SlideShare a Scribd company logo

IT9-L2.pptx

P9: Internet

1 of 4
9.2. Начини повезивања на Интернет
Повезивање на Интернет, у основи, представља повезивање рачунара са неким
рутером који је део Интернета. Овакве рутере најчешће поседују комерцијалне
компаније, које се називају даваоци Интернет услуга или Интернет провајдери,
универзитети (академске мреже), истраживачки центри, владине институције и
слично. Интернет провајдери функционишу на разним нивоима комуникације.
Локални провајдер обезбеђује конекцију од националног или регионалног
провајдера ка корисницима. Национални или регионални провајдери су
провајдери великог капацитета и они поседују сопствену кичму (backbone)
мреже.
Кичма, или још како се назива Интернет кичма, су оптички каблови великог
капацитета преко којих се обавља највећи део протока информација на
Интернету. Име су добили тако што њихова улога подсећа на улогу кичме у
људском скелету. Национални провајдери наплаћују локалним провајдерима
коришћење њихове мреже.
Генерално, постоје два основна случаја повезивања рачунара на Интернет: када
је рачунар део локалне мреже и када је изолован, а повезује се путем
телекомуникационих услуга.
9.2. Начини повезивања на Интернет
Ако је рачунар део локалне рачунарске мреже, тада је он преко мреже
повезан до рачунара или мрежног пролаза (gateway) који омогућава
повезивање у друге мреже и који је даље повезан на даваоца Интернет
услуга.
Ако се ради о појединачном рачунару, који није део локалне мреже, постоји
више различитих начина повезивања на Интернет:
• телефонски,
• широкопојасном везом (broadband),
• закупљеним линијом (leased line) и
• бежично.
Сваки од ових начина повезивања има своје специфичности, а најзначајније
су цена и брзина протока информација. Проток информација са Интернета
може бити симетричан, када је проток подједнак у оба смера и асиметричан,
када проток није исти у оба смера. Смер од рачунара ка Интернету се
најчешће назива upstream или upload, док се смер од Интернета ка рачунару
назива downstream или download.
9.2. Начини повезивања на Интернет
Телефонска веза ка Интернету је заснована на употреби јавне телефонске
мреже која користи постојеће телефонске везе за конекцију са Интернетом'.
Употреба аналогних телефонских линија која сада има само историјски значај,
омогућавала је проток до 56 Кb/s применом модемске технологије.
ISDN (Integrated Service Digital Network) је сервис који је наследио аналогну
везу, био је скупљи од стандардне телефоније али је пружао већи проток (од
128 Кb/s и 256 Кb/s.).
Широкопојасне (broadband) везе представљају телефонске везе са брзинама
већим од 200 Кb/s, или друге видове веза који омогућавају ове брзине.
Технологија која омогућава овај сервис преко стандардног телефонског
прикључка назива се ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line).
Код овакве везе проток је асиметричан и износи 0.5 до 3.5 Мb/s за
комуникацију од крајњег корисника (upload) и 1.5 до 24 Mb/s за комуникацију
ка крајњем кориснику (download).
9.2. Начини повезивања на Интернет
Корисници кабловских телевизијских система могу да користе тзв. кабловски
Интернет и да се повежу посредством кабловског модема. Проток је такође
асиметричан и брзине комуникације од корисника и ка њему могу да значајно
варирају у зависности од врсте каблова, кабловских модема и структуре целе
кабловске мреже. Данашњи кабловски системи углавном нуде брзине које
надмашују ADSL мреже.
Савремене интернет и телекомуникационе мреже се темеље на
инфраструктури засновано на оптичким кабловима која омогућава велике
брзине рада мреже на великим растојањима. Комерцијално расположиве мреже
које нуде „оптику у стану“ (FTTH – Fiber To The Home) почињу са брзинама које
нису мање од 100 Mb/s, а могу да буду и веће од 1Gb/s.
Велике фирме које имају потребу за брзим Интернет протоком могу да се
повежу на Интернет преко каблова које могу да изнајме од провајдера, преко
тзв. закупљених веза. То су најчешће оптички каблови великог капацитета који
им омогућавају бржи приступ интернету за све рачунаре у њиховој локалној
мрежи.
Бежична конекција је најпопуларнији начин повезивања на Интернет због тога
што омогућава мобилност крајњег корисника. Појавом мобилних телефона,
ноутбук рачунара, персоналних дигиталних асистената (PDA), паметних
телефона, таблета и сличних преносних уређаја, бежични приступ Интернету је
постао веома популаран.
Ad

Recommended

L144 - Računarstvo i informatika - Računarske mreže - Milica Miletić - Nataša...
L144 - Računarstvo i informatika - Računarske mreže - Milica Miletić - Nataša...L144 - Računarstvo i informatika - Računarske mreže - Milica Miletić - Nataša...
L144 - Računarstvo i informatika - Računarske mreže - Milica Miletić - Nataša...NašaŠkola.Net
 
Osnovi Interneta 2
Osnovi  Interneta 2Osnovi  Interneta 2
Osnovi Interneta 2guest9963b5
 
Osnovi Interneta 08 2
Osnovi  Interneta 08 2Osnovi  Interneta 08 2
Osnovi Interneta 08 2oldrin
 
Povezivanje na internet. osnovne usluge interneta (informatika 63 64 cas )
Povezivanje na internet. osnovne usluge interneta (informatika 63 64 cas )Povezivanje na internet. osnovne usluge interneta (informatika 63 64 cas )
Povezivanje na internet. osnovne usluge interneta (informatika 63 64 cas )Paladin3D
 

More Related Content

Similar to IT9-L2.pptx

Similar to IT9-L2.pptx (20)

Racunarske mreze predavanja
Racunarske mreze predavanjaRacunarske mreze predavanja
Racunarske mreze predavanja
 
Racunarske mreze predavanja
Racunarske mreze predavanjaRacunarske mreze predavanja
Racunarske mreze predavanja
 
Fizički sloj Osi modela
Fizički sloj Osi modelaFizički sloj Osi modela
Fizički sloj Osi modela
 
IT8-L3.pptx
IT8-L3.pptxIT8-L3.pptx
IT8-L3.pptx
 
Telekomunikacije i av sredstva
Telekomunikacije i av sredstvaTelekomunikacije i av sredstva
Telekomunikacije i av sredstva
 
2 racunarske mreze
2 racunarske mreze2 racunarske mreze
2 racunarske mreze
 
Internet
Internet Internet
Internet
 
S 10.1
S 10.1S 10.1
S 10.1
 
Poglavlje Internet (I deo-Računarske mreže)
Poglavlje Internet (I deo-Računarske mreže)Poglavlje Internet (I deo-Računarske mreže)
Poglavlje Internet (I deo-Računarske mreže)
 
Internet Nemanja
Internet NemanjaInternet Nemanja
Internet Nemanja
 
Internet - Nemanja (PMF)
Internet - Nemanja (PMF)Internet - Nemanja (PMF)
Internet - Nemanja (PMF)
 
Fdsadsadas
FdsadsadasFdsadsadas
Fdsadsadas
 
Modem i tipovi
Modem i tipoviModem i tipovi
Modem i tipovi
 
Računarske mreže- Milan Ilić- Nebojša Lazarević
Računarske mreže- Milan Ilić- Nebojša LazarevićRačunarske mreže- Milan Ilić- Nebojša Lazarević
Računarske mreže- Milan Ilić- Nebojša Lazarević
 
Intretnet tehnologije i internet servisi 2
Intretnet tehnologije i internet servisi 2Intretnet tehnologije i internet servisi 2
Intretnet tehnologije i internet servisi 2
 
Intretnet tehnologije i internet servisi 2
Intretnet tehnologije i internet servisi 2Intretnet tehnologije i internet servisi 2
Intretnet tehnologije i internet servisi 2
 
internet i intranet
internet i intranetinternet i intranet
internet i intranet
 
Рачунарске мреже
Рачунарске мрежеРачунарске мреже
Рачунарске мреже
 
Internet
InternetInternet
Internet
 
Семинарски рад-Рачунарске мреже
Семинарски рад-Рачунарске мрежеСеминарски рад-Рачунарске мреже
Семинарски рад-Рачунарске мреже
 

More from AleksandarSpasic5 (20)

OIR3-L3.pptx
OIR3-L3.pptxOIR3-L3.pptx
OIR3-L3.pptx
 
OIR3-L2.pptx
OIR3-L2.pptxOIR3-L2.pptx
OIR3-L2.pptx
 
OIR3-L1.pptx
OIR3-L1.pptxOIR3-L1.pptx
OIR3-L1.pptx
 
OIR2-L3.pptx
OIR2-L3.pptxOIR2-L3.pptx
OIR2-L3.pptx
 
OIR2-L2.pptx
OIR2-L2.pptxOIR2-L2.pptx
OIR2-L2.pptx
 
OIR2-L1.pptx
OIR2-L1.pptxOIR2-L1.pptx
OIR2-L1.pptx
 
OIR-V1.pptx
OIR-V1.pptxOIR-V1.pptx
OIR-V1.pptx
 
OIR-P0.pptx
OIR-P0.pptxOIR-P0.pptx
OIR-P0.pptx
 
OIR1-L4.pptx
OIR1-L4.pptxOIR1-L4.pptx
OIR1-L4.pptx
 
OIR1-L3.pptx
OIR1-L3.pptxOIR1-L3.pptx
OIR1-L3.pptx
 
OIR1-L2.pptx
OIR1-L2.pptxOIR1-L2.pptx
OIR1-L2.pptx
 
OIR1-L1.pptx
OIR1-L1.pptxOIR1-L1.pptx
OIR1-L1.pptx
 
Interfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdf
 
IT12-L1.pptx
IT12-L1.pptxIT12-L1.pptx
IT12-L1.pptx
 
IT12-L2.pptx
IT12-L2.pptxIT12-L2.pptx
IT12-L2.pptx
 

IT9-L2.pptx

  • 1. 9.2. Начини повезивања на Интернет Повезивање на Интернет, у основи, представља повезивање рачунара са неким рутером који је део Интернета. Овакве рутере најчешће поседују комерцијалне компаније, које се називају даваоци Интернет услуга или Интернет провајдери, универзитети (академске мреже), истраживачки центри, владине институције и слично. Интернет провајдери функционишу на разним нивоима комуникације. Локални провајдер обезбеђује конекцију од националног или регионалног провајдера ка корисницима. Национални или регионални провајдери су провајдери великог капацитета и они поседују сопствену кичму (backbone) мреже. Кичма, или још како се назива Интернет кичма, су оптички каблови великог капацитета преко којих се обавља највећи део протока информација на Интернету. Име су добили тако што њихова улога подсећа на улогу кичме у људском скелету. Национални провајдери наплаћују локалним провајдерима коришћење њихове мреже. Генерално, постоје два основна случаја повезивања рачунара на Интернет: када је рачунар део локалне мреже и када је изолован, а повезује се путем телекомуникационих услуга.
  • 2. 9.2. Начини повезивања на Интернет Ако је рачунар део локалне рачунарске мреже, тада је он преко мреже повезан до рачунара или мрежног пролаза (gateway) који омогућава повезивање у друге мреже и који је даље повезан на даваоца Интернет услуга. Ако се ради о појединачном рачунару, који није део локалне мреже, постоји више различитих начина повезивања на Интернет: • телефонски, • широкопојасном везом (broadband), • закупљеним линијом (leased line) и • бежично. Сваки од ових начина повезивања има своје специфичности, а најзначајније су цена и брзина протока информација. Проток информација са Интернета може бити симетричан, када је проток подједнак у оба смера и асиметричан, када проток није исти у оба смера. Смер од рачунара ка Интернету се најчешће назива upstream или upload, док се смер од Интернета ка рачунару назива downstream или download.
  • 3. 9.2. Начини повезивања на Интернет Телефонска веза ка Интернету је заснована на употреби јавне телефонске мреже која користи постојеће телефонске везе за конекцију са Интернетом'. Употреба аналогних телефонских линија која сада има само историјски значај, омогућавала је проток до 56 Кb/s применом модемске технологије. ISDN (Integrated Service Digital Network) је сервис који је наследио аналогну везу, био је скупљи од стандардне телефоније али је пружао већи проток (од 128 Кb/s и 256 Кb/s.). Широкопојасне (broadband) везе представљају телефонске везе са брзинама већим од 200 Кb/s, или друге видове веза који омогућавају ове брзине. Технологија која омогућава овај сервис преко стандардног телефонског прикључка назива се ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line). Код овакве везе проток је асиметричан и износи 0.5 до 3.5 Мb/s за комуникацију од крајњег корисника (upload) и 1.5 до 24 Mb/s за комуникацију ка крајњем кориснику (download).
  • 4. 9.2. Начини повезивања на Интернет Корисници кабловских телевизијских система могу да користе тзв. кабловски Интернет и да се повежу посредством кабловског модема. Проток је такође асиметричан и брзине комуникације од корисника и ка њему могу да значајно варирају у зависности од врсте каблова, кабловских модема и структуре целе кабловске мреже. Данашњи кабловски системи углавном нуде брзине које надмашују ADSL мреже. Савремене интернет и телекомуникационе мреже се темеље на инфраструктури засновано на оптичким кабловима која омогућава велике брзине рада мреже на великим растојањима. Комерцијално расположиве мреже које нуде „оптику у стану“ (FTTH – Fiber To The Home) почињу са брзинама које нису мање од 100 Mb/s, а могу да буду и веће од 1Gb/s. Велике фирме које имају потребу за брзим Интернет протоком могу да се повежу на Интернет преко каблова које могу да изнајме од провајдера, преко тзв. закупљених веза. То су најчешће оптички каблови великог капацитета који им омогућавају бржи приступ интернету за све рачунаре у њиховој локалној мрежи. Бежична конекција је најпопуларнији начин повезивања на Интернет због тога што омогућава мобилност крајњег корисника. Појавом мобилних телефона, ноутбук рачунара, персоналних дигиталних асистената (PDA), паметних телефона, таблета и сличних преносних уређаја, бежични приступ Интернету је постао веома популаран.