1. KOMPONENTNE HARDVERA
PC-a
Personalni racunar cine tri osnovne celine:
centralna jedinica, monitor i tastatura
Centralna jedinica sastoji se od kucista u kome se
nalaze: 1) osnovna (maticna) ploca
2) kontroleri
3) portovi
4)disk
5)jeidnice disketa
6) graficka kartica
7) izvor napajanja
-Unutar kucista mogu se ukljuciti i druge kartice
kao sto su: faks/modem i mrezna kartica

2. Kucista
-Postoje tri tipa kucista: desktop,
mini(midi)tauer i tauer
-Desktop je kuciste koji stoji na stolu
i na njemu stoji monitor racunara.
Ovo kuciste se sve redje koristi.
-Kucista minitauer i tauer cesto stoje
na podu a monitor racunara na stolu.
-Minitauer se koristi za kucne potrebe
a tauer za servere i racunare za
profesionalnu upotrebu.

3.  -Sa spoljne strane kucista su otvori
za umetanje disketa u disketne
jedinice. Prenosni raucnari su
predvidjeni poslovnim ljudima i mogu
da rade nekoliko sati i na bateriji

4. Osnovna ploca
 -Na osnovnoj ploci nalazi se
prikljucna mesta za procesor,
memoriju, magistrala, skp cipova,
koji kontrolise rad racunara i prikljuci
za dodatne kartice.
-Pored toga, na osnovnoj plosi, mogu
se nalaziti i kontroleri za diskove i
disketne jedinice i prikljuci za
povezivanje racunara sa drugim
uredjajima.

5. Procesor
 Procesor je najvaznija komponentna i
definise tip PC racunara.
-U njemu se realizuju sve racunarske
i logicke operacije.
-Karakteristike procesora su
odredjene njegovom arhitekturom.
-To su: brzina procesora, duzina
procesorkse reci, radni takt i interni
kes.

6.  Brzina procesora izrazava se u milionima
operacija koji procesor moze da obradi u
jednoj sekundi- MIPS-ovima ili MFLOPS-
ima.
-Procesor nije sastavni deo osnovne ploce,
nego se na osnovnoj ploci samo nalaze
konektori za njegovo prikljucenje.
-Zbog velike brzine rada, dolazi do velikog
zagrejavanja procesora pa se na njih
montira dodatni ventilator koji ih hladi.

7.  Duzina procesorke reci je broj bitova
koji se jednovremeno prenosi i
obradjuje unutar procesora.
-Radni takt je ucestanost impulsa koji
generise sat- specijalno elektronsko
kolo kojima se iniciraju operacije
procesora.

8. Memorija
 -Memorija PC racunara sastoji se od
osmobitnih registara(bajtova).
-na osnovnoj ploci nalaze se tri tipa
memorije: kes, ROM i RAM.
-Kapacitet memorije izrazava se
brojem bajtova odnosno vecim
jedinicama: kilo i megabajtima.

9.  RAM
-RAM predstavlja najveci deo memorije i u nju
korisnik moze da upisuje sadrzaj i da ga cita.Po
iskljucenja raucnara sadrzaj ove memorije se gubi.
-Vreme pristupa tj. Vreme koje protekne izmedju
zahteva memoriji za podatkom i dobinja podatka iz
memorije.Ono se izrazava u nanosekundama i stalno
se smanjuje.
ROM
-ROM predstavlja staticki deo memorije koji moze da
se cita. Po iskljucenju racunara njen sadrzaj se ne
gubi.
 -Koristi se za uskladistavanje programa i podataka
koji su cesto potrebni za instrukcije za pokretanje
racunara pri ukljucivanja.

10.  KES
-Kes memorija je vrlo brza memorija koja
se nalazi u samom procesoru ili uz njega.
Ova memorija ima visestruko brze vreme
pristupa od obicne memorije. Zbog toga se
u njoj drze podaci koji se cesto koriste.
Prilikom prvog zahteva za podacima oni se
kopiraju iz glavne memorije (RAM) u kes.
BAFERI
- su delovi RAM memorije koje neki
programi alociraju za svoje potrebe. Jedna
od cestih primena je prilikom ulaza i izlaza
podataka.

11.  -Virtualna memorija nije stvarna memorija,
nego pojam koji se koristi u vezi sa
operativnim sistemima.
KONTROLNI SET CIPOVA
-Kontrolna jedinica upralvja celokupnom
radom raucnara. Ono odredjuje koja je
naredba sledeca na redu za izvrsenje,
uzima je iz memorije, interpretira, i izdaje
odgovarajuce naredbe procesoru i
kontrolise njihovo izvrsenje.
-Kontrolna jedinica je realizovana na
osvnovnoj ploci setom cipova koji ima
odgovarajuce uloge.

12. Magistrala
 -Magistrala je komunikacioni put
U racunaru postoje tri kljucne magistrale:
magistrala podataka, adresna magistrala i
kontrolna magistrala.
-Magistrala podataka koristi se za razmenu
podataka izmedju procesora i memorijskih
lokacija.
-Adresna magistrala prenosi adrese koje
generise procesor
-Kontolna magistrala sluzi za prenos
upravljackih i kontrolnih signala od
procesora ka komponentama i obrnuto.

13. Prikljucci (slotovi)
-Za prikljucivanje dodatnih uredjaja postoje
standardizovana prikljucna mesta, slotovi,
u koja se ovi dodatni uredjaji prikljucuju.
-Prikljucci sastoje se od uticnica na koje
prikljucuju kontroleri razlicitih jedinica ili
same jedinice (kartice).
-Najcesce se nalaze pored standardnih ISA
uticnica i drugi prikljucci u zavisnosti od
trenutnih aktuelnih stanja tehnologije.

14. Kontroleri
 -Poseban element koji se s jedne
strane standardno ugradjuje u
racunar a sa druge strane ima
prikljucak na koji se prikljucuje
uredjaj.
*

15. Portovi
 - Za povezivanje ostalih uredjaja koji imaju
standardizovane prikljucke koriste se u
posebna prikljucna mesta koja se nazivaju
protovi.
 -Postoje dve vrste protova: serijski i
paralelni
 -Kod serijskih protova bitovi jednog bajta
izlaze kroz prot jedan po jedan.
-Kod paralelnih portova svi bitovi jednog
bajta izlaze istovremeno paralelnim putem.

16. USB Port
 -USB Port je serijski port namenjen za povezivanje
perifernih uredjaja sa ciljem da se:
1) ukine potreba za ugradnju namenskih kartica u
slotove na osnovnoj ploci
2) omoguci ukljucivanje i iskljucivanje perifernih
uredjaja na racunar ,,na vruce’’ tj. Bez njegovog
iskljucivanja.
-Brzina prenosa na ovaj nacin veca je oko 15 puta
odnosno oko 150 puta od brzine prenosa obicne
serijske veze.
-Za povezivanje sa spoljnim svetom trenutno su
standardno na raspolaganju dva serisjka: jedan
paralelni i jedan prikljucak za igre i najmanje dva USB
porta

17. DISK
 -Za uskladistenje podataka koriste
mentalne ploce. To dozvoljava vecu
gustinu izmedju staza. Povecana
gustina i veci broj ploca povecavaju
njihov kapacitet. Pored toga, diskovi
se okrecu mnogo vecom brzinom od
disketa pa su i snimanje i pristup
podacima mnogo brzi.
-Kapacitet danasnjih diskova je 500
GB.

18. CD i DVD diskovi
 -CD ROM diskovi su principijalno slicni
disketama . Razlika je u tehnologiji,
realzizaciji i kapacitetu.
-Kod ovih diskova se primenom
laserskih tehnologija nanose zapisi na
metalnu povrsinu.
-Posto se ovim prostupkom povrsina
diska trajno ostecuje, jednom upisano
podaci ne mogu se vise menjati nego
samo ucitavati.

19. DVD
 -DVD je standard koji je prvobitno
nastao zbog potrebe snimanja
dugometraznih filmova na CD.
-Isti DVD diskovi mogu da se koriste i
za snimanja podataka DVD disk i
odgovarajuci uredjaj izgledaju gotovo
isti kao odgovorajuci CD disk i
uredjaj.

20. Fles (USB)
 -Fles disk se sastoji od memorijskih modula ciji se
sadrzaj ne brise kada ostanu bez napajanja strujom.
Iako on nema mehanickih ploca i upisno- citajuce
glave naziv disk je ostao jer je imitirana struktura
podataka na disku, tako da se sa stanovista podaci na
njemu pristupa na isti nacin kao i kad bi bili na disku.
Ovaj disk se cesto naziva i USB disk posto se
prikljucuje na USB prikljucak na racunaru, postoje i
klasicni i spoljni prikljucci sa USB prikljuckom. Kod
ovih racunara se cesto i hard disk prikljucuje na USB
prikljucak koji se nalazi i u unutrasnjosti racunara

21. PREDSTAVLJANJE SLIKE
Slike na nekom grafickom uredjaju mogu da
se dobiju na dva nacina: vektorski i
rasterski.
Kod vektorskog nacina predstavljanja slike
u memoriji se cuvaju samo podaci o
elementima crteza a prilikom iscrtavanja
crtaju se samo elementi slike.
Kod rasterskog nacina predstavljanja slika
se predstavlja priblizno tako sto je provsina
uredjaja na kom se dobija slika podeljena
linijama paralelnim sa horizontalnom i
vertikalnim osom na vertikalne kvadratice-
piksela. Svakom od ovih kvadratica
pridruzeni su atributi koji ga opisuju.

22. GRAFICKA KARTICA
 - je uredjaj koji podatke uskladistene u racunaru u
digitalnom obliku pretvara u odgovarajuce analogne
signale koji kontrolisu pokazivanje slike na ekranu.
S obzirom na to da su ekrani koji se koriste za
personalne racunare rasterske jedinice, za
prikazivanje slike na ekranu koristi se tehnika poznata
kod imenom bitmapiranje.
Kod ove tehnike svakom pikselu na ekranu pridruzuju
se jedan bit ili vise bitova u memoriji. Graficka kartica
ima sopstvenu memoriju. Ona se prikljucuje u jedan
od slotova na osnovnoj ploci i na sebi ima spoljni
prikljucak na koji se prikljucuje monitor racunara

23. ZVUCNA KARTICA
 - Ona ima zadatak da zvuk uskladisten u
digitalnom obliku u racunaru pretvori u
analogni oblik tak oda moze da se
reproduktuje u zvucnicima. Ona omogucava
i reprodukciju i audio CD diskova sa
racunarom.
S obzirom na to da se danas gotovo svi
racunara isporucuju sa CD uredjajem i
zvucnom karticom, ona se sve cesce
integrise sa osnovnom plocom.

24. MREZNA KARTICA
 - Ona omogucava povezivanje
racunaru na lokalnu racunarsku
mrezu. Uzavisnosti od topologije i
arhitekture racunarske mreze ova
kartica moze imati eternet prikljucak,
UTP prikljucak ili oba.

25. FM i TV karta
 FM karta je radioprijemnik koja omogucava
prijem radioprograma za vreme rada
racunara .
TV karta omogucava prijem TV programa
pomocu racunara. U zavisnosti od modela
ona moze da omogucava i koriscenje
bideorikordera,kao i neke druge video
operacije.
Danas se umesto ovakvih kartica mnogo
cesce koriste odgovarajuci uredjaji sa USB
prikljuckom.

26. Fax Modem Voice kartica
 Glavna funkcija ove kartice je
modemska funkcija,omogucava
povezivanja racunara sa drugim
racunarima koriscenjem obicne
telefonske linije.Pored ove osnovne
funkcije,ova kartica omogucava
slanje i prijem faksova pomocu
racunara,a moze da se koristi i kao
govorna masina za odgovor na
telefonske pozive i prijem poruka.

27. Izvor napajanja
 Je vazan deo kucista racunara.On
obezbedjuje elektricnu energiju za
napajanje ovih komponenata unutar
kucista.

28. MONITORI
 Je vazan deo PC racunara jer se preko njih i
tastature vrsi komunikacija korisnika sa
racunarom.On daje na uvid korisniku sta
racunar radi.Kada korisnik unosi
podatke,oni se prikazuju na ekranu.
Podela prema koriscenoj tehnologiji:
CRT-monitor sa katodnom cevi
LCD-monitor sa tecnim kristalom
LED-monitor sa svetlosnim diodama
GPD-monitor sa gasnom plazmom

29. CRT monitori
 CRT-slika nastaje udarom
elektronskog mlaza u fosforescentni
zaslon ekrana tako da tacka koja je
udarena zasvetli.Brzim kretanjem
elektronskog mlaza i cestim
obnavljanjem njegovog prelaza preko
ekrana dobija se slika.

30. LCD monitori
 Ne kreiraju sliku emitujuci
svetlost.Kod njih se menja refleksija
svetlosti od povrsine na razlicitim
delovima ekrana,tako da se svetlost u
manjoj ili vecoj meri reflektuje ili
apsorbuje.

31. LED monitori
 Manitori se sastoje od velikog broja
vrlo malih LED dioda poredjanih u
obliku mreze na ekranu.

32. GPD monitori
 Monitori sa gasnom plazmom sastoje
se od minijaturnih sijalica napunjenih
gasova,poslaganih u mrezu izmedju
dve staklene ploce.Dva druga
staklena zaslona sadrze elektricne
provodnike poredjane u
redove.Provodnici u zaslonima su pod
uglom tako da cine mrezu.Ovi
provodnici povezani su sa svakom
minijaturnih sijalica.

33.  Monitori se dele i na:monohromatske
monitore i na monitore u boji.

34. Monohromatski monitori
 Cela povrsina ekrana je jedne boje a
slova,crtezi ili slike u razlicitim
intenzitetima druge bojekoja se dobro
istice na podlozi.

35. Monitori u boji
 Katodna cev se sastoji od tri
nezavisna elektronska topa i tri
fosforescentna zaslona.

36.  Treca kvalifikacijamonitora je
prema njihovo
velicini.Najcesce se koriste monitori
od 15’’,17’’ ili 19’’.

37. ULAZNE JEDINICE
 Najcesce ulazne jedinice za
komunikaciju korisnika i racunara su
tastatura i uredjaji za pokazivanje.

38. TASTATURA
 Je osnovni uredjaj za komunikaciju sa
racunarom.Koristi se za unosenje
teksta i brojeva.

39. MIS I SLICNI UREDJAJI
Mis je uredjaj za pokazivanje i izbor objekata
na ekranu.Postoje 2 dve vrste
miseva:mehanicki i opticki.
Mehanicki mis je kutija sa gumenom kuglicom
sa donje strane.Pomeranja misa po bilo
kojoj ravnoj povrsini dovodi do rotacije
kuglice koja se kodira u elektricne signale
preko dva potenciometra.
Kod optickog misa pokretanje preko povrsine
meri se modulacijom optickog zraka i
opticikim tehnikama kodiranja.Izvor svetlosti
lociran je na donjem delu misa i mora biti u
kontaktu sa povrsinom da bi kursor na
ekranu mogao da sledi kretanje misa.

40.  Trekbol(Trackball)slican je obrnuto
okrenutom misu.Umesto pomeranja
po ravnoj povrsini ,kuglica je
postavljena u leziste i okrece se
prstom.Smer okretanja kuglica
odredjuje pomeranje kursora po
ekranu.