Obaveštajac informator za mlade br 7

1. Novina
prvi
pravi
informatior
u životu
za
mlade mladih
Obrenovca
Zapošljavanje mladih

2. U sedmom broju “Obaveštajca“ saznaćete šta su naši sugrađani/ke
radili/e pred sam dolazak leta i odlazak na odmor. Zapošljavanje mladih
Prostor za kulturu
je tema kojom smo se bavili u prethodnom broju, ali je toliko važna i Pre nekoliko nedelja prelomilo se ono što se sprema već mesecima. Bigz, zgrada koja je preživela svetski rat ali ne i ovu produženu tranziciju i
aktuelna da smo se istom pozabavili i u ovom broju. Budući da koja je poslednjih godina postala svojevrsni kulturni centar, efektivno je zatvorena nezainteresovanošću državnih i gradskih vlasti. Redosled
događaja je, naravno, nakaradan: kažnjeni su oni koji su u zapravo bili žrtve nasilja. Podsetimo: grupa ljudi je prolazila i razbila prozor na ulazu.
Obrenovčanima i Obrenovčankama kreativnosti ne manjaka, saznaćete i Ovo nasilje je iskorišćeno kao izgovor da se onima koji u zgradi drže svoje studije za snimanje i klubove koji prižaju jedinu alternativu splavovima
nešto više o novim umetničkim projektima koji su uspešno realizovani. i diskotekama zabrani rad. Ova svojevrsna sekundarna viktimizacija uništiće jedan od retkih prostora po kojem je Srbija uporediva sa ostatkom
Evrope. Nažalost, kako Srbija ni po jednoj drugoj tački ne liči na Evropu, marginalci su ostali jedina tačka kojom se možemo uporediti. Za razliku
Uživajte. od stereotipa koje nam mediji serviraju, Evropa nije samo osunčani Pariz, London, uređeni Brisel, ali nije ni uštogljena evropska birokratija.
Evropa je i Kristijanija i ljubljanska Metelkova i umetnici ulice i ulični svirači i žongleri. Jedina razlika je što oni uživaju slobodu sopstvenog
Letnji pozdrav.
prostora daleko više nego što je to slučaj u Srbiji.
Uloga koju je država samoj sebi dodelila kada su u pitanju delatnosti kulture je prvenstveno upravljačka, i to putem (arbitrarnog) finansiranja
nekih institucija, i marginalizacije nekih drugih. Ovaj „državni menadžment“ kulturom, međutim, nužno se završava neuspehom, jer su kultura
i umetnost delatnosti koje su po definiciji slobodne, i to u prvom redu slobodne od države.
Prostor za kulturu 3 Ukoliko je političkoj eliti stalo do razvoja ovih delatnosti, onda odgovor nije populističko finansiranje nekih institucija jer to nužno dovodi do
Obrenovački ples sa evropom arbitrarnosti i favorizovanja jednih na račun drugih. Odgovor se nalazi na drugoj strani, u odgovornosti države za bezbednost onih pokreta,
4
prostora i grupa pojedinaca koji su se već izborili za sopstveno mesto na kulturnoj sceni. U konkretnom slučaju Bigz-a, država je njih trebala
Brilijantin 5 sačuvati i od primarnog i sekundarnog kao i od nasilja koje sprovode oni koji od zgrade, kada je isprazne, nameravaju napraviti, recimo,
500 limneki = 1 bicikl 6 eksluzivni hotel ili poslovni prostor.
Planeta art 7
Samo u srbiji se u mlade računaju ljudi do 30 god 8-9
“Naj beograđanin” 10
“Uspešan mladi preduzetnik” 11
Karijerno vođenje za mlade 12
20m² za mlade 13
Obrenovački odbojkaši svedskom školskom prvenstvu 14
Kreativna muzička radionica 15
Štampa: 3XM, 500 primeraka
saradnik:
Stefan Aleksić
2 3

3. Pozorišna predstava Tehničke škole povodom dana škole
OBRENOVAČKI PLES SA EVROPOM
“Maturantska parada – Plessa Evropom”, najveći omladinski projekat u Evropi u kojem svake godine učestvuje na desetine hiljada mladih iz
gotovo stotinu evropskih gradova, ove godine je održan i u Obrenovcu. Osim srednjoškolaca iz Srbije, u ovom projektu učestvuju I mladi iz
“Brilijantin”
Slovenije, Austrije, Italije, Mađarske, Slovačke, Češke, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore,Bosne I Hercegovine, Bugarske i Rumunije. Ovaj plesse Brilijantin je čuveni film, holivudske produkcije iz 1978. godine, sa Džonom Travoltom i Olivijom Njutn Džon u glavnim ulogama. “Film govori o
igra u takozvanoj “kadril” formaciji uz muziku iz Štrausove operete „Slepi miš“ i predstavlja najveći simultan I sinhronizovani ples. Osnovna ideja odrastanju, o prvim ljubavima, ali i o prvim razočarenjima, o pogrešnim odlukama, ali i suočavanju sa njima. O mladosti, o prvim seksualnim
projekta je da se mladi povežu kroz muziku, kako bi u tih šestminuta igre svi bili kao jedan, bez razlika i bez nasilja, promovišući mir i iskustvima, o rizicima, o međugeneracijskim sukobima, o izborima za ceo život…baš o tome govori i naša predstava”, kaže profesorka Mirjana
solidarnost kao zajedničku želju čovečanstva. “Kako se maturantska parade prvi put ove godine organizovala u našem gradu, zainteresovati Lainović, jedna od režiserki predstave.
maturante za nešto novo i nepoznato baš u vreme kada su svi usmereni na učenje, ocene i spremanje ispita, nije bio nimalo lak zadatak”, navodi Ideja za prestavu se nije rodila odjednom. Profesorke Ivana Bogićević i Mirjana Lainović drugo su tragale za nečim drugačijim. Želele su da to
Srna Obradović, koordinatorka projekta. “Ova manifestacija je bila odličan način da maturanti steknu jedno lepo iskustvo kojim će zaokružiti bude nešto što ostavlja utisak i predstavlja školu u najboljem svetlu. “Bio nam je potreban tekst koji mladim glumcima omogućava da ispolje
svoje školovanje pred odlazak na fakultet, ali i odlična prilika da se Obrenovac poveže sa ostatkom Evrope”, dodaje Srna. Od 186 prijavljenih svoj talenat, a da pri tom nije previše zahtevan, s obzirom na to da su u pitanju amateri, od kojih će većina prvi put stati na pozornicu”, kaže
maturanata, u plesu je učestvovalo 72 učenika. Iako je taj broj znatno manji od broja prijavljenih, ipak je bio dovoljan da se pošalje jedna divna Mirjana. Posle izvesnog pretraživanja dramskih tekstova, inspiraciju su pronašle u filmu. “Samo mjuzikl pruža tu raskoš, raznovrsnost i pozitivnu
slika, kako ostatkuEvrope, tako i budućim generacijama obrenovačkih maturanata. Plesna obuka se održavala vikendom u galeriji SKC-a, kao i energiju za kojom smo tragale. “Brilijantin” se pokazao idealnim, iz više razloga”, nastavlja profesorka.
za vreme časova fizičkog. “Pored organizacije projekta, kako ujedno držim časove salse u Obrenovcu, moje zaduženje se odnosilo i na to da S obzirom na to da je radnja filma smeštena u šezdesete godine, režiserke predstave su se odlučile da radnju ne prebacuju u sadašnjost. Ta odluka
maturante naučim plesne korake, u čemu mi je pomogao moj partner Aleksandar Ljubinković. Neki maturanti su se ranije bavili plesom ili se im je postavila nove zahteve, a to je da dočaraju to vreme. “Ljudi su se tada drugačije oblačili, drugačije se ponašali, upoznavali i što je bilo
dugi niz godina bave folklorom, pa im nije bio problem da nauče, ali bilo je i onih kojima je trebalo malo više vremena da se snađu. Ipak, najteže od svega, njihove žurke nisu izgledale kao naše danas. U tadašnjim igrankama niste mogli da uživate ukoliko niste posedovali zavidno
18.maja su svi bili spremni i ritmični, pa mogu reći da sam prezadovoljna njihovom igrom”, objašnjava Srna. igračko umeće. Sve ovo je predstavljalo prepreku i činilo se da ćemo teško naći zainteresovane za ovu priču. Ko bi još želeo da mu se smeju zato
sto ne zna da igra,” objašnjava Mirjana. Većina srednjoškolaca koja se prijavila za učešće u predstavi nikada nije gledala ovaj film, a vreme koje je
Iako se cela manifestacija svodina šest minuta, iza nje stoje meseci pripreme koje ne može da se realizuje bez podrške lokalneuprave. “Nama trebalo da dočaraju je bilo vreme u kojem oni nisu bili ni rođeni. Nakon tri meseca i konstantnih probi, glumci su predstavu počeli da doživljavaju
je za sada važno da smo stekli dobru saradnju sa Kancelarijom za mlade, kao i sa srednjim školama i profesorima fizičkog, i nadamo se da ćemo kao svoju. “Pokazalo se da se likovi, koje tumače, ne razlikuju mnogo od njih, da se nalaze u istim godinama i da su na istim iskušenjima.
i sledeće godine dobiti adekvatnu podršku od strane GO Obrenovac, kao i svih ostalih učesnika koji su pružili doprinos realizaciji projekta”, kaže Savladati zahteve koreografije, pokazalo se kao dodatni izazov”, kaže profesorka.
koordinatorka projekta i dodaje : “Ipak, podrška koja nam je najpotrebnija jeste ona koja dolazi od samih maturanata, jer sve ostalo bez njih ne Jednoj od glumica u predstavi, Kristini Šustić, film “Brilijantin” je jedan od omiljenih, a svojom ulogom je bila posebno zadovoljna: ”Uživala sam
bi imalo smisla. Mi se nadamo da smo im se ove godine predstavili u dobrom svetlu i da će se naredne godine odazvati u još većem broju”. radeći na ovoj predstavi, bukvalno svaki minut na probi, a posle toga i na sceni. Neverovatan je osećaj kada ne voliš lik Peti Simkoks i ceo život
se smeješ tome kako je čudna, a onda odjednom budeš ona”.
Tehnička škola je salu , uključujući i balkon ispunila do poslednjeg mesta. I to dva puta. Mirjana smatra da je to za jednu amatersku predstavu
ipak veliki uspeh:” Stekao se utisak da je i publika dobila više nego što je očekivala. Mnogi su se za trenutak vratili u svoju mladost, što nije mala
stvar. A verujemo da su svi shvatili koliki potencijal imaju mladi ljudi danas, i roditelji i profesori, a i oni sami. Jer “Brilijantin” je veseo, ali poučan
komad, koji govori o tome da se sve u životu može prebroditi. Pesmom i plesom? A sto da ne?”
4 5

4. Intervju sa Duškom Krstićem, koordinatorom Kancelarije za mlade
Intervju sa Rastkom Šeićem, članom udruženja građana “Šta hoćeš“
500 limenki = 1 bicikl Planeta Art
Kancelarija za mlade GO Obrenovac po drugi put je sprovela kampanju menjanja sveta, u kojoj svako ko bi doneo 500 limenki, postao bi Kako je nastao konkurs „Planeta Art“ i šta predstavlja?
potencijalni dobitnik jednog bicikla. Ove godine, obezbeđeno je deset bicikala, za deset potencijalnih dobitnika, a nagrade su podeljene na Dan Konkurs „Planeta ART“ prirodan je nastavak aktivnosti Udruženja „Šta hoćeš“ na buđenju građanske svesti o neophodnosti i urgentnosti
planete Zemlje. rešavanja globalne klimatske krize. Kada je problem, poput ovoga, opšti, naš mentalitet ga tretira kao društvenu svojinu u socrealizmu („ni moje
ni tvoje“), dakle kao nešto što će drugi rešavati. Ovaj nacionalni konkurs za umetnički ekološki angažovani rad na temu globalnog otopljenja sa
Koji je cilj ovakve akcije? jedne strane vraća problem na najličniji nivo, na ravan pojedinca stvaraoca, dok je sa druge strane art najatraktivniji i najprijemčiviji način da se
Cilj akcije je promocija važnosti zaštite životne sredine. Ako se od 500 limenki može napraviti jedan bicikl, zamislite koliko bicikala "leži" svuda poruka prenese širokoj publici. U tom smislu, „Planeta ART“ je krik za odgovoran odnos prema budućnosti planete.
oko nas.
Na koji način su zainteresovani mogli učestvovati na konkursu?Da li su postojali neki uslovi za prijavu?
Koliko ljudi se prijavilo, tj. sakupilo 500 limenki? Konkurs je bio otvoren za sve umetnike, građane Srbije, bez obzira na godine, a s obzirom na svest, za crtež rukom, kratku priču ili pesmu ili
Kada smo akciju sproveli prvi put pre dve godine, pravila su bila takva da ko pre donese on i dobije bicikl. Tada se nakon prvih deset, javilo na pesmu kantautora ili benda. Radove je bilo moguće slati isključivo u elektronskoj formi. Veliku podršku smo imali od prijateljskih organizacija:
desetine ljudi, verovatno su mnogi sumnjali da je namešteno...pa smo ove godine izmenili pravila. Pravilo je bilo da svi koji donesu 500 limenki izdavačke kuće „Kornet“, muzičke agencije „Balkan Music Box“, umetničke asocijacije „Remont“ i muzičkog studija „Master Blaster“, čiji su najviši
učestvuju u izvlačenju 10 dobitnika. Izgleda je da je to pokolebalo ljude i samo 10 ljudi se i prijavilo u predviđenom roku. predstavnici, zajedno sa „Šta hoćeš“, činili stručni žiri, koji je imao veliki posao da od 134 pristigla rada iz svih delova Srbije, pa i regiona, odabere
najbolje. Odličan odaziv stvaralaca dobar je pokazatelj rasta svesti o gorućoj globalnoj klimatskoj krizi. Tome je doprinela i intenzivna PR
Koji su bili uslovi konkursa? kampanja, gde su nam u susret izašli brojni mediji sa nacionalnom pokrivenošću, ali i korišćenje socijalnih mreža.
Pravila: Dodela nagrada je bila pod sloganom „Tačka Srbija. Povežimo tačke“. Kakva se poruka šalje ovim sloganom?
Autorima nagrađenih radova, koji su iz cele Srbije došli u Obrenovac 29. aprila 2012, priređena je kratka turističko-pobednička tura po Obrenovcu
- učesnici mogu biti samo lica sa prebivalištem na teritoriji GO Obrenovac zahvaljujući pomoći „Banbusa“.Imali su priliku da se upoznaju sa arheološkim iskopinama i istorijom grada u Stublinama kod profesora
- limenke se donose na uvid u Kancelariju za mlade (ul. Kralja Aleksandra Prvog 5, prizemlje Doma kulture, pre dolaska pozvati na telefon Tomislava Jeremića, da probaju domaću rakiju i čuju ekološku istinu od domaćina Milana Vukosavljevića na vidikovcu u Grabovcu sa koje se vidi
0118724025), obrenovačka pustinja pepela, prošetaju gradom i upoznaju Milošev konak sa književnikom i bibliotekarom Aleksandrom M. Popovićem. Na
- posle upisivanja, limenke se donose na javno izvlačenje dobitnika na gradski trg, splavu „Tabako“ u Zabranu je, posle obrenovačke alaske riblje čorbe za goste, održana koncertna dodela nagrada na kojoj su umetnici prikazali i
- limenke se donese odjednom, ne jedna po jedna, izveli svoja dela. U isto vreme, širom sveta su članovi globalne ekološke mreže 350.org izvodili akciju „Povežimo tačke“, i ovo je bio naš mali
- limenke ne smeju biti mašinski presovane, doprinos. Naravno, slogan, crna tačka i narandžasta boja upozorenja otvoreni su za različita tumačenja i nisu slučajnost.
- jedna porodica može dobiti jedan bicikl,
- limenke se ne vraćaju učesnicima koji nisu dobili nagradu. Po Vašem mišljenju, kolika je svest građana/ki Obrenovca o globalnom zagrevanju i klimatskoj krizi?
Sa jedne strane, Fejsbuk strana 350brenovac, našeg stalnog projekta, lokalne grupe 350.org, ima preko hiljadu fanova i taj broj raste u skladu sa
Gde su nakon podele nagrada odnete limenke? aktivnostima. Sa druge strane, ilustrativan odgovor na Vaše pitanje je da je na konkurs stiglo veoma malo radova obrenovačkih umetnika i da je
Sve donete limenke smo predali u Reciklažno dvorište JKP-a Obrenovac. poseta koncertu na splavu Tabako bila srednja žalost, kao nažalost i na svim civilizovanim događajima s obzirom na broj stanovnika. Čini mi se
da objašnjenje pre svega spada u domen socijalne ekologije. Da li je Obrenovac grad-fabrika? Mnogo je jednostavnije ići linijom manjeg otpora
i prihvatiti zvaničnu istinu da sneg nije crn ili da se od uglja porizvodi čista energija i zanemariti decenije negativnog delovanja zagađivača koje
Čija je bila ideja da se pokrene ovakva akcija? zasigurno imaju trajne posledice. Ekološka svest i razmišljanje o budućnosti planete jeste deo opšte kulture.
Jedna od oblasti Akcionog plana za mlade je životna sredine. Jedna od mera koja je definisana AP u ovoj oblasti su različite promotivne akcije
koje će aktivnije uključiti mlade i promovisati zdrav odnos prema životnoj sredini. Koji su bili kriterijumi za odabir najboljih radova?
Kako su odabrane konkursne umetničke forme najčistije u pojedinim umetnostima: crtež rukom, kratka priča ili pesma i demo snimak pesme,
računali smo na čist talenat, snagu prenošenja poruke svesne nadarene individue. Na taj način je sastavljen i žiri od talentovanih ljudi koji su na
nacionalnom nivou progresivni nosioci scene ili scena. Nije postojao nikakav ključ, niti protekcija, javili su se kreativni ljudi koji razumeju
neophodnost akcije.
6 7

5. „Samo u Srbiji se u mlade računaju ljudi od U kome možemo pronaći krivca za sve veću nezaposlenost kod mladih?
Smatram da je glavni krivac nesklad upisne politike i potreba tržište rada. Jednostavno ne stoji da mladi ne žele da rade, mada ne treba ni
30 godina“ kategorizovati sve ljude u jednu grupu. Verovatno postoji deo ljudi koji razmišlja na način da ne žele da rade za male pare i da im je ispod časti
da rade za određenu sumu novca i obavljaju određeni poslovi, ali taj deo je poprilično neznatan u odnosu na ostatak nezaposlenih. Mi nismo
odrasli na tom modelu zapadne kulture, što je takođe jedan krivac za ovaj problem. Model po kome te roditelji upućuju na to da je normalno
On je već dve i po godine direktor Kancelarije za mlade i inicijator je brojnih programa sa ciljem da se pomogne mladima u Beogradu. Svojim da preko leta odmaraš 10 dana na moru, a ostatak leta moraš da radiš. Taj sistem shvatanja mladi nisu dobili i prosto nisu odgovorni što imaju
radom pokušava da premosti jaz između mladih i Gradske uprave, a to uspeva realizacijom mnogih projekata kojima mlade približava takav odnos prema tome. Možda su oni ta generacija, koja bi trebalo to da promeni poučena svojim sopstvenim iskustvom. Međutim, nikada
organizaciji Gradske uprave, ali i njenom radu. Odgovore na pitanja zašto je sve veći broj nezaposlenih među mladima i zašto baš oni čine ne bih rekao da mladi ne žele da rade, jer rad je nešto što ih ne više ne čini mladima, odnosno što ih osamostaljuje od roditelja. Ta ekonomska
četvrtinu ukupnog broja nezaposlenog stanovništva daje Kosta Andrić, direktor Kancelarije za mlade gradske uprave grada Beograda. nezavisnost je pokazatelj kada postaju samostalni, zato su u Srbiji mladi sve do 30 godina, dok je u ostatku sveta taj prag znatno niži. Zovu te
mladim iako imaš 30 godina, što je potpuno suludo.
Koji su osnovni uzroci nezaposlenosti mladih?
Ukoliko izuzmemo ekonomsku krizu i očigledno nepostojanje novca, glavni problem je odsustvo bilo kakve povezanosti privrednog i privatnog Koji su planovi Kancelarije za 2012. godinu u vezi sa ovim problemom?
sektora potrebe tržišta rada sa onim što se dobija formalnim sistemom obrazovanja. Poslodavci se takođe žale kako ne mogu na tržištu rada da Mi smo dovedeni u situaciju da budemo vatrogasci. Nemamo nikakvu nadležnost da menjamo obrazovni sistem, a problem je sve veći. Sve što
pronađu odgovarajuće ljude, a to je posledica upisivanja fakulteta i završavanja srednjih škola bez ikakvih perspektiva zapošljavanja. Veliki se pojavljuje kao razlog da se ne nađe prvi posao, mi pokušavamo da ispravimo u saradnji sa Nacionalnom službom. Postoje ljudi koji ne znaju
problem je i odsustvo osnovnih životnih veština, a uzrok toga je izostavljena praksa prilikom obrazovanja. Takođe, značajan uticaj na nezaposlen- da koriste računar, ne govore dovoljno dobro strani jezik, ne znaju da napišu CV ili uopšte ne znaju kako da traže posao. Pomoć oko savladavanja
ost ima i pad motivacije prilikom prvog neuspeha. Ljudi pošalju veliki broj CV-eva, niko im ne odgovara, čak ni da im se saopšti da nisu prošli i tih problema je jedan deo priče. Njen drugi deo je onaj koji se pokazao kao vrlo efikasan, a to je stručna praksa kojom se svake godine bavimo.
onda dođe do pada samopouzdanja i gubitka vere. Ne samo kroz organzaciju Sajma praksi, već smo i na godišnjem nivou u kontaktu sa kompanijama i pre svega studentima i srednjoškolcima,
kojima omogućavamo stručnu praksu. Voleli bismo i kada bismo uspeli sledeće godine da na nivou grada oformimo telo, koje bi imalo
Kako se može povećati njihova zasposlenost? predstavnike iz obrazovnog sistema(svih univerziteta i srednjih škola), grada Beograda i Nacionalne službe za zapošljavanje, kako bismo
Dugoročno - stalnom komunikacijom privrede i obrazovnog sistema lokalne samouprave, ali ne u vidu nekog saveta koji se sastaje pro forme predložili mere poboljšanja, ali isključivo od republičkog nivoa zavisi šta se to uči u školama i na koji način se prave te projekcije. S obzirom na
jednom godišnje, već uz jedan mukotrpan rad i stalni kontakt. Isključivo na taj način i plus stvarnim beneficiranje poslodavaca koji zapošljavaju sledeću godinu i na to kakva jeste, teško je očekivati da se to telo oformi.
mlade ljude i sopstvenim trudom. Takođe, nezaposlenost bi znatno bila smanjena ukoliko bi se promenio model na kojima generacije već
odrastaju. Ta očekivanja i modeli na kojima smo mi odrastali, da je sramota da se neke stvari rade dok si student ili srednjoškolac, kasnije Luka Ličina
sprečavaju da se prilikom zapošljavanja kaže da je postojala neka vrsta radnog iskustva i da si pokazao da si vredan kao pojedinac.
Koji je obrazovni profil nezaposlenih?
U najvećem broju, ali i u najvećem problemu su ljudi koji imaju isključivo srednju školu. To je još jedan pokazatelj da srednje, strukovne škole ne
daju dovoljno znanja i veština za dalji život i posao. Čak u Srbiji postoje ljudi koji se obučavaju za neke zanate za koje stvarno ne postoje radna
mesta ili za rad u nekim fabrikama koje više ne postoje, još od komunističkog perioda. Nažalost, tu je i deo ljudi koji imaju završenu samo
osnovnu školu i kojima je još teže da dođu do prilike za posao.
Koliko se poklapa broj određenih diplomaca sa realnim potrebama tržišta rada?
Ne poklapa se, ali i to bi moglo da se izvede i ispravi kao u mnogim drugim zemljama. Decentralizacija obrazovanja bi pomogla da se svede na
nivo gradova i opština i da dobiju tu vrstu uloge da se može praviti precizna projekcija koliko će ljudi iz koje oblasti biti potrebno i u kom smeru
se razvija tržište rada, a analizom sadašnjih nezaposlenih može se doći do te prognoze. Problem je što ti podaci ne bi bili ohrabrujući i potrebna
je velika hrabrost da ih neko saopšti i pitanje je ko će to da bude. Trebalo bi reći istinu, pa da ljudi odluče da li toliko vole to što planiraju da
studiraju i da li će dati sve od sebe da se istaknu ili će to upisati zato što ne znaju šta će ili su čuli da je to perspektivno. S druge strane, ne postoji
to karijerno profilisanje u srednjoj školi. U nekim zemljama postoji već u osnovnim školama - da se priča o tome kojim poslom bi voleli da se
bave, pa se orgazniziju obilasci da se upoznaju sa time šta se zapravo radi na tim pozicijama i utvrđuje se da li se to zaista dopada.
Kancelarija za mlade gradske uprave grada Beograda otvorena je 2009. godine i predstavlja
vezu mladih Beograda i Gradske uprave. Neki od poslova i oblasti delovanja Kancelarije za
mlade su: organizovani pristup problemima mladih, afirmisanje rada sa mladima, kreiranje
modela volonterskih radnih kampova, ravnopravan položaj mladih u društvu, podsticanje
stvaralaštva mladih, informisanje mladih i drugih o mladima, unapređenje bezbednosti
mladih, kao i podrška mladima u saradnji sa obrazovnim i kulturnim institucijama,
Nacionalnom službom za zapošljavanje i mnogim nevladinim organizacijama.
8 9

6. „Naj Beograđanin“ „USPEŠAN MLADI PREDUZETNIK BEOGRADA“
Nagrada „USPEŠAN MLADI PREDUZETNIK BEOGRADA“ dodeljuje se već četvrti put. Ove godine, dobitnik je Petar Bugarski iz Obrenovca, koji se bavi
Nagrada „Naj Beograđanin“ se dodeljuje onima koji su doprineli kvalitetnijem životu građana. Ove godine zaslužili su je studenti okupljeni u
gajenjem i distribucijom začinskog bilja i salata, kao i razvojem i projektovanjem objekata za plasteničku proizvodnju.
timu Strawberry energy. Na ovu temu pričali smo sa Milošem Milisavljevićem, direktorom i osnivačem ove kompanije.
Koji su bili kriterijumi prilikom odabira najboljih?
Koji je značaj nagrade “Naj Beograđanin” za vas?
Na konkursu su učestvovali mladi preduzetnici starosti do 35 godina sa svojim biznisom. Ocenjivalo se vođenje i razvijanje poslovne ideje kroz
To je godišnja nagrada koju Studio B dodeljuje pojedincu ili grupi za koje smatraju da su najbolje predstavljali Beograd u zemlji i inostranstvu
tržišno okruženje, bilansi poslednje dve godine, pristup i način vođenja biznisa, saradnja sa naučno-tehničkim institucijama, društvena
u toj godini. Ove godine smo mi izabrani. Veoma smo ponosni na ovo priznanje zbog toga što smo ga dobili od sopstvene zajednice.
odgovornost, uključenost u rad i delovanje društvene odgovornosti.
Šta je bi izdvojio kao najvažnije uspehe koji su doprineli osvajanju ove nagrade?
Šta biste izdvojili kao značajan uspeh koji je doveo do dobijanja ove nagrade?
U proteklih godinu dana se dešavala cela poznatija istorija Strawberry-ja. Prva krupna stvar koju bih izdvojio je nagrada Evropske komisije u
U proteklom periodu moje angažovanje na što boljem poslovnom povezivanju kao rezultat dovelo je do pravljenja različitih udruženja na teritoriji
Briselu za najbolji projekat u oblasti održivog razvoja, a slede i nagrada grada Beograda za stvaralaštvo mladih, kao i postavljanje punjača u
Opštine Obrenovac. Tako sam jedan od osnivača i član skupština i odbora Agroklastera Obrenovac, Beo food 5, Klastera voća Obrenovac, Klastera
Beogradu. U prvom mesecu ovaj punjač je koristilo preko 18 000 ljudi, a zbirno svi punjači imaju preko 200 000 korisnika. Mislim da smo
povrća Obrenovac. Sva udruženja služe radi boljeg delovanja pojedinaca na globalnom tržištu. Kroz udruženja im se pruža mogućnost edukacije,
ovim u svet preneli pozitivnu sliku Srbije i Beograda.
posećivanje sajmova, ali i povoljnija nabavka opreme i repro materijala. Uspeh sopstvene firme Food & Soul se ogleda u jačanju pozicije na tržištu
kao i u značajnom širenju sopstvene proizvodnje. Stalna edukacija, treninzi su deo savremenog poslovanja ali i ključan faktor za uspeh svakog
Koji savet bi dao mladim ljudima koji su u potrazi za poslom?
biznisa.
Ono što je najvažnije je da ljudi otkriju šta vole da rade, a to je teško. Ono što je pogrešno jeste jurenje za profitom. Profit nikada ne treba da
bude cilj, on je samo rezultat. On mora da postoji jer od nečeg treba da se živi. On nije đavolja rabota, ali nikako ne sme da bude primarna
Koliko je teško baviti se preduzetništvom u Srbiji danas?
motivacija, što je često slučaj kod mladih. Cilj treba da bude da ti učiniš nešto, da odgovoriš na neku potrebu koja postoji u društvu. Ideja
Okruženje u Srbiji je jako teško i tržište vas sporo prepoznaje. Morate proći dug period kako biste mogli videti da li vaša poslovna ideja može da
postojanja ljudi je da stvaraju i doprinose društvu u kome žive.
uspe u Srbiji. Protekli period krize je svima smanjio mogućnosti delovanja i poslovanja, mnoga preduzeća su se ugasila ili pala u okrilje većih, tako
da je mladom poslovnom čoveku sa dobrom poslovnom idejom trebalo mnogo više od znanja i upornosti da bi opstao, a na kraju i dokazao se.
Kako bi mladi mogli da poboljšaju svoj položaj u društvu i utiču na smanjenje stope nezaposlenosti?
Srbija se okreće velikim tržištima i posla će uvek biti.
Odlika mudrih ljudi je da svoje nedostatke pretvaraju u svoje prednosti. Jedna od mana našeg društva je da se mladi ljudi kasno
osamostaljuju. Dugo žive kod roditelja, ne zato što vole nego zato što moraju. To znači da
Šta biste kao savet dali mladima koji su u potrazi za poslom?
svaki mladi čovek u Srbiji ima 5-6 godina „besplatnog življenja“ u kome može da isproba
Značajna priznanja u 2011. Svaka delatnost u Srbiji vapi za mladim stručnjacima punim entuzijazma i želje za radom i dokazivanjem. Ne postaje se stručnjak preko noći ali
sve svoje snove, ma kako budalasti bili. Taj luksuz nema niko u svetu. Veliki broj mladih
godini : kontinuiranim radom na sebi kroz edukaciju i poslovno povezivanje dolazimo do nivoa gde sebi u poslovnom svetu podižemo vrednost, gde nas
želi da se zaposli u nekoj državnoj kompaniji, a to je greška. Pošto tu nema mesta za sve,
poslodavci „vuku za rukav“ da dođemo da radimo za njih. A na kraju i gde naše preduzeće dolazi u lidersku poziciju i može postaviti svoje standarde
mladi u letargiji sede kod kuće i kukaju kako je teško. Kukanje nije nikom pomoglo. Mora
•Priznanje za početak i zahteve u poslovanju. Bitno je da se razvojem i rastom vaše firme razvija i usavršava menadžment. Dakle, opet se vraćamo na edukaciju. Svakome
hrabro da se krene napred.
Inženjerske Komore Srbije je bitno da u timu ima odgovornog i sposobnog čoveka, još ako je on mlad i spreman na usavršavanje, tu je siguran posao neminovan.
•Zelena nagrada za najbolju
zelenu organizaciju Mikser
festivala 2011.
•Grand prix za najbolji promo-
tivni nastup na 55. Sajmu
tehnike i tehničkih dostignuća,
•Specijalno priznanje 55. Sajma
tehnike i tehničkih dostignuća
•Nagrada grada Beograda za
stvaralaštvo mladih za 2010.
godinu
•Prvo mesto na “Sustainable
energy week” u kategoriji
smanjenja javne potrošnje
10 11

7. Intervju sa Bojanom Grujićem, aktivista Kancelarije za mlade
20m² za mlade
Karijerno vođenje za mlade
Kome je program namenjen? Od ukupno 34 projekta iz 34 opštine u Srbiji koje učestvuju u programu “Aktivni građani”, najbolji od njih je osmišljen upravo u Obrenovcu.
Program je namenjen srednjoškolcima završnih godina koji žele da upišu fakultet ili viši školu. Projekat ,,20m2'' se bavi problemom nedostatka prostora za mlade. Kancelarija za mlade u Obrenovcu trenutno je smeštena u prostoriju koja
ima oko 20m2, pa otuda i ovaj simboličan naziv projekta. On za cilj ima skretanje pažnje na neiskorišćene javne prostore na teritoriji GO
Šta program pruža? Obrenovac, koji uz malo volje i pozitnivne energije mogu postati mesto okupljanja za sve one koji žele da nauče nešto novo. „Svi pristigli projekti
Program pruža mogućnast da se mladi bolje upoznaju sa ponudama fakulteta u našoj blizini, katedrama koje postoje na fakultetima i, su vrednovani na osnovu 11 kriterijuma koje je odredio Britanski savet. Ocenjivani su od 1 (najniža ocena) do 5 (najviša ocena) za svaki od
najvažnije, koje zvanje stiču po završetku i šta u praksi podrazumeva to zvanje. Pored toga, mladima se pruža mogućnost da urade razne male kriterijuma. Prosečna ocena našeg projekta bila je 4,88 što je ujedno i najviša ocena od svih 34 projekta. Pored toga, projekat je okarakterisan kao
testove, kojima oni mogu malo bolje razumeti svoje lične potrebe i afinitete, pa da kroz takvu spoznaju lakše se odluče za određeni fakultet, realan, detaljno i transparentno napisan i u potpunosti u saglasnosti sa ciljevima programa”, objašnjavaju ‘aktivne građanke’ Milica Čolaković i
katedru i smer. Monika Pavlović.
Da li postoje neki uslovi za praćenje programa? Priča o aktivnim građanima počela je krajem 2011. godine, kada je Kancelarija za mlade GO Obrenovac raspisala konkurs za učešće u ovom
Ne postoje nikakvi uslovi, čak mladi koji ranije počnu da razmišljaju o svojoj budućnosti, mogu da dođu, i na taj način blagovremeno odluče u projektu. Nakon selekcije izabrano je 30 učesnika, koji su prošli obuku sa ciljem da kroz brojne radionice nauče kako se piše jedan projekat i kako
kom pravcu će ići njihovo dalje obrazovanje. funkcioniše tim. Upravo je timski rad ono što Monika izdvaja kao veoma značajnu karakteristiku projekta „Aktivni građani“. „Svidelo mi se što je
ceo projekat zamišljen tako da učesnici prvo imaju priliku da nauče nešto o timskom radu, vrstama konflikata, načinima prevazilaženja problema
Gde će se program odvijati? i ostalim stvarima koje prate realizaciju projekta, od početne ideje do konkretnih akcija. Ovaj program je baš sjajna prilika da se stavimo u ulogu
Program se odvija u Kancelariji za mlade. tima, koji korak po korak, gradi projekat, razrađuje ga, smišlja aktivnosti, planira mesto i vreme održavanja, određuje budžet i na kraju sve to
upakovano predstavlja u vidu konkretnog dokumenta“, navodi Monika.
Šta za Vas znači karijera?
Karijera je kao ličnost. Ona raste i razvija se sa nama ceo život. Koliko mi uložimo u nju, toliko je ona kvalitetnija i mi smo onda lično izrazito Milica Čolaković ističe da je veoma zadovoljna dosadašnjom realizacijom projekta. „Veoma sam ponosna što sam deo tima koji je dobio najvišu
zadovoljni. ocenu i čiji je projekat uzet kao najbolji u Srbiji. Drago mi je što sam upoznala ljude koji imaju stav i žele da urade nešto korisno. Za sada sve teče
po planu, i ne postoji razlog da se to promeni. Naravno, naš rad se ne sme tu zaustaviti, veliki posao je bio, a i još uvek je ispred nas“, ističe Milica.
Kako mladi mogu znati koji je pravi posao za njih, odnosno za razvoj karijere?
Ne postoji jedan posao za jednog čoveka. Svako od nas lično je sposoban da radi više različitih poslova u različitim privrednim sverama. Niko ANTRFILE Projekat ''Aktivni građani'' koji će tokom 2012. godine biti realizovan u Obrenovcu organizovan je uz pomoć Kancelarije za mlade
nije predodređen samo za jedan posao za ceo život, ali postoji grupa poslova u kojima je on bolji, od neke druge grupe. Uprave GO Obrenovac u saradnji sa Britanskim savetom (British Council). Program se realizuje u preko 30 zemalja sveta u saradnji sa državnim
institucijama i lokalnim partnerima. Cilj programa je uključivanje mladih u proces razvoja lokalnih i međunarodnih zajednica.
Koliko je i da li je neformalno obrazovanje i volontiranje važno za razvoj karijere?
I jedno i drugo je izrazito važno za razvoj karijere. Mogu odgovorno da kažem da ono na neki način definiše osobu u svojoj profesionalnoj
ličnosti. Kroz volontiranje mladi uče mnogo o sebi, a kroz neformalno obrazovanje uče mnogo o drugim sverama u poslu sa kojim se veravatno
ne bi susreli u običnim okolnostima.
12 13

8. Obrenovački odbojkaši na svetskom školskom prvenstvu Kreativna muzička radionica
Aktivni građani Obrenovca su u okviru akcije "20 м²" organizovali kreativnu muzičku radionicu za mlade u trajanju od tri sata.
Odbojkaška sekcija Tehničke škole u Obrenovcu učestvovala je na svetskom školskom prvenstvu u odbojci, koje je održano u Tulonu, u “Radionica je nudila priliku da posetioci stvaraju muziku u grupama i da stvoreno podele sa ostalima”, kaže Branko Spasić, organizator. Svako
Francuskoj, u periodu od 2. do 10. juna ove godine. Od 28 reprezentacija, mladi Obrenovčani, predvođeni trenerom Bratislavom može da pravi muziku bez obzira na uzrast i formalno muzičko obrazovanje. To je unutrašnja potreba ljudi, ali retko kada biva zadovoljena. Razlog
Mićalovićem, osvojili su 14. mesto. je najčešće taj što je većina ljudi ubeđena da ne poseduju muzikalnost. Kreativne muzičke radionice su idealno mesto za grupno stvaranje muzike
i istraživanje.
“Bili smo u grupi sa Danskom i Iranom. Pobedom protiv Danske smo se plasirali među šesnaest najboljih ekipa. Za ulazak u osam najboljih Radionicu je vodio Nikola Tošić. Međutim, učesnici radionice nisu “učili” od vođe, već je on iz njih izvlačio muzički material i pomagao im u
smo igrali sa ekipom iz Francuske i izgubili smo. Kada se sve sabere naš rezultat uopšte nije loš, mi smo 14. od ukupno 28. reprezentacija”, komponovanju komada/pesme, kao krajnjem cilju radionice. Improvizacija je takođe jedna od zanimljivih i privlačnih strana radionice.
objašnjava gospodin Mićalović. Muzička radionica je bila prilagođena svim uzrastima (od male dece do starijih ljudi), svim muzičkim nivoima (bez formalnog obrazovanja do
profesionalnih izvođača). Muzički instrumenti su bili poželjni, ali muzika može da se stvara i uz pomoć glasa i korišćenjem tela za proizvođenje
Priliku da otputuju u Francusku, učenici prve i druge godine Tehničke škole dobili su nakon osvojenog državnog takmičenja škola u odbojci. ritma.
“Državno prvenstvo srednjih škola u odbojci održano je 15. i 16. decembra 2011. godine u Nišu. Učestvovalo je devet škola iz Smedereva,
Kruševca, Novog Sada, Kosovske Mitrovice, Beograda, Vranja. U grupi smo pobedili ekipe iz Smedereva i Beograda, a kasnije i Novi Sad i
Kruševac. Kao ekipa koja je osvojila državno prvenstvo stekli smo pravo na odlazak na Svetsko prvenstvo učenika u odbojci u Francusku”,
kaže trener.
Za učešće na svetskom prvenstvu momci su se naporno pripremali. U januaru, ekipa je išla na pripreme u Ivanjicu, gde su imali sve
neophodne uslove za nesmetan rad. Pored toga, dečaci su članovi Odbojkaškog kluba Obrenovac, pa su i u okviru kluba imali treninge.
Trener Mićalović kaže da mu je ovo bilo divno iskustvo.
“Zadovoljstvo je bilo raditi sa ovim momcima. Oni su pravi sportisti, kulturni, vaspitani momci”, navodi on i dodaje da su veliku podršku
imali i u školi. “Kolege iz škole su nam izlazile u susret kad god je za to bilo potrebe, po pitanju izostajanja i ocenjivanja.”
14 15