2. Садржај теме:
ИНТЕРНЕТ
9.1. Разлози настанка и историјат Интернета
9.2. Начини повезивања на Интернет
9.3. Интернет протоколи TCP и IP
9.3.1. TCP (Transmission Control Protocol)
9.3.2. IP (Internet Protocol)
9.4. Адресирање рачунара на Интернету
9.4.1. Систем IP адреса
9.4.2. Доменски сервера имена (DNS)
9.5. Основне Интернет услуге (сервиси) и њихови протоколи
9.5.1. Веб (World Wide Web)
9.5.2. Електронска пошта
9.5.3. Телнет сервис
9.5.4. Протокол за пренос датотека (FTP)
9.5.5. Дискусионе групе
9.5.6. Услуга тренутне размене порука (Instant Messaging)
9.5.7. Интернет телефонија
9.5.8. Видео конференције
9.6. Интернет ствари (IoT – Internet of Things)
9.6.1. Примена Интернета ствари
9.7. Контролна питања
3. 9.1. Разлози настанка и историјат Интернета
Интернет је глобални систем међусобно повезаних мрежа које за
повезивање користе скуп Интернет протокола (Internet Protocol Suite,
TCP/IP) и који опслужује милијарде људи широм наше планете. То је
мрежа свих мрежа, састављена од милиона приватних, јавних,
академских, пословних и државних мрежа, које су у распону од локалних
до глобалних.
Интернет је мрежа која се данас користи за основну размену података
свих врста и одавно је прерасла мрежу за размену академских, научних
и војних информација, за шта је у почетку била пројектована. Повећање
снаге персоналних рачунара, које је било праћено и падом њихове цене,
довело је до масовне употребе рачунара у пословним и кућним
применама, до њиховог масовног умрежавања и стварања велике
количине информација. Потреба дељења тих информација довела је до
експлозије коришћења Интернета. Могућности пословања на Интернету,
који је један од најједноставнијих начина за проналажење пословних
партнера и корисника, довеле су до интензивног развоја Интернет
технологија. Интернет је данас у исто време и систем за емитовање, и
механизам за ширење информација, и медијум за сарадњу између људи
и њихових рачунара без обзира на географску локацију.
4. 9.1. Разлози настанка и историјат Интернета
Почев од раних истраживања развијене државе, индустрија и
универзитети били су партнери у развоју Интернет технологија.
Основни концепт на коме је утемељен данашњи Интернет је концепт
отворености мрежне архитектуре. То значи да корисник може слободно
да бира мрежну технологију коју жели да користи и да се помоћу ње
повезује са остатком мреже.
Корени Интернета се везују за 1958. годину када су САД основале
Агенцију за напредне истраживачке пројекте (ARPA-Advanced Research
Projects Agency), као одговор на совјетско лансирање сателита Спутњик
1957. године. Циљ оснивања ове агенције био је да се постигне војна
премоћ стимулацијом напретка у науци и технологији. ARPA је желела да
испита да ли рачунари на разним локацијама могу да буду међусобно
повезани технологијом пакетног преноса (packet switching). Информације
су по први пут биле дељене на мање целине - пакете и тек онда
упућиване другим рачунарима. Основна предност оваквог начина
размене података је што неколико корисника могу да деле исту
комуникациону линију, а пакети могу да проналазе најбољу путању кроз
мрежу спојених чворова.
5. 9.1. Разлози настанка и историјат Интернета
У 1968. години основана је мрежа под називом АРПАНЕТ. Један од
највећих напредака пројекта АРПАНЕТ био је развој протокола за
комуникацију умрежених рачунара и то мрежног протокола за контролу
преноса TCP (Transmission Control Protocol) и Интернет протокола IP
(Internet protocol). У наредним годинама примарни развој односио се на
комплетирање функционалности комуникационог протокола и осталог
мрежног софтвера.
Крајем 1970. године радна група за мреже завршава иницијални
протокол и даје му име NCP – Netowork Control Protocol.
У октобру 1972. године одржана је прва велика јавна презентација
АРПАНЕТ-а, а исте године покренута је и примена концепта електронске
поште. Презентиран је први софтвер за слање и читање електронске
поште како би се олакшала координација развојних тимова. Већ следећа
верзија, која се појављује неколико месеци касније, доноси листање,
селективно читање, прослеђивање и одговарање, и утемељује
електронску пошту какву данас познајемо. Она ће остати доминантна
мрежна апликација читаву деценију. Током 1984. године донете су
кључне промене за Интернет.
6. 9.1. Разлози настанка и историјат Интернета
Америчка национална фондација за науку (NSF – National Science Foundation)
основала је своју мрежу NSFNET чији је циљ био да истраживачима и осталим
члановима академске заједнице омогући квалитетнији приступ
суперрачунарима. Ова мрежа се одликовала значајним технолошким
иновацијама.
Почетком деведесетих година уведене су нове услуге и протоколи. Настанком
WWW-а (World Wide Web), који ће касније постати најпознатија и највише
коришћена услуга на Интернету, почела је експлозија повезивања на Интернет.
Корисници примећују величину и могућности Интернета и почиње његова
комерцијализација. На Интернет се спајају разне владине и образовне
институције из свих делова света. Све више фирми поставља на Интернет своје
веб странице и 1994. се појављују прве он-лине продавнице у којима је могуће
куповати преко Интернета. Окосница Интернета постају комерцијални даваоци
услуга (Internet Service Provider). World Wide Web постаје најпопуларнија и
најкоришћенија услуга и прва по броју пренесених података. Крајем деведесетих
година развијају се нове технологије и услуге, као што су претраживачи
Интернета (search engines), Интернет телефонија, електронска трговина (e-
commerce), портали, онлајн банкарство, пренос слике и видеа у реалном
времену итд.
