zoran

2. NOVA SERIJA X-100
IS. januar 1970. god.
Sveska 271.
F re d e rik E ston
lUN IPRODAVCI lEŠEVA

3. O T O B I B L S O T E K A
O dgovorni urednik:
M ita r M IL O S E V IC
Izdaje i šla;'r.pa N ovirick j preduzeće »D n evn ili«, N o v i Sad, G ajeva 15.
2 i!u -račvn GJ7-1-254 (za seriju d e te k tiv .-ki roman — Koto biblioteka)

4. Pokušavao je da veruje da je sve
to što je proživeo u toku sedam dana
samo jedan stravični san. Zar stvar
nost može biti tako užasna?! Ali uza
lud je na taj način hteo da olakša sa­
m om sebi. Podzemna prostorija ne­
pravilnih zidova, koja je podsećala na
preuređenu pećinu, bila je suviše stva
rna. U njoj je bilo vlažno, a vazduh
zagađen smradom
Patrik Benton je čučao pored kri­
vog zida načinjenog od grubo tesanih
blokova kamena. O kovim a i lancem
bile su mu vezane obe noge. Lanac
je bio pričvršćen za ogromnu uzidanu
alku od kovanog i zarđalog gvorđa.
Pored toga dva uska podzemna hodni­
ka bila su pregrađena metalnim re­
šetkama, koje su se mogle pomeriti
kao vrata samo kad se otključaju o-
klopljene brave sasvim savremene iz­
rade.
Benlon je čučao u svom vlažnom i
isprljanom odelu. Za sedam dana li­
ce mu je bilo obraslo prosedim dla­
kama, a oči se zamutile od amonijač­
nih isparenja iz rupe pored njega. Bo­
ravak u ovoj ćeliji bio je mučenje već
i samo dovoljno da brzo slomi čove-
ka nenaviklog na strahote. Patrik Ben
ton bio je bogati rentijer naviknut na
udoban život i lak rad. Istina, bilo je
briga kako da se očuva bogatstvo i
povećaju rente, obračunaju prihodi od
akcija i srede mnogobrojni računi. A ­
li to je bilo sve što jc četrdeset dvo­
godišnjeg Patrika Bentona mučilo u
životu, ako se izuzme Enda. Ona ga
je ponekad zabrinjavala svojom neoz-
biljnošću i nekim željama. Ali to )e
objašnjavao njenom mladošću. Bila je
od njega mlađa punih četrnaest go­
dina. Baš zato se i ponosio što može
da poseduje tu mladu lepoticu izuzet­
ne privlačnosti. Smatrao ju je delom
>og bogatstva. A sada su i bogatst­
vo i Enda postali razlog njegovih mu­
ka i straha od uiasne snnti.
Svaki sat boravka u ovo m podzem­
nom zatvoru ostavio je poneku teš­
ku ranu. Sećao se svega i to ga je po­
novo ozledivalo. Pokušavao je da pla­
čem olakša sebi, ali to mu je dono­
silo još veću klonulost. Ostajalo mu
je samo da misli o svemu. Slike su se
ponavljale u tami kao da sve ponovo
preživljava.
Pošao je da obiđe svoje imanje u
Hempšajru. Zakupci su mu bili duž­
ni i trebalo je da ih opomene i oceni
njihove mogućnosti po rodu voćnjaka
i bašti oko Kiver Vaja blizu Altona.
Bio je zadovoljan obećanjima zakupa-
ca i predveče je krenuo ka Londonu
da stigne na večeru s Endom. Na us­
kom putu blizu druma za Fernem ni­
je mogao da obiđe nekakav zeleni do
stavni automobil. Izišao je da vidi za­
što automobil stoji tako da ometu pro
laz. A tada su sa dva čovck:t n.inala.
Jedan ^ je udario nečim po glavi.

5. Osvestio se vezan ovde u ovoj prokle­
toj jami.
Prvog dana su dva otmičara dolazi­
la i nekoliko puta ga pretukli bez i-
kakvih objašnjenja.
— Zašto me tucete? Ja vas ne poz­
najem . . . N ikad vas nisam video —
jaukao je Benton.
— lloćcš da kažcž da smo neučti-
vi? — cerio se stariji zločinac prose­
de kose i brkova, koji su bili vrlo ne-
govani i uredno podrczani.
— Ali ja vas ne poznajem . . . Z a ­
što me tučctc.-’ — ponavljao je Ben­
ton.
— Pa mi počinjemo da se upozna­
jemo. Ja sam Rik zvani Polip, a ovo
je Norman. Kad nas sa.svim uj)oznaš,
bićeš mek kao da nikada nisi ni imao
kostiju u tom Ivoin zakržljalom telu
— odgovorio je Rik i nastavljao da ga
tuče.
N i u toku noći ga nisu ostavljali na
miru. D va puta su dolazili i tukli ga
sistematično i na najuvrcdljiviji na­
čin, ali dovoljno vesto da ga nc ubi­
ju ili preteško povrede. I svaki put su
uzimali njegovu levu ruku i gledali
koliko je sati. T o što su mu ostavili
časovnik bio je takode sastavni deo
njihovog metoda. Inače u ovoj smrdlji
voj ćeliji ne bi znao da li je noć ili
dan. Svetio je dolazilo iz podzemnog
hounika od jedne slabe sijalice.
Drugog dana su mu vezali ruke i
otključali okove, a zatim ga odvukli
podzemnim hodnikom do jedne po­
drumske prostorije opremljene na ču­
dan način. Bilo je tu raznih stvari ko­
jima nije mogao ni da nasluti name-
nu. N a jednom zidu bilo je filmsko
platno ka kome je bio okrenut projek
tor. N ekoliko fotelja, ormana i stolo­
va b ili su okolo. Gurnuli su ga da sed-
ne u jednu fotelju i izišli. Čuo je da
se vrata opet otvaraju i okrenuo se da
V id i ko dolazi.
— N e okreći se, Bentone! — viknu
mu čovek čiji glas je bio promakao.
Benton je poslušao, ali već je bio
video da sa čovekom ulazi i jedna vi­
soka žena. Lica im nije video, jer na
toj strani je bilo mračno.
— Sedečcš tako kako si postavljen,
a mi ćemo biti iza tebe i razgovara-
ćemo — ■ nastavi muškarac.
— Biće vrlo zanim ljivo — obeća že­
na.
Bio je dovoljno tučen da sada osta­
ne poslušan i ne pokuša da prekši za-
povest. Jedino je upitao:
— Zašto sam otet i doveden ovde?
— Poslovno . . . Im am o jedan pred-
log i trcima da ti ga izložimo — od­
govori promukli.
— Čudan način za poslove — uzdah
nu lientoD. — Ja nemcun izbora i m o­
ram da slušam.
— Zaključak je ispravan. Nem aš ni­
kakvog izbora, ali mi imamo pred-
loge od kojih ćeš birati — nastavi pro
rnukli. — Predlažemo da se otkupiš.
— Zbog loga sam otet?
— N e samo zbog toga. Pošto se ot­
kupiš, prihvatičeš naše usluge. Pošto
želiš da ubijemo tvoju ženu Endu . . .
— Ali ja to ne želim! — prekide ga
Benton.
— Zelećeš! — pretećim glasom od­
govori promukli. — Kaži od reči do
reči: »Želim da ubijete Endu, jer me
vara. Spetljala se s mladim Vikeriem «.
■— Ali to nije . . . — poče Benton,
ali ga prekide šamar koji mu dođe iz­
nenada.
— Kaži ono što treba! — opom e­
nu ga promukli, vraćajući se u svoju
fotelju.
— Eto . . . Želim da ubijete Endu,
jer me vara. Spetljala se s mladim
Vikeriem . . . O vaj . . .
— A sada ćuti i gledaj! — zapove-
di o v o ja puta žena.
Beni;on pokuša da se okrene.

6. — Gledaj u platno! — ponovi žena.
Projektor poče da zuji, a zatim se
ukazaše slike. Prvo Enda u svom no­
vom kostimu s krznenim okovratni-
kom. Po tome je znao da ;<? snimak
načinjen pre više od godinu dar.s.. tač
no početkom prošlog proleča. Zatim
se pojavi Terens Vikcri. Benton je tog
lepog mladića punih usana i nemirne
kose znao samo iz iden_ia. Stanovao
je u susednoj ulici. N jegova majka je
bila vlasnica modne butike, u kojoj
je on jednom nešto kupovao zajedno
s Endom. Iznenada je mladić naišao i
žena je rekla; »M o j sin, student isto-
rije«. Enda je nešto rekla i s intere-
sovanjem osmotrila mladića. T o je bi­
lo sve čega se Benton sećao u vezi s
ovim mladim čovekoni.
A tada se slika iznienila i Bentonu
je zastao dah. isijego.i Enda je isla
nekakvom alejom između drvored.^, a
mladić je koračao pripijen uz n;u i
obgrlivši joj struk jednom rukom. Po­
sle su se slike menjale. Enda se p o­
javljivala u raznim haljinama i na raz
nim mestima. A uvek uz nju se nala­
zio i lepi Ternes Vikeri. Već je bilo
jasno šta to mora da znači, ali projek­
cija je trajala i pričala priču kao do­
bro režirani film.
— Dosta! Vidnu da me vara s tim
dečakom ! — reče Benton.
— Treba sve videti — đodade pro­
mukli i Benton učuta.
Sada je trajala scena u nekakvoj
luksuzno opremljenoj sobi. Enda je
bila gola . . . Vikeri je bio zagnjurio
lice na njene grudi . . . Gro plan En-
dinih lepih ruku na mladićevim leđi­
ma . . N jego ve u?ne na koži njenog
bludnog trbuha . . A onda njeni po
Ijupci po ćelom telu vitkog mladića...
Nikakve uzdržlji'.osti. Samo strast i
žudnja, koji su se iskaljivali na način
nepoznat Bentonu. Ni deo toga on
nij" doživeo Endom, a bili su u bra­
ku već tri souioe.
— Koliko plaćaš da je kaznimo? —
upita žena.
— Sam ću naći način da joj se os­
vetim
— Ona treba da umre ovde, u ovoj
podzemnoj jazbini. Ti ćeš za to da
platiš — reče promukli.
— N e želim ubistvo . . . Ona je gad,
.ili je m oja fena
— Onda će ona plati. Ostaće joj
dosta da uživa s Vikeriem i njemu slič
nima. Prodaćemo joj toj leš.
— Ona me vara, ali neće platiti za
mpju smrt.
— Videćeš! Platiće! — smejuči se,
uskliknu nepoznata žena i opet uk­
ljuči projektor. — M akar samo zbog
ovog filma. Gledaj sve to. Pa koja že­
na ne bi otkupila taj film? Hoće En­
da, otkupiće. 1 biće slobodna, boga­
ta lepa je i izazovna.
Trećeg dana Benton je pristao da
napiše pismo Endi. Obaveštavao ju je
da mora ostati na putu još nekoliko
dana. N aložio joj je da unovči potpi­
sane čekove i novac preda donosiocu
pisma. Činio je sve što su tražili od
njega. Bio je već opljačkan zn šest hi­
ljada funti, jer vise nije bilo novca
kojeg je mogla podići njegova žena
pomoću potpisanih čekova. tada su
ga opet odveli u onu sobu, Sada je
slušao razgovor Rika Polipa i Ende
snimljen na magnetofonsku traku :
— Kao što vidite, nemate izbora —
govorio je Polip. — Filmovi, novac
koji ste uzeli, a ne možete objasniti
gde vam je i šta ste učinili s n)im, se.rn
da pokažete pisma vašeg muža, i či­
njenica da se radi o tome ko če od
vas dvoje umreti, sve to treba da vas
opameti.

7. vezali, začepili mu usta i odvukli ga
podzem nim hodnikom do nekakve ga
raže. Gurnuli su ga u onaj isti dostav
ni automobil i krenuli.
Patrik Benton nikada nije shvatio
ni gde je bio zatvoren. Bio je mrak
kad su ga izvukli. N eb om su se vukli
letnji oblaci. O kolo je bilo šiblje. Pri-
metio je nejasno da u isprurenoj ruci
zločinca mora da je revolver. K ije čuo
pucanj, ali je osetio udar u glavu.
Ubili su ga revolverom s prigušiva
čem, odvezali mu veze i otčepili usta,
a zatim su otišli u noć kao aveti.
Leš je pronađen u šumarku na osam
milja od jugozapadnog dela Londona.
II
Pošto je pokupio pisma prispela na
post restant na izmišljeno ime Bazil
Plezens, Donald Sikert se vratio u svo
je veličanstveno sklonište pod vodorr.
i muljem malih jezera na severnoj ivi
ci Londona. Već dva meseca bio je
sam u skloništu, jer je Džejn N’iring-
ton otputovala pod zaštitom Samjue-
la Makfersona.
O tvorio je pisma i ne čitajući ba­
nalne sadržaje. Znao je da na to ime
pišu samo Džejn ili Makferson. Dok
je listove pisama izlagao uticaju pa­
re naročitog rastvora u maloj kutiji za
stvaranje pare, razgledao je žigove na
kovertima. Prvo je bilo poslato iz
Bengazija, a drugo i: oace Seba u Fe-
zanu. Znao je da je Džejn otputovala
da pronađe čudnu pustinjsku biljku,
koja je još uvek bila neispitana. Pred
stavila je to kao laki turistički izlet
na ivicu pustinie što je u društvu s
M akfersonom i nekoliko odabranih
pratilaca moglo da bude manje opas­
no od odlaska u londonski Siti. Lun
nije tada mogao da i ^-ani ide s nji­
ma, jer su eksperimenti s heniijskim
jediii’ cnjima bili u fazi koja se nije
mogla prekinuti, a moraU su trajati
najmanje mesec i po dana. Bilo mu
je zagonetno zašto Džejn tako upor­
no želi da putuje, ali nije hteo da je
spreči. Pomišljao je da su je zamorili
skrivanje u Londonu i naporni rad
oko ispitivanja bakterija koje luče ja
ke toksine.
— Putovanje do Gibraltara i po
Sredozemlju može biti vrlo prijatno.
Libija je zanimljiva, iako siromaš­
na i pusta — rekao joj je tada.
— Toliko želim taj izlet. Kad se
vratim, nadam se da ćeš moći da za­
jedno otputujemo nekud izvan Lon­
dona. Toliko ljudi putuje u Italiju i
na Balkan — odgovorila je Džejn sme
jući se i spremajući opremu za puto­
vanje u pustinje Libije.
D ok je otvarao kutiju i ispuštao os
tatak pare, Lun se setno smešio seća
jjć i se divne Džejn Vitington, s k ojom
ie proveo toliko divnih časova i do-
živeo najuzbudljivije avanture. T oga
m om enta nije ni slutio da je ona sa­
ma otišla u jednu od opasnih avantu­
ra. T o je shvatio čitajući prvo pismo,
u kome je Džejn pričala:
»D ragi moj Donalde,
Napisala sam o v o pismo i obezbe-
dila da se ono pošalje dvadeset dana
po m om odlasku iz Bengazija. Nisam
mogla drugačije, jer ti bi jurnuo za
nama. M akferson se složio. N jem u
sam rekla da idem o u poduhvat koji
nije bez ozbiljnih opasnosti. M ože da
dođe do nesreće. Ali to što bi Sam i
ja stradali nije ono najveće zlo. M n o­
go je opasnije to što bi se dogodilo i
ostalo tajna posle nas. Zato sam sve
napisala i ostavila u m om sandučiću s
nakitom. Pročitaj ono što je zapisano
u knjižici uvezanoj u crnu kožu. T o
će biti doo!jno da shvatiš šta se do­
godilo i šta treba da se radi. N adam
se da će sa m ojim pismom koje pišem
sada, stići i dr-u'^o pismo u kome ču
te obavesLiti šta se dogodilo. A k o ja

8. 8
Stiglo samo ovo prvo, onda . . . Ne, ne
mogu da pomislim na to da se više
nećemo vidcti. N adam se da ću ti se
vratiti u tvoj čvrsti i nežni zagrljaj.
Grli te, lju b i. . . i ljubi tvoja Džejn«.
»P. S. A k o je stiglo i drugo pismo,
pročitaj samo prve redove, koji će
potvrditi da smo živi i zdravi, a onda
bezbrižno pročitaj crnu knjižicu, jer
bez nje ne bi sasvim razumeo ostatak
drugog pisma. I ljubi te, ljubi tvoja
Džejn«.
Lun brzo pročita prve retke drugog
pisma:
»Ljubljeni i divni moj Donalde,
Bilo je sve tako strašno i teško, ali
]‘e prošlo. Sutra ćemo M akferson i ja
odleteti avionom u Tripoli, gde nas
čeka Sam ov brod. A onda krećemo na
plovidbu o kojoj znaš. Dakle, odmah
pročitaj crnu knjižicu, a onda nastavi
s ovim što ti pišem najsitnijim slovi­
ma koja umem da stavim na hartiju,
a što ipak m ora uzeti najmanje dese­
tak stranica ovog tankog i finog pa­
pira . . . «
Ostavljajući svežanj listova ovog
pisma Lun požuri u odelenja skloniš­
ta koja su bila izgrađena i uvek re-
zervisana samo za potrebe Džejn Vi-
tington i njihov zajednički boravak
kad bi uživali u časovima ljubavi. Lun
nikada nije pregledao stvari svoje ži­
votne saputnice, ali brzo nađe veliku
kutiju s nakitom. Rinoge delove na­
kita Lun je sam ili izradio, ili pobolj­
šao opremajući ih ponekim praktičnim
izumom. Ali sada ga je zanimala sa­
m o crna knjižica. N ađe je i vrati se u
svoju sobu za rad.
Začuđeno je čitao rukom napisan
naslov na drugom listu:
P R E T N J A C O V E C A N S T V U
Džejn Vitington je imala mnogo
gmisla za urednost, što je bio i jedan
od uslova za uspešan naučni rad u
oblasti biologije. Najsitnija greška
mogla je sve da pokvari, a nekada i
da bude uzrok sigurne smrti. Džejn
nije grešila. N jen o m sposobnošću da
radi precizno i pažljivo odisale su i
stranice knjižice ispisane lepim, sit­
nim slovima. Lun je čitao:
»S ve Sto je napisano u o vo j knjizi
m oglo bi d a se nađe i u m n o go bro j­
nim beleškam a o opitim a, ili drugim
istraživanjim a, k o ja sam vršila tokom
zadnjih osam godina. A li neki novi do
gađ aji nagone m e da sistem atizujem
jedn o izlaganje i ostavim ga zabeleže-
no. Strašna opasnost n ad vija se nad
čovečanstvo i ona je bliže nego što se
obično misli čak i u sasvim obavešte-
nim krugovim a naučnika. Propast i
uništenje čovečanstva m ogu d a se do­
gode svakog časa. Zločinačka ruka,
k o ja je u prošlosti posezala na živote
pojedinaca, ili m alog b ro ja ljudi, već
širi svoje prste d a posegne za čove-
č a n stv o m . . . «
Posle tih reči sledila su naučna ob­
jašnjenja i podaci, koji su bili još u-
vek najbolje čuvane državne tajne
mnogih svetskih sila. N jih o v a suština,
koja više nije tajna za čovečanstvo,
svodila se na to da mnoge zem lje pu­
ne svoje vojne arsenale oružjima stra
vičnih mogućnosti, a mikroskopskih
dimenzija.
M eđu njima su strpljivo »odabrani«
i »vaspitavani« mikrobi, od kojih su
neki u prošlim vek ovim a već harali
svetom u groznim epidemijama. Ali
postoje i novi, koje savremena m edi­
cina ne poznaje i od kojih je čovečan
stvo nemoćno da se zaštiti. Dalje,
Džejn je pisala:
»Savest čovečanstva kao da je p rva
obolela od razarajućih m ikroba i ot­
rova. Pojedini ljudi zovu na uzbunu,
ali njihov f’ las zamire, a oni često ne­
staju u noćima kada sc rađaju zločinL

9. A atomska i hidrogenska bom ba pro­
sto su dečje igračke prema mikiobi-
ma i otrovima iz naučničkih eprine-
ta. Biološki rat bio bi mnogo strasniji
od atomskog. Odakle sigurnost da se
to tvrdi?
K rajem srednjeg vek a epidem ija cr­
ne kuge, k o ja je bila jedn a rsta in­
fluence u najopasn ijem obliku, p repo­
lovila je b ro j stanovnika na našoj pla
neti. M am utsk a epidem ija španske
gripe 1918. godine ubila je više stanov
nika E vro p e nego čitav, tek m inuli pr
vi svetski rat. Z ato, crna kuga, suba,
kolera, španska groznica i tifus — b o ­
lesti koje su pokosile stotine m iliona
lju di — bile su i ostale stravična opas
nost za čovečanstvo. U p o rn om b o r­
bom nauke one su savladane. .li . . .
Strašno je i pom isliti! A ram išlite
kako je strašno k ad se zna da je to
d anas potpuna stvarnost. N a u k a je
p obeden a na taj način što je fHjroblje
na vlašću. O n a je ro b u službi plane-
ra smrti, u službi štabova m nogih voj
ski, koje žude za osvajanjim a. Zloupo
trebom nauke m oguće je izazvati ka­
tastrofe hiljad am a puta teže nego što
ih je m ogla da izazove priroda. Veš-
tački stvorene epidem ije postale su
D a m a k lo v m ač nad čovečanst^om . Ka
d a biolozi i lekari prestanu da se bore
protivu m ik roba i udruže se s njim a,
p ostaju grozne ubice. Oni m ogu da
stvore — stvarno oni stvaraju — m ik
ro be otporne na s^e lekove i sva sred
stva za zaštitu :i og biča. Već su stvo
reni m ikroorganizm i, koji izazivaju do
sada nepoznate bolesti, a tako m oćne
da zbrišu sv e živo.
Još u starom veku ljudi su se dose-
tili da u redove neprijatelja ubace za
ražene bolestima Voje izazivaju epide
mije. N ekada su to bili zaraženi i puš
teni zarobljenici, nekada zaražene gru
pe ljudi koji su pretnjama oterane u
redove neprijatelja, a ponekad čak i
sopstveni agenti ratujućc strane. T ak
ve postupke istorija je o .u d iia i čove
čanstvo je uzalud bacilo anatem u na
njih.
U prvom svetskom ratu, uz otrovne
gasove, p ojaiia se i upotreba izazi­
vača bolesti. Ali ondašnjim sredstvi­
m a nije m oglo da se utvrdi koje su
od brojnih epidem ija buknule sponta­
no, a koje su ziočinački i nam erno iza
ane.
U drugom svetsK.om ratu nem ački
kom esar rdra^lj3 Rajha dr K arlo
Blant pom ogao je stvaranje bicloških
oružja. O m ogućavao je da se dejstvo
m ik roba proveri na ratnim zaroblje­
nicim a i logorašim a iz okupiranih ze­
m alja, p a i iz sam e N erračk e. I Janan
se pridružio naporim a da biološk a o-
ružja olakšaju osvajanje. Japanski avi
jatičari su još na početku d rugog svet
svog rata nad kineskim gradom Cang-
Ti izbacili tovare kugom zaraženih zr
na pirinča. Izgladneii stanovnici raz­
grabili su pirinač i epidem ija ve po­
čela.
Ratovi u K oreji i V ijetn am u bili su
pogodni za »nai^■ne« i »strogo nauč­
n e« probe bakteriološkog rata. Č ove­
čanstvo se p ok azalo nem oćno da zlo­
čin spreči u začetku. N o v i zločini se
p riprem aju !
Ali nisu sam o bakterije sprem ne da
jurnu u »o sv a ja n je « sveta. Tu su i
m nogobrojni apokaliptlčni otrovi. N ji­
m a se tajno pune tankovi i j^ranate.
O ni čekaju da budu upotrebljeni.
Generalni sekretar U jedin jen ih na­
cija U Tant uputio je Ck:nlrair.a svet-
ske organizacije jedan izveitaj r a sto
dvadeset i četiri strasie. N a njegovoj
izradi su saradivali čelrnr.cst ekspera­
ta za hem ijsko, bakLeriološko i binloš
ko ratovanje. To je pra-i užas­
nih fiređsta-ia r^a spick"":-: fir
mi koje ih p ro iz’.cdc. T a -m ;;e n apo­
m inje da su sva ta 6kCd:.tva nam c;;je

10. 10
na ratovim a, iako firm e »u tešn o « izjav
Ijuju d a je to sam o za lokalne ratove.
Sve je kazano u izveštaju. Č ak su
opisan a i sredstva koja se koriste za
rasturanje. To su m ali rezervoari sa
raspršivačin ia za diverzante, bom bar
deri sa raspršivačim a za šira područ­
ja. pa čak i zaraženi insekti. Tu su
glave raketa i artiljerijska zrna i raz­
ni kuršum i puni gasova ili bakterija.
Sve je detaljno ispitano i m uniciozno
priprem ljeno,
A zaključak eksperata? O n je takav
da se iz njega vidi stravična opasnost:
»K e m ijsk o , bakteriološko i biološko
oružje vrlo je jeftino; proizvodi se bez
većih industrijskih postrojenja, a teh
nološki se m ože koristili efikasnije od
term onuklearnog oružja, naročito u
lokalnim ratovim a . . . «
Sta je p obudilo generalnog sekre­
tara U N da zem ljam a članicam a pre
da ovaj izveštaj? Z n a se da je Zenev
skom konvencijom 1925. godine zabra
njena svaka upotreba bakterija i ot­
rova, a 1968. godine U N su apelovale
da je potpišu i one zem lje koje to ra ­
nije nisu činile. U prošlom ratu protiv
nici su iz straha od sopstvenog uniš­
tavanja poštovali zabranu. A li sada je
činjenica da se zabranjeno oružje p o ­
javilo u lokalnim ratovim a pedeset go
dina posle najveće m eđunarodne osu
de i zabrane. Jedan naučnik u Fort
Detroitu dobio je najveće vojn o o d ­
likovanje, jer je pronašao gljivu koja
m ože da uništi pirinač! O d likovan je
za zločin! O d lik o van ja za zločinačko
služenje m račnim poduh vatim a nega­
tivne nauke!
I kod nas u Engleskoj, kod grada
Protona radi »M ik ro bio lo d žik reserč
esteblišm ent« i proizvodi ta strašna
sredstva. Proizvode ih i u N em ačk oj.
Ali najviše glasova koji zabrin javaju
stiže iz Sjedinjenih D ržava. Tam o se
proizvodnja užasa otim a kontroli. U
N ju p o rtu u državi Indijani fabričk a po
strojenja rade dnevno puna dvadeset
četiri časa već tri godine. Proizvodi se
neurotoksični gas bez boje, mirisa i
ukusa. »D ž o n H o p k in s« univerzitet do
bija godišnje milion dolara samo za
ispitivanje infektivnih bolesti, koje bi
m ogle da se koriste kao ratno oruž­
je. Još na osam naest američkih uni­
verziteta ispituju se mogućnosti i usa
vršavaju bakteriološka i hem ijska
sredstva za uništavanja u eventual­
nom ratu. A šta rade vojne laborato­
rije i hem ijske fabrike?
Već je poznato da se p odigla uzbu
na zbog toga što se »p ak eti« sa m ik­
robim a ili otrovim a prenose čak i
putničkim avionim a. V ojn i avioni lete
s tovarim a sm rtonosnih bakterija.
Am erički novinar Sejm ur H e rš otvore
no pita:
»Sta bi se desilo, gospodo generali,
kada bi, prim era radi, jedan avion sa
tovarom sm rtonosnih bakterija pao u
M isisipi, kod Sen Luisa? K ak va bi
sudbina zadesila sva naselja i grado­
ve nizvodno od N ju O rleansa, koji se
sn abdevaju vodom iz ove reke?«
N ik o ne odgovara. A ja, D žejn Vi-
tington, pitam šta bi se desilo da se
sva ta sredstva zlonam erno upotrebe?
Sta bi se dogodilo da ih se dočepaju
gangsterske bande? V odonična bo m ba
je dečja žabica u poredenju sa m ik­
robim a iz epruveta naučnika zločina­
ca! . . . «
Dalje je Džejn Vitington pisala o to
me da još mnoge hiljade činjenica zo
vu na uzbunn, ali kao da ih niko ne
čuje. Stravično je što su sva ta sredst­
va ne samo potpuno na raspolaganju
armijama i državama, nego su na do
hvatu ruke običnim zločincima. Pre ne
go o tome bude više rčči, treba da po
menemo samo jedno sredstvo. Pozna
ta je bakterija klostridium botulinum,
koja se razmnožava i hrani u vodi, a
može se negovati i na komadu pok­
varene salame potopljene u vodu. Ova

11. TI
bakterija luči otrov đcsct hiljada puta
jači od cijanovodonične kiseline, tog
strašnog otrova. O trov botulin može
da se proizvodi jeftino i bez opasnos
ti za proizvođača. A da bi se poubija
lo sve stanovništvo Londona treba
manje butolina nego da se napuni ic
dan naprstak.
»S ve je o v o samo bleda slika opas­
nosti. Treba se prepustiti samo maio
maštanju i shvatiti sve strahote koje
prete«, pisala je dalje Džejn Vitington
ta sjajna naučnica zaljubljena u život
i zato spremna na najtežu borbu za
njegovu odbranu.
Lun je čitao njene zaključke, od ko
jih je mnoge već čuo u razgovorim a s
divnom ženom. A on, kao naučnik u-
pučen u mnoge tajne nauke, znao je
da su reči ispisane u crnoj knjižici is­
tinite :
»Čaša botulinuma — smrt čo'ečan-
stva! Zar to nije da ćovck rasapi od
nepravde? Zar to nije dovoljno da se
svi proizvođači mikroba i otrova pro­
glase luđacima, što u stvari jesu, i str
paju u luđačke košulje?«
Lun se smeškao i optmiizmu Džejn
Vitington, koji je imao osnova. Trka
u stvaranju zaštitnih sredstava traje, a
postoji i strah tvoraca smrtonosnih
bioloških oružja da im se kontrola ot
me i da i njih same pokose epidemije,
otrovi i sve ono što spremaju. Jedan
nevažan, ali stravičan nrimer govori o
tome.
»P re šest godina naše britanske tvor
ce biološkog oružja rahvatila je pani­
ka kad su jednom stručnjaku iz epru
vete umakle nekoliko bakterija jedne
apokaliptične bolesti. On je te bakte
rije odgajio u s ojoj laboratoriji. Znao
je da su prešle u njegovo telo. A znao
je da od njih, kada se nađu u telu čo
veka, nema nikakve odbrane«, pisala
je dalje Džejn. »U žas ga je zahvatio.
Strah mu je ščepao um i srce! Drhtao
je odgajivač neizlečive bolesti prvo za
svoj život. Ali njegovi naredbodavci i
kolege znali su ne samo da njemu ne
ma spasa. Skrili su mu ime, skrili su
događaj i učinili jedino što su mogli.
Taj naučnik X m ogao je da postane
izvor epidemije, koja bi izmakla sva­
koj kontroli i odolela svim snagama
savremene medicine. Poput plime zah
ati!a bi naše Ostrvo, a žarim ceo
svet. .A bili su nespremni da ga ubiju i
spale. Šta su učinili jadni klovnovi,
tvorci pretnji čovečanstvu? Radi svog
mira prebacili su oboielog koiegu u
Libijsku pustinju. Jadnik je tamo u
potpunoj izolaciji tragično skončao.
Ali naredbodavci i kolege mrtve," jad
nika nisu primili lekciju. Tražili su
novog čoveka. Trebao im je naučnik
dovoljno hrabar da prihvati preostale
m ikrobe i dovoljno nepošten da ih o-
ču a. Stv arno i u suštini tražio se pra
' i zločinac i beskrupulozni ubica, koji
je ujedno i nauč:^đk. I našli su takvog
čoveka!
Bio je to trjdeset dvogodišnji doktor
Ret Frener. Nesum njivo genijalni, ali
verovatno i umno nastrani, ako ne i
sasvim luđi đr Frener prihvatio se po
sla. Ali on je hteo nešto m nogo više.
H teo je vlast, n o v a c . . . Ilte o je čak
da postane diktator u V-'iikoj Irritani-
ji! M ožda je on smatrao da će tako
početi i s osvajanjem sveta. Zvuči fan
tastično i strašno, ali i sasvim mogu­
će.
Frener je našao ljude koji su se taj
no udružili s njim. Ali i njemu se de­
sila greška. I njemu je izmaklo neko­
liko mikroba i naselilo ss u njegovom
telu. U trenutku stravičnog saznanja
zaboravio se i uzviknuo:
— A hteli smo zagospodariti prvo
Londonom !
Među naučnicima se šaptičc o tome
da je bio član bande uccnšivača. T v r­
di se da su to bili najebi^niji u^cTsji-
vači, prođavci leševa. Ali da bi se sa­

12. 1?
ču vala tajna p ro izvod n je apokaliptič-
nih m ik ro ba, velika d ržavn a tajna, m o
ra io se ćutali i o ucenjivačim a.
Z n a se da je dr Frener često od la­
zio u jedan dvorac kod M eon a. Posto
je Ist i Vftst M eon. D v o ra c je izm eđu
njih i u njem u radi nekakav noćni
klub. V eru je se da je tam o nalazio svo
je zaverenike, taj ludi dr Frener. N a ­
učnici s kojim a sam go vo rila znaju da
je i on prebačen u L ibijsku pustinju,
onaj deo koji se zove Idehan M urzuk
i koji je opk oljen potpuno besputnim
p lan in am a Spušten je iz izolacione
kabine avion a s nešto zalihe hrane i
opremoiTi, D r Frener je bio donekle
izm enio m ikrobe i znalo se da m u os
taje oko dva meseca života. A kukavi
ce u istrazi nisu se ni usudile da mu
se približe i da p ok ušaju saznati ko
su članovi bande. O gorčen što niko ne
pok u šava da ga spase, nego ga bacaju
u pustinjti da um re. dr Frener je vi­
kao
— O stali su m oji ijudi? O n i će stvo
riti mikrobC: i!i bar koju uncu botu-
lin u m a! Drhtaćete svi vi u L on don u i
na O strvu ! O ni će gospodariti! O sve-
tiće me Lider^!
O stalo je tajna ko je taj m onstru­
ozni Lider, taj vo đa zločinačke bande.
A dr Frener je još živ u pustinji. Tre
b a ga naći i saznati istinu.
Z ato ću to učiniti ja, D žejn Viting-
ton. H o ću tajnu bolesti i tajnu zašti­
te od nje, ako postoji. H o ću da od
tog sm rtnika saznam istinu o bandi
zločinaca. Znam da će mi jedan čovek,
jedan veliki naučnik i borac p ro tiv «
zločina, zam crili što ga nisam obaves
tila On bi pošao sa m nom . Ali ja ga
suviše voHni da bih ga p ovela na ta'
opasni put. Suviše sa cenim da bi'
’ lider — voaa lenglesKij upotieu-
Ijeno kao nadimak.
čovečanstvu otela tog skrivenog bo r­
ca protivu zločina. A on uz sve to sa­
da radi na jednom od svojih velikih
naučnih dela. Oh, koliko ga volim !
Znam da će biti tužan, ako mi se šta
desi. Z n am da će nastaviti bo rbu pro­
tivu naučnika zločinaca, on prijatelj
lju bavi i života, prijatelj m ladih i sreć
nih.
*
N e k o vrem e Lun je ćutao držeći u
ruci crnu knjižicu. Bio je svestan ne
sam o istinitosti svake zapisane reći,
nego i veličine te lepe, čudno lepe i
vatrene žene. D a je za lju bav prem a
ženi bio potreban prostor u ljudskom
telu, Lun bi nestao, rasprsnuo bi se
od n abu jale ljubavi. Ali lju bav im a
druge dim enzije. Ona je nem erljiva
prostorom i stupnjevim a. O n a je pros
to lju bav, velika i prava.
U zeo je drugo pism o D žejn Viting-
ton i nastavio da čita:
»N e ć u da pišem o detaljim a pri­
prem a i putovan ja do poslednjeg ubo
gog gradića na ivici pustoši Idehan
M u rzu k a«, j)isala je D žejn Vitington
dalje. »G ra d ić se zove M urzuk. Z la t­
nici iz tajnih trezora M ak ferso n o vo g
brod a još u Bengaziju tiho zvečeći kli
žili su u džepove visokih činovnika fe
deralne m onarhije A1 M am la k a al Z ibi
ja al M utahida. Svi su pom ogli m ojoj
tobožnjoj ekspediciji. K upila sam kam i
one i traktore. K aravan je brzo i lako
ukrcao svu oprem u uključujući i he­
likopter. Putovali sm o kao naučna ek
spedicija, k oja će snimiti popularni
film o pustinji.
N a š dragi Sam juel M akferson se
odlično snašao u ulozi kapetana ekspe
Jicije A rapi i B erberi, kojih je bilo
dvadeset i jedan u ekspediciji, već po
^le prvog ru kovan ja s njim, odabrali
su ga kao onog koga slušaju bez p o ­
govora. Tri Italijan a vozača pokazala

13. 13
SU se p ravi m ajstori ne sam o za uprav
ljačim a vozila na lošim i opasnim pu-
tevim a, nego i kao odlični pevači u to
ku večeri na logorovanjim a. Im ali
smo i dva G rka, takode vozača. Jedan
od njih je slom io ruku. T o je bila je­
dina nezgoda do M urzuka.
Italijanski vozači su se pokazali i
kao odlični m ehaničari kod sklapanja
helikoptera, čije neke delo%e smo mo
rali da skinem o još pri kupovini i uto
varu na brod.
K ad smo se smestili pod šatore uz
M urzuk, počeli smo izviđanja pusti­
nje helikopterom . T v o ja radiooprem a
je bila dragocena. Lok atori su tako sa
vršeno radili da su u bazi u svakoj mi
nuti znali gde se nalazim o. T ak o su u
slučaju nezgode s parnim lokatorom
m ogli da nam dođu u pom oć ili trak­
tori na gusenicam a, ili neki od ojnih
helikoptera u .Murzuku. Znali smo da
bi hrpica novčanica obezbedila sasvim
brzu pom oć. D akle, nije bilo velikih
opasnosti.
Tražili smo iznad nepregledne pusti
nje i na podnožju takođe pustih i ste-
novitih grom ada, koje tako uokviruju
peščana prostranstva Idehan M u rzu ­
ka. T aj prostor je sličan nekom pejza­
žu na mesecu. Pustinjski pesak i p ra­
šina u neđogled, a golo i nirt^o stenje
neprohodnih i pustih planina u dži­
novskom krugu od nekoliko stotina
m ilja.
Trećeg dana na^li smo jedno zgari­
šte u podnožju stenoMtih grom ada na
južnom delu pustinje. Spustili smo se
u blizini zgarišta. Bilo je to m esto gde
je život okončao prvi nesrećnik koji
je radio s m ikrobim a. N a steni je bio
urezao svoju poslednju p oruk u:
»Stvorio san: ?tra^r.e mikrobe. Straš
na će biti p rcp as: čovečanstva. Umre
ću raspadajući se i smrdeći. Covečan
stvo me je prognalo. Osigurao sam
svoju strašnu osvetu. Sada bih voleo
da nisam «.
O stavili smo to m esto nemi od uz­
buđenja.
Tek petog dana otkrili smo veliku
jarugu na zapadnom delu pustinje.
Kad se kiše sruče u planinam a, u o-
om delu pustinje n abu jaju dve brze
■•eke, koje posle nekoliko časova ili
dana nestanu. Jartiga koju smo otkri­
li bila je jedno od tih suvih korita. N a
hiljadu jardi iznad dna jaruge postoji
nepristupačni plato. Tam o ima pećina
u kojoj izire %oda. N e k o je m orao
helikopterim.a stići tamo i naći vodu.
K ada je izolovan dr Frener, iskoriste
no je to nepristupačno mesto. O tkrili
smo ga po odbačenim lim enkam a, ko
je su odbijale zrake sunca. Pronašli
smo podignuti šator pod velikom nad
netom stenom uz sam u pećinu s izvo
rom. Spustili smo se dalje oko pet sto
tina jardi.
M akferson i ja obukli smo zaštitna
odela s m askam a i ultrazvučnim vib­
ratorim a, koji u bijaju m ikrobe već
na tri inča od tela, a pružaju istu za­
štitu i od vinisa. Taj tvoj pronalazak
je genijalan izum. Ti znaš da sam ga
isprobala više puta. Sasvim je siguran.
U gle d ali smo zapuštenog dra Retz
Frenera. Ležao je neobrijan i u izguž
vanom odelu. K oža m u je bila puna
plikova.
— Z n ao sam da ćete m e naći! L i­
der se ne odriče lako velike učene,
zar ne? — doviknuo nam je glasom
koji je im ao onaj neodredeni, ali poz
nati prizvuk koji daje hulilo.
— K ako ste doktore Frener? — upi
tala sam uključivši m ali zvučnik na
odelu.
— Ah, ž e n a ! . . . H lrn ršld načinjena
ž e n a ! . . . — sm ejao se još uvek leže­
ći.
Tek kad smo se približili prim etila
sam da je bos i da su m u noge takode
pokrivene plikovim a i ranam a. M a k ­
ferson je isprednjačio držeći prikriven
svoj kolt.

14. 14
— N e prilazi, D žejn ! O n je lud i
opasan — opom enuo me je M akfer-
son preko radio veze ugrađene u ode-
10 tako da nas niko drusi ije može ču
ti.
— M oraću s njim da razgovaram .
Ti pazi i budi u blizini — rekla sam
M akfersonu, a onda uključila spoljni
zvučnik.
Prišla sam bliže i opet osm otrila bo
lesnika.
— T reba li vam nešto doktore Fre
ner? — upitala sam okruženog jadni
ka.
— M o rfiju m a . . . O ni podlaci ostavi
11 su mi suviše m alo m orfijum a . . . Bo
l o v i . . . — gunđao je ostajući nepokre
tan.
Shvatila sam da m u svaki pokret
pričinjava bol. A m orao je da se kreće
do vode i da uzim a hranu.
— N em am o m orfijum , ali ćemo ja
viti da nam se donese — rekla sam
posm atrajući okolo.
— O dm ah javite. Inače neću vam
dati epruvete. Skupio sam toliko stro
blinta da svaki živi stvor u Londonu
p op ad a kao snoplje za dva dana. O d
svog tela otkidao sam da sprem im za
vas, ali hoću dosta m orfijum a — uz­
buđeno je govorio,
— D a li vam se m oglo pom oći da
se izlcčilc? — pitala sam stojeći bli­
zu njega.
— A nikako! M ožd a sam o o n a . . .
Ali to je bilo nem oguće i ona ne b ’ pri
st-ila . , .
■— Ko (i; ona?
— Proklela Lunova ljubavnica ..
O n a je proučavala izazivanje rata mc
du m ikrobim a. Ja nisam dotle došao
. . . Ali ona, prokleta Džejn Vitington!
U zdrhtala sam čujući svoje ime
sh atajtići o remu on govori. Trebalo
jc ravnom erno isprekidano
zrače:!!'’ rjiiUroba istp bolesti, koji s«:
ubrizgaju obololom Takvi rpi!:robi sc
ne r3znin«ža rfu, ncj’o napadaju sa
mo mikrobe iste vrste. Ti znaš da
sam na tome radila već nekoliko go­
dina.
— Zašto niste tražili da vam ona
pomogne?
— N e možeš ti to da shvatiš. Tebe
su godinama mučili problemi kako da
od muškarca postaneš žena. A nauka
je drugo . . . Vitingtonova je neulovlji
va. Traže je Skotland jard i sve tajne
službe, vojne i druge . . . Ali i ona će
umreti kad stroblint krene u pohod
— odgovorio je, i dalje ležeći nepo­
kretno.
A onda se naglo trgao. Lice mu se
zgrčilo od bola.
— H ej ti, hirurški načinjena kurvo,
odlazi i javljaj da mi se pošalje mor­
fijum. Bolovi su strašni! — viknuo je
i opet se svalio na ležaj.
Iskopčala sam zvučnik i rekla M ak
fersonu:
— Otići ću do helikoptera, a ti os­
tani pored njega. Pokušaj da se pret
varaš da si član bande, o kojoj sam ti
pričala.
— Milion mu protrulih leševa! N a j
bolje je da ga ostavimo ovde i nesta­
nemo otkud smo i došli — gunđao je
naš dragi mornar.
Znala sam da će pokušati da učini
što sam rekla. Odlazeći ka helikopte
ru mogla sam da čujem svaku reč
razgovora između Sama i dra Frene-
ra.
— Ko je ta drolja . . . A ti, ko si? —
pitao je bolesnik.
— Ja izvršavam . . . — neodređeno
jo rekao Makferson.
— Takve Lider zove izvršiocima.
Tebi je ubiti isto kao i udahnuti ma-
fo vazduha, zar ne? . . . Ali strah poz
naješ . .. Obukao si se u to odelo . . .
MisliS li da sigurno štiti od mikroba?
— pitao je dr Frcnsjr
Makferson je ćutao, A onda iznena
da reče:

15. 15
— Šteta što nisi upoznao Lidera.
— Ja nisam? . . . Besm islica . . . N e
sam o što znam ko se krije i:a tog na
dim ka, nego znam da je na jednoj stra
ni Sultan,^ a na drugoj G ejd'. Jedna
grupa njegovih najbližih ljudi ;na sa
p od nadim kom Rivendžer^ — pričao
je bolesnik.
— A pravo ime? — upita .Makfer
son.
— N ik o ga ne :n a. N i ti ne m aš, L:
vršioče sitnih ubistava! Ti si lešinar!
— Ijutito je gunđao dr Frener.
— A h ja znam ko je on — dodade
M ak ferso n m irno.
— M o ž d a . . . T o m eni sada nije važ
no . . . K ako p ro d a ja leševa? . . . N i to
mi nije važno . . . Biće m ilioni leše­
va . . . M ik ro bi su o ja č a li. . . Sunčanje
tela u kom e žive oslobađa ih prinud
nih m utacija koje sam bio izveo . . .
— Zašto kažeš da je ona hirtirški
načinjena? — upita M akferson.
— Z a r ne zn a š ? . . . Bila je m uška
rac, koji se oseća kao žena . . . Operi-
sana je u M ilan u . . . Jesi li probao s
njom ? — isprekidano je govorio dr
Frener.
— A t a k o . . . M islio sam nešto dru
go. Retko sam bio s njom . I ne vo­
lim m ušku ženu — dodade m ornar
zbunjeno.
I pored sve strahote onog što smo
doživljavali nisam m ogla da se ne na-
sm ejem . A li tog trenutka nisam oče­
kivala da če Sam učiniti nešto za šta
nisam ni sada sigiuTia da li je bila ve
lika greška, ili n ajbolji postupak.
— D oktore — počeo je da govori.
V i ste ispah budala i nespretnjakovič.
1) Sultan — u značenju m onarha
kod muslim ana.
2) guide — prevodnik, ovde kao na
dimak.
Rivenger — osvetnik, ovde kao
nadim ak.
Lider se slatko sm ejao kad smo sa­
znali da su vas bacili u pustinju. Ke-
Kao je da imam o dovoljno botuHnum a
da osvojim o Lon don i pola sveia.
— Laže! S botulinum om m ože da
ucenjuje saki grad na svetu, ali ne
m o :e da osv oji vlast. A sa stroblintom
može. Zato sas je poslao ovam o.
— O n nas unpšte liije poslao. M i
smo proti u njega. DnJii smo da nam
kažete kako da sa oikrijem o. A ona
žena temo je D žejn itins^ton. D onela
je lek . . .
Bolesnik se trgao i ustao. Z au rlao je
od bo la i zuiio u pravcu helikoptera
kod koga sam stojala.
— O n a laže! O n a me ne m ože izle
čiti! To je bilo na početku! Poderaću
joj zaštitno odelo! Raspadače se i u
m u k a m a ... Oh, saiano! U zm i me u
pakao da izgore stroblint m ikrobi! —
vikao je m latarajući rukam a.
onda se srušio nazad na ležaj. Bio
se o^es^ estio od bolova. lJar tako smo
mi mislili. Ali kad je opet otvorio oči,
brzo smo shvatili da su se ugasili i
posiednji ostaci njegovog razum a.
Pred sobom smo im ali potpunog lu­
đaka pokrivenog ranam a i plikovim a
i na samrti. G o vo rio je nesuvislo i
isprekidano. U nekim trenucim a poku
šavao je da ustane, a zatim sc uhvatio
za udove i Ijtištio kom ade protrule ko
že i tkiva. Bilo je užasno gieđati.
N ism o m u m ogli pom oći. H niro je
u toku noći. O prezno smo prcfiledali
mesto i okolinu. N ašli smo u jednom
ud ubljen ju sanduk prtkrien kom adi­
m a stenja. U njem u su bile zatvorene
epruvete i t>oce. .N^akferson je doneo
m ali bacac plam ena i spržio sanduk i
jamu. Sve smo zasuli najačim I oncent
ratom sredstaa za dezi'iffkciju i ug-
Ijenisani sadržaj jam e opet zatrpali.
D o k je M akferson s^urutajisći dono­
sio kante goriva i njim e poH vao leš i
sve stvari zajedno sa šatorom gurnu­
te oko njega, ja sam nem o gledala u-

16. 16
žarni prizor. Činilo mi se da je vatra,
koju je uskoro M akferson potpalio, bi
la prava blagodet pri onom što se ov
de događalo. Jedan um obolni genije
nestao je zajedno sa svojim m ikrobi­
m a užasa.
— A sada m alo kupanja, D žejn —
opom enuo m e je M akferson.
Stajala sam ne shvatajući šta go vo ­
ri, jer su mi misli bile nekud daleko.
Pošla sam za njim. O n je uzeo boce
sa sredstvom za dezinfekciju p od p ri­
tiskom. U p erio je m laznik k meni i
pritisnuo ručicu. Tek tada sam se v ra­
tila u stvarnost. O kretala sam se da
svaki delić m og zaštitnog i hermetički
zatvorenog odela zahvati m laz spaso
nosnog sredstva. Posle toga zam enila
sam Sam a i prskala njegovo zaštitno
odelo
Z a svaki slučaj dezinficirali sm o i
helikopter, a zatim smo se preselili ne
koliko m ilja dalje i tek tam o skinuli
zaštitna odela, spalili ih i pepeo zako
pali u vrući pesak i otišli u helikopter.
O pet smo dezinfikovali letilicu i svo­
ja letačka odela
O preznost je n alagala da radio-ve-
zom javim o bazi da nam sprem e karan
tinski šator oprem ljen hranom , vo­
dom j drugim potrebam a. Sleteli smo
p od alje i zapalili helikopter, a zatim
se smestili u šator. Pet dana proveli
smo svaki u svom delu šatora očeku
jući neće li se pojaviti znaci bolesti,
za koju smo znali da se odaje prvim
naletom vrućice već posle dvadeset i
četiri časa.
Pod zaštitom noći, prvo ja, a zatim
^.;akferson, napustili sm o šator bez o
deće i sam o ogrnuti čaršavim a natop
Ijenim sredstvom za dezinfekciju. Iza
peščanih dina odbacili smo i te čarša
ve i obukli čistu odeću, koja nam je
bila ostavljena blizu šatora. Još jed
nom ie plam en buknuo uništavajući
sve što smo dodirnuli u toku tih d a­
na.
M ožd a naše m ere izgledaju pretera
ne. M ak ferso n je na njihov račun iz­
mislio stotine šala. Ali ja nisam m og
la da podnesem ni nezam islivo m ali
delić procenta m ogućnosti da prenese
mo neki stroblit m ikrob. Zato sada
bezbrižno pišem . U stup am pero M ak
fersonu da ti pošalje p ozdrav«.
Tu se prekidalo uredno pismo Džejn
Vitington i počinjao je odeljak krup­
nih i nepravilnih redova, koje je pisao
Makferson. Oni su bili vedri, iako se
iza njih krilo m nogo važnih zapaža­
nja. M ornar je pisao:
»D ra g i m oj D o n ald e, ponosan sam i
srećan što sam D žejn dopratio zdravu
i nepovređenu opet u bazu. M ilio n m u
m ikroba, ovo je bilo nešto gadno. Z a
misli m ene s koltom na jednoj i m i­
krobe na drugoj strani. D a nije bilo
saveta i uputstava koje je d avala
D žejn ne verujem da bih pogodio ne­
kog od tih stroblint m ikroba. Bilo je
gore nego goloruk om plivaču m eđu
stotinu m orskih pasa. T ak o smo D ž ejn
i ja vodili čudnu bitku s avetim a. A
šta smo dobili?
Zn am o d a postoji neki L ider, koga
nazivaju još Sultan, G e jd i Rivendžer.
Z n am o da postoji neka m uška žena,
odnosno žena k o ja je izm ajstorisana
od nekog m uškarca. Z n am o d a L id er
i ona p ro d aju leševe. K ako ih i zašto
p rodaju ? Je li to učena? P o gled aj m a
lo okolo i sačekaj da se mi vratim o,
pa da tu bandu, sličnu onim m ikrobi
ma, nekako sm rsim o da se nikad ne
razveže. T ak o m i N ep tu n o vo g carst­
va, biće to lep p osao!
Z a nas ne brini. Sve je uređeno da
se prebacim o do broda. O stali članovi
naše ekspedicije u rlaju od veselja i
valjaju se po pesku od sreće. Platili
smo im d obro i poklonili sva vozila i
oprem u. O ni i ne slute da se radilo o
tim m ikrobim a, inače bi sve to poto­
pili u n ajd u blju vodu okeana. Stežem
H ru ku i p ozdravljam te željan da us­

17. 17
koro opet budem o zaisđno. T v o j Sa-
m juel M ak fe rso n «.
Lun je s odušveljcnjem mislio o to­
me kako je naoko trapavi i grubi mor
nar, najbolji strelac na Ostrvu i naj­
teža pesnica koju je video, tako oštro
umno zaključuje. U onih nekoliko re­
daka bilo je izdvojeno sve od čega se
m oglo poći: hirurški r.aprsvljena že­
na i nadimci zločinca, kc;i prodaje le-
ševe i sprema veliku ucer.” . I- crne
knjižice i' oba pisma Džejr. ';:ington,
pored naučnih saznanja i obaveštenja,
m ogao je da izdvoji samo ’ oš :eđan po
datak: noćni klub između Ii: i Vest
Meona.
T e noći Lun je dugo pisao. 3:'.o je
to pismo Piteru Smit-j, ->spekror-i
Skotland jarda. Lun je o rr.a:
dosta preko svog prijatelja
Artura Markinča. Znao je ta’ zia !:
pregojeni, brkati inspektor izia
i strpljivosti. T o jc doka:Lao već u
m nogim primerima. A bio je pedeseto
godišnjak bez m nogo sujete i dcvoij-
no čvrst da ne poželi da uhvari L ’jna,
kralja ponoći.
U pismu Lun ga je obavestio o sve
mu što je smatrao važnim pazeći pri
tom e da stvar prikaže kao događaje
oko ucenjivačkih otmica, jer je to bilo
u Sm itovoj nadležnosti. Ukazao mu
je i na noćni klub kod Meona. A pot
pisao se jednostavno: Lun. Znao je
da će već i zbog samog potpisa, a naj
više zbog sadržaja poruke, pismo izaz
vati veliko uzbuđenje u Skotland jar-
du. Znao je da će se konci obavešte-
nja provući i do Intelidžens servisa i
drugih važnih tajnih službi. Bio je sve
stan da treba mobilisati sve snage i
to je činio i pismom i S’ ojim potpi­
som.
III
Bilo je prošlo devet dana od prona
laska lesa Patrika Bentona, a istraga
nije uspela ništa da otkrije. Istina, in­
spektori Skotland jarda brzo su prona
šli činjenicu da Enda Bonton sa raču­
na svog muža podigla velike sume
novca. Ali ona je to objasnila pismi­
ma svog muža, kojim a joj je nalagao
da unovči čekove i novac preda dono
siocima pisma. Ona je neodređeno opi
sala dva čoveka, kojima je novac pre
dala. Iz toga se nije m oglo ništa da
zaključi. Saslušavana jc i mnoge sum
nje su ostale, ali ništa više. Agenti su
uzalud uhodili ženu i njenog m ladog
ljubavnika. N jih dvoje se tih dana ni­
su viđali.
A kada je stiglo Lunovo pismo, ceo
slučaj je pripao inspektoru Piteru Smi
tu. N je g o v prvi korak bio je da pozo
ve jednog prilično čudnog čoveka. Bio
to 'inston Karlin, čovek koji je i-
— dozvolu za rad kao privatni de-
:ek:iv. To što jc, i pored onog što je
č:n:o, još uvek očuvao svoju dozvolu
m ogao je da zahvali samo inspektoru
Smitu. Prekršioce zakona, koji su bili
manje opasni, Smit je koristio kao lič
ne douške. Više puta je od njega tra­
ženo objašnjenje zbog njegove sarad-
nje sa sumnjivim tipovima, ali on je
hladno objašnjavao da su to preuve­
ličavanja.
— Valjda i ja, kao inspektor Skot­
land jarda, smem ponekad da sasluša
vam sumnjive tipove. Što to radim
bez form alizm a i na jedan svoj način,
mislim da ne menja stvar — govorio
je gladeći svoje guste i obcšenc brko­
ve.
Vinston Kar'in je požurio da se javi
inspektoru Srr.iru.
— Zdravo, Karlin! — dočekao ga jc
inspektor. — 'e li te neko tukao kako
valja ovih dana?
— Nažalost, niko. Više čovek ne mo
že da sretne ni čoveka koji jc d ovolj­
no muškarac da se posluži svojom pc-
snicom. M o ž e se naći kakav mladić.

18. 1&
ili siromah, ali takve batine . . . Ne, in
spektore, nema dobrih batina — ras­
pričao se čupavi detektiv.
Bio je to čovek tridesetih godina.
Im ao je plave oči i svetačko lice. N o ­
sio je dugu smeđu kosu, koju je nego-
vao, ali koja je odgovarala i najsme-
lijim zahtevima hipi mode. Brada i
brkovi su mu bili retki, ali on ih je
puštao da rastu u neredu. N je g o v o li­
ce ]c lako menjalo izraz i m oglo da
izazove sažaljenje, ali i srdžbu i želju
da čovek po njemu raspali pesnicom,
zavisno od toga šta je Karlin želeo. A
on je želeo batine, ali od određenih
ljudi.
O tkrio je da to može biti unosan
posao još kad je pre četiri godine po­
čeo svoju detektivsku karijeru. Jedna
ljubomorna starija gospođa želela je
da zna kuda to odlazi njen držeći
muž. Potražila je nekog privatnog de­
tektiva, ali svi su bili skupi, ili nisu
hteli da prihvate uhođenje. N e k o joj
je preporučio Karlina i on je za bednu
svotu pristao da uhodi njenog muža.
O vaj je to primetio i došlo je do pre
pirke. M už Karlinove klijentkinje oša
m ario je u nekom restoranu jednog
privatnog detektiva. Uvređen, Karlin
je potražio jeftinog advokata. Ovaj
mu je predložio poravnanje. N apada­
ču je predložio da Karlinu plati d va­
deset funti odštete i tako izbegne su­
đenje. Covek je pristao i u džep advo
kata je otišlo deset funti, a Karlin je
dobio drugih deset. Dosta skup šamar,
ali spasonosan za Karlina tih dana
kad je trebalo da bude isteran iz so-
oice u Sohou.
Tak o je Vinston Karlin shvatio da
se šamari mogu dobro da unovče. P o­
lako je dizao odštetne zahteve i naj­
češće je uspcvao da ih ostvari, f nje­
gov advokat je bio zadovoljan. Nije
više uzimao pola iznosa, nego je pos
tojala utvrđena tarifa: za svaku takvu
intervenciju bez suđenja advokat je
dobijao petnaest funti, a ostalo je u-
zimao Karlin.
Bilo je i neuspeha. Priče o čoveku
koji živi od šamara i batina doprle su
do Skotland jarđa. Tako se Karlin i
upoznao sa inspektorom Smitom. O-
vaj mu je pregledao kroz prste u za-
menu za neka obavcštenja o noćnim
lokalima, po kojima je Karlin birao
svoje žrtve. Tako je nikla saradnja,
koja se nikada nije prekidala. Inspek­
tora je i zabavljalo kako jadni Kar­
lin »prodaje« svoje svetačko lice kao
metu za šamare razljućenih ljudi.
— Ali ja vidim da ti ne ide loše. O-
delo i nije baš tako jeftino — primeti
inspektor.
— Slabo obučenog čoveka danas
neće niko ni da istuče, a još manje da
ga propusti u noćr^i lokal, ili bolji re­
storan. Bez pomodnog odela ne može
se ni zamisliti da se prodre u noćne
klubove gde dolaze oni s param a —
smejući se, objasni Karlin.
— Vrlo si vešt, Vinstone. D a ti ne
preteruješ s traženjem onih koji će te
istući? Možda bi bio slavan detektiv
da radiš pravi posao.
— A nikako! Danas su vrlo retke i
prave ubice. Mislim na one koji ubi­
ju iz ljubomore, osvete i slično . . . U-
bijaju plaćeni gangsteri, koji dolaze iz
Cikaga, ili Los Anđelosa . . . Sačuvaj
me bože od pravog kriminala. Tu ne
može ništa ni Skotland jard.
— Imaš unekoliko pravo. Evo ima­
mo ubistvo nekog Bentona. Jesi li
čuo za taj slučaj?
— Čitao sam i čuo. Šapće se da je
to iz serije prodaje leševa.
— Čudna je ta stvar. Kako ti razu-
meš tu prodaju leševa?
— Suviše krvavo. Ali posao je pri­
lično siguran, bar koliko se priča.
— Kako to čine prodavci leševa?
— M ožda pojednostavljujem stvar,
ali mogu da zamislim ceo postupak.

19. 19
— Kako bi on izgledao po tvom m i­
šljenju?
— Jednostavno se odabere bogat
čovek, koji ima mladu i lepu ženu.
Ona treba da ima ljubavnika i da
m nogo ne mari za mura, a!i joj je vrlo
važan njegov novac.
— Takvih ima na svakom koraku.
— Tačho. Takav se čovek ođmami
i otme. Jednostavno se ubiie i stavi u
led. Tako čovek nestane. A ’ i on -e rva
nično živ. Da bi žena nasledi'.a r'.uia
i mogla da počne da raspolaže naficd-
stvom, treba da se utvrdi smrt rrrct?..
Ali lesa nema. On m ože da se pC''av.
Sve m ože da se vuče dok mlađa i va:
rena udovica ne ostari. A neke su %e;
u poodm aklim godinama i jako im 'e
žuri.
— Logike ima.
— Banda joj ponudi otkup leša. O-
na plati i postaje bogata udovica.
— A ako neće da plati?
— N em a leša, nema utvrđene činje
nice da je ona udovica i ona pati od
straha da će se on jednom pojaviti.
Čak mogu da stižu pisma od pokojni­
ka.
— Kako?
— Oteti se primora da napiše nc
liko običnih pisama na adresu advoka
ta, žene, ili bilo kojeg poznanika. Kad
treba, doda se datum i pismo ubaci u
neku poštu. D okaz da je čovek živ po
stoji, jer to je njegov rukopis.
— Lukavo. Ali ako žena prijavi
stvar policiji?
— Koliko je nestahh m uževa! Poli­
cija malo istraž’jje i sve se na tome
završava. Leš leži na ledu, a udovica
pati. Srećna je da se lei pojavi i ona
obuče crninu i slobodno zakorači da
lje — smejući se odgovori Karlin.
— Imamo, kako bi se diplomatski
reklo, vrlo bliska sleđi^ta — dodade
inspektor.
— A kakvo je m oje mesto u s v ;~
ovim pričama? — upita Karlin.
— Nikakvo. Znam da ne želiš da bu
deš upetljan u nešto opasnije.
— Tačno, inspektore. Što dalje od
smrti i zločina. Ja želim da mirno i
pošteno zaradim . . .
— . . . svoje šamare — dopuni ga
inspektor i obojica se slatko nasme-
jaše.
— Ali ipak postoji razlog zbog koga
ste me pozvali.
— Treba mi mala usluga. Kod Me-
ona postoji dvorac Eskot. U njemu ra
di noćni klub »E rim a it«’ ). Trebalo bi
mi da nađem nekog ko je član kluba
I da nekako i sam to postanem.
— To nije teško. Postoje agencije,
koje, istina, tek sada niču. Znam ne­
koliko ljudi koji se time bave. Oni
kako se m ože postati član klu­
ba ! pronalaze one koji vas mogu uve
sti. A!i morate igrati ulogu neke dru­
ge ličnosti. Inspektora Skotland jarda
neće da prihvate.
— Irr.am bogatog rođaka, koji nosi
isto ime. On ima tri hotela u Austra­
liji, tačni-e u Kamberi. Retko dolazi
ovamo, ali ustupio mi je neke svoje
dokume.nte. Sada mi je lako da igram
njegovu ulogu — objasni inspektor.
— Dakle, gospodin Piter Smit je
prodao hotele u Kamberi, vratio se u
f.ondon i želi da taj novac potroši ka­
ko valja — smejao se Karlin. — M oj
je posao da ga učlanim u noćni klub
»Erimait«.
— M o ga o bi i ti uzgredno da zavi­
riš tamo. Svakako će se naći neko da
ga izazoveš.
— Potrudiću sc. ako budem imao
malo razumevanja od strane jednog
inspektora.
— Zar već nisi imao? Budi bez bri­
ge. Cak ću te ir-ući ako te nešto pritera
u ćošak. Imaš li automobil, Karline?
— Ima.m jedan r^mdži, koga sam
jedva nabavio — odgovori Karlin, us-
'■) eremite — pustinjak (engleski)

20. 20
tajući — D ak le, za d va dana sigurno
ćete im ati članstvo u tom klubu pus­
tinjaka.
Pošto je ispratio Karlina i pogledao
na sat, inspektor Piter Smit oceni da
je pogodno vrem e da poseti udovicu
Patrika Bentona. Blizu njenog stana
prepoznade jednog agenta i priđe mu
da se raspita.
— Je li gospođa Benton kod kuće?
— reče prstima raščešliavajući svoje
brkove,
— Jeste. Ima posetu. A dvokat gos-
podm a pokojnika i neki nepoznati mu
škarac su unutra — odgovori agent.
— Onda ću i ja da im se pridružim
— zaključi inspektor Smit i uđe u
zgradu.
Stan Bentonovih je zauzimao čitav
sprat i bio vrlo luksuzno uređen. O t­
vorila je gojazna d evojka ne ispuštaju
ći iz ruku neki poslužavnik s čašama.
Inspektor joj se predstavi i upita:
— Jeste Ii duj’ o ovde^
— N ajm ljena sam pre nekoliko da­
na. Gospoda već mesec dana nije i-
mala devojku, a sada u nesreći, ne po
dnosi da je sama u stanu. Ima ženu
koja sprema, ali nije stalno ovde. A
sada gospođa ima posetu — izbrblja
devojka i skoro ispusti poslužavnik.
— Prijavi me i kaži da želim da vi
dim i gospodina advokata — dodađe
inspektor, tražeći maramicu da obri­
še znoj sa ugojenog vrata.
Kad uđe u prostrani salon, inspek­
tor ugleda Endu Benton i d va muš­
karca. Iznenadilo ga je držanje Ende
Benton. Bila je preplašena, ali je ne­
hotično pazila da ostavlja dobar uti­
sak. Telo je držala pravo da istakne
inače vrlo upadljive grudi. Advokat
preuze ulogu najupućenijeg, pa pred­
stavi SV0 2 pratioca kao čoveka koji
je poslovao sa nesrećnim Bentonom i
koji želi da u prisustvu advokata po­
razgovara sa gospođom.
Inspektor krenu da sedne, a tada se
nađe pred uperenim revolverom.
— Svi budite mirni i ništa vam se
neće dogoditi — naredi nepoznati.
Odm ah zatim mahnu levom rukom
ispred lica inspektora, advokata i udo
vice, koji su se nehotično bili zbili jed
no k drugom. Začu se lako šištanje,
kao pri upotrebi nekog spreja. Odmah
zatim ono troje klonuše nazad u fo ­
telje.
Napadač je bio Donald Sikert, odav
na poznat i pod nadimkom Lun, kralj
ponoći. On sada ostavi uspavane i
potraži devojku da i nju onemogući
da prisluškuje, ili da počne da viče.
Kad se vrati u salon, odmah veza oba
muškarca tako da ga ne mogu om e­
tati. Za svaki slučaj preko usta im pri
lepi široke trake flastera. A zatim sa­
čeka nekoliko minuta da se sve troje
osveste. Z a to vrem e proveri u jednom
ogledalu svoju masku. Bio je zad ovo­
ljan.
Vezani sc osvcstiše. Inspektor se
mrštio, a advokat preplašeno skupljao
u širokoj fotelji. Enda Benton je drh­
tala ne pokušavajući ni da viče ni da
se pokrene.
— Prinuđen sam da porazgovaram
sa vama, dospođo Benton. Ispričaćete
mi neke stvari — poče Lun.
Zatim privuče jednu fotelju pred
Endu i sede. Počinjao je seansu hip­
noze pazeći da ne utiče na inspektora
i advokata. Znao je m noge podatke o
Bentonovima i tragediji koja se dogo­
dila, jer je sve to štampa do detalja is­
koristila. Lun je znao kakva pitanja
da postavi.
Već hipnotisana Enda Benton je od­
govarala.
— Kakva je bila uloga Terensa Vi*
keria? — pitao je Lun.

21. 22
sve. Lun je našao Pipčina uz poveliku
kriglu piva. O vaj ga nije prepoznao
sve dok Lun nije u p ita o ;
— Kad si stekao taj evropski običaj
da se nalivaš pivom ?
— C ovek svašta doživi i navikne.
P ivo nije loše samo da ne izaziva zno
jenje — smejući se. odgovori Pipčin.
jedan drugome stegoše ruke sa sr-
dačnošću koja se nije mogla nadma­
šiti.
— T3ugo se nismo videli — reče
Lun.
— Da . . . I to je ono što žalim kad
god se setim nekih događaja. Prosto
zavidim Samu. Gde je sada stari mor
ski vuk? — odvrati Pipčin.
— On i Džejn su negde na moru.
Plovili su u Afriku i sada produžuju
lutanje po Okeanu — odgovori Lun.
— Znam cia te zanima šta sam utvr
dio u Meonu.
— Pričaj mi, Carli. M oram naći na­
čin da osmotrim to mesto.
— Vrlo je jednosatvno. Treba samo
izgledati bogat i šašav. Da tamo ne
dolaze l|udi plitkog džepa obezbeđuju
se visokim članskim ulogom, koji je
pedeset funti. Deset funti je značka
sa nekakvim likom čupavog muškar­
ca. za ko;eg čovek nije siguran da li
je svetac isposnik, čovekoliki majmun,
ili nešto treće. Evo dve takve značke
i članske karte. Uzeo sam i za sebe,
ako ti zatrebam, što bih voleo da se
dogodi,
— Pozvaću te, ako bude prilike —
odgovori Lun i uze kartončić u plastič
no) foliji, na kome je bilo ispisano zlat
nim slovim a: »Pustinjačka sam ostal­
nost, neobuzdana radost i neograniče­
na slobod a«.
Na kartončiću je bilo napisano izmi
sijeno ime- Oskar Arkrajt.
— Kckan sam da si jedan od poto
maka osnivača prve tvornice štofova.
koji treba da potroši nešto od te slav
ne imovine .Arkrajtovih. Oduševljeno
su nas upisali i uzeli sto dvadeset fun­
ti. Menadžer se skoro polomio, klanja
jući se kad sam dodao još dvadeset
funti praveći blesav izraz lica — pri­
čao je Pipčin dalje.
— Jesi li uspeo da saznaš nešto više
0 tom klubu?
— M anedžer mi je sve izbrbljao za
nekoliko minuta. Samo klub ima rav­
no sedamdeset i sedam prostorija. T o
je čitav grad sa mnoštvom dvorana,
hodnika i galerija. Izgleda da je u to­
ku tri veka otkad je podignut, nekoli
ko puta dograđivan i prepravljan. Pre
deset godina dosta jeftino kupio ga
je neki Lotar Megređi, koji je na dve
sta jardi od dvorca izgradio modernu
vilu za uživanje i smestio je među dr­
veće i nekoliko stena, koje su tu pri­
rodno stajale. On je i vlasnik kluba.
— K akav je to čovek?
— O njemu je menadžer izbegavao
da govori, a ja nisam hteo da izazo­
vem sumnju. Pitao sam kakvi su obi­
čaji i koja su važna pravila kluba. M e
nadžer je odgovorio da je prvo pravi­
lo da nema nikakvih pravila. Pohvalio
sam tu okolnost.
— A kakav svet dolazi tamo?
— T o je zanimljivo. Im a više ogra­
naka kluba. Svaki ima svoje prostori­
je, ali zabrana i granica nema. Skup­
ljaju se i mlađi, čak skoro deca, samo
ako imaju novaca na bacanje. Ima i
jedan čudan ogranak »izmenjenih lič­
nosti«.
— Bivši muškarci pretvoreni u žene
1 obratno? — nestrpljivo upita Ltm.
— O njima je reč. T akvih žena ima
I u grupi zabavljača. T a kategorija je
vrlo rastegljiva. Klub ima zabavljače
koji su plaćeni, ali ima zabavljača ko­
ji to rade iz pasije. Oni započinju mno
ge ludosti i stvaraju atmosferu. Vrlo
je teško znati ko je član kluba i gost,
a ko plaćeni zabavljač.
— Koliko može biti članova kluba?

22. 23
— I to sam pitao sasvim ležerno,
aludirajući nije li to ipak mali klub,
sa malo gostiju, obzirom na daljinu
od Londona i usamljenost dvorca. »Eh
gospođine! Vidim da ne pornajete na;
klub. Im am o preko dve hiljade člano­
va. Danas stotine milja ne pred>:av;;a
nikakvu daljinu. Zar i p-.;>ta ostr.a
dalekih mora nisu prers'orena u k/.:-
bove? O vde je uvek puno i ludo za­
nim ljivo«, pričao mi je menadžer.
— Onda ćemo zajedno posetiti to
mesto već sledeće noći. M olim te sa­
m o za uslugu. U novči ova tri čeka, jer
će nam trebati hrpa novaca — zaklju
či Lun i pruži detektivu čekove na je­
dno od imena kojim a se tajno služio
za slične potrebe. — Ja ću da pripre­
m im neke detalje, a moram da zavr­
šim i proces jednog eksperimenta, ko­
ji srećom ističe noćas i sutra i po re­
d ovn om programu.
Ostatak večeri proveli su u ćaska­
nju, a zatim su zajedno večerali u jed
nom m irnom restoranu.
*
Sledeće večeri vozili su se prema
Meonu. Lun je im ao periku i izeleđao
kao tridesetogodišnji bogati hipik, a
Pipčin skupo odelo i izgled bosatog sla
dostrasnika. D ovezli su se skupim ja­
guarom, koga je Lun čuvao za izuzetne
prilike igranja uloge mondena. Lun je
naglasio da ne treba štedeti novac da
se postigne brže poznanstvo sa što v i­
še članova kluba.
— Zaboravio sam da ti još nešto
kažem. Baš kad sam odlazio iz kluba
sreo sam iz^esnog Vinstona Karlina.
T o je čudan čovek. ?Av' od toga što
izazove nekog čoveka da ga ošamari,
ili istuče, a onda njegov advokat pred
loži poravnanje. Da ne ide na sud iza
zvani napadač plati traženu sumu, ili
iznos za koji se slože. On ima i doz­
volu detektiva, a znam i da je sitni
doušnik izvesnog inspektora Smita —
pričao je Pipčin u toku vožnje.
— Znam tog inspektora. Sreli srao
?e juče kod izvesne Ende Benton, čiji
muž je nedavno ubijen — reče Lun.
— Otkud to da se ti interesuješ za
taj zločin;’ Je Ii i naša poseta M eonu
u veri ? r i n ’ — upita Pipčin.
— ?>'2 žda :e?te. Još uvek ne znam.
I—.a m nogo p:tan;a na koja tražim ođ
govor. Tražim i jednu hirurški načinje
nu ženu, a ti kažeš da >e u tom div­
ljem klubu skupljaju više takvih oso­
ba.
— Mislim da je »E rm ait« zveriniak
u kom e se mogu naći svakakve zver-
ke.
Još dugo su pretresali šta sve m ože
da se očekuje u čudnom klubu i kako
svaki od njih da postupi u slučaju ne
kog iznenađenja. Lun naročito naglasi
Pipčmu da brižljivo čuva prsten sa
ugrađenim minijaturnim predajnikom.,
jednim, od do tada neviđenih čuda
radio-mikrotehnike. Objasni m.u i ka­
ko da skriva sićušnu slušalicu, koja
više nije bila samo slušalica, nego i
čitav sićušni prijemnik.
— M oći ćemo neprekidno da čuje­
mo jedan drugog i da se dogovorim o
i na razdaljini do jedne milje. Za veća
odstojanja treba koristiti uređaj u ob­
liku tvrdog novčanika. E vo ti jedan
takav aparat. On radi bez naročitog
regulisanja. Jednostavno se uključi po
moću o va dva kaiščira — objašnjavao
je Lun dok su bili zastali uz jedan iz­
vo r blizu Altona.
Neprekidno zaljubljen u tehniku
Lun je usavršavao svoie čudne prona­
laske, ali najviše pažnje je posvećivao
radio uređajima. U živao je da ih izra
đuje sve bolje i sve praktičnije. Već je
imao i vazdušni revolver, koji je ispa
ljivao kuršume u kojim a su se skriva
li sićušni m ikrofoni s otpremnim, de-
lom sposobnim da doseže u krug polu

23. 24
prečnika jedne milje. Jači prislužni u-
ređaji jedva da su bili trostruko krup
niji. Sam vazdušni revolver bio je ver-
na kopija jednog velikog šafers naliv
pera.
D ok su prilazili Vest M eonu ugleda
še i reku Meon. O vd e je bio njen gor
nji tok, a izvorište tek nekoliko milja
u brdima iznad Ist Meona. Put je bio
krivuda i pun oštrih zavoja, a išao
je uz reku, koja je ovde bila brza i u
o v o doba je njom e proticalo prilično
m alo vođe. Kad su skrenuli od Vest
M eona uz reku skoro neprekidno su
čuli kratke signale automobilskih sire­
na. Na okukama uz reku pojavljivala
su se svetla mnogih automobila, koji
su igrali nekakvu čudnu igru pretica-
nja na suviše uskom putu. Po broju
kola koja su skretala u šumu ka dvor
cu mogla se zaključiti da i o v o veče
klub neće biti slabo posečen.
N a platou pred dvorcem već se na­
lazilo preko sto automobila. Lun na­
đe mesto i parkira tako da m ože brzo
izvući kola u slučaju potrebe.
— Da malo obiđem o o v o čudno gne
zdo — reče Lun zatvarajući kola.
D vorac je delovao kao kompaktna
četvrt nekog starog grada u zidinama.
N ije se m oglo odrediti gde počinje i
gde se završava glavna zgrada. Izgle­
dalo je kao da je to neki srednjeve-
kovni manastir, koji je m nogo puta
dograđivan dodavanjem novih delova
i čitavih zgrada. A u tom poslu kao
da nije nikada bilo jedinstvenog pla­
na niti stila. I pomoćne zgrade bile su
srasle s dvorcem, pa se nije m oglo tač
no odrediti ede su bile štale za konje,
a gde dvorane za prijeme, gde koko
šarnici i sobire za mnogobrojnu poshi
gu. a sde oruzarnicc i stražarnice.
— Izsieda da je ovde građevinska
zbrka lednaka moralnoj — primeti
Carii Piprin dok staiali međi., drve
ćem ia scverne :>trane dvorca.
— Bez vodiča ovde svak mora da
se zagubi — dodade Lun zamišljeno i
krenu se ka usponu nad dvorcem.
U šumi se videla žičana ograda, a
na jednoj kapiji je pisalo; »privatno,
prolaz nemoguć«. Bilo je jasno da je
gore vila novog vlasnika dvorca. Ali
Luna je privlačilo baš to mesto ka ko­
me je pristup bio zabranjen.
N jih dvojica se vratiše ka glavnom
ulazu i prođoše u neku vrstu unutraš
njeg dvorišta popločanog starim kame
nim pločama. Odatle se stizalo u mno
gobrojne prostorije različite namene.
Potražiše dvoranu za obedovanje i na
ručiše večeru. Orkestar je bio smešten
na jednoj galeriji, a na južnoj strani
dvorane bila je velika zavesa, koja je
označavala pozornicu. Gosti su pristi
zali i bilo ih je svih vrsta. M ogle su se
prepoznati filmske i pozorišne dive, a
od starleta je vrvelo. Dugokosi mlađi
ći su bučno tražili mesta za svoje de-
vojke, a ujedno pođsm ešljivo posmat
rali sredovečne i starije lovce mladih
tela.
Lun primeti da je kroz dvoranu pro
šao Piter Smit.
— Aloraće da izbegne večeru, jer si­
gurno iznosi koliko njegova mesečna
plata — primeti Pipčin.
— U z to se žuri da razgleda što v i­
še od sedamdeset i sedam soba i dvo
rana — dođade Lun.
Uskoro se pokaza da je i ova d vo­
rana mesto gde program traje celo ve ­
če. Ispred pozornice bio je prostor za
igru, ali bilo je očito da se ovde za­
državaju oni koji tek počinju da istra
žuju šta to pruža ovaj noćni klub.
Lun i Pipčin završiše i platiše veče­
ru, a zatim pođoše u obilazak. Bilo je
na sve strane malih i velikih salona,
hodnika sa automatima za razne igre
i kocku, soba za kartanje, koje su se
mogle zaključati po želji gostiju i pret
voriti u kockarnice. Lun je znao da ne
sde mora postojati i kockarnica sa ru-

24. 23
letom i stolovim a za krupnu kocku.
Brzo saznadoše da ima i soba za
iznajmljivanje, koje su se narivaie »sa
Ioni za pojedinačni odmor«.
Već oko dvadeset i tri sata ii%o: i
zabava je dostigla visoki stec-e" fs ž -
ve. Pijanih je bilo toliko da ;e tešk;
bilo naći treznu osobu, ir-.irev poslu jt
išarane zlatnim gaitar.i— a : ukraii::^;
u stilu nekakvih u"i:orz:u.
— Treba i mi da izgledamo nakiće-
ni — reče Lun, počinjući da se klati.
Pipčin se brzo snađe. Raspusti kra­
vatu i poče da se smeška i žm irka ta­
ko da je postajao zanim ljiv za doko­
nog posmatrača. Popeše se na sprat i
naiđoše na grupu gostiju u kojoj je
bilo više ženskih nego muškaraca.
— D a ovde počnemo poznanstva.
Im a lepih žena — reče Lun i pijano se
sruči u jednu fotelju.
Pipčin se smesti u drugu. T e k tada
njih dvojica se pijano izvinuše grupi
od sedam žena i dva muškarca. Uni-
formisani kelner priđe i saopšti;
— Sada će naići vilinska povorka.
Zele li gospoda neko piće?
— Konjaka . . . dobrog francuskog
konjaka . . . Sada je najbolje . . . — pi­
jano naruči Lun.
— Čaše konjaka? — upita kelner.
— Konjaka . . . N ajbolje je piti ko­
njak — nastavi Lun i na kelnerov tas
baci hrpicu novčanica, u kojoj je m o­
ralo biti najmanje trideset funti.
2ene su to posmatrale s neskrive-
nom radoznalošću. Ke’—er se brzo pok
Ioni i nestade. Vrati se s bocom ko­
njaka i čašama.
— Drage dame, još jednom molim
za oproštaj. Gospodo — okrenu se
Lun k dvojici muškaraca — moj drug
i ja smo m a lo . .. Znate slavimo mali
poslovni uspeh, ali smo se izgubili od
našeg društva.
— Budite u našem. O vde odbacuje­
mo sve konvencionalno — odgovori
stariji muškarac, čija je trodelna i pod
rezana brada srastala s dugom i nego
vanom kosom.
— Mi . . Ja sam A r k r a jt . . . Oskar
— reče Lun.
— D ovoljn o je Oskar — reče mlađi
muškarac, ne skidajući ruku s gole bu­
rine vitke devojke do sebe.
— A ovo ;e “ edved C a r li. .. Dru-
. . . Cr. odjednom . .. Kažem
g is r r d o . . Dvesta hiljada
,ard: najskupl^sg . .. On ume da izabe
re štofove . . . — gunđao je Lun.
— A razume li se u žene? — upita
mlađi muškarac, smejući se vedro.
— On? . . . On ume . . . Kakve devoj
k e ! . . Naići će o n e . . . Buduće z’ez-
de . . . A preteruje . . . — pričao je Lun
naiskap popivši čašu konjaka.
Pripčin je zurio u duge noge najbli­
že susetke, za koju je ocenio da m o­
mentalno nema partnera. Ona mu se
smešila i njih dvoje počeše razgovor.
I pod maskom Lun je bio muškarac
koji zapadne za oko svakoj ženi. Jed­
na platinirana plavuša izazovnog iz^
gleda odmah obrati pažnju na njega.
Bila je obučena vrlo ekstravagantno
i da nije bila u ova k vo m klubu m oglo
bi se reći skandalozno. Imala je nekak
vu laku haljinicu, čiji skutovi su dosi
zali jedva malo ispod kukova, a ispod
njih je imala nešto što bi se u m od­
nom žurnalu zvalo pantalone, ali bila
je to samo laka ljubičasta čipka, koja
nije ništa skrivala.
»Jedna od onih koja uživa da muš­
karcima pokazuje sve što ima«, pom i
sli Lun.
N je g o v o razmišljanje prekide dola­
zak povorke, usred koje je bila grupa
muzičara. Bio je to nekakav ples sti-
lizovan kao marš. Dvadesetak igrači­
ca u kratkim lepezastim suknjama i
zlatom izvezenim jelečićima, koji su
pokrivali samo gornji deo leđa, a gru­
di i struk ostavljali gole, kretale su se
na čelo povorke. Za njima je išla mu-

25. 27
— T ak o je bilo zagušljivo dole i svu­
da gde je m nogo gostiju. M alo lakše
se diše ovde — reče devojka i zadižc
kratki skut haljine razmahujući nii
me da se hladi.
Čipkaste pantalone su bile obučcr.!:
na golo telo, a ispod haljine takođe
nije imala veša. N jeno irvar.redr.o ir-
vajano telo dozvoljavalo jo; -r :u sic-
bodu u oblačenju.
— Gospođice . . . — poče Lun i za-
stade.
— Oh, pa mi još nismo pravi pozna
nici! Ja sam Iris, Iris Amijend. Ćula
sam da ste vi Oskar Arkrajt . . . P o­
mognite mi da se oslobodim haljine.
H tela bih da se istuširam — prekide
ga Iris.
On joj priđe nesigurnim korakom
i poče da petlja oko haljine, koju je
ona sama skidala bez m nogo muke.
— Bolje idite i samo gledajte kako
se to radi, jer ćete me ostaviti golu
da ne mogu otići u London — smeju-
ći se reče Iris,
— V olim da gledam — reče Lun ;
zavali se na široki divan.
— A ja volim kad me drugi gleda;u
— Više nego kad vas grle?
—- Mislim da najviše uživam kad
me muškarci gledaju.
— Onda ću i ja da gledani . . . D i­
vim se tvojoj lepoti Iris . . . Kakve le-
pe noge . . . Butine su ti zaobljene ta­
ko da ni najbolji vajar . . taj tvoj
trbuh . . . Kao svilom prevučen . . .
Božanstven! — pričao ;e Lun.
Ona je nasta'.i'ala nekakvu igru
svlačenja tako da ;e milovala svoje bu
tine, trbuh i grudi, izvijala se da pro
nade najbolju pozu. A zatim otrča u
kupatilo.
Vratila se i njišući se u kukovima
prilazila divanu.
— Hoćeš li preći u fotelju? Gledaj
otuda, a ja ću da malo ležim na tvom
mestu — reče zatim i sačeka da Len
napusti divan.
On primače fotelju i namesti se pos-
matrajući devojku. Kao čoveku koji je
uz nekoliko drugih naučnih grana stu­
dirao i medicinu već mu je bilo jas­
no da pred sobom ima jednu egzibicio
nistkinju koja, ako ništa drugo ne m o­
že, gleda da na ulici, među m nogo mu­
škaraca popravl-a čarape tako da ot-
š:o viie bedro. Ona sedi
:akc aa ;;; rr-urKarci %ide donji veš,
ako sa •.~a :ađ;že kad god je
za to prilika, a ored :r._'karcom kad
su sami uživa u tome da jc on gleda
s pohotom i ushićenjem. .A ona je i-
mala šta da pokaže.
Lun ju je posmatrao neko vrenie, a
zatim poče da je gleda u oči. D o v o ­
dio ju je u jedno stanje hipnoze, ko­
je nije prekidalo njenu igru, ali je či­
nilo da ona želi iskreno da se ispove-
da.
— Iris, imaš li više od dvadeset i pet
iiodina? — upita on započinjući raz
ao'.'or.
— Imam trideset i dve,
— Lepe su ti i čvrste grudi . . . Kak­
vo je tvoje zanimanje?
— Ljubav . . . Im am bogatog prija­
telja.
— Samo jednog?
— M islim da ću uskoro imati dru­
gog. Ali napustiću Džordža i biću sa­
mo tvoja.
— Ko je Dordž?
— D ordž Pols je inženjer, akcioner
u industriji automobila i ima trideset
i devet godina.
— Oženjen?
— Ima ženu. Jedna hladna crnka
slična indijskoj lepotici. Mislim da već
prezire Dordža i traži mlađe ljubav­
nike. T o je vrsta žene koja hoće sebi
i drugima da dokaže da je hladna sa­
mo zato što joj je muž slab muškarac.
— Dolaze li oboje ovde?
— Samo Džordž, ponekad i sa
mnom.

26. i 8
— Zašto nije došao večeras?
— Večeras je skup akcionera. Bi­
ra se nekakva uprava poslovanja . ..
Slabo se razumem u finansije.
— D a li si pozirala kao foto model?
Imaš uslove.
— T o su mi dodatni prihodi. »Plej-
b o j« je objavio tri m oje fotografije, i-
stina takve da sam zaštićena šminkom
da m e nije lako prepoznati.
— Cesto dolažiš ovam o?
— O vo je raj za pokazivanje. Pone­
kad zaželim da se pojavim gola pred
m n ogo muškaraca.
— Jesi li to činila ovde?
— Skoro uvek kad nisam sa Pol-
som.
— T o ovde nije neobično?
— N aprotiv. Ponekad ima i po d va ­
deset žena koje se svuku u tonu igre.
T i si nov u ovo m klubu?
— N o v . . . Imaš prekrasan trbuh ...
Pom eri se m alo u levo . . . D ivn o . . .
K ak av prelaz obline ka b okovim a . . .
Poznaješ li dobro članove kluba?
— M noge.
— D a li znaš i neke čudne žene?
Kažu da su lepe, a bile su muškarci.
— D a . . . Odvratne su mi, ali nuio-
gim a nisu. Okuplja ih prijateljica vla­
snika M egredia.
— K ako se zove?
— Izabela Adams. Krupna crnka s
plastom kose na glavi i večnom ciga­
retom u kraju usana. T o joj je navi­
ka d ok je bila Judžin.
— Cime se bavi:-’
— L o v i dečake mlade od dvadeset
godina. N o v i miljenik joj je sedamna­
estogodišnji Tim Houp. Razdvojila je
dečka od njegove š'esnaestogodišnje
Fani Bekl, a devojčicu vuče u svoju
iazbinu taj matori razvratnik.
— Koji?
— Vlasnik dvorca i kluba Megredi.
■— Jesi ii bila u M e^rcdijcvoj vili?
— Nisam. T am o se teško prolazi.
Čitava banda grubijana pazi da niko
nepozvan ne uđe u taj deo šume.
Još dugo je Lun ispitivao čudnu de-
vojku, ali ostalo što je znala nije m o­
glo da koristi. Lun je tražio način da
se oslobodi nastrane devojke. Priđe
joj i pom ilova joj usne, koje su po­
drhtavale otkrivajući sitne bele zube.
Mislila je da su Lunovi prsti oznojeni
i nije slutila da ih je neprimetno o-
vlažio nekom tečnošču iz fiole skri­
vene u džepu pantalona.
Lun skide sako i poče da otkopča­
va košulju.
— Ah, tako sam umorna — uzdahnu
devojka. — N e mogu da te odbijem,
a tako sam umorna. Gledaj me, ako
želiš, dok se odm orim . . .
— Spavaj malo, draga. Doći su da
te probudim za dva sata — reče Lun
i popravi košulju.
Jedno n ovo poznanstvo bilo je sklo
pljeno. Sada je znao m nogo više o
pustinjačkom klubu punom svih po­
roka koji se sukobljavaju sa zakonom
ali uspevaju da izbegnu njegovu oš­
tricu.
*
Uzalud je pokušavao da dozove Pip-
čina. N e k o vrem e je tragao za njim.
Ugleda inspektora Pitera Smita, koji
takođe beše našao neku devojku. Ali
od Pipčina nije bilo ni traga. Lun se
klatio po dvoranama, holovim a i p o­
drumskim barovima. N ailazio je na
grupe koje frenetično igraju, kidajući
sa sebe delove odela. V iđao je pijane
žene, koje su neprestano pokušavale
da izvedu striptiz u svojoj koreogra­
fiji. Jedna se saplela preko jednog ko
mada svog veša i pružila se na pod.
Četiri mladića su je pograbi'a za no­
ge i ruke i njihali je na s'edini sale.
PcLi je pritrčao i raskinuo komadić ru

27. 29
blja, koji joj se m otao oko jedne no­
ge. Ona se kikotala vrišteći.
Lun je svašta video i potrošio još
priličnu gomilu novca, ali nije našao
Lotara Megredija, čiji opis mu je da­
la Iris. Mei^redi je imao plavu kosu i
bradu i izra:;ito velik nos sa i<;lurenirr.
nosnom kosti. Kratke obr/c su s ’ 'e-
dva videle, a visoko čelo
valo u do pola OLciavdo :en:e. T ak ­
vo g Lun nije u-pco da sretne. X i;e na­
šao ni Izabelu Adams. Odlučio je da
obiđe vilu iznad kluba. A to je Lun
umeo da izvede.
D ok se puzajući provlačio ispod bo
dljikave žice, dva čoveka su ga pos-
matrala iz zaklona sasvim sličnog bun
keru, ali skrivenog u negovanom šib-
Iju i travi.
— Faler, drži ga na oku, a ja ću ga
zaobići da nam ne umakne — reče
jedan od dvojice stražara.
IV
D ok je trajao polugodišnji skup ak-
cionara inženjer Džordž Pols je teško
uspevao da prati izveštaj. Razumeo ;e
da njegova licenca naročitog sisre-'r.a
podm azivanja benzinskih motora za
šest meseci donosi blizu dvar.aeit hi­
ljada funti i da može da oslobodi o-
samdeset procenata tog iznosa od
poreskih obaveza, ako ih usrupi za
proširenje fabrike. Dac -'e usmeni pri
stanak i ispunio doku-er.a:, a zatim
se predao razn'.iš.'ar.urr.a.
Došao je ljut r.a Sandru. N jego va
žena se prema n ’emu sve gore pona­
šala. Kad ju je pitao gde je bila proš
le večeri, o d so vo n 'a ie suviše neljubaz
nO;
— Otkada nagi: porast tvog intere
sovanja?
— Valjda si mi žena, Sandra! Sta
se to događa sa nam a’ Zar ta propa­
lica Edvin Adamson sfvarno nešto zna
či za tebe.-^ — pitao je dalje Pols.
— Nisam ga ni videla. Ali i da je­
sam . . .
— Or. ;e nezaposleni tehničar. Zad­
nji put ;e radio kad sam ga na svoju
nesreću uzeo da mi pomaže kpd konst
r . p u m p e za vodu kod m o­
tora. 2;v; r.:. raCun bednih ostataka
5%'C' e n;u;ke.
— -a r.emam s njim ništa. Prekini
— Viđer:a si r.u.Ti.
— Sigurno si ta obaveštenja dobio
od prljavih osoba sličnih izvesnoj Iris
Amijend, dami >za uživanje«. T v o je
prljavo uživanje!
Bio je nemoćan. Zena je znala da
on dosta svog vremena i svog novca
troši na druge žene, a neko vrem e i
na Iris Amijend. Da li mu se Sandra
sviđala, ili je po prirodi bila takva da
traži makar i najgori razlog da se ba­
ci u zagrljaj drugom muškarcu? Zar
;a hladna lepotica ima potrebu da tra
z; i'ubavnike? I koga je izabrala? Sa­
da je to iepotan Edvin .Adamson, četi
ri godine mlađi od nje, a skoro petna
est godina mlađi od njenog muža.
— Mislimi da naš brak propada . . .
To vodi u propast i mi ćemo se razi­
ći — rekao joj je posle podužeg ćuta-
nja.
— Sada kad si bogat misliš da me
odbaciš, da lakše skupljaš trofeje is­
pod ženskih haljina! Imam suviše do­
kaza za tvoju krivicu!
— Znam da si me uhodila preko
podlaca Karlina. Taj tobožnji detek­
tiv, pokušavao ie da i mene izazove
da ga istučem, a onda da zatraži svo­
ju lupešku odštetu,
— Ne Doznajemi nikakvog Karli­
na. Verovatno je to neko iz krugova u
kojima se ti krećeš.
Sandra ga je jetko vređala, a on je
znao da je bila angažovala Vinstona
Karlina, Tai podlac le primic od Pol-
sa dvesta funti uz obećanje da neće

28. 30
Saiidri reći pravu istinu. A on je od
nje izvukao dvostruki iznos i dao joj
snimak sa podmetnutog magnetofona
u motelu kod Hornčerča i načinio ne­
koliko kompromitujućih fotografija.
Sandri je javio i trenutak kad je Pols
bio sa Iris u jednom noćnom lokalu i
ona se tamo pojavila u društvu dve
svoje prijateljice i tri muškarca, od
kojih je jedan bio Edvin Adamson.
Imala je svedoke i o njegovom poz­
nanstvu sa Iris i o tome ko je ta laka
devojka.
Opsednut tim i sličnim mislima vra
ćao se kući. Pokušavao je da donese
odluku da napusti Iris, ali nikada nije
uspevao. Nijedna žena ga nije toliko
privlačila. M rzeo ju je zbog njenih ma
na, ali ju je voleo zbog nečeg neobjaš
njivog. Jedino s njom je osećao puno
uživanje. Sandra, na primer, davala
mu se brzo, bezvoljno, i kao da jedva
čeka da se to završi. S njom mu se
sve češće događalo da bezuspešno po
kuša ljubavni zagrljaj. Već godinu
dana nije ništa ni pokušavao.
Iris je bila drugo. Ona je igrala du­
gu, uzbudljivu igru. Držala ga je na
odstojanju i puštala da on gleda nje­
no razbludno telo. Tražila je da govo
ri, da opisuje njeno telo . . . A onda
je primenjivala trikove koji uzbuđuju.
Konačno je dozvoljavala da je osvoji,
ua se oseća kao mužjak pobednik. Iris
je bila ono što mu je do srži od gova­
ralo, iako je svesno znao da je to neš
to naopako i neprirodno,
I ove večeri želeo je da bude uz
Iris. Došao je kući i nije našao Sand-
ru. Domaća kuvarica je već nestrplji
v o gledala na veliki časovnik u uglu
dok je postavljala večeru za njega
samog. M ora o je da joj pruži funtu.
— M ožeš da požuriš, jer si inače os
tala duže. Večeraću sam — rekao je i
ona je brzo otišla.
Verera mu nije prijala i on je oti­
šao do telefona. Potražio je Iris, ali
nije bilo odgovora. Razmišljao je da
li da nekud iziđe. Odlučio se da ipak
ostane i popije ostatak rashlađenog vi
na. Ali tada je zazvonio telefon. Bio
je to nepoznat ženski glas.
— Tražim gospodina Polsa — rek­
la je nepoznata.
— 'Ovde D žordž Pols. Sta želite?
— Javljam se iz kluba kod Meona.
Želim da vas obavestim o Iris Ami-
jend.
— Zašto mene?
— Znam da vas interesuje. N ekad
sam vas želela, ali ona me preduhit­
rila.
— Znači, mala osveta?
— U pravu ste. Ona je ovde bez
vas. Još nije našla zabavljača, ali neće
potrajati, a ona će ga naći.
— Sta ja tu m ogu?
— M o žd a možete. Ona je ipak d o­
voljno lepa i treba da ste uz nju. Ja
ću je držati na oku. A k o požurite ova
mo, stići ćete kad počne prava guž­
va. Cekaću vas u kolima na dvesta jar
di od ulaza u klub.
— A li to je glupo.
— Onda da ne čekam?
Pols je razmišljao. Inače nije znao
šta da radi. D o M eon a mu je bilo pot
rebno najmanje tri sata vožnje. Pa a-
ko i ne nađe Iris naći će tu ženu i sa
znati šta mu to priređuje njegova Iju
bavnica.
— Ipak, čekajte . . . Stići ću pred po
noć.
— N ad am se da ćete imati pri ruci
koju desetinu funti za uslugu koju
vam činim. A možda vam se dopad-
nem — smejući se, rekla je nepozna­
ta.
— Biće sve u redu. Hoćete li biti
sami?
— Kako vi kažete. A k o dolazite s
nekim, mogu pozvati jednu vrlo Icpu i
mladu.

29. 31
— N ije potrebno. Biću sam — za­
ključi Pols i požuri da se obuče.
Uskoro je jurio ka jugozapadnoin
izlazu iz Londona.
*
Bilo je dvanaest minuta do ponoći
kad je došao na mesto sde :reba!o
da ga čeka nepoznata žer.a. 'jE'edao
je jedan automobil parkiran -.iz s3.~o
šiblje. Instinktivno je iz džepa :ia
vratim a automobila izvukao mali au­
tomatski revolver i gurnuo ga u džep
od pantalona. D ok je držao ruku na
oružju osećao se nekako sigurniji.
Priđe kolim a i zastade. Bila su praz
na. On zovnu:
— H alo ima li tu nekog?
U tom trenutku začu sušanj iza svo­
jih leđa. Pokuša da se brzo okrene
ali oseti udarac po glavi. Još nije bio
bez svesti, ali je teturao. Pokuša ča
izvuče revolver, ali drugi udarac ea
onesvesti.
— V ežim o ga brzo i ubacimo u r- o
ja kola. Ja ću uzeti njegova kola da
ih odvezem nazad u London — reče
stariji.
— Dobro, Rajzen, Ja inače želim
da ostanem. Opet sam sreo mnl.: Fa-
ni Bekl. N jen og mladića milu-e Iza.
M ali i ne sluti da spava s bivšim Ju-
džinom — cerekao se mlađ; zločinac.
Bili su to izvršioci zločina Rik Raj­
zen, svani Polip i snažni iepotan N o r ­
man Bremer.
Kad se osvesrio D žctgž Pols se nala
zio u mračnoj ćeli;; ozidanoj od krup
nog kamenja. Iz jednog tunela, kroz
teške metalne rešetke dopirale je sla
bo električno svetio Kad mu se u gla
i malo više izbistri, Pols užasnuto o-
p:ra soie noge. Na njima su bili teš
V- okovi. Ruka mu -'ođe po
giL.joiii iaucu do alke ugrađene među
blokove kamena. Pokuša da istrgne la
nac, što je bilo ravno poduhvatu ko­
marca da otkine čeličnu žicu.
Gušio ga je smrad iz jame nadohvat
ruke. On pokuša da se odmakne, ali
lanac zveknu i on posrnu pod o k o vi­
ma. Još neko vrem e zbunjeno se grčio
oko lanca, a onda klonu i poče da
razmišlja. Pitanja su se rojila, ali ni
na jedno nije znao odgovor. Znao je
samo da se s njim događa nešto straš
r.o.
Gde je sada Iris? Kakvu vezu ima
or.2 i njegovim užasnim i ponižavaju
čin; -^iožajem ? Da li je Sandra u za-
srl-'a-'u " ’J.adog Adamsona? Je li ume
š i z i u i'.e ovo? N ije li o vo njena os
veta- K ; sa je to napao i zašto?
T o su ciia pitanja bez odgovora. On
koji je pre nekoliko sati saznao da je
njegovo boaaritvo poraslo za krupnu
sumu nalazio se sada kao divlja zver
bačena u podzem lje iza rešetaka.
Iznenada mu se ote plač i on zaje
ca od nemoći i straha. Trže se na zve
ket rešetki. Krupan mlad čovek uđe i,
cereći se, poče da ga tuče.
— Zašto? .. Ko ste vi? — pitao je
Pols.
Ali umesto odgovora dobijao je sa­
mo nove udarce. Bol ga je naterao da
jauče i moli, ali udarci nisu prestaja­
li. Zločinac ga je tukao pevušeći, a za­
tim odjednom prestade i ode zaklju­
čavši tešku rešetku.
Skršeni i nemoćni Pols klonu na
vlažno tle.
*
Za to vrem e Lun se približavao vili,
čiji zatvoreni prozori i spušteni štitni­
ci su pokaziaii da unutra funkcioni-
še dobar erkondišn, jer inače na ovoj
vrućini makar sobe na spratu imale
bi otvorene prozore U jednom trenut
ku Lun začu laki sušanj u svojoj bli­

30. 32
zini. Pomisli da mora da je otkriven
i tiho ::ovnu;
— H alo, Vikli! Reci ostalima da pri
đu!
Znao je da će to zbuniti i zaustaviti
eventualnog stražara. Ali dogodi se
nešto drugo. Iz žbunja se začu prodo
ran zvuk pištaljke slične policijskoj,
ali koja je imala naročit zvuk. Odm ah
zatim sa krova kuće blcsnuše reflekto
ri i upališe se svetla po vrtu i u par
ku. Lun se nađe osvetljen. L cvo od se
be. primeti čoveka s uperenim revolve
rom, koji uzviknu:
— Podigni ruke, dugokosi. D a si na
raketni pogon ne bi uspeo da umak-
neš!
Lun je to i sam shvatio. Iza njego­
vih leđa bila je visoka ograda od bod­
ljikave žice, sa desne strane mu je pri
lazio još jedan naoružani čovek, a sa
leve se primicao onaj koji ga je po­
zva o da digne ruke. Lun je tražio tre
nutak da započne borbu i pokuša da
savlada napadače, ali od vile stigoše
još dva iscerena tipa. Bilo bi nesmot­
reno odm ah pokušati nešto i Lun di­
že ruke.
M islio je da će ugrabiti neki trenu
tak za prelazak u napad iz blizine, ali
napadači su bili suviše obazrivi. Jedan
mu zađe s leđa i udari ga nečim teš
kim po glavi. Lun samo klonu i izgu
bi svest.
P rvo je osetio smrad i vlagu, a on­
da otvori oči. Ruka mu pođe ka glavi,
koja ga je bolela. Odm ah se seti da je
im ao periku, koja je bila nestala. Re­
dala su se saznanja jedno neprijatni­
je od drugog. Blizu njega stenjao je
neki takođe vezani čovek. S ruke mu
je bio strgnut prsten s uređajem za
vezu s detektivom Pipčinom, a teški
ok ovi su bili zaista neraskidivi.
— Ko ste vi? — upita Lun.
— Ah, o:;vesti!i ste st; — odvrati
uzdililalun glasom upilani zaLvorcuik.
— Da, osvestio sam se i našao u
ovom čudnom položaju. M ogu li, i-
pak, da saznam ko ste? — reče Lun.
— A k o vam to išta koristi, zovem
se D žordž Pols.
— Odnekud mi je to ime poznato.
Mislim da ga je u nekoj prilici pome-
nula' gospođica Iris A m ijend — oprez
no reče Lun.
— M oguće je . . . Ona je m oja poz­
nanica — odgovori Pols.
— Gđc se mi to nalazimo?
— T o ni sam ne znam. Napadnut
sam blizu kluba »Erim ait«. A gde su
vas napah?
— Takođe u blizini kluba. M ishm
da se nalazimo u nekom podzem nom
rovu ispod dvorca.
— Ali zašto? N e mogu da shvatim
zašto sam ja napadnut. M o žd a su ima
li razloga da vas napadnu, ali mene...
— Istina, razlozi su različiti, ali re­
zultat će biti sličan — osmehnuvši se
reče Lun.
— Kako to mislite?
— Obojicu žele da nas ubiju. Vas
da učene i prodaju leš vašoj ženi, a
mene da prisile da kažem ko sam i
zašto sam prišao vili blizu kluba.
— Sta ste rekli?! Da prodaju m oj
leš? . . . — zaprepašćeno zavapi Pols.
Ali Lun ne stiže da mu odgovori.
Prekide ga dolazak dva snažna muš­
karca, među kojim a prepoznađe jed ­
nog od onih koji su ga uhvatili. Bez
objašnjenja zločinci priđoše Polsu i
počeše da ga tuku. O vaj je ječao i ko
načno klonu na tle.
— A sada ovoga — reče jedan od
dvojice.
Lun pokuša da se brani i dobro za
kači jednog zločinca, ali drugi poteže
gumenu palicu i veštim udarcima sa
pristojnog odstojanja poče da pogađa
Luna. Udarao ga je po rukama tako
da mu odmah utrnuše. A zatim poče
šc da pljušte šamari i udarci u reb
ra.

31. 33
Lim je bio dovoljno iskusan i brzo
zaključi da oni ne žele da ^a ubiju, ili
suviše teško povrede. Zato kod jed­
nog udarca tobože strašno jaui-uiu,
če da se grči i klonu kao da je cnei-
vešćen.
— Kako si ga to, do đ .ivo b udan:
Znaš da ne smeš da sa u b rei p:-
vrediš. Gejd želi da 'e u.z-ibav; z-.
me — reče jedar, od
— Udario sa:n sa kao i obično Jć
dino ako je od nečeg bolestan. U tom
slučaju nisam kriv. Pogledaću šta mu
je — odgovori drugi zločinac.
Lun je sada znao da je na pravom
mestu. Već pri prvom pokušaju nai­
šao je na Gejda, alijas Lidera, Sulta­
na ili Rivendžera.
Osečao je da su mu ruke opet pok
retne. Utrnulost od udaraca gumenom
palicom bila je prošla, I on iznenada
napade, trudeći se da dograbi obojicu.
Ali jedan se otrže i otkotrlja na suprot
nu stranu, a drugog svali i brzo noka
utira udarcima koji ne štede.
Uspravi se i pogleda. Zločinac koj;
mu je izmakao beše udario glavom u
zid pored Polsa i ležao je onesvešćen
— Brzo, Pols! Dotući ubicu! Onesve
sti ga sasvim! Udaraj po glavi što jače
m ožeš! — vikao je Lun.
— N e . . . N e smem .. . Oni će doći
i ponovo me mučiti, čim vide da ova
dvojica ne dolaze — odvra^^ prepla­
šeni Pols.
— Onda ga gurni k meni I Brzo, dok
je nemoćan! — Ijutito ;e zahtevao
Lun.
Ali već je b;lo kasno. Zločinac se
osvesti i poteže revolver. Tek sada
Lun shvati da je trebalo da se ne po­
uzda u Polsa, neso da kod zločinca,
koga je imao u rukama, potraži revol
ter i njime zarobi o.-ios drugog.
•— Odmakni se, luđače! — naredi
razbojnik. — Napada^ bez ikakve na
de na uspeh. A ko ne poslušaš, puca­
ču!
N e smeš da me ubiješ Gejd to
ae bi prihvatio — reče Lun pruživši
.'uku da opipa telo ouesvešćenos i na
đe revolver.
— K sebi ruke. Ja i neću da te ubi
lem. Pucaču ti u koleno, ili lakat, pa
•lećeš više r.'.oći da pružaš otpor — za
.'■rer; :loč:r.:;C ; ;^oče da prilazi, što je
zr..;.':-.,- i i Cc ?:..;rno pucati Lunu u
-'..r.'o -e: -e r c . -Iverska cev hvatala
1 ^ ^"
— E:: str.i.-ia Jednom ćemo
se obračuna:; — rc.;e Lun i čučnu uza
zid.
Gangster odvuče svos one> c^cenog
druga kroz otvorenu rešetku i zaklju
ča oklopljenu bravu.
— Oni će se vratiti. N ije trebalo da
napadate — reče Džordž Pols.
— Nije trebalo . . . Naročito ako ne
ma nade na pomoć — prozbori Lun.
Posle toga dugo su čutali. U jed­
nom .momentu Pols upita:
— .A šta bi postigli da smo ih obo
jicu ubili i o'.Uali ovako vezani?
— -e znani — odgovori Lun.
Ali on ;e znao. .jegovo odelo još
uvek je krilo nekoliko tajnih oružja i
sićušnih, ali moćnih alatki. Ipak, da
se oslobodi teških gvožđa trebalo je
dosta vremena. Trebalo je da izradi
ključ, ili prereže čelik. N je g o v univer
zalni kalauz, kome nije odolela ni jed
na brava, bio je nestao zajedno s prs
tenora, novčanikom i drugim stvarči­
cama. Naravno, prvo su mu oduzeli
revolver, a zatim sve ostalo.
Bio je umoran i obećao je bolove po
ćelom telu. Trebalo mu je da se od­
mori, pa da počne poduhvat oslobađa
nja iz oo,s položaja, koji bi za svakog
drugog čovcka bio beznadan.
Detekti' Č.irli Fipčin prosto je po-
begao od <v-ojc nove iiozn.nin-e isko­
ristivši jedan tieaulak njene odstutno

32. 34
sti. N eprekidn o mu se nametala nje­
g o va uzrečica; »Šta će reći m oja Ket-
lin?«. Osećao se sasvim jadno i nesve
sno je otresao poneki deo odela, kao
da se negde provukao kroz prašinu i
pauCinu.
Obišao je mnoge delove kluba, nai­
lazio na zaključana vrata prostorija
koje nisu pripadale klubu i na kojima
je pisalo »p rivatn o« i nekoliko puta se
susreo s čuvarima, koji bi mu rekli:
— O vuda ne možete. Vratite se u
prostorije kluba.
U jednom momentu on primeti in­
spektora Pitera Smita, koji je radozna
lo posmatrao jednu scenu u uglu du­
ge i uske dvorane. T am o je Vinston
Karlin izazivao ljutnju pijanog čoveka
tamnosmedih i Visokih zalizaka. I in­
spektoru i Pipčinu je bilo jasno da jc
Karlin izabrao sv(jju žrtvu, što je zna­
čilo da je to čovek kome je stalo da
ne doživi neki skandal, a ima dosta
novaca i traži uživanja.
Pipčin se približi i vide baš trenu
tak kad je K.irlin i)ro>to šaputao pri­
pitom čoveku. Ovaj odjednom zamah
nu i ošamari Karlina.
— Vi ste me udarili! Učinite to još
jednom, ako smete! — vikao je Kar­
lin.
— Odlazite, prljava svinjo! — vik ­
nu napadač.
— Takva uvreda! Jeste li čuli, gos
podo? On me je nazvao prljavom svi­
njom ! Ali ne verujem da bi se usudio
da me još jednom udari. Evo, udarite
gospodine Džekobs. Udarite . . . A, ha!
Da vidim hoćete li .ponuviti svoju gru
bost — govorio je Karlin unoseći lice
pred izazvanog Džekobsa.
Ovaj ga bezuspešno odgurnu, a ka­
da Karlinovo lice opet ostade pred
njim, on poče da ga udara. Karlin je
jauknuo kao da ga živog deru:
— Ubiče me, grubijan! Spašavaj­
t e ! . . . M o lim vas, gospodine Orbi, bi
ćete mi s v e d o k . . . I vi gospođice
M ej . .. On me je tukao i vredao bez
ikakvog povoda!
Izazvani Džekobs je stajao bled i
oznojen. Stanje pijanstva ga je napu­
štalo i on je počinjao da shvata šta je
učinio.
— On me jc zamcnio s nekim, gos­
podo. Bio jc do.^.ulan i odvratan —
reče da su ga ostali ;edva čuli.
— Objasiiičete se s mojim advoka­
tom. Samo na sudu ču primiti satisfak
ciju za ove grozne uvrede! Ja vas po­
znajem vrlo dobro, gospodine Dže­
kobs! — vikao je Karlin.
D va unitormisana m om ka iz klub-
ske poslujte nađoše se između njih.
— Mohn! .i-, ” (j-.podo, da pređete
u obližnji .salon, i. m- .smetamo osta­
lim gostima - reče jedan od njih.
— Hoču policiju! Napadnut sam
bez ikakve svoje krivice! — vikao je
i dalje Karlin.
Džekobs mahnu nekom iz svog dru
štva i napusti dvoranu, a Karlin pođe
praćen onom dvojicom momaka.
Pipčin se beše zaneo u posmatranje
doj'ađaja i nije dovoljno pazio na ins
pektoia Smita. O vaj ga prepoznade i
priđe nui r-a strane. Pipčin se trže kad
ga ovaj putapša po ramumi.
— O, Carli! Kakva slučajnost! Tako
dugo se nismo videli. Zalijm o to ne­
kim pićem — reče inspektor.
— O, gospodine .. . — poče Pipčin.
— Neću da čujem ni reč odbijanja
— preduhitri ga Smit, stavivši mu dva
prsta na usne.
Bio je to jedini način da iznenađeni
Pipčin ne pomene reč inspektor, što
bi m oglo da stvori neprilike u ovak­
vom klubu.
Povukoše se u ugao i počeše razgo
vor.
— Jeste li sami ovde? — upita in­
spektor.
— O .. . da, sasvim sam — zbunje
no odgovori Pipčin.

33. 35
— A gde ste izgubili dugokosu lepo
ticu?
— Vi ste ine i ranije videli;’
— Trudio sam se da vidim što više.
Sada mi rccite šta ste to vi htei; da
vidite.
— Onako . . . Nadzirem jedn o; rala
dića, čiji otac želi da zna . . .
— Dakli, došli ste sasvim sam:"
— Da, sasvim sam.
— Imate svoja kola ovde?
— A ne, ne! Došao samtakfi;;::-.
— Odlično. Ja sam se dovezao
jima. Uskoro će gosti da se sasvi—
ziđu. Već su mnogi otišli. H a;d č::i; ;
nas dvojica. Pričaćete mi kakvi su v 2
ši utisci o ovoj jazbini — zaklju^;
spektor, ne skrivajući šeretski
lica.
— Ali ja bih ostao još malo . . .
te, ne mogu da napustim onu
bez pozdrava — branio se Pipč:^
— Ona je već otišla. Video
svojim očima. Dakle, nemate
v o g rlizloga da ostanete. Uskoro i
da svane.
— Posetiću vas u Londonu da P'Criz
govaramo, a sada zaista moram da
idem.
— Bilo bi mi strašno da ostanem
usamljen. A i vam a ne može srr.e:ati
prisustvo čuvara zakona. Cak rJ va­
šem prijatelju.
— M o m prijatelju?! X e riruniem...
— Gde je Carli Pipčin. bi se
ponekad verovati da je :a—o i neko
od njegovih priiate!-'a. : ; r r.e?
■— Slučajno, jcđ;r.. s:-? vi o v d e . . .
— D o b r o . . . N 'r j; ~ o r a m da vam
se požalim. Jcdaa srsr-odin mi je ne­
davno prilično p rired io brkove. Mis
lim da je i on ovde, pa hajde da ga
zajedno potražimo — sniejući se reče
inspektor Smit.
Pipčin poblede. Shvatio je da je
Lun u opasnosti. Da li je već uhapšen?
Je li to razlog što ne može da uspoz
tavi vezu s njim?
— Ja vas ne razumem — zavapi
Pipčin.
— Suviše ste bledi. H a jd em o na čist
vazduh — zaključi inspektor Smit i
ustade.
N ije ispuštao iz vida Carlija Pipči-
na. A ovaj se znojio od navale krvi
u lice posle trenutka kad je pobledeo
od iznenađenja. Bio je ozbiljno zabri­
nut, jer sada je tačno znao da je in­
spektor Smit shvatio ko je Pipčinov
saputnik. I zar bi on propustio priliku
da pozove čitave odrede policajaca i
i-cn ata? Još se nije našao ni jedan
.r.spektor Skotland jarda, koji nije po
r -r u j da uhvati Luna.
S:id3 ;e Pipčinu bilo jasno da je Lun
p-jgrčiic ^to je o svim svojim sumnja
~ 2 obavestio inspektora Smita. A
kad ga je %eć obavestio, onda nije tre
balo da dolazi u Meon, jer m ogao je
da pretpostavi da će ovde početi da
vrvi od policije.
— Imate li dovoljno svojih ljudi
ovde? — upita detektiv nehotično uz
dahnuvši.
— N i jednog. Došao sam sasvim
sam. N e želim da poplaširn članove
kluba, koji se tako burno zabavljaju.
I sami ste doživeli klubska uzbuđe­
nja — odgovori inspektor.
»K a d je uhodio mene, mora da je i
Luna. Sta sada da uradim ?», razmiš­
ljao je Pipčin. Zaključi da nije rđavo
ostati uz inspektora. Tako će bar saz
nati da Ii je Lun uhapšen. Zato prihva
ti inspektorovo društvo i odluči se da
ide s njim. Inače je m orao da ostavi
Lunov automobil, koga je video da
još uvek stoji tamo gde su ga ostavi­
li.
Rana letnja zora se javljala na ne­
bu iza vrhova brda na istoku. N jih
dvojica su se vozila k Londonu, nad­
mudrujući se u razgovoru.
— Sutra . . . U pravo danas, jer već
smo z^ ju zli dobar deo petka, obrija-