1. Cena 80 din.
Februar 2008.
QL EKOTake a look
Eko bajka
Kružna staza
Reciklaža
Ekološko igralište
Eko kalendar
IsKaz I
svEdOcI
Teorija haosa
INTERvJU
Vladimir
Savić
sPORT
Kuglanje
sKIJaNJE
Pančevci na
krovu Evrope
avaNTURa
Put u središte
zemlje
sEX
Hemija ljubavi
2.
3. | Broj 010 | Februar 2008. | 3
Glavni i odgovorni urednik
Ivan Kolarik
Tehnički urednik
Zoran Ljubinković
dizajn i fotografija
Dalibor Vinkić
Marko Abramović
Redakcija
Marko Martinović
Nadežda Lakić
Miloš Bojat
Nemanja Stanojević
Ana Bretšnajder
Kristijan Balteanu
Lektor
Svetlana Popa
saradnici
Dušan Kuzmanov
Branislav Radovanović
Tatjana Krstevski
Adrijana Vamos
Tanja Beljanski
Dejan Petronijević
Nikola Dragaš
Ljubomir Stojković
Dominik Florijan
Goran Stojković
Ivana Popa
Nemanja Kranjc
Peggi G.
Maja Stajić
Radiša Nikolić
Marko Miletić
Nemanja Blagojević
Slobodan Dodić
Đorđe Panić
Dušanka Šešlija
Petar Šešlija
Andrijana Janić
Ženja Jovanović
Branislav Rovčanin
Vlada Beatanga Jovanović
Milenko Petrović
Vladimir Palibrk
Pravni savetnik
Slobodan Kocoljevac
http://www.quicklook.co.yu
http://forum.quicklook.co.yu
redakcija@quicklook.co.yu
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
79
Quick Look magazin /
glavni i odgovorni urednik Ivan Kolarik.
- 2006, br. 1. -
Pančevo (Humska 28) : Quick Look, 2006-
(Pančevo : Partija). - 28cm
Mesečno
ISSN 1452-7928 = Quick Look magazin
COBISS.SR-ID 138016268
Izdaje: Quick look d.O.O
Štampa:
BUDITE DEO NAJKREATIVNIJEG I
NAJDINAMIČNIJEG
TIMA U VAŠEM GRADU!
Quick look magazin traži volontere,
honorarne saradnike i profesionalce.
Ako vas zanima novinarstvo, radili biste
kao kolporter, komercijalista ili dizajner, ili
jednostavno volite fotograiju, javite nam se.
Dajemo vam šansu. Imate priliku da je
iskoristite.
Uživajte u svom poslu!
redakcija@quicklook.co.yu
064/318 9 440, 065/212 5 386
Dragi sugrađani i poštovaoci,
zgleda da je najveći problem našeg društva nesposobnost da se prihvate
promene koje ga uvek zateknu nespremnog. Odlučno se borimo protiv te
pojave. Jednoličnost razbijamo novim temama, na povećanu potražnju
odgovaramo većim tiražem a u narednom broju izlazimo na većem
broju strana. Obim posla se udvostručio i svesni smo da više ne možemo sve sami. U
tom smislu, pozivamo Vas da nam se pridružite. Javite nam se i uključićemo Vas u
priču, možete dobiti Vaše strane u magazinu, učestvovati u proizvodnji, marketingu,
distribuciji, prodaji... Uz Vašu pomoć, uspećemo zajedno.
Angažovano.
Ujedinjeno.
Za nas i naš grad.
I
4. 4 | | Broj 010 | Februar 2008.
edam dana festivala, jedna izložba
dnevno — prilično umeren ritam,
reklo bi se. No, uzmemo li u obzir
da je u pitanju nulto izdanje, koje za
cilj ima pre svega da oproba prijem kod domaće
publike i da jednom brendu u začetku napravi
proboj u javnost, možemo reći da je Fantomfest
bio i više nego dobro koncipiran. U tih sedam
sunčanih dana januara, Fantomfest je predstavio
vrlo zanimljivu internacionalnu ekipu strip
autora, muzičara i pisaca. Same najave događaja
zvučale su blago nadrealno i krajnje neočekivano
u svojoj maštovitosti. Krenimo redom.
Festival je zvanično otvoren u sredu,
16. januara, u Galeriji savremene
umetnosti u Pančevu,
izložbom “Vomiting
eyeballs“, francuskog
multimendijalnog strip
kolektiva “Le dernier cri“.
Osim printova sa grafičkim
radovima upadljivo
provokativnog sadržaja, tom
prilikom je puštena i video-
animirana produkcija ovih
umetnika, kao VJ program uz
njihov “noisy“ muzički nastup.
Zanimljivo je bilo videti
na istom mestu mladu
pančevačku publiku i
redovne, sredovečne
posetioce ove galerije.
Sledećeg dana, u
galeriji beogradskog
SKC-a,
promovisana je strip antologija “Balkan Twilight:
Kreativni okršaj između stripa i književnosti“,
izdanje Kulturnog centra Pančevo, koje na 108
strana nabijenih akcijom, mrakom i tenzijom,
donosi 23 grafičke priče nastale u kreativnim
parovima pisac plus strip crtač. Priređivač
izdanja je Vladimir Palibrk. Tom prilikom održan
je vrlo zanimljiv razgovor o ovom izdanju,
domaćoj sceni i njenim potencijalima, u kom su
učestvovali Aleksandar Zograf, Danilo Milošev
(Wostok), Željko Obrenović i Ivan Velisavljević.
Nastavljajući linijom “svaki dan nova lokacija
i nova publika“, Fantomfest je u petak, 18.
januara aterirao u Studiju 21 pančevačkog Doma
omladine, donoseći nam koncert popularnog
tinejdž benda “Krš“, uz izložbu stripova
makedonskog autora Gorana Dačeva. Posle
koncerta, veći deo ekipe se preselio u galeriju
“Elektrika“, u kojoj se svih sedam dana (i noći)
odvijala radionica sito štampe, pod vođstvom
umetnika iz Le dernier cri kolektiva.
Za kraj, u subotu 19. januara, pančevačka
publika je imala priliku da prisustvuje
prezentaciji bukureštanskog strip kolektiva
“Hardcomics“ u galeriji “Dvorište“, tokom koje je
promovisano njihovo najnovije izdanje, kolekcija
stripova posvećenih prvom seksualnom iskustvu.
Poslednji javni događaj festivala, svojevrsna žurka
kojom je program zatvoren, bio je koncert grupe
Klopka za pionira u beogradskom brodu-kafiću
“Povetarac“. Ekipa festivala je još nekoliko dana
ostala u “Elektrici“ dovršavajući strip izdanje
koje je nastalo na radionici — ručno štampanu
knjižicu stripova izdatu u limitiranom tiražu od
50 primeraka.
FaNTOMFEsT
Nevidljivi festival stripa, muzike i književnosti
Nulto izdanje, PančevoBeograd, 16-22. januar 2008.
Qltura
S
Piše: Vladimir Palibrk
5. | Broj 010 | Februar 2008. | 5
petak, 11. januara 2008. godine, u 19 h, u prepunom foajeu
Kulturnog centra Pančevo, otvorena je izložba “Vizija urbane
ekoloske buducnosti“. Izložba je nastala kao rezultat konkursa
raspisanog u okviru projekta “Take a look”. Projekat podržan
od strane Opštine Pančevo, u realizaciji Quick Look magazina i u saradnji
sa Kulturnim centrom Pančevo, okupio je veliki broj zainteresovanih
umetnika. Glavna tema projekta bila je vizija urbane ekološke budućnosti
našeg grada, kao uvek aktuelna tema u Pančevu. Tročlani žiri u sastavu:
Sveta Aleksić, Snežana Baralić i Veljko Onjin, ocenjivao je veliki broj
pristiglih radova, uz velike muke koje im
je zdavao visok kvalitet radova. Svoje
radove su izlagali: Vladimir Vinkić, Miloš
Bakalović, Nikola Dragaš, Branislav Brkić,
Marijan Vrhovec, Marijan Muškinja,
Anđelija Cvetić, Svetlana Pavković,
Branislav Spasojević, Lidija Slivka, učenici
Elektrotehničke škole “Nikola Tesla“ i
Gimnazije “Uroš Predić“ i učenici Osnovne
škole “Vasa Živković“. Prijatelji izložbe su
DM Computers i Hi-Tech Computers.
O.Š. Vasa Živkovic
Dijana SavanovićNikola dragašMiloš Bakalović
Branislav BrkićMarjan Vrhovac
Vladimir Vinkić
vIzIJa
URBaNE
EKOLOŠKE
BUdUĆNOsTI
U
7. EKO BaJKaTekst: Ljubinka Stojanović; Igraju: Vanja Lazin, Vuk Trnić i Ana
Bretšnjder; Kreacija lutaka i scenografije: Zoran Misita; Snimanje i obrada
zvuka: Lehel Nađ; Dizajn plakata: Nikola Dragaš.
U saradnji sa Društvom učitelja Opštine Pančevo i Kulturnim centrom
Pancevo. Predstavu pomogla izradom kostima modna kuća “PASSAGE“.
rojekat “Eko bajka“ je na konkursu Opštine Pančevo
sufinansiran kao projekat iz oblasti kulture i umetnosti.
Kao pozorišna predstava proistekao je iz razmišljanja kako
bi se moglo na kreativan i zabavan način, kroz pozorišnu
igru, sprovesti ekološko opismenjavanje najmlađe pozorišne publike. Ovaj
projekat atraktivnom scenskom edukacijom publike daje uvid u postojeće
probleme zagađenosti životne sredine, ali svojom realizacijom omogućava
i njenu prevenciju. Ekološka svest, naročito kod najmlađih, mora postati
deo naše svakodnevice. Konstruktivni razgovori nakon svakog izvođenja
predstave tome pomažu.
SINOPSIS: Radnja je smeštena u današnjici industrijskog grada.
Prati ekološku avanturu Eko Vanje i Eko Ane, koji nailaze na podzemno
carstvo zagađivača i njegove nesrećne podanike, lutke od recikliranog i
nerecikliranog materijala: reciklirani Oćko i nerecklirani Nećko, koji su
mutirali, i čuvari su podzemnog carstva IMPERIJUM DEPONIJUM, čiji je
car zli gas Benzen. Neumoljivi Benzen preti celom gradu balonima punim
otrovnog gasa i artiljerijom eksera koji će probušiti napunjene balone i
ugušiti čitav grad... Mutirani kompjuter Rendom i mutirana lopta Milica
pomažu junacima da srede siktavo Benzena i njegovog ministra zlih dela −
bivši usisivač Čistišu...
“Eko bajka“ je premijerno izvedena 22. januara 2008, u izabinskom
prostoru Kulturnog centra Pančeva, a od marta se očekuju izvođenja na
velikoj sceni ove kuće. Prijatelji ekologije – dobrodošli!
| Broj 010 | Februar 2008. | 7
P
8. 8 | | Broj 010 | Februar 2008.
re svega, osvanuo je novi, vrlo važan dokument — glavni
projekat ’’Ozelenjavanje Narodne bašte u Pančevu’’ koji
predviđa rekonstrukciju postojećeg parka sa proširenjem
na susednu površinu. Njime je obuhvaćeno obnavljanje
postojećih i izgradnja novih staza, podizanje muzičkog paviljona, fontane,
dečijih igrališta, trim staze, sadnja raznolikog drvenastog, žbunastog i
drugog rastinja, zamena starog parkovskog nameštaja novim, a da bi sve
navedeno moglo da funkcioniše, postavljanje mreže podzemnih instalacija
— struje, vode i kanalizacije.
Radovi na rekonstrukciji krenuli su još početkom prošle godine, kada
je pripremljen teren bivšeg rasadnika u vidu obimnih zemljanih i radova na
raskrčivanju te površine. Letos je završena izgradnja kapije sa ogradom na
glavnom ulazu u park, po uzoru na nekadašnju.
Uveliko su u toku obimni radovi postavljanja novih podzemnih
instalacija neophodnih za funkcionisanje mreže kandelabara, česmi,
fontana, zalivnog sistema i javnih toaleta.
Većina postojećih utabanih zemljanih staza biće popločana, jer one
predstavljaju odraz najčešće korišćenih komunikacija.
Na novom delu parka, koji se čitavom svojom dužinom
naslanja na stari, i sa kojim će park biti proširen na
ukupno 14,50ha, iznivelisana je i iskolčana trasa nove
mreže pešačkih staza oblikovanih u slobodnom,
pejzažnom stilu, za razliku od glavnih staza starog
dela parka koje se najviše koriste u svrhu tranzita,
iz kog razloga su pravolinijski oblikovane.
Umesto postojeće centralne fontane koja
već decenijama nije u funkciji, na tom
mestu biće podignut muzički paviljon —
volijera, površine oko 20m², namenjena
održavanju koncerata i drugih manifestacija
na otvorenom. Da bi plato koji je okružuje mogao
da primi veći broj ljudi, biće proširen i drugačijeg,
kružnog oblika.
Dečije igralište, locirano bliže ulici Miloša
Trebinjca, na mestu na kome se nekada i
nalazilo, ponovo je podignuto i sada ga
krase sprave za igru koje čekaju
proleće i prve posete
mališana. Osim ovog,
biće izgrađeno i jedno
znatno veće, sa podlogom od gume, u senci najstarijih hrastova u parku.
Trim staza, koju su utabali ljubitelji trčanja u prirodi, ostaće na
postojećoj trasi u dužini od 1150m, izvedena od prirodnih materijala, pored
koje će biti postavljene sprave za vežbu u vidu vratila, klupa za sklekove itd.
Kako zelena površina dobija posebno na vrednosti ukoliko poseduje i
neku fontanu, jedna će dobiti mesto u novom delu bašte, površine od oko
100m², sa nekoliko vodoskoka.
Ozelenjavanje će se vršiti vrstama biljaka otpornim na aerozagađenje
kao što su: Acer platanoides, Acer pseudoplatanus, Carpinus betulus,
Sophora japonica, Eleagnus angustifolia, Liriodendron tulipifera,
Liquidqmbar styraciflua, Tilia argentea, Salix alba, Ginkgo biloba,
Abies concolor, Abies normandianna, Picea omorica, Pinus
nigra, Pinus strobus... Veliki broj sadnica je već posađen
u delovima parka koji neće biti izloženi
intervencijama.
Ž.J.
NARODNABAŠTA
NaROdNa BaŠTa - 21. vEK
Već godinama unazad pančevačka varoš govorka o neophodnosti preuređenja gradskog parka.
Ideje su uglavnom ostale zatočene na papiru, sve do prošle godine kada je pokrenuta ozbiljna
kampanja JKP ’’Zelenilo’’ u cilju prikupljanja sredstava za njihovo ostvarenje. U istoj je učestvovalo
i JP ’’Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva’’ uz svesrdnu podršku opštinskih vlasti i još nekih
organizacija koja su pomogla donacijama kao što su HIP ’’Petrohemija’’ i EFG Banka.
čETvRTa REKONsTRUKcIJa
Ono što je doskora zvučalo kao nemoguća misija,
upravo se dešava. Rekonstrukcija Narodne bašte,
omogućiće svim Pančevcima priliku da uživaju u odmoru,
rekreaciji, muzičkim manifestacijama... Jednom rečju, u
svemu onome zbog čega je ovaj park i nastao pre skoro
dvesta godina.
P
9.
10. a mene su deca bila mali tirani koji vam ne daju da spavate,
koji kradu vaše slobodno vreme i koji uz pomoć plača (mada
imaju i druge metode) uspevaju da dobiju sve što požele.
Uvek sam govorila da to kod mene neće moći tako i da ima da
se zna “ko kosi, a ko vodu nosi“. E da... To je bilo nekada. Sada se situacija
malo, u stvari, mnogo promenila.
Sada se i ja na svaki šum budim i idem da proveravam decu, a nekada
ni topovi nisu moli da me probude. Sada mi nije teško da se igram sa njima,
a da svoje obaveze odložim za kasnije. Ma mogu da napišem doktorsku
disertaciju na temu Nodi, Jagodica Bobica i Bratz. To
sam gledala toliko puta da skoro
sve dijaloge znam
napamet. Svakog
prvog u mesecu
suprug ili ja
idemo do trafike
da vidimo da li
je izašao novi
broj Medenog
Mece, Lepih
princeza ili
Ponija, ne
daj Bože
da
propustimo neki od njih. Nikada nisam mislila da ćemo se nas dvoje
odazivati na pseća imena. On je sada tata Pongo, a ja mama Perdita.
Sve što sam mislila da nikada neću raditi ili dopustiti sada činim i
dozvoljavam. A kako i ne bih!? Oni vas od prvog dana prosto očaraju.
Postanete zavisni, skroz navučeni. Onda tek shvatite da je radost prvog
koraka, prve izgovorene reči, prvog zubića, neverovatna stvar, nešto što se
ne može opisati rečima, nego se jednostavno mora osetiti i doživeti.
Biti roditelj uopšte nije lako. Deci je potrebno užasno mnogo pažnje,
strpljenja i ljubavi. Crpe vas i fizički i psihički, i ponekad se pitate da li ćete
sve uspeti da izdržite. Međutim, ništa vam nije teško kada vas pogledaju tim
velikim očima i kada vas zagrle malim, toplim rukama. Prosto se topite u
njihovom zagrljaju i uživate u trenutku, jer znate da će i oni jednoga dana
odrasti i da će prestati da budu tako iskreni, spontani i dobrodušni kao sada.
Sad sam zahvalna Bogu (naravno i mužu) što mi je podario decu, jer
sad mogu beskrajno da uživam u njima, da se kroz njih prisetim i svog
detinjstva, da se smejem njihovim lapsusima i nestašlucima, jednom rečju –
što mogu da budem roditelj. Moram da mu kažem HVALA što mi je poslao
baš Milicu i Dunju, a ne neku drugu decu, jer ova su baš po mojo meri.
Naravno HVALA mu i za divnog supruga bez koga bi moj mali život bio
nezamisliv (ovo je on dodao).
S.B.
TaTa PONGO I MaMa PERdITa
Moram da priznam da nikada nešto
specijalno nisam bila oduševljena decom. Ma
mislim da nisam bila oduševljena uopšte.
Jako me je nerviralo kako se moj suprug divi
“slatkišima“ naših prijatelja. Štipkao bi ih za
obraze, a ja bih za to vreme čekala sa strane
potpuno nezainteresovana. Nikada nisam mislila da ćemo se nas dvoje odazivati na
pseća imena. On je sada tata Pongo, a ja mama Perdita.
Sve što sam mislila da nikada neću raditi ili dopustiti, sada
sve to činim i dozvoljavam.
Z
DEČIJIKUTAK
10 | | Broj 010 | Februar 2008.
11. ožete li da zamislite da su 22. decembra 2007. godine iz
mnogih evropskih zemalja stigli talentovani izvođači,
uzrasta od 7 do 14 godina, da bi se takmičili upravo na
ovom festivalu? Imali smo prilike da čujemo izuzetne i
vrlo uspešne soliste, decu iz Rusije, Bugarske, Italije, Hrvatske, Bosne i
Hercegovine, Makedonije, Srbije, pa čak i gošću iz Litvanije u revijalnom
delu. Iako medijski slabije propraćen, festival je imao veliki odziv publike.
Kao jedini učesnici iz Pančeva, ovoj manifestaciji odazvala se O.Š. Stevica
Jovanović, zahvaljujući nastavnici muzičke kulture Andrijani Janić, koja
je pripremila školski hor, a pokazala se i kao uspešan autor i kompozitor
sa pesmom “Prava školska ljubav”. Ovaj hor je, na čelu sa solistkinjom
Milicom Miletić, imao zapaženu ulogu na festivalu osvojivši nagradu
za najbolji scenski nastup. Karolina Lodi je osvojila prvu nagradu, Ana
Gaganova drugu, a Slađana Stanišić treću. Pored ovih, nagrada za najbolju
interpretaciju dece do 11 godina pripala je Martini Kamburovoj, dok je
nagrada za najbolju interpretaciju dece do 14 godina dodeljena Jeleni
Milovanović.
Posebne emocije izazvao je nastup dece ometene u razvoju, iz isturenog
odeljenja O.Š.Dositej Obradović u Barandi, kojoj je upravo sav prihod od
festivala bio namenjen. Dom Vojske je, ovom prilikom, sijao od dečjih
osmeha i dobrog raspoloženja, odlične i glamurozne scenografije, a
pre svega kvalitetne dečije muzike. Konačno da neko misli i na zdravo
detinjstvo.
A.J.
MEđUNaROdNI
FEsTIvaL
dEčIJE
MUzIKE
Ljubitelji muzike za decu, evo lepih vesti:
održan je prvi internacionalni festival dečije
muzike i to u našem gradu.
M
| Broj 010 | Februar 2008. | 11
12. ŽELIM da
OTKRIJEM svOJE LIMITE
Ovaj naš sugrađanin je prošle godine osvojio drugo mesto na Evropskom amaterskom
prvenstvu u Kopenhagenu, a iste godine je zauzeo i jedanaestu poziciju na Svetskom amaterskom
prvenstvu u Hamburgu. Ove godine planira da učestvuje na trkama evropskog kupa, koje
će se održati u Beogradu, Splitu i Ergediru (u Turskoj), a neće zaobići ni Prvenstvo Evrope u
Lisabonu, niti Svetsko prvenstvo u Vankuveru. O svojim drugim planovima, željama i sitnicama
koje život znače, za magazin,,Quick Look’’ govori Vladimir Savić, najbolji triatlonac u nas!
S obzirom na činjenicu da si 2004. godine diplomirao na Fakultetu za sport i fizičko
vaspitanje u Beogradu, stiče se utisak da je sport u tvom životu mnogo više od puke
rekreacije. Od kada datira tvoja ljubav prema sportu?
Sa sedam godina su me upisali u školu plivanja. U početku je to bila želja mojih roditelja,
a kasnije sam i sam otkrio čari bavljenja sportom. Jedno vreme sam, paralelno sa plivanjem,
trenirao fudbal, ali sam ubrzo odustao jer sam shvatio da me ne privlače kolektivni sportovi i
to iz jednog prostog razloga: u sportskim igrama rezultati nisu konkretno merljivi i ti, kao deo
tima, u glavi možeš da stvoriš sliku da si pobednik, ako ništa više, onda barem moralni (pošto te
je pokrao sudija), kao i da vrediš mnogo više nego što je to zaista realno. Ja spadam u one osobe
koje žele da se suoče sa sobom i sopstvenim rezultatima koji su izmereni štopericom, pa su
samim tim i objektivni pokazatelji.
Plivanje si trenirao desetak godina. Zašto si odlučio da ga napustiš?
Shvatio sam da nemam fizičke predispozicije da postanem vrhunski takmičar u plivanju, a i
u to vreme sam otkrio triatlon, koji mi je bio izazovniji. Činilo mi se da ću, baveći se triatlonom,
uspeti da dosegnem svoje sportske maksimume.
A, koji su tvoji maksimumi?
Teško je napraviti predikciju konačnog rezultata. Poenta je da dokažeš kako, bez obzira na
postignute rekorde u sportu, oni mogu da budu prevaziđeni. To je ujedno i dokaz da ljudsko
telo i psiha nemaju granice. Što se mene tiče, uvek težim da moj poslednji rezultat bude za
nijansu bolji od prethodnog.
Da li si zadovoljan dosadašnjim rezultatima koje si postigao u triatlonu?
U principu, jesam. Do sada sam najmlađi osvajač Prvenstva države u triatlonu i tu titulu
sam osvojio 1997. godine. U dvadeset i prvoj godini sam učestvovao na trkama Svetskog kupa i
uspešno ih završavao. Osvajao sam i mnogobrojne medalje na prvenstvima Balkana i države u
akvatlonu, duatlonu i triatlonu. U međuvremenu sam postao i član reprezentacije Srbije, a i svo
vreme radim na tome da se 2012. godine kvalifikujem za Olimpijske igre u Londonu.
Ako je suditi po ustaljenom mišljenju da čoveka najbolje
poznaju osobe sa kojima živi, onda,,ovaj mali nema mane’’!
Naime, Ivana, devojka i cimerka Vladimira Savića, rekla je za
njega da je kao čovek divan i pošten, a kao sportista uporan i
istrajan. I rezultati koje je ostvario u triatlonu idu u prilog drugom
delu Ivanine izjave.
INTERVJU
Poenta je da dokažeš kako, bez obzira na postignute rekorde u
sportu, oni mogu da budu prevaziđeni. To je ujedno i dokaz da
ljudsko telo i psiha nemaju granice.
12 | | Broj 010 | Februar 2008.
13. Paralelno sa tvojom takmičarskom karijerom teče i tvoja karijera
trenera u triatlon klubu “Tamiš“.
Ja sam u triatlon klubu “Tamiš“ od 1994. godine tj. od njegovog
osnivanja. Jako sam zadovoljan međuljudskim odnosima u klubu, jer
vlada pozitivna atmosfera i kod kolega nema sujete i “podmetanja nogu“.
Posao trenera obavljam od 1997. godine i drago mi je što sam na tom
polju radio sa ljudima koji žele da se bave sportom prvenstveno zbog
sebe i svog zdravlja. Naravno, posao zna da bude i veoma naporan,
jer zahteva konstantno usavršavanje, ali ga nikada ne bih menjao za
kancelariju! Mislim da bi me ubio posao od 9 do 17 h jer to, na neki
način, doživljavam kao gubitak slobode.
S obzirom na to da si učestvovao u mnogobrojnim trkama
svetskog i evropskog kupa, imao si mogućnost da upoznaš različite
predele planete Zemlje. Koji gradovi su ti se naročito dopali i da li si
od nekog pejzaža očekivao više?
Pariz, Prag i Pert su čarobni! Imaju neku neverovatnu energiju i u
njima bih mogao da zamislim sebe kako se po podne opušteno šetam i
uživam u panorami. Znam da sam se razočarao kada sam prvi put sleteo
na Big Island, jedno od četiri velika ostrva Havaja. Naime, cela strana
tog ostrva je prekrivena lavom i to je bilo prvo sa čime sam se susreo!
Doduše, kasnije sam video i mnogo lepše krajolike Havaja, ali je prvi
utisak bio užasan!
| Broj 010 | Februar 2008. | 13
Ja spadam u one osobe koje žele da se suoče sa sobom i
sopstvenim rezultatima koji su izmereni štopericom, pa su
samim tim i objektivni pokazatelji.
A u kom gradu si video najlepše žene?
U Sankt Petersburgu. Najviše volim slovensku lepotu. Kada sam bio u
Americi, većina riba koje sam sretao na ulici bila je ispod proseka. Imao sam
utisak da svoje lepotice kriju negde od pogleda običnih smrtnika. Gde su
sve te silne cice iz filmova i spotova? Na kraju, imao sam priliku da vidim
nekoliko primeraka silikonskih diva u hotelu “Four Seasons“, u koji sam ušao
preko drugarske veze!
Da li voliš pirsing i tetovaže?
Volim. Imam dve minđuše i jednu tetovažu i što se toga tiče, potpuno sam
opušten i slobodouman! Mislim da čovek treba da nosi pirsing ili da uradi
tetovažu ako mu se to dopada i ako smatra da je to deo njega. Slažem se sa
filozofom Protagorom da je “čovek mera svih stvari“’ i da se prema njemu
mere vrednost i lepota!
Koji dar bi voleo da poseduješ?
Bio bih zadovoljan da znam da pevam, iako nisam potpuni antitalenat
kada je muzika u pitanju. Imam dobar osećaj za ritam i koliko-toliko sluha, ali,
s obzirom na to da su moj brat i otac apsolutni sluhisti, pored njih se osećam
kao ružno pače! Iz tog razloga uglavnom pevam samo kada se tuširam!
Takođe bih voleo da mogu svoj unutrašnji život da izrazim kroz pisanu reč.
Šta radiš u slobodne vreme?
Trenutno sređujem stan i na to mi odlazi sve slobodno vreme. Inače volim
da gledam filmove i idem u pozorište. Uveče retko izlazim u grad jer mi se
svako lumpovanje odrazi i na naredni dan, a u principu ne volim da gubim
vreme, već volim korisno da ga upotrebim!
Šta slušaš, a šta čitaš?
Što se muzike tiče, sada sam u fazi Vejtsa! Volim da čitam stripove i knjige,
bez obzira na to kom žanru pripadaju, a moja dva omiljena romana su “Knjiga
o Milutinu“ i “Očevi i oci“, jer predstavljaju
surovu priču o nama!
Koji mirisi, ukusi i osećaji ti posebno
znače?
Kada ujutru ustanem, obožavam da
pustim muziku i krenem u novi dan uz
šolju kafe ili čaja. Skontao sam da me neki
parfemi, koje sada pomirišem, a ranije sam
ih koristio, vraćaju u prošlost. Obožavam
miris lipe i onaj osećaj ispunjenosti koji
osetim svaki put kada se sa nekog putovanja
vratim kući.
Kako sebe vidiš u budućnosti?
Još nekoliko godina planiram da se
aktivno bavim sportom i da učestvujem
na takmičenjima, a onda da se posvetim
porodici. Voleo bih da jednog dana imam
četvoro dece!
Adry
14. FILM
I aM LEGENd
Glumci: Will Smith, Alice Braga, Charlie Tahan, Salli
Richardson...
“Ja Sam Legenda” je novi film Vila Smita, inače baziranog
na istoimenoj knjizi, mada se priče ipak razlikuju. Ovo je priča
o čoveku koji ostaje sam u Njujorku, nakon što nova vrsta virusa
desetkuje populaciju planete. Inače imun na virus, on se sada
bori da preživi u svetu samoće koji polako nagriza njegovu
psihu i da, istražujući zašto je otporan, otkrije lek, kako bi ono
malo preostalih ljudi mogao da izleči od opake bolesti. Film
krase fenomenalne scene praznog i napuštenog Njujorka, kao i
dobra doza napetosti i neizvesnosti, ali je dosta kratak i ponekad
postavlja više pitanja nego što daje odgovora. Sve u svemu dobra
zabava uz kokice za jedno nedeljno popodne, ali ništa više.
NaTIONaL TREasURE: BOOK OF
sEcRETs
Glumci: Nicolas Cage, Justin Bartha, Diane Kruger, Ed Harris,
Harvey Keitel...
“Nacionalno Blago: Knjiga Tajni” je drugi deo ovog
avanturističkog filma sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi,
i prati Bena Gejtsa koji je u prethodnom delu otkrio blago
vitezova Templara ispod ulica Njujorka. Ovog puta sve počinje
tako što Ben mora da dokaže da njegov predak nije učestvovao u
ubistvu Abrahama Linkolna, što će ga na kraju odvesti u potragu
za legendarnim, izgubljenim ‘’Zlatnim Gradom’’ starosedelaca
Amerike. Film je pun akcionih sekvenci i prožet je humorom,
tako da podseća na starog dobrog Indijana Džonsa, pa se Ben
Gejts može smatrati modernim naslednikom dotičnog. Solidna
režija, dobra gluma i scenario omogućavaju prijatno provedeno
vreme uz ovaj film.
ThE GOLdEN cOMPass
Glumci: Nicole Kidman, Daniel Craig, Dakota Blue
Richards, Ben Walker...
“Zlatni Kompas” je bajkovita priča o maloj devojčici
bez roditelja koja živi u paralelnom svetu. Tu ljudske duše
nisu u ljudima već obitavaju u životinjama koje ih prate, a
osoba i životinja su u nekoj vrsti simbioze tako da ako je
jedan povređen drugi to oseća i obrnuto. Vlast ovog sveta
(Magisterium) je zabranila znanje o komunikaciji sa drugim
svetovima i uništila objekte koji to znanje nose, ali je ostao
jedan zlatni kompas koji naša devojčica, prema legendi,
može da upotrebi. Efekti u filmu su fenomenalni, kao i cela
produkcija, a film dinamičan, mada na momente prebrz i
konfuzan, tako da ostaje da se nadamo nekom produženom
izdanju koje bi rešilo ove probleme. Film zaslužuje preporuku,
mada je moglo i malo bolje.
Lj.S.
14 | | Broj 010 | Februar 2008.
15.
16. 16 | | Broj 010 | Februar 2008.
QlECO
naselju Strelište, 19. decembra prošle godine, otvoreno je prvo
ekološko igralište u Srbiji pogodno i za decu sa posebnim
potrebama.
Kako bi se promovisala ideja o zaštiti životne sredine,
igralište je sagrađeno od prirodnih materijala koji se mogu reciklirati i obojeno
bezopasnim bojama. Njega će po prvi put u Srbiji osvetljavati solarna ulična
rasveta, a još jedna posebnost ovog igrališta je činjenica da je prilagođeno za
igru deci u invalidskim kolicima.
Izgradnju projekta podržala je Misija Organizacije za evropsku bezbednost
i saradnju (OEBS) u Srbiji, opština Pančevo, Telenor fondacija i donatori.
Oko igrališta, koje se nalazi na uglu ulica Veljka Vlahovića i Dušana Petrovića
postavljene su zastave sa dečijim pravima iz Povelje Ujedinjenih nacija.
Projekat je realizovala organizacija ”Happy World” uz saradnju Direkcije za
izgradnju i uređenje grada i Zelenila,a donacije su obezbedile Telenor fondacija,
Hipo Alpe Adria banka, Elektrovojvodina i Rafinerija nafte Pančevo.
eciklažni centar BIS IT Reycling Centar iz Pančeva
i “INOS-SINMA” iz Sevojna stupili u strateško
partnerstvo. Kompanija “Božić i sinovi” koja
je pre više od godinu dana otvorila prvi srpski
reciklažni centar za IT opremu u Omoljici stupila je krajem
januara u strateško partnerstvo sa kompanijom INOS SINMA a.d.,
vodećom firmom u delatnosti prikupljanja i reciklaže metalnih
delova, osnovane 1951. godine. Partnerstvom između ove dve
firme trebalo bi da se reše neki problemi reciklaže u Srbiji. Naime
sada će metalni delovi stare elektronske opreme biti plasirani i
reciklirani kod nas umesto da se kao do sada skladište ili izvoze
u inostranstvo. BIS IT Recycling Centar se bavi reciklažom
elektronskog otpada (računara, mobilnih telefona, računarskih
komponenti...) kao jedina sertifikovana kompanija iz te delatnosti
u Srbiji sa dovoljnim kapacitetom da primi sirovine za reciklažu
iz celog regiona. Ovoj firmi je krajem novembra prošle godine u
zvaničnoj poseti bio Šef trgovinskog odeljenja Ambasade Velike
Britanije, Nik Groves koji je izjavio da bi ovaj centar mogao da
predstavlja jedan od eventualnih polja za slivanje inostranih
investicija u bliskoj budućnosti. Ovo znači da reciklaža, pored
brige o životnoj sredini, pruža mogućnost državi da generiše
određeni profit, smanji nezaposlenost i privuče strane investicije.
Pozdravljamo ovakve projekte i firme koje pozitivno utiču na
razvoj i “imidz” našeg grada.
D.Š.
EKOLOŠKO
IGRaLIŠTE
U PaNčEvU
REcIKLaŽa
ELEKTRONsKOG OTPada
vaŽNI EKOLOŠKI daTUMI
Svetski dan močvarnih područja 02. februar
Svetski dan energetske efikasnosti 05. mart
Svetski dan zaštite šuma 21. mart
Svetski dan zaštite voda 22. mart
Svetski dan meterologije 23. mart
Svetski dan zdravlja 17. april
Dan planete Zemlje 22. april
Svetski dan zaštite laboratorijskih životinja 24. april
Dan Zavoda za zaštitu prirode Srbije 30. april
Internacionalni dan akcije za klimu 15. maj
Svetski dan zaštite biodiverziteta 22. maj
Evropski Dan parkova 24. maj
Svetski dan zaštite životne sredine 05. jun
Dan Dunava 29. jun
Svetski dan zaštite ozonskog omotača 16. septembar
Evropski dan bez automobila 22. septembar
Svetski dan čistih planina 26. septembar
Svetski dan zaštite životinja 04. oktobar
Svetski dan staništa 06. oktobar
Svetski dan zdrave hrane 16. oktobar
Internacionalni dan urbanih regija 27. novembar
U
R
17. Staza je otvorena 14.10.2007. Na otvaranju učestvovalo oko sto građana
svih uzrasta.
To je prva obeležena staza u pančevu i prvi deo projekta uređenja i
obeležavanja pešačkih staza u gradu.
Staza populariše prirodne i kulturne vrednosti našeg okruženja,
dostupna je svim građanima i u svim vremenskim prilikama. Obuhvata
specijalni rezervat prirode — omoljička ada, hranilište orla belorepana,
manastir Vojlovica — jedan od najstarijih u Vojvodini, reka Nadel,
arheološko nalazište grad — starčevačka kultura, bogat biljni i životinjski
svet (posebno ptičji).
Početak staze je nedaleko od manastira Vojlovica, gde je postavljena
prva info tabla.
Duga je trideset dva kilometara i prelazi se za pet sati laganog hoda.
Može da se prelazi peške ili biciklom.
Od manastira staza se nasipom spušta na Dunav i sve vreme uz reku
vodi do specijalnog rezervata prirode Omoljička ada (to je pravi naziv, iako
smo mi na mapi i svuda pisali Ivanovačka jer će se uskoro menjati), a zatim
uz Nadel kroz starčevačku šumu do manastira Vojlovica.
Staza prolazi i pored hranilišta orla belorepana, najveće ptice grabljivice
Srednje Evrope, koja danas spada u najugroženije evropske vrste. U našoj
zemlji gnezdi se samo na području Vojvodine, u populaciji od trideset
parova.
Staza obuhvata najznačajnije vrednosti na području Ivanova, Starčeva,
Omoljice i pokušaj je da se populariše pešačenje i zdrav način života kao i
turistički i prirodni potencijali ovog kraja.
Ceo projekat je pokrenut na inicijativu planinarsko-
ekološkog kluba ”Soko”, čiji su članovi i obečežili i
markirali celu stazu, a u saradnji sa TOP-om, uz
pokroviteljstvo SO Pančevo.
PEK ”Soko” organizovaće u cilju
popularizacije pešačenja i upoznavanja sa
prirodnim vrednostima našeg okruženja pešačke
akcije na ovom području sa građanima i u saradnji
sa školama.
Za ovu godinu planirano je obeležavanje novih
osamdeset kilometara pešačkih staza u okolini
Pančeva, ali će to zavisiti od finansijskih sredstava.
SRP Ivanovačka ada zaštićen je najviše zbog
hrasta lužnjaka — autohtone vrsta našeg područja i zato smo zasadili jednu
sadnicu na početku staze kod info table.
Markiranje i obeležavanje je izvšeno na sledeći način:
Duž staze postavljene su velike drvene info-table sa mapom kompletnog
područja i osnovnim podacima o lokalitetu gde su postavljene; drveni
putokazi, male drvene table za hranilište orla belorepana i hrast lužnjak;
kompletna staza obeležena je standardnom crveno-belom planinarskom
markacijom.
Sve dodatne informacije u vezi staze ali i svih ostalih aktivnosti kluba
mogu se dobiti na 064/276-05-39 ili na sajtu www.soko.org.yu
Manastir Vojlovica
Posvećen je svetim Arhanđelima Mihailu i Gavrilu. Ne postoje tačni
podaci o postanku manastira. Po najstarijem predanju, osnovao ga je 1383.
godine sin kneza Lazara, despot Stefan Lazarević, a prvi pouzdani podaci
o manastiru datiraju iz 1538. godine, kada je u manastiru bilo trideset šest
monaha. Tokom XVIII veka manastir je od strane Turaka nekoliko puta
rušen i paljen. Za vreme igumana Joanikija Miljkovića (1796-1822), koji je
napisao prvu monografiju o manastiru, manastir je živopisan i obnovljen, a
iz tog perioda potiče i ikonostas.
Za vreme drugog svetskog rata u manastiru su kao zatočenici dve
godine proveli Srpski patrijarh Gavrilo Dožić i vladika Nikolaj Velimirović,
koji je za to vreme napisao Sveto Pismo Novog Zaveta. U manastiru se
nalaze mošti Prepodobnog Oca Grigorija Sinajskog i čudotvorna ikona
Presvete Bogorodice.
Specijalni rezervat prirode ``Ivanovačka
ada``
Zbog prisustva ritske mešovite sastojine bele i
crne topole, jasena, bresta, vrbe i hrasta, područje kod
Ivanovačke ade proglašeno je za specijalni rezervat
prirode i 1961. godine stavljeno je pod zaštitu države. Rezervat
se prostire na površini od 6,57ha i obuhvata močvarne terene,
ade i reku Dunav. Najveću vrednost rezervata predstavlja
autohtona vrsta hrasta — hrast lužnjak (Querqus robur),
koji je karakterističan za plavna područja i doline reka.
U SRP vlada režim apsolutne zaštite.
KRUŽNa
PEŠačKa
sTaza
PaNčEvO
sRP OMOLJIčKa ada
| Broj 010 | Februar 2008. | 17
Piše: Branislav Rovčanin
18. GRADNAVODI
Pozvali smo lučku kapetaniju u Pančevu u nameri da saznamo cene
registracije čamaca u 2008. godini. Čovek koji se javio nam je dao samo
šturu informaciju da je cena ista kao i prošle godine i da se kreće od 1.000
do 3.000 dinara. I spustio čovek slušalicu?! Kada smo otišli do kapetanije da
uzmemo zvaničan cenovnik, nisu nam ga dali jer kažu da imaju samo jedan
primerak?! Kada smo želeli da uzmemo taj jedan primerak da kopiramo,
pa da im vratimo, rekli su da to nije izvodljivo i da smo trebali da dođemo
ranije?! Onda su nam rekli da skinemo podatke sa interneta. Naravno,
podataka na internetu nema?! A kada smo videli da cela situacija podseća
na seksualni odnos ludog i zbunjenog, odustali smo od daljih pitanja.
Dakle, cene su iste kao i prošle godine. Ali nikako ne zaboravite sledeće:
OBAVEZNO TRAŽITE RAČUN (FISKALNI) PRI REGISTRACIJI VAŠEG
PLOVILA!
Štuka je u zabrani od 01. Februara do 01. Aprila. Nadamo se da će se
ove godine imati povoljne uslove za mrest i da ćemo ove (i narednih) sezone
imati zadovoljstvo da ponovo pecamo ovu atraktivnu grabljivicu. Prošla
godina je, na žalost, bila vrlo nepovoljna za mrest zbog niskih vodostaja,
a u Tamišu se češće lovio Smuđ nego Štuka. A kada smo već kod Smuđa,
lovostaj na rečnog princa počinje 01. Marta i završava se 01. Maja. Naš
savet je da iskoristite još ovih nekoliko februarskih dana, a nakon toga
se odmorite i pripremite vaše čamce i pribor za početak sezone. Bistro, i
vidimo se u Maju!
Opet smo prevareni, kao i mnogo godina u nazad! Nova godina nam je
donela nove besmislice vezane za podelu i razgraničenje ribolovnih terena u
Srbiji. A vodama će upravljati kojekakvi sumnjivi likovi, koji su uspeli da se
na tenderima dokopaju našeg ogromnog nacionalnog blaga-vode!
Iz godine u godinu se pitam: Zašto je pamet toliko deficitarna u ovoj
državi? I naravno da nakon tri milisekunde kapiram da nije glupost po
sredi, već bezobrazluk neslućenih granica. A, evo o čemu se radi. Ministar
zaštite životne sredine je doneo rešenje o podeli ribarskih područja na
teritoriji Republike Srbije na sledeća ribarska područja: Srbija-Vojvodina,
Srbija-Zapad, Srbija-Jugozapad, Srbija-Jug, Srbija-Istok i Srbija Centar. Po
običaju, deo Dunava koji protiče kraj Pančeva pripada području Srbija-
Centar, ali zato Tamiš pripada području Srbija-Vojvodina. Što znači da,
ko kupi dozvolu za Dunav (dozvola važi za potez od Velikog sela 1150 km
do kovinskog mosta 1112 km i od ušća Nere u Dunav 1075 km do granice
Nacionalnog parka Đerdap 1040km), nikako neće moći da peca na Tamišu!
Ali će zato moći da peca sa tom dozvolom na Velikoj Moravi, Peku, Mlavi,
Resavi, Crnici, Grzi, Lugomiru, Lepenici, Konjskoj reci i kojekakvim
vukojebinama zemlje Srbadije (na stranu što su neke od tih reka, prošle
godine zatrovane i praktično mrtve)?! Ako neko vidi bilo kakvu logiku u
tome, slobodno neka mi se javi na e-mail redakcije, dobiće lično od mene
neki komad pribora za pecanje. Koliko mi se čini, jedina logika je “drpanje”
para. Većina ribolovaca će morati da kupuje dve dozvole (ako bude želela
da peca i na Tamišu i na Dunavu)! A to zadovoljsvo je naravno skuplje
nego lane. Dozvola će ove godine iznositi 4.000 dinara za seniore, što je
poskupljenje od skoro 100% u odnosu na prethodnu godinu! Pitam se da li
je gospodin ministar odredio i koliki će deo novca od prodatih dozvola biti
uložen u poribljavanje naših, skoro beživotnih, reka?
svINJaRIJa Na REKaMa!
ŠTUKa U zaBRaNI, UsKORO I sMUđ
REGIsTRacIJa PLOvILa
18 | | Broj 010 | Februar 2008.
Foto: Dalibor Vinkić
19.
20. sećanje ljubavi donosi energiju, dobro raspoloženje i
motivaciju. Za to su odgovorne hemikalije, kažu naučnici,
koje jure mozgom zaljubljenih ljudi i imaju više funkcija,
ali osnovni cilj im je produžetak vrste. Upravo hemikalije
nas teraju da oformimo porodicu i imamo potomke. Kad se to desi, sastav
hemijskog koktela se menja kako bi ohrabrio partnere da ostanu zajedno
i udruženim snagama podižu potomke. Na neki način, može se reći da je
ljubav hemijska zavisnost koja se razvija kako bi se osigurao produžetak
vrste.
POŽUda
Psiholozi smatraju da postoje tri vrste, ili faze, ljubavi: požuda ili erotska
strast, zatim privlačnost, ili romantična strast, i privrženost, ili posvećivanje.
Jaka veza između dve osobe podrazumeva sve tri faze. Ponekad, međutim,
radi se samo o požudi, bez prave ljubavi. Kod tinejdžera, odnosno stasalih
pubertetlija, hormoni estrogen i testosteron postaju po prvi put aktivni i
razvijaju želju za iskušavanjem ”ljubavi”.
Želja ili požuda igra važnu ulogu ne samo tokom puberteta, već i tokom
celog života. U razvijanju požude prema nekoj osobi učestvuju i feromoni,
fizički izgled i projekcija željenih karakteristika partnera. Feromoni su
složena organska jedinjenja ogovorna za prenos hemijskih poruka između
jedinki iste vrste. Reč ”feromon” je grčkog porekla i nastala je od reči
”pherein” i ”hormone”, što znači ”nosilac uzbuđenja”.
Feromoni pomažu jedinkama određene vrste da pronađu i odaberu
partnera sa imunim sistemom dovoljno različitim od njihovog vlastitog,
kako bi osigurali zdravo potomstvo. Sisari registruju feromone pomoću
specijalnog, tzv. vomeronazalnog organa (VNO), smeštenog u nosu. Organ
je neophodan, jer feromoni nemaju miris.
Postojanje ljudskih feromona otkriveno je u uzorku znoja 1986.
godine, u Centru za hemijska čula u Filadelfiji. Interesantno je da su VNO
pronađeni samo kod nekih, ali ne i kod svih ljudi. Međutim, iako VNO
nije prisutan kod svih ljudi - a možda i ne funkcioniše ni kod onih koji ga
imaju - još uvek postoje dokazi da miris predstavlja važan aspekt ljubavi
(pogledajmo samo industriju parfema).
aMOROLOGIJa
Naučnici polako otkrivaju sve više i više o ulozi hemikalija koje
struje mozgom i telom zaljubljenih, bilo u periodu zaljubljivanja ili kod
dugoročnih veza. Prvi simptomi zaljubljenosti često su ubrzan rad srca,
crvenilo i znojavi dlanovi. Istraživači kažu da su za simptome odgovorna
hemijska jedinjenja dopamin, norepinefrin i feniletilamin, koja se
oslobađaju u zaljubljenoj osobi.
Dopamin se smatra ”hemikalijom zadovoljstva”, jer proizvodi osećaj
blaženstva. Norepinefrin je sličan adrenalinu i proizvodi ubrzan rad
srca i uzbuđenje. Helen Fišer, antropolog sa Univerziteta Rutgers i jedan
od ”istraživača ljubavi” smatra da ljudsko telo oslobađa ljubavni koktel
hemikalija ”samo kad se ispune odgovarajući uslovi, muškarci ih brže
proizvode od žena, zbog njihove više vizuelne prirode”.
Visoki nivoi dopamina povezani su takođe sa norepinefrinom, koji
povećava pažnju, kratkotrajnu memoriju, hiperaktivnost i nesanicu.
Drugim rečima, parovi koji se nalaze u ovoj fazi ljubavi usredsređuju se
uglavnom na odnos i na malo šta drugo.
Istraživači sa Univerziteta Koledž u Londonu nude alternativno
objašnjenje za intenzivnu usredsređenost i idealizirajući način gledanja u
romantičnoj fazi ljubavi. Engleski istraživači su, naime, otkrili da zaljubljeni
imaju niže nivoe serotonina. Niži novi serotonina karakteristični su za
osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajima, što možda objašnjava
zašto su zaljubljeni opsednuti sa svojim partnerima.
Prilikom vođenja ljubavi u romantičnoj fazi, u organizmu se oslobađa
hEMIJa
LJUBavI
Da li ste, ili ste bili, zaljubljeni? Ukoliko jeste, da li bi svoja osećanja opisali kao
”zavisnost”? Pozitivan odgovor nije pogrešan, jer naučnici tvrde da se i u slučaju
narkomanske zavisnosti i ljubavnog zanosa u našem organizmu odvijaju slični
hemijski procesi.
dROGa
Majkl Odent iz Londonskog centra za osnovno zdravstveno
istraživanje smatra da endorfini proizvode ”zavisnost kao droga”.
Zbog toga postoje osobe kojima je taj amfetaminski nalet dopamina,
norepinefrina i feniletilamina neophodan. Pošto telo vremenom
stiče toleranciju spram ovih hemikalija, ”ljubavnim narkomanima” je
neophodno nešto više da bi se ”uradili”. Oni srljaju iz veze u vezu da
bi dobili svoj ”fiks”.
SEX
R
Piše: Oliver Terzić
Priredio: Dominik Florijan
20 | | Broj 010 | Februar 2008.
21. oksitocin, koji učvršćuje vezu. Prema
istraživačima sa Kalifornijskog
univerziteta u San Francisku, hormon
oksitocin ”povezan je sa sposobnošću
održavanja zdravih međuljudskih
odnosa i sa zdravim psihološkim
razgraničenjem sa drugim osobama”.
Oksitocin je takođe doveden u vezu
sa vezivanjem majke prema bebi,
kontrakcijama materice tokom
porođaja i refleksom ”pusti”
tokom dojenja.
Sledeća hemikalija
koja je povezana
sa formiranjem
dugoročnih,
monogamnih odnosa
je vazopresin,
hormon antidiuretik.
Neki naučnici
smatraju da se putevi
oksitocina i vazopresina
ukrštaju sa putevima
dopamina i norepinefrina
čime bi se objasnilo zašto
strastvena ljubav bledi kako
rastu posvećenost i vezivanje.
I endorfini, prirodni telesni
anestetici, takođe igraju ključnu
ulogu u dugoročnim vezama. Endorfini
proizvode opšti osećaj blaženstva,
uključujući osećaje smirenosti i sigurnosti. Kao
i dopamin i norepinefrin, endorfini se oslobađaju
tokom vođenja ljubavi, ali i tokom fizičkog
kontakta, vežbe i drugih aktivnosti.
Osećaji strastvene ljubavi, međutim, gube
vremenom na snazi. Proučavanja su pokazala
da strastvena ljubav bledi brzo i gotovo potpuno
nestaje nakon dve ili tri godine. Nivoi hemikalija
odgovornih za ”ljubav koja zaborava nema”
(adrenalin, dopamin, norepinefrin, feniletilamin,
itd.) se smanjuju, a ljubljeni partner počinje da
pokazuje mane. Zašto se partner promenio?
U stvari, partner se verovatno uopšte nije
promenio, ali sad je zaljubljena osoba sposobna
za racionalno gledanje. U ovoj fazi je veza ili
dovoljno jaka da opstane, ili puca. Ukoliko veza
može da napreduje, uskaču druge hemikalije.
Endorfini, na primer, još uvek obezbeđuju osećaj
blaženstva i bezbednosti. Oksitocin koji se još uvek
oslobađa tokom vođenja ljubavi proizvodi osećaje
zadovoljstva i privrženosti. Vazopresin i dalje igra
ulogu u vezivanju.
| Broj 010 | Februar 2008. | 21
22. • Izrada plakata, lajera, prezentacionog štampanog materijala
• Dizajn i izrada logotipa i vizuelnog identiteta Vaše irme
• Izrada multimedijalnih prezentacija na CD/DVD
• Izrada i održavanje internet prezentacija
• Digitalna obrada fotograija
• Dizajn i štampa vizit karti
• Izrada 2D i 3D animacije
• Uslužno fotograisanje
• Priprema za štampu
www.quicklook.co.yu, redakcija@quicklook.co.yu
064/318 9 440, 065/212 5 386
23.
24. koro da ne postoji grad na svetu u kome se barem na neki
način ne obeležavaju ovi datumi, toliko značajni za reggae
muziku i ljude koji je slušaju. U Srbiji je sve veći broj mesta
i gradova u kojima se rođendan Bob Marleya obeležava –
Pančevo, Beograd, Valjevo, Subotica, Novi Sad, Gornji Milanovac, Niš....
U našem gradu, već osam godina zaredom, takvu manifestaciju
organizuju Trenchtown Rockers Soundsystem, jedan od svakako
najaktivnijih soundsystema u Srbiji. Oni, takođe već osam godina, vode i
uređuju emisiju “Do the Reggae“ na radio Pančevu.
Od Trenchtown Rockers saznajemo: Bob Marley’s Day je prvi put
organizovan u Pančevu 2000. godine u Studentskom domu. Tada je pored
svirke i đ-inga publici predstavljen, u vidu razgovora, jedini Srbin koji je
intervjuisao Marleya, Goran Cvetić, advokat iz Beograda. Emocija sa kojom
je gospodin Cvetić pričao o njegovom
susretu sa Marleyem i detalji koje je
izneo i danas se prepričavaju.
Od tada do danas smenjivali su
se bendovi (Dečja radost, Maroon,
Regroots...) i đevi koji su svoje
setove pripremali specijalno za
rođendan sigurno najpoznatijeg
Jamajčanina.
Ove godine, 02. 02. u Studiju 21, uz TTR nastupili su i Hornsman
Coyote, publici poznatiji kao frontmen grupe Eyesburn i MC Milovan
bivši vokal benda Mistake Mistake, trenutno najkvalitetniji vokalni duo u
reggae muzici kod nas. Već 08. 02. TTR su zajedno sa beogradskim Wadada
SS ugostili gvajansku zvezdu Ras Mc Bean-a, čiji je album “Pack Up And
Leave” 2004. godine proglašen za najbolje reggae ostvarenje te godine.
Za TTR to je samo nastavak aktivnosti započetih u januaru, na reprizi
Nove godine u Studiju 21, Srpske nove na Akademiji (Beograd) i turneje sa
čileanskom zvezdom El Condorsitom. No, to nije sve. Trenchtown Rockers
se ne zaustavljaju na ovome već prate svetske reggae tendencije. Za sada
skromno ali sa puno entuzijazma
najavljuju prvi pančevački reggae
festival koji treba da se održi ovog
leta pod okriljem Doma omladine
i opštine Pančevo. Na žalost, mlađe
generacije su propustile da uživo
vide Boba Marleya, Jamajka je
geografski daleko, avionska karta još
uvek preskupa ali pozitivne vibracije
reggae muzike će se čuti i u Pančevu
zahvaljujući aktivnostima Trenchtown
Rockers Soundsystema.
TRENchTOwN ROcKERs
PREPORUčUJU TOP 10
REGGaE sINGLOva za FEBRUaR 2008
01. Shoot Out – Mykal Rose
02. Mad World – Shaggy, Sizzla & Collie Buddz
03. Clear The Air – Busta Rhymes, Shabba Ranx & Akon
04. Prophet Rise Again - Capleton
05. Prayer For The World - Ras Mac Bean
06. Back Against The Wall - Oba Simba & Chuck Fender
07. Burn Corruption - Jah Mason
08. Africa Prepare - Sizzla
09. Beware - Tarrus Riley
10. Something For You - Damian Jr.Gong Marley
O TRENchTOwN ROcKERs sOUNdsysTEMU
TTR su organizovali i predstavili srpskoj publici velikane reggaea
poput: Capleton & the David House Crew (Jamajka), Gentleman & The Far
Band (Nemačka), David Rodigan (Velika Britanija), Prince Alla (Jamajka),
Asher Selector & Raldo Asher (Švajcerska), Rootsman (Velika Britanija),
Pionear & Germaicans (Nemačka), Bassrunner Soundtribe (Austrija)
i mnoge druge. Od nastupa u inostranstvu najznačajniji su: Ženeva /
Švajcerska (2003), Montreaux Jazz Festival / Švajcerska (2004), Budimpešta
/ Mađarska, Ljubljana / Slovenija, River/Lake Splash festival / Slovenija
(2005/2006), SamoReggaeStan Festival / Slovenija (2007), austrijska turneja
2006, Austrija / Slovenija tour 2007, nastup sa Gentlemanom (Beograd/
Srbija 2006), MJAFT Festival / Albanija (2006 & 2007)
Trenchtown Rockers uređuju i vode radijsku emisiju “Do the Reggae“
koja se emituje petkom od 20 – 22h na Radio Pančevu.
Danas su, pored ostalih, urednici internet reggae portala
www.reggaeserbia.com a njihov rad se može pratiti i preko sajta
www.myspace.com/trenchtownrockers
FEBRUaR
REGGaE MEsEc NaJaMaJcIPremijer Jamajke, Bruce Golding, na konferenciji za štampu 10. januara, proglasio je mesec februar
“reggae mesecom“. A kako i ne bi bio. Prvog februara 1957. godine rođen je princ reggae muzike
Dennis Emmanuel Brown, 06. 02.1945. godine rođen je kralj, Robert Nesta Marley a istog dana 1989.
godine ubijen je King Tubby, najveće ime dub muzike.
MUzIKa
S
24 | | Broj 010 | Februar 2008.
25. bzirom da album
Teorija Haosa još
uvek nije bio u prodaji
na dan održavanja
koncerta, ceo događaj bi se
mogao nazvati predpromocijom
ili početkom promocije. Iskaz i
Svedoci kažu da će ovakavi koncerti
postati praksa krajem svake godine
i da će to biti momenat kada će
sigurno svoje nove pesme podeliti
sa svojim sugrađanima koji cene
njihov rad i koje smatraju za najbitniju podršku. U kompletnoj i u odnosu
na prošlu godinu malo izmenjenoj postavi, podržani VJ-ingom ekipe 15
Minutes Pictures, Iskaz i Svedoci su po prvi put izveli pesme na kojima su
radili od izlaska albuma Natio, krajem prošle godine. Kao predgrupa su
se pojavili i No Reason Kru, još jedan pančevački hip-hop bend. Svojim
multmedijalnim konceptom i veoma energičnim načinom sviranja, Iskaz i
Svedoci su publiku u “Coupe-u” ostavili zadovoljnu.
Nakon prilično uspešne promocije prvog albuma, Natio, Iskaz i Svedoci
svoj rad nastavljaju, još više integrišući ‘’sviračke’’ žanrove u hip-hop. Drugi
studijski album — Teorija Haosa — će biti podržan od strane izdavačke
kuće i treba ga očekivati u prodaji sredinom marta. Do tada Iskaz i Svedoci
nastavljaju promociju svog prvog albuma, pre svega novim spotom za
numeru Nova Zora i koncertima širom Srbije.
Novi album će sadržati, pored hip-hopa, mnogo funk-a hardcore-a, ali i
jazz-a. Od gostiju se mogu izdvojiti Marčelo, Suid, Bane iz grupe Sunshine i
Sky Wikluh.
IsKaz I svEdOcI
TEORIJa haOsa
Dvadesetog decembra u klubu “Coupe”, bend Iskaz i Svedoci su započeli
promociju svog predstojećeg albuma Teorija Haosa.
| Broj 010 | Februar 2008. | 25
O
26. ragi moj Ivane i draga redakcijo
Quick look magazina, ovo moje
pismo nije posledica moje ljutnje
na Vas, niti je moja želja da se
pravdam pred vama ili pred građanima Pančeva.
Jedino želim da Vam, donekle, promenim
iskrivljenu i pogršnu sliku o meni i o onome što
radim. Ovo pismo objavite ako osetite potrebu za
tim, ja to svakako ne zahtevam od vas.
Prvo što želim da te priupitam, Ivane, da li si
ti uvek tako tupav ili je to bio samo kratak bljesak
gluposti? Delovao si mi prilično oštroumno kada
si bio klinac... Evo, za početak, da li zaista misliš
da si zaslužio sve ove pokone koje si naručio?
Vidi samo taj spisak: novi štap za pecanje
marke Balzer, nova mašinica marke Shimano,
laptop, novi telefon... Pretpostavljam da ćeš štap
i mašinicu upotrebiti za besomučno pecanje
i uništavanje ribljeg fonda, onda ćeš novim
telefonom smarati sve i javljati direktno sa mesta
zločina o veličini tvog amoralnog pecaroškog
poduhvata. Naravno, posle će ti laptop poslužiti
da slike sa svojim ulovima šalješ po celom svetu!
Pritom si jednom prilikom gledao “Žikinu
šarenicu“ duže od 2 minuta (nemoj da negiraš,
znaš da sve znam), što je uvreda zdravog razuma
i dobrog ukusa! Sve u svemu, vrlo ružno. Vidiš,
malo si se prevario u računici. Zar zaista misliš
da Deda Mraz i dalje donosi poklone matorim
konjima kao što si ti? Nema više toga, samo su
maloletnici na spisku za poklone! Znam da već u
glavi stvaraš sliku o meni kao pijanom pedofilu,
ili ne daj Bože, manijaku koji seksualno opšti
sa irvasima. Kakvi bre, irvasi, sve poklone sada
razvozi DHL, sve sam lud da se kroz odžake
spuštam u kuću! Jeste, volim da popijem, volim
i da se usvinjim od alkohola, muka me tera
da pijem, muka! Deka bio naivan, potpisao
sponzorske ugovore i sada moram da kakim i
kada me ne potera na klonju! Snegovi ih zatrpali
dabogda... Kažu mi: “Deda, uvek osmeh, uvek
isto odelo, uvek sve pod konac-ko na reklami!“
Malo sam te ucenjivao za poklone. Pih... Samo
sam ti učinio uslugu, imaš zdrave zube, dobro
si naučio matematiku, postao si vredan i mudar
čovek. A to što sam devedesetih smrdeo na
pijačne brlje, to je bilo iz čiste solidarnost. Iskren
da budem, nisi ni ti mirisao bolje. Jako bi ružno
bilo da ja mirišem na sve one silne vodke, viskije
i kojekakve koktele koje dobijam za poneti
gdegod da odem, a da ti i tvoji pijete sve ono...uh
povratiću pri samoj pomisli. Ali, nisi ti najgori,
daleko od toga, nemoj pogrešno da me razumeš.
Evo, na primer, Hilari Klinton je poželela da
bude predsednica?! ’Oće da u ovalnom kabinetu
dohvati nekog mladog pastuva (ko bi odbio
predsednicu, makar ona bila i ogavna babuskera),
onda napravi od toga skandal i tako se osveti
Bilu za njegovo bludničenje sa Monikom. Obama
bi da ispuni želju svoje babe iz Kenije i da je
postavi za ministarku kada postane predsednik
Amerike! A tek šta su ovi vaši političari poželeli.
Jedan bi novu švalerku, drugi bi u penziju (a da
ne “zaglavi“ ćorku), treći bi još jedan mandat,
četvrti bi da pocrkaju dušmani i izdajnici (dade
mi spisak dušmana, ko da sam plaćeni ubica)...
Na spisku želja su još: Kosovo u Srbiji (suprotno
željama onih sa Kosova koji bi čak Srbiju van
Srbije!?), nova vikendica, jahte, kamioni, avioni...
Najoriginalniji je bio jedan matori bolesnik koji
je poželeo unuku svog partijskog kolege. Sada
verovatno shvataš da treba imati poprilično jak
stomak da svariš sve brljotine i ogavnosti koje
mi stižu na adresu. A ovi tvoji Pančevci, tek što
su oni kreativni (ovo neka ostane naša mala
tajna, molim te da ne objavljuješ ovo, ne želim
da upadneš u nevolje zbog mene). U tvom tekstu
si pominjao i Karlu del Ponte. Nije ona uopšte
loša, veruj mi. Eto, ona je, naravno, poželela
Ratka u Haag-u. Nazovem je telefonom i pitam:
“Karla, majku mu, što bre Ratka? Daj da ti Deka
pošalje nekog mlađeg...“ Naravno, ona ni da čuje.
Ratko ili će i mene da “pakuje“ u Haag (ja lično
mislim da se ona loži na njega)! Reci ti meni
sada, da li je meni lako? Razumi me, dupe mi je u
procepu, star sam i ne mogu više da se nosim sa
ovim ludim svetom... Svašta bih ti ja još ispričao,
ali neću da te gušim, imaš ti dovoljno svojih
problema. Izvini ako sam bio malo oštriji, nisam
želeo da te uvredim. Evo i ja sam tebi napisao par
stihova, onako, da vidiš da Deka nije mislio ništa
loše:
Dragi moj Ivane i redakcijo Quick look-a,
znam da vam je od posla i jurnjave muka,
izdržite još malo, trud je nagrade vredan.
ko je hrabar i pošten, nikad’ nije bedan!
Budite dobri i čuvajte jedni druge,
nemojte nikome da budete sluge,
poštujte se međusobno uvek i svuda,
za ovo što radite trebaju velika muda!
A kada ovaj posao uspešno svršite,
avionsku kartu za Bahame kupite,
odmor će svakako dobro da vam služi,
al’ zovite i Deku da se sa vama druži!
I umalo da zaboravim (ubi me ova senilija).
Znaš kako sine moj, ko ne zna da se raduje
malim stvarima, velike nije ni zaslužio. Ajde,
sada, uzdravlje i pamet u glavu!
I KaRLa JE
POŽELELa
RaTKa... Prema važećem zakonu o informisanju,
dužni smo da objavimo odgovor Deda
Mraza na tekst “Deda, Deda, baš si
krme!“ objavljen u predhodnom broju
Quick look magazina.
KOLUMNA
D
26 | | Broj 010 | Februar 2008.
Piše: Deda Mraz
27.
28. 28 | | Broj 010 | Februar 2008.
www.quicklook.co.yu
www.quicklook.co.yu
www.quicklook.co.yu
www.quicklook.co.yu
29. | Broj 010 | Februar 2008. | 29
www.quicklook.co.yu
www.quicklook.co.yu
www.quicklook.co.yu
www.quicklook.co.yu
30. a sam početak, poželjno je obratiti pažnju na stil enterijera,
zato što njega treba da sledi eksterijer. Moramo povezati
unutrašnjost i spoljašnjost našeg doma kako bi dobili celinu.
U zavisnosti od veličine naše terase, i naravno od toga
da li imamo dvorište, želje moraju pratiti mogućnosti. Stoga, ako imate
veći prostor, možete iskoristiti deo vrta, a u slučaju da je terasa balkon,
onda morate dobro da izvagate da li će biti uređena kao deo za primanje
gostiju ili za odmaranje. Nešto što je neizbežno da bi prostor bio udoban i
komforan jesu priodni materijali. Drvo, kamen i metal mogu biti idealno
rešenje, samo ih treba dobro uklopiti sa postojećim ambijentom. Ne treba
preterivati u detaljima, dovoljni su materijali sami po sebi. Što jednostavnija
konstrukcija — klupica, fotelja, stočića — bez obzira na materijal, najbolje
će se uklopiti u prirodni ambijent. Jednostavne forme, dobar izbor boja,
poneki detalj, oslikan zid ili možda pod napravljen od mozaika, idealni
su za terasicu koja može da posluži za druženje sa najbližima. Ono što je
nezaobilazno jesu biljke, cvetne dekoracije, smeštene u vazama, saksijama ili
žardinjerama. Ne sme ih biti previše, ali ne smemo ih ni izostaviti zato što to
daju živost samom prostoru.
Uređivanje terase koja će biti samo Vaša oaza je mnogo interesantnije.
Prvenstveno moramo prostor ograditi od spoljašnog sveta i radoznalih
očiju. To možemo uraditi postavljanjem paravana od bambusovih roletni,
koje mogu biti spušetene skroz ili na pola. Još jedno od rešenja su providne
tkanine. Za šta god da se opredelite može da bude veoma interesantno,
pošto se može napraviti fantastična igra senkama. Odabir materijala, boja
i teksture su ključne stvari. Moraju biti u skadu sa samim prostorom i
njegovom dinamikom. Akcenat je na svetlijim nijansama i bojama koje
se provlače na samim materijalima. Treba napraviti ravnotežu kako bi se
dobio svojstveni mir. Tu se naravno mora naći i jedna fotelja, ležaljka ili čak
i ljuljaška. Takođe je poželjno imati mali sto na kome će stajati šolja čaja,
knjiga, časopisi i par mirišljavih sveća, koji su tu da Vas opuste.
Najbolja varijanta je da imate veliki prostor, kako bi na svojoj terasi
imali mesta za oba predloga. Uvek treba razmišljati o tome da sam prostor
ne treba pretrpavati nepotrebnim stvarima koje bi ugušile udobnost.
Ako često putujete, možete da donosite neke
dekorativne predmete koji mogu da se uklope i na taj način
stvorite kutak sa ličnim pečatom. Zidovi mogu biti beli,
stolice i sto plave, neko sidro, uramljenih par fotki sa nekog
Grčkog ostrva, eterično ulje. Jedino što Vam preostaje
jeste da zažmurite i otplovite. Takođe možete da sami da
prefarbate stare stolice, neku vitrinu, pa čak i saksija može
da bude Vaše umetničko delo.
Svaki od ovih predloga je koristan samo pod uslovom
da dobro razmislite da li je terasa u Vašem domu dovoljno
dobro iskorišćena i da li ima pravu ulogu — zasučite rukave
i na posao. Verujem da ćete uživati i opustiti dušu i telo,
napuniti se pozitivnom energijom u ambijentu koji vam
najviše prija.
ENTERIJER
RELaXT a K E I T
E a s y . . .
Uživanje, mir, udobnost, intima, materijali
— sve su to stvari koje morete imati na umu
kako bi kvalitetno iskoristili svoj kutak,
terasu. Svako treba posle napornog dana da
se odmori i opusti u prijatnom ambijentu.
Evo par predloga kako da sebi napravite u
svom dvorištu ili na balkonu nešto nalik na
malu oazu mira.
Jednostavne forme, dobar izbor boja, poneki detalj,
oslikan zid ili možda pod napravljen od mozaika, idealni
su za terasicu koja može da posluži za druženje sa
najbližima.
Z
30 | | Broj 010 | Februar 2008.
Piše: Maja Stajic
33. | Broj 010 | Februar 2008. | 33
Ql: 1998. diplomirali ste, a zatim i specijalizovali web dizajn
na Američkom Univerzitetu u Parizu. Šta podrazumeva smer koji
ste odabrali i da li pruža osnovu za profesionalnu karijeru?
U to vreme Internetom su se služili samo pojedinci. U Srbiji je moja
porodica tek pre pet godina potpuno razumela šta radim. Niko tada nije
shvatao, čak ni moj muž da postoji budućnost u ovom poslu (ko bi rekao;
sada je bez Interneta nemoguće živeti na Zapadu). Na fakultetu sam učila
osnovna pravila dizajna koji je prvenstveno bio usmeren na Internet. Pored
dizajna, učila sam kompjuterski jezik HTML i Java script. Paralelno sam bila
u klasi profesorke kod koje sam učila pripremu za štampu i osnove dizajna
nevezane za Internet.
Ql: Opišite nam, molim Vas, Vaš put nakon studija.
Nakon završenih studija, ali i tokom njih, radila sam za Bila u firmi
’’Estabrook World Media“. U Parizu nas je bilo desetak, dok su u Denveru
i Njujorku bili brojniji. Redovno sam radila za ’’Denver Art Museum“ i to
je bio moj prvi zvanični sajt. Takođe sam radila i na pripremi knjige ’’The
Berger Collection’’, poznatog kolekcionara. Bilo je to moje prvo veliko radno
iskustvo. Projekat je trajao godinu dana i tada sam prvi put konkretno
videla kako se stvara grafička ’’chart“. 1999. godine naterala sam sebe da
više govorim francuski jezik i zaposlila se u francuskoj ’’startup“ kompaniji
’’Novosys“, gde sam imala prilike da po prvi put budem u direktnom
kontaktu sa klijentima. To su bili dani Interneta kada je jedan dizajner radio
sve, počevši od marketing strategije, pa do programiranja u HTML jeziku.
Bilo je predivno, jer klijenti još uvek nisu znali šta hoće. Danas je mnogo
teže. 2000. godine sam želela da pređem u neku od većih kompaniija i
dobila posao kao umetnički direktor u švedskoj filijali ’’Framfab’’
Ql: Danas ste umetnički direktor u jednoj od vodećih
marketinških agencija u Parizu. Na čelu ste tima od 15 dizajnera.
Šta znači biti umetnički direktor u takvoj kompaniji sa takvim
timom?
Za mene je ljudski odnos uvek bio na prvom mestu. Činjenica je da
je svaki posao interesantan. Naučila sam to od svog kreativnog direktora
Petera Wittingoffa koji je govorio da ne postoje dosadni projekti, postoje
samo ljudi bez dovoljno mašte, a ljudi bez dovoljno mašte imaju lošeg šefa,
jer ne zna da ih motiviše. Najlakše je napraviti dobar dizajn za Coca-Colu ili
Nike (radila sam na oba projekta prošle godine), ali najteže je kada dobijete
projekat kao što je “Razvoj cvekle u Francuskoj“ i kada klijent očekuje
nemoguće.
Ql: Nedostatak stučnjaka u Srbiji (i okolini) više je nego
očigledan, no ona i dalje ne inspiriše na povratak. Zbog čega Vi
imate želju da se vratite?
Nisam sigurna da Srbija ne inspiriše na povratak. Moje srce kuca
drugačije na beogradskom aerodromu. U redu, već 13 godina odlazim
u Srbiju samo na odmor, ali ipak kada se sretnem sa svojim prijateljima,
mislim da bolje žive nego neko u svetskoj metropoli. Osim toga, u poslednje
vreme, u Srbiji sam srela izuzetno talentovane mlade ljude. Ono što danas
Srbiji nedostaje je brza internet veza koja može da bude pristupačna svima.
Kada to bude ostvareno, sigurna sam da će Srbija biti jedna od vodećih
zemalja kada je reč o dizajnu. Želim da se vratim ne samo u Srbiju, nego
i u svoj rodni grad. Naš poznati slikar Sava Šumanović je posle nekoliko
godina provedenih u Parizu, mir u srcu pronašao četkicom prateći ravnice i
beračice grožđa. Ne usuđujem se da se poredim sa umetnikom kakav je bio
Sava, ali volim svoju zemlju i kada bih mogla nekoliko sati da sedim usred
njive i radim posao koji sada radim, bila bih potpuno ispunjena. Mislim i
svedočim da ništa nije nemoguće.
Ql: Kojim putem nameravate da vodite svoju karijeru? Da li je
vrh blizu, smatrate li da ste na njemu ili vrha uopšte nema?
Oni koji su opsednuti materijalnim uspehom u opasnosti su da jednog
dana sve izgube. Rekla bih da sve dolazii spontano. Moje želje su uvek bile
skromne. Ne želim vrh, niti mu težim. Znam da ću tek kada budem sasvim
ispunjena ljubavlju, biti sposobna da je prenosim na svoj posao. U knjizi
Džona Graca “Na putu do vrha“ pročitala sam sedam načela za postizanje
cilja koje je postavio A. L. Vilijams, bivši trener američkog fudbala,
čovek koji je stvorio osiguravajuću kompaniju i za desetak godina postao
multimilioner. Možda se čine suviše jednostavnim, ali oni su uticali na
njegov uspeh.
Principi su sledeći: imati cilj, opisati ga, postaviti ga u pravo vreme,
napisati plan za ispunjenje cilja, doneti odluku o ceni njegovog ostvarenja,
misliti o tome svaki dan, proceniti svoje prilike u odnosu na cilj i vreme.
Ako želite da uspete, imajte hrabrosti da danas donesete odluku koja
može promeniti vaš život. “Uspeh će vas slediti, zato što niste opterećeni
njime“, jednom je rekao jedan naučnik.
34. a Novoseljanskom putu 193. pored firme BSP
(i pod njenim pokroviteljstvom) od strane
porodice Marković 22.01.2008 svečano je otvorena
najsavremenija kuglana u Srbiji. Svečanom
otvaranju prisustvovao je veliki broj zvanicnika iz Kuglaškog
Saveza Srbije, Kuglaškog Saveza Vojvodine kao i muška i ženska
reprezentacija Srbije koje su odigrale prve revijalne meceve
i isprobale staze. Pored ljudi iz kuglaškog sveta na otvaranju
su se zatekli i prijatelji porodice Marković iz Grčke i Slovenije
kao i mnogobrojni znamenitiji pančevci iz i iz sveta sporta i iz
drugih sfera društvenog života (politike, kulture). Uz prijatnu i
domaćinsku atmosferu i zvuke tamburaša i starogradskih pesama
uručene su zahvalnice i plakete udruženjima i pojedincima koji
su potpomogli izgradnju kuglane. Zvaničnici saveza i prijatelji
porodice imali su čast da svečano bace prve kugle, a narednog
vikenda u hali je održano pojedinačno Srbije u obe konkurencije.
Objekat stvarno vrhunski izgleda i ocenjen od strane ljudi
koji se razumeju u potrebe sporta dobio je samo pozitivne kritike.
Sasvim sigurno će doprineti popularizaciji ovog sporta u gradu
i verovatno će danonoćno biti pun što zbog kuglaških staza što
zbog prijatnog kafe bara koji je u sastavu kuglane. U svakom
slucaju Pančevo bi trebalo da bude ponosno na novootvoreni
objekat.
P.Š.
NA DAN OTVARANJA KUGLANE U PANČEVU, ODRŽAN JE TURNIR POJEDINAČNOG
PRVENSTVASRBIJE U KUGLANJU, A POSTIGNUTI SU SLEDEĆI REZULTATI:
SENIORKE
Ime i Prezime klub grad pune Čišć. Ukupno
1. Joković Nevenka Hajduk Kula 361 180 541
2. Molnar Iboja Pionir Subotica 357 164 521
3. Pisar Roža Pionir Subotica 349 171 520
4. Čisar Marijana Kristal Zrenjanin 352 166 518
5. Kirti Đenđi Jedinstvo N.Bečej 340 177 517
6. Marinković Gordana Putar Niš 360 156 516
7. Santo Livia Jedinstvo N.Bečej 351 163 514
8. Nenadov Daliborka Radnički Kikinda 332 176 508
9. Majstorović Jelena Hajduk Kula 333 159 492
10. Anđelković Jasmina Jagodina Jagodina 337 147 484
11. Anđelković Jelena Pionir Subotica 333 148 461
12. Jevtić Snežana Železničar Pančevo 318 124 442
SENIORI
1. Antal Arpad Poš. Štedionica Beograd 391 216 609
2. Zavarko Vilmoš Košzolg Mađarska 368 211 589
3. Matijaš Nikola Poš. Štedionica Beograd 362 214 576
4. Radojičić Miloš Metalac G.Milanovac 371 199 570
5. Ramić Uroš Borac Banja Luka 374 192 566
6. Tepša Danijel Poš. Štedionica Beograd 363 192 555
7. Milinković Aleksandar Niš Put Niš 347 202 549
8. Jagličić Uroš Niš Put Niš 344 196 540
9. Baranj Čongor Senta Senta 371 167 538
10. Čaluković Goran Makpetrol Skoplje 347 190 537
11. Nađ Benjamin Železničar Pančevo 358 175 533
12. Jevtić Vladimir Železničar Pančevo 336 182 518
NIvO!
Posle više godina i mnogobrojnih najava u našem gradu se konačno otvorio novi sportski objekat.
Nije to ni sportski centar sponzorisan od starane bogatih skandinavskih sponzora, ni velelepna hala za
univerzijadu vec prva privatna kuglana u zemlji.
N
SPORT
34 | | Broj 010 | Februar 2008.
35. Na adresi Novoseljanski
putu 139 nalazi se novi
sportski, ali i zabavni
objekat, zanimljivog
koncepta i sadržine.
Pristojan parking, nova
zgrada sa rampom za
invalide(!) i neobičan
enterijer. O potrebi za
postojanjem ovakvog
mesta, kuglanju i još
nekim važnim stvarima, govori suvlasnik Svetozar
Marković, koga naravno zovu Toza...
QL: Imali ste veoma interesantnu ideju: prihvatili ste organizacioni
“entertejment“ koncept Boulinga i primenili ga na klasično kuglanje.
Postoje li neke bitne razlike između ova dva sporta?
SMT: Razlika između kuglanja i američkog boulinga prvenstveno je u
tome što je kuglanje evropski sport, sa veoma dugom i bogatom tradicijom,
posebno ukorenjenom na našem južnobanatskom prostoru, još od vremena
Austrougarske monarhije. U periodu između dva rata u Pančevu je bilo
čak sedam kuglana. Danas je ovo jedina moderna kuglana u Pančevu, a
šesta u Srbiji koja je urađena po najnovijem standardu i preporukama
Svetske kuglaške federacije, a koje porazumevaju pločastu, a ne betonsku
ili neku sličnu podlogu. Američki bouling je tek u novije vreme doživeo
ekspanziju i danas kod nas postoje tri takva centra. Iako na prvi pogled ne
deluje tako, razlike su brojne: kugla u bolingu ima rupe, većeg je prečnika i
klizi po podlozi, dok je kod kuglanja ona bez
rupa, manjeg prečnika i po podlozi se kotrlja,
odnosno rotira. Dalje, u bolingu se ruši 10
čunjeva, a u kuglanju 9. Razlikuje se sistem
i bodovanja. Na kraju, kuglanje je daleko
zahtevniji sport, jer zahteva dobru tehniku
saginjanja i spuštanja, pri čemu je aktivno više
mišića. Preuzeli smo samo zabavni koncept
boulinga, uz muziku, lajt šou i noćno kuglanje.
QL: Odakle namera da uložite sredstva
u jednu ovakvu halu? U pitanju je praktično
“grinfild“ investicija...
SMT: To je pre svega bila porodična stvar.
Otac mi je pre tri godine bio član Upravnog
odbora “Železničara“ i uočio je velike
organizacione i logističke probleme sa kojima
su se sretali naši kuglaški kolektivi. Napravili
smo ozbiljnu analizu, uzeli u obzir brojnost
rekreativnih udruženja među zaposlenima u
gradu, mogućnost da i mladima “otvorimo“
ulaz u ovaj sport, a pre svega nas je vodila
želja da Pančevu ponudimo reprezentativan
objekat. Investicija je vredna 350.000 eura i
imamo osam stalno zaposlenih ljudi, novih
osam radnih mesta. Naravno da nam je želja da
profitiramo, ali mislimo da je ovo od jako velike
važnosti za naš grad, odnosno stvar od opšteg interesa. Ne planiramo da
se ovde zaustavimo. Razmišljamo o izbacivanju bašte na proleće, izgradnji
staza za boćanje... Ovo mesto je praktično zamišljeno kao sportsko-
rekreativno-zabavni centar; sportski, jer se održavaju zvanična takmičenja,
pri čemu korist ima i gradč; rekreativni, jer je otvoren za sve, i zabavni
jer pruža mladima mogućnost da na zanimljiv način provedu vreme.
Ukoliko dobijemo licencu za održavanje evropskih turnira, što trenutno
pokušavamo, biće to od velike koristi kako za nas, tako i za grad.
QL: Planirate da razbijete predrasude o kuglanju kao sportu
“starijih“? Dosta polažete na mlađu publiku... Koliko mladi uopšte
poznaju pravila ove igre?
SMT: Iznajmiti termin je vrlo povoljno. Do 22h staza je 470 dinara za
sat, a od 22h je 600 dinara, što je prihvatljivo, jer se ne plaća kao bouling
po osobi već po stazi. Idealno je kada je u igri tri učesnika. Ograničili smo
termine za organizovane rekreativce do 21h, kako bi i ostalo građanstvo
imalo priliku da učestvuje. Ponudićemo i školama da kao izborni predmet
u okviru fizičkog vaspitanja uvedu kuglanje. Jednostavno, sve činimo da
privučemo mlade i pobedimo te stereotipe o sportu “matoraca“. Na stazi se
nalazi obučena osoba koja će zainteresovanima pojasniti pravila i uputiti
ih u načine korišćenja opreme i staze. Baca se u 30 serija, u dva seta po 15
bacanja. U prvih 15 bacanja, srušene kegle se broje po bacanju i uvek se
ponovo spušta svih devet. U drugih 15 bacanja, igra se na “čišćenje“ i baca
se dokle god se ne pogodi i poslednja kegla. Na državnom prvenstvu koje je
ovde održano, igrači su bacali ukupno 120 puta, po 30 serija na svakoj stazi.
Zaletišta i staze imaju tačno propisanu dužinu i širinu. Imamo kvalitetno
osvetljenje i ozvučenje kompletnog prostora, i upravo
putem preuzimanja zabavnog koncepta boulinga, koji je
relativno nov u Srbiji i dopada se mladima, planiramo ne
samo da privučemo nove učesnike, već i da povratimo
ljude koji su nekada kuglali i za koje smo sigurni da će
im se dopasti novi koncept.
QL: Imate i dobar lokal...
SMT: U kafiću je zabranjeno točenje alkohola
maloletnim licima, a stolovi uz staze su za nepušače.
Muzika je kvalitetna, nema ekstremnih varijanti, samo
dobar pop zvuk. Postoji i mogućnost iznajmljivanja
prostora za organizovane zabave. Svi su uslovi da će
se gosti osećati prijatno, bilo da su u pitanju igrači ili
njihova publika.
QL: Sledeći put dolazimo na partiju, u drugom
terminu?
SMT: Slobodno, otvoreni smo do dva posle ponoći...
Ponesite samo patike sa svetlim đonom.
MOJa PRva KUGLaNa
| Broj 010 | Februar 2008. | 35
36. SKIJANJE
astav ovog pančevačkog voza je sačinjavala grupa od
petnaest pančevaca, među kojima je bio i jedan šerpas
(lanac marketa u ski centrima tamo se zove sherpa, pa
smo momka koji je svako jutro išao u nabavku prozvali
Pejo šerpas — ne pitajte me zašto baš Pejo). Evo malo podataka o tim
ski-centrima:
Val d’Izer je jedan od najpoznatijih ski-centara sveta. Prostire se na
površini od preko hiljadu hektara, s nadmorskom visinom staza od skoro
dve hiljade metara, što svima pruža mogućnost da uživaju u zimskim
sportovima u zavisnosti od svojih mogućnosti. Nalazi se na nadmorskoj
visini od 1.800m, a dužina ski-staza je 450km. Nalaze se na visini od
1.550m pa do 3.450m. Sam grad obiluje mnogim sadržajima za dobar
provod, s mnoštvom kafića, restorana, diskoteka i raznih prodavnica, koje
rade skoro stalno. Svi smeštajni kapaciteti nalaze se u blizini ski-staza, a
sam centar je prava poslastica za one koji uživaju u skijanju.
Tinj (Tinges) se nepravdeno nalazi u senci Val d’Izera. Legendarni
francuski skijaš Žan-Klod Kili bio je glavni promoter ovog ski-centra i
najčešće je i sam tu skijao. Tinj se nalazi na nadmorskoj visini od 2.100m.
sKIJaNJE
Jaka postava pančevačkog brzog ski-voza uputila se 10. janaura na putešestvije
dugo tri hiljade kilometara, radi uživanja u čarima čuvenih francuskih alpskih
skijališta Tignes i Val d’ Isere.
U POTKROvLJU
EvROPE
S
36 | | Broj 010 | Februar 2008.
Piše: Milenko Petrović
37. Ski-staze su duge 150km,
a nalaze se na nadmorskoj
visini od 2.100 do 3.456m.
Ovaj ski-centar je jedan
od najstarijih u Francuskoj
i čine ga pet naselja, od
kojih se tri nalaze oko
velikog ledničkog jezera,
na nadmorskoj visini
od 2.100m. U potpunosti je posvećen skijanju i skijaškim
sportovima. Preporučuje se svima koji žele vrhunsko skijanje,
a smeštaj i komfor im nisu u prvom planu. Većina smeštajnih
kapaciteta nalazi se na samim stazama, a za noćni život i zabavu
postoji dosta zanimljivih mesta.
Posle prošlogodišnjeg oduševljenja sa skijanjem u čuvenom
skijalištu Tri doline, ove godine smo se odlučili da probamo
drugu uzdanicu Francuza i nismo se pokajali uopšte, čak je
jednodušno mišljenje da je ovaj ski centar bolji za nijansu od
Tri doline. Prvo, poseduje dva jezera od kojih je jedno ledničko
i pod ledom je debljine dva metra i često smo se šetali preko
njega (neki su ga bogami jako brzo prelazili — skoro trćećim korakom).
Drugo jezero, koje nije pod ledom i koje je nastalo pravljenjem brane, daje
dodatnu lepotu ovom skijalištu. Drugo na šta je ovaj centar jako ponosan je
postojanje dva ski-voza koji kroz planinu voze skijaše na vrhove, od kojih
je onaj u Tinju proglašen za najbolju žičaru na svetu. Taj voz sa visini od
2100m vas vozi na 3020m za nekih 5-6 minuta brzinom od oko 60km na sat
i izgleda stvarno futuristički. Odatle vas vozi gondola na 3456m i tu stvarno
imate osećaj da ste na krovu Evrope, Mon Blan se vidi kao na dlanu (Triglav
nismo uspeli da vidimo, bio je prenisko ispod oblaka). Kada se popnete na
tu visinu fale vam dve stvari: pomalo kiseonika i premalo reči da opišete taj
doživljaj. Da li treba
da Vam
napišem da možete da se spuštate celom širinom planine u zavisnosti od
toga da li želite sikanje po uređenoj stazi ili van staze po snegu zvanom
“celac” ili tzv “off road” skijanje. Staze su uglavnom široke, strme i
definitivno sjajne. Naravno, ima i plavih staza za manje iskusne skijaše,
a odlika svih staza je da su široke i ma koliko skijaša bilo na njima nema
gužve — a možete i da vežbate karving koliko hoćete. Pošto su staze
uglavnom iznad 2500m, sneg je fenomenalan (onaj što škripi pod skijama) i
problem sa kamenjem, ledom i ostalim stvarima na koje smo navikli gotovo
da nema.
Jedan pasus posvetiću i cenama jer pretpostavljam da je to
najinteresantnije čitaocima. Dakle cena sedmodnevnog noćenja plus ski
pass je oko 300 evra i to je jeftinije nego na Kopaoniku. Put je dugačak, ali
ako imate dobro magare (npr. toyota corolla verso)
nije toliko naporno jer je sve autoput. Gorivo,
putarine i tunel (išli smo kroz freis, tunel
kroz Alpe dugačak 13km između Italije
i Francuske — prolaz košta 40 evra)
izađe po autu oko 450 evra. Nešto hrane
smo nosili odavde, a šerpas nam je svako
jutro kupovao panju, pavlaku i razne sireve,
tako da to nije bio neki trošak. Ovdašnje navike
da se zasednete na nekoliko tura piva nije baš preporučljivo
primenjivati tamo, jer cena točenog velikog piva (izvrsnog
kvaliteta) je u zavisnosti na kojoj ga visini pijete od 5
do 8 evra. Sve zajedno jeste dugo putovanje, ali cene nisu
astronomske i vredi svaki uloženi cent.
Što se tiče zabave, ona tamo traje po ceo dan. Pored
odličnih restorančića (mi smo probali samo jedan) tu je i
odličan aqua centar sa saunama, hamamima, bazenima i
toboganima (testiran je na spuštanje mase od 115kg) — cena
ulaska je 13 evra.
Tri stvari u Francuskoj teško da možete promašiti: vino,
sir i dobro skijanje. Zato, ako vidite na stazi neku dobru cicu
— budite uvereni da nije iz Francuske.
| Broj 010 | Februar 2008. | 37
38.
39.
40. PUTOPIS
rva stvar koju primetite je sam izgled grada — čist, uredan
i neverovatno lep. Kanali, bicikle, popločane ulice i kućice
kao da su izašle iz bajke o Ivici i Marici — prosto poželite
da odlomite ćošak i počnete da grickate. Ima oko sedamsto
hiljada stanovnika i isto toliko bicikala, koji su istovremeno glavno i
najčešće korišćeno prevozno sredstvo u gradu. Zabluda je da možete uzeti
bilo koji bicikl sa bilo kog mesta i posle ga samo parkirati negde — svi su
zaključani lancima debelim kao ruka, osim onih koji i inače nisu u voznom
stanju. Ali ako baš imate želju da se vozite, tu je uvek rent-a-bike.
Ceo Amsterdam, smešten na ušću reke Amstel, prošaran je kanalima
koje možete obići brodićem po veoma pristupačnoj ceni. Ako ne želite da
se vozite brodićem, možete sesti na tramvaj, u kom će vam na svakoj stanici
reći tačno gde se nalazite, tako da je rizik od gubljenja sveden na minimum.
Po meni, međutim, najlepše je kretati se po Amsterdamu pešaka. To je
najbolji način da vidite sve što vas zanima. Sam centar grada nije preveliki,
tako da ga je lako obići — jedini problem je što ima toliko toga za videti da
ne znate na koju stranu prvo da krenete.
Amsterdam ima četrdeset muzeja, neki od njih su Rembrantov, Van
Gogov, muzej seksa, muzej marihuane, muzej sprava za mučenje, Nemo
muzej, Heineken muzej, galerija pečuraka. Tu je i kuća gde se za vreme rata
skrivala devojčica koja je napisala jedan od najčitanijih dnevnika u istoriji
— kuća Ane Frank. Tu je i prelepi Vondelpark u kome se možete odmoriti
posle naporne šetnje uz plen koji ste usput uzeli u nekom od mnogobrojnih
kofi šopova.
Da, znam da vas to najviše zanima — marihuana je u Holandiji
dekriminalizovana. To praktično znači da je dozvoljeno posedovati je i
koristiti je, ali ne i prodavati. To pravo je rezervisano samo za legalne kofi
šopove. Takođe, nije moguće posedovati velike količine — maksimalna
količina koju vam u kofi šopovima smeju prodati je pet grama. Kofi šopova
ima u celoj Holandiji, ali ubedljivo ih je najviše upravo u Amsterdamu.
Neki od najpoznatijih lanaca su ”Kadinsky”, ”Bulldog”, ”Rookies”. Ima i
mnoštvo manjih, zavučenih po brojnim uličicama Amsterdama. Uopšte nije
potrebno tražiti kofi šopove, vrlo je lako naći ih — po mirisu!
Još jedna od zanimljivosti su takozvani smart šopovi, u kojima
možete kupiti sve od semenki marihuane, pejotla, preko biljnih preparata
aMsTERdaM
XXX
Nema mnogo toga što se može reći o
Amsterdamu, a da većina ljudi to već ne zna.
Jedno je sigurno — ako tražite dobru zabavu i
raznovrsnost, došli ste na pravo mesto.
Kanali, bicikle, popločane ulice i kućice kao da su
izašle iz bajke o Ivici i Marici — prosto poželite da
odlomite ćošak i počnete da grickate.
P
Piše: Svetlana Popa
41. i halucinogenih pečurki do opreme za konzumiranje. Kako u smart
šopovima, tako i u kofi šopovima, sačekaće vas ”jelovnik” u kome je
detaljno opisano ono što se prodaje — od vrste dejstva, preko cene, trajanja
dejstva, do mirisa i ukusa. Vrlo zgodno ako znate šta tražite.
Ono po čemu je Amsterdam možda najpoznatiji je čuvena četvrt
crvenih fenjera (”Red Light District”), gde u izlozima stoje ”prijateljice
noći” raznih veličina, oblika i boja i nude svoje usluge za u proseku pedeset
evra. Ovaj deo grada nikad nije prazan — u bukvalno svako doba dana i
noći možete naći hrpu ljudi ispred izloga, koji ipak najčešće samo voajerišu.
Poneko se odvaži da uđe unutra — u tom trenutku se navlači crvena zavesa,
šou je završen, a gomila tinejdžera se premešta do sledećeg izloga da bi još
jednom videla kako devojke flertuju i mame potencijalne mušterije.
Ako tražite zabavu, na pravom ste mestu. U svakoj ulici i uličici imate
kafiće, barove, pabove. Takođe ima mnoštvo klubova, u kojima miožete
čuti sve od roka, popa, MTV hitova do elektronske muzike — za svakog po
nešto. Tako je u jednoj od najvećih diskoteka u gradu, zvanoj ”Paradiso”,
30. decembra nastup imao Tiga. Takođe je zanimljivo da je u Holandiji
dozvoljeno skvotiranje — tako je jedna stara napuštena crkva pretvorena u
skvot u kome se redovno održavaju razne žurke.
Doček Nove godine u Amsterdamu je organizovan u centru grada, na
trgu Dam, mada je praktično u toj noći ceo grad bio jedna velika žurka.
Nešto pre ponoći smo se zaputili ka trgu da vidimo vatromet. Kasno smo
shvatili da uopšte nema potrebe za tim, zato što vatrometa i petardi ima
na sve strane. Ako ste mislili da se u Srbiji mnogo puca za Novu godinu,
pogrešili ste — Beograd nikad nije ceo bio u dimu i smrdeo na barut, kao
što je to slučaj sa Amsterdamom.
Mogla bih da vam ispričam još milion zanimljivih sitnica koje sam
videla i doživela tamo. Tačnije, mogla bih roman da napišem o tome, ali
mislim da je bolje da sami odete, vidite i doživite Amsterdam — njegove
kanale, muzeje, ulice i beskrajnu zabavu koju ovaj grad pruža. U jedno sam
sigurna — ja ću prvom prilikom otići ponovo.
| Broj 010 | Februar 2008. | 41
Amsterdam ima četrdeset muzeja, neki od njih su
Rembrantov, Van Gogov, muzej seksa, muzej marihuane,
muzej sprava za mučenje, Nemo muzej, Heineken muzej,
galerija pečuraka.
42. vo je istinita priča o pravom podzemlju, za razliku od Vama
predstavljanih priča o “podzemlju“ sa izrešetanog asfalta i
iza kulisa dnevnog biznisa i politike; priča o veličanstvenom
carstvu tmine i najstarijoj geološkoj istoriji naše majke
Zemlje. Junaci ove priče su devojke i mladići koji ne pune naslovne
strane “žute“ štampe i lokalnih televizija, već istražuju sve tajne surovog
podzemnog sveta, koji se u dubinama zemljine kore susreću sa sopstvenim
prastrahovima, a ipak ih znatiželja goni da idu dublje, dokle god je to
psihofizički moguće.
Lazareva (Zlotska) pećina dobila je ime po srpskom knezu Lazaru, jer
narodno predanje kaže da su se ostaci srpske vojske, po povratku iz boja
na Kosovu, sklonili u veliku ulaznu dvoranu. Ime joj je dao Jovan Cvijić,
koji ju je prvi istraživao 1889. godine. U dubljim slojevima poda pećine, u
pećinskoj glini pronađeni su ostaci životinjskih kostiju još iz ledenog doba,
kao i iz kasnijih perioda. Arheološka ispkopavanja su vršena u nekoliko
navrata, a utvrđeno je da je period življenja ljudi u pećini veoma dug — od
rane praistorije pa sve do bakarnog i gvozdenog doba, kada je ovde cvetala
metalurgija.
Uređenjem dela pećine koji je dostupan turistima, prvi je počeo da se
bavi naš najpoznatiji speleolog dr Radenko Lazarević, davne 1953. godine.
Lazareva pećina spada u grupu izvorskih speleoloških objekata. U njoj
su kanali formirali dva nivoa, od kojih je gornji, stariji, danas suv (fosilni),
a mlađi, donji je i danas aktivan — rečni kanal. Do danas je ukupno
pronađeno i ispitano 8421 metar tunela, a pretpostavlja se da ih ima bar još
dva puta toliko. Za sada je ova pećina najduža u Srbiji.
Ulazna dvorana, dužine 103m i visine 14-18m je prvi susret sa
neobičnim svetom podzemne tišine večnog mraka. Pećinskim nakitom
bogate Prestona dvorana, Dvorana blokova, Arsina dvorana, Koncertna
dvorana i Dvorana slepih miševa polako pripremaju čoveka za ono što ga
tek očekuje.
Stalagmiti, stalaktiti, pećinski stubovi, draperije, bigrene i kalcitne
kadice svih boja, oblika i veličina zapažaju se svuda unaokolo, čineći ovaj
prostor toliko veličanstvenim da čovek tek tada shvata koliko je mali i
beznačajan.
Provlačenje dalje u utrobu zemlje sa hrabrim i veštim devojkama
i momcima iz već pomenuta dva speleološka kluba donosilo je nova i
Vaš reporter je 12, 13. i 14. januara
ove godine imao priliku da sa
istraživačima-speleolozima iz
speleoloških klubova “Asak“ iz
Beograda i “Bradan“ iz Bora,
učestvuje u jubilarnom stotom
istraživačkom ulasku u
Lazarevu (Zlotsku) pećinu
koja se nalazi blizu sela Zlot,
21km udaljenog od Bora.
Tu je iskorišćena i prilika
da se u dubini zemlje
proslavi i doček srpske
Nove 2008. godine.
PUT U sREdIŠTE zEMLJE
AVANTURA
O
Piše: Goran Stojković
Foto: Sava Opačić, Goran Stojković
42 | | Broj 010 | Februar 2008.
43. sve fantastičnija iznenađenja. Puzeći
potrbuške, a često i na leđima, spuštajući
se kroz potpuno vertikalne “bunare“,
prelazeći duboka podzemna jezera
pomoću konopaca, ulazili smo u samo
srce podzemlja, a kraj se nigde nije čak
ni nazirao. Žubor podzemnog potoka u
“Vatrenom kanalu“, koji je sav u crvenim
i bordo nijansama je prizor koji se nikada
ne može zaboraviti. Vaši reporteri Goran
Stojković-Kajman i Sava Opačić duguju
Robertu Mišiću, Marku Prodanoviću,
Ani Skočajić, Mladenu Miloševiću,
Novici Matejeviću, Milanu Milivojeviću i
ostalim članovima ekipe istraživača veliku
zahvalnost za upoznavanje sa jednim
čarobnim i vanvremenim svetom koji je
postojao pre čoveka, a postojaće i posle
njega.
Foto: Sava Opačić i Goran Stojković
| Broj 010 | Februar 2008. | 43
44. MEĐULJUDSKI
ODNOSI #4/6
Piše: R. Nikolić
Bontonolog sa međunarodnim renomeom
Isus je pre dve hiljade godina rekao: ”Ne čini drugima ono što ne želiš tebi da
čine”. Nema sumnje da je ovo najmudrija izreka, a toliko je jednostavna.
BONTON
ustite, dakle, čoveka da priča o svojim uspesima i slušajte
pažljivo pa ćete steći vernog prijatelja.
- Pitajte prijatelja za savet i onda kada Vam to nije
neophodno. Podići ćete mu autoritet i on će Vas više
voleti i truditi se da kod Vas ne izgubi poverenje.
- Najkraći put do čovekova srca je kroz razgovor o temama koje su
za njega interensantne.
- Samo džentlmeni su spremni da saslušaju i ugode, a to se
nagrađuje ljubavlju i poštovanjem.
- Govorite u početku razgovora o temama koje zanimaju Vašeg
sagovornika.
Ljudi se međusobno razlikuju po različitim znanjima, a to znači
i različitim vrednostima. Da biste probudili u nekom važnost, a time
stekli njegovu naklonost, dozvolite sebi da mu probudite sopstvenu
važnost. Sveukupno njegovo znanje ćete tako pokrenuti jer, kao što
rekoh, nema čoveka koji ne teži da istakne ličnu važnost — što je
najbitnija potreba ljudske prirode.
- Niko od nas ne želi neiskreno i jeftino laskanje, već iskreno
divljenje, a to možemo očekivati samo ako smo ga spremni i mi
drugima pokazati.
- Znači, ono što je rekao Isus možemo tumačiti i ovako: ”Moramo
se uklopiti u načela lepog ponašanja, te poštovati kodeks bontona i
postupati s ljudima onako kako želimo da i oni sa nama postupaju”.
Pre par meseci imao sam potrebe da kontaktiram sa jednim
sudijom opštinskog suda u Pančevu. Na vratima je bio portir. Zamolio
sam ga da mi kaže gde mogu naći sudiju Perovića. Zamolio me je da
pođem sa njim do stepenica i najljubaznije objasnio da se sudija nalazi
na drugom spratu u sobi broj 17. Pokazujući rukom u pravcu koji
moram da sledim da bih stigao do pomenutog sudije, objasnio mi je
kuda treba ići i gde skrenuti u hodnicima drugog sprata. ”Dozvolite
mi da Vam se zahvalim na ovako detaljnom objašnjenju. Šteta je što
svi ljudi nisu na pravim mestima. Divim se Vašoj kulturi”. U njegovom
ponašanju se osetio ponos zbog moje zahvalnosti za njegov trud i
poštovanja njegovog radnog mesta. Kada sam se vraćao, silazeći niz
stepenice, isti čovek je požurio da mi otvori vrata. Bio je neobično
ljubazan. Ovo dovoljno govori o tome koliko lepa reč i priznanje može
izmeniti svakoga od nas. To je onaj deo bontona koji od nas traži samo
da sebi, a time i drugima, imponujemo i ulepšavamo međuljudske
odnose.
Osnovni termini koji se neizostavno koriste u žargonu kulturnih
ljudi su: ”Žao mi je”, ”Oprostite što vam smetam”, ”Vrlo sam vam
zahvalan”, ”budite tako dobri”, ”Ako vam nije teško”, ”Molio bih Vas”,
kao i mnogi drugi koje možete i sami kreirati prema situaciji i potrebi.
Poznato je da su najgrlatiji oni koji imaju najmanje vrednosti i oni
koje je, zbog nedostatka rečnika, najteže slušati. Doduše, ima i takvih
koji nisu grlati ali se daleko čuju. Šekspir je rekao: ”O čoveče, oholi
stvore! Čim se dohvatiš vlasti počinješ izvoditi takve budalaštine pod
nebeskim svodom od kojih čak i anđeli plaču”. Ova kritika upućena
svima nama se, očigledno, razlikuje od pristupa Emersonove filozofije
koji kaže: ”Svaki čovek sa kojim se poznajem u nečemu je bolji od
mene, jer od svakoga mogu što-šta da naučim”.
Ako je tačno da se od svakoga može ponešto naučiti, a sa
Emersonovom tvrdnjom se slažu svi psiholozi, onda je tačno i to da
svakog čoveka treba uvažavati i poštovati njegovo umeće — ma kakvo
ono bilo.
Pokažite sagovorniku da ste pametniji od njega ne rekavši mu
to, već pomirljivim tonom i kulturom koja njemu nije svojstvena.
Ne možete dovesti sebe u neprijatnu situaciju ako iskreno priznate
da niste u pravu, a sagovornik će u tom slučaju popustiti pa i sam
priznati grešku po ugledu na Vas. Znate i sami da naučnici, dakle ljudi
koji mnogo znaju iz oblasti koju izučavaju, nikada ne dokazuju već
utvrđuju činjenice. Obzirom da Vi niste naučnik nemojte ni dokazivati
ni utvrđivati činjenice jer to od Vas niko ne traži.
Ako već ne možete izdržati da ne protivurečite, onda neka to bude
na sledeći način: ”Možda se varam, ali ja o tome drugačije mislim”,
”Ukažite mi gde je moja greška ako nisam u pravu, što je vrlo moguće”
ili ”Pokušajmo zajednički da privedemo istinu kraju diskusije”. Ovako
izrečena pobuna protiv njegove neistine nikada Vas neće dovesti u
situaciju da se posvađate, a postoji mogućnost da sagovornik popusti
priznavši grešku oponašajući vašu kulturu.
Postoji mugućnost da i posle na taj način dokazane tvrdnje Vaša
istina ne bude prihvaćena, jer ima ljudi koji ne veruju nikome ništa, pa
su čak i u tablicu množenja počeli da sumnjaju.
Pretpostavljam da se retko nađete u situaciji da u društvu
razgovarate sa psihologom, pa samim tim niste često u prilici da kažete
za sebe da logično razmišljate. Vaš ponos sputava, kao i kod većine
ljudi, logično razmišljanje, što uslovaljavaju uvek prisutne predrasude,
ljubomora, sumnja i ostali momenti koji Vas odvlače od logike.
Verovatno spadate u one koji nipošto ne žele promeniti mišljenje bilo
da se radi o političkom opredeljenju, o modi ili umetnosti.
P
44 | | Broj 010 | Februar 2008.
45.
46. Izuzetno moćan, štedljiv i efikasan A3+ štampač. Uvećajte svoju produktivnost, omogućite sebi i svom poslovanju značajnu
uštedu sa kertridžima velikog kapaciteta, profesionalnim kvalitetom štampe i višestrukim varijantama umrežavanja, izuzetno
korisnim kod malih i srednjih poslovnih okruženja.
• Tehnologija štampe: HP Thermal Inkjet (Resolution Enhancement)
• - jednobojno (best quality): 1200 x 600 dpi
• - kolor (best quality): 4800 x 1200 optimizovanih dpi na premium foto-papiru
• - jednobojno: best quality A4 4 ppm, draft quality A3 13.5 ppm, draft quality A4 24 ppm, normal quality A4 6.5 ppm
• - kolor: best quality A3 2.5 ppm, best quality A4 4 ppm, draft quality A3 12 ppm, draft quality A4 21 ppm, normal quality A3 3
ppm, normal quality A4 5 ppm
• Standardni formati: A3+, A3, A4, A5, A6, B4, B5, B6, C4, C5, C6, DL
• Konektori: 1 paralelni, 1 USB, 1 EIO slot za integrisani Jetdirect 620n print server
• Standardna memorija: 96 MB (100-pin SDRAM DIMM)
• Maksimalna memorija: 352 MB
• Optimalno korišćenje: 12.000 stranica mesečno
• Kompatibilnost: Windows 98, Me, NT, 2000, XP; Mac OS 10.1.5, 10.2
• Mrežni interfejs: HP Jetdirect Internal Print Server za Fast Ethernet 10/100Base-TX preko EIO slota
• Dimenzije: 676 x 588 x 263 mm
• Težina: 19 kg
IT
Dr. Žarka Fogaraša 13
013/353 210
Nüvi 350 nije samo GPS uređaj. Zahvaljujući inovativnoj hardverskoj platformi, Nüvi nudi mnogo više od standardne GARMIN navigacije. Ugrađeni softver u okviru
Travel Kit-a čini ga odličnim putnim asistentom, koji vam daje pouzdane informacije, tačno na vreme.
GPS sekcija uređaja je opremljena SiRFstar III čipom - trenutno najbržim i najefikasnijim GPS prijemnikom na tržištu. Nüvi 350 se, za razliku od modela 300,
isporučuje sa kompletnom detaljnom kartom zapadne Evrope na internom disku i 700MB slobodnog prostora za ostale karte, mp3 ili jpeg fajlove.
Instalirani Travel Kit uključuje sledeći softver: MP3 plejer, kalulator, pregled JPEG slika, konvertor valuta, konvertor jedinica mere, sat sa vremenskim zonama. Ekran
osetljiv na dodir, jednostavan korisnički interfejs i ogroman spisak mogućnosti koje ovaj ”putni asistent” može uraditi za vas na putu.
Učitani podaci sa kompletnom detaljnom zapadnoevropskom kartografijom
Prikaz na ekranu: pređeni put, tajmer, prosečna i maksimalna brzina
Preinstalirani Travel Kit - MP3 Player, JPEG Viewer, World Clock, Currency converter, Unit converter, Calculator
Vreme akvizicije: ”topli” start za oko 15 sekundi, ”hladni” start za oko 45 sekundi, AutoLocate za oko 2 minuta
Ažuriranje: 1 / s (kontinuirano)
Interfejs: USB 2.0 port za vezu sa računarom
Interna ”flip-up” antena + MCX konektor za eksternu antenu
Ekran: 71 x 53 mm, 64k boja, TFT sa pozadinskim osvetljenjem, rezolucija 320 x 240 piksela
Interna litijum-jonska baterija autonomije od 4 do 6 sati
Eksterno napajanje (kabl za 12/24 V se nalazi u kompletu)
Dimenzije: 74 x 98 x 22 mm
Težina: 145 g
Jednostavno, jedan od najboljih modela na tržištu. Philips ”state-of-the-art” tehnologija sa savršenom optikom koja je toliko osetljiva da daje jasne,
definisane i živopisne slike i u uslovima izuzetno loše osvetljenosti. Ne žalite novac i iskusite ultimativnu web komunikaciju i pouzdan kućni monitoring!
• CCD optički senzor
• Hardverska rezolucija: 0.3 MPix (640 x 480)
• Interpolirana rezolucija fotografisanja: 1.3 MPix
• Maksimalna brzina video klipa: 90 fps
• Minimalno osvetljenje: < 1 lux
• 24-bitni kvalitet boja
• Praktični ”snapshot” taster za brzo fotografisanje
• Integrisan digitalni mikrofon
• Kompatibilna sa MSN Messenger, Yahoo! Messenger, AOL Messenger i Skype servisom
• OS kompatibilnost: Microsoft Windows 98, Me, 2000, XP
• USB 1.1 interfejs (kompatibilan i sa USB 2.0 standardom)
• Dužina kabla: 2.1 m
• Dimenzije: 74 x 142 x 74 mm
• Težina: 115 g
hP BUsINEss INKJET 2800dTN
PhILIPs sPc900Nc
GaRMIN NUvI 350
46 | | Broj 010 | Februar 2008.
