA KOPRENA VA[ARSKA NO]
Kraj an|ela bela Zve~i no} pod pijanom {atrom
Kosovo spava Miris ro{tiqa i pe~ewa
odoru mu splela miri se sa smradom rakije i mokra}e
nebesa plava. Prodat brav se niz brkove cedi
Zgu`van novac me|u gole grudi
Jutrom ga bude
zvona monaha Igraju znojavi mi{i}i za ono {to vole
milo{}u ga nude Uzdrhtalo meso bez stida se nudi
du{e siromaha. Iskusan pogled jedre bludnice
odmerava kome da peva
No}u ga zvezde kome u krilu da gudi
u zlatno boje
po wemu jezde I zaborave se i `ena i majka
i misli moje. i zaborave se i sin i k}i
Pa ona je u zagrqaju samo ve~eras
Krilima od svile a brava je lako odgajiti
miluju ga ptice
al' ve{to su skrile Peva za wom, sve pesme pijan zna
uplakano lice... @uqnom {akom sti{}e joj butine
[apu}e joj kroz crno pramewe
Uveli se bo`uri - Vide}e{ no}as kako seqak ore.
pridru`uju pla~u
rasuti kosturi Klikti ona, drugom namiguje
iz raka iska~u. Bedrom taknu zajapurenog de~ki}a
Da i wega nadom obraduje
Kraj |avola crna nagiwe mu grudi pred o~i iskola~ene.
sad Kosovo strada
k'o prepla{ena srna I vrti se {atra oko mnogo osi
wegova je nada. i vrti se no} oko mnoge o~i
A mona{ka se zvona Ringi{pil takav nigde ne postoji
Zavr{i pod stolom na razbijenoj ~a{i.
u daqini ~uju
ve~nosti su sklona
Kurva vila {to je me| stolovima bila
jer u Boga veruju.
~eka gazdu da prebroji novce.
Lice zemqe od iskona, Ma{ta}e ste`u}i mu maqava ramena
naj~vr{}ih korena da wenom utrobom drugi udovi plove.
od zla ~uva ikona- Tek zajedni~ki krik (ne)zadovoqstva
bo`anska koprena. na novi va{ar }e da ih pozove.
Ana Stjeqa Milan @ivanovi}
Posetite na{u internet prodavnicu kwiga.
http://www.poetabg.com/prodavnica/plaincart/
Broj 1 POETA 29

30. Ponosno predstavqamo POETU
BEGUNCI RIBARI
Mese~arim Bili smo samo ribari trenutka
izme|u jave i sna dok je ki{a nalivala ulice u no}i
zagledana u tebe Bacio si mre`u pletenu `udwom
do beskraja na stopala mojoj dugoj samo}i,
U~ini mi se koja me letima nadrasla
ponekad vidim poput o{trih trski
ruke spasewa i s kojom sa potpuno srasla
ispru`ene ne `ele}i ni{ta vi{e.
Pro{vrqam Bacio si mre`u pokretom lakim
magleno kao kad sam te prvi put srela
kraj wih samo i u tu mre`u po`ude tvoje
sa o~ima be`e}i od sebe ja sam se splela.
punim vidika Bili smo samo ribari trenutka
ostavqaju}i broje}i kapi sa zvezdanog stakla
iskri~avu nadu Sna`ene ti ruke na mome vratu
koja to i nije pre}utkivana qubav varatom je takla.
ruke su tu|e I sa tom ki{om be`e}i od sebe
a ne tvoje a da to sigurno nisi hteo
A ti u mre`u qubavi, bo`anski ~iste
beskrajno daleko ti si se, ti si tog ~asa spleo.
~ak i od samog sebe
Jasmina Jankovi}
Qiqana Milosavqevi}
MAJKO
Ako je tvoj `ivot bio lagano umirawe,
u tom ritmu bio je moj brzo `ivqewe. VE^NI @IVOT
Isto je; Mojoj voqenoj supruzi
vidim dan, vidim veliki dan, Koja je bila
vidim slavan dan, Moja snaga
moja majko. Qubav mog `ivota
Ako ne{to moju du{u razara, Kako }u daqe bez we
a unela sam puno optimizma, Lele~e ~ovek
veruj mi, majko. Nepoznat
U ~ituqi
Ti izuzetna. Pod fotografijom
U tvom je oku moja sre}a, Pokojnice
zbog tebe sam ja Koju upoznajemo
postojana i pozitivna. Bog te,
Dolazi i odlazi zlo. Moje li radosti!
Opet smo se na{li i terali, Pa ja nikada ne}u umreti
i tako u krug. Nema mu`a
Tuga pravi usne neme. Nema leleka
Zar nemam pravo glasno da volim? Nema slike
Napisa}u veliku pesmu. Ni ~ituqe
Tatjana Debeqa~ki Gordana Vlaji}
30 POETA Broj 1

31. Ponosno predstavqamo POETU
ZAUMNA PESMA QUBAV NEMA
O, Kapernaume Velika je, Bez slobode nema svetog mira
Kapernaume visoka bez izvora nema izvori{ta
Evo tebi i tajanstvena, ne postoje reke bez uvira
@ene zaumne! niti ima ku}a bez ku}i{ta.
Iza huma u ~ar re~i odevena,
Iza `buna qubav moja.
zri wena lepota Uzdignuta, U nesre}i radosti ne biva
zaumna. ~ista i ne`na ni radosti gde se sre}a gu{i
Kao zreli nar na krilima nema sre}e gde tuga prebiva
Otvara se u woj plavih snova nit istine dok se la`ju ru{i.
Nagove{taj praro|ewu
Budu}eg sna. Sunca ravna, Nema svetla bez o~iweg vida
Iza huma qubav moja. niti ima bez nepravde gneva
Iza `buna Umilna i ve~na, kad se granit na silu otkida
Treperi joj stih tad iz wega samo vatra seva.
Haqina crna. moj ogla{ava,
O, Kapernaume Qubomir Teofanov
svakog jutra
Kapernaume
Prepoznaje{ li joj sve ja~a se ra|a,
Namere. qubav moja.
Vidi{ li joj Velika je, visoka
^ednost i tajanstvena,
I ~istotu u sjaj tajne
I za Umom odevena,
Dete qubav moja.
[to joj ide
Na Golgotu. Zorka Stojanovi}
Natalija Jakovqevi} PUT
LA@NI PROROCI
Pogled.
do{li su s ^etvrtog kopna Ogledalo istine,
NITI PAU^INE SNA da mi korewe po~upaju, ^ak i one male skrivene
Moja se qubav zaplela da bi me svaki vetar U kraji~ku oka.
u niti pau~ine sna mogao nositi Ruke.
i ne znam da li sam i da se bespomo}an Bele, ne`ne, poput jutarwe
bila tamo gde sam za wih uhvatim izmaglice.
`elela da budem kao za stablo spasa. Jake, okorele od te{kog
ili sam samo odsawala rada,
susret taj ozvezdan Do{li su da me osirite, Sabiraju.
i preklapawe svetova razbrate, Korak .
i zagrqaj spokojan obezdete, Smeo, ispod kog pr{ti
svetlo{}u obasjan. da me razvere sumwa.
Moja se du{a zaplela i odnarode. Krotak, stidqiv, kao senka
u niti pau~ine sna nastaje.
i ne znam da li sam
samo odsawala Jo{ su smislili, Oba tra`e isto.
potpuno davawe sebe paklewaci, Re~.
i tragove izgubqene da sam im veliki du`nik Izre~ena misao, istina .
po tu|im prostorima i da im za milosr|e Bogatstvo sabranog,
nepreglednim. do kraja `ivota pla}am. Na{ put u ve~nost.
Zorica A}imovi} Borivoje Sekuli} Aleksandar T. Arsi}
Broj 1 POETA 31

32. Ponosno predstavqamo POETU
ZAQUBQENI @ABAC PRESVETOM PATRIJARHU PAVLU
Prizva ga Bog izme|u dve slave
Ispod stare {tale u Bo{kovoj bari, da velikom Bogu bli`e bude
`abac vodi qubav za rodom ne mari. re~i wegove da ostave
pravila `ivota za sve sveta qude.
Povremeno kreke}e ne`no `abu mazi, Sva je Vaseqena za tren stala
u qubavnom zanosu on se slabo pazi. dok tiho telo prilazi Bogu
Gledala je roda wihovu seansu, manastirska zvona okovala
i ~ekala `abca da joj pru`i {ansu. bla`eni zvuk miliona nogu.
Zra~i bo`anski, Patrijarha lice
Dovoqan bi bio samo jedan tren, usnulo snom bo`je pravednosti
dugonogoj rodi da postanu plen. a On }e iz porte Manastira Rakovice
Al' je mladi `abac izu~io {kolu, Bogu prenositi ovozemaqske novosti.
Smirenost je majka svih vrlina
ostavi}e rodu gladnu i u bolu. Re~i su svetog patrijarha
Trajao je dugo taj qubavni `ar, propoveda}e svetac to i sa visina
sko~i{e u baru kao sre}an par. kad se ponekad ostane bez daha.
Savladajmo gordost da bi tekla snaga
Zavr{i se tako idila u bari, o~inske su re~i Pavla Patrijarha
i sutra }e roda veseqe da kvari. da An|ela ne pretvorimo u vraga
Pouku je `abac ve} jednom izvuk'o, uvek sa oprezom molitvenog straha.
da je samo ja~i on bi rodu tuk'o. Qubav me|u qude da bude pravilo
briga najqudskija bogovetna
Sutra je veseqe jer se `abac `eni, qubav je potreba i kad se ra|alo
vama lepa pesma aplauzi meni. i kad se slavilo
bez la`ne qubavi da je razgovetna.
Smirewe je preduslov prave qubavi
Nikola Jevti} Frula{ a smirenost po~etak dobrote
razgovetna qubav po~iva u slavi
samo prave qubavi znaju da oproste.
LALA Potrebna je mudrost za surovo vreme
{ta o sebi misli{ to nije neva`no
Kakva budala, qubavqu se podnese svako qudsko breme
samo {to se mudrost ne dosti`e la`no.
Jadna i sme{na.
Ve~ito gre{na! Budimo qudi, presveti re~e
Pred Bogom, qudima i sobom. nismo birali ro|ewa ~as
Nadah se qubavi sa tobom . Bog je, dodelio `ivot koji te~e
zato se molitvom traga za spas.
Znala sam da me ne mo`e{ voleti , Bezazlenost da bude mera
Al' ne mogoh ti odoleti . temeq svakog duhovnog stuba
Do jutros sam pevala o sre}i . zato bezazlenim sve grehe oproste
kao let nebeski bezazlenog goluba.
Sada suze nad nama ronim . Svaki `ivot zemaqski nosi neko breme
Zbogom lalo . po ro|ewu svaka du{a se zapla~e
@ao mi je sudbine tvoje. za ro|ewe Bog odredi vreme
izvor `ivota, molitve ozna~e.
Pamti}e te srce moje. Ne tro{ite snage za ni{tavne stvari
Zbogom i hvala lalo mala! samo smirenost i qubav bo`ju tajnu krije
zato su zemaqski svedoci oltari
Borislava Dvoranac ni{tavilo uni{tava ono najglavnije.
U}i u bla`enstvo Carstva Nebeskoga
smisao je i ciq na{ega `ivota
BOJAZAN to je zavet sveti svevi{wega Boga
zato u molitve pravila su prosta.
Zato {to je ro|en, ~ovek nije kriv
Bojim se i strepim gre{nik je mrtav u o~ima Boga
Da stanem sa nekim kada umre za Hrista, mrtav ~ovek je `iv
misao domisli re~e Sveti, stoga.
Do{lo tako vreme
Usta da zaneme U Carstvo Nebesko bez imalo straha
Ako misli{ naglas devetnaestog novembra koleno mi kleca
Bog je do~ekao Pavla Patrijarha
Skon~a{ kao besan pas. hodaju}eg do ju~e i `ivoga Sveca.
Milo{ Elek Haxi Milenko ^urovi} - Ki~avski
32 POETA Broj 1

33. Ponosno predstavqamo POETU
JEZERO GAZIVODA KADA BIH
profesoru Kosti Gaqaku Kad bih te smela ukrasti,
(Dolinom Ibra kroz vekove)
na jedan sat ili dan,
u tvoju postequ upasti
Da divnog jezera, Bo`e!
i utonuti sa tobom u san.
^etrdeset ku}a na dnu samuje.
^etrdeset ko{nica po wemu pluta. Kad bih te smela oteti,
u ve~erwe kasne sate,
,,Nigde belog brava, udahnula bih ti se}awa
nigde `ive du{e.,, da te meni opet vrate.
Samo ~etrdeset mladenaca Kad bih smela zarobiti
povrh jezera luta. tvoje misli i sne,
tvoj pogled bi tra`io
Pod svaki oreol u svakoj samo mene.
skrio se p~eliwi roj.
Kad bih te glasom za~arala,
Gordana Simeunovi} pevaju}i svoje rime,
na usnama bi ti bilo
POSLEDWI PUT samo moje ime.
Posledwi put se gledamo u o~i Kad bih ti prosula
i pogledima {apu}emo nemo, poqupce svoje vrele,
tu smo se sreli jedne ki{ne no}i po~ele bi i tvoje usne
tu }emo no}as da se rastanemo. moje usne da `ele.
@elim ti re}i dok }utimo dugo Kad bih ti telom pro{etala
to da zauvek ostaje{ mi draga, prstima svojim vrelim,
pa ~ak i onda kad jedno od drugog dozvolio bi da radim
nekuda daleko odemo bez traga. sve {to ma{tam i `elim.
O, nemoj sebe nikada da krivi{ Kad bih na tebi ostavila
{to si u qubav verovala pravu,
mirisa svoga trag,
nastavi daqe svoj `ivot da `ivi{ shvatio bi koliko te `elim,
a na{e dane predaj zaboravu. koliko si mi drag.
Za tvoje no}i besane i duge
za sve je kriva ova glava luda, Kada sve ove re~i
iskrenu qubav sa~uvaj za druge ne bi bile samo san,
za mene qubav davno je zabluda. mo`da bi i meni svanuo
neki novi, lep{i dan.
A nekad sam kao leptir beli
i ja te iste tvoje snove snio, Mo`da bi se vratio
qubavi imao za ovaj svet celi da ti svu svoju qubav dam,
a on je protiv te qubavi bio. da bude{ voqen i ma`en,
a ne od `ivota umoran.
Jednom me crnom za~arala kosom
naivno, srce svoje sam joj dao, Marijana Mladenovi}
iz mog je jutra nestala sa rosom
a ja bez srca zauvek ostao.
Stamenkovi} Marko
Broj 1 POETA 33

34. Ponosno predstavqamo POETU
NEGDE NA NEBU SRBIJA SPAVA @URIM
Negde na nebu Srbija spava ostaje tama,
Umorna, mala i jedva `iva. beskraj se}awa,
Na nebu ima deli} beskraja plava zatvaram vrata.
Svakome du`na, i svakom kriva. Put, u svitawu
nada...
Negde na nebu Srbija `ivi Sigurna `urim,
Sigurno, jer ovde joj `ivota nema. bez pitawa,
@ivi gde `ive koji nisu krivi neumorna.
I svi koje zgazi sila pregolema.
Branka Zeng
Negde na nebu Srbija traje
Na zemqi opstanka na{la nije. SEDAM SRCA MAJKA IMA
A i tamo daje {to i ovde daje,
Ono malo krvi, ko stigne, da joj pije. Stara lampa dogorijeva
i po zidu {ara sjene,
Negde na nebu Srbija peva zabrinuto lice majke
Pa i tamo joj pesma o~i im bode. prelistava uspomene.
A deca joj, raspeta, lepa i bela
Pevaju sebi: "Ostajte ovde!" Kako li su, {ta li rade?
da li ne}e da ozebu,
Negde na nebu Srbija }uti ta maj~inska osje}awa
meku du{u, maze, grebu.
K'o {to je i ovde stisnula zube.
Ni tamo ne daju du{mani quti Sedam srca majka ima
Da makar jeknu kosovske trube. sedam no}i nespavani,
~ak i snove kada sniva
Negde na nebu Srbija ~eka u glavi joj mali{ani.
Da pro|e zemaqska muka suva.
Sa~ekaj, majko, k'o ~eka - do~eka, I u zoru dok se budi
Do}'emo tu gde Gospod nam te ~uva. obuzmu je bri`ne sjete,
,,dragi Bo`e,, pro{aputa
Vera Krmpot sa~uvaj mi moje dijete.
Stara lampa dogorela
jo{ na zidu stoji sjena,
a u meni sedam srca
na majku mi uspomena...
*** Milisav uri}
Polovina sam ~oveka
druga polovina si ti NE SAWAJ ME
pola me pojede dan
pola te izgrize no} Besno }u ukrasti
ostatak je ~ovek u nama O~i tvoje
ostatak smo mi u wemu Dok sawa{
zajedno smo Venera i Sunce Da sam tvoja
razdvojeni smo samo polovine U {umi borova
ja - vaga u strelcu U zori koje
ti - riba u ribi Nema...
Peko Lali~i} Sawa @. Nedeqkovi}
34 POETA Broj 1

35. Kwi`evna kritika
sre}u ne kod svih, ali kod ve}ine da, ako postoje
sigurna i objektivna merila, ne postoji moral, ne
KWI@EVNA KRITIKA postoji moralna ~vrstina, od koje zavisi puna
DANAS objektivnost u prosu|ivawu pojedinih savremenih
pisaca i dela; a ako pak, imate pred sobom ~esti-
tog ~oveka nije retkost da kriti~ki stav prati pot-
Stawe u srpskoj kwi`evnoj kritici i o wenim
puna stvarala~ka nemo}.
kriterijumima danas je takvo da izaziva mnoge
Prava slika stvarnog stawa danas je da ima veli-
polemike, one koje }e realno reflektovati pravo
ki broj kwi`evnih kriti~ara i jo{ vi{e nazovi-
stawe, ista}i postulate i dati prava usmerewa u
kvazi kriti~ara, koje se "kritikom" bave usput,
kwi`evno-kriti~kim daqim tokovima. Postavqa se
uzgredno, jer je tako najlak{e do}i do honorara,
pitawe {ta je sa kwi`evno-istorijskim vredno-
jer ih ono o ~emu pi{u i kako pi{u o kwigama ni
vawem uop{te kwi`evnog stvarala{tva svih rodo-
najmawe ne obavezuje, bez obzira {to ispod tolik-
va u srpskoj kwi`evnoj produkciji. Ta produkcija
ih malokrvnih i kriti~kih tekstova stoje i wihovi
je velika i to je jedan od razloga {to na{a
potpisi. U stvari, u oblasti kwi`evne kritike,
kwi`evna kriti~ka misao nije mogla kvalitetno da
pored tzv. prijateqske kritike, kritike zasnovane
prati tu ogromnu produkciju, koja je uslovila da se
na principu "ja tebi ti meni", a pored ove postoji
pojedinim `anrovima ne posveti ni najmawa
danas i kritika tzv. svojih "zabrana". Tako prozni
pa`wa. Razvoj kwi`evne kritike i nauke posle
pisci pi{u o proznim piscima, pesnici o pesnici-
Drugog svetskog rata u srpskoj kwi`evnosti dra-
ma - {to nije obavezno i uvek lo{e, pa se takav
mati~no stagnira. Kriti~ka misao kao da je
metod ~ak pro{iruje.
optere}ena balastom propusta koji je satiru. Ta
Kod nas postoje brojni ~asopisi i listovi, i to
satirawa ogledaju se u mimoila`ewu srpskih
ne samo u centru, nego i u unutra{wosti, sa svojim
velikih pisaca, jo{ neistra`enih i utvr|enih
kriti~kim i esejisti~kim rubrikama. Postoje i
kwi`evnih tokova kako u poeziji tako i u prozi,
kulturni dodaci u velikim na{im dnevnicima. I
zapostavqawe poetske fantastike, simbolizma i
dobro je {to to sve postoji. A ko sve pi{e
ezoterijske proze. Ovakvo stawe u kwi`evnoj krit-
kwi`evnu kritiku u wima, i kakva je to kritika! Ni
ici s pravom se mo`e nazvati "rasulo vrednosti".
te rubrike, ni kulturni dodaci, oni u ovom
Karakteristika sada{weg trenutka na{e kwi`evne
trenutku, sem nekih izuzetaka, nemaju za stalne
kritike je takvo da se ona smatra kao vode}i rod;
kriti~are nijedno ime od kwi`evnog i li~nog
da je, dakle, po svom kvalitetu iznad romana,
autoriteta. Osim retkih, skoro bih rekao slu~ajnih
pripovetke, drame, poezije. A prava je istina da
izuzetaka, takozvanom teku}om, dakle redovnom,
ona jo{ uvek po mnogo ~emu kaska za razvojem svih
stalnom kwi`evnom kritikom, koja bi trebala da
spomenutih rodova, jer ne uspeva, ni dovoqno pro-
prati sve kwi`evno-umetni~ke tokove u produkciji
dubqeno ni dovoqno objektivno, da prati savre-
uop{te, i da na taj na~in poma`e stvaraocima,
menu kwi`evnu produkciju. Kwi`evni kriti~ar od
posebno mladima i ~itala~koj publici, i u kulturn-
autoriteta mo`e da bude samo ~ovek koji, pored
im dodacima dnevnih listova, i u brojnim
sigurnih estetskih merila, poseduje jasan eti~ki
~asopisima, bave se skoro iskqu~ivo poletarci za
pogled na qude i `ivot, koji je, dakle, kao jedin-
prijateqe, ili oni kojima je ova kritika sasvim
ka, ~vrsta i nepopustqiva moralna li~nost.
usputan i slu~ajan posao. Do sada je jedino ~asopis
Mo`emo mi, iz dana{we perspektive, ne znam
"Kwi`evnost" bar poku{ao, na dostojan na~in,
koliko da zameramo Qubomiru Nedi}u za wegov
sebi obezbedi, iz broja u broj pra}ewe kwi`evne
konzervatizam u ukusu i kriterijumima kojima se
produkcije koji je tada vodio kriti~ar i istori~ar
slu`io u procewivawu nekih pisaca i wihovih
Predrag Proti}. Kad bi bar za ovim primerom
dela; mo`emo Skerli}u, isto tako, da zameramo za
po{li i drugi. Nedavno je dnevni list "Ve~erwe
neke wegove o~igledne oma{ke u izricawu krajwih
novosti" anga`ovao vrsnog kriti~ara Dragoquba
a preurawenih sudova. Jedno je nesumwivo: oni su
Dragana Stojadinovi}a, ina~e stalnog pratioca
obojica, u celini gledano, poseduju}i, kao pisci,
kwi`evnog stvaraoca i velikog pisca Dobrice
oba gore pomenuta uslova, kao kwi`evni
]osi}a. Dnevni list "Jedinstvo" iz Pri{tine koji
kriti~ari, imali veliki i ne sumwiv autoritet.
izlazi na srpskom imao je svog kriti~ara Danicu
Skerli} je korenito izmenio na{u kwi`evnu kri-
Andrejevi}.
tiku i istoriografiju, ~ime se ispoqio i kao
Haos koji danas caruje u savremenoj kwi`evnoj
reformator. On je razvitku srpske kwi`evnosti
kritici, a koji jo{ vi{e produbquje i razne
dao nov i progresivan smer.
nazovimo ih tako, klike i klanovi, koji pod fir-
Na{ posleratni poznati kwi`evni kriti~ar
mom kwi`evnosti i kwi`evnog delawa obavqaju
Petar Xaxi} sedamdeset i neke godine pro{log
sasvim druge poslove, ne}e se mo}i da prevazi|e
veka uo~io je da do rasula i raspada vrednosti u
ako na kwi`evnu scenu ne stupe li~nosti od imena
to vreme nije do{lo slu~ajno.
i autoriteta. Bez pravih li~nosti, kwi`evna kri-
Kod na{ih savremenih kwi`evnih kriti~ara, na
Broj 1 POETA 35

36. Kwi`evna kritika Haiku
tika }e nam i ubudu}e li~iti na neko nedono{~e.
Bi}e, kao i do sad, ili suvi{e li~na, ili, {to je
~e{}i slu~aj, dvoli~na, dakle amoralna. Jer, HAIKU
kwi`evnom kritikom kao specifi~nim kwi`evnim
stvarala{tvom mo`e uspe{no da se bavi, samo KAKO JE HAIKU UBIO
~ovek koji voli kwigu i pisce, samo onaj kome je SATIRI^ARA
interes kwi`evne nacionalne kulture iznad svih
pojedina~nih i li~nih interesa. A takvih je qudi Dok ga je gledao onako malog
za sada u na{oj sredini `alosno malo. Prepunog lepote, pejza`a, cvrkuta ptica
Zna~ajna prozna i poetska dela, koja su se pojav- I da ne nabrajam
ila kod nas u posledwih pedeset godina, govorim Onako si}u{nog u tri reda stiha
samo o ova dva kwi`evna roda, ne zaslu`uju ovakvu Sedamnaest slogova
kwi`evnu kritiku koju sada imamo. Ka`e se obi~no Tako minijaturnog
da nema velike kwi`evne kritike bez velikih A iz wega izvire lepota
kwi`evnih dela. Paradoks je, kod nas, u tome {to [to je najva`nije
u posledwe vreme kwi`evni stvaraoci, i u prozi i Dok ga slu{aju svi se sla`u
u poeziji, objavquju znatna dela, dok u kritici ni Nije ni protiv koga
pribli`nog pandama nema. Ne ka`em da nema Ne bavi se rupama sistema
op{teg poboq{awa stvari na ovom sektoru i da se Odi{e zarazom van svakog problema
ni{ta ne radi. Izneo sam samo jednu ocenu u glob- Afirmi{e lepotu preko lepote
alu, a koja je, po mom vi|ewu stvari, savr{eno Trenutaka doba svih godi{wih
ta~na. Istina je da su neki na{i kriti~ari posled- Ustvari
wih decenija, objavili odre|eni broj studija i On vi{e nije mogao ni da ga gleda
monografija i kwiga o raznim esteti~kim prob- A da se ne preda po{asti od pitawa raznih
lemima. I to je, kao polazni start, na putu koji bi Pomisli za sebe satiri~ar je muva
trebalo tek slediti. Za{to za posledwih pedeset Med ga ne zanima ko problem crnog kruva
godina jo{ nemamo jednu nau~no zasnovanu i I za{to svi nisu po{teno bogati
vaqanu istoriju kwi`evnosti, zar to ne govori I za{to haiku zbog tog retko pati
jasno o pravom stawu stvari u kwi`evnoj kritici Ako on ne zadire do problema dru{tva
i u kwi`evnoj istoriji. O antologijama i zbor- Wemu satiri~aru suprotnost je su{ta
nicima proze i poezije, a ima ih od 1945. godine Da on bije wega da li ima smisla
~itav niz na ovamo. U ime raznoraznih klanovskih I tako satiri~ar kog je muka stisla
interesa, i to pomo}u dru{tvenog novca, kako se Od raznih problema dru{tva i sistema
praktikovalo donedavno, je slika na{e kwi`evnos- Pa i li~nih wegovih glupih zavrzlama
ti koja se nudi i stranom i doma}em ~itaocu, i Dok o svemu razmi{qa srce mu se slama
vrednosti koje se tamo ~esto afirmi{u, ne samo da Da li je on muva naspram ovog stiha
je uglavnom la`na, nego je na granici prestupa. Ako Koji kao p~ela svaki cvet pritiska
se za lo{e i zlonamerno poslovawe u privredi Oseti se lo{e satiri~ar stari
ka`e da predstavqa privredni kriminal, ne vidim Haiku suprotnost qubav mu pokvari
razloga da se na isto takvo "poslovawe" u Prema aforizmu
kwi`evnosti ne ka`e da predstavqa kwi`evni @aoci satire
kriminal. Kako dve suprotnosti da se ovde smire
Osnov kritike je da razlikuje i utvr|uje ono {to Pa on uze pu{ku na crno bez glasa
je dobro i vredno od onoga {to je r|avo i slabo. U prole}e rano kada zemqa mami
Da se izvr{i selekcija bitnog od nebitnog i Haiku stihove kojih se on srami
dobrog od lo{eg, sa izvrsnim prosu|ivawem i Pu~e pu{ka cela wemu pored srca
ocewivawem. Za potpuni i pravi uspeh jedini su Na jednoj livadi dok med p~ela vrca
va`ni, kvalifikovanost za odre|eni posao, qubav Ba{ na istoj livadi kad postane suva
prema poslu i eti~ka ~istota. U japanski stih mo`da u|e muva
Ostaje nam da se nadamo da }e ono {to je stari- Prole}e pa jesen
ja generacija propustila ili previdela - mla|i Vremena je mnogo
ispraviti. I da }e nove generacije kriti~ara i
Za jedan haiku sastaviti slovo
kwi`evnih istori~ara s pouzdanijim kriterijumi-
Pa kad joj se du{a
ma, i ~istijim moralom pri}i takvom jednom preko
Kroz haiku vrati
potrebnom i odgovornom poslu, jer su op{ti uslovi
Satiri~na muva
sada boqi no {to su dosad bili.
Dugo }e trajati
Mr Pavle Xeletovi} Ivanov Divna Bjeli}
36 POETA Broj 1

37. HAIKU
SAWA PETROVI] BRANISLAV OREVI]
Granu ringlova, Ugla~an kamen -
~as levo - ~as desno, - ki{a spira tragove
wi{e vetar. hodo~asnika.
Upeklo sunce - Romiwa ki{a ...
senka i ja `urimo Vetar wi{e li wi{e
u hladovinu. praznu quqa{ku.
Sakupqam li{}e
OLIVERA [IJA^KI sa groba moga oca -
- vetar sa susednog.
Pro{la sam kroz park.
Nigde da na|em `ut list - GORAN POLETAN
moju biografiju.
Ispucalu zemqu
Jablan u mom vrtu okopava seqak -
vidi celo selo, za wim i ptice.
a ja samo vrt.
Stara zidni sat
otkucava pono} -
QIQANA PETROVI] cvr~ak jo{ cvr~i.
Napu{ten auto: Ispod tezge
sav zarastao razbijeno uskr{we jaje
u masla~ak. kquca golub.
Prole}ni vetar -
za novinama VITOMIR MILETI] WITATA
tr~i ~ovek.
Na pija~noj tezgi
uporna osa izabra
QUBICA VUKOV najlep{i grozd.
U poqu maka Izme|u stolova
samo poneka bulka protr~a mali gu{ter -
viri iz reda. za wim i konobar.
Pored pruge Vreli letwi dan -
na `ici pore|ane ispod klima ure|aja
wi{u se laste. kupa se gu{ter.
ALEKSANDAR OBROVSKI ANTONI] ZORAN
Putniku niz put Crvenu bulku
zaklon od sunca - u poqu zrelog `ita
duga senka jablana. talasa vetar.
Ne~ujno niz Na sve`u humku
reku promi~u svetla. pade prva pahuqa -
Brod izme|u vrba. i de~ja suza.
Blesak muwe Zlatiborska no} -
ugasi svetlo u ku}i - u jezerskim talasima
sva deca na prozoru! nestaje mesec.
Broj 1 POETA 37

38. HAIKU
***
Kod cipele
mi zapeva zrikavac.
Sedimo u sutonu.
Aleksandar Obrovski
***
Zamagqen prozor
sve` dah
krije lice slepog ~oveka.
Qubica Vukov Dav~ik, Qiqana Petrovi}, Olivera [ija~ki
i Sawa Petrovi} ***
*** U polupraznoj ~a{i
*** ogleda se puna ~a{a
Ti misli{ da vidi{ Dve senke pored we
Ve~nost u drvetu Grle jedna drugu
Zatim list padne Pod ki{obranom ***
Christian Congiu Starica plete
Mese~eva no} svoje duge kose
Ratni dopisnik na u ~arape za zimu.
*** O{trim stenama
Seqak za kowem
zaora posledwu brazdu ***
i svoju senku. Pla~u majke
Leptir okre}e
Na li{}e miri{e zora
krila prema suncu
Zoran Antoni} Sinovi rata
da uhvati dugu
*** Tatjana Debeqa~ki Ana Stjeqa
Jesewi vetar.
Zatreperi na grani
posledwi list.
Vitata
***
Zalaja pas.
Iznad ograde sko~i
upla{eni kengur.
Goran Poletan
***
Dobuje ki{a.
Pod tendom ~ekaju
uli~ni svira~i.
^lanovi putuju}eg haiku dru{tva:
Branislav or|evi} Branislav or|evi}, Vitomir Mileti} Witata,
Zoran Antoni} i Aleksandar Obrovski
38 POETA Broj 1

39. OSLIKANA POEZIJA
zase~en Sve{tano Stolovi
kola~ `ito. spremni.
u crkvi pop Upekla Sve}u
blagoslovi. rana doma}in pali,
Vinom zvezda, dvori do
poliven. domu se hita. zore.
Darko Habazin Daks
Broj 1 POETA 39

40. Srbija u o~ima stranih pisaca
Peter Handke Narcisoidnost umetnika,
po~ev od Da Vin~ijevog i
Direrovog autoportreta je u
Moravska no} umetnosti sasvim normalna i
legitimna stvar. Sobom se
Izdava~ Zurkamp. Frankfurt na Handke najdu`e i najradije
Majni, 2008, 561 str. bavi.
Jubilej na Moravi Moravsku no} kao prozu
velikog obima Handke je
Ve} u prvim re~enicama romana pro`eo lajtmotivima koji
biva jasno da je re~ o magi~nom obezbe|uju misaonu povezanost
pripovedawu koje ukida geografske pojedinih segmenata. Od
koordinate i zakone fizike, pa stoga grobqa u delu zemqe koji je pod
"posledwe uto~i{te" u borbi protiv vojnim nadzorom, kraj autobusa
Rimqana, iberijsko mesto Numansia tr~i pas koga su sprejom obo-
zajedno sa Samarkandom sme{ta na jili u boje "biv{e zemqe".
obalu Morave, izme|u sela Porodin Opisani pas iz mesta nadomak
i Velike Plane - odakle je rodom Mali{eva javqa}e se i daqe
Zlatko Bocoki}, jedan od dvojice Handkeovih pri- tokom kazivawa, a wegovu simboliku dobrim
jateqa sa kojima je pohodio Srbiju u zimu 1995 - u delom odgoneta pomiwawe austrijskog dramskog
"zemqu u Evropi koja je saterana u zaostalost" i pisca Ferdinanda Raimunda, koji je, po{to ga je
gde je "uvek, ako ne rat, onda bivalo ne{to 'izme|u ugrizao pas, poku{ao samoubistvo misle}i da je
ratova'". pas zara`en besnilom.
"Autor" poziva na splav koji je neka vrsta
hotela sa natpisom Moravska no}, svoje prijate- Handke je roman Moravska no} pisao u godini
qe, drugove i kom{ije, iskqu~ivo mu{karce, da ih svoga 65. ro|endana, i to po principu prve
ugosti i tokom jedne aprilske no}i, od pono}i do re~enice svog programskog teksta Ja sam
svitawa, uz prisustvo samo jedne lepe `ene, stanovnik kule od slonova~e, iz 1967:
ispri~a svoju pri~u. "Autor" je ujedno i "Kwi`evnost je za mene dugo vremena bila sredst-
"splavar", "biv{i autor", "umirovqeni pisar", vo da o sebi steknem, ako ne jasnu onda jasniju pred-
"putnik pe{ak", dok je pripoveda~ dat u prvom stavu." Moravskom no}i je pokazao da je sebe sebi
licu koji "autora" opisuje sve dok "autor" ne i drugima razjasnio. Pri tome sebe protivstavqa
preuzme ulogu pripoveda~a. Gosti su poslu`eni tzv. "autorima koje treba shvatiti ozbiqno", jer
jednostavnim srpskim jelima i vinima. dok oni brinu svetske brige i pi{u velike teme,
Na splavu na Moravi, u "enklavi Porodin" koja on se odu{evqava svicima ili kravqom balegom.
je ve} "vi{e od decenije" postala pripoveda~eva
"domovina", istaknuta je zastava jedne ve} odavno Srbija kao poetika
"potonule" dr`ave, jer splavar svoj splav vidi kao
eksteritoriju. Odatle doma}in vodi goste na Handke ne idealizuje Srbiju. On zna za sva ona
kru`no putovawe, zapravo na opis svoga stvar- smetli{ta oko wenih gradova i ne pre}utkuje ih.
ala~kog kruga, po~ev od zadu{nica u jednoj okupi- Zamera Srbima {to im je nestao wihov epski
ranoj teritoriji, na kongres o buci, u [paniju, u pogled. Hvali gusle i melodi~nost koju struna
svoje rodno mesto u Koru{koj i posetu svojim proizvodi pri pa`qivom slu{awu. Ali Srbija je
likovima iz ranijih dela. Potresno mesto romana za wega pre svega zemqa koja se bori i koja prkosi.
je poseta pripadnika jednoga naroda grobqu gde Samim tim je i druga~ija. Ta odlika koja je stajala
vi{e nema mrtvih, i koje se nalazi pod kontrolom dosta srpskih glava je i osnovna odlika Handkeove
me|unarodnih vojnih snaga. Pod vojnom pratwom poetike i wegovog javnog delawa, ~ime je skretao
proti~e poseta o zadu{nicama, da bi pri povratku pa`wu.
autobus koji se vra}a u podeqeni grad na Ibru Lako }e ~italac prepoznati citate u romanu
neprestano kamenovala deca koja se kao igraju kraj preuzete iz Pitaju}i pod suzama o kraterima koje
puta. Voza~ autobusa pri~a pripoveda~u o iskon- prave bombarderi nad Srbijom 1999. Mada
skoj mr`wi koja se "neprijateqskom" narodu Handkeove politi~ke stavove o Srbiji mnogi u
usa|uje odmalena i gde nikada ne}e biti mogu}e Srbiji nisu spremni da podele.
ostvariti normalan `ivot. Srbija se oduprla, tuma~i Handke, globalizaci-
ji i zato je wemu mogu}e da se u woj ose}a kao u svo-
Grobqe, pas i lepa `ena joj "domovini". Analogno Floberu, Handke o
Srbiji ka`e, u su{tini: Srbija, to sam ja. Stoga i
I u pri~i o tragediji Srba sa Kosova wegov pripoveda~ u romanu isprva govori o
prikriveno je jedno od na~ela Handkeove poetike: Balkanu bez prisvojne zamenice, da bi u kasnijem
pripoveda~ vidi senku autobusa obasjanog suncem toku pripovedawa to postao moj, tj. wegov Balkan.
zajedno sa senkom glava putnika pored sebe na U Srbiji Handkeov pripoveda~ nalazi i svoga
putu. I pri kraju kazivawa, kada pri svitawu nes- naslednika u pisawu, i to me|u putnicima u auto-
taju i splav i gosti, pripoveda~ }e se osetiti kao busu za grobqe, gde je opazio jednog de~aka. Neka
akter u filmu kojeg je sam sebe gledao. Mo}i vrsta umetni~kog testamenta.
sagledati sebe u svetu, i svet u sebi je jedna od
preokupacija romana kao velikog prikaza proble- izvodi iz teksta Du{ana Gli{ovi}a
ma percepcije stvarnosti iliti teorije saznawa. objavqenog u Kulturnom dodatku - „Politika“
40 POETA Broj 1

41. Srbija u o~ima stranih pisaca
Frank Wolfram Volfram Frank je ro|en 1953. godine u
zapadnoj Wema~koj. Po zanimawu je
dramaturg, od 1983. godine radi kao
KUDA? publicista za mnogobrojne novine:
"Periodika", "Antologija", itd.
"Ko sada ku}u nema, ne}e "Davos" je wegova 5. kwiga - publikacija
je vi{e ni graditi. nakon dokumentarnog eseja "Jelenina
Ko je sad usamqen, bi}e pri~a", Chur (Kur), 2002. Po~asni je ~lan
jo{ dugo sam. Udru`ewa srpskih pisaca [vajcarske,
Bdjet }e, ~itati, duga objavqivao je svoje radove u wihovom
pisma pisati zborniku "Zave{tawa 2005". Od 1994.
i nemirno {etati dok ~lan je Udru`ewa kwi`evnika Srbije
li{}e ~arlija". UKS. @ivi u Kuru (Chur), Parizu i
Gnionici.
(R.M. Rilke,
"Jesewi dan")
III
I Zna~i sami mrtvaci, bez bra}e, bez sestara u ovoj
beskraj-noj jesewoj ve~eri "sutona Evrope". I jo{
Ko jo{ uop{te ima ku}u? - u eri takozvane global- uvijek oko nas zanos blagostawa, spektakla i stal-
izacije, koja namjerava da gradi novu evropsku no iste poruke, isto nare|ewe: U`ivaj! Budi
ku}u, koja ho}e da gradi novi "svijet", ve} gradi radostan s nama! U`ivaj u trijum-fima i u novim
nove Bavilonske kule. Ali gdje se nalazi moja, otkri}ima nauke i tehnike. Izbori se za svoju slo-
na{a, ku}a? bodu...
Je li istopija samo jedna jedina jesen? Egipat i "... I izgledalo je da su sve veze s wim prekinuli
Gr~ka su propali, a sada ponovo spajawe nacija, i da je zaista slobodniji nego ikad... da se za svoju
zajedno ro|enih. slobodu izbo-rio kao niko drugi do sada, i niko
Zar ne va`i vi{e ono {to va`i? ga ne smije dirnuti ili protjerati, niti ga bilo
"Dozvolite mrtvima da mrtve pokopaju". {ta pitati. To ubje|ewe je bilo, u najmawu ruku
"Srbija mora umrijeti"- ponovo taj pokli~, treba u toliko jako - kao da trenutno nije postojalo ni{ta
Evropi - u Evropskoj uniji da umre. Ne, naravno, ne besmislenije, ni{ta cumwivije nego sloboda... ta
da umre nego da se "uzdigne" i vrati u Evropu... nepobjedivost".
Ali, istorija se ne ponavqa i ne potvr|uje se (Franc Kafka "3amak")
ni{ta.
IV
II Tre{wa ispred moje ku}e ne cvjeta vi{e.
"Svi qudi }e postati bra}a". Ali gdje su te aleje?
Jesu li nestale? Nestale kao utjeha, smisao
Ko bi mogao stvoriti takvu univerzalnost nad prirode u vre-menu borbe koja se vodi ~ak i pro-
nama, ko? Vrijeme u kome se vlastito gubi i gasi. tiv `ivotiwa?
Vrijeme u kome se snovi ispuwavaju, u kome }e se Ho}emo li jo{ pisati pisma? Kome? O kome? O
narod zbli`iti i jedan drugom postati blizak, ali ~emu? Zbog ~ega uop{te? Ne}e li se i nama, u najbo-
nikada ne}e postati "sestre i bra}a".... qem slu~aju, desi-ti, kao [ubertu Celanu i mnogo-
Svijet je jedno cijepawe, podjela. Samo je pitawe brojnim drugim? Jo{ samo mo`emo cupkati, tapkati
i drhtati...
ko koga cijepa i dijeli. Mada su to dje~iji snovi i
mi smo ih sawali, sawali i jo{ ih sawamo. Snovi V
koji se ispuwavaju uvijek su prepuni opasnosti.
Nismo ni slutili na koji na~in se oni "ispuwava- Nemir }e nas odr`ati. Samo nemir koji nas nika-
ju"... Ni{ta drugo osim katastrofe ne mo`e zaus- da umiri-ti, i kao euforija djecu, novoro|en~ad,
taviti talase koji se prema nama vaqaju i prijete. nero|enu djecu i one koji }e tek do}i, nikad
Ni{ta ih zadr`ati i odbiti ne mo`e... napustiti ne}e. Ho}e li nemi-ri biti na{i
posqedwi koraci, tamo, onamo, dole, gore... dok
li{}e sa grana opada na obali rijeke, koja }e i
Izvod iz predgovora prof. Nenada daqe te}i.
Rado{a, kwi`evnika "[ta }e rijeka u~initi, ne zna niko?"
(Holderlin)
- Publicista Volfram Frank pi{e o proble-
mu globalizacije, o "cepawu sveta" o gra|ewu VI
"nove ku}e" i o Srbiji koja mora da se "vrati
u Evropu", kao da tamo nije. Tekst je zasi}en "Mesija }e tek tada do}i, kada nam vi{e ne bude
pitawima i nedoumicama, {to na najboqi potreban. Do}i }e jedan dan nakon svoga dolaska.
na~in ukazuje na neizvesnost koja o~ekuje Ne}e do}i zadweg dana, do}i }e posqedweg dana".
~ove~anstvo i na nemire koji obuzimaju svakog (Franc Kafka)
pojedinca.
Preveo Marko Q. Ru`i~i} - kwi`evnik
Broj 1 POETA 41

42. Paulo Koeqo SABRANA NEDELA
Sufijska mudrost
Sponzoru{e pouzdano znaju da ne postoje zlatne
Nasrudinov turban ribice. Postoje samo zlatni somovi.
***
Nasrudin se pojavio na dvoru s velikim turbanom Najnoviji ratni zlo~in po definiciji tribunala
na glavi, tra`e}i milostiwu. u Hagu: biti Srbin u poku{aju.
-Do{ao si da mi tra`i{ novac a na glavi ima{ ***
veoma skup ukras. Koliko ko{ta taj izvanredni Bira~i su svojevremeno oberu~ke prihvatili
komad- upitao je vladar. najboqu ponudu. Kaju se i dan danas.
- Pet stotina zlatnika- odgovori mudri sufija. ***
Izaslanik progun|a: ''To je la`, nijedan turban Zahvaqujem sada{wem mudrom rukovodstvu {to
ne ko{ta toliko bogatstvo''. me je nateralo da postanem aforisti~ar iz nu`de,
Nasrudin je insistirao: i to velike.
-Nisam do{ao samo da tra`im ve} i da prego- ***
varam. Platio sam toliki novac za turban jer sam Dosta sa maltretirawem tih jadnih gejova.
znao da je na celom svetu jedino vladar u stawu da Obezbedite im izolovano mesto da se na miru
ga plati pet stotina zlatnika kako bih ja mogao razmno`avaju.
zaradu dati siroma{nima. ***
Polaskani sultan, platio je koliko je tra`io Kwi`evno ve~e je izuzetno uspelo. Prisutni su
Nasrudin. Na izlasku mudrac je prokomentarisao se svojski trudili da autoru objasne {ta je u svo-
izaslaniku: jim delima pisac hteo da ka`e.
-Vi mo`da mo`ete dobro znati vrednost jednog ***
turbana ali ja sam taj koji zna gde uobra`enost U poznoj starosti, duboko povre|en devoja~kim
mo`e odvesti ~oveka. odbijawem, pesnik je javno izjavio da prestaje da
se daqe bavi qubavnim pesni~ewem.
***
Isto kao ven~awe
Na pitawe u kome pravcu }e da ide Srbija,
rukovodstvo je slo`no odgovorilo: ''Suprotnom''
Nadija je proveo celu jesen sade}i i priprema-
ju}i svoju ba{tu. Cve}e je procvetalo u prole}e Dr`avni slu`benik Srbije pred penzijom,
zvani~no je u nedequ posetio prosjake pred
ali Nadija je primetio masla~ke koji nisu bili
crkvom. Posebno su ga zanimali uslovi rada na
zasa|eni.
budu}em radnom mestu.
Nadija ih je i{~upao ali se polen ve} pro{irio
***
i drugi su nastavili da rastu. Potra`io je otrov
Jedan pisac izvr{io je poku{aj kwi`evnog
koji bi uni{tio samo masla~ak. Jedan stru~wak mu
harakirija; objavio je aforizme autobiografskog
je rekao da bilo koji otrov za uni{tavawe ubija i i porodi~nog karaktera.
drugo cve}e. O~ajan, potra`io je pomo} ba{tovana
***
-Isto je kao i s ven~awem- objasnio je ba{tovan.
Najkra}a ovda{wa Haiku pesma: Haikuku, lele!
Uz dobre stvari ide i nekoliko neprijatnosti.
***
-[ta da radim?-upita.
Pojedini politi~ari su nam potpuno zastranili.
-Ni{ta. Iako to nije cve}e koje si planirao da
Jedan je na pogrebu partijskog kolege odr`ao
posadi{ i ono je deo ba{te.
zapa`en govor svetloj budu}nosti pokojnika.
***
Prihvatawe samilosti Primer najnovijeg dokaza ubrzane evolucije:
lo{, lo{iji, najlo{iji... po{tovani gospodin
-Kako pro~i{}ujemo svet?- upitao je jedan Predsednik.
u~enik ***
Ibn Al Husejin je odgovorio: Sudsko priznawe aforisti~ara: '' Ubi me preja-
-Bio jedan {ejk u Damasku koji se zvao Abu Musa ka re~ -sopstvena.''
Al- Kumas. Svi su ga po{tovali zbog wegove ***
mudrosti ali niko nije znao da li je on dobar Epitaf na grobu aforisti~ara: ''Proverite za
~ovek. svaki slu~aj da li Vi ~itate mene, ili ja ~itam
-Jedne ve~eri se ku}a u kojoj su `iveli {ejk i Vas''
wegova `ena sru{ila. Kom{ije su beznade`no Bogdan Todorov
poku{avale da kopaju ispod ru{evina, u jednom ***
momentu uspeli su da prona|u {ejkovu `enu. Ko peva zlo ne misli.
-Ona re~e: ''Ostavite mene, prvo prona|ite moga
A ko se `eni, taj ne misli ba{ ni{ta.
mu`a koji je sedeo, otprilike ovde''.
-Kom{ije su pomerile ru{evine sa odre|enog *
mesta i prona{le {ejka. On re~e: Ostavite mene. Verova}u ja u boqe sutra, samo mi omogu}ite da
Spasite prvo moju `enu koja je le`ala, otprilike pre`ivim ovo danas.
ovde. *
-Kada neko postupi kao {to je to u~inio ovaj Dok jedni mute, drugi obe}avaju lov, tre}i ne
bra~ni bar, on pro~i{}uje ceo svet. gube}i vreme, vredno ~eprkaju po kontejnerima.
prevod s portugalskog - Ana Stjeqa Zlatomir Borovnica
42 POETA Broj 1

43. NO]AS ME NE PITAJ NI[TA
No}as me ne pitaj ni{ta
u venama krv nek mi se sledi
vra}am se pora`en sa svih boji{ta
i ova pesma malo {ta vredi
Rasipam poqem ratni~ki krik
on se iz du{e otima svesno
uzalud u bunilu tra`im tvoj lik
be`im iz ko`e u kojoj je tesno
Ne ose}am ni{ta samo ti{inu
oslu{kujem re~i koje me dave
`elim da isplivam na povr{inu
talasam izme|u sna i jave
Mo`da me sutra ne bude bilo
ko mojoj du{i vr{i}e premer
sve {to sam hteo samo se snilo
svi snovi moji jad su i ~emer
No}as me ne pitaj ni{ta
u venama krv nek mi se sledi
vra}am se pora`en sa svih boji{ta
i ova pesma malo {ta vredi
Sa{a Giqen
I[^A[ENE DU[E
Marku Novkovi}u
Mi smo uvijek bili grani~ari
Navikli na bune i popri{ta
Mijewale se vlasti i vladari
Za nas nije mijewalo se ni{ta
Sva~ija smo i ni~ija briga
^e{}e smo po strani no na bini
Kao neka nepo`eqna kwiga
Tek }emo se na}i na margini
Veselin Xeletovi} Pavlov Kad vizija do`ivqenih strasno
Preko no}i raspr{i se slika
Za zastavu bijelu bi}e kasno
Krenu}emo putem prognanika
K'o prokletstvo nosi}emo svuda
Kad se kule iluzija sru{e
Bol na mjestu izgubqenog uda
Kao svoje i{~a{ene du{e
Gordana Mali}
Broj 1 POETA 43

44. ELEKTRONSKA BIBLIOTEKA
UDRU@EWA PISACA „POETA“
Prvim brojem e-~asopisa POETA pokre}emo rad elektronske biblioteke
Udru`ewa pisaca POETA. Svi ~lanovi na{eg Udru`ewa mo}i }e besplat-
no da preuzimaju kwige u PDF formatu, naravno onih autora koji nam
daju dozvolu za to. Ukoliko `elite da i Va{a kwiga bude dostupna pose-
tiocima na{eg sajta www.poetabg.com i da je {to ve}i broj qudi
pro~ita, mo`ete nam je poslati u PDF formatu kako bismo je postavili
na na{ hosting. Tako|e je potrebno da popunite obrazac kojim nam dozvo-
qavate prenos Va{ih autorskih prava za elektronsko izdawe kwige.
Va{u e-kwigu mo`ete i prodavati putem na{e internet prodavnice.
Ukoliko `elite da objavite elektronsku kwigu, kod Poete kao izdava~a,
potrebno je da nam dostavite kwigu u PDF formatu ili tekstualnom
fajlu (doc ili txt) kako bismo Vam dodelili ISBN broj, uradili katalo-
gizaciju kod Narodne biblioteke Srbije i postavili logo Udru`ewa
pisaca POETA. Uplatu od 3000 dinara za objavqivawe e-kwige mo`ete
izvr{iti na ra~un Udru`ewa: 2 6 5 1 0 9 0 3 1 0 0 0 0 0 5 8 2 2 kod RAIFFEISEN
BANK. Ovom prilikom Vas obave{tavamo da kod nas, u sklopu e-kwige,
pod veoma povoqnim uslovima, mo`ete od{tampati i mali broj primera-
ka iste, tako da imate i elektronsko i {tampano izdawe Va{e kwige.
ZA[TO BISTE SE OPREDELILI
Redakcija ~asopisa POETA poziva
DA POETA BUDE VA[ IZDAVA^
sve zainteresovane autore
na saradwu. Va{e radove {aqite na
1. Udru`ewe pisaca POETA je zbog
casopis@poetabg.com.
ve}eg broja objavqenih naslova, u Kandidati za ~lanove, saradnike i
kratkom vremenskom periodu, dopisnike redakcije elektronskog
svrstano u vi{u kategoriju ~asopisa Poeta mogu poslati svoje
Izdava~a. biografije na isti mail.
2. Za razliku od nama sli~nih Nagla{avamo da smo neprofitna
„mawih“ izdava~a, svake godine smo organizacija i da ne ispla}ujemo
prisutni na Beogradskom sajmu honorar za pristigle tekstove.
kwiga, tako da Va{u kwigu primeti Redakcija i urednik zadr`avaju
ogroman broj qudi. pravo da interveni{u na tekstovima
3. Sva na{a izdawa se neprekidno i prilozima pre wihovog
reklamiraju na na{em sajtu: objavqivawa. Tako|e Vas molimo da
www.poetabg.com nam dostavite e-mailove Va{ih
i na na{oj internet prodavnici: prijateqa i poznanika kako bismo
http://www.poetabg.com/prodavnica/plaincart/ im poslali besplatni primerak
4. Putem na{e mailing liste ~asopisa. Ukoliko {aqete radove na
obave{tava se hiqade qudi o novoj nekom od stranih jezika po`eqno je
kwizi koja je iza{la iz {tampe da dostavite i prevod istih.
5. Na{a izdawa predstavqamo u
katalogu koji {tampamo za Sajam Redakcija ~asopisa POETA
kwiga... i jo{ mnogo toga!
44 POETA Broj 1