Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Strukturars(1)

835 views

Published on

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Strukturars(1)

  1. 1. STRUKTURA DIGITALNIHRAČUNARA
  2. 2. Digitalne elektronske računare čine sledeće dve komponente: • hardver (fizička ili materijalna komponenta ) • softver ( programska ili nematerijalna, apstraktna komponenta ).
  3. 3. Funkcionalna organizacija računarskog hardvera
  4. 4. Centralna memorija• Ova memorija se sastoji od elektronskih kola – bitova, koja su grupisana u bajtove• Svaka grupa bitova (bajt) u memoriji ima svoju adresu, koja se koristi prilikom uskladištavanja podataka u nju ili očitavanja uskladištenih podataka.
  5. 5. • Postoji tri tipa memorije: RAM, ROM i KEŠ (cache) memorija a osim ovih u računaru postoje još i BAFERI i VIRTUELNA MEMORIJA
  6. 6. RAM (Random Access Memory) memorija RAM memorija Osobine RAM memorije:• svakom njenom bajtu može se slobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s tim da se u nju podaci mogu i upisivati (write) i čitati (read) iz nje.• svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadržaj se automatski gubi.• podatke koji se u njoj nalaze zadržava (čuva) samo dok postoji napon napajanja na njoj. Čim nestane napona napajanja, kompletan sadržaj memorije se gubi i ona je potpuno prazna.
  7. 7. ROM ( Read Only Memory) memorija• ROM ( Read Only Memory) memorija se koristi za čuvanje programa i podataka koji su potrebni za pokretanje računara pri uključivanju (POST, BIOS i CMOS). ROM memorija može samo da se čita i ona ne gubi sadržaj po isključivanju računara. Nalazi se na matičnoj ploči.• U ROM-u se nalaze:• POST- Power On Self Test - program koji omogućava testiranje ispravnosti pojedinih komponenti računara• BIOS- Basic Input-Output System• CMOS- U ovu memoriju se smeštaju podešavanja pojedinih komponenata računara, koje korisnik može da izabere prilikom uključenja računara.
  8. 8. KEŠ (cache) memorija KEŠ memorija• KEŠ (cache) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru (interni keš) ili uz njega na matičnoj ploči (eksterni keš). Ova memorija ima višestruko brže vreme pristupa od obične memorije. Zbog toga se u njoj drže podaci koji se često koriste. Prilikom prvog zahteva za podacima oni se kopiraju iz RAM memorije u keš memoriju. Kada su sledeći put potrebni isti podaci procesor ih prvo potraži u ovoj memoriji. Ako su podaci tu procesor im pristupa mnogo brže, a ako nisu moraju da se ponovo preuzmu iz RAM memorije.
  9. 9. BAFERI (buffers)• BAFERI (buffers) su delovi RAM memorije koje neki programi alociraju (rezervišu) za svoje potrebe.• Jedna od čestih primena je prilikom ulaza i izlaza podataka. Ako računar ne može dovoljno brzo da obrađuje podatke koji mu pristižu on ih trenutno deponuje u bafer, dok ne stignu na obradu da se ne bi prekidao proces unošenja. Slično, ako štampač ne može da dovoljno brzo odštampa podatke on ih šalje u bafer (spooler) gde čekaju u red za štampu.
  10. 10. • Virtuela memorija VIRTUELNA memorija• Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka počela je da se primenjuje tehnika u kojoj je operativni sistem delio programe i podatke na blokove jednake veličine (stranice podataka). Prilikom izvršavanja programa operativni sistem je učitavao u centralnu memoriju stranicu po stranicu podataka i izvršavao naredbe. Kada nije više bilo mesta u memoriji, operativni sistem je, na osnovu određenih kriterijuma, jednu stranicu iz memorije upisivao na disk i na njeno mesto učitavao sledeću stranicu. Tako korisnik ima iluziju da veličina centralne memorije nije ograničena.
  11. 11. • Dakle, virtuela memorija je tehnika koju operativni sistem koristi da upravlja lokacijama segmentiranog programa.• Prilikom instalacije, operativni sistem rezerviše deo hard diska za smeštanje segmenata programa i podataka (virtuelna memorija). Ona može biti fiksna (tačno određena vrednost kapaciteta memorije) ili dinamička (operativni sistem menja veličinu virtuelne memorije shodno svojim potrebama).

×