Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Internet Nemanja

425 views

Published on

Internet

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Internet Nemanja

  1. 1. Osnovni pojmovi o Internetu
  2. 2. Nastavne teme  Definicija  Istorija  Adrese  Protokoli  Pristup Internetu  Internet servisi  Internet pretraživači  Intranet
  3. 3. Definicija Internet je globalna računarska mreža na kojoj je priključen ogroman broj računara. Smatra se da preko milijardu korisnika koristi Internet i svakim danom se taj broj povećava.
  4. 4. Istorija Interneta  Razvoj Interneta počeo je u SAD 1969. godine.  Ideja: Pravljenje mreže računara za komunikaciju raznih institucija u kojima su se radili brojni projekti za potrebe američke vojske.  Čvorovi mreže su bili ravnopravni (peer-to-peer).
  5. 5. Istorija Interneta - ARPANET  Razvojem ove mreže rukovodila je Advanced Research Project Agency, a mreža je dobila naziv ARPANET.  1975. godine mrežu je u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane SAD pretvorivši je u Defense Data Network.
  6. 6. Istorija Interneta ‘70-ih i ‘80-ih  1977. godine IBM je osnovao BITNET (SAD), a kasnije i EARN (ostatak sveta).  1980. godine Nacionalna fondacija za nauku (NSF) osniva mrežu nazvanu The Internet, koja se kasnije povezuje sa ARPANET/DDN i nastaje NSFNET.  JANET (Velika Britanija), NORDUnet (Skandinavija), FUNET (Finska).
  7. 7. Istorija Interneta ’90-ih  1990. godine NSF organizuje projekat umrežavanja organizacija i mreža. Tako nastaje Internet u današnjem obliku (kao “mreža svih mreža”).  1995. godine NSF smanjuje upravljanje glavnim računarskim mrežama i njihovo funkcionisanje prepušta provajderima.  Danas: Internet nema vlasnika.
  8. 8. Internet adrese i protokoli Da bi se obezbedila pravilna komunikacija između svih računara povezanih na Internetu, treba da važi:  Svaki računar mora imati jedinstvenu adresu u mreži,  Računari za međusobnu komunikaciju moraju koristiti jedinstven “jezik” tj. protokol.
  9. 9. Adrese  Jedinstvena adresa koju ima svaki uređaj priključen na Internet naziva se IP adresom ( Internet Protocol address ).  IP adresa je 32-bitna, pa teorijski mogu postojati 232 različitih uređaja priključenih na Internetu.
  10. 10. Adresiranje – IP adresa  IP adresa se zapisuje u formi četiri bajta međusobno razdvojenih tačkama. Primer: Adresa 11111111 11111111 11111111 00000101 se skraćeno zapisuje 255.255.255.5 .  Uređaji koji imaju više mrežnih priključaka na Internet, spajaju razne mreže i prebacuju poruke sa jedne mreže na drugu nazivaju se ruteri.
  11. 11. Adresiranje – Simboličke adrese  Da bi se korisnicima računara olakšala komunikacija uvedene su simboličke adrese.  Simbolička adresa sastoji se od niza imena razdvojenim tačkama, na primer, pmf.ni.ac.rs .  Simbolička adresa ima hijerarhijsku strukturu sačinjenu od domena i poddomena.
  12. 12. Simboličke adrese – domeni i poddomeni  Pod domenom se podrazumeva grupa mreža i računara na Internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i održavanjem.  Poddomen najčešće predstavlja organizacionu podcelinu nekog domena. Primer: Objasniti simboličku adresu pmf.ni.ac.rs i odrediti domene i poddomene.
  13. 13. Simboličke adrese - domeni Pored teritorijalne podele (identifikator zemlje ), osnovni domen može biti i : .aero – vazdušni prevoz .biz – poslovne firme .com – poslovne organizacije .coop – kooperacije .edu – obrazovne institucije .gov – vladine organizacije .info – pružaoci informacija
  14. 14. .mil – vojska .museum – muzeji .name – pojedinci .net – mreže računara .org – neprofitne organizacije i fondacije .pro – profesionalci
  15. 15. Simboličke adrese za elektonske pošte S obzirom na to da svaki računar može imati više korisnika, u komunikacijama se pored adrese računara mora navesti i ime korisnika. Ovo ime se od adrese računara odvaja znakom @ (at sign). Primer: pera@pmf.edu.rs pripada korisniku čije je korisničko ime pera na računaru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu.
  16. 16. Protokoli  Skup komunikacionih protokola na kojima se bazira Internet naziva se TCP/IP, po dva osnovna protokola:  IP (Internet Protocol) i  TCP (Transmission Control Protocol)
  17. 17. Protokoli - IP  Osnovna funkcija IP-a je da pakete sa informacijama rutira od izvorišta do odredišta na osnovu IP adrese.  IP često prenosi više paketa koji pripadaju jednoj istoj poruci zbog ograničenosti paketa.  IP ne garantuje isporuku svih paketa bez greške, kao ni tačan redosled paketa na odredištu.
  18. 18. Protokoli - TCP  Osnovna funkcija TCP-a je da obezbedi tačan prenos paketa poruke između dve proizvoljne tačke na Internetu.  TCP pakete dobijene od IP-a proverava na prijemnoj strani, pa ako postoji greška usled smetnji na vezama, inicira retransmisiju pogrešnih poruka, a ukoliko ne dođe do greške sekvencira pakete i potom ih predaje IP-u da ih
  19. 19. Ostali protokoli Pored dva navedena protokola, na Internetu postoje i drugi protokoli i alati na nivou aplikacija, a najznačajniji su:  SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) – omogućava slanje tekstualnih poruka između dva čvora,  FTP ( File Transfer Protocol) – omogućava prenos datoteka između dva čvora i  Telnet – omogućava povezivanje na udaljenoj mašini
  20. 20. Pristup Internetu Da bi se pristupilo Internetu potreban je pristup računaru priključenom na mrežu koja je povezana na Internet. Postoje četiri načina pristupa:  Preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom,  Preko LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom,  Preko telefonske linije sa biranjem i  Preko kabla za kablovsku televiziju.
  21. 21. Povezivanje preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom  Ovaj način pristupa predviđen je za organizacije koje imaju lokalne računarske mreže.  Svaki korisnik koji je priključen na ovakvu mrežu ima pristup Internetu u svakom trenutku, korišćenjem odgovarajućih programa.  Način pristupa i nivo usluga za svakog korisnika određuje administrator mreže u skladu sa uslovima koje je odredio provajder.
  22. 22. Povezivanje preko LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom  I ovaj način je predviđen za organizacije sa računarskim mrežama.  Uslovi su isti kao i za prethodno povezivanje.  Jedino ograničenje je vreme kada je mreža priključena na Internet.
  23. 23. Povezivanje preko telefonske linije sa biranjem  Na ovaj način se uglavnom povezuju pojedinačni korisnici.  Oni biraju provajdera – organizaciju koja ima jedan ili više računara povezanih na Internet i telefonske linije kojima se, preko modema, može pristupiti ovim računarima.
  24. 24. Povezivanje preko kabla za kablovsku televiziju  Pojedinačni korisnici računara se mogu povezati na Internet korišćenjem postojećih kablova za kablovsku televiziju.  Podaci se prenose u opsegu koji se ne koristi za prenos televizijskog signala, ali putuju mnogo brže nego preko telefonske linije preko modema.  Svaki računar se ponaša kao mrežni čvor koji vidi druge čvorove i oni vide njega.
  25. 25. Internet servisi Od početne ideje (razmene poruka i podataka) između korisnika, razvili su se brojni servisi čiji se značaj vremenom menjao. Najvažniji Internet servisi su:  Elektronska pošta  Daljinsko preuzimanje datoteka  Telnet  Diskusione grupe  Ćaskanje  World Wide Web
  26. 26. Elektronska pošta  Electronic mail (e-mail) kombinuje ekspeditivnost telefonske i trajnost pisane komunikacije.  Autor je Ray Tomlison, učesnik ARPANET projekta, u septembru 1971. godine.  Program se zvao SNDMSG.  Uveo simbol @ u adresu.  Prva poruka: QWERTYUIOP.
  27. 27. Koncept e-maila  e-mail omogućava slanje poruke drugom korisniku ili njihovoj prethodno definisanoj grupi, uz obavezan uslov da su njihove adrese poznate.  Pružalac usluga svakom klijentu obezbeđuje poštansko sanduče za njegove poruke tj. deo memorije na njegovom disku.  Prenos poruke iz sandučeta do klijenta vrši se samo kada je poruka pristigla u sanduče i klijent to zahteva.  Poruke sadrže tekst, ali im se mogu dodati i drugi sadržaji (slike, muzičke datoteke, fotografije...).
  28. 28. Funkcije elektronske pošte  Priprema pisma  Priključenje proizvoljnog dokumenta  Korišćenje adresara  Korišćenje mnemoničkih adresa  Slanje pisma (na jednu ili više adresa)  Arhiviranje poslatih pisama  Prijem i čitanje pošte  Arhiviranje primljenih pisama  Odgovaranje na primljeno pismo  Prosleđivanje pisama
  29. 29. Daljinsko preuzimanje datoteka  Preuzimanje konvencionalnih datoteka i programa sa udaljenog servera (download), počev od 1973.  Osnova: Protokol za prenos datoteka (File Transfer Protocol - FTP)  Danas je moguće preuzimati datoteke sa Interneta sa velikog broja računara koristeći koncept anonimnog korisnika (anonymus, guest).
  30. 30. Telnet  Nastao 1974. godine.  Omogućava da se korisnik prijavi na udaljeni računar i aktivira programe na njemu tj. omogućava udaljeno administriranje računara.  Problem: Zloupotreba pristupa sa visokim ovlašćenjima.
  31. 31. Diskusione grupe  Koriste se od 1979. godine.  Korisnici se okupljaju na osnovu zajedničkog interesa.  Korisnici primaju i šalju svoje poruke drugim učesnicima u grupi.  Razlikujemo grupe sa posrednikom i liberalne grupe sa direktnim slanjem poruka.
  32. 32. Ćaskanje (Chatting)  U primeni je od 1988. godine.  Organizivano je na sistemu IRC (Internet Relay Chat), program IRC Client  Omogućava konverzaciju na neformalan način.  Privatna i pozivna komunikacija slična telefonu uz mogućnost razmene datoteka.
  33. 33. Internet telefonija  Napredna varijanta ćaskanja.  Direktna veza između Internet adresa.  Razgovor sličan ‘običnom’ telefonskom.  Izuzetno korisno kod udaljenih poziva, zbog znatno niže cene.  Ugrožava monopolski položaj telefonskih kompanija.
  34. 34. World Wide Web  Servis koji omogućava pretraživanje Interneta korišćenjem grafičkog korisničkog interfejsa.  Sinonimi: WWW, W3, the Web.  Svoj nagli razvoj Internet duguje upravo ovom servisu.
  35. 35. Sadržaj WWW  Sastoji se iz kolekcije fajlova uskladištenih na različitim lokacijama u celom svetu.  Računari na kojima se ovi fajlovi nalaze nazivaju se Web serveri.  Napisani su pomoću specijalnog jezika koji se naziva HTML (HyperText Markup Language).  Fajlovi koji sadrže tekst i druge sadržaje (slike, video i audio fajlove, grafike, izvodive programe idr.), kao i uputstva kako će oni biti prikazani nazivaju se Web stranice.
  36. 36. Pristup Web stranama  Programi za pristup nazivaju se pregledači, čitači ili brauzeri (browser).  Jedno gledanje Web strane – poseta (visit).  Skup pristupa Web strani – saobraćaj (traffic).  Određivanje broja poseta Web strani obavlja se pomoću brojača (counters).  Registracija poseta Web strani – Log File.
  37. 37. Alati za snalaženje na Internetu Dele se na:  Direktorijume ili kataloge predmeta (Directory) – Najpoznatiji je Yahoo! i  Pretraživače informacija (Search Engine) – Najpoznatiji je Google.
  38. 38. Novi trendovi među pretraživačima  Nova generacija pretraživača usmerena je na pojedine oblasti:  sport  vesti  medicina  finansije  pravo  ...
  39. 39. Intranet  Intranet je Internet u malom: to su informacioni sistemi zasnovani na Internet tehnologijama, pre svega WWW.  Osnova: Brze lokalne računarske mreže sa više servera (među kojima je obavezno bar jedan Web server) i radnih stanica sa Web čitačima, koje su zasnovane na klijent server‑ arhitekturi.
  40. 40. Uloge intraneta  Zamenjuje lokalne mreže  Povezuje više lokalnih mreža  Zamenjuje rasprostranjene mreže  Povezuje rasprostranjene i lokalne mreže  Može predstavljati veze sa drugim korisnicima preko Interneta.
  41. 41. Primena intraneta  Razmena informacija između zaposlenih  Učešće zaposlenih u upravljanju  Izrada i dostava poslovne dokumentacije  Podrška razvojnim aktivnostima  Aktivnosti dopunskog obrazovanja i uvežbavanja  Neformalne komunikacije zaposlenih
  42. 42. Internet ne zamenjuje ljude. On ih čini delotvornima. Michael Dell

×