Obaveštajac informator za mlade br. 5

1,491 views

Published on

Obaveštajac informator za mlade br. 5

Published in: Entertainment & Humor
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
1,491
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
4
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Obaveštajac informator za mlade br. 5

  1. 1. a va dina c’n o o re N GS
  2. 2. Drugari, SREĆNA NOVA 2012. GODINA koncert Vlade Gerogijeva na trgu u Obrenovcusa ponosom predstavljamo peti, a takođei novogodišnji, broj „Obaveštajca“. Kada Povodom obeležavanja Novesmo pripremali prvi broj, nismo znali da li godine po julijanskom kalendaru, Gradska opština Obrenovac, jeće informator imati svoju publiku. Odab- organizovala koncert Vlade Geor-rali smo mlade kao svoju ciljnu grupu jer i gijeva na trgu. Iako je koncert kasniosami pripadamo istoj , ali i zbog toga što sat vremena, a napolju bilo veomasmatramo da mladi najbolje poznaju hladno, obrenovčani su strpljivomlade. Bila bi nam čast ukoliko biste se iščekivali poznate zvuke i dobrupridružili našoj redakciji ili nam rekli o atmosferu. Georgijev je po drugi put ispunio njihova očekivanja.čemu biste voleli u narednom period dapišemo i dodatno istražujemo.Potrudićemo se da i u ovoj godini pratimodogađaje koje vas interesuju. Hvala vamna poverenju. fotografije: Nenad Ivić
  3. 3. Intervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac Koliko u Obrenovcu ima ljudi kojima je ovakva pomoć potrebna?BUDI HEROJ U samom Boravku trenutno svakodnevno boravi oko 30 korisnika. Bilo bi idealno kada bi svako od njih na neki način mogao biti uključen u ovaj program. Nažalost, sigurna sam da je taj broj veći na opštinskom nivou, i da će tek možda u nekoj daljoj budućnosti ovaj program moći da obuhvati i osobe koje nisu korisnici Dnevnog boravka.Kome je projekat “Budi heroj” namenzjen? Kako izgleda jedan dan proveden sa osobama ometenim u razvoju?Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kakoje program osmišljen kao direktna pomoć drugarima iz boravka, oni i jesu primarni korisnici Korisnici boravka svakodnevno učestvuju u aktivnostima koje su im prema tačnom rasporeduovog programa. određene unapred i koje su osmišljene tako da im što efikasnije i produktivnije ispune dan. Koji je cilj projekta? Oni svakodnevno učestvuju u umetničkim, kreativnim, edukativnim radionicama, sportskim aktivnostima. Osim obrazovnih aktivnosti, zajedno odlaze u šetnje, slušaju muziku, gledaju Prvobitni cilj je da se korisnici boravka filmove, i trude se da se zabave na što bolji način. Volonteri će u tom smislu moći mnogo toga što je moguće aktivnije i raznovrsnije da ponude drugarima iz boravka, ali dosta korisnog znanja i iskustva i da nauče od njih. uključe u svoju društvenu zajednicu. Često je ta raznolikost u sadržaju Šta tebe motiviše da učestvuješ u ovom programu? njihovih svakodnevnih aktivnosti ono što im fali da osete da su ravnopravni Rad sa osobama ometenim u razvoju predstavlja posebnu vrstu izazova za svakog čoveka. članovi društva, i to je ono što mi na ovaj praved Kao aktivni građani svi treba da pokušamo da na neki način doprinesemo boljem i praved- način pokušavamo da im omogućimo. nijem društvu i pomognemo svojim sugrađanima.Kao ljudi treba da osetimo dužnost, ali i čast Usput, želimo i da malo bolje eduku-eduku što možemo ovako malim delima učiniti nekom život srećnijim i lepšim, a da nas to zaista ništa jemo sugrađane i senzibilišemo ih za ne košta, osim malo slobodnog vremena. potrebe osoba sa smetnjama u razvoju kako bi ta socijalizacija bila obostrana. Kako se došlo na ideju da se napravi ovakav projekat?Koje su obaveze ili zaduženja volontera? Volonterski program „Budi heroj“ je nastao kao rezultat partnerstva GO Obrenovac i Volonterskog servisa Mladih istraživača Srbije. Na njihov predlog, doneta je odluka da seVolonteri mogu da se uključe u rad programa “Budi heroj” na tri načina. Kroz individualnu program Volonterski socijalni servis koji Mladi istraživači Srbije već sprovode na teritorijipodršku se obavezuju da će se barem 3 meseca posvetiti radu sa jednim korisnikom boravka, i opštine Novi Beograd, proširi i na druge beogradske opštine, te je tako sklopljena saradnjasastajati se sa njim par puta nedeljno radi obavljanja nekih zajedničkih aktivnosti, u zavisnosti i sa Volonterskim servisom GO od potreba korisnika. Takođe, volonteri Obrenovac. se mogu posvetiti radioničarskom radu u grupi, tako što će u zavistnosti od Kako se zainteresovani mogu afiniteta ili znanja koja poseduju, priljučiti projektu? organizovati zabavne ili edukativne radionice u samom Dnevnom boravku u Prijavljivanje se vrši preko internet period od minimum mesec dana. Oni stranice www.mladi.obrenovac.rs na koji se pak odluče za organizovanje kojoj se može pronaći prijavni nekih događaja van Boravka, dovoljno formular iuputstvo o slanju priijave. je da posvete malo vremena kako bi se Takođe, za one koji nisu u taj događaj uspešno realizovao, bez mogućnosti da pristupe Internetu, ikakvih obaveza da nastave posle toga postoji mogućnost da dođu lično u da volontiraju. prostorije Kancelarije za mlade.
  4. 4. “AKTIVNI GRADANI” -Već na samom početku 2012. godine, mladima iz Obrenovca je ukazana prilika da učestvuju ukreiranju pozitivnih promena u sredini u kojoj žive. Uključivanje u program "Aktivni gradjani" immože dati tu mogućnost. Ovaj program organizuje British Council u saradnji sa Ministarstvomomladine i sporta i Kancelarijom za mlade opštine Obrenovac, u partnerstvu sa Britanskimsavetom. Projekat je usmeren ka svim obrenovčanima koji imaju između 16 i 35 godina.Program se, osim u Obrenovcu, odvija i u gradovima i opštinama širom Srbije: Čajetina,Ivanjica, Kladovo, Knjaževac, Kruševac, Lajkovac, Lapovo, Novi Pazar, Prijepolje, Pančevo,Loznica, Preševo, Užice, Varvarin, Požarevac, Vrnjačka Banja, Bački Petrovac, Ub, Palilula(Beograd), Kikinda, Sjenica, Krupanj, Blace, Zrenjanin, Novi Sad, Zvezdara (Beograd) i Svrljig.Veoma značajan element projekta “Aktivni građani” su radionice za mlade. “One će pokrititeme kao što su globalni identitet mladih, društvena participacija, planiranje i implementacijaprojekata. Akcenat će biti na razvoju veština u oblasti globalnog povezivanja, timskog rada ikomunikacija. Njihov cilj je da ohrabre učesnike da budu aktivni u svojoj zajednici, da proširesvoje vidike i podele svoja iskustva sa učesnicima iz ostalih zemalja. Ovo je prilika da mladisteknu jedinstveno iskustvo koje će razviti njihove liderske i interkulturalne veštine”, objašnjavaBojana Ašković, trener na ovom programu.Sledeći značajan, a mladima veoma interesantanaspekt ovog projekta je prijavljivanje i učešće na Program “Aktivnimeđunarodnim događajima. Internacionalna razmena iumrežavanje će omogućiti učesnicima da steknu građani” mladimainternacionalno iskustvo i nauče više o kulturi i tradiciji omogućava da:drugih zemalja. Povezivanjem mladih putem Interneta i - nauče kako da ideju “Mislim da je program veoma vredan i značajan. Izabranakroz lični kontakt sa njihovim vršnjacima širom Evrope, grupa ljudi biće obučena da sprovede projekat uprojekat će podići njihovo razumevanje za probleme sprovedu u delo, Obrenovcu na temu koju oni prepoznaju kao važnu i bitnu.lokalnih zajednica i pružiće uvid u međuzavisnosti - se povežu sa ljudima Pored toga imaće i mogućnost da putuju preko Britanskogglobalnih problema i njihovih rešenja. iz više od 30 zemalja Britan- saveta. Uz to, svi učesnici će na kraju dobiti sertifikat BritanU decembru prošle godine, Obrenovac je, kao opština skog saveta, a stečene veštine i znanja će sigurno biti dobrakoja je primer dobre prakse bio domaćin grupi sa četiri kontinenta, referneca za CV”, smatra Bojana. “Od ovog projekta korist„aktivnih građana“iz Velike Britanije i Letonije. Priliku - nauče kako da rade u će imati I mladi I lokalna zajednica”, dodaje ona.da razmene iskustva sa grupom mladih iz inostranstva timu i kako zajedno daimali su naši sugrađani okupljeni oko humanitarne akcije ostvare svoje ciljeve,„Pokloni radost“ i Književnog kluba mladih Obrenovca.Takođe, važno je naglasiti da će učesnici ovog - razviju svoje komuni-programa dobiti priliku da realizuju svoje zamisli. kacione veštine,Najbolje ideje će biti implementirane kroz društvene - steknu prvo ili novoakcione projekte koji će biti realizovani na osnovunovostečenih veština. Projekti će biti realizovani u profesionalno iskustvooblastima koje i učesnici i lokalna zajednica prepoznajukao najznačajnije.
  5. 5. OBRENOVAC - GRAD Tokom programa, na gradskom trgu su bile organizovane i radionice za decu, kao što su pravljenje origami figura, izrada nakita, likovna, šahovska radionica i face painting. Osim balonima, trg je dodatno bio ukrašen I fotografijama sa prošlogodišnje manifes- tacije "Obrenovac - grad otvorenog srca". One su bile postavljene na vitražima u parku.OTVORENOG SRCA Svi posetioci mogli su da preuzmu svoje fotografije kao uspomenu. Na posebnim štandovima su se služili kuvana rakija, čaj i palačinke za posetioce, a poseban štand imali su i štićenici Dnevnog boravka za decu i omladinu sa smetnjama u razvoju. Grupa stude-Prvi dan nove 2012. godine bio je posvećen našim najmlađim sugrađanima. Na gradskom trgu u nata okupljena oko akcije "Pokloni radost" je na svom štandu prikupljala paketiće zaObrenovcu, već drugu godinu za redom, održana je manifestacija Grad otvorenog srca. Uz decu iz specijalne škole "Ljubomir Aćimović", a prodavani su i crveni nosići. Tom prilikomklovnove, Deda Mraza, raznovrstan program, sportske igre, puno balona i crvenih nosića, mališani prikupljeno je 50.600 dinara za učenike ove škole.su započeli novu godinu.“Manifestacija ’Grad Otvorenog Srca’ zaživela je na samom početku 2011. godine, tačnije prvog Nagrađeni na literarnom konkursu:januara. Tada je održana prvi put. Osnovna ideja manifestacije je promocija duha, tela, zdravogživljenja i humanosti”, objašnjava Marko Ristić, jedan od organizatora ovog događaja. - pesma Lidije Maričić, treći razred, "Prva obrenovačka osnovna škola"“Ove godine, u organizaciji su svi dali svoj doprinos na svojstven način. Čitav tim ljudi radio je na - proza Janka Doseva, četvrti razred, OŠ "Posavski partizani"ovom događaju, sve gradske intstitucije su doprinele da ove godine manifestacija izgleda dosta - pesma Ilije Janatovića, treći razred, "Prva obrenovačka osnovnabolje nego prvi put. Ono što je dalo posebnu čar i ovog puta su fantastične fotografije Monike škola"Pavlović i Vukašina Ljuštine”, dodaje Marko. - pesma Anje Teofilivić, drugi razred, OŠ "Jovan Jovanović ZmajOvogodišnji program se sastojao iz tri dela. U prvom, posetioci su mogli da uživaju u nastupudečijeg gradskog hora "Kruna od nota", plesne grupe "Idea", dečijeg ansambla Centra za Nagrađeni na likovnom konkursu:očuvanje tradicije i kulture "TENT", kulturno - umetničkog društva "Dragan Marković", pevačke od prvog do četvrtog razreda osnovne škole:grupe "Studio Dunja", kao i dramskih grupa "PASCO" i "Ćoše". Drugi deo programa bio jeposvećen mališanima. Oni su učestvovali u Dečijoj olimpijadi "Zimske igrarije". Takmičili su se u Prvo mesto: Senka Šaloman, drugi razred, OŠ "Jefimija"igrama kao što su "zec i lisica", "nadvlačenje konopca" ili "odbojka sa ogromnim loptama". Treći Ostale nagrade:deo programa "Obrenovac - grad otvorenog srca" bio je rezervisan za podelu nagrada Dobrila Stanić, drugi razred, OŠ "Draževac", Jasenaknajuspešnijim učesnicima likovnog i literarnog konkursa na temu "Obrenovac - grad otvorenog Stefan Stošić, drugi razred, OŠ "Posavski partizani"srca". Na literarni konkurs je stiglo ukupno 43 rada, od toga 38 radova nižih i 5 radova viših Grupni rad OŠ "Jovan Jovanović Zmaj", treći razred (učiteljicarazreda osnovnih škola. Prispele radove ocenio je žiri u sastavu: Ivana Janošević, Milica Šainović i LJiljana Janković).Aleksandar Popović. Najbolje radove na likovnom konkursu odabrao je Sportsko-kulturni centar"Obrenovac". Najbolji su dobili slatke pakete, pakete Termoelektrane "Nikola Tesla", vaučere za od petog do osmog razreda osnovne škole:godišnju članarinu Centra za očuvanje tradicije i kulture "TENT", baletskog studija "IDEA" ibiblioteke "Vlada Aksentijević". Sva deca učesnici su na poklon dobili šalove sa izvezenim znakom Prvo mesto: Sandra Rafailović, osmi razred, OŠ "Grabovac"manifestacije. Ostale nagrade:Na samom kraju događaja pojavili su se i Deda Mrazovi na motorima. To je organizovao Moto klub Filip Petrović, peti razred, OŠ "Jovan Jovanović Zmaj""Warriors”. Oni su svoj deci podelili poklone. Anđela Trišić, peti razred, "Prva obrenovačka osnovna škola" Grupni vajarski rad "Prve obrenovačke osnovne škole", peti razred.
  6. 6. NOVOGODIŠNJI PAKETIĆI ZA DECU IZ OBRENOVCA To je bio novi posao. I prošle i ove godine, sva deca koju smo pozvali daIntervju sa Anom Kerezović, studentkinjom, jednom od organizatora humanitarne učestvuju su se rado odazvala. Na priredbi je bilo recitatora, folkloraša, bale- baleakcije „Pokloni radost“ rina, glumaca, a posle svih njih Deda Mraz je izlazio na scenu. On je delio paketice i slikao se sa decom. Svako dete je dobilo fotografiju, kao uspomenuŠta je „Pokloni radost“? na taj događaj.„Pokloni radost“ je humanitarna akcija koju je organizovala grupa studenata Koliko paketića je podeljeno?podržana od strane Kancelarije za mlade opštine Obrenovac. Mi se već drugugodinu za redom trudimo da paketićima tokom praznika obradujemo mališane Odziv je bio veoma dobar i mi smo ove godine uspeli da napravimo 60kojima je pažnja najpotrebnija, a to su deca bez roditelja. paketića. To je zahtevalo proširenje prvobitnog spiska, pa su se na njemu, pored dece bez roditeljskog staranja našla i deca iz drugih socijalno ugroženihKako je došlo do ove akcije? kategorija. Sve to, naravno u saradnji sa Centrom za socijalni rad.Do ideje je došlo sasvim spontano, pre godinu dana. Imali smo želju da uradimo Akcija je nastavljena i tokom manifestacije Obrenovac – grad otvorenognešto za sredinu u kojoj živimo. Pošto se bližila Nova godina, rešili smo da nap- srca? Koja je bila vaša uloga tada?ravimo novogodišnje paketiće za grupu mališana sa teritorije opštine Obreno-vac, a da nam u tome pomognu naši sugrađani. Ideja se brzo proširila i do Između ostalog, cilj manifestacije Grad otvorenog srca podrazumeva i promov- promovpočetka akcije, već nas je bilo desetak uključenih. Uz pomoć Centra za socijalni isanje humanosti. To je bila naša uloga na trgu 1. januara. U saradnji sarad odredili smo ciljnu grupu. Tako je sve počelo. opštinom, mi smo bili za njihovim štandom i kao i tokom naše akcije, prikupljaliKoja grupa dece je izabrana kao ciljna grupa? smo slatkiše, igračke, školski pribor… Ono što je bilo novo su crveni nosići, kojePaketiće smo namenili deci bez roditeljskog staranja sa teritorije Obrenovca, ali je opština obezbedila, a koje smo mi prodavali. Tom prilikom sakupili smoi onima koja žive u porodicama, sa svojom rodbinom. Ta grupa dece do početka 50600 dinara. Sve prikupljeno tog dana, namenjeno je deci iz OŠ Ljubomirnaše akcije nije bila obuhvaćena ni jednim programom podele paketića. Aćimović. U dogovoru sa njima odlučićemo na šta će taj novac biti potrošen.Kako je akcija bila organizovana?Prikupljali smo slatkiše, igračke, školski pribor, novu garderobu i novac i to nanekoliko načina. U akciju su bile uključene obrenovačke osnovne škole. Učenici inastavnici su dve nedelje prikupljali paketiće. Dva vikenda smo imali postavljenštand na trgu i na taj način smo u akciju uključili sve građane koji su imali željuda pomognu. Takođe, značajan je bio i doprinos mnogobrojnih sponzora koji sunas podržali. Svaka pomoć nam je bila dobrodošla. Od prikupljenog materijalanapravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom.Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali inovogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza.
  7. 7. Intervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u Obrenovcu n erv u Mar om Vukov ć B serko uredn com kovnog kn ževnogIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTI ZLOŽBA RETROSPEKT VA UMETNOST Trod menz ona n s karsk po ez Trodimenzionalni slikarski potez M odrag Popov ć M ća je mnogo pozna po s kama ko e su nas a a e 50- h i 60- h god na Miodrag Popović Mića e poznatiji slikama koje nastajale 50-ih 60-ih godina.S ke sku p ure cr eže z ko ekc eSlike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile ga er e ub e e ume nos b e On je čes o pa o svo a p a na i dob ao garež Pozna je kao aps rak n ume n k Kod n ega e često palio svoja platna dobijao garež. Poznat e apstraktni umetnik. njegaizložene u galeriji SKC u periodu od 20. decembra 2011. do 5. januara 2012. godine. z ožene ga er per odu 20 2011 5 anuara 2012 god ne v d mo mr vu pr rodu a vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su k as čnu er u az pros or ma doda ne e emen e šo daska og edamo draper a ko a daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategori s o a Vr o zan m vo posma ran e ka egor kategori-Ekspresionizam zac e Preds av ena e zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam rod menz ona na s ka esu ekov ne modern zma Modern zamPosetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: e shva ao s ku kao svega dvod menz ona nu površ nu nek ume n c govorKonjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je že š naprav š reću d menz u s c e probuš š v d š z d ko ekao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje. za e ova nač n pros or“ Dakle Dak e že š reću d menz u z az š neizraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi upotezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod Res aurac a i konzervac a Restauracija konzervacijaZore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansomZore š o e b no esu a skr v en a rea nos S ka v še n e sve Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, govor mo s kama u rad res aurac a konzervac a neš o res au ramosmislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemačkism s u dob a nek drug zraz ume n čkog osećan a šo preds av a Nemačk trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, rud mo prvob n zg ed ga og dovođen a konzerv ramoekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta delaekspres on s dož ve svo u propas do askom H era v as ko e sma rao a de a tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je zaš mo da n eg propadan a ov h s ka res aurac a es e ma o o ežana Vr o eizopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To zopačena e organ zovao z ožbu ko a ako zva a „ z ožba zopačene ume nos “ b na upo reba ma er a a bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih samo s c Čes o des č šćen em s ke nek hje značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke e znač o na avu smr mnog h au ora ko u završ ogor ma nek pobeg z novih otkrića.tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam. ada oga H er e naprav o z ožbu ume nos k as c zam CrtežiKako je to bilo kod nas? Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića z ožb e preds av ena graf ka A eksandra Lukov ćaKod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde sv evropsk pokre do az ve k m zakašn en em svega za o š o e Luk ana Lukijana, kompoz c a Cve ka La nov ća cr ačka poe ka kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetikapostojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović jepos o a a rad c a akozvanog rea s čnog s kars va B a e dos a aka Pe rov ć e Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lubarde ser ografska os varen anaš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih na već preds avn k ekspres on zma ško ova a M nhenu Već na ov h Mar nov ća Bož dara Dan ovskog Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži S o anov ća ko ažumetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom iliume n ka e ma a ško ovan e ve k m cen r ma On u upoznava ekspres on zmom Vjere Damjanovski.impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao mpres on zmom Naš ume n c mo ve b ra pr rodu por re e N su bav emamašto su se originalni pokreti bavili. Sku p ure Skulpture Ko ekc a Moderne Poseban segmen izložbe č ne če r sku p ure bronzan isečak segment z ožbe čine četiri skulpture: bronzani sečakIntimizam seosk h prede a N ko e Vukosav ev ća ekspres vn por re seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti ga er e LazarevacTeška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić. modern s čka Beš ć danas bro preko rdva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, s o ne de a Nas a aumetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz Ume nos danas Umetnost e 1970 god ne odsvog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti ume nos e vr o he erogena šo v de šezdese dvaDrugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono pr mer k as čnog s kars va sku p ura graf ka s ka e ume n čka de a ko epo uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totali- totali- šo što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni cen o renu ka e s ka napus a z dn e z svo e pr va netarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je pros or i preš a sa n voa ikone i prostor prešla nivoa kone ko ekc e gradusjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari uš a u kuće i ga er ske pros ore ušla galerijske prostore, Lazarevcu pok on aumetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava ona dož v ava fe š s čk uspon doživljava fetišistički uspon. Leposava Lepapo svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva L ud ko vo e ume nos že e i da Ljudi koji vole umetnost, žele Perov ćili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove je posedu u Od sedamdese h e poseduju. sedamdesetihslike, jeste nestručni odnos stučnjaka prema umetničkom delu. god na XX veka po puno se godina potpuno s ka e b a aukc proda no ga er Beograd z ga er e prosu aOva slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta men a odnos prema ume nos menja umetnosti. e kafa s var ko e b sme e dešava u svemu mje kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u už vamo Ume nos može b i ideja, kao i Umetnost biti de ano a e s var v de M osav ev ćeve s ke n m s čk nara v v de s cnjoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici b o ko predme uze iz svakod bilo koji predmet uzet z svakod-Nede ka Gvozdenov ća e van Radov ć s skom zrazu zmeđu n m zmaNedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i nevnog ž vo a po s s em apropr - života sistem apropri-ekspresionizma. jacije. Ve ke teme su uvek ac e Velike eme ne scrpna inspiracija ume n ka neiscrpna nsp rac a umetnika.

×