Your SlideShare is downloading. ×
Strujturarac.sistema
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Text the download link to your phone
Standard text messaging rates apply

Strujturarac.sistema

626

Published on

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
626
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
15
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. STRUKTURA DIGITALNIHRAČUNARA
  • 2. Digitalne elektronske računare čine sledede dve komponente: • hardver (fizička ili materijalna komponenta ) • softver ( programska ili nematerijalna, apstraktna komponenta ).
  • 3. Funkcionalna organizacija računarskog hardvera
  • 4. Centralna memorija• Ova memorija se sastoji od elektronskih kola – bitova, koja su grupisana u bajtove• Svaka grupa bitova (bajt) u memoriji ima svoju adresu, koja se koristi prilikom uskladištavanja podataka u nju ili očitavanja uskladištenih podataka.
  • 5. • Postoji tri tipa memorije: RAM, ROM i KEŠ (cache) memorija a osim ovih u računaru postoje još i BAFERI i VIRTUELNA MEMORIJA
  • 6. RAM (Random Access Memory) memorija RAM memorija Osobine RAM memorije:• svakom njenom bajtu može se slobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s tim da se u nju podaci mogu i upisivati (write) i čitati (read) iz nje.• svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadržaj se automatski gubi.• podatke koji se u njoj nalaze zadržava (čuva) samo dok postoji napon napajanja na njoj. Čim nestane napona napajanja, kompletan sadržaj memorije se gubi i ona je potpuno prazna.
  • 7. ROM ( Read Only Memory) memorija• ROM ( Read Only Memory) memorija se koristi za čuvanje programa i podataka koji su potrebni za pokretanje računara pri uključivanju (POST, BIOS i CMOS). ROM memorija može samo da se čita i ona ne gubi sadržaj po isključivanju računara. Nalazi se na matičnoj ploči.• U ROM-u se nalaze:• POST- Power On Self Test - program koji omogudava testiranje ispravnosti pojedinih komponenti računara• BIOS- Basic Input-Output System• CMOS- U ovu memoriju se smeštaju podešavanja pojedinih komponenata računara, koje korisnik može da izabere prilikom uključenja računara.
  • 8. KEŠ (cache) memorija KEŠ memorija• KEŠ (cache) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru (interni keš) ili uz njega na matičnoj ploči (eksterni keš). Ova memorija ima višestruko brže vreme pristupa od obične memorije. Zbog toga se u njoj drže podaci koji se često koriste. Prilikom prvog zahteva za podacima oni se kopiraju iz RAM memorije u keš memoriju. Kada su slededi put potrebni isti podaci procesor ih prvo potraži u ovoj memoriji. Ako su podaci tu procesor im pristupa mnogo brže, a ako nisu moraju da se ponovo preuzmu iz RAM memorije.
  • 9. BAFERI (buffers)• BAFERI (buffers) su delovi RAM memorije koje neki programi alociraju (rezervišu) za svoje potrebe.• Jedna od čestih primena je prilikom ulaza i izlaza podataka. Ako računar ne može dovoljno brzo da obrađuje podatke koji mu pristižu on ih trenutno deponuje u bafer, dok ne stignu na obradu da se ne bi prekidao proces unošenja. Slično, ako štampač ne može da dovoljno brzo odštampa podatke on ih šalje u bafer (spooler) gde čekaju u red za štampu.
  • 10. • Virtuela memorija VIRTUELNA memorija• Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka počela je da se primenjuje tehnika u kojoj je operativni sistem delio programe i podatke na blokove jednake veličine (stranice podataka). Prilikom izvršavanja programa operativni sistem je učitavao u centralnu memoriju stranicu po stranicu podataka i izvršavao naredbe. Kada nije više bilo mesta u memoriji, operativni sistem je, na osnovu određenih kriterijuma, jednu stranicu iz memorije upisivao na disk i na njeno mesto učitavao slededu stranicu. Tako korisnik ima iluziju da veličina centralne memorije nije ograničena.
  • 11. • Dakle, virtuela memorija je tehnika koju operativni sistem koristi da upravlja lokacijama segmentiranog programa.• Prilikom instalacije, operativni sistem rezerviše deo hard diska za smeštanje segmenata programa i podataka (virtuelna memorija). Ona može biti fiksna (tačno određena vrednost kapaciteta memorije) ili dinamička (operativni sistem menja veličinu virtuelne memorije shodno svojim potrebama).
  • 12. Aritmetičko-logička jedinica• Aritmetičko-logička jedinica sastoji se od registara i elektronskih kola potrebnih za izvođenje aritmetičkih operacija sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja i logičkih operacija upoređivanja dve vrednosti da bi se odredila veda i određivanja da li je izraz istinit ili nije.
  • 13. Sekundarno skladište podataka• Skladištenje – Kompjuterski proces čuvanja informacija radi njihove budude upotrebe.• Sekundarno (pomodno) skladištenje – Eksterni skladišni medijum koji kompjuter može da pročita.
  • 14. ◘ SEKUNDARNA MEMORIJA ◘trajno čuvanje podataka, sporija, jeftinija, velikog kapaciteta ◘veće adresibilne jedinice ◘računar ne može izvršavati program koji se nalazi u sekundarnom skladištu
  • 15. Sekundarno skladište podataka Podela• Prema mogudnosti pristupa– sekvencijalni pristup: metod po kome se sadržajima pristupa po unapred utvrđenom redoselu (sekvenci).– direktan (random) pristup: proces direktnog preuzimanja nekog konkretnog zapisa sa bilo koje staze hard diska.
  • 16. Tehnologije skladištenja• Magnetni medijumi– Magnetne trake: Magnetni medijumi za skladištenje, kod kojeg se podaci čuvaju na ogromnim kalemovima sa magnetnom trakom.– Glava za čitanje i glava za pisanje: Uređaj koji podatke beleži usmeravanjem metalnih čestica na medijumu uz pomod magnetnog polja.
  • 17. • Optički medijumi– Uređaji koji za skladištenje i očitavanje podataka sa medijuma koriste laserske zarake.
  • 18. Magnetna traka • Magnetna traka (Magnetic tape, Streamer) se ranije koristila za arhiviranje velike količine podataka; danas retko • Korišdeni su masovno u poslovnim sistemima, za čuvanje rezervnih kopija (back-up) do pojave CD i DVD medija. • dugotrajna, sekvencijalna pretraga • Kapacitet je 4 GB
  • 19. Hardver◘ DISKETA ◘ tanak kružni fleksibilni poliester prekriven feromagnetnim materijalom ◘ Vreme potrebno za postizanje konstantne brzine okretanja diska i pozicioniranje glave igle - vreme pristupa ◘ Vreme koje je potrebno za pozicioniranje sektora - zakašnjenje pri rotaciji ◘ Vreme koje protekne od početnog zahteva procesora do prenosa podataka - latencija staza 0 staza 39 sektor
  • 20. Unutrašnjost diskete
  • 21. Hardver◘ HARD DISK ◘ veći kapacitet, konstantna i brža rotacija, veća gustina, ◘ skup staza – cilindar ◘ najmanja adresibilna jedinica - klaster Glave za čitanje/pisanje Mehnizam za pristup
  • 22. Delovi hard diska• Hadr disk se sastoji odaluminijumskih ploča prekrivenihvelikim brojem sitnih magnetnihzrnaca.• Iznad i ispod svake ploče nalazise "glava" magnetnog pisačakoji može da služi i kao čitač.• Čitač, odnosno pisač, lebdiiznad svojih ploča na rastojanjukoje je5 000 puta manje od debljineprosečne ljudske dlake (15 nm).• Kapacitet današnjih hard diskova meri se u gigabajtima(80GB, 120GB, 160GB, 320GB,...)
  • 23. Delovi hard diska• Svaka strana ploče hard diska podeljena je na staze, a svaka staza sastoji se od više sektora (najmanji smeštajni prostor hard diska). Svaki sektor može da primi 512 bajtova podataka.
  • 24. • Performanse diska:- Kapacitet diska- Vreme pristupa (Access Time)- Brzina prenosa (Data Transfer Rate)
  • 25. Fleš memorija• Fleš (Flash, USB) memorija je magnetni memorijski uređaj malih dimenzija• brzina i kapacitet vedi nego kod diskete i CD-a• Danas vrlo popularan za čuvanje i prenos manjih količina podataka; vrlo često u kombinaciji sa MP3 plejerom i FM radio prijemnikom; može se nadi u različitim oblicima• Kapacitet 512 MB, 1GB, 4 GB...• Priključuje se na USB port računara
  • 26. Fleš memorija
  • 27. Kudište (Case)• Kudište je kutija u koju su smešteni najvažniji delovi računara: procesor, matična ploča, memorija, hard disk, napajanje, itd.Može biti-Vertikalno (Tower)-Horizontalno (Desktop)
  • 28. Vertikalno (Tower) i horizontalno (Desktop) kudište
  • 29. Matična ploča• Matična ploča (motherboard) je osnovna komponenta svakog računara; to je štampana ploča na koju se priključuju i povezuju svi ostali delovi računara.• slotovi – mesta na matičnoj ploči na koja se priključuju odgovarajude kartice• portovi – na leđima kudišta (na obodu ploče), za priključenje perifernih uređaja• Magistrala - bus• mogudnost dodavanja novih komponenti• standardizovane dimenzije i funkcije• proizvođači – MSI, Asus, Abit, ...
  • 30. • Portovi• USB - Universal Serial Bus • serijski – COM1, COM2,… • paralelni – LPT1, LPT2,… • PS/2 – za tastaturu i miša • Ethernet (RJ-45) – za mrežu • modemski (RJ-11) • VGA – za monitor i video projektor • zvučnici i mikrofon
  • 31. PortoviUSB port Serijski portUniversal Serial Bus COM1, COM2,… Monitor
  • 32. PortoviParalelni port PS/2LPT1, LPT2,… za tastaturu i mišaZa stampace
  • 33. Portovi Modem portEthernet portza mrežu
  • 34. - Za mikrofon, zvučnike, miša, t astaturuVGA portza monitor i videoprojektor
  • 35. Kompakt-diskovi (CD ROM diskovi)• Kod ovih diskova se primjenom laserske tehnologije nanose zapisi na metalnu površinu.• U CD uređaju se, opet primjenom laserskog zraka, detektuju neravnine na površini i očitavaju zapisani podaci. Kapacitet kompakt-diska je 640-700 MB.• DVD diskovi su zasnovani na istoj tehnologiji kao CD, jedino im je kapacitet znatno vedi, od 4,7 GB do 8,5 GB. Pored ROM diskova postoje i CD/DVD diskovi koji se mogu korisititi kako za čitanje tako i za pisanje, na isti način kao diskete.
  • 36. CD ROM i DVD diskovi
  • 37. Unutrašnjost CD uređaja laserska dioda emituje zrake kojima se očitavaju zapisi na CD disku
  • 38. MP3, diktafon, flash disc 1GB

×