1. KOMPONENTE HARDVERA PC-A
1.
2.
3.
4.
5.
Centralna jedinica
Monitori
Ulazne jedinice
Stampaci
Ostali uredjaji
1. CENTRALNA JEDINICA
-
Centralna jedinica se sastoji od kucista u kojem se nalaze:
-osnovna (ili maticna) ploca (system board, mother board)
-kontroleri
-portovi
-disk
-jedinice disketa
-graficka kartica
-izvor napajanja
Pored ovih osnovnih delova, unutar kucista postoji i odredjen broj praznih
uticnica (slotova) na koje se mogu ukljuciti i druge kartice, kao, npr.
faks/modem i mrezna kartica.
1.1 KUCISTE
-Postoje tri tipa kucista :desktop, mini tauer i tauer. Desktop je kuciste koje stoji
na stolu i na njemu stoji monitor racunara. Sa spoljne strane kucista su otvori za
umetanje disketa u disketne jedinice.
1.2. OSNOVNA PLOCA
-Na osnovnoj ploci nalaze se prikljucna mesta za processor, memoriju, zatim
magistrala, skup cipova, skup cipova koji kontrolisu rad racunara i prikljucci
(slotovi) za dodatne kartice.
-Procesor

2. U njemu se realizuju sve racunarske i logicke operacije i izvrsavaju komande koje
su date programom. To su:
- brzina procesora
- duzina procesorske reci
- radni takt
- interni kes
-Radni takt
Radni takt je ucestanost impulsa koji generise sat. Meri se u MHz ili GHz.
-Memorija
-Memorija se sastoji od osmobitnih registara (bajtova). Na osnovnoj ploci se
nalaze tri tipa memorije: kes, ROM i RAM. Kapacitet memorije se izrazava
brojem bajtova, odnosno vecim jedinicama: kilo i megabajtima.
-RAM (Random Access Memory)
-Predstavlja najveci deo memorije i u nju korisnik moze da upisuje sadrzaje i da
ga cita.
-ROM (Read Only Memory)
-Predstavlja staticki deo memorije koji moze samo da se cita. Njen sadrzaj se ne
gubi po iskljucenju racunara. Koristi se za uskladistavanje programa i podataka
koji su cesto potrebni, na primer, za instrukcije za pokretanje racunara pri
ukljucivanju.
-Kes (chache) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru
(interni kes) ili uz njega (eksterni kes). Ova memorija ima visestruko brze vreme
pristupa od obicne memorije. Zbog toga se u njoj drze podaci koji se cesto
koriste.
-Baferi (buffers9 su delovi RAM-memorije koje neki programi alociraju za svoje
potrebe. Jedna od cestih primena je prilikom ulaza i izlaza podataka.
-Magistrala
-Racunar mora da ima elektricno kolo pomocu kojeg se razmenjuju informacije
medju komponentama. Taj komunikacioni put se naziva magistrala.

3. Koncept magistrale je relativno jednostavan:ili sve komponente povezati
medjusobno provodnicima,ili sve komponente povezati na magistralu.
U racunaru postoje tri kljucne magistrale:
-magistrala podataka (data bus)
-Adresna magistrala (adress bus)
-Kontrolna magistrala (control bus)
1.3. KONTROLERI
-Za prikljucenje bilo kojeg uredjaja na racunar potrebno je da budu ispunjena 2
uslova.Prvi je da prikljucenje bude korektno u pogledu elektrotehnike,to jest da
ne dodje do varnicenja i pregorevanja racunara ili nekog njegovog dela i/ili
uredjaja koji se prikljucuje.Ovaj problem se obicno resava prikljucivanjem na
standardne prikljucke(portove) ili pomocu posebnog elementa,koji se ,s jedne
strane standardno ugradjuje u racunar,a sa druge strane se uredjaji prikljucuje na
prikljucak.Ovakav element za povezivanje naziva se kontroler.
1.4. PORTOVI
-Za povezivanje ostalih uredjaja koji imaju standardizovane prikljucke koriste se
posebna prikljucna mesta,koje se nazivaju portovi. Postoje 2 vrste portova:
serijski i paralelni.
-Kod serijskih portova bitovi jednog bajta izlaze kroz port jedan po jedan.
-Kod paralelnih portova svi bitovi jednog bajta izalze istovremeno paralelnim
putem.
USB-port (Universal Serial Bus) predstavlja serijski port namenjen za
povezivanje perifernih uredjaja sa ciljem da se:
-Ukine potreba za ugradnjom namenskih kartica u slotove na osnovnoj ploci i
-omoguci prikljucivanje i iskljucivanje perifernih uredjaja na racunar ''na vruce'' ,
to jest bez njegovog iskljucivanja.
1.5. DISK
-U pocetku PC racunari nisu imali standardno ugradjen disk, vec se on
ugradjivao po zahtevu korisnika. Kao spoljna memorija koriscene su diskete koje
su se tokom rada programa menjale prema potrebi. Za razliku od disketa, kod
kojih su se za nanosenje magnetnog materijala koristile ploce od plastike, kod
diska se za uskladistenje podataka koriste metalne ploce. Diskovi se okrecu
mnogo vecom brzinom od disketa, pa su oni i snimanje i pristup podacima
mnogo brzi.

4. 1.6. JEDINICE DISKETA
-Za koriscenje disketa ugradjene su u racunar odgovarajuce disketne jedinice
koje imaju sa spoljne strane otvor u koji se stavlja disketa. Kada se disketa unese
u disketnu jedinicu, limeni deo se pomeri u stranu i otvori prorez kroz koji
upisno-citajuce glave nalegnu na disketu, a otvor na metalnoj ploci se uklopi na
odgovarajuce mesto na mehanizmu za okretanje. S donje strane disketa ima
jedan plasticni prekidac koji, kada je otvoren, onemogucava pisanje po njoj i
brisanje sa nje.
1.7. CD ROM DISKOVI
-CD ROM diskovi su principijelno slicni disketama. Kod ovih diskova se
primenom laserske tehnologije nanose zapisi na metalnu povrsinu. Posto se ovim
postupkom povrsina diska trajno ostecuje, jednom upisani podaci se ne mogu
vise menjati nego samo ocitavati. Kapacitet CD diska je 640-700 MB.
-DVD (Digital Video Disk) je standard koji je prvobitno nastao zbog potrebe
snimanja dugometraznih filmova na CD-u. Isti DVD diskovi se mogu koristiti za
snimanje podataka. Kapacitet im je do 4.7 GB.
1.8. PREDSTAVLJANJE SLIKA
-Slike na nekom grafickom uredjaju se mogu dobiti na dva nacina:
-vektorski
-rasterski
Kod vektorskog nacina predstavljanja slike u memoriji se cuvaju samo podaci o
elementima crteza, a prilikom iscrtavanja se crtaju samo elementi slike.
Kod rasterskog nacina predstavljanja slika se predstavlja priblizno, tako sto je
povrsina uredjaja na kojem se dobija slika podeljena paralelnim linijama sa
horizontalnom i vertikalnom osom u vidu kvadratica – piksela.
Broj podela po horizontali i vertikali izrazava revoluciju i jasno je da ce kvalitet
slike biti bolji sto je revolucija veca.
1.9. GRAFICKA KARTICA
-Graficka kartica je uredjaj koji podatke uskladistene u racunaru u digitalnom
obliku pretvara u odgovarajuce analogne signale koji kontrolisu prikazivanje
slike na ekranu. Ona ima sopstvenu memoriju.

5. 1.10. ZVUCNA KARTICA
-Zvucna kartica ima zadatak da zvuk uskladisten u digitalnom obliku pretvori u
analogan oblik tako da moze da se reprodukuje u zvucnicima. Ona omogucava i
reprodukciju audio CD diskova sa racunara.
1.11. MREZNA KARTICA
-Mrezna kartica omogucava povezivanje racunara na lokalnu racunarsku mrezu.
Moze imati eternet prikljucak, UTP prikljucak ili oba.
1.12. FM I TV KARTA
-FM karta jeste radioprijemnik koji omogucava prijem radio programa za vreme
rada racunara.
-TV karta omogucava prijem TV programa pomocu racunara. U zavisnosti od
modela, ona moze da omogucava i koriscenje video-rekordera, kao i neke druge
video-operacije.
1.13. Fax Modem Voice (FMV) kartica
-Glavna funkcija ove kartice je modemska funkcija, tj. omogucavanje povezivanje
racunara sa drugim racunarima koriscenjem obicne telefonske linije. Pored ove
osnovne funkcije, ova kartica omogucava slanje i prijem faksova pomocu
racunara, a moze da se koristi i kao govorna masina za odgovor na telefonske
pozive i prijem poruka – ’’telefonska sekretarica’’.
1.14. IZVOR NAPAJANJA
-Izvor napajanja obezbedjuje elektricnu energiju za napajanje svih komponenata
unutar kucista i zbog toga mora da ima dovoljan kapacitet da omoguci napajanje
postojecih komponenata i eventualnih kasnijih prosirenja.

6. 2.
MONITORI
-Monitor je vazan deo PC racunara jer korisnik preko njega i tastature
komunicira sa racunarom. On daje na uvid korisniku sta racunar radi. Kada
korisnik unosi podatke, oni se prikazuju na ekranu. Isto tako, rezultati rada
racunara kao i eventualne programske poruke, prikazuju se na monitoru.
-Dele se na:
-
Monitore sa katodnom cevi
Ravne monitore
-Monitori sa katodnom cevi su najcesci izlazni uredjaj personalnih racunara.
-Monitori sa ravnim ekranom su manji i imaju manju potrosnju elektricne
energije, ali su jos uvek skupi pa se koriste za prenosne (notebook) racunare.
-LCD (Liquid Crystal Display) monitori ne kreiraju sliku emitujuci svetlost.
Glavna prednost ovih monitora je vrlo mala potrosnja elektricne energije pa su
idealni za prenosne racunare.
-LED (Light Emitting Diode) monitori sastoje se od velikog broja vrlo malih LED
dioda poredjanih u obliku mreze na ekranu.
-GPD (Gas Plazma Display) monitori su monitori sa glasnom plazmom, sastoje
se od minijaturnih sijalica napunjenih gasom, poslaganih u mrezu izmedju dve
staklene ploce. Dva druga staklena zaslona sadrze elektricne provodnike
poredjane u redove. Provodnici u zaslonima su pod pravim uglom, tako da cine
mrezu. Ovi provodnici povezani su svakom od minijaturnih sijalica.
3. ULAZNE JEDINICE
-Najcesce ulazne jedinice za komunikaciju korisnika i racunara su tastatura i
uredjaji za pokazivanje.

7. 3.1. TASTATURA
-
Tastatura je, pored monitora osnovni uredjaj za komunikaciju sa
racunarom. Koristi se za unosenje teksta i brojeva. Pored osnovnih tastera
sa znakovima, postoje i tasteri za editovanje kao i tkzv. funkcijski tasteri,
koji imaju posebno znacenje u nekim programima.
3.2. MIS I SLICNI UREDJAJI
-Mis je uredjaj za pokazivanje i izbor objekata na ekranu. Postoje dve vrste
miseva: mehanicki i opticki.
-Trekbol (Trackball) je slican obrnuto okrenutom misu. Umesto pomeranja po
ravnoj povrsini, kuglica je postavljena u leziste i okrece se prstom.
-Tacped (touchpad) se obicno koristi kod prenosnih racunara. Pomeranjem prsta
po plocici pomera se kursor na ekranu. Komande se zadaju pritiskom na tastere
ispod plocice, koji imaju istu ulogu kao i kod misa, ili kratkim udarcem na
plocicu.
-Dzojstik (Joystick) umesto kuglice, kao kod misa, ima pokretnu palicu cijim
pomeranjem se pomera kursor. Pritiskom na dugmad ugradjenu na uredjaj
zadaju se komande. Koristi se uglavnom za igre.
4. STAMPACI
-Stampaci (printeri) su izlazne jedinice za pravljenje tekstualnih i grafickih
dokumenata. Zasnovani su na osnovu tri tehnologije i mogu biti: matricni,
laserski i stampaci sa mlaznicama (ink-jet).
-Matricni stampaci su najstariji. Rade na istom principu kao i pisace masine.
Glava stampaca udara preko trake (ribbon) po papiru i ostavlja trag na mestu
udarca.
-Laserski stampaci imaju izvor laserskih zraka koji menja intenzitet u zavisnosti
od dobijenog signala. Laserski znak se dobija od obrtnog ogledala i osvetljavanja
fotosenzitivni valjak koji je pokriven jednakim nabojem. Kada je valjak izlozen
laserskom zraku, naboj se valjku menja, sto deluje na toner.

8. -Stampaci sa mlaznicama rade slicno kao matricni, samo sto nemaju traku, a
umesto glave za stampanje imaju cevcice kroz koje se izbacuje zagrejano mastilo.
Broj mlaznica odredjuje kvalitet otiska. Tipican stampac ima 48 mlaznica.
5. OSTALI UREDJAJI
5.1.
SKENERI
-Skeneri su uredjaji koji prenose sliku u racunar u obliku rastera. Pojavljuju se u
razlicitim oblicima: kao rucni, automatski ili kao skenerske glave koje se
montiraju na plotere.
5.2.
PLOTERI
-Ploteri su specijalni uredjaji za crtanje crteza. Stampacima mogu da se stampaju
crtezi obiicno do velicine A3. Prema nacinu rada, ploteri s mogu podeliti na
vektroske i rasterske.
5.3.
DIGITAJZERI I GRAFICKI TABLETI
-Koriste se za unosenje podataka sa crteza. Pored toga, mogu da se koriste i za
zadavanje komandi u nekim programima pokazivanjem na komande iz menija
koji se postavi na graficki tablet.
5.4.
MULTIMEDIJALNI UREDJAJI
-Multimedijalni uredjaji su: mikrofon, slusalice, zvucnici, digitalni fotoaparati,
digitalne video-kamere i dr.)
5.5.
CITACI BAR KODA
-Bar kod je jedinstvena kombinacija vertikalnih linija koja se koristi za sifriranje
komercijalnih proizvoda u cilju automatskog unosenja podataka u racunar.
Koriste se u robnim kucama, samouslugama, bibliotekama i drugim mestima sa
velikim prometom.
5.6.
OPTICKI CITACI

9. -Opticki citaci se koriste za automatizaciju masivnog unosenja podataka u
bankama, postama, velikim preduzecima itd. (npr. cekovi, uplatnice za novac,
uputnice i sl.)
5.7.
MAGNETNI CITACI
-Magnetni citaci imaju slicnu ulogu kao opticki citaci. Na nosilac informacije,
pored uobicajenog stampanja podataka, nanesena je i magnetna traka na koju se
unose podaci kao magnetni zapis.
5.8.
MAGNETNE TRAKE
-Magnetne trake su se nekada koristile aktivno kao spoljna memorija umesto
diska. Kasnije su izgubile tu ulogu, ali su ostale glavni medijum za masovno
arhiviranje podataka. Sa razvojem tehnologije one su gotovo sasvim nestale, a
njihovu ulogu medijuma za masovno arhiviranje preuzele su magnetne kasete.

10. -Opticki citaci se koriste za automatizaciju masivnog unosenja podataka u
bankama, postama, velikim preduzecima itd. (npr. cekovi, uplatnice za novac,
uputnice i sl.)
5.7.
MAGNETNI CITACI
-Magnetni citaci imaju slicnu ulogu kao opticki citaci. Na nosilac informacije,
pored uobicajenog stampanja podataka, nanesena je i magnetna traka na koju se
unose podaci kao magnetni zapis.
5.8.
MAGNETNE TRAKE
-Magnetne trake su se nekada koristile aktivno kao spoljna memorija umesto
diska. Kasnije su izgubile tu ulogu, ali su ostale glavni medijum za masovno
arhiviranje podataka. Sa razvojem tehnologije one su gotovo sasvim nestale, a
njihovu ulogu medijuma za masovno arhiviranje preuzele su magnetne kasete.