1. Priruhnik zavolontere

3. Priruhnik zavolontere
Ретко нам се догоди да нам се укаже прилика за велика дела.
Али свет је пун прилика за учинити мала…
(Sally Koch)
уредништво:
Дарија Миљојковић
Дизајн и припрема:
Адис Милосављевић
издавачи:
Канцеларија за
младе Обреновац
Канцеларија за
младе Пријепоље
1
Обреновац, април 2о11

4. САДРЖАЈ
Писмо волонтерима ........................................................................................................ 3
Ко је то ВОЛОНТЕР ....................................................................................................... 4
Цивилно друштво............................................................................................................ 6
Разлози волонтирања .................................................................................................... 9
Где волонтирати............................................................................................................... 10
Како волонтирати............................................................................................................ 11
Што ја као волонтер добијам ........................................................................................ 14
Волонтери разних врста................................................................................................. 15
Успешно волонтирање .................................................................................................. 17
Волонтер помагач ........................................................................................................... 18
Прилог (писмо волонтера).............................................................................................. 23
2

5. Писмо волонтерима
Драги волонтери и волонтерке, људи добре воље!
Неки се од вас нису никад тако представљали, али су чинили корист другима
и заједници "драге воље", без обавезе и притиска. Одувек вас је било и биће.
Назив "волонтер", којег у новије вријеме и у овом водичу користимо, је за неке
можда нов и неуобичајен, али да појаснимо: волонтери то су сви суседи, пријатељи,
рођаци, мештани, грађани, који радо "дају руку" другоме, учине нешто корисно
за своју зграду, место, друштво, а да их на то не тера ни обавеза ни материјална
корист. Такви људи су вођени изнутра, желе остварити своје пориве и дати друштву
свој прилог, добровољно.
Људи ће вас због таквог рада понекад чудно гледати, а можда и осудити, јер "само
луд ради кад не мора и то без новца". Надамо се да сте ви сами потпуно свесни
предности рада "кад се не мора". Ваши критичари не гледају на тај начин. Али, ако
боље погледају откриће "сласти" рада ради свог задовољства и испуњености. Новац
увек добро дође, али не може купити ужитак који следи након оствареног сна.
Волонтери примјећују живот око себе, залажу се за промене и обогаћују свој
унутрашњи свет.
Водич смо написали за вас волонтере, како бисмо вам олакшали пут до задовољства
у волонтирању. Мало науке добро дође, особито кад вас околина не познаје добро
и не признаје довољно.
У бурним временима кад се људи питају има ли смисла толико давати за
опште добро, ваше је задовољство најбоља реклама. Надамо се да ћете
уживати у свом волонтирању и да ћете окупити пријатеље и заједно с
њима мењати свет.
3

6. Ко је то ВОЛОНТЕР?
К ада се спомене реч "волонтер" вероватно се код већине прво јавља слика
особе која помаже другој особи која је немоћна, не може сама себи помоћи.
ВОЛОНТЕРИ
Појам “волонтеризам” обично укључује директну помоћ, попут добровољног рада
у школи, болници, домовима за старе, удружењу за хендикепиране. Таква слика
може нас подстаћи да направимо нешто што сматрамо важним и вредним, али
може нас и уплашити, јер можда мислимо да нисмо дорасли томе. Постоје и други
облици волонтирања који нису усмерени на директан рад с људима, али зато једнако
вредни.
помагачи управљачи активисти покровитељ
То су, на пример, учествовање у управљању удружења кроз чланство у управном
одбору, прикупљању финансијских средстава потребних за промоцију волонтирања
ТВОРЦИ ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА
у друштву, ангажман у процесу лобирања за разне политичке и друштвене промене
…
4

7. Волонтери се разликују и по томе да ли волонтирају у слободно време, изван својих
радних и породичних обавеза, један дан у недељи или неколико сати месечно, чине
ли то пуно радно време или одређени временски период (обично млади људи, који
не примају финансијску накнаду, али им је осигуран смештај и/или храна).
Поимање волонтера зависи и од културе у којој живимо. Чини се да тамо где је
ограда око куће виша, а куће једне од других удаљеније, шансе за "спонтаним"
волонтирањем су мање, односно мања је вероватноћа да вам комшија причува
децу, припази на старијег члана породице.
Насупрот томе, у мањим срединама, или у другачијим културама, подразумева се
како ће комшије помоћи при истоварању дрва, купити хлеб старијој госпођи, помоћи
при градњи куће, и слично. Учествујући у овим активностима нико вероватно
неће рећи како је волонтирао, јер се та активност сама по себи подразумева и
стога није посебно истакнута…..
Бавећи се волонтерима и волонтирањем, открили смо да је то стил живота који
повезује јако пуно људи на свету. У неким земљама се волонтира од најраније
дечјег узраста. У некима се свест о добровољном раду полако развија и шири.
Постоје светске организације за развој волонтерског рада. Постоји и светски дан
волонтера којег су одредиле Уједињене нације:
5. децембар
међународни дан волонтера
5

8. Шта је цивилно друштво?
ДЕМОКРАТСКО ДРУШТВО
јавни
ни
сектор цивилни послов
сектор се ктор
И зраз “цивилно друштво” односи се на подручје “волонтерских” организација
и формалних и неформалних мрежа унутар којих се појединци и групе укључују
у буђење савести одређеног друштва. Активности овог сектора, који се још
назива “трећи” или непрофитни, разликују се од јавних активности државе по
томе што су оне добровољне и могу бити оријентисане на задовољавање потребе
одређене групе људи, док држава има обвезу бринути о друштву у целини и свим
његовим сегментима. Оне се разликују од тржишних по томе што су орјентисане
на стварање заједничког јавног добра, а не на стварање профита. У демократском
друштву, цивилни сектор осигурава равнотежу између државе (управе) и привреде
(тржишта).
6

9. Цивилно друштво обухвата добровољно организовање и укључивање грађана у
свим могућим облицима:
црквеним организацијама, комшилуку, спортским клубовима, фондацијама,
удружењима, синдикатима, политичким странкама, социјалним покретима, разним
интересним групама и слично.
Цивилно друштво не може постојати без цивилних вредности, које обухватају,
између осталих и:
- поштовање различитости
- хуманост
- одговорност за своје мишљење
- одговорност за последице својих избора
- одговорност за друге
-…
Иако термин “волонтерске организације” подразумева волонтеризам, то нису само
организације које окупљају волонтере или се баве промоцијом волонтеризма.
Напротив, тај термин обухвата сваки облик неформалног и/или формалног
организовања људи ради задовољавања одређене потребе за коју осећају да није
обухваћена активностима државе и пословног сектора.
У свом почетном стадију организовања, волонтерска организација може
функционирати на нивоу иницијативе групе људи, који су у том тренутку сви
волонтери и сви се заједнички труде да потакну одређену промену коју сматрају
важном.У свом каснијем развоју, волонтерска организација функционира као
институционализована структура, која може имати и велики број запослених.
На челу такве организације, у управном одбору који одређује мисију и политику
оргнизације, налазе се волонтери. Обзиром да они нису мотивисани финансијском
накнадом, у облику плате или хонорара, већ вером у идеју организације, процењују
друштвену корисност. Између та два пола организацијског развоја волонтерских
организација, постоји још читав низ ступњева на којем се организације могу
налазити, прелазити из једног у други и поновно се враћати на почетни ниво.
То зависи од низа фактора који утичу на њихове трансформације, попут водства
организације, остваривања основних циљева, сужавања или ширења мисије
организације и слично.
7

10. Европска повеља о волонтеризму (1998.)
одређује волонтерски рад као:
делатност у интересу људи
делатност која није мотивисана финансијским интересом
делатност која се одвија на локалном или националном нивоу
делатност која је добровољна
делатност која је мирољубива
делатност која је утемељена на сопственој мотивацији и слободи избора
делатност која потиче активну грађанску улогу на добробит заједнице
делатност која потиче развој људских потенцијала
делатност која побољшава квалитет живљења на начелима солидарности
трагање за карактеристикама друштва несигурне будућности
потицај искориштавању предузетничких прилика
основа развоја партнерских односа између актера система благостања
потицај самоорганизовања људи при решавању проблема
8

11. Разлози волонтирања
Можда је дефиниција волонтера коју спомиње Европска повеља превелика и
преодговорна, па се с њом не можете поистоветити.
Ви бисте можда и желели нешто направити, али не мењати друштво око себе или
цели свет.
Не брините, људи волонтирају из различитих разлога, од којих су неки…
- да би испунили време - да би показали да им је стало
- да би се одужили - да би уштедели новац
- да би неко кога воле од тога имао користи - да би били изван куће
- да би били пример деци - да би постали део групе
- да би упознали људе - да би били уочљиви
- да би се забавили - да би били корисни
- да би имали циљ у животу - да би били срећни
- да би усавршили одређене вештине - да би изразили своја уверења
- да би користили вештине које - због традиције
другде не могу користити
- да би били у форми
- јер су их замолили
- због хобија
- да би преживели трагедију
- да би избегли усамљеност
- да би били носиоци друштвених промена
- због интереса
- да би исправили погрешке
- да би стекли нова искуства
- да би се осећали успешнима
- зато јер сви пријатељи волонтирају
- због могућег плаћеног запослења
- због одређеног личног проблема
- да би били хумани
- да би исказали своју несебичност…
9 - да не би служили војску

12. Где волонтирати?
Како пронаћи где и за кога волонтирати?
У неким срединама постоје Волонтерски сервиси. У Обреновцу и Пријепољу
волонтерски сервиси постоје при Канцеларијама за младе. Сврха волонтерских
сервиса је промоција волонтеризма и окупљање и повезивање, са једне стране особа
заинтересованих за волонтирање и са друге стране организација и институција
којима су волонтери потребни.
У Волонтерском сервису ћете наћи базу организација и институција и према
томе чиме се организације баве, можете одлучите где бисте се желели укључити.
Понекад удружења активно траже волонтере, позивајући их да им се прикључе.
Понекад Вам неко кога познајете упути лични позив,а у неким другим случајевима
сами уочавате да се нешто догађа у вашиј заједници, у чему желите учествовати.
Следећи корак је да у контакту са Волонтерским сервисом сазнате што више о
организаторима волонтирања, одете им у посету (у време које договорите унапред
с особом која је одговорна за организацију и/ или за укључивање волонтера).
Приликом разговора покушајте сазнати све што Вас занима ( нпр. шта организација
ради, за коју врсту програма су им потребни волонтери, шта би конкретно волонтери
требало да раде, у које време и колико дуго, с ким би радили, где би радили, шта се
очекује као крајњи резултат волонтерског рада).
Након што сте сазнали све што вас занима, размислите да ли
вас таква активност привлачи, можете ли је обављати, можете
ли јој посветити времена колико се тражи/очекује, што та
активност Вама пружа…
10

13. Како волонтирати?
Б ез обзира где и на који начин волонтирате, Ваш ангажман претпоставља
одређену, јасно дефинисану одговорност, како Вас као волонтера, тако и
организације за коју волонтирате.
Кад понудите свој рад некој организацији могући су и неспоразуми о обиму посла и
одговорности. Уколико Ви као волонтер знате своје границе лакше ћете се сачувати
од неприлагођених очекивања.
Организација за коју радите има своја правила, а Вама
остаје да их, уколико је могуће, прихватите и прилагодите
им се.
11

14. МОЈА ВОЛОНТЕРСКА ПРАВА
Да ме сматрају сарадником, не бесплатном помоћи.
Да имам мени прилагођен и користан задатак.
Да упознам организацију - политику, људе, и програме.
Да учествујем у активностима.
Да ми се осигура квалитетна обука.
Да ме саветују и усмеравају када је то потребно.
Да имам осигуране услове за рад.
Да имам прилику обогатити своја искуства.
Да ме саслушају и да учествујем у планирању.
Да ми се ода признање кроз напредовања и награде.
Да ми захвале.
Да је моје време, које дајем, мудро искоришћено.
Да примим брз одговор и повратну информација.
Да ми узврате на телефонске позиве.
Да ме упознају с могућим ризицима посла.
МОЈЕ ВОЛОНТЕРСКЕ ОБАВЕЗЕ
Да прихватим само задатке које могу обавити.
Да поштујем указано ми поверење.
Да поштујем стручне ставове и методе организације.
Да се држим правила организације.
Да јасно изразим своје границе и могућности.
12

15. Ви као волонтер, исто као и сваки запослени, имате право на опис радног места на
ком се одлучујете волонтирати. Опис радног места је документ који показује да је
организација, којој желите донирати своје време, знања, вештине, познанства или
што год друго, промислила о својој потреби за волонтером и ускладила ту потребу
с Вама и вашим потребама и могуæностима.
Опис радног места би требао садржавати:
- назив радног места (реч “волонтер” није назив радног места)
- опис сврхе и одговорности тог радног места
- очекиване резултате (како ће волонтер и организација знати да су на
правом путу и да се посао добро обавља)
- позиција особе која ће координирати и надзирати рад волонтера
- извештавање (какви извештаји се очекују од волонтера и када)
- временски оквир у којем је потребно завршити одређени посао
- попис квалификација потребних за то место
МОГУЋЕ ПРЕПРЕКЕ
Упркос Вашим најбољим намерама да допринесете организацији и њеним
активностима, догодиће се понекад да нећете бити прихваћени или схваћени.
Улога волонтера није увек јасна свим запосленима у организацији.Можда ће се
забринути за свој положај и у вама видети претњу. У таквој ситуацији потражите
помоћ водитеља волонтерског програма.
Посао понекад неће бити добро организован и вама ће се чинити да расипате
своју енергију и време. Као што се ви као волонтер припремате за волонтирање, и
организацијама је потребно време и искуство како би постале успешније у сурадњи
са волонтерима.
Ако не добијете довољно подршке и прихватања, можете то доживети као личну
увреду. Размислите, можда је ипак реч о неспоразуму и још једном проверите.
Уколико су препреке превелике, не одустајте од волонтирања. Следеће искуство
може бити оно што сте желели. И на крају, увек имате могућност развити свој
програм. Окупите сараднике с којима се разумете и крените у остварење ваших
заједничких снова.
13

16. Што ја као волонтер добијам?
Нико
не ради
нешто
за ништа!
М ожда вам се ова тврдња чини превише оштром и у супротности с идејом
волонтирања, али будите сигурни- истинита је. Оно што волонтер очекује заузврат
није материјална корист, нити формални статус.
Волонтеру треба прилика да оствари своје снове, да допринесе
променама на боље, да се изрази и буде прихваћен. Награде за
такве мотиве су поштовање, подршка, отвореност и могућност
утицаја.
Уколико је у програм волонтирања укључен и материјални допринос, то не сме и не
може бити плата за обављен посао. Материјални допринос служи да се надокнаде
трошкови волонтирања (путни трошак, потребни прибор, материјал, лаки оброк).
На Вама је да одлучите желите ли осим свог времена и знања, даровати и вредност
трошкова који настају Вашим волонтирањем. Ако сте се за то одлучили, постали
сте и донатор организације у којој волонтирате.
14

17. Волонтери разних врста
В ећ смо спомињали да ће Вас људи препознати као волонтера уколико помажете
другим људима. Желимо истаћи да волонтирање у другачијим улогама има једнаку
вриједност. Важна је идеја због које волонтирате. На Вама је да одлучите како ћете
волонтирати.
Ево неколико предлога:
- Учествовање у акцијама
-Административни и помоћни послови у удружењима
и организацијама
- Стручни послови
- Чланство у управном одбору удружења
- Учествовање у прикупљању средстава
…и све друго чега се досетите.
На Вама је такође где ћете волонтирати.
Волонтер може основати своје удружење заједно с људима који имају исте идеје.
Волонтирати се може у неформалним скупинама, а исто тако и у удругама и
државним установама.
Волонтер може волонтирати само једном, повремено или то може чинити
свакодневно.
15
Понекад се бркају волонтери који бесплатно обављају посао у различитим
институцијама, с волонтерима који то чине ради своје грађанске одговорности.

18. Волонтирање ради осигуравања радног места у државној или приватној профитној
организацији не припада цивилним иницијативама. Бројни су волонтери
волонтирали ради запослења или полагања стручног испита. Назив је исти али је
сврха потпуно различита.
Волонтирање у цивилном непрофитном сектору може такође бити извор знања
корисних искустава. Разлика је у томе што мотив рада није стицање услова за
запослење, иако крајњи исход може бити запослење у непрофитној организацији.
Бројни су се волонтери запослили у организацијама у којима су
волонтирали. Неки су својим волонтирањем допринели развоју
пројеката у којима су се накнадно запослили. Неки су допринели
развоју организације којој су касније били потребни запослени
радници.
16

19. Успешно волонтирање
Организација која цени своје волонтере...и волонтери који цене себе су кључни
чиниоци успешног партнерства
Препознаје да волонтери нису само људи који не знају што ће са
1 својим временом. Волонтери су веште, паметне, вредне, грађански
орјентисане особе, спремне донирати своје вријеме јер им је стало до
идеје коју организација представља.
Схвата да је интегрални део посла који волонтери обављају не
2 само сам посао, већ и стварање јавног имиџа организације и веза у
заједници.
Разуме да управљање волонтерима није бесплатно и једноставно
3 те има стручног координатора волонтера, који ужива подршку
директора организације, управног одбора и свих сарадника.
Препознаје да је најважнија ствар коју могу дати прилика да буду
4 успешни, и води рачуна да им осигура услове, вештине, обуку,
повратну информацију и подршку у њиховим настојањима да успеју.
17

20. Волонтер помагач
Ј едној посебној врсти волонтирања посветићемо више простора. Реч је о
волонтеру помагачу. Доста људи жели помоћи својим ближњима, деци, старијима,
болеснима, усамљенима, сиромашнима ...Помагач настоји подржати друге људе,
што није лако јер нема сложенијег склопа од људске особе. Помагач је увек изложен
ризику да неће на прави начин одговорити потребама особе којој жели помоћи.
Уз најбоље намере догоди се да се нађу различити људи у супротстављеним
позицијама. Онај који помаже има више одговорности за крајњи резултат. А жељени
резултат је: задовољство особе којој се помаже и помагача.
Мала поука о потребама
Да бисте успешно помагали другим људима добро је знати што им треба и што их
тера на различита понашања. На таква су питања психолози нашли бројне одговоре,
од којих је већина тачна. Овде нудимо једну једноставнију теорију, за коју се надамо
да ћете је лако проверити у пракси.
У подлози људског понашања су потребе: физиолошке и психолошке.
О физиолошкима знамо доста из свог искуства. Релативно једноставно их је
схватити јер се већина људи на сличан начин понаша кад су жедни, гладни или
кад им се спава. Друга је прича с психолошким потребама. Ту је разноликост јако
велика, а свест о томе шта нам недостаје врло је мутна. Но, ипак покушајмо:
18

21. Психолошке потребе, према W.Glasseru су:
Припадање Моћ Слобода Забава
љубав важност избора разонода
блискост углед игра
заједништво утицај изазов
Све су једнако важне и често су у међусобном сукобу.
Ако неку занемарите на дуже време на свим нивоима
ћете то осетити. Појавиће се бројни психички и телесни
знакови да нешто није у реду. Важно их је приметити и
на време потражити одговоре.
СЛОБОДА ИЗБОРА
Сигурно се седи само ако су све четири ноге столице једнако дуге.
ПРИПАДАЊЕ
ЗАБАВА
МОЋ
Људи којима помажете не могу успешно и усклађено задовољавати своје потребе.
Неког мучи самоћа, неког недостатак поштовања или достојанства, неко је
разапет својим начином живота, неко нема простора за своје креације и разоноду.
Недостатке ће на разне начине изразити: неко повлачењем, неко претераном
дружељубивошћу, неко осорношћу, нетко агресивношћу, неко болешћу… Наићи
ћете на врло разнолике реакције због недостатка испуњавања истих потреба.
Особа с којом радите и желите јој помоћи, сама ће
Вас довести до потребе која је незадовољена.Кад то
сазнате, многе дилеме ћете знатно лакше решити.
19

22. Замке за помагаче
Основна је замка помагача, управо његова потреба да ПРОГОНИТЕЉ
помаже тј.да спашава.
Онај ком се помаже, тражи подршку других јер је жртва
одређених околности.
Да би појаснила своје потребе жртва ће помагачу
представити најгори део њене стварности.
Помагач, осетљив на туђе судбине, покушаће спасити
жртву. Спаситељ жртве ће уложити знатне напоре у
спашавање. Нада се позитивној промени и захвалности
жртве.
Жртва не воли свој положај. Након што прими помоћ,
покушаће умањити своју ранију беспомоћност, али и
допринос свог помагача, тј.спаситеља.
Ако спаситељ не добије захвалност за своје спашавање,
биће разочаран. Питаће се чему толики труд због такве
особе. Љутиће се на жртву и изразити незадовољство.
На критике спаситеља, жртва ће бурно реаговати и
тиме га повредити. Повређени и разочарани спаситељ СПАС
ИОЦ А
бесни на жртву и постаје њен прогонитељ.
Прогонитељ постаје и бивша жртва која не пристаје
ЖРТВ
на критике свог бившег спаситеља. Уједно почиње
приговарати спаситељу и због начина «спашавања».
20

23. Пример: Помагач у прихватном центру помаже штићеницима.
Процењује да неки од њих немају довољно потребне одеће и одлучује
се за куповину одеће за сваког од њих. (Покушава их спасити.)
Приватна новачана донација је довољна за куповину квалитетне
одеће и помагач бира оне које иначе купује и за чланове своје породице.
Поклон није добро прихваћен. Корисници имају низ примедби на
квалитет, модел и боју. Помагач се правда и објашњава све предности
тог избора. Корисници не верују и још додатно оптужују помагача да
је имао и неку личну корист од такве куповине.
( Жртве прогањају спаситеља.)
Помагач се вређа и отворено љути. Постаје критичан према својим
корисницима и кажњава их хладноћом, одбацивањем и ускраћивањем
других облика помоћи. (Спаситељ постаје прогонитељ.)
Овакве неуспехе је могуће избећи ако сте свесни ризика «спашавања». Помагање
треба увек бити процес сарадње у којој се користе и снаге саме «жртве». (У примеру
је било добро питати кориснике што им је потребно и укључити их у куповину.)
Одговорност је подељена између помагача и особе која има потребе. Помагач није
сам одговоран за резултат, али је одговоран за своје понашање.
Помагач ће избећи замку и одговорно се понети ако уочи да превише емоционално
реагује на особу којој помаже. Опрезан је према пориву да неког «спаси». Кад му
ствари измакну контроли тражи помоћ свог супервизора или саветника.
Одговоран помагач користи сваку прилику да нешто научи о људском
понашању и техникама помагања.
21

24. Алат помагача
Осим знања о људским потребама и понашању добар помагач користи и добар алат-
комуникацију. Многи су уверени да су вештине комуникације природни талент, што
никако не стоји. Све се учи, а комуникација свакодневно, целог живота.
Није свеједно хоћете ли се на прави начин споразумети с Вашим клијентом.
Одговорност је обострана, али знатно је већа Ваша помагачка.
Крајњи резултат комуникације је споразумевање или разумевање. Важно је шта сте
казали али је знатно важније што је разумео ваш суговорник. Важно је и слушати
али је још важније разумети.
Да би се отворио пут комуникације добро дођу понеки савети:
1 Будите свесни језичних и физичких баријера (дијалект, терминологија, бука,
оштећења слуха, говорне сметње). По могућности начин говора
прилагодити особи са којом разговарате.
2 Активно слушајте оно што суговорник говори, како то чини и с којом
намером.
3 Пратите говор речи и говор тела.
4 Проверите са саговорником јесте ли се разумели,
разговарајте о начину како комуницирате.
Верујте, има смисла радити на побољшању комуникације.
Што у томе будете вештији, утицај Ваших добрих намера биће снажнији.
22

25. Прилог
Из писма једног волонтера
“Падају ми на памет први доласци у ***** , дани кад сам толико требао некакав
посао, понајвише ради повратка сопственог самопоштовања које је тада било близу
«апсолутној нули», жеље да моји потенцијали буду искоришћени (колики су друго
је питање, о томе не бих хтео сам судити), а не да леже «на дну мора живота» попут
неке античке или млетачке галије. Одмах сам осетио да долазим у средину којом
влада опуштена и позитивна атмосфера, а кад сам видeо онај креативни неред у
соби све ми је било јасно, пожелио сам да ме примите па макар морао дубити на
глави или седeти на ормару због клаустрофобичног недостатка простора. Нестали
су сви они отпори које сам имао у себи пре доласка вама, страхови у стилу «штоa
ћу ја тамо» и «ко зна како ће ме примити и прихватити», пожелио сам да будем део
свега и да допринесем највише што могу…
Веома ми је важан тај осећај идентитета и припадности, осећај да сам равноправан
точак у систему који је често пута неорганизован, хаотичан и неефикасан, али који
није изгубио своју хуману меру (уверен сам да никад и неће). Уосталом, хаос је за
мене елемент стварања, свет у којем га не би било био би до зла бога предвидив и
лишен чаролије креације.»
23

26. Водич смо написали за вас волонтере, како
бисмо вам олакшали пут до задовољства
у волонтирању. Мало науке добро дође,
нарочито кад вас околина не познаје добро и
не признаје довољно.
Волонтеризам је првенствено оптимистичка
активност. Стога, сам чин волонтирања укључује
у себи сањарење – сањарење о томе да се неки
проблем може решити, да се циљ може остварити,
да учињени напор мења нешто на боље.
Бавећи се волонтерима и волонтирањем,
открили смо да је то стил живота који повезује
јако пуно људи на свету. У неким земљама се
волонтира од најраније дечије доби. У некима
се свест о добровољном раду полако развија и
шири.