2. HARDVER
Hardver ili računarski hardver jeste fizički, opipljivi dio računara. Hardver se
mnogo rjeđe mijenja nego softver. Zbog toga su i takvi nazivi, jer na
engleskom Soft znači mehko, dok Hard znači tvrdo. Mogućnosti računara u najvišoj
mjeri zavise od hardvera i njegove kvalitete. Hardverska, računarska arhitektura
koja se koristi u kućnim računarima se naziva Von-Neumann arhitektura.
Također, postoje i druge arhitekture, ali se mnogo rjeđe koriste.
3. ORGANIZACIJA HARDVERA
Organizacija računara prema Von Neumann-ovom konceptu.
Računar se sastoji od 6 osnovne jedinica:
1) Centralne (unutrašnje) memorije.
2) Aritmetičko-logičke jedinice.
3) Kontrolne jedinice.
4) Jedinice spoljne memorije.
5) Ulaznih jedinica.
6) Izlaznih jedinica.
4.
5. CENTRALNA MEMORIJA
Računar obrađuje podatke izvršavajući naredbe koje se nalaze u programima.
Programi i podaci koji se obrađuju čuvaju se u unutrašnjoj (centralnoj) memoriji.
Kapacitet memorije izražavamo u bajtovima, oznaka B, odnosno većim
jedinicama: kilobajt (KB), megabajtima (MB), gigabajitma (GB) i terabajtima
(TB). Odnos između ovih jedinica je sljedeći:
1KB = 1024B
1MB = 1024KB
1GB = 1024MB
1TB = 1024GB
6. ARITMETIČKO-LOGIČKA JEDINICA
Artimetičko-logička jedinica (ALU - Arithmetic and Logic Unit) je elektronički sklop koji
vrši osnovne aritmetičke radnje (zbrajanje, oduzimanje i dr.) Prvi ga je opisao John von
Neumann 1946. godine.
7. KONTROLNE JEDINICE
Kontrolna jedinica kontroliše i koordinira rad računarskog sistema. Ona se
sastoji od više čipova koji se nalaze na matičnoj ploči i kontroliše izvršavanje
programa i rad svih uređaja računarskog sistema.
8. JEDINICE SPOLJNE MEMORIJE
Jedinice spoljne memorije se koriste za čuvanje programa i podataka kad računar nije
uključen ili kada se oni trenutno ne koriste. Značajni parametri za izbor jedinica spoljne
memorije su:
• Srednje vrijeme pristupa podacima ( merna jedinica mili sekunda-ms)
• Brzina prenosa podataka (merna jedinica Gbit/s)
• Kapacitet (merna jedinica GB-giga bajt ).
9. ULAZNE JEDINICE
Uređaji koji se koriste za unos informacija u računar nazivaju se ulazne
jedinice. Najčešće se za unos programa i podataka koristi tastatura. Osim
tastature kao ulazne jedinice koriste se i miš, skener, digitalni foto aparat,
digitalna kamera, mikrofon, digitajzer (grafička tabla), čitač bar koda.
10. IZLAZNE JEDINICE
Izlazne jedinice se koriste za prikaz informacija kroje se nalaze u računaru. Najčešće se
koristi monitor, a osim njega koriste se i štampač, ploter, zvučnik, slušalice.
11. MATIĆNA PLOČA
Matična ploča je glavna printana poluprovodnička ploča koja omogućava
komunikaciju između ostalih hardverskih dijelova u računaru.
Praktično, matična ploča je dom za ostale komponente. Ona direktno utiče na
performanse računara shodno mogućnostima njenog čipseta, socketa i kvaliteti
ostalih dijelova na ploči. Matične ploče su mnogo uznapredovale, tako da je
danas sasvim uobičajeno da matična ploča ima već ugrađen zvučni čip, grafički
čip, mrežni čip, USB priključke, pa čak i procesor, dok su floppy kontroleri već
odavno uobičajeni, iako su prije i oni bili odvojeni.
12. PROCESOR
Procesor (mikroprocesor, μP ili uP) je elektronička komponenta napravljena od
minijaturnih tranzistora na jednom čipu (poluprovodničkom integralnom sklopu).
Centralni procesor (Central Processing Unit - CPU) je srce svakog računara, iako
centralni procesor nije jedini procesor, njega imaju grafička kartica (GPU), zvučna
kartica i mnogi drugi dijelovi, ali pod imenom procesor najčešće se misli na centralni
procesor (CPU).
13. RANDOM ACCESS MEMORY
RAM (Random Access Memory) je oblik primarne računalne memorije čijem se
sadržaju može izravno pristupiti, za razliku od sekvencijskih memorijskih
uređaja kao što su magnetne vrpce, CD i DVD diskovi te tvrdi diskovi, u kojima
pristup određenom sadržaju ovisi o položaju čitača. RAM omogućuje upisivanje
i čitanje podataka, za razliku od ROM-a, iz kojeg je podatke moguće samo
čitati. U RAM se upisuju aktivni programi, te informacije potrebne za trenutačan
rad računala.
14. READ ONLY MEMORY
ROM (Read Only Memory). Koristi se kao medij za pohranu podataka u računarima.
Zbog toga što se na ovakav medij podaci ne mogu (na jednostavan način) zapisivati,
njegova upotreba je najčešća kod distribucije firmvera (vrste softvera što je u uskoj
vezi sa računarskim hardverom, gdje nema potrebe za čestim ažuriranjem). Današnji
poluprovodnički ROM ima tipičan oblik integralnog kola, ono što obično zovemo "čip",
a razlikujemo ga od ostalih "čipova" često samo po upisanim oznakama.
15. HARD DISK
Hard Disk (Tvrdi Disk) je uređaj koji piše i čita podatke. Svaki računar danas
ima barem jedan tvrdi disk, na njemu se drže svi podaci neophodni za
pokretanje računara, kao npr. operativni sistem, te on ustvari omogućava
računaru da zapamti podatke i poslije isključivanja istog. Sam hard disk je
izumljen 1950-tih godina, kapaciteta od samo nekoliko megabajta danas su
došli do mnogo većih brojki, danas se kapaciteti mjere u stotinama gigabajta
(GB), čak na nekim web-serverima i u terabajtima (TB). Bilo šta što se nalazi u
disku je zapravo red bajtova, više ili manje. Svaka datoteka bila ona slika,
video, tekst ili nešto drugo je red bajtova zapisanih, u ovom slučaju, na tvrdom
disku.
