SlideShare a Scribd company logo

Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...

•
•
zoran radovic
zoran radovic

zoran

Internet
1 of 100
Download to read offline
Derek Finegan KOSE POSLEDNJI SMEJE...
SERIJA N IN Đ A Naslov romana: KO SE POSLEDNJI SM E JE ... Autor: Derek Finegan Recenzija: Slobodan Lukić Lektura: Mirjana Šterijevski Korektura: Nada Maksimović Štampa: »Litopapir« — čačak (C )D E N PRESS Borilačke veštine PO N Y W E ST — B O R ILAČ KE V E Š T IN E — N IN Đ A 16 — VANRED NO IZDANJE — SEPTEM BAR 1984. godine. Cena 50 dinara. Izdaje N IR O Dečje novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira M atijevića 4. Glavni i odgovorni urednik M irjana Šterijevski. Izdavački savet: M ilica Bogojević (predsednik), Mileta Obradović, Vera Smrekić, Dragan Simid, M ilisav Ilić, M iodrag Vučićević, M iljana Tom ić, Nada M ija tovic, Nikola Maslovara, Ljiljana M ilovanović, Ljiljana Špajaković, Petar Jerković, G ojko Štuloviđ. Telefoni: (032) 711-549 uredništvo i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Štampa »Litopapir« — čačak.
Derek Finegan KO SE POSLEDNJI SMEJE Ne trudeći se da zakloni li­ sta rukom, Dejvid Bebkok gla­ sno zevnu. Zbog koga bi se, uostalom, i trudio? Kliper je dremuckao u susednoj pros­ toriji, a mikrofon pred Bebko- kovim nosem bio je već prili­ čno dugo, isključen. Sat i po po ponoći, po jakoj hladno j ki­ ši, čak i u Los Anđelesu nije bilo neko slavno vreme, iako je do Božića ostajalo svega dva desetak dana... Magnetofon kraj njegovog desnog lakta lenjo se okretao, šaljući u etar uzbudljive zvu- ke dobrog džeza, ali se Beb­ kok nije zavaravao; kiša je sve oterala pod krovove, a nje­ govi slušaoci bili su uglav­ nom ljudi koji su noć provo­ dili za volanom, tražeći mnogo muzike i malo govora koji bi im mogao ometati koncentra­ ciju. »Anketa krajem ovog mese- ea«, pomisli Bebkok, »neće bi­ ti slavna za WNJC. Buraker će urlati kako gubimo slušao- ce, a zna se ko će za to biti k riv.., vaš verni Ponoćni pratilac' na talasima WNJC, Dejvid Bebkok. . . Disk-džoke- ja je uvek najlakše okriviti, zar ne? Niko ne pita može li čovek svake noći biti zabavan i originalan... i to za bednu platu... Možda je zaista vre­ me da razmislim o Hitovoj po nudi... Istina, ne nudi nešto mnogo više od Burakera, ali ću bar raditi danju, što bi se i Luizi mnogo više dopalo...« On obliznu usne i pruži ra­ ku prema telefonu, ali se od­ mah predomisli. Ne zato što je Buraker, menadžer radio- -stanice, strogo zabranio pri­ vatne razgovore dok teče pro­ gram, po teoriji da linija mo­
4 Pony W est— Borilačke veštine 16 ra biti slobodna kako bi se slušaoci u svakom trenutku mogli uključivati. Ne, do đa­ vola s Burakerom... Luiza svakako već spava. Kuper promoli glavu kroz vrata susedne prostorije i Be- bkok podiže pogled. — Šta je bilo? — Da li ću ti biti potreban do kraja programa? — upita mladić, obarajući pogled i ne­ rvozno zabacujući dugu kosu sa čela. — Znaš, mami nije dobro, pa sam hteo d a... — Opet? — osmehnu se Be- bkok. — To je treći put ovog meseca, ako se ne varam? Kuper nervozno sleže rame­ nima. — Zista, Dejve. .. ni lekari ne znaju zbog čega ta iznena­ dna pogoršanja. .. Bebkok odmahnu glavom. — Što se mene tiče, možeš da ideš — reče stavljajući ci­ garetu u usta. — Naravno, ti znaš da ti moja dozvola ništa ne znači... ako Buraker neka­ ko dozna da odlaziš ranije, bi­ će galame! — Znam .. . hvala ti ipak, Dejve. Na mom stolu je još jedna traka, za slučaj da se ne­ što dogodi... — Šta može da se dogodi u ovo prokleto doba noći? — zevnu Bebkok. — Hajde, ki­ daj, m ali... i pozdravi mamu. Nadam se da znaš da Vigors, dole na vratima, vodi eviden­ ciju kada ko dolazi i odlazi... a Buraker često pregleda nje­ gov dnevnik. — Vigors je 0. K. — osme­ hnu se Kuper. — Dobar sam s njim, ne brini Dejve. Laku nc/ć. .. — Laku noć — progunđa Bebkok, ponovo zevajući. Pro­ kletstvo, ovaj sat kao da je stao. .. još čitavih dvadeset pet minuta do kraja progra­ ma. . . Telefon zazvrja i Bebkok se trže, grabeći slušalicu. Valjda neće ponovo biti neki homo­ seksualac kao prošli put, onaj koji mu je svake noći tri pu­ ta zakazivao sastanak, tvrdeći da je lud za njegovim gla­ som. .. — WNJC — izrecitova on živahnim glasom disk-džokeja. — Ponoćni pratilac, s vama svake noći! — Znam — reče glas sa dr­ uge strane žice i Bebkok nab- ra obrve. Takav glas svakako nije očekivao u ovo doba no­ ći: hladan, precizan, glas po­ slovnog čoveka koji zna šta hoće da kaže i kako će to re­ ći. — Šta mogu da učinim za vas? — Imam jedno zanimljivo obaveštenje za vaše slušaoce. Koliko znam, vaša praksa je da takve stvari uključujete di­ rektno u program ... — Tačno... pod uslovom da procenim koliko će obavešte­ nje biti zaista zanimljivo —
Pony W est— Borilačke veštine 16 5 osmehnu se Bebkok. — Dakle, 0 čemu se radi. ..? — Organizacija za koju ra­ dim prodaje određene vrste u- sluga — nastavio je isti glas, mirno i određeno, kao iskusan predavač. — Možete to sma­ trati i reklamom, naravno, ali nam je stalo da što više lju­ di dozna za to. »Onda ste odabrali pogrešno vreme i pogrešnu stanicu, mi- ster«, pomisli Bebkok, ali je to bilo nešto što glasno nije smeo reći niko ko je radio za Burakera.. . — Žao mi je — reče — ali takve vrste oglasa moraju bi­ ti unapred uplaćene u našem oglasnom odeljenju. Možete im se obratiti već odmah posle devet ujut.ru. Naravno, da se radi o obaveštenju od opšteg značaja, ne bih pravio pitanje, a li... znate već kako to ide. — Veoma dobro — glas je 1 dalje bio hladan i precizan. — Kao što znam da imate ve­ zu sa portirom na ulazu u. va­ gu zgradu. Pričekaću na vezi dok obavite razgovor s njim, iako vam odmah mogu otkriti šta će vam reći: pre tačno dva minuta stigao je glasnik sa u- putnicom na sto dolara. Mi­ slim da će to biti dovoljno? — I previše — nasmeja se Bebkok. — Za taj novac mo­ žete. .. — U redu — prekide ga sa- govornik. — Proverite odmah, meni se žuri. Slegavši ramenima, Bebkok spusti slušalicu na sto pred sobom i okreta tri broja na drugom telefonu. — Vigors? Bebkok je ov- d e.. . — Ah, mister Bebkok. Upra­ vo sam hteo da vas zovem ... — Da javiš kako se na ula­ zu nalazi glasnik sa uputnicom na sto dolara? — osmehnu se Bebkok. Nipošto ne bi propu­ stio ovu priliku da se naruga strogom i ukrućenom Vigorsu koji je zlim okom pratio sva­ kog zakasnelog nameštenika i ponizno se klanjao Burakeru i ostalima iz direkcije. — Već znam, Vigorse, hvala.. . — je­ dnim pokretom Bebkok pre­ kide vezu i vrati se drugom telefonu. — Halo? — Novac je, dakle, stigao — mirno zaključi njegov sagovor- nik. — Želite li sada da ču­ jete poruku? — Izvolite... — Bebkok pri­ vuče bliže sebi blok za koji je tankim lančićem bila ve­ zana olovka. — Ono o čemu noćas sanja­ te već sutra se ostvaruje — lagano i razgovetno poče da diktira glas. — Postoji način, siguran način, da uklonite čo- veka koji se nalazi na putu vašeg uspona... — Molim? — trže se Beb­ kok. — Kako ste rekli... da uklonite čoveka k o ji...
6 Pony W est— Borilačke veštine 16 — Da, tako sam rekao — po­ tvrdi glas bez imalo uzbuđe­ nja. — Zapisali ste? Idemo, onda dalje: način da uklonite i poslednju prepreku vašim ži­ votnim planovima. . . morate biti samo odlučni i brzi, pozo­ vite odmah, što pre Pasadina 6854-854. .. Treba li da pono­ vim broj? — 6854-854 — mehanički po novi Bebkok. — Ali, slušajte, o vo ... — Još samo jedna rečenica — prekide ga glas sa druge strane. — Cena ne igra nika­ kvu ulogu, zar ne? Zapisali ste sve? Budite ljubazni i po­ novite mi tekst. .. Duboko uzdahnuvši Bebkok odgurnu blok od sebe. — Čujte — reče čvrstim gla­ som. — U ovom programu emitovali smo zaista sve i sva­ šta, ali o vo ... ovo je previ­ še. .. zaboga, čoveče, pa to je otvoren poziv na ubistvo! — Upravo tako — ponovo nikakve promene u glasu na drugoj strani. — Poruka ovog tipa i treba da bude jasna, zar ne? — Ne znam da li je ovo glu­ pa šala, možda neka opklada ili slično — zareža Bebkok — ali ja ovu poruku neću emito- vati. N i za sto, ni za hiljadu, ni za sto hiljada dolara, pro­ kletstvo! — Čemu toliko uzbuđenja? Posao je posao, zar ne? Prili­ čno kratko ste razgovarali sa portirom, imam utisak da ni­ je stigao da vam kaže sve. Glasnik je, naime, kod sebe imao i jednu uputnicu na hi­ ljadu dolara. Ona glasi na va­ še ime, mister Bebkok. Bebkok baci pogled na sat. Prokletstvo, još čitavih petna­ est minuta do kraja progra­ ma, a on mora da sluša ovog manijaka. — Rekao sam vam već — reče umorno. -— Neću pustiti tu vašu šašavu poruku ni za sto hiljada dolara. Jasno? Ne­ ću, do đavola! Kratka pauza, pomalo na­ peto ćutanje na drugoj strani, a onda prigušen smeh koji ni­ je trajao dugo. — U redu, mister Bebkok — reče najzad isti glas. — Žao mi je. Međutim razmišljajte o ovome: možda će i vama je­ dnog dana neko zasmetati na putu uspona. . . Klik! Zatresavši glavom, Bebkok spusti slušalicu i s gađenjem se zagleda u nekoliko redova nažvrljanih na bloku. Sa uži­ vanjem je otrgao list i zavit­ lao ga prema korpi za otpatke u uglu minijaturne prostorije. Glupa šala, prokleto glupa ša­ la. .. Iako je neko bio spreman da žrtvuje sto... ne, hiljadu i sto dolara da bi tu đavolsku poruku poslao u etar. .. Ovaj svet je zaista šašav. I sve ša­ šaviji. ..
Pony West — Borilačke veštine 16 7 Telefon ponovo zazvrja i Be- bkok ga pogleda sa mržnjom. Pustio je da zvoni tri puta pre nego što je lenjim pokre­ tom prineo slušalicu uhu. — Bebkok! — urlao je do­ bro poznati glas menadžera. — Bebkok, do đavola, šta radiš? Spavaš na poslu? Tele­ fon zvoni pola sata, a ti niš­ ta? — Tu sam, mister Buraker — procedi. — Upravo sam bio ustao da podesim novu traku na drugi magnetofon, mister Buraker... — Druga traka, ha! — pos­ prdno je režao Buraker. — Spavaš, Bebkok, spavaš! N i si rekao ni reci već gotovo sat, do đavola! Ta te ne plaćam da slušaš muziku u mom studiju, već da pričaš, čoveče, da pri­ čaš! Slušaoci čekaju tvoj glas! — Šta da pričam, mister Buraker? — nasrneja se Beb­ kok. — Noćas na ulici nema ni zalutale mačke... — Je li? A za koga onda priča Dezmond Von na WWIC? Za mačke? Ili za one slušaoce koji se svakog trenutka uklju­ čuju u program, a? — Zao mi je — sleže Beb­ kok ramenima — ne mogu da slušam druge stanice dok tra­ je naš program, znate — i po­ red indiferentnosti u glasu, nije mu bilo svejedno. Prokle­ ti Von i njegovo šatrovačko brbljanje na radio-talasima! Ali je W W IC ipak bio najoz­ biljniji konkurent njegovom programu u ovo doba n oći... šta li je ta budala ponovo smi­ slila? — E, vidiš, a ja mogu i mo­ ram da pratim šta radi kon­ kurencija! — urlao je Bura­ ker, tako da Bebkok oprezno ođmače slušalicu od uha. — Taj čovek tamo ima ide je ... ideje, čuješ li, Bebkok? Znaš li šta je ovoga puta smislio? Ne znaš, naravno... — Ono o invaziji iz sverni­ ra, opet? To nije smislio on, mister Buraker. To je smislio Orson Vels još trideset i neke godine. Von je to samo malo prilagodio današnjem vreme­ nu. . . da ne govorimo o tome da panike praktično nije ni bilo, kao kod Velsa... — Do đavola i Vels! Ovo je bolje, sto puta bolje? Von po­ navlja poruku kako postoji način da se o tresete čoveka koji vam smeta, čuješ li! Do­ voljno je samo pozvati jedan broj u Pasadinif Slušaoci. su prosto pobesneli, njihov tele­ fon neprestano zvrji, gotovo upadaju jedan drugom u reč! — Broj u Pasađini! Bebkok obrisa iznenadni hladni znoj sa čela, a pogled mu odluta prema zgužvanom komadu hartije u uglu.. Broj u Pasađini... — Slušaš li ti mene, do đa­ vola, ili ne slušaš? Šta misliš da preduzmeš? Bebkok odmahnu glavom.
8 Pony West — Borilačke veštine 16 »Sve je to glupost«, pomisli. »Von je naleteo i sutra će mu se smejati ceo grad...« — A šta bih mogao da pre- duzmem, mister Buraker — reče naglas. — Program se io­ nako završava za manje od deset m inuta... — Đavola deset minuta! Ra- dićeš do podneva, do sutra uveče, ako bude potrebno! K r­ ajnje je vreme da jednom ko­ načno pošteno zaslužiš ono što ti plaćam! Pozovi Vona kako znaš i pitaj kakav je to trik... a ovaj broj ponavljaj što češ­ će. .. spremi se da zapišeš: Pasadina... — Imam taj broj — umorno reče Bebkok. — Šta?! • — Rekao sam da imam taj broj. A sada ću vam reći isto što sam rekao i tipu koji je hteo da naruči takav oglas: neću da ga emitujem! Da li ste dobro čuli, mister Buraker? Neću! Osećajući se bolje nego i u jednom trenutku poslednjih nekoliko godina, Bebkok veli­ čanstvenim pokretom zalupi slušalicu. Nekoliko puta se pri gušeno nasmejao, udobno za­ valjen u stolicu. Šteta što ne može da vidi Burakerovo lice u ovom trenutku, ali i sama pomisao na to neizdrživo je smešna... Trgao se i bacio pogled na sat. Prokletstvo, vreme je za odjavu programa. Privukao je stolicu i sigurnim pokretom uključio mikrofon. — Vaš ponoćni pratilac za koji trenutak se oprašta. Laku i dobru noć i lep sutrašnji dan za sve koji su još uvek na ta- lasu WNJC. I, na kraju, za­ pamtite još samo nešto: usko­ ro ćete negde, na drugom mc- stu, čuti jedan telefonski broj i jedno krupno obećanje koje može zvučati prokleto privla­ čno. .. ali razmislite dobro o njemu? N ije li već suviše krvi na ovom svetu? Laku noć još jednom ... Ponoćni pratilac, Dejvid Bebkok, W NJC.. . »Tako im i treba«, mislio je dok je naviknutim pokretima isključivao uređaje. — »H ilja­ du dolara.. . u bestraga i hi­ ljadu dolara.« Zapalio je cigaretu i neko­ liko trenutaka nepomično se- deo odbijajući dimove. A on­ da je slegao ramenima i pri­ vukao sebi telefon... * * * Rasel Volkman rasejano po­ diže pogled sa novina. — Šta? — Pitala sam hoćeš li još kafe — svadljivim glasom pro gunđa Mejda. — Zašto me ta­ ko čudno gledaš? Kafa nije dobra? — N-neee.. . kafa je odlič­ na. .. — Pa onda?
Pony W est— Borilačke veštine 16 9 — Ništa — on sleže rameni­ ma i ponovo se zadubi u no­ vine, praveći se da čita nešto posebno zanimljivo. — Ako tako nastaviš da bu­ ljiš u novine, zakasnićeš na posao. — Aha — odsutno odgovori on. — Šta »aha«? Hoćeš da za­ kasniš na posao? — Aha... S druge strane stola, Mejda sleže ramenima, bacajući se sa obnovljenom energijom na to­ st premazan debelim slojem butera i džema. I/.nad ivice novina Rasel baci gadljiv po­ gled na njeno ugojeno lice sa ostacima onog odvratnog no­ ćnog krema, na nemarno raz­ drljenu prljavu kućnu haljinu i kosu ispunjenu ukosnicama. Izbegavao je pogled na ogro­ mne grudi koje su se nazirale u izrezu haljine... »Odvratna je«, pomisli. »Kao krmača, sa tim njenim nepre­ stanim ždranjem i nepresta­ nim glavoboljama. Gospode bože, izgleda gotovo starija od svoje ma jke... a tek joj je trideset četvrta... U poređe- nju sa K e ri...« K e ri... On spusti novine i zagleda se u jednu tačku nekud iznad ženine glave. K e ri.. . Keri je već nešto sasvim drugo... — Cemu se sada ceriš? — dopre Mej din glas kao iz ve­ like daljine. — Molim? — Pitala sam zbog čega se ceriš, Rase? — oštro ponovi žena. — Ti mene, izgleda, uop- šte ne slušaš? — Slušam te — osmehnu se on, pažljivo savijajući no­ vine da bi ih ostavio na ivici stola. — Baci pogled na sat. — Uh, do đavola... moram da požurim. .. Do viđenja, dra­ ga! Javiću ti se ako slučajno opet budem morao da se za­ držim. .. — Znam — ledenim glasom odvrati Mejcla. — Veoma si disciplinovan kao muž, Rase. Uvek se javiš da nećeš na vre- me s posla. .. — Pa da — namerno dobaci on, dohvatajuči tašnu sa po­ da poreci stolice. Lakim kora­ kom prešao je onih nekoliko koraka do predsoblja i pažlji­ vo podesio čvor kravate pred ogledalom, a onda hitro navu­ kao mantil diveći se odrazu svoje vitke figure. »Još uvek si prokleto zgo­ dan, Rase Volkmane«, pomisli, smešeći se svojoj slici u ogle­ dalu. »A ove sede vlasi na sle- poočnicama čine te samo još zgodnijim ... Nije čudo da se devojka kakva je Keri zatetre- bila u tebe. . .« — »Do đavola«, lecnu ga ne­ ugodna pomisao, »šta je Mej­ da htela maločas da kaže? Glas joj je zvučio prilično iro­ nično. .. da ne sumnja nešto?« — Do viđenja, draga! — do­
10 Pony West — Borilačke veštine 16 viknuo je još jednom i zalu­ pio vrata za sobom. Sa olak­ šanjem je strčao niz nekoliko stepenika, dišući vlažni vaz- duh punim plućima. »Još je mnogo lepih dana preda mnom«, mislio je pale­ ći motor novog »korvera« ko­ ji je blistao u punom sjaju čelika i hroma. »Još mnogo lepih dana sa K e ri... ali Mej- da. . .« »Cena ne igra nikakvu ulo­ gu, zar ne?« Ti redovi koje je, kao pri­ vučen magnetom, najpre pro­ čitao na oglasnoj strani jutro­ šnjih novina neprestano su mu igrali pred očima. »Cena ne igra nikakvu ulogu, zar ne?« »Do đavola, ako iko stoji na putu mog uspona, onda je to Mejđa«, pomisli s gorčinom. »S takvom ženom nikuda ne m ogu... a moj posao zahteva izlaske, pozivanje poslovnih prijatel ja u stan.. . koktele. . . a Mejđa je još ružnija kada se utegne u jednu od onih od­ vratno skupih večernjih halji­ na iz kojih se salo prosipa na sve strane. . . A njeno kuva- n je. ..« »Šta ti je, Rase Volkmane« — reče iznenada u sebi, pažlji­ vo motreći semafor pred so­ bom. — »Da li shvataš o čemu razmišljaš... o ubistvu... da, o ubistvu svoje žene!« Vozio je nekoliko blokova prazne glave, čvrsto stisnutih tankih usana, odjednom mno­ go stariji nego što bi trebalo za njegovih četrdeset dve go­ dine. Vozio je prebrzo, neop­ rezno, suviše opasno za ulice zagušene u jutarnjem špicu. »Ali mi Mejđa nikada neće dati razvod... a ako prihva­ tim krivicu na sebe, njeni ad­ vokati će me odrati. Zarađu­ jem dobro, mogao bih zarađi­ vati još više, ali. . . Ne, to ni izbliza ne bi bilo dovoljno za pristojan život sa K e ri.. . Ta mala voli provod, voli da se lepo oblači, voli nakit. . .« Taksista o čiji se blatobran gotovo očešao, gnevno se jske- zi na njega, sipajući pravu bu­ jicu irskih psovki, Volkman odmahnu rukom; Samo mu još nedostaje neka gužva na ulici. I ovako će jedva stići na vreme na posao.. . Kao za inat, čitavog jutra nije imao ni trenutka predaha u svom uskom, odeljku, sta­ klom odvojenom od drugih odeljenja reklamne agencije »Menton i Rokvel«. Telefon je neprestano zvonio, a kolege i sarađnici upadali su bez kuca­ nja sa pitanjima i upola do­ vršenim skicama i projektima u rukama. Oprezno, kao lopov, osvrnuo se oko sebe, iako je drvenim donjim delom pregrade bio zaklonjen od pogleda kolega privukao telefon bliže sebi. Broj mu je bio urezan u pam­ ćenje. .. okrenuo ga je drhta­ vom rukom.
Pony West — Borilačke veštine 16 U — Halo? — upitao je tihim glasom kada je neko podigao slušalicu na drugoj strani. S gađenjem je bacio pogled na dlanove iznenada vlažne od znoja. — Izvolite — javio se ugo­ dan ženski glas. — Ne morate proveravati, ovo je broj koji ste želeli. — Uh.. . mislim, u pitanju je broj koji je jutros dat u oglasu. . . u oglasu u »Egzami- neru« ? — Da, ovo je ta j broj — pri gušen, topao smeh. — Naše usluge očigledno su vam po­ trebne čim ste se javili. Budi­ te ljubazni, dajte nam, ime i adresu i očekujte naš poziv. — Trenutak! — trže se Vol- kman. Iznenada se osetio mnoj go sigurniji u sebe. Boga mu, ovo je po svemu sudeći nečija glupa šala! Šta ako mu se su­ tra ime pojavi u nekom šaša­ vom ženskom časopisu... u podužem spisku američkih mu ževa koji sanjaju o tome da ubiju svoje žene? — Izvolite — glas je bio strpljiv. — Vodite, molim vas, računa o tome da ovaj razgo­ vor ne može trajati predugo... — 0 čemu se, u stvari, ra­ di? Mislim, da li ćete zaista... zaista da... — Da — još jednom onaj topao, prigušen smeh. — Uči- ničemo sve kako smo i obeća­ li u oglasu, ali nam je za to potrebno nekoliko podataka, vaše ime i adresa pre svega, zar ne? — Kako ću biti siguran da za to neće niko doznati? — Diskrecija je u našem po slu veoma važna. Na žalost, drugih garancija nema. Za sa­ da. . . — Za sada? Znači li to da garancije ipak postoje? — Svakako. . . ali budite kra­ ći, molim vas. Ime i adresu. .. — H m m ... čekajte,. . u st­ vari, zvaću vas drugi p u t.. . Zapalio je novu cigaretu i zabuljio se u scenario za kra­ tki TV film koji je neko ma­ ločas spustio na njegov sto. Uredno otkucani redovi, među­ tim, igrali su mu pred očima i nikako nije uspevao da se koncentriše na njihov smisao. Došavši konačno do zaklju­ čka da se ipak radi o graboj predbožićnoj šali, Volkman se baci na posao, hitro nabacuju­ ći svoje primed.be 11a listove hartije pred sobom. S negodo­ vanjem je pogledao u telefon kada je ponovo zazvonio. — Molim? — Sam si, dragi? — Keri — prošaputa on. — Pobugu, devojko, koliko sam ti puta rekao da me ne pozi­ vaš na posao! Prava je sreća da sam upravo u ovom trenu­ tku potpuno sam, znaš... — U redu, u redu, nemoj odmah da besniš — mazno je govorio glas devojke sa druge
12 Pony West — Borilačke veštine 16 strane. — Ovo je nešto važno, znaš, Rasele. .. On se trže. — Važno. Da n isi... Vedar smeh. — Ne, nije ono čega se pla­ šiš, ne brini. Keri zna da vodi računa o sebi. . . zanima me da li si video jutrošnji »Klar- ion« ? — »Klarion«? Ne, nisam. Znaš uostalom da i ne čitam to đubre. Zašto? — U njemu se pojavio jedan oglas. . . Volkman prinese ruku čelu, ali na pola pokreta zaboravi na hladan znoj koji je ponovo izbio po njemu. — Oglas? — Da. Razmišljala sam ... ti ljudi nude rešenje i našeg problem a... — Ahhh... video sam taj oglas, ali u »Egzamineru«! To je Čista glupost, K e ri... da si malo bolje razmislila i sama bi to shvatila. Uostalom, ja . .. — Rasele Volkmane! — glas iznenada postade oštar i kre- štav. — Ako ti ja išta značim, onda ćemo se videti već veče­ ras da porazgovaramo o to­ me! On bespomoćno odmahnu rukom. — Keri, znaš da. .. — Večeras! — čvrsto pono­ vi ona. — U šest, kod mene. Veza se prekinula upravo u trenutku kada je u Volkmano- vu kancelariju ušetala Norma Finiks, jedna od modela koji su povremeno radili za agenci­ ju. Njišući raskošnim kukovi­ ma, hladnokrvno je sela na njegov sto i dohvatila cigare­ tu iz kutije, smeškajući se is­ pod čuperaka crvene kose ko­ ji su joj padali na oči. — Izvolite! — hladno reče Volkman. Norma Finiks, nje­ nog pravog imena trenutno ni­ je mogao da se seti, najmanje mu se dopadala od svih mo­ dela, zbog svoje vulgarnosti i drskosti. Ipak, bila je neza- menljiva ako ste tražili dobar model za reklamiranje pro­ vidnih spavačica, donjeg rub­ lja, kupaćih kostima. .. — Rase, dušo — reče ona promuklim glasom — šta mi to kaže Arkin iz personalnog? Nisam ušla u kombinaciju za onu reviju prekosutra u »Kar­ bonu«, je li? — Da — odgovorio je, pre­ vrćući tobože zainteresovano hartije pred sobom. — Pa? — Zašto? Nisam dovoljno do­ bra? — osmehnu se ona, du- vajući dim cigarete prema Vol- kmanovom licu. — N ije to u pitanju — sle- že on ramenima. — Znaš i sa­ ma da su to modeli za sredo- večne, punije domaćice, žene koje traže nešto ozbiljnije, znaš. A ti. .. — A ja sam za seksi— mo­ dele, one od kojih muškarci­ ma polazi voda na usta, to ho­ ćeš da kažeš? — podrugljivo
Pony W est— Borilačke veštine 16 13 se nasmeja Norma. — Do đa­ vola, Rase, znači li to đa me i ti smatraš uzbudljivom? Volkman se usiljeno nasme- ši. — To se vidi, zar ne? — Hmmm. . . po tvom po­ našanju to se ne bi dalo za­ ključiti, znaš. Homoseksualac nisi, to se odmah v id i... ona tvo ja žena, p a ... bolje da ne govorimo o njenom izgledu. Prema tome, ostaje nam samo jedan zaključak, je li tako? — Norma — reče on nervo­ zno — možeš li tvoju analizu da odložiš za neki drugi dan. Imam posla preko glave! Ona ga je i dalje zamišlje­ no posmatrala kroz poluzatvo­ rene kapke, njišući se gornjim delom tela i odbijajući koluto- ve dima. — Da, to će b iti... imaš drugu, mlađu, je li, ti neva­ ljali dečko? On tresnu na sto hartije ko­ je je držao u ruci. — Do đavola, Norma, rekao sam ti da imam posla! Najzad, šta se tebe to tiče... da i imam drugu to ne bi bio tvoj problem, zar ne? — Da — uzdahnu ona. — M oji problemi su druge vrste. Treba mi taj angažman u »Ka- rltonu«, znaš... ide Božić, a ja sam ostala bez para. .. •— Ne dolazi u obzir — od­ mahnu on glavom. — Modeli su već odabrani i probe po­ čele. — Kao i obično — leno od­ vrati ona silazeći sa stola. — Pa dobro... Ali, da se vratimo započetom razgovoru. Šta mi­ sliš kako bi ona gomila sala od tvoje poštovane supruge re agovala kada bi joj neko ja­ vio da se viđaš sa izvesnom plavokosom gospođicom koja živi na Trevor Hajtsu? Volkman obliznu iznenada suve usne. — 0 čemu to govoriš, Nor­ ma? — 0 »Karltonu« — nasmeja se ona. Lice joj je i dalje ima­ lo miran, naivan izraz. On nekoliko puta brzo za- klima glavom. — U redu — reče priguše­ nim glasom. Dobićeš taj po­ sao u »Karltonu«, prokleta bi­ la! A sada odlazi! Gubi mi se sa očiju! — Ne budi takav, dragi — mazno reče ona. — Vi muškar­ ci baš ste nezgodni kada se otkriju vaše sitne prljavštine, zar ne? Do viđenja, Rase. I hvala! Buljio je u zatvorena stak­ lena vrata još dugo pošto je Norma pobedonosno izašla, ne čujno mičući usnama. A onda, kao da se budi iz sna, privukao je telefon sebi i okrenuo isti onaj broj koji je zvao i pola časa ranije... * * * — Ne, do đavola, nije mi jasno!
14 Pony West — Borilačke veštine 16 Glavni inspektor Haris re­ zignirano sleže ramenima, kao stari pomorac koji posmatra nailazak bure sa sigurnošću da će se ona, pre ili kasnije, ipak izduvati. U svojoj dugoj karijeri, sa više ili manje us- peha, sarađivao je sa mnogim okružiocima u Pasadini i znao da oni, i pored diploma čuve­ nih univerziteta, ne poznaju teški, opasni i ponekad prlja­ vi posao kojim se policija ba­ vi. Najzad, okružni tužioci su birani na svoje funkcije, na ovaj ili onaj način provodili te godine u foteljama, da bi potom nestali bez traga ili po­ tražili sebi još toplije mesto pod suncem; glavni inspektor Haris, kao i inspektor i dete­ ktiv Haris pre njega, ostajali su tamo gde su ih zatekli, u sve uzaludni joj borbi sa zlo­ činom koji je imao na stotine ruku. Ili se bar tako Harisu činilo. . . — Ne, nije mi jasno — ma­ lo mirnijim glasom produži okružni tužilac Rapele, nervo­ zno kuckajući prstima po sa­ vršeno politiranoj površini og­ romnog radnog stola svoje kancelarije. — Ili je taj vaš čovek potpuno nesposoban, ili oni tamo u telefonskoj centra­ li ne znaju svoj posao! — Holfret je odličan polica­ jac — nakostreši se Haris —- i vi to znate, Rapele! A što se tiče stručnjaka u centrali, ve- rujem da i oni znaju šta ra­ d e... Mislim da moramo pri­ znati da ovoga puta imamo posla sa ljudima koji jednos­ tavno znaju više od njih! —- I da dignemo ruke od svega, zar ne? — podrugljivo dobaci Rapele gladeći svoju kratku crnu kosu iznad prep­ lanulog lica. Očigledno uživa­ nje s kojim je to činio nije promaklo Harisu. Najzad, nije bila nikakva tajna da je do svog položaja Erik Bruster Ra­ pele došao najviše zahvaljuju­ ći glasovima domaćica. — Ne, Harise, to neće ići. . . moramo učiniti sve da uhvatimo tu ba­ ndu i izvedemo je pred sud.. . — Mi već činimo sve — reče on glasno, trljajući umorne oči. Rapele ga je izvukao iz postelje nešto posle ponoći, ali se sam posle toga svakako vratio u svoj krevet, da bi sa­ da, oko devet ujutru, bio svež i odmoran kao ruža. — Vaše »sve« sada očigle­ dno nije dovoljno — suvo re­ če Rapele. — Pogledajte ovo... telefonski pozivi koje sam ju­ lios zatekao na ovom stolu... petnaest— dvadeset poziva, Ha­ rise! Grad je uzbuđen! Haris se isceri. — Zar vam ne laska što gra­ đani imaju toliko poverenja u vas? A, što se poziva tiče, mi smo ih imali deset puta više, i to od ponoći. Žene koje mi­ sle da će ih ubiti muževi, mu­ ževi koji sumnjaju na žene... histerične usedelice koje su
Pony West — Borilačke veštine 16 15 nekoga videle pod prozorom, poslovni ljudi koji sumnjaju na partnere, glumice koje mis­ le da će ih konkurentkinje u- lcloniti da bi došle do glavne uloge u nekom beđnom koma­ du. . . Da imam pet puta više policajaca ne bih mogao da ispitam sve te pozive pre kra­ ja ovog meseca! — Od toga nema koristi — odmahnu Rápele glavom. — Treba ići pravo u centar, u ce­ ntar, Harise. Tamo gde se ta banda nalazi... a do nje, da podsetim, vode telefonske ži­ ce. — Može biti. . . znate li sa­ mo koliko telefonskih žica ima u Pasadini? — nasmeja se Ha- ris. — Do đavola, mislim da se nepotrebno uzbuđujete; sve do sada nemamo dokaza da je i jedno jedino ubistvo izvrše­ no po narudžbini, a to je ono glavno, zar ne? — Do sada? — frknu Rápe­ le. — Biće ili, Harise, i nemoj­ te se zavaravati. Videli ste po­ zive. .. pre ili kasnije neko od tih ljudi izgubiće živce i po­ kušati da preduhitri čoveka na koga sumnja da želi nje­ govu smrt. . . a da ne govorim šta će se dogoditi kada ta ba­ nda stvarno počne da deluje. Holfret radi na tome, zar ne? — Da. Proveo je četiri sata u glavnoj centrali pokušavaju­ ći da otkrije gde se nalazi a- parat sa tim brojem, kako sam vam već rekao. Čuli ste: taj aparat isključen je još proš­ le godine. Holfret je čak obi­ šao mesto gde se nalazio, je­ dno napušteno skladište, bli­ zu puta za Glendejl. Provalio je unutra što mu, kao što zna­ te, nije dozvoljeno bez sudskog naloga za pretres, — I nije našao nikakav tele­ fon, znam već — reče Rapele zavaljujući se u udobnoj fo­ telji. — Zbog čega posle toga nije zahtevao da se taj broj isključi u samoj centrali? To je najjednostavnije, zar ne? — Tačno, ali Holfret nema ovlašćenje za tako nešto. Ne­ mam ih čak ni ja. I za to je potreban nalog od suda. Su­ dija Cembres je odbio da ga izda jutros rano; po meni bar, s pravom. Ti momci nisu uči­ nili još ništa konkretno i mo­ žda je sve to još uvek samo šašava šala. — Nalog može da se dobi­ je — zamišljeno reče Rapele. — Ima i drugih sudija, do đa­ vola. Čembre» je matora bu­ dala. . . Pre toga, međutim, tre balo je da pokušate da ustano­ vite ko je predao te proklete oglase u redakcije listova i ra- dio-stanica. Haris se s mukom uspravi, osećajući bolove u svakom mi­ šiću. Rapele podiže obrve. — Kuda, inspektore? Još ni­ smo završili. . . Ili ste se seti- li da svojim ljudima izdate
16 Pony W est— Borilačke veštine 16 uputstva o ovome što sam go­ vorio? — K oji ću vam đavo? — jetko reče Haris. — Vi sve zna­ te bolje od mene, zar ne? Ok­ renite telefon, nađite Mek Ali- stera, mog zamenika, i prene­ site mu instrukcije. Ja idem u krevet, do đavola! A to što vi predlažete četiri čoveka rade još od ranog jutra, Rapele! Rapele ga je nekoliko tre­ nutaka smrknuto posmatrao, a onda mu lice obasja osmeh. — U redu — reče blažim glasom. — Shvatam da sam preterao. Sedite, Haris, do đa­ vola. Mora da ste umorni? — Ne — ovaj odmahnu gla­ vom. — Moram da idem. Ako zaista želite da mi pomognete, intervenišite da se izdaju po­ trebni sudski nalozi. Mada. . . — Mada? Haris uzdahnu. — Ne verujem da će put do njihovog otkrivanja biti tako jednostavan. Ti momci nisu glupi i sve što je do sada pre- duzeto pokazuje izvrsnu orga­ nizaciju. Oni svakako očekuju da će njihova linija biti isklj­ učena u centrali... ne mogu a da ne pomislim kako u rezer­ vi već imaju neki bolji i efi­ kasniji sistem za stupanje u vezu sa potencijalnim mušte­ rijama. .. Rapele je zurio u svoj sto, lagano klimajući glavom. — Da H arise... toga sam se i ja bojao — reče tiho. — Pa dobro, učinićemo sve što se bude moglo, zar ne? — Sve što se bude moglo — potvrdi glavni inspektor gla vom. — Ako to bude dovoljno — dodade malo tiše. — Kuda, inspektore? — upi­ ta Mađoli, njegov vozač kada se umorno spustio na sedište svojih kola. — U centralu — progunđa Haris. — Ali nemoj žu riti... treba đa razmislim. Mađoli se osmehnu, jer je dobro poznavao Harisa. Još davno, gotovo na početku svo­ je karijere policajca, Haris je shvatio da neprestana gužva, galama i zvrjanje telefona u policijskim stanicama veoma efikasno ometa ljude sklone razmišljanju i neminovno ih nagoni da postupaju šablon- ski, da hodaju dobro utabanim putevima policijskog zanata. Na nesreću, zločinci već dugo nisu radili ništa šablonski, ako se ne računaju sitni pljačkaši prodavnica i napadači po par­ kovima. Upravo zato, Haris je nastojao da se u svojoj kance­ lariji zadržava što manje i ni­ su bile retke njegove i Mađo­ lijeve duge vožnje po gradu, u naizgled besciljnom lutanju, kada bi mozak glavnog inspe­ ktora užurbano radio, traže­ ći rešenje za neki novi prob­ lem koji je plima zločina na­ metala. — Šefe... — A?
Pony W est— Borilačke veštine 16 17 Haris se trže, iznenađen. Ni­ je bio Mađolijev običaj da ga uznemirava u razmišljanju. Mo ra da se dogodilo nešto zaista važno. — Š efe... onaj crveni ko­ mbi iza nas... zar se i vama ne čini da nas prati? — Da vidimo — progunđa Haris. — Skreni u prvu uli­ cu desno... ali bez žm igavca... Mađoli klimnu glavom, ne menjajući tempo kojim su ko­ la išla gotovo do pred samu raskrsnicu. Naglo je okrenuo volan udesno i gume su pro­ testujući zaškripale, ali su ko­ la trenutak kasnije već bila u poprečnoj ulici. Haris nije skidao pogled sa retrovizora. — Prošao je dalje — osme- hnu se. — Lažna uzbuna, Ma­ đoli. ., Ovaj sumnjičavo odmahnu glavom. — Može biti, a li... — Da, i meni je bio sum­ njiv — složi se Haris. — To se događa. Obojica smo umor­ ni, znaš... Mađoli ćutke sleže rameni­ ma, a Haris se vrati svojim mislima. Da, Rapele je bio u pravu; ako banda koja rekla­ mira ubistva po narudžbini za­ ista ozbiljno misli, onda sva­ kako već imaju neku rezerv­ nu varijantu za kontakt sa za- interesovanima. Telefon koji su do sada na neki način ko­ ristili samo ze privremeno re- šenje; oni moraju biti svesni činjenice da će policija pre ili kasnije izdejstvovati isklju­ čenje te ili svake druge linije koju bi koristili za svoje pot­ rebe, da se ne pominje mogu­ ćnost prisluškivanja razgovo­ ra i privođenje svih koji izra­ ze želju da naruče, nečije ubi- stvo... Ali, kakav bi to način mo­ gao da bude? Oglasi u listovi­ ma, na radiju? Ne, i to ne do­ lazi u obzir zbog iste loše st­ rane; ko god da bandi svoje ime i adresu mora računati s tim da će ih pročitati i poli­ cajci. .. — Š efe... Mađolijev glas bio je tih, vr­ lo tih. Haris shvati đa je vo­ zač sve vreine buljio u retro­ vizor dok je on razmišljao. — Opet imamo rep, a? — osmehnu se. — Čekaj, ne go­ vori, pusti da ga ja sam pro­ nađem. .. Zahvaljujući blagoj uzbrdici liz koju se ulica peta, imao je bolji pogled unazad nego ma­ ločas, pa mu nije bilo teško da otkrije tamnozeleni »bjuik« koji se čvrsto držao rastoja- nja od stotinak jardi iza njih. — Bjuik«? — Tačno — klimnu Mađoli glavom. — Izbio je iz popre­ čne ulice levo od nas i od ta­ da nas ne ispušta iz vida. Kao da želi da ih demantu- je, tamnozeleni »bjuik« izne­ nada izbaci žmigavac i skrete levo u raskrsnici preko koje
18 Pony W est— Borilačke veštine 16 su trenutak ranije prešli. Ha- ris zastenja od razočaranja. — Opet lažna uzbuna — pro- cedi. — Do đavola, koji nam je đavo jutros... Zavalio se ti sedište, paleći cigaretu koja mu je pekla već gorka usta. Zaista je premo­ ren. inače mu se ne bi učini­ lo dva puta u toku petnaestak minuta da neko prati njegova kola. Najzad, zašto bi neko pratio upravo njega? Zašto? Haris se trže i ispravi u se- dištu, ne obraćajući pažnju na Mađolijev zaprepašćeni pog­ led. Iscerivši se vozaču, on iz­ baci cigaretu kroz prozor i iz unutrašnjeg džepa sakoa izvu­ če notes. Naškrabao je nekoli­ ko redova na hartiji i dodao list začuđenom vozaču. »Šta ako nas prisluškuju? Od sada se sporazumevamo sa­ mo znacima!«? Mađoli klimnu glavom, vra­ ćajući listić, a Haris plamen upaljača, kojim je zapalio no­ vu cigaretu, iskoristi da uništi i hartiju. Sada su obojica na­ pregnuto buljili u retrovizor. — Koliko ćemo se još ova­ ko voziti? — nemarno upita Mađoli. — Još malo, do đavola — reče glasno, možda i glasnije nego što je želeo. — Treba da razmislim. . . — U redu, šefe... kladim se da vas na stolu čeka bar de­ set novih poruka, ništa dru­ go. . . — Zato i neću đa idem ta­ mo — nasmeja se Haris. — Hajde, skreni ovde desno... idemo malo u pravcu Alham- bre. Trećeg pratioca, mali kami­ onet živih boja, zapazili su o- bojica gotovo istovremeno i zaverenički se iscerili jedan drugom. »Ipak ti još nisi za staro gvožđe, Alberte«, mislio je Haris. »Naravno, ovakvo ne­ što je i trebalo očekivati... banda mora držati na oku me­ ne, Rapelea, Holfreta, kako bi znali dokle smo stigli u istrazi i na vreme prešla na neki dru­ gi metod rada. Ono sa telefo­ nima trebalo je još ranije da me upozori da momci znaju sve o tehnici telefonije i pris­ luškivanja. . .« Bližila im se nova raskrsni­ ca i Haris se užurba, objašnja­ vajući Mađoliju znacima šta treba da učini. Ovaj klimnu glavom u znak da je razumeo. Još svega pedesetak ja rd i... Pod veštom Mađolijevom ru­ kom njihova kola naglo skre- toše udesno, u poprečnu uficu. Stežući zube, Mađoli je suže­ nim očima proučavao kolonu vozila koja im je dolazila u susret... da! Načinivši nagli zaokret za 180 stepeni nasred ulice, on uspe da ugura kola između dva kamiona u suprotnoj traci, ne mareći za škripu kočnica i gne
Pony West — Borilačke veštine 16 19 vne zvuke sirene. Sada je po­ novo jurio prema raskrsnici iz koje je trenutak ranije iza- šao. Haris napipa revolver u futroli pod sakoom i lagano ga izvuče. Sada! Uz škripu guma, policijska kola izjuriše iz poprečne uli­ ce i ukopaše se ispred kamio­ neta koji se zanese od naglog kočenja. Tresak lima i stakla odavao je da im je stradalo prednje levo krilo, ali je Ha- ris sa revolverom u rukama već bio na asfaltu, optrčavaju- ći oko prednjeg dela kola. — Policija! — zaurlao je, mašući revolverom. — Napo­ lje! Sa rukama uvis! Iza stakla na kabini kamio­ neta video je dva unezverena lica, iskolačene oči. Svud oko njih zaorile su se sirene, škri­ pa guma i poneki tresak koji, je odavao da mnogi vozači još dremaju za svojim volanima. Čovek pored vozača kamio­ neta polete vratima na svojoj strani; iskusnom policajcu ni­ je promaklo da se poslužio le- vom rukom da bi ih otvorio. To je moglo značiti samo je­ dno. .. — Stani! — uzviknu Haris podižući oružje. — Pucaču! Ne želeći da rizikuje ništa on odskoči koi'ak nazad, u za­ klon iza prednjeg dela svojih kola. Čovek iz kamioneta već je bio na tlu; u desnoj ruci držao je veliki crni revolver čija se cev preteći dizala. Ha­ ris ispali jedan hitac u bledo lice, iskeženih zuba i baci se na tvrdi asfalt, očekujući sva­ kog trenutka fijuk metka iz­ nad svoje glave. .. Snažna eksplozija gotovo ga je odigla od tla i ošamutila. Metal je zaštropotao po asfal­ tu oko njega, ali se on već o- prezno dizao na jedno koleno, rasterujući besmislenim pok­ retima ruke ispred lica gusti dim koji je iznenada obavio sve oko njega. — Mađoli! — uspeo je da proštenje. — Napolje, do đa­ vola! Crvenkasti plamen već je obavio ostatke kamiona i pre­ skakao na prednji deo, poli­ cijskih kola. Stenjući od na­ pora, Haris se naže kroz otvo­ rena vrata, pokušavajući da izvuče nepokretno Mađolijevo telo van domašaja plamena i dalje, van kruga koji će zap­ ljusnuti zapaljeni benzin kad plamen konačno zahvati i re­ zervoar njihovog automobila. Neko pritičra da mu pomogne. Našli su se na bezbeđnom ra- stojanju, iza susednih kola u času kada je rezervoar sa pot­ mulim pucnjem odleteo ti vaz- duh. — Mađoli! Lice vozača bilo je bledo, nepomično kada se Haris ba­ cio na kolena kraj njega. — Gotov je ... — prošapu­ ta uplašeno neko nad njim.
20 Pony W est— Borilačke veštine 16 — Prokletstvo — cedio je Haris kroz zube. Duga, tanka metalna krhotina, deo unište­ nog kamioneta, kao bodež za­ rila se sa Ieve strane u Mađo- lijev vrat, raskidajući mu grlo. Smrt je morala biti gotovo trenutna. .. * * * Visok mladić širokih rame­ na, koji je ušao u prostoriju neobičnog izgleda, na trenu­ tak je zastao na vratima koja su, kao u Japanu, nečujno kli­ zala u stranu. Klimnuo je gla­ vom i dugim elastičnim kora­ cima krenuo na suprotnu st­ ranu; njegove bose noge nisu stvarale nikakav šum na po­ du od glatkih dasaka prema­ zanih lakom i sastavljenih sa­ mo drvenim klincima i lep- kom. Na sredini prostorije vež- bao je drugi čovek, talcođe vi­ sok i širokih ramena, obučen samo u blistavobeli kimono sa zagonetnim japanskim znakom na grudima. Njegove bose no­ ge kao da nisu dodirivale pod; pokreti rukp i tela slivali su se jedan u drugi tako brzo da ih je oko jedva moglo sledi­ ti; i pored gotovo nadljudskih napora koje je tako nešto zahtevalo, u prostoriji se nije čulo čak ni ubrzano disanje; na privlačnom licu oštrih cr­ ta nije se zapažao ni najmanji grč. Plavokosi još jednom klim- nu glavom smeštajući se udo­ bnije. I sam majstor borilač­ kih veština, jedan od najboljih na Zapadnoj obali, bio je sve- stan da je pred njim urnetnik koga je malo ko na svetu mo­ gao dostići. Ne samo zbog sa­ vršene koncentracije i brzine; to su bile stvari koje su se na­ pornim vežbama mogle dostići — u pitanju je bilo i nešto drugo; način razmišljanja, mo­ žda, koji je čoveku omoguća­ vao da se potpuno stopi sa svojom okolinom, da se identi likuje sa eventualnim protiv­ nikom pred sobom i unapred predvidi svaki njegov pokret. Naravno, bilo je tu još ne­ što: majstorstvo u svakoj ško­ li borilačkih veština za koju je svet znao i zatim jedan ko­ rak dalje od toga. Majstorstvo u jednoj veštini prednost je u borbi; ali se može pretvoriti i u prednost za protivnika koji tu školu poznaje, jer tada u- vežbani pokreti postaju pred­ vidljivi. .. Ničega predvidiveg, među­ tim, nije bilo u pokretima čo- veka koji je vežbao sam u toj prostoriji i plavokosi mladić s poštovanjem odmahnu gla­ vom, iako je već dugo znao da je pred njim borac koga ni­ kada neće dostići. Nikakva ča­ rolija, naravno, nikakva poz­ nata i nepoznata stimulativna sredstva koja na kratko vre- me čoveku mogu dati nadiju-
Pony W est— Borilačke vestirte 16 21 dsku snagu i brzinu. Ono što je gledao bilo je skup znanja i iskustva za koja postoji sa­ mo japansko ime: Ninđutsu. Ostao je potpuno nepokre­ tan nekoliko trenutaka, ispu­ njavajući moćna pluća vazdu- hom i nastojeći da vrati uobi­ čajenu mirnoću svakom nervu, svakom mišiću angažovanom do svojih krajnjih granica. Po­ gled dva tamnoplava oka za­ slade na posetiocu i preplanu­ lo lice ozari osmeh. — Zdravo, Pite! — Da te ne poznajem tako dobro — reče plavokosi — za­ kleo bih se da uopšte nisi ni primetio kada sam ušao, Les. — I prevario bi se — os- mehnu se onaj koga je nazvao Les, prilazeći dugim elastičnim korakom da bi se i sam spu­ stio na podijum. — Osetio sam te još pred vratima. Oklevao si, zar ne? Pit obori pogled. Nikakav odgovor nije ni bio potreban. — Ništa? — Ništa — s teškim uzda­ hom odgovori plavokosi. — Ti ljudi znaju svoj posao, Lesli. — Tako nešto sam i očeki­ vao. Nemoj da te to toliko po­ gađa, Pite. Mi ćemo im već ući u trag. — Kog si me đavola onda slao u Pasadinu, ako si znao da ništa neću uraditi? — i po­ red oštrijeg tona, Pitovo lice obasjavao je prijateljski os­ meh. — To se moralo učiniti — sleže Lesli ramenima. — Sva­ ka potera ima svoje zakone i određeni redosled poteza koji nije dobro narušiti... Uvek počinješ najlakšim i najjedno­ stavnijim načinom, birajući po­ tom sve složenije i napornije poteze, kako ne bi došao u si­ tuaciju da topovima gađaš vra­ pce. . . To može izgledati spo­ ro i nepraktično, ali ti poste­ peno đoznaješ sve više o pro­ tivniku, pripremajući odlučni udarac koji ovaj neće moči da uzvrati. — To je preduboka filozofi­ ja za mene, do đavola! Nemam živaca za takvo strpljivo pip­ kanje po mraku, ti to vrlo do­ bro znaš, Lesli. Pokaži mi čo- veka koga treba zgrabiti za gu­ šu i prepusti sve meni, a ovo... — on rečito sleže ramenima, buljeći u glatki pod. — Biće vremena i za to — osmehnu se Lesli — kada sa­ znamo koga treba hvatati za gušu. Koliko sam doznao iz novina, ni policija nije uspela da učini ništa više od tebe? — Više? Bestraga prvi put sam bio u Pasadini, tamo ne poznajem nikoga, kao što znaš... a za ova tri dana doz­ nao sam bar koliko i policija! — U telefonskoj centrali ni­ si uspeo ništa novo da otkri- ješ?
22 Pony W est— Borilačke vestine 16 — Tamo više nema ništa ni da se otkrije. Policijski meha­ nizam uspeo je da dobije na­ log za isključenje te linije tek juče, iako ja smatram da bi im mnogo mudrije bilo da sti tu liniju od početka samo pri­ sluškivali. Neće ništa otkriti, naravno. Izgleda da je neko otkrio tajnu tvog malog ure­ đaja, LesJi. . . — Nije to nikakva tajna. Ja sam se čudio kako to da se niko još mnogo ranije nije se- tio da napravi nešto slično — sleže Lesli ramenima. — Nije više nikakva mudrost priklju­ čiti se na neiskorišćenu tele­ fonsku liniju i primati pozive preko nje. Mogli su to raditi godinama, naravno, da nisu morali da obaveste o kojem se broju radi. Posle toga, bilo je samo pitanje vremena kada će im policija stati na p u t... — I, šta sada? — progunđa Pit. — Ostali su bez kontakta sa potencijalnim »kupcima«, zar ne? Lesli odmahnu glavom. — Tome se ne smcmo na­ dati. Oni svakako već veoma dobro znaju svoj sledeći ko­ rak. Nesreća je što ih u tome niko ne može sprečiti. .. — Niko? A mi? — Na preplanulom licu zai­ gra osmeh. — Naravno da ćemo ih mi sprečiti, Pite, ali to neće biti tako brzo kao što misliš. Ko u Pasadini vodi istragu o to­ me? — Neki detektiv Holfret — mrzovoljno odvrati Pit. — Svi tvrde da je veoma sposoban, a li... — Ali mu, kao i obično, za- stareli zakoni postavljaju više prepreka u istrazi nego sami kriminalci — osmehnu se Le­ sli ponovo. —- Tvoj prijatelj Bebkok nije te mogao uputi­ ti ni na koga drugog? — Ne. I on gotovo nikog ne zna u Pasadini, sem kolegu ko­ ji radi u jednoj od radio-sta- nica. Taj momak bio je veo­ ma ljubazan, dao mi je čak i novinarsku legitimaciju, ali od toga nije bilo koristi: u poli­ ciji ćute kao ribe o pokušaju ubistva glavnog inspektora Ha- risa i nikome nije bio dozvo­ ljen pristup u laboratoriju u kojoj se ispituju ostaci unište­ nih vozila. Lesli klimnu glavom. — Ne verujem da će bilo šta otkriti. Međutim, oni grd­ no greše ako misle da je neko hteo da ubije Harisa... — Nego? — To je bio defanzivni po­ tez, čija je svrha bila uklanja­ nje tragova. Naravno, oni su pratili i prisluškivali Harisa, verovatno još nekoliko ljudi koji su ključni za istragu; u ovoj fazi bilo im je veoma va­ žno da znaju dokle je policija stigla. Haris je svakako otkrio da ga prate; zbog čega bi ina­
Pony W est— Borilačke veštine 16 23 če iznenada zaustavio neupad­ ljivi kamionet nasred raskrsni­ ce, sa revolverom u ruci, ako je verovati novinama. Neko od vođa bande reagovao je ve­ oma brzo kako bi sprečio hapšenje i ispitivanje ljudi u kamionetu. Verujem da ta dva beđnika nisu čak ni znala da nose bombu sa daljinskom ko­ mandom. .. — H m m ... to mi zaista zvu­ či vcrovatno — potvrdi Pit glavom, zabacujući kosu sa če­ la. — To znači da je banda ne­ obično dobro organizovana, zar ne? — Upravo tako. Pored toga, u operaciju je uložen veliki novac koji se ne može isplatiti tako brzo, po prirodi posla. Međutim, za šest meseci. godi­ nu dana... Lesli se uspravi, protežući snažne udove. — Moramo računati s tim, Pite, da će im biti veoma te­ ško ući u trag... Ovaj njihov prvi potez lukavo je smišljen, kao pi'va faza dobre reklamne kampanje koja potrošačima daje do znanja da se sprema nešto novo. Druga faza za sve je mnogo kom plikovanija.. . iako ja već mislim da znam kako će dalje raditi... — Ti onda znaš mnogo više od policije — progunđa Pit. — Koga god sam u Pasadini pi­ tao, samo je slegao ramenima i gledao me kao da pitam ima li života na Alfa Kentauru! — Nikakvo čudo — nasmeja se Lesli polazeći prema izlazu iz dvorane. — Policajcima ne­ dostaje mašte. Hajde, idem da se okupam i presvučem, pa na put! — Put? — trže se Pit, usta- jući. — Kuda? U Pasadinu? — N eee... imam utisak da je središte zbivanja trenutno na drugoj strani. U Ostinu... — Ostin? U Teksasu? K oji ti je đavo, Lesli, to je na dru­ goj strani sveta! — Tačno — klimnu Lesli glavom. — Ostin, Teksas. Ta­ mo idemo, P ite ... * * * S mukom gutajući pljuvač­ ku, Rasel Volkman mahnu barmenu i ovaj spremno gur­ nu preko šanka novu čašu vi­ skija u kojoj je nežno zveckao led. Hladna tečnost, međutim, nije uklonila nijednu grašku znoja sa Volkmanovog lica i barmen ga zabrinuto pogleda. Čovek koji se ovoliko znoji nekoliko dana pred Božić ne može biti zdrav... ili je u pi­ tanju nemirna savest... Bilo kako bilo, najradije bi ga za­ molio da potraži dragi lokal; ionako je imao previše nevolja sa drogiranim i pijanim gosti­ ma, a niko ne voli da policija upada u b ar... — Mister Jang, pretpostav­ ljam — progovori tih ženski glas Volkmanu na uho. On se
24 Pony West — Borilačke veštine 16 okrete čitavim telom na uskoj stolici. — D a... o va j... ja sam — trže se Volkman. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da se seti imena koje je odabrao za ovaj sastanak, imena jednog od mlađih sarađnika u agenci­ ji. — Vi ste... m islim ...? — Gospođa Tajler — reče ona prigušenim glasom, uspi- njući se s lakoćom na visoku stolicu kraj njega. — I pijem rum sa kokakolom ... — Rum i kokakola. Odmah, gospođo! — osmehnu se bar- men koji nije skidao pogled sa žene. Kao nekom čarolijom, pred njom se stvori velika o- krugla čaša sa pićem. Volkman je još uvek zbunje­ no buljio u gospođu Tajler ko­ ja je srkutala piće gledajući pravo pred sebe. »Zar je mo­ guće da se ovakva žena bavi tim. . . tim poslom?« — Dakle? Na usnama joj je lebđeo fi­ ni osmeh. Sada je gledala Vol- kmana u oči onim istim pog­ ledom od maločas, pogledom punim neizrečenog poziva. Kao privučene magnetom, Volkrna- nove oči odlutaše niz haljinu koja je sada otkrivala izvanre­ dno izvajane noge. — Lepa su, zar ne? — mi­ rno reče gospođa Tajler. — Međutim, mislim da se ovde nismo sastali da biste se vi divili mojim nogama... zar ne, mister »Jang«? Izraz lica s kojim je prop- ratila poslednju reč jasno je dao Volkmanu do znanja da od njegovog lažnog imena ne­ ma mnogo koristi. Usiljeno se osmehnuo, preturajući po dže­ povima. Ona podiže obrve. — Idete? Da se niste pređo* mislili? — Ne. Govorićemo na nekom dragom, pogodnijem mestu. .. — Oh? Nemojte da vam ne­ ke gluposti padnu na pamet, mister Jang — oči joj iznena­ da postadoše hladnije. — Ja veoma dobro umem da se ču­ vam. Volkman užurbano zatrese glavom. — Ne — reče zbunjeno — možete biti sasvim sigurni sa mnom, gospođo... ja . .. — Da — osmehnu se ona ponovo, mnogo toplije. — Op­ rostite, pogrešno sam vas pro- cenila. Šta ćete, i to se doga­ đa. .. Nisu progovorili ni reči sve do izlaska iz bara. Žena zimo- grožljivo privuče revere svog mantila oko grla. Kiša je, is­ tina, prestala, ali se vetar sa okeana, sve hladnije, zavlačio u svaku poru. — Kuda? — upita ona gle­ dajući odozdo u Volkmana. Iznenada je podsećala na neza­ štićenu devojčicu i Volkman se u poslednjem trenutku uz- drža da joj nežno ne obavije ruku oko ramena. — M oja kola su ovde — re­
Pony West — Borilačke veštine 16 25 če promuklo. — U njima će biti toplo... i niko nas neće uznemiravati. — Vrlo dobro — klimnu ona glavom. — Samo požuri­ mo. .. Opuštena u udobnom seđiš- tu, ona je gledala pravo pred sebe, u raznobojna svetla bu­ levara koji je već đobijao pra­ znični izgled. Volkman je ču- tao, ne znajući kako da zapo­ čne razgovor, stežući volan prs­ tima tako da su mu zglavci pobledeli. — U redu, mister Volkman —- reče ona iznenada. — Da pređemo na stvar... nemam previše vremena, znate. On se trže. — K ak o... oh, do đavola! — Pa da! — nasmeja se ona. — Pločica sa imenom i adresom, skoro ispred mog no­ sa. Ali zaista nemate razloga da se plašite, Rasele. .. smem li da vas zovem Rasel? Ljudi za koje radim su ozbiljni po­ slovni ljudi i svaki podatak koji doznam ostaće u najstro- žijoj diskreciji. Konačno, to je i u našem interesu, zar ne? Ko je čovek koji vam smeta? Gospođa Tajler mirnim po­ kretima izvuče srebrnu taba- keru iz tašne i zapali dugu, ta­ nku cigaretu, gledajući iskosa Volkmanovo lice. — Potpuno shvatam vaše oklevanje, Rasele — govorila je tiho, grlenim glasom. — Me­ đutim, ja na vašem licu vi­ dim da ste odluku već done- li. .. da ste čovek naviknut da donosi teške, odgovorne odlu­ ke. Ovaj život nije nimalo lak i stavlja bezbrojne zamke na put ljudima koji su inteligen­ tniji i sposobniji od drugih, vredniji od svih koji ih okru­ žuju. Nije lako osloboditi se uvreženih predrasuda; niko to ne zna bolje od mene, veruj- te ... ali morate shvatiti da su te predrasude izmislili slabići i nesposobne osobe, kako bi sputali one druge i otrgli im iz ruku pravo da upravljaju i od­ lučuju. .. — Vi ste glumica? — upita on iznenada. — Bila sam — kratko se nasmeja žena. — Kako ste to pogodili? — Po prirodi svog posla — on siže ramenima — dolazim u kontakt sa vašim kolegama. Moram reći da je šteta što ste napustili taj poziv... — Posao koji sada radim mnogo je bolji — osmehnu se ona. — A vi? Pozorište? Film? — Ne. Radim u jednoj rek­ lamnoj agenciji. — Posao koji me je uvek pri vlačio — gospođa Tajler dubo­ ko uzdahnu i kao nekom ča­ rolijom haljina joj skliznu još malo naviše. — A li.. . — Bilo je suviše prepreka na tom putu? — ironično se nasmeja Volkman. Tri dupla viskija koja je za kratko vre- me progutao tek sada su poći-
26 Pony West — Borilačke veštine 16 njala da deluju i on je povra­ tio urođenu lakoću u ophođe­ nju sa ljudima. Do đavola, ni­ je ovo bio prvi krupan posao koji je sklapao. . . pa čak ni sa privlačnom ženom! — Tačno — nasrneja se gos­ pođa Tajler glasno, izbacuju­ ći nedopušenu cigaretu kroz prozor. — Ali, zaista, da pre­ đemo na stvar. . . ko vam sme­ ta? — Moja žena. Gospođa Tajler s razumeva- njem klimnu glavom. Uska, ne- žna ruka na trenutak dotace Volkmanove prste na upravlja­ ču. — To sam i pretpostavila — reče tiho. — Rekoste da radi­ te u reklamnoj agenciji... ona vas sputava, zar ne? Morate održavati mnogo kontalcata, primati mnogo sveta... a ona nije žena koja se snalazi u dru­ štvu, je li tako? — još ću pomisliti da sve znate o meni — isceri se Vol- kman. — Da, tako je, ali mi­ slim da se to vas, gospođo, ni­ malo ne tiče! — Velma. — Molim? — Možeš me zvati Velma — osmehnu se ona. — Trebalo bi da znaš šta predviđaju za­ koni naše drage velike zem­ lje. .. ti i ja od ovog trenutka smo saučesnici; nema više ra­ zloga za zvanično ophođenje. — Upravo sam to hteo da kažem — Volkman je trljao slepočnice ispod kojih ga je iznenada oštro zabolelo. Sa go­ tovo dvadeset sekundi zakaš­ njenja pokrenuo je kola kada se svetio na semaforu prome- nilo. — Upravo sam to hteo da kažem ... koliko će me sta­ jati to zadovoljstvo? — Deset. — sada je i glas žene bio hladan i poslovan. — Deset hiljada? Hm m m .. . — Previše? Kažu da se u re­ klamnim agencijama dobro za­ rađuje. .. Volkman je morao da se na­ srneje. — U reklamnim agencijama se zaista dobro zarađuje. De­ set hiljada dolara za ovakvu stvar, p a ... meni to izgleda srnešno jeftino, zaista! Žena se promuklo nasmeja. — Nisam dobro procenila, zna­ či. Šta možemo, i ja sam nova u ovom poslu... m eđutim ... — Im a još nešto? — trže se Volkman. Bola iza očiju izne­ nada je nestalo i on se oseti lak i siguran u sebe, kao uvele kada je u izgledu bio dobar posao. Prokletstvo! Za bednih deset hiljada dolara osloboditi se Mejđe! Biti slobodan! — Da, ima još nešto... —- Žena ponovo spusti glas. — Vidiš, ti radiš na mestu koje zahteva kontakte sa mnogo lju d i... a to je ono što pred­ stavlja i najteži deo našeg po­ sla. .. Volkman obliznu iznenada suve usne.
Pony W est— Borilačke veštine 16 27 — Predlažeš da i ja radim za vas. . . za tvoju organizaci­ ju? — Da. U tom slučaju, narav­ no, ne bi morao ništa da pla­ tiš, za izvršenu uslugu. Volkmanov mozak je užur­ bano radio, ali je odgovor bio očigledan. — Ne — odmahnu glavom. — To ne dolazi u obzir... — Zašto, Rase? — Razmisli malo, do đavo­ la! — njegova arogancija po­ novo je dolazila do izražaja, pothranjivana alkoholom koji je kružio njegovim telom. — Kada. . . pošto završite posao, ja ću biti na listi sumnjivih, naravno. Policija će me drža­ ti na oku ... prokletstvo, svi će me izbegavati kao kužnog! — E, vidiš, tu se varaš —- nasrne ja se gospođa Tajler. — Prvo i prvo, policija neće ima­ ti nijednog dokaza u rukama. Stvar ćemo izvesti kao nesre- ćan sJučaj, u trenutku kada ti budeš daleko od tog mesta. . . — To im neće smetati da posmnjaju. — Ne, neće, ali nijedan su- dija neće biti tako glup da te optuži za ubistvo bez mrve dokaza. Naravno, ne možeš iz- beći da ti se ime pojavi u no­ vinama i to sve, ali je to samo prednost, ako prihvatiš moju pqnudu... — Prednost? Do đavola, ka­ kva to prednost može da bu­ de? — Ljudi su inteligentni, Ra­ se — osmehnu se žena. — Svi će znati da si naručio ubistvo tvoje žene, ali ti niko neće ništa m oći... u tvom slučaju čak ni sa računa u banci neće odjednom nestati veće sume novca. Razm isli... št>a će uči* niti tvoji poznanici koji već davno razmišljaju o nečem sli­ čnom? Rase, ti ćeš biti živa reklama za naš posao, zar ne shvataš? Ljudi će na tvom primeru shvatiti da im polici­ ja ne može ništa... i upravo tebi će se obratiti da bi stu­ pili u vezu sa nama! Vol lunari obrisa znoj koji mu je ponovo izbio na čelo. — Dakle? — šapnu žena. — Prihvatam — reče on. — Pretpostavljam da ćete zaraču­ navati i neku vrstu provizije? — Naravno. Deset odsto —• ona se pribi uz njega, dotičući mu usnama obraz. — Ti i ja ćemo izvrsno sarađivati, Rase, osečam ... — I meni se čini — reče promuklo. N ego... tvoji še­ fovi, da li im smeta ako nji­ hovi ljudi idu zajedno u kre­ vet? Još jednom se pribila uz nje­ ga čitavim telom. — Nimalo — šapnula je. — A i zašto bi im smetalo? * * * Detektiv Džozef H olfret za­ mišljeno je odbijao dimove u
28 Pony W est— Borilačke veštine 16 pravcu tavanice, jedva i pri- mećujući mrežu kablova koja se po njoj provlačila između svetiljki. Oprezno je ispružio prst i dotakao mikrofon, koji mu je visio pred nosem. — Na ovo govorite, je 1’ da? Bebkolc uzdahnu, misleći ka­ ko nije nikakvo čudo što po­ licija ništa ne može toj bandi ubica, ako istragu vodi ovaj čovek sanjivog i nimalo inte­ ligentnog lica, u izgužvanom sivom mantilu progorelom ci­ garom na nekoliko mesta. — Da — reče — na to go­ vorim. A »to« se, znate, zove m ikrofon... — Zaista? — zainteresovano reče Holfret dižući svoje teš­ ke kapke. — To je, dakle, mi­ krofon. Recite m i... vi niste vide!i tog kurira koji je doneo novac za reklamu, je li tako? •— Ne, nisam ga video — ne­ rvozno odvrati Bebkok — kao što sam vam već ponovio dva ili tri puta. Video ga je Vigors, vratar, i svakako vam već re­ kao da je to bio najobičniji kurir agencije za hitne poru­ ke, kakvih u gradu ima oko dve stotine, ako se ne varam... — Dve stotine osamdeset — uzdahnu Holfret. — Verujte meni, m oji ljudi obišli su ih sve u poslednja dva dana... — I? — Zao mi je, ali rezultati istrage još uvek su tajna. Ob­ ratite se glavnom inspektoru Harisu. Koliko znam on pri­ prema konferenciju za novina­ re. Nego, da nastavimo o onom čoveku koji vam se javio tele­ fonom. . . da li biste možda mogli da prepoznate njegov glas? — Hmmm... vrlo veroval­ no. .. — Gle, gle — osmehnu se Holfret osvrćući se oko sebe da bi našao pepeljaru. — Naj­ zad i jedna dobra vest sa va­ še strane... — Do đavola — uzviknu Bebkok — rekao sam vam sve što sam mogao, je li tako? Mi­ slim da gubite vreme sa mnom. .. bolje bi bilo da te ubice tražite na nekom dru­ gom mestu, a ne ovde! — Ovo mesto je malo zani­ m ljivije od drugih. Vidite, vi ste jedan od retlcih koji su odbili da objave oglas. .. da ne pominjemo obećanih hiljadu dolara za tu sitnu uslugu... — Što automatski znači da sam sauČesnik? — isceri se Bebkok. — Bravo! Naređniče, da li se iko setio da vas pre­ dloži za Nobelovu nagradu? — Za sada nije — osmehnu se Holfret paleći novu cigare­ tu. — Vaš program uskoro po­ činje, zar ne? — Da — mrzovoljno odvra­ ti Bebkok. — Razlog više da naš razgovor što pre okonča­ mo. .. — Naravno, mogu računati na vas u slučaju da bude po­
Pony W est— Borilačke veštine 16 29 trebno identifikovati glas va­ šeg sagovornika? — Možete. Međutim, ako ni­ ste znali. .. to nije nikakav do­ kaz na sudu... — Da, to nije nikakav dokaz na sudu — složi se Holfret. — A opet, nikad se ne zna.. . la­ ku noć, mister Bebkok. I hva­ la. .. — Nema na čemu — auto­ matski odvrati Bebkok. — Ne­ ma na čemu... Užurbao se oko uredno slo­ ženih traka na stolu pred so­ bom i letimično pogledao hr­ picu tekstova koje su mu za ovu noć pripremili kao osnovu za ćaskanje na radio-talasima. Nekoliko zanimljivih gradskih tema, kao i obično. Na vrhu je, naravno, bio listić sa kru­ pno otkucanim pitanjem: »Ka­ da će 'Korporacija smrti' po­ četi svoju akciju?« »Korporacija smrti«, dođa- vola. To ime je mirisalo na Vo- na, ali nikome nije smetalo da ga čuje na radiju ili televiziji, da ga pročita među krupnim naslovima listova. Svejedno ko je smislio to ime; ono je već ušlo u stalnu upotrebu i više niko nije drukčije nazivao taj­ anstvenu bandti. Po stoti put od jutros Bebkok se zakleo da mu te dve reči neće preći pre­ ko usana, a ponajmanje pred m ikrofonom ... Telefon zazvoni i on procedi psovku kroz zube. Zeleni tele­ fon, onaj čiji je broj bio po­ znat svima; verovatno neko od slušalaca koji je pohitao da sebi na vreme obezbedi me- sto u programu. — WNJC — izrecitova Beb­ kok u slušalicu. — Izvolite! — Dobro veče, mister Beb­ kok. Mislim da poznajete moj glas? Bebkolcov pogled polete pre­ ma vratima, kao da želi da po­ zove Holfreta, ali, naravno, po licajac je do sada bio bar m i­ lju daleko. — Da — reče da bi dobio u vremenu. — Vi ste pre tri noći hteli da date onaj oglas... — prsti mu užurbano prelete- še preko komandi na režijs­ kom stolu i jedan od magneto­ fona nečujno poče da se okre­ če pred njim. — Tako je, mister Bebkok. Imate izvrstan sluh, zaista. — Niste me pozvali valjda samo zbog toga? — osmehnu se Bebkok. U ovom trenutku bilo je važno navesti sagovor­ nika da što duže ostane na vezi, izgovori što više reči ko­ je će policijskim stručnjacima pomoći da ga identifikuju... — Ne, nisam. Međutim, pre nego što pređem na stvar, za­ molio bih vas da ovaj razgo­ vor ne snimate, mister Beb­ kok. Do đavola! Pa ovaj tip ... Pogled mu i nehotice odlu- ta kroz prozor, prema dugim nizovima osvetljenih prozora stambene zgrade preko puta
30 Pony West — Borilačke veštine 16 njega. Da li je moguće da ga neko drži na oku? — Da, pravilno ste zaključi­ li — u glasu se konačno oseti- lo i malo podsmeha. — Prati­ mo svaki vaš pokret, mister Bebkok. Vidimo čak i magne­ tofon koji se okreće pred va­ ma. Isključite ga. »Prokletnici«, mislio je be- sno Bebkok. »Ali, mene ne mo­ žete tako lako uplašiti...« Magnetofon pred njim se za­ ustavi, ali zato krete onaj ko­ ji je stajao iza njega, bočno prema prozoru, tako da se iz zgrade preko puta teško mo­ gao videti. Bebkok steže zube, pitajući se da li je njegov trik uspeo. — To je već bolje — pod- smehnu se glas sa telefona. — Vrlo dobro, mister Bebkok, sa­ da možemo da razgovaramo. Imam još jednu poruku koju treba da prenesele u vašem program u... — Ne trudite se — promr­ mlja Bebkok. — Molim? Nešto ste rekli? — Ne, n e... hteo sam da pitam samo da li je poruka slična prethodnoj? — popravi se đisk-džokej. Do đavola, na trenutak je smeo sa uma da ovaj razgovor treba odužiti.. . — Da, slična je — sa druge strane žice začu se nešto što je podsećalo na smeh. — Da li ste spremni da zapišete? — Čekajte... a novac za og­ las? — Ovoga puta emitovaćete ga besplatno — reče hladni, precizni glas. — Mislim da nam toliko dugujete, mister Bebkok. — Inače? — Sta inače? — Imao sam utisak da ste na kraju hteli da dodate jed­ no »inače«, ništa drugo. — Inteligentni ste, mister Bebkok. Tačno, postoji tu je­ dno »inače«. — Loše po mene ako odbi­ jem, zar ne? — Veoma loše. Vidite, na­ ma je potreban dokaz, mister Bebkok, da naš posao može­ mo raditi a da nas ni policija niti bilo ko drugi u tome ome­ ta. Ne bih želeo da upravo vi postanete takav dokaz. . . re­ kao sam vam već, vaš program mi se dopada... Bebkok pređe rukom preko čela. — Znojite se, mister Beb­ kok? — podsmešljivo reče gl­ as u njegovo uho. — Zar vam klima-uređaj nije uključen? — N ije — ukočeno se asme- hnu Bebkok. — Ali, požurite s tom porukom, program tre­ ba da počne za koji trenutak... Sve ovo što je čuo sve ma­ nje mu se dopadalo. Do đavo­ la, ovo sa primerom njima svakako izgleda dobra ideja; a to što ga drže na oku u to­ ku razgovora zvuči opasno... Bebkokov pogled odluta pre­
Pony West — Borilačke veštine 16 31 ma vratima koja je Holfret, srećom, ostavio poluotvorena. — U redu — poslovnim to­ nom reče glas. — Spremite se da zapiše te poruku. Ali pre toga, na trenutak pogledajte kroz prozor... — Kroz prozor? — trže se Bebkok. — Zašto? — Mislim da će vas prizor zanimati — u glasu se pono­ vo oseti podsmeh. — Nemojte prekidati vezu. Jednostavno ustanite i pogledajte kroz pro­ zor. Klimnuvši glavom, Bebkok lagano spusti slušalicu na sto i uspravi se, licem okrenut prozoru. »Sva sreća što nije­ dno jutro već godinama ne propuštam džoging«, prolete mu kroz glavu.. . Imaće do­ voljno snage i brzine da izve­ de ono što je naumio. Još uvek s licem prema pro­ zoru, on se snažno odupre de­ snom nogom o pod i baci pre­ ma vratima, preletevši rastoja- nje do njih u dva duga skoka. Odbivši se o zid kraj vrata, on se sruči kroz uski otvor, praćen zaprepaščenim Kupe- rovim pogledom. — Kidaj! — dreknuo je, ba­ cajući se ponovo na pod po­ red zida. — Kidaj! Kao nekom čarolijom, na vratima se, gotovo bešumno, stvori niz pravilnih otvora de­ bljine prsta. Još jedan niz, ne­ što ispod prvog... dobovanje metaka koji su podizali obla­ čiće prašine na suprotnom zi­ du odbijajući se od čvrstog be­ tona skrivenog samo tankim slojem maltera. — Lezi, Kuper! — zaurla Be­ bkok. — Dole! Ali je Kuper već padao na- uznak, povlačeći /ii sobom sto licu. Bebkok zari glavu u pod, ne želeći da gleda mlazove kr­ vi koji su šiknuli iz prostrelje- nih mladićevih grudi... — Prokleti bili! — zaurla nemoćno, stežući prstima pr­ ljavu ivicu tepiha. — Prokleti bili! Ubice! Ubice! Ubice! * * * — Šta sada čekamo? — ne­ rvozno upita Pit, koračajući po debelom tepihu hotelskog apartmana. — Nismo valjda došli u ovaj prokleti grad da bismo gledali televiziju? Oniska devojka potpuno cr­ ne kose i ogromnih tamnih očiju na bledom licu veselo mu se osmehnu. Sedela je na udobnom kauču, skupljena kao mačka, ali je i najmanji njen pokret otkrivao gracioznost sa­ vršeno građenog vitkog tela. — Tebi se opet žuri, Pite? — reče prijatnim glasom. — Ostin ti se ne dopada, izgle­ da? — Ostin! — piezrivo frknu mladić. — Kao da sam video grad, do đavola! Sa aerodro­ ma smo prosto dojurili u ovaj hotel i evo već tri sata sedimo,
32 Pony W est— Borilačke veštine 16 dok Lesli prelistava novine od poslednjih sedam dana... že­ ljan sam akcije, boga m u... mada mi nije jasno šta traži­ mo ovde! Ako se negde išta događa, događa se u Pasadini, a ne u Teksasu! Lesli pažljivo sklopi novine i spusti ih na urednu gomilicu listova koja se već nalazila na podu pred njegovom foteljom. Kada je podigao pogled, na licu mu je lebdeo osrneh. — Malo strpljenja, Pite. Po­ gledaj. Sumiko i m ene... haj­ de, popi j nešto i smiri se. Ono što čekamo počinje za ... — on baci pogled na ručni sat — za tačno tri i po minuta. — Ti i. Sumiko! — uzdahnu Pit, ali se poslušno spusti u susednu fotelju. — Vas dvoje ste vaspitavani u Japanu, a ne po ulicama San Franciska kao ja ... Šta to treba da počne za tri i po minuta? — Jedan interesantan pre- nos na televiziji — osmehnu se Lesli. — Slušaj pažljivo, va­ žna nam je svaka izgovorena reč, znaš... — Zbog čega onda nisi za- htevao televizor sa viđeo-ri- korderom — progunđa Pit. — Znaš da moje pamćenje nije baš najbolje. . . — Čak ni uz pomoć australi- jskog piva? — nasmeja se Su­ miko, ustajući sa kauča. — Posluga u hotelu mrzeće te do kraja života. P ite... momak koji je doneo pivo reče mi da ga je našao tek na drugom kraju grada. — Baš me briga! Za cenu koju će naplatiti za ovaj apar­ tman isplati im se svakako da idu čak u Australiju po pivo — isceri se Pit, privlačeći sebi konzervu sa privlačnom etike­ tom. — Dakle? O čemu se ra­ di, Lesli? Lesli dotače daljinsku ko­ mandu, utišavajući donekle bu­ čne ovacije mase koja je po­ tpuno ispunjavala dvoranu. Ka­ mera je polako klizila preko uzbuđenih lica, ne skrivajući, razjapljena usta, staklaste oči i bleda lica, kao u transu. Le- slijevom oštrom oku nije pro­ makla jeftina odeća tih ljudi, mnogi neobrijani obrazi i ne­ uredne kose; bili su to ljudi bez stalnog posla, bez sigurnih prihoda i bez perspektive da uskoro dođu do njih... Jednostavno, ljudi dovoljno očajni da budu spremni na sve. Ako se nađe neko ko bu­ de umeo da iskoristi sav taj dugo potiskivani gnev... Senator, poštovani Džonatan Li Edvarđs, očigledno je bio takav čovek i okupljena masa je to znala. Kao očarani, uti­ šali su se na prvi pokret nje­ gove ruke, žedni reči koje će im reći ono što žele da čuju... Lesli sa odobravanjem klim- nu glavom. Dramatična pauza bila je izvrsno odmerena; Ed- vardsov nastup svakako je re­ žirao vrhunski stručnjak.
Pony W est— Borilačke veštine 16 33 Omanji čovek mršavog, fa­ natičnog lica i bledih plavih očiju pod visokim čelom na- že se nad gomilu mikrofona, kružeći strogim pogledom oko sebe, kao učitelj koji gleda ko to ne prati njegovo predava­ nje sa dovoljno pažnje. — Prijatelji.. . Amerikanci... Kao opčinjena, Sumiko je slušala dubok, privlačan glas senatora Edvardsa koji je si­ gurno, pouzdano uobličavao glatke rečenice, kao da svaka od njih donosi otkrovenje za okupljene ljude. Ne, oni nisu bili krivi za položaj u kojem su se našli; zapravo, oni su ono što je najbolje u Ameri­ ci, ali su postali nesvesne žrt­ ve sistema koji je besramno uvela administracija sadašnjeg predseđnika, administracija ko ja je davala prednost svima, i Crncima, i Meksikancima, i Po rtorikancima i svima drugim, sem njima, eliti američkog na­ roda. . . — Na šta te ovo podseća? — tiho dobaci Lesli. — Ne znam trže se Su­ miko. — Mada mi sve te reči zvuče veoma poznato. .. uosta­ lom, pročitala sam već neko­ liko Edvarđsovih govora, i svi su otprilike u ovom stilu. — Da — klimnu Lesli gla­ vom. — Ali, pazi. .. slušaj sa­ da o v o ... — Prijatelji! — sada je već moćnim glasom vikao Edvar- ds kako bi nadjačao urlanje mase. — P rijatelji... ova zem­ lja je bolesna, ali lek za nju postoji. Da, postoji! Taj lek ste vi, pravi, čistokrvni beli Amerikanci! Vreme je da se ova zemlja prene i strese sa sebe sve što ne valja, sve što je bolesno, iskvareno,’ prljavo! Odbacimo slabiče, odbacimo neposredne, odbacimo sve ko­ ji ne shvataju veliki američki san! P rijatelji... pođite za mnom, putem koji neće biti lak, ali putem koji će đoprine- ti preporodu ove namučene ze­ mlje i ponovo je izvesti na me- sto u svetu koje i zaslužuje! Pođite sa mnom. . . ukloniće- mo sve koji se nađu na putu našeg.. . da, našeg uspona! Lesli odlučnim pokretom is­ ključi televizor i skoči na no­ ge. Pit se trže iz lakog đreme- ža. — Hej? —- reče začuđeno. — Dosta je bilo televizije, a? — Hajdemo — kratko reče Lesli. — Moram što pre da razgovaram sa senatorom Ed- vardsom! — Šta? — Hajde — mirno i strogo ponovi Lesli. — Ovaj govor neće trajati još dugo. Želim da govorim s njim dok je još pod utiskom mase oko sebe, pre nego što na lice dospe da vrati uobičajenu masku. — A ja? — tiho upita Sumi­ ko. — Ostani — nežno se osme- hnu Lesli. — Za svaki slučaj...
34 Pony West — Borilačke veštine 16 — Oho! — Pit nape mišiće. — Misliš da bi moglo biti i gužve? — Nikad se ne zna — sleže Lesli ramenima. — Senatori su obično okruženi gomilama gorila; naročito kada prisust­ vuju velikim skupovima kakav je ovaj večeras. Može se dogo­ diti da se naša lica ne dopa­ dnu nekom od n jih ... Sumi- ko, pozovi hotelsku garažu i reci da izvezu naša kola pred ulaz. Žuri nam se. — Meni još nije jasno zaš­ to ovoliko žurimo? — progun- đa Pit u liftu koji ih je vrato­ lomnom brzinom nosio nani­ že. — Ti izgleda nisi slušao se- natorov govor — osmehnu se Lesli. —• Inače bi ti već sve bilo jasno. — Ne podnosim političare — odmahnu Pit glavom. — Do đavola, šta je rekao taj sena­ tor kad ovoliko žurimo? Lesli odmahnu glavom. Sat vremena koji je Lesli proveo u avionu proučavajući plan grada već je davao svo­ je rezultate. Pod njegovom si- surnom rukom kola jurnuše najkraćim putem prema spor­ tskoj dvorani u kojoj je sena­ tor Edvards držao svoj zbor. — Dakle? — osmehnu se Pit, paleći cigaretu. Naravno, jurnjava brzim kolima kroz nepoznati grad, sa ozbiljnim izgledima da dođe do gužve, mnogo više mu se dopadala od sedenja po hotelskim soba­ ma i buljenja u televizor. Naj­ zad, on i Lesli Eldridž su već godinama bili dobro uhodani tim koji je smrsio konce već mnogim zločinačkim bandama na Zapadnoj obali. Zahvaljuju­ ći Lesliju, pre svega, i njego­ vim sposobnostima koje je du­ ga i teška obuka za ninđu u jednoj od tajnih japanskih škola načinila praktično nedo­ stižnim čak i za najveće maj­ store borilačkih veština. — Dakle? — ponovi Pit svo­ je pitanje, na što se Lesli pri­ tajeno osmehnu. — Nije ti pala u oči fraza koju Edvards često ponavlja u svojim govorima? — reče. —- Vidiš, prateći šta se zbiva, Sumiko je to prva zapazila u novinskim izrescima. Skrenula mi je pažnju na Eclvarđsa... — Kakvu frazu, do đavola? Svi političari prosto se razba­ cuju lepim frazama! — Ova ne zvuči naročito privlačno... sećaš se: ukloniti sve koji se nalaze na putu us­ pona! — Ukloniti sve... — gunđao je Pit. — Do đavola! N ije mo­ guće da. . .? — Da. Ista ona fraza koja se pojavljuje u poruci »K or­ poracije smrti«, zar ne? — Čekaj malo! — pobuni se Pit. — Ip a k ... banda pla­ ćenih ubica i senator... to ne ide, boga mu! — Misliš da je to slučajna
Pony West — Borilačke veštine 16 35 koincidencija? — osmehnu se Lesli. — A ja sam opet ube- đen da nije. Naravno, nisam još potpuno siguran i zato i želim da razgovaram sa Ed- vardsom. — Ne misliš valjda da će odmah pasti na .kolena i sve ti priznati? — To ne mislim. . . ali ne zaboravi kakvu sam školu pro­ šao, Pite. Naučili su me da čitam čovekove misli samo na osnovu jedva primetnih pok­ reta muskulature njegovog li­ ca, pokreta ženica, gestova, svega što prati govor. Uosta­ lom, i sam si do sada prime- tio da je mene veoma teško slagati... — Da, to znam — uzdahnu Pit. — Pa dobro. . . da poku­ šamo i to ... Sta misliš da pred uzmeš ako se tvoje .sum­ nje potvrde? — Zavisi od situacije — za­ mišljeno reče Lesli, pažljivo provlačeći kola kroz sve guš­ ći saobraćaj u samom centru grada. — Moj običaj nije da napadnem pre nego što priku­ pim dovoljno informacija o protivniku. Ovo je, međutim, izuzetan, slučaj; a zmiju je naj­ lakše ubiti ako joj zgaziš gla­ vu. Pit je namršteno buljio kroz vetrobran u raznobojna svet- — Da, u pravu si. .. banda protiv koje smo krenuli očig­ ledno je veoma dobro organi- zovana i do njenog vođe biće veoma teško doći uobičajenim putem. Ipak, bojim se da ne prenaglimo... šta ako Edvar­ ds ipak nije taj čovek? — Odjednom si počeo da štitiš političare! — nasrneja se Lesli. — Ne brini, neću ni prstom taći tvog senatora dok ne budem potpuno siguran da to zaslužuje. Zadovoljan? — Baš me briga za senato­ ra —- progunđa Pit. — Mene zanima nešto drugo. .. kako si uspeo da povežeš bandu sa Zapadne obale sa čovekom iz Teksasa, do đavola! Ja tu. još uvek ne vidim nikakvu vezu.. . a što se tiče one proklete fra­ ze: možda je neko iz bande zapazio u nekom od Evardso- vih govora i. jednostavno je prisvojio jer mu se dopala? — Takva mogućnost posto­ ji — klimnu Lesli glavom, la­ gano kružeći oko prepunog parkinga u blizini sportske dvorane. — Ali ćemo to brzo doznati... Našavši slobodno mesto za parkiranje, njih dvojica pohi­ taše prema službenom ulazu u dvoranu iz koje je još uvek dopirala buka razclražene ma­ se. Govor senatora Edvarclsa očigledno još nije bio završen i Lesli zadovoljno klimnu gla­ vom Pitu. Ovaj se veselo na­ smeja, pokazujući glavom pre­ ma trojici momaka koji su stajali pred ulazom, kao prva prepreka na njihovom putu.
36 Pony W est— Borilačke veštine 16 — Prepusti ih meni, Les — reče Pit, tiho. — Važi? Lesli je suženim očima od- meravao držanje i pokrete one trojice, snažnih, krupnih mo­ maka u pristojnim ' ’■■Jelima ko­ ja su odudarala od grubih li­ ca. — Naoružani su — reče. — I znaju da upotrebe svoje o- ružje. Ne želim previ:'c gužve, Pite, pucnjavu ponajman je. Bi­ će vremena da pokr«'.c3 šia znaš, ne b rin i... Sa vedrim osmehom na licu Lesli zastade pred ulazom. Ona trojica ga poclozrivo p o ­ gledaše. — Kuda? — grubo dobaci jedan, očigledno vođa trojke. — Ja sam novinar — reče Lesli, vadeći komadić kartona iz džepa sakoa. — Evo moje legitim acije... — Pa? — cerio se tip pred njim, ne trudeći se čak ni da pogleda Leslijevu kartu. — Želim da razgovaram sa senatorom Edvardsorn. — Hej, momci, jeste li čuli ovo? — nasmeja se tip. — Ovo piskaralo želi da govori sa senatorom, zamislite. Timi, gde je onaj crveni tepih, do đavola? Donaldsone, šta čekaš, otvaraj čoveku sva vrata, vi­ diš da žuri? Sva trojica su se grohotom smejali, uvereni u svoju nađ- moćnost. Iza Leslijevih leđa Pit nešto progunđa i pijunu na zemlju. — U redu — drukčijim to­ nom reče grmalj koji se isp- rečio pred Leslijem. — Sena­ tor Edvards ne prima piska­ rala koja ne poznaje. Ako že­ lite da ga vidite, obiđite oko­ lo i uđite u dvoranu, tamo je predviđeno mesto za vas. H aj­ de, kidaj! Lesli klimnu glavom, kao da je saglasan sa tim nrec. to­ gom i okrete se 11 mcr.lu. Pit ss radosno isceri, jer ;? veo­ ma dobro znao šta i;-.a toga d e đ i.,. Zavaran Leslijevom mirno­ ćom, grmalj se već okretao svojim drugarima, iako da mu je potpuno promakao nagli po­ kret k've noge kojim je Lesli iznenada prekinuo svoj poluo- kret. Istini za volju, udarcu koji ga jc pogodio u slabinu ne bi izbegao ni da je gledao u Leslija; noga je munjevito poletela kroz vazduh, odbacu­ jući protivnika daleko na glat­ ki betonski zid dvorane. Jednim skokom Lesli se stvo­ ri između preostale dvojice, pre nego što su i shvatili da se događa nešto neočekivano. Dignute u visinu ramena i sa­ vijene u laktovima, Leslijeve ruke načiniše pokret vetrenja- če, pokret kojim je gornji deo svog tela u deliću sekunde o- krenuo najpre levo, a zatim desno. Kao gromom pogođeni, dva čuvara srušiše se na as­ falt.
Pony W est— Borilačke veštine 16 37 — Brzo! — dobaci Lesli, gra beci obojicu istovremeno za okovratnike. Kao mačiće uneo ih je kroz vrata i odbacio na pod uskog hodnika. Pit je već stizao za njim, vukući trećeg. Obračun koji je trajao svega sekundu ili dve nije privukao ničiju pažnju i Lesli zadovolj­ no klimnu glavom. — Kuda sad? — tiho upita Pit. Ustrčali su uz kratko ste­ penište i zastali u dugom, bli­ stavo osvetljenom hodniku ko­ ji se pružao levo i desno od njih, — Ovaj hodnik očigledno se pruža po čitavom obimu dvo­ rane — zamišljeno reče Lesli. — Svejedno na koju ćemo st­ ranu krenuti... ipak, mislim da je ovuda bliže. ispruženom rukom pokazao je na levu stranu i njih dvoji­ ca lakim, hitrim korakom po­ hitaše niz hodnik. Nisu mo­ rali daleko: desno od njih us­ koro se pokazaše široka vrata nad kojima je stajao natpis »Izlaz u dvoranu«. To je po­ tvrđivala i buka koja je dopi­ rala iza njih, neprigušena de­ belim betonskim zidovima. Lesli dade Pitu znak da bu­ de tih i nasloni uho na donji deo vrata, ispod mutnog stak­ la. I pored galame iz dvora­ ne jasno je čuo korake; neko je šetkao tamo-amo sa druge strane vrata, čvrstim, teškim korakom krupnog i snažnog čoveka. — Stražar — šapnu on Pitu koji ga upitno pogleda. — Ve- rovatno je i naoružan... — Pa šta? — sleže ovaj ra­ menima. — Nadam se da ćeš ovoga puta mene pustiti na­ pi'ed? Lesli se osmehnu i potvrdno klimnu glavom. Iscerivši se, Pit pruži ruku prema vratima, spreman da ih snažno odgur­ ne. Kao i občino, i ovoga pu­ ta iznenađenje je bilo najus- pešnija taktika. — Prokletstvo! — prosikta. — Vrata su zaključana! — Ko je to? — začu se gr­ ub glas sa druge strane i u mutnom staklu Lesli opazi si­ luetu stražara. — Ovuda je za­ branjen prolaz! — Hajdemo! — pokaza Le­ sli glavom Pitu. Ovaj s!eže ra­ menima, ali pođe za njim. Ne daleko, jer ga Lesli sve­ ga nekoliko stopa dalje zau­ stavi rukom. Pribijeni uza zid, prišunjali su se vratima i Les­ li oslušnu. Stražar se odma­ kao od prolaza i ponovo je hladnokrvno šetkao na drugoj strani. Nekoliko trenutaka Lesli je osluškivao sklopljenih očiju, sve dok nije bio siguran u pu­ tanju kojom se stražar kretao i brzinu tog kretanja. Uspra­ vivši se, on pređe do suprot­ nog zida; hitar pogled levo i desno pokazivao je da je hod­ nik još uvek potpuno prazan.
38 Pony West — Borilačke vešiine 16 Buka u dvorani naglo se po­ jača u plimi ovacija namenje- nih svakako kraju govora se­ natora Edvardsa. Duboko uda­ hnuvši, Lesli u dva skoka pre­ đe hodnik, neprestano poveća­ vajući svoju brzinu. Tresak stakla kroz koje je nogama proleteo napređ pot­ puno je bio prigušen urlanjem koje je dopiralo iz dvorane. Ni Pit nije gubio vreme; pro- vukavši ruku na drugu stranu hitro je otključao bravu i ot­ vorio vrata. Njegova pomoć, naravno, nije bila potrebna: svoj skok Lesli Eldridž nepo­ grešivo je završio udarcem pr­ stima noge u pleksus iznena­ đenog stražara. Dohvativši revolver iz futro­ le pod stražarevim sakoom, Pit se osvrte oko sebe. Na dru goj strani oveće prostorije uređene kao hol nalazila su se široka vrata iza kojih je do­ pirala zaglušujuća buka. — Ne, Pite! Ali je Leslijevo upozorenje došlo prekasno. Pit je neopre­ zno odgurnuo ta vrata i pro- molio glavu kroz njih. Sena­ tor Eđvarđs, za govornicom, nalazilo se svega dvadesetak stopa pred njim, okrenut le­ đima sa obe ruke podignute uvis. Njegovi telohranitelji, me­ đutim, znali su svoj posao; pored onih koji su se bez su­ mnje nalazili u sali, četvorica su stajala uz bočne zidove, mo treći na vrata iza senatora. Reagovali su munjevito i sa­ mo je brzina spisila Tabasko Pita od hitaca koji su se ža­ rili u vrata na mestu gde je stajao delić sekunde ranije. Lesli ga snažnom rukom po­ vuče u stranu, čudeći se isto­ vremeno drskosti telohranite- lja. Zar je moguće da senator Eđvarđs ima toliku moć da njegovi ljudi nekažnjeno srne- ju da pucaju pred očima de­ set ili dvadeset hiljada gleda­ laca? — Natrag! — doviknuo je Pitu, vukući ga prema izlazu u hodnik. — Do đavola, ovi se ne šale! — Prijatelji! — dopirao je monstruozno pojačani glas Ed­ vardsa iz dvorane. — Videli ste... senator Eđvarđs neko- me smeta. . . neko je uleteo o- vamo sa oružjem u ruci đa me u bije.. . da vama oduzme i poslednji tračak nade u uspon, u bolji život! — Senator brzo misli — hladno dobaci Pit već u hod­ niku. — Izvini, Lesli, za o v o ... do đavola, nije mi ni na pa­ met palo da su tako blizu!. Dva čoveka sa revolverima u rukama, Edvarđsovi telohra­ nitelji, već su trčali za njima kroz hol, lica iskrivljenih od besa. Lesli se osvrte oko sebe; krivina hodnika bila je previ­ še blaga, neće moći da stignu do zaklona pre nego što telo­ hranitelji stignu do hodnika.
Pony West — Borilačke veštine 16 39 — Uza zid, Pite! — dobacio je kroz zube. On sam stao je nasred hodnika, ruku mirno opuštenih niz telo. A onda hladnokrvno, laga­ nim korakom zakoračio pre­ ma razbijenim vratima hola! Naravno, bilo je razloga za takav postupak. Pre svega, Ed- vardsovi ljudi bili su profesi­ onalci, to je odavao svaki nji­ hov pokret. Pucače odmah za čovekom koji trči, ili pokuša­ va da ih iznenadi, jer im taj čovek neće dati vremena za bilo šta drugo. Usamljena pri­ lika koja mirno korača hodni­ kom, njima u susret, neće iz­ gledati opasno i njih dvojica će stati da razm isle... Dovoljno je da to oklevanje potraje svega delić sekunde.. . — Stani! — uzviknu jedan od telohranitelja, visok mo­ mak obrijane glave. — Ruke uvis! Leslijeve ruke pođoše navi­ še. Lice mu je pokazivalo pri­ rodno iznenađenje čoveka ko­ ji ide svojim poslom, a neko mu gurne revolversku cev pod nos. — Li! Tu je i drugi, pazi! — zaurla čovek koji je u hod­ nik izbio delić sekunde kasni­ je. Cev njegovog revolvera več se dizala prema Pitu, priljub­ ljenom uza zid tako da ga ši­ roka Leslijeva pleća zaklone od prvog telohranitelja. Tabasko Pit nije bio maj­ stor samo u borilačkim vešti- nama; bio je majstor i sa svim vrstama vatrenog i hla­ dnog oružja. Pogodio je nepo­ grešivo, prvim metkom. Odba­ čen nevidljivom rukom, čovek se sručio na pod ođgurnuvši razbijena vrata. Onaj ispred Leslija nije imao vremena da registruje taj do­ gađaj, jer se dlan Leslijeve le- ve ruke iznenada našao pod njegovim grlom. Udarac se nije čuo, ali se čovek sro/a na pod, dok mu je vazduh šu­ mno isticao kroz raskinuti gr­ kljan. Lesli se hitro obazre oko sebe, zaglušen bukom iz đovrane koja je sada podseča- la na urlanje razjarenih životi­ nja. — Idemo, Pite! — proccdi. — Oni su sada upozoreni... ne možemo doći do Edvarcl- sa... ali za njega ima još vre­ mena. .. * * * Detektiv Džozel: Holfret sa- žaljivo klimnu glavom, opre­ zno spuštajući svoje ogromno telo na jednu od naizgled krh­ kih stolica u kancelariji glav­ nog inspektora Harisa. Haris je izgledao umornije nego ika­ da i Holfretu se učini da na tom grubom, iskrenom licu po prvi put posle mnogo godina poznanstva primećuje i jedan novi izraz. N em oć... — Viski? — potmulim gla­ som upita Haris i detektiv po-
40 Pony W est— Borilačke veštine 16 tvrđno klimnu glavom, prate­ ći spore, nesigurne pokrete svog šefa. »Prokletstvo«, pomi­ sli, »kao da je preko noći os­ tario za deset godina!« — Rapele me je maločas zvao — poče Haris bezbojnim glasom, ne gledajući u Holfre- ta. — On zahteva rezultate, D žo... Holfret steže zube da prigu­ ši psovku koja mu je izletela. »Do đavola i Rapele. . . lako je zahtevati rezultate od poli­ cije i nuditi mudre i totalno nepraktične savete.. .« — Pa? Haris duboko uzdahnu. — Ima li izgleda đa za ne­ koliko dana.. . Prekinuo je i oborio pogled. Holfretovo lice govorilo je ko­ liko je to pitanje neumesno. — Da — uzdahnu ponovo. — Tako je to ... — Šefe, sećate li se kraja šezdesetih godina? — reče Hol­ fret, paleći cigaretu. — Šezdesetih? Naravno da se sećarn, prokletstvo, nisam još toliko mator! Zašto? Holfret se osmehnu. U starom Ha risu ipak ima još vatre. Ne­ će uspeti da ga dovrši nika­ kav zalizani okružni tužilac, još manje banda ubica po na- rudžbini koju je neki šašavi novinar nazvao »Korporacija sm rti«... — Tada se policija takođe našla u novoj situaciji, zar ne? — produži Holfret mirnim gla­ som. — Istina, ja sam u to vreme još bio na akademiji, ali se veoma dobro sećam sve­ ga: masovne demonstracije protiv rata u Vijetnamu, pro­ tiv regrutacija, protiv bilo če­ ga, anđeli pakla, prvi veliki prodavci droge... tako je bi­ lo otprilike, recite... — Da, sećam se — klimnu Haris glavom. — Ne vidim sa­ mo kakve to veze sad ima sa našim slučajem? — Mnogo — uzdahnu Hol­ fret, zagledajući zažareni vrh cigarete. — Mnogo, šefe. Kao i tada, policija se ponovo na­ lazi u situaciji za koju jedno­ stavno nije spremna. Sećate se: u početku smo slali po dvadeset— trideset polica jaca đa rasture demonstracije u ko­ jima je učestvovalo na deseti­ ne hiljada ljudi. Preprodavce droge gonili su jedva pismeni pozornici koji nisu znali čak ni da prepoznaju drogu kada im je neko poturi pod nas... — I, zašto mi sve to pričaš? — bledo se osmehnu Haris. — Prokleto dobro se šepam tog vremena. Prošlo je nekoli­ ko godina pre nego Što je po­ licija uspela da shvati priklju­ čak, ali sada imamo specijalne jedinice za razbijanje demon­ stracija, obučene ljude u Odse- ku za narkotike, ekipe za bor­ bu protiv terorista... — Tačno, ali Odsek za ubi- stva jednostavno nema sreds­
Pony West — Borilačke veštine 16 41 tava da se uhvati u koštac sa »Korporacijom «. Haris se zavali u fotelju, pri noseći ruku stomaku. Holfret hitro skrete pogled na drugu stranu, — Prokletstvo, Džo, i sam znaš da to nije tačno... ima­ mo jednu od najboljih labora­ torija u zemlji, iskusne struč­ njake i veoma visok procenat rešenih slučajeva. Otkuda od­ jednom ta sumnja u Odsek za ubistva? — Da, imamo sve to — pot­ vrdi Holfret glavom. — Pot­ puno dovoljno za uobičajeni broj ubistava izvršenih na je­ dan od već klasičnih načina, kada laboratorija ima dovolj­ no vremena da zaviri i u naj­ manji trag, ljudi stignu da is­ pitaju sve svedoke i obiđu či­ la v kraj raspitujući se o žrtvi i o ubici. Ovo sada, to je već nešto drugo, šefe... — Nisam siguran da je ubi­ stava mnogo više nego obično — progunđa Haris. — Statisti­ ka. . . — Pustite sada statistiku — odmahnu H olfret glavom. — Meni je sasvim dovoljan po­ datak da je protekle sedmice u gradu bilo gotovo dvadeset odsto ubistava više od proše­ ka. Znam šta ćete reći: postoje određena kolebanja koja se pre ili kasnije izravnaju. Me­ đutim, ovoga puta to se neće dogoditi, šefe, videćete. Još je­ dan podatak to potvrđuje: na­ gli porast broja nesrećnih slu­ čajeva sa fatalnim ishodom! — Ostavi se toga... to nije posao Odseka za ubistva! Holfret se isceri. — Mislite, šefe? A šta ka­ žete na ovo: recimo da su je­ dan deo tih nesrećnih slučaje­ va u stvari vešto izvedena ubi­ stva? Haris tresnu pesnicom o sto. — Prokletstvo! To nije mo­ guće. .. — Zašto da ne? »Korpora­ cija smrti« drsko je najavila da počinje da delu je .. . pot pu­ no je logično da mora štititi svoje klijente od zakona; pre­ ma tome, kako će maskirati svoje zločine? Kao nesrećne slučajeve, naravno! i nimalo ne sumnjam da su za to anga- žovali vrhunske profesionalce, šefe, koji dobro znaju svoj po­ sao! — Ali neki trag ipak mora postojati, boga mu! Obdukci­ ja, laboratorija.. . — Tu smo! — podiže Holfret ruku. — Znate bolje od mene kakva je praksa sa žrtvama nesrećnih slučajeva, naročito onih koji se dogode u stanu žrtve. Niko nema vremena za detaljnu istragu: sastavi se za­ pisnik, snime fotografije koje posle toga niko pošteno i R2 pogleda. Rodbina najčešće ne dopušta obdukciju, naravno i istražni sudija nema drugog izlaza nego da oglasi slučaj okončanim. Smrt od nesreć-
42 Pony W est— Borilačke veštine 16 nog slučaja. Tačka! A »Korpo­ racija« nam se za to vreme slatko smeje! — Da, Džo — tiho, vrlo tiho poče Haris. — Bojim se da si u pravu... — mi jednostavno nismo u stanju da detaljno is­ tražimo svaki takav slučaj i ne kažnjeno će nam se provući mnogi, možda i svi, koji na­ ruče nečije ubistvo. Odlična reklama za »Korporaciju«, ne­ ma šta.. . a javnost nikada ne­ će shvatiti da bi trebalo šest puta više policajaca, i to isku­ snih, obrazovanih policajaca, da se tome stane na p u t.. . — Možda i n e.. . — Šta? — Haris podiže gla­ vu. — Imaš neku ideju, Džo? — Da, šefe — potvrdi ovaj glavom. — Ne naročito inteli­ gentnu, priznajem, ali mislim da nam je to jedino rešenje... pre nego što građani shvate kakva im je u stvari policija potrebna i odobre nam sred­ stva za višestruko povećanje aparata. — Tome se ne nadaj! — is­ ceri se Haris. — Bar ne u do­ gledno vreme. Daj, da čujem šta si smislio, do đavola. —- Nije naročito inteligent­ no, kako rekoh — sleže Holf- ret ramenima — ali zato mi­ slim da je plan ostvarljiv. Naj­ većim delom radićemo kao i do sada, naravno, jer nemamo ljudi za veće zahvate, ali se zato sve moguće informacije o ubistvima, ali i o nesrećnim slučajevima, moraju slivati na jedno mesto — ovđe. — Da, to je u redu — kli- mnu Haris glavom. — I ništa više? — Ima još osmehnu se Hol- l'ret. — Prikupićete specijalnu ekipu, šefe, od sedam ili osam ljudi koja će se baviti samo time. Od svih slučajeva koji pristignu odabraćete jedan, eventualno dva, i detaljno ih istraživati. Mislim da je to je­ dini put da bar načnemo mre­ žu proklete »Korporacije smr­ ti«. Da, još nešto: na bilo ko­ ji način morate od grada iska­ mčiti fondove za angažovanje vrhunskih stručnjaka koji će specijalnoj ekipi pomagati svo­ jim znanjem... —• Kakvih stručnjaka? — mrko reče Haris. — Znaš da će to prokleto teško ići, D žo... — Znam, ali će nam ti ljudi biti neophodni, šefe. Što se tiče, njihovog profila, za sada ni sam ne znam kakvi će stru­ čnjaci biti potrebni. To će za­ visiti od slučaja, zar ne? Po­ stoji još jedan uslov koji mo­ ra biti ispunjen.. . — Koji? — Apsolutna tajnost. — Tajnost? Misliš d a ...? — Upravo to. Za grupu ne sme znati niko sem vas i lju­ di koji budu radili u njoj. Haris odmahnu glavom. — Znaš da to nije zakonito, Džo.
Pony W est— Borilačke veštine 16 43 — Da, ali drugog izlaza ne­ ma. — Izgleda da si u pravu — teško uzdahnu Haris. — Mo­ ram razmisliti o tome. .. Ra- pele. .. — Čak ni Rapele ne sme ništa da zna, šefe! — U redu — umorno reče Haris. — Razmisliću o tome, rekao sam ti. Možeš da ideš, Džo. Idi i ispavaj se. .. niko­ me neće pomoći ako nastaviš da lutaš po gradu, spotičući se od umora o sopstvene noge. Ne brini, već će te neko poz­ vati ako bude potrebno.. . — Znam — osmehnu se Hol- fi-et ustajući. — A ni vama ma­ lo odmora ne bi škodilo, zna­ te. Haris je tupo buljio u sto, pridržavajući rukom stomak, — D žo... Holfret zaslade na vratima. — Izvolite, šefe. — Ko bi vodio tu specijalnu grupu? Ti? Detektiv se osmehnu. — To zavisi od vašeg izbo­ ra, šefe, a li... — Ali bi ti dao desnu ruku da postavim tebe! — nasmeja se Haris. — U redu, kidaj u krevet. .. zvaću te kada mi bu­ deš potreban. . . * * * Dejvid Dagan, za retke pri­ jatelje Di Di, bio je, jednosta­ vno rečeno — zver. Zver u lju­ dskom obliku, istina, sa savr­ šenim manirima svetskog čo- veka i diplomom sa poznatog univerziteta, a li... zver... Dejvid Dagan prvi put je ubio kada je imao svega šes­ naest godina, ali se još uvele sa prijatnom jezom sećao tre­ nutka kada je njegov nož kao u buter skliznuo među rebra dečaka njegovih godina. Dagan nikada nije doznao njegovo ime; sasvim dovoljan razlog bio je Što dečak pripada su­ parničkoj bandi u Bronksu. Ime se svakako pojavilo u ju­ tarnjim izdanjima novina, ali je Dagan dotle bio daleko od Njujorka, skriven u teretnom vagonu koji je išao na Zapad, čak do Kalifornije. Petnaestak minuta kasnije Dejvid Dagan ubio je i po drugi put, tiho i hladnokrvno, kao zvečarka. Zelezničar koji je ostao u lokvi krvi među ši­ nama umro je samo zato što je Daganu bilo potrebno ne­ koliko dolara; za dobar ručak u obližnjem restoranu i taksi do onog kraja grada kuda ga je odvukao instinkt u traganju za sebi sličnim zverima. .. I sada, dvadeset godina po­ sle toga, Dejvid Dagan je ume- reno uspešan biznismen u po­ slu sa ženskim donjim rubljem koji zahteva mnogo kontakata i mnogo putovanja po Zapad­ noj obali. Poreznici ga ostav­ ljaju na miru; u njegovim po­ slovnim knjigama nema čak ni
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...
Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...

Recommended

I Zabrana dela - Indexovo radio pozorište
I Zabrana dela - Indexovo radio pozorišteI Zabrana dela - Indexovo radio pozorište
I Zabrana dela - Indexovo radio pozorišteAgitPROP - marketing agencija
 
Kupdf.com ashtonfrederick 16-lun-i-barbarela-009
Kupdf.com ashtonfrederick 16-lun-i-barbarela-009Kupdf.com ashtonfrederick 16-lun-i-barbarela-009
Kupdf.com ashtonfrederick 16-lun-i-barbarela-009zoran radovic
 
Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks & emeri)(2.4 mb)
Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks & emeri)(2.4 mb)Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks & emeri)(2.4 mb)
Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks & emeri)(2.4 mb)zoran radovic
 
Kupdf.com frederick ashton-1970-lun-i-prodavci-lesevapdf
Kupdf.com frederick ashton-1970-lun-i-prodavci-lesevapdfKupdf.com frederick ashton-1970-lun-i-prodavci-lesevapdf
Kupdf.com frederick ashton-1970-lun-i-prodavci-lesevapdfzoran radovic
 
David lindsay putovanje na arktur
David lindsay putovanje na arkturDavid lindsay putovanje na arktur
David lindsay putovanje na arkturzoran radovic
 
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucePhilip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucezoran radovic
 
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovniceNindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnicezoran radovic
 
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaoNindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaozoran radovic
 

Recommended

I Zabrana dela - Indexovo radio pozorište
I Zabrana dela - Indexovo radio pozorišteI Zabrana dela - Indexovo radio pozorište
I Zabrana dela - Indexovo radio pozorišteAgitPROP - marketing agencija
 
Kupdf.com ashtonfrederick 16-lun-i-barbarela-009
Kupdf.com ashtonfrederick 16-lun-i-barbarela-009Kupdf.com ashtonfrederick 16-lun-i-barbarela-009
Kupdf.com ashtonfrederick 16-lun-i-barbarela-009zoran radovic
 
Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks & emeri)(2.4 mb)
Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks & emeri)(2.4 mb)Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks & emeri)(2.4 mb)
Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks & emeri)(2.4 mb)zoran radovic
 
Kupdf.com frederick ashton-1970-lun-i-prodavci-lesevapdf
Kupdf.com frederick ashton-1970-lun-i-prodavci-lesevapdfKupdf.com frederick ashton-1970-lun-i-prodavci-lesevapdf
Kupdf.com frederick ashton-1970-lun-i-prodavci-lesevapdfzoran radovic
 
David lindsay putovanje na arktur
David lindsay putovanje na arkturDavid lindsay putovanje na arktur
David lindsay putovanje na arkturzoran radovic
 
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucePhilip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucezoran radovic
 
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovniceNindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnicezoran radovic
 
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaoNindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaozoran radovic
 
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlatoKupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlatozoran radovic
 
Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323
Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323
Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323zoran radovic
 
Sejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.euSejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.euBalkanski Posetilac
 
Kupdf.com ashtonfrederick 34-lun-i-kradljivci-proslosti
Kupdf.com ashtonfrederick 34-lun-i-kradljivci-proslostiKupdf.com ashtonfrederick 34-lun-i-kradljivci-proslosti
Kupdf.com ashtonfrederick 34-lun-i-kradljivci-proslostizoran radovic
 
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoczoran radovic
 
28 karneval mrtvih
28 karneval mrtvih28 karneval mrtvih
28 karneval mrtvihMilenko Gavric
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihzoran radovic
 
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartetNindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartetzoran radovic
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampirazoran radovic
 
Pu u po - TG - BK i K - 06
Pu u po - TG - BK i K - 06Pu u po - TG - BK i K - 06
Pu u po - TG - BK i K - 06Stripovi Klub
 
27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampiraMilenko Gavric
 
Kupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanje
Kupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanjeKupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanje
Kupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanjezoran radovic
 
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418zoran radovic
 
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri danaSejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri danaBalkanski Posetilac
 
25 purpur zlato i krv
25 purpur zlato i krv25 purpur zlato i krv
25 purpur zlato i krvMilenko Gavric
 
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvNindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvzoran radovic
 
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)zoran radovic
 
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)zoran radovic
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihzoran radovic
 
Dan Brown digitalna tvrđava
Dan Brown digitalna tvrđavaDan Brown digitalna tvrđava
Dan Brown digitalna tvrđavaStanka Popov
 
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfzoran radovic
 

More Related Content

Similar to Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...

Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlatoKupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlatozoran radovic
 
Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323
Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323
Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323zoran radovic
 
Sejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.euSejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.euBalkanski Posetilac
 
Kupdf.com ashtonfrederick 34-lun-i-kradljivci-proslosti
Kupdf.com ashtonfrederick 34-lun-i-kradljivci-proslostiKupdf.com ashtonfrederick 34-lun-i-kradljivci-proslosti
Kupdf.com ashtonfrederick 34-lun-i-kradljivci-proslostizoran radovic
 
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoczoran radovic
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihzoran radovic
 
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartetNindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartetzoran radovic
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampirazoran radovic
 
Pu u po - TG - BK i K - 06
Pu u po - TG - BK i K - 06Pu u po - TG - BK i K - 06
Pu u po - TG - BK i K - 06Stripovi Klub
 
Kupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanje
Kupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanjeKupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanje
Kupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanjezoran radovic
 
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418zoran radovic
 
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri danaSejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri danaBalkanski Posetilac
 
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvNindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvzoran radovic
 
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)zoran radovic
 
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)zoran radovic
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihzoran radovic
 
Dan Brown digitalna tvrđava
Dan Brown digitalna tvrđavaDan Brown digitalna tvrđava
Dan Brown digitalna tvrđavaStanka Popov
 

Similar to Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje... (20)

Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlatoKupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
 
Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323
Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323
Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323
 
Sejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.euSejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.eu
 
Kupdf.com ashtonfrederick 34-lun-i-kradljivci-proslosti
Kupdf.com ashtonfrederick 34-lun-i-kradljivci-proslostiKupdf.com ashtonfrederick 34-lun-i-kradljivci-proslosti
Kupdf.com ashtonfrederick 34-lun-i-kradljivci-proslosti
 
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
 
28 karneval mrtvih
28 karneval mrtvih28 karneval mrtvih
28 karneval mrtvih
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
 
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartetNindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
 
Pu u po - TG - BK i K - 06
Pu u po - TG - BK i K - 06Pu u po - TG - BK i K - 06
Pu u po - TG - BK i K - 06
 
27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira
 
Kupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanje
Kupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanjeKupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanje
Kupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanje
 
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
 
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri danaSejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
 
25 purpur zlato i krv
25 purpur zlato i krv25 purpur zlato i krv
25 purpur zlato i krv
 
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvNindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
 
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)
 
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)
Emilio salgari posljednji gusari (dzepna knjiga #385)
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
 
Dan Brown digitalna tvrđava
Dan Brown digitalna tvrđavaDan Brown digitalna tvrđava
Dan Brown digitalna tvrđava
 

More from zoran radovic

Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfzoran radovic
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfzoran radovic
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdfzoran radovic
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfzoran radovic
 

More from zoran radovic (20)

Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
 

Nindja 016 derek finegan - ko se polednji smeje...

  • 1.
  • 2.
  • 4. SERIJA N IN Đ A Naslov romana: KO SE POSLEDNJI SM E JE ... Autor: Derek Finegan Recenzija: Slobodan Lukić Lektura: Mirjana Šterijevski Korektura: Nada Maksimović Štampa: »Litopapir« — čačak (C )D E N PRESS Borilačke veštine PO N Y W E ST — B O R ILAČ KE V E Š T IN E — N IN Đ A 16 — VANRED NO IZDANJE — SEPTEM BAR 1984. godine. Cena 50 dinara. Izdaje N IR O Dečje novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira M atijevića 4. Glavni i odgovorni urednik M irjana Šterijevski. Izdavački savet: M ilica Bogojević (predsednik), Mileta Obradović, Vera Smrekić, Dragan Simid, M ilisav Ilić, M iodrag Vučićević, M iljana Tom ić, Nada M ija tovic, Nikola Maslovara, Ljiljana M ilovanović, Ljiljana Špajaković, Petar Jerković, G ojko Štuloviđ. Telefoni: (032) 711-549 uredništvo i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Štampa »Litopapir« — čačak.
  • 5. Derek Finegan KO SE POSLEDNJI SMEJE Ne trudeći se da zakloni li­ sta rukom, Dejvid Bebkok gla­ sno zevnu. Zbog koga bi se, uostalom, i trudio? Kliper je dremuckao u susednoj pros­ toriji, a mikrofon pred Bebko- kovim nosem bio je već prili­ čno dugo, isključen. Sat i po po ponoći, po jakoj hladno j ki­ ši, čak i u Los Anđelesu nije bilo neko slavno vreme, iako je do Božića ostajalo svega dva desetak dana... Magnetofon kraj njegovog desnog lakta lenjo se okretao, šaljući u etar uzbudljive zvu- ke dobrog džeza, ali se Beb­ kok nije zavaravao; kiša je sve oterala pod krovove, a nje­ govi slušaoci bili su uglav­ nom ljudi koji su noć provo­ dili za volanom, tražeći mnogo muzike i malo govora koji bi im mogao ometati koncentra­ ciju. »Anketa krajem ovog mese- ea«, pomisli Bebkok, »neće bi­ ti slavna za WNJC. Buraker će urlati kako gubimo slušao- ce, a zna se ko će za to biti k riv.., vaš verni Ponoćni pratilac' na talasima WNJC, Dejvid Bebkok. . . Disk-džoke- ja je uvek najlakše okriviti, zar ne? Niko ne pita može li čovek svake noći biti zabavan i originalan... i to za bednu platu... Možda je zaista vre­ me da razmislim o Hitovoj po nudi... Istina, ne nudi nešto mnogo više od Burakera, ali ću bar raditi danju, što bi se i Luizi mnogo više dopalo...« On obliznu usne i pruži ra­ ku prema telefonu, ali se od­ mah predomisli. Ne zato što je Buraker, menadžer radio- -stanice, strogo zabranio pri­ vatne razgovore dok teče pro­ gram, po teoriji da linija mo­
  • 6. 4 Pony W est— Borilačke veštine 16 ra biti slobodna kako bi se slušaoci u svakom trenutku mogli uključivati. Ne, do đa­ vola s Burakerom... Luiza svakako već spava. Kuper promoli glavu kroz vrata susedne prostorije i Be- bkok podiže pogled. — Šta je bilo? — Da li ću ti biti potreban do kraja programa? — upita mladić, obarajući pogled i ne­ rvozno zabacujući dugu kosu sa čela. — Znaš, mami nije dobro, pa sam hteo d a... — Opet? — osmehnu se Be- bkok. — To je treći put ovog meseca, ako se ne varam? Kuper nervozno sleže rame­ nima. — Zista, Dejve. .. ni lekari ne znaju zbog čega ta iznena­ dna pogoršanja. .. Bebkok odmahnu glavom. — Što se mene tiče, možeš da ideš — reče stavljajući ci­ garetu u usta. — Naravno, ti znaš da ti moja dozvola ništa ne znači... ako Buraker neka­ ko dozna da odlaziš ranije, bi­ će galame! — Znam .. . hvala ti ipak, Dejve. Na mom stolu je još jedna traka, za slučaj da se ne­ što dogodi... — Šta može da se dogodi u ovo prokleto doba noći? — zevnu Bebkok. — Hajde, ki­ daj, m ali... i pozdravi mamu. Nadam se da znaš da Vigors, dole na vratima, vodi eviden­ ciju kada ko dolazi i odlazi... a Buraker često pregleda nje­ gov dnevnik. — Vigors je 0. K. — osme­ hnu se Kuper. — Dobar sam s njim, ne brini Dejve. Laku nc/ć. .. — Laku noć — progunđa Bebkok, ponovo zevajući. Pro­ kletstvo, ovaj sat kao da je stao. .. još čitavih dvadeset pet minuta do kraja progra­ ma. . . Telefon zazvrja i Bebkok se trže, grabeći slušalicu. Valjda neće ponovo biti neki homo­ seksualac kao prošli put, onaj koji mu je svake noći tri pu­ ta zakazivao sastanak, tvrdeći da je lud za njegovim gla­ som. .. — WNJC — izrecitova on živahnim glasom disk-džokeja. — Ponoćni pratilac, s vama svake noći! — Znam — reče glas sa dr­ uge strane žice i Bebkok nab- ra obrve. Takav glas svakako nije očekivao u ovo doba no­ ći: hladan, precizan, glas po­ slovnog čoveka koji zna šta hoće da kaže i kako će to re­ ći. — Šta mogu da učinim za vas? — Imam jedno zanimljivo obaveštenje za vaše slušaoce. Koliko znam, vaša praksa je da takve stvari uključujete di­ rektno u program ... — Tačno... pod uslovom da procenim koliko će obavešte­ nje biti zaista zanimljivo —
  • 7. Pony W est— Borilačke veštine 16 5 osmehnu se Bebkok. — Dakle, 0 čemu se radi. ..? — Organizacija za koju ra­ dim prodaje određene vrste u- sluga — nastavio je isti glas, mirno i određeno, kao iskusan predavač. — Možete to sma­ trati i reklamom, naravno, ali nam je stalo da što više lju­ di dozna za to. »Onda ste odabrali pogrešno vreme i pogrešnu stanicu, mi- ster«, pomisli Bebkok, ali je to bilo nešto što glasno nije smeo reći niko ko je radio za Burakera.. . — Žao mi je — reče — ali takve vrste oglasa moraju bi­ ti unapred uplaćene u našem oglasnom odeljenju. Možete im se obratiti već odmah posle devet ujut.ru. Naravno, da se radi o obaveštenju od opšteg značaja, ne bih pravio pitanje, a li... znate već kako to ide. — Veoma dobro — glas je 1 dalje bio hladan i precizan. — Kao što znam da imate ve­ zu sa portirom na ulazu u. va­ gu zgradu. Pričekaću na vezi dok obavite razgovor s njim, iako vam odmah mogu otkriti šta će vam reći: pre tačno dva minuta stigao je glasnik sa u- putnicom na sto dolara. Mi­ slim da će to biti dovoljno? — I previše — nasmeja se Bebkok. — Za taj novac mo­ žete. .. — U redu — prekide ga sa- govornik. — Proverite odmah, meni se žuri. Slegavši ramenima, Bebkok spusti slušalicu na sto pred sobom i okreta tri broja na drugom telefonu. — Vigors? Bebkok je ov- d e.. . — Ah, mister Bebkok. Upra­ vo sam hteo da vas zovem ... — Da javiš kako se na ula­ zu nalazi glasnik sa uputnicom na sto dolara? — osmehnu se Bebkok. Nipošto ne bi propu­ stio ovu priliku da se naruga strogom i ukrućenom Vigorsu koji je zlim okom pratio sva­ kog zakasnelog nameštenika i ponizno se klanjao Burakeru i ostalima iz direkcije. — Već znam, Vigorse, hvala.. . — je­ dnim pokretom Bebkok pre­ kide vezu i vrati se drugom telefonu. — Halo? — Novac je, dakle, stigao — mirno zaključi njegov sagovor- nik. — Želite li sada da ču­ jete poruku? — Izvolite... — Bebkok pri­ vuče bliže sebi blok za koji je tankim lančićem bila ve­ zana olovka. — Ono o čemu noćas sanja­ te već sutra se ostvaruje — lagano i razgovetno poče da diktira glas. — Postoji način, siguran način, da uklonite čo- veka koji se nalazi na putu vašeg uspona... — Molim? — trže se Beb­ kok. — Kako ste rekli... da uklonite čoveka k o ji...
  • 8. 6 Pony W est— Borilačke veštine 16 — Da, tako sam rekao — po­ tvrdi glas bez imalo uzbuđe­ nja. — Zapisali ste? Idemo, onda dalje: način da uklonite i poslednju prepreku vašim ži­ votnim planovima. . . morate biti samo odlučni i brzi, pozo­ vite odmah, što pre Pasadina 6854-854. .. Treba li da pono­ vim broj? — 6854-854 — mehanički po novi Bebkok. — Ali, slušajte, o vo ... — Još samo jedna rečenica — prekide ga glas sa druge strane. — Cena ne igra nika­ kvu ulogu, zar ne? Zapisali ste sve? Budite ljubazni i po­ novite mi tekst. .. Duboko uzdahnuvši Bebkok odgurnu blok od sebe. — Čujte — reče čvrstim gla­ som. — U ovom programu emitovali smo zaista sve i sva­ šta, ali o vo ... ovo je previ­ še. .. zaboga, čoveče, pa to je otvoren poziv na ubistvo! — Upravo tako — ponovo nikakve promene u glasu na drugoj strani. — Poruka ovog tipa i treba da bude jasna, zar ne? — Ne znam da li je ovo glu­ pa šala, možda neka opklada ili slično — zareža Bebkok — ali ja ovu poruku neću emito- vati. N i za sto, ni za hiljadu, ni za sto hiljada dolara, pro­ kletstvo! — Čemu toliko uzbuđenja? Posao je posao, zar ne? Prili­ čno kratko ste razgovarali sa portirom, imam utisak da ni­ je stigao da vam kaže sve. Glasnik je, naime, kod sebe imao i jednu uputnicu na hi­ ljadu dolara. Ona glasi na va­ še ime, mister Bebkok. Bebkok baci pogled na sat. Prokletstvo, još čitavih petna­ est minuta do kraja progra­ ma, a on mora da sluša ovog manijaka. — Rekao sam vam već — reče umorno. -— Neću pustiti tu vašu šašavu poruku ni za sto hiljada dolara. Jasno? Ne­ ću, do đavola! Kratka pauza, pomalo na­ peto ćutanje na drugoj strani, a onda prigušen smeh koji ni­ je trajao dugo. — U redu, mister Bebkok — reče najzad isti glas. — Žao mi je. Međutim razmišljajte o ovome: možda će i vama je­ dnog dana neko zasmetati na putu uspona. . . Klik! Zatresavši glavom, Bebkok spusti slušalicu i s gađenjem se zagleda u nekoliko redova nažvrljanih na bloku. Sa uži­ vanjem je otrgao list i zavit­ lao ga prema korpi za otpatke u uglu minijaturne prostorije. Glupa šala, prokleto glupa ša­ la. .. Iako je neko bio spreman da žrtvuje sto... ne, hiljadu i sto dolara da bi tu đavolsku poruku poslao u etar. .. Ovaj svet je zaista šašav. I sve ša­ šaviji. ..
  • 9. Pony West — Borilačke veštine 16 7 Telefon ponovo zazvrja i Be- bkok ga pogleda sa mržnjom. Pustio je da zvoni tri puta pre nego što je lenjim pokre­ tom prineo slušalicu uhu. — Bebkok! — urlao je do­ bro poznati glas menadžera. — Bebkok, do đavola, šta radiš? Spavaš na poslu? Tele­ fon zvoni pola sata, a ti niš­ ta? — Tu sam, mister Buraker — procedi. — Upravo sam bio ustao da podesim novu traku na drugi magnetofon, mister Buraker... — Druga traka, ha! — pos­ prdno je režao Buraker. — Spavaš, Bebkok, spavaš! N i si rekao ni reci već gotovo sat, do đavola! Ta te ne plaćam da slušaš muziku u mom studiju, već da pričaš, čoveče, da pri­ čaš! Slušaoci čekaju tvoj glas! — Šta da pričam, mister Buraker? — nasrneja se Beb­ kok. — Noćas na ulici nema ni zalutale mačke... — Je li? A za koga onda priča Dezmond Von na WWIC? Za mačke? Ili za one slušaoce koji se svakog trenutka uklju­ čuju u program, a? — Zao mi je — sleže Beb­ kok ramenima — ne mogu da slušam druge stanice dok tra­ je naš program, znate — i po­ red indiferentnosti u glasu, nije mu bilo svejedno. Prokle­ ti Von i njegovo šatrovačko brbljanje na radio-talasima! Ali je W W IC ipak bio najoz­ biljniji konkurent njegovom programu u ovo doba n oći... šta li je ta budala ponovo smi­ slila? — E, vidiš, a ja mogu i mo­ ram da pratim šta radi kon­ kurencija! — urlao je Bura­ ker, tako da Bebkok oprezno ođmače slušalicu od uha. — Taj čovek tamo ima ide je ... ideje, čuješ li, Bebkok? Znaš li šta je ovoga puta smislio? Ne znaš, naravno... — Ono o invaziji iz sverni­ ra, opet? To nije smislio on, mister Buraker. To je smislio Orson Vels još trideset i neke godine. Von je to samo malo prilagodio današnjem vreme­ nu. . . da ne govorimo o tome da panike praktično nije ni bilo, kao kod Velsa... — Do đavola i Vels! Ovo je bolje, sto puta bolje? Von po­ navlja poruku kako postoji način da se o tresete čoveka koji vam smeta, čuješ li! Do­ voljno je samo pozvati jedan broj u Pasadinif Slušaoci. su prosto pobesneli, njihov tele­ fon neprestano zvrji, gotovo upadaju jedan drugom u reč! — Broj u Pasađini! Bebkok obrisa iznenadni hladni znoj sa čela, a pogled mu odluta prema zgužvanom komadu hartije u uglu.. Broj u Pasađini... — Slušaš li ti mene, do đa­ vola, ili ne slušaš? Šta misliš da preduzmeš? Bebkok odmahnu glavom.
  • 10. 8 Pony West — Borilačke veštine 16 »Sve je to glupost«, pomisli. »Von je naleteo i sutra će mu se smejati ceo grad...« — A šta bih mogao da pre- duzmem, mister Buraker — reče naglas. — Program se io­ nako završava za manje od deset m inuta... — Đavola deset minuta! Ra- dićeš do podneva, do sutra uveče, ako bude potrebno! K r­ ajnje je vreme da jednom ko­ načno pošteno zaslužiš ono što ti plaćam! Pozovi Vona kako znaš i pitaj kakav je to trik... a ovaj broj ponavljaj što češ­ će. .. spremi se da zapišeš: Pasadina... — Imam taj broj — umorno reče Bebkok. — Šta?! • — Rekao sam da imam taj broj. A sada ću vam reći isto što sam rekao i tipu koji je hteo da naruči takav oglas: neću da ga emitujem! Da li ste dobro čuli, mister Buraker? Neću! Osećajući se bolje nego i u jednom trenutku poslednjih nekoliko godina, Bebkok veli­ čanstvenim pokretom zalupi slušalicu. Nekoliko puta se pri gušeno nasmejao, udobno za­ valjen u stolicu. Šteta što ne može da vidi Burakerovo lice u ovom trenutku, ali i sama pomisao na to neizdrživo je smešna... Trgao se i bacio pogled na sat. Prokletstvo, vreme je za odjavu programa. Privukao je stolicu i sigurnim pokretom uključio mikrofon. — Vaš ponoćni pratilac za koji trenutak se oprašta. Laku i dobru noć i lep sutrašnji dan za sve koji su još uvek na ta- lasu WNJC. I, na kraju, za­ pamtite još samo nešto: usko­ ro ćete negde, na drugom mc- stu, čuti jedan telefonski broj i jedno krupno obećanje koje može zvučati prokleto privla­ čno. .. ali razmislite dobro o njemu? N ije li već suviše krvi na ovom svetu? Laku noć još jednom ... Ponoćni pratilac, Dejvid Bebkok, W NJC.. . »Tako im i treba«, mislio je dok je naviknutim pokretima isključivao uređaje. — »H ilja­ du dolara.. . u bestraga i hi­ ljadu dolara.« Zapalio je cigaretu i neko­ liko trenutaka nepomično se- deo odbijajući dimove. A on­ da je slegao ramenima i pri­ vukao sebi telefon... * * * Rasel Volkman rasejano po­ diže pogled sa novina. — Šta? — Pitala sam hoćeš li još kafe — svadljivim glasom pro gunđa Mejda. — Zašto me ta­ ko čudno gledaš? Kafa nije dobra? — N-neee.. . kafa je odlič­ na. .. — Pa onda?
  • 11. Pony W est— Borilačke veštine 16 9 — Ništa — on sleže rameni­ ma i ponovo se zadubi u no­ vine, praveći se da čita nešto posebno zanimljivo. — Ako tako nastaviš da bu­ ljiš u novine, zakasnićeš na posao. — Aha — odsutno odgovori on. — Šta »aha«? Hoćeš da za­ kasniš na posao? — Aha... S druge strane stola, Mejda sleže ramenima, bacajući se sa obnovljenom energijom na to­ st premazan debelim slojem butera i džema. I/.nad ivice novina Rasel baci gadljiv po­ gled na njeno ugojeno lice sa ostacima onog odvratnog no­ ćnog krema, na nemarno raz­ drljenu prljavu kućnu haljinu i kosu ispunjenu ukosnicama. Izbegavao je pogled na ogro­ mne grudi koje su se nazirale u izrezu haljine... »Odvratna je«, pomisli. »Kao krmača, sa tim njenim nepre­ stanim ždranjem i nepresta­ nim glavoboljama. Gospode bože, izgleda gotovo starija od svoje ma jke... a tek joj je trideset četvrta... U poređe- nju sa K e ri...« K e ri... On spusti novine i zagleda se u jednu tačku nekud iznad ženine glave. K e ri.. . Keri je već nešto sasvim drugo... — Cemu se sada ceriš? — dopre Mej din glas kao iz ve­ like daljine. — Molim? — Pitala sam zbog čega se ceriš, Rase? — oštro ponovi žena. — Ti mene, izgleda, uop- šte ne slušaš? — Slušam te — osmehnu se on, pažljivo savijajući no­ vine da bi ih ostavio na ivici stola. — Baci pogled na sat. — Uh, do đavola... moram da požurim. .. Do viđenja, dra­ ga! Javiću ti se ako slučajno opet budem morao da se za­ držim. .. — Znam — ledenim glasom odvrati Mejcla. — Veoma si disciplinovan kao muž, Rase. Uvek se javiš da nećeš na vre- me s posla. .. — Pa da — namerno dobaci on, dohvatajuči tašnu sa po­ da poreci stolice. Lakim kora­ kom prešao je onih nekoliko koraka do predsoblja i pažlji­ vo podesio čvor kravate pred ogledalom, a onda hitro navu­ kao mantil diveći se odrazu svoje vitke figure. »Još uvek si prokleto zgo­ dan, Rase Volkmane«, pomisli, smešeći se svojoj slici u ogle­ dalu. »A ove sede vlasi na sle- poočnicama čine te samo još zgodnijim ... Nije čudo da se devojka kakva je Keri zatetre- bila u tebe. . .« — »Do đavola«, lecnu ga ne­ ugodna pomisao, »šta je Mej­ da htela maločas da kaže? Glas joj je zvučio prilično iro­ nično. .. da ne sumnja nešto?« — Do viđenja, draga! — do­
  • 12. 10 Pony West — Borilačke veštine 16 viknuo je još jednom i zalu­ pio vrata za sobom. Sa olak­ šanjem je strčao niz nekoliko stepenika, dišući vlažni vaz- duh punim plućima. »Još je mnogo lepih dana preda mnom«, mislio je pale­ ći motor novog »korvera« ko­ ji je blistao u punom sjaju čelika i hroma. »Još mnogo lepih dana sa K e ri... ali Mej- da. . .« »Cena ne igra nikakvu ulo­ gu, zar ne?« Ti redovi koje je, kao pri­ vučen magnetom, najpre pro­ čitao na oglasnoj strani jutro­ šnjih novina neprestano su mu igrali pred očima. »Cena ne igra nikakvu ulogu, zar ne?« »Do đavola, ako iko stoji na putu mog uspona, onda je to Mejđa«, pomisli s gorčinom. »S takvom ženom nikuda ne m ogu... a moj posao zahteva izlaske, pozivanje poslovnih prijatel ja u stan.. . koktele. . . a Mejđa je još ružnija kada se utegne u jednu od onih od­ vratno skupih večernjih halji­ na iz kojih se salo prosipa na sve strane. . . A njeno kuva- n je. ..« »Šta ti je, Rase Volkmane« — reče iznenada u sebi, pažlji­ vo motreći semafor pred so­ bom. — »Da li shvataš o čemu razmišljaš... o ubistvu... da, o ubistvu svoje žene!« Vozio je nekoliko blokova prazne glave, čvrsto stisnutih tankih usana, odjednom mno­ go stariji nego što bi trebalo za njegovih četrdeset dve go­ dine. Vozio je prebrzo, neop­ rezno, suviše opasno za ulice zagušene u jutarnjem špicu. »Ali mi Mejđa nikada neće dati razvod... a ako prihva­ tim krivicu na sebe, njeni ad­ vokati će me odrati. Zarađu­ jem dobro, mogao bih zarađi­ vati još više, ali. . . Ne, to ni izbliza ne bi bilo dovoljno za pristojan život sa K e ri.. . Ta mala voli provod, voli da se lepo oblači, voli nakit. . .« Taksista o čiji se blatobran gotovo očešao, gnevno se jske- zi na njega, sipajući pravu bu­ jicu irskih psovki, Volkman odmahnu rukom; Samo mu još nedostaje neka gužva na ulici. I ovako će jedva stići na vreme na posao.. . Kao za inat, čitavog jutra nije imao ni trenutka predaha u svom uskom, odeljku, sta­ klom odvojenom od drugih odeljenja reklamne agencije »Menton i Rokvel«. Telefon je neprestano zvonio, a kolege i sarađnici upadali su bez kuca­ nja sa pitanjima i upola do­ vršenim skicama i projektima u rukama. Oprezno, kao lopov, osvrnuo se oko sebe, iako je drvenim donjim delom pregrade bio zaklonjen od pogleda kolega privukao telefon bliže sebi. Broj mu je bio urezan u pam­ ćenje. .. okrenuo ga je drhta­ vom rukom.
  • 13. Pony West — Borilačke veštine 16 U — Halo? — upitao je tihim glasom kada je neko podigao slušalicu na drugoj strani. S gađenjem je bacio pogled na dlanove iznenada vlažne od znoja. — Izvolite — javio se ugo­ dan ženski glas. — Ne morate proveravati, ovo je broj koji ste želeli. — Uh.. . mislim, u pitanju je broj koji je jutros dat u oglasu. . . u oglasu u »Egzami- neru« ? — Da, ovo je ta j broj — pri gušen, topao smeh. — Naše usluge očigledno su vam po­ trebne čim ste se javili. Budi­ te ljubazni, dajte nam, ime i adresu i očekujte naš poziv. — Trenutak! — trže se Vol- kman. Iznenada se osetio mnoj go sigurniji u sebe. Boga mu, ovo je po svemu sudeći nečija glupa šala! Šta ako mu se su­ tra ime pojavi u nekom šaša­ vom ženskom časopisu... u podužem spisku američkih mu ževa koji sanjaju o tome da ubiju svoje žene? — Izvolite — glas je bio strpljiv. — Vodite, molim vas, računa o tome da ovaj razgo­ vor ne može trajati predugo... — 0 čemu se, u stvari, ra­ di? Mislim, da li ćete zaista... zaista da... — Da — još jednom onaj topao, prigušen smeh. — Uči- ničemo sve kako smo i obeća­ li u oglasu, ali nam je za to potrebno nekoliko podataka, vaše ime i adresa pre svega, zar ne? — Kako ću biti siguran da za to neće niko doznati? — Diskrecija je u našem po slu veoma važna. Na žalost, drugih garancija nema. Za sa­ da. . . — Za sada? Znači li to da garancije ipak postoje? — Svakako. . . ali budite kra­ ći, molim vas. Ime i adresu. .. — H m m ... čekajte,. . u st­ vari, zvaću vas drugi p u t.. . Zapalio je novu cigaretu i zabuljio se u scenario za kra­ tki TV film koji je neko ma­ ločas spustio na njegov sto. Uredno otkucani redovi, među­ tim, igrali su mu pred očima i nikako nije uspevao da se koncentriše na njihov smisao. Došavši konačno do zaklju­ čka da se ipak radi o graboj predbožićnoj šali, Volkman se baci na posao, hitro nabacuju­ ći svoje primed.be 11a listove hartije pred sobom. S negodo­ vanjem je pogledao u telefon kada je ponovo zazvonio. — Molim? — Sam si, dragi? — Keri — prošaputa on. — Pobugu, devojko, koliko sam ti puta rekao da me ne pozi­ vaš na posao! Prava je sreća da sam upravo u ovom trenu­ tku potpuno sam, znaš... — U redu, u redu, nemoj odmah da besniš — mazno je govorio glas devojke sa druge
  • 14. 12 Pony West — Borilačke veštine 16 strane. — Ovo je nešto važno, znaš, Rasele. .. On se trže. — Važno. Da n isi... Vedar smeh. — Ne, nije ono čega se pla­ šiš, ne brini. Keri zna da vodi računa o sebi. . . zanima me da li si video jutrošnji »Klar- ion« ? — »Klarion«? Ne, nisam. Znaš uostalom da i ne čitam to đubre. Zašto? — U njemu se pojavio jedan oglas. . . Volkman prinese ruku čelu, ali na pola pokreta zaboravi na hladan znoj koji je ponovo izbio po njemu. — Oglas? — Da. Razmišljala sam ... ti ljudi nude rešenje i našeg problem a... — Ahhh... video sam taj oglas, ali u »Egzamineru«! To je Čista glupost, K e ri... da si malo bolje razmislila i sama bi to shvatila. Uostalom, ja . .. — Rasele Volkmane! — glas iznenada postade oštar i kre- štav. — Ako ti ja išta značim, onda ćemo se videti već veče­ ras da porazgovaramo o to­ me! On bespomoćno odmahnu rukom. — Keri, znaš da. .. — Večeras! — čvrsto pono­ vi ona. — U šest, kod mene. Veza se prekinula upravo u trenutku kada je u Volkmano- vu kancelariju ušetala Norma Finiks, jedna od modela koji su povremeno radili za agenci­ ju. Njišući raskošnim kukovi­ ma, hladnokrvno je sela na njegov sto i dohvatila cigare­ tu iz kutije, smeškajući se is­ pod čuperaka crvene kose ko­ ji su joj padali na oči. — Izvolite! — hladno reče Volkman. Norma Finiks, nje­ nog pravog imena trenutno ni­ je mogao da se seti, najmanje mu se dopadala od svih mo­ dela, zbog svoje vulgarnosti i drskosti. Ipak, bila je neza- menljiva ako ste tražili dobar model za reklamiranje pro­ vidnih spavačica, donjeg rub­ lja, kupaćih kostima. .. — Rase, dušo — reče ona promuklim glasom — šta mi to kaže Arkin iz personalnog? Nisam ušla u kombinaciju za onu reviju prekosutra u »Kar­ bonu«, je li? — Da — odgovorio je, pre­ vrćući tobože zainteresovano hartije pred sobom. — Pa? — Zašto? Nisam dovoljno do­ bra? — osmehnu se ona, du- vajući dim cigarete prema Vol- kmanovom licu. — N ije to u pitanju — sle- že on ramenima. — Znaš i sa­ ma da su to modeli za sredo- večne, punije domaćice, žene koje traže nešto ozbiljnije, znaš. A ti. .. — A ja sam za seksi— mo­ dele, one od kojih muškarci­ ma polazi voda na usta, to ho­ ćeš da kažeš? — podrugljivo
  • 15. Pony W est— Borilačke veštine 16 13 se nasmeja Norma. — Do đa­ vola, Rase, znači li to đa me i ti smatraš uzbudljivom? Volkman se usiljeno nasme- ši. — To se vidi, zar ne? — Hmmm. . . po tvom po­ našanju to se ne bi dalo za­ ključiti, znaš. Homoseksualac nisi, to se odmah v id i... ona tvo ja žena, p a ... bolje da ne govorimo o njenom izgledu. Prema tome, ostaje nam samo jedan zaključak, je li tako? — Norma — reče on nervo­ zno — možeš li tvoju analizu da odložiš za neki drugi dan. Imam posla preko glave! Ona ga je i dalje zamišlje­ no posmatrala kroz poluzatvo­ rene kapke, njišući se gornjim delom tela i odbijajući koluto- ve dima. — Da, to će b iti... imaš drugu, mlađu, je li, ti neva­ ljali dečko? On tresnu na sto hartije ko­ je je držao u ruci. — Do đavola, Norma, rekao sam ti da imam posla! Najzad, šta se tebe to tiče... da i imam drugu to ne bi bio tvoj problem, zar ne? — Da — uzdahnu ona. — M oji problemi su druge vrste. Treba mi taj angažman u »Ka- rltonu«, znaš... ide Božić, a ja sam ostala bez para. .. •— Ne dolazi u obzir — od­ mahnu on glavom. — Modeli su već odabrani i probe po­ čele. — Kao i obično — leno od­ vrati ona silazeći sa stola. — Pa dobro... Ali, da se vratimo započetom razgovoru. Šta mi­ sliš kako bi ona gomila sala od tvoje poštovane supruge re agovala kada bi joj neko ja­ vio da se viđaš sa izvesnom plavokosom gospođicom koja živi na Trevor Hajtsu? Volkman obliznu iznenada suve usne. — 0 čemu to govoriš, Nor­ ma? — 0 »Karltonu« — nasmeja se ona. Lice joj je i dalje ima­ lo miran, naivan izraz. On nekoliko puta brzo za- klima glavom. — U redu — reče priguše­ nim glasom. Dobićeš taj po­ sao u »Karltonu«, prokleta bi­ la! A sada odlazi! Gubi mi se sa očiju! — Ne budi takav, dragi — mazno reče ona. — Vi muškar­ ci baš ste nezgodni kada se otkriju vaše sitne prljavštine, zar ne? Do viđenja, Rase. I hvala! Buljio je u zatvorena stak­ lena vrata još dugo pošto je Norma pobedonosno izašla, ne čujno mičući usnama. A onda, kao da se budi iz sna, privukao je telefon sebi i okrenuo isti onaj broj koji je zvao i pola časa ranije... * * * — Ne, do đavola, nije mi jasno!
  • 16. 14 Pony West — Borilačke veštine 16 Glavni inspektor Haris re­ zignirano sleže ramenima, kao stari pomorac koji posmatra nailazak bure sa sigurnošću da će se ona, pre ili kasnije, ipak izduvati. U svojoj dugoj karijeri, sa više ili manje us- peha, sarađivao je sa mnogim okružiocima u Pasadini i znao da oni, i pored diploma čuve­ nih univerziteta, ne poznaju teški, opasni i ponekad prlja­ vi posao kojim se policija ba­ vi. Najzad, okružni tužioci su birani na svoje funkcije, na ovaj ili onaj način provodili te godine u foteljama, da bi potom nestali bez traga ili po­ tražili sebi još toplije mesto pod suncem; glavni inspektor Haris, kao i inspektor i dete­ ktiv Haris pre njega, ostajali su tamo gde su ih zatekli, u sve uzaludni joj borbi sa zlo­ činom koji je imao na stotine ruku. Ili se bar tako Harisu činilo. . . — Ne, nije mi jasno — ma­ lo mirnijim glasom produži okružni tužilac Rapele, nervo­ zno kuckajući prstima po sa­ vršeno politiranoj površini og­ romnog radnog stola svoje kancelarije. — Ili je taj vaš čovek potpuno nesposoban, ili oni tamo u telefonskoj centra­ li ne znaju svoj posao! — Holfret je odličan polica­ jac — nakostreši se Haris —- i vi to znate, Rapele! A što se tiče stručnjaka u centrali, ve- rujem da i oni znaju šta ra­ d e... Mislim da moramo pri­ znati da ovoga puta imamo posla sa ljudima koji jednos­ tavno znaju više od njih! —- I da dignemo ruke od svega, zar ne? — podrugljivo dobaci Rapele gladeći svoju kratku crnu kosu iznad prep­ lanulog lica. Očigledno uživa­ nje s kojim je to činio nije promaklo Harisu. Najzad, nije bila nikakva tajna da je do svog položaja Erik Bruster Ra­ pele došao najviše zahvaljuju­ ći glasovima domaćica. — Ne, Harise, to neće ići. . . moramo učiniti sve da uhvatimo tu ba­ ndu i izvedemo je pred sud.. . — Mi već činimo sve — reče on glasno, trljajući umorne oči. Rapele ga je izvukao iz postelje nešto posle ponoći, ali se sam posle toga svakako vratio u svoj krevet, da bi sa­ da, oko devet ujutru, bio svež i odmoran kao ruža. — Vaše »sve« sada očigle­ dno nije dovoljno — suvo re­ če Rapele. — Pogledajte ovo... telefonski pozivi koje sam ju­ lios zatekao na ovom stolu... petnaest— dvadeset poziva, Ha­ rise! Grad je uzbuđen! Haris se isceri. — Zar vam ne laska što gra­ đani imaju toliko poverenja u vas? A, što se poziva tiče, mi smo ih imali deset puta više, i to od ponoći. Žene koje mi­ sle da će ih ubiti muževi, mu­ ževi koji sumnjaju na žene... histerične usedelice koje su
  • 17. Pony West — Borilačke veštine 16 15 nekoga videle pod prozorom, poslovni ljudi koji sumnjaju na partnere, glumice koje mis­ le da će ih konkurentkinje u- lcloniti da bi došle do glavne uloge u nekom beđnom koma­ du. . . Da imam pet puta više policajaca ne bih mogao da ispitam sve te pozive pre kra­ ja ovog meseca! — Od toga nema koristi — odmahnu Rápele glavom. — Treba ići pravo u centar, u ce­ ntar, Harise. Tamo gde se ta banda nalazi... a do nje, da podsetim, vode telefonske ži­ ce. — Može biti. . . znate li sa­ mo koliko telefonskih žica ima u Pasadini? — nasmeja se Ha- ris. — Do đavola, mislim da se nepotrebno uzbuđujete; sve do sada nemamo dokaza da je i jedno jedino ubistvo izvrše­ no po narudžbini, a to je ono glavno, zar ne? — Do sada? — frknu Rápe­ le. — Biće ili, Harise, i nemoj­ te se zavaravati. Videli ste po­ zive. .. pre ili kasnije neko od tih ljudi izgubiće živce i po­ kušati da preduhitri čoveka na koga sumnja da želi nje­ govu smrt. . . a da ne govorim šta će se dogoditi kada ta ba­ nda stvarno počne da deluje. Holfret radi na tome, zar ne? — Da. Proveo je četiri sata u glavnoj centrali pokušavaju­ ći da otkrije gde se nalazi a- parat sa tim brojem, kako sam vam već rekao. Čuli ste: taj aparat isključen je još proš­ le godine. Holfret je čak obi­ šao mesto gde se nalazio, je­ dno napušteno skladište, bli­ zu puta za Glendejl. Provalio je unutra što mu, kao što zna­ te, nije dozvoljeno bez sudskog naloga za pretres, — I nije našao nikakav tele­ fon, znam već — reče Rapele zavaljujući se u udobnoj fo­ telji. — Zbog čega posle toga nije zahtevao da se taj broj isključi u samoj centrali? To je najjednostavnije, zar ne? — Tačno, ali Holfret nema ovlašćenje za tako nešto. Ne­ mam ih čak ni ja. I za to je potreban nalog od suda. Su­ dija Cembres je odbio da ga izda jutros rano; po meni bar, s pravom. Ti momci nisu uči­ nili još ništa konkretno i mo­ žda je sve to još uvek samo šašava šala. — Nalog može da se dobi­ je — zamišljeno reče Rapele. — Ima i drugih sudija, do đa­ vola. Čembre» je matora bu­ dala. . . Pre toga, međutim, tre balo je da pokušate da ustano­ vite ko je predao te proklete oglase u redakcije listova i ra- dio-stanica. Haris se s mukom uspravi, osećajući bolove u svakom mi­ šiću. Rapele podiže obrve. — Kuda, inspektore? Još ni­ smo završili. . . Ili ste se seti- li da svojim ljudima izdate
  • 18. 16 Pony W est— Borilačke veštine 16 uputstva o ovome što sam go­ vorio? — K oji ću vam đavo? — jetko reče Haris. — Vi sve zna­ te bolje od mene, zar ne? Ok­ renite telefon, nađite Mek Ali- stera, mog zamenika, i prene­ site mu instrukcije. Ja idem u krevet, do đavola! A to što vi predlažete četiri čoveka rade još od ranog jutra, Rapele! Rapele ga je nekoliko tre­ nutaka smrknuto posmatrao, a onda mu lice obasja osmeh. — U redu — reče blažim glasom. — Shvatam da sam preterao. Sedite, Haris, do đa­ vola. Mora da ste umorni? — Ne — ovaj odmahnu gla­ vom. — Moram da idem. Ako zaista želite da mi pomognete, intervenišite da se izdaju po­ trebni sudski nalozi. Mada. . . — Mada? Haris uzdahnu. — Ne verujem da će put do njihovog otkrivanja biti tako jednostavan. Ti momci nisu glupi i sve što je do sada pre- duzeto pokazuje izvrsnu orga­ nizaciju. Oni svakako očekuju da će njihova linija biti isklj­ učena u centrali... ne mogu a da ne pomislim kako u rezer­ vi već imaju neki bolji i efi­ kasniji sistem za stupanje u vezu sa potencijalnim mušte­ rijama. .. Rapele je zurio u svoj sto, lagano klimajući glavom. — Da H arise... toga sam se i ja bojao — reče tiho. — Pa dobro, učinićemo sve što se bude moglo, zar ne? — Sve što se bude moglo — potvrdi glavni inspektor gla vom. — Ako to bude dovoljno — dodade malo tiše. — Kuda, inspektore? — upi­ ta Mađoli, njegov vozač kada se umorno spustio na sedište svojih kola. — U centralu — progunđa Haris. — Ali nemoj žu riti... treba đa razmislim. Mađoli se osmehnu, jer je dobro poznavao Harisa. Još davno, gotovo na početku svo­ je karijere policajca, Haris je shvatio da neprestana gužva, galama i zvrjanje telefona u policijskim stanicama veoma efikasno ometa ljude sklone razmišljanju i neminovno ih nagoni da postupaju šablon- ski, da hodaju dobro utabanim putevima policijskog zanata. Na nesreću, zločinci već dugo nisu radili ništa šablonski, ako se ne računaju sitni pljačkaši prodavnica i napadači po par­ kovima. Upravo zato, Haris je nastojao da se u svojoj kance­ lariji zadržava što manje i ni­ su bile retke njegove i Mađo­ lijeve duge vožnje po gradu, u naizgled besciljnom lutanju, kada bi mozak glavnog inspe­ ktora užurbano radio, traže­ ći rešenje za neki novi prob­ lem koji je plima zločina na­ metala. — Šefe... — A?
  • 19. Pony W est— Borilačke veštine 16 17 Haris se trže, iznenađen. Ni­ je bio Mađolijev običaj da ga uznemirava u razmišljanju. Mo ra da se dogodilo nešto zaista važno. — Š efe... onaj crveni ko­ mbi iza nas... zar se i vama ne čini da nas prati? — Da vidimo — progunđa Haris. — Skreni u prvu uli­ cu desno... ali bez žm igavca... Mađoli klimnu glavom, ne menjajući tempo kojim su ko­ la išla gotovo do pred samu raskrsnicu. Naglo je okrenuo volan udesno i gume su pro­ testujući zaškripale, ali su ko­ la trenutak kasnije već bila u poprečnoj ulici. Haris nije skidao pogled sa retrovizora. — Prošao je dalje — osme- hnu se. — Lažna uzbuna, Ma­ đoli. ., Ovaj sumnjičavo odmahnu glavom. — Može biti, a li... — Da, i meni je bio sum­ njiv — složi se Haris. — To se događa. Obojica smo umor­ ni, znaš... Mađoli ćutke sleže rameni­ ma, a Haris se vrati svojim mislima. Da, Rapele je bio u pravu; ako banda koja rekla­ mira ubistva po narudžbini za­ ista ozbiljno misli, onda sva­ kako već imaju neku rezerv­ nu varijantu za kontakt sa za- interesovanima. Telefon koji su do sada na neki način ko­ ristili samo ze privremeno re- šenje; oni moraju biti svesni činjenice da će policija pre ili kasnije izdejstvovati isklju­ čenje te ili svake druge linije koju bi koristili za svoje pot­ rebe, da se ne pominje mogu­ ćnost prisluškivanja razgovo­ ra i privođenje svih koji izra­ ze želju da naruče, nečije ubi- stvo... Ali, kakav bi to način mo­ gao da bude? Oglasi u listovi­ ma, na radiju? Ne, i to ne do­ lazi u obzir zbog iste loše st­ rane; ko god da bandi svoje ime i adresu mora računati s tim da će ih pročitati i poli­ cajci. .. — Š efe... Mađolijev glas bio je tih, vr­ lo tih. Haris shvati đa je vo­ zač sve vreine buljio u retro­ vizor dok je on razmišljao. — Opet imamo rep, a? — osmehnu se. — Čekaj, ne go­ vori, pusti da ga ja sam pro­ nađem. .. Zahvaljujući blagoj uzbrdici liz koju se ulica peta, imao je bolji pogled unazad nego ma­ ločas, pa mu nije bilo teško da otkrije tamnozeleni »bjuik« koji se čvrsto držao rastoja- nja od stotinak jardi iza njih. — Bjuik«? — Tačno — klimnu Mađoli glavom. — Izbio je iz popre­ čne ulice levo od nas i od ta­ da nas ne ispušta iz vida. Kao da želi da ih demantu- je, tamnozeleni »bjuik« izne­ nada izbaci žmigavac i skrete levo u raskrsnici preko koje
  • 20. 18 Pony W est— Borilačke veštine 16 su trenutak ranije prešli. Ha- ris zastenja od razočaranja. — Opet lažna uzbuna — pro- cedi. — Do đavola, koji nam je đavo jutros... Zavalio se ti sedište, paleći cigaretu koja mu je pekla već gorka usta. Zaista je premo­ ren. inače mu se ne bi učini­ lo dva puta u toku petnaestak minuta da neko prati njegova kola. Najzad, zašto bi neko pratio upravo njega? Zašto? Haris se trže i ispravi u se- dištu, ne obraćajući pažnju na Mađolijev zaprepašćeni pog­ led. Iscerivši se vozaču, on iz­ baci cigaretu kroz prozor i iz unutrašnjeg džepa sakoa izvu­ če notes. Naškrabao je nekoli­ ko redova na hartiji i dodao list začuđenom vozaču. »Šta ako nas prisluškuju? Od sada se sporazumevamo sa­ mo znacima!«? Mađoli klimnu glavom, vra­ ćajući listić, a Haris plamen upaljača, kojim je zapalio no­ vu cigaretu, iskoristi da uništi i hartiju. Sada su obojica na­ pregnuto buljili u retrovizor. — Koliko ćemo se još ova­ ko voziti? — nemarno upita Mađoli. — Još malo, do đavola — reče glasno, možda i glasnije nego što je želeo. — Treba da razmislim. . . — U redu, šefe... kladim se da vas na stolu čeka bar de­ set novih poruka, ništa dru­ go. . . — Zato i neću đa idem ta­ mo — nasmeja se Haris. — Hajde, skreni ovde desno... idemo malo u pravcu Alham- bre. Trećeg pratioca, mali kami­ onet živih boja, zapazili su o- bojica gotovo istovremeno i zaverenički se iscerili jedan drugom. »Ipak ti još nisi za staro gvožđe, Alberte«, mislio je Haris. »Naravno, ovakvo ne­ što je i trebalo očekivati... banda mora držati na oku me­ ne, Rapelea, Holfreta, kako bi znali dokle smo stigli u istrazi i na vreme prešla na neki dru­ gi metod rada. Ono sa telefo­ nima trebalo je još ranije da me upozori da momci znaju sve o tehnici telefonije i pris­ luškivanja. . .« Bližila im se nova raskrsni­ ca i Haris se užurba, objašnja­ vajući Mađoliju znacima šta treba da učini. Ovaj klimnu glavom u znak da je razumeo. Još svega pedesetak ja rd i... Pod veštom Mađolijevom ru­ kom njihova kola naglo skre- toše udesno, u poprečnu uficu. Stežući zube, Mađoli je suže­ nim očima proučavao kolonu vozila koja im je dolazila u susret... da! Načinivši nagli zaokret za 180 stepeni nasred ulice, on uspe da ugura kola između dva kamiona u suprotnoj traci, ne mareći za škripu kočnica i gne
  • 21. Pony West — Borilačke veštine 16 19 vne zvuke sirene. Sada je po­ novo jurio prema raskrsnici iz koje je trenutak ranije iza- šao. Haris napipa revolver u futroli pod sakoom i lagano ga izvuče. Sada! Uz škripu guma, policijska kola izjuriše iz poprečne uli­ ce i ukopaše se ispred kamio­ neta koji se zanese od naglog kočenja. Tresak lima i stakla odavao je da im je stradalo prednje levo krilo, ali je Ha- ris sa revolverom u rukama već bio na asfaltu, optrčavaju- ći oko prednjeg dela kola. — Policija! — zaurlao je, mašući revolverom. — Napo­ lje! Sa rukama uvis! Iza stakla na kabini kamio­ neta video je dva unezverena lica, iskolačene oči. Svud oko njih zaorile su se sirene, škri­ pa guma i poneki tresak koji, je odavao da mnogi vozači još dremaju za svojim volanima. Čovek pored vozača kamio­ neta polete vratima na svojoj strani; iskusnom policajcu ni­ je promaklo da se poslužio le- vom rukom da bi ih otvorio. To je moglo značiti samo je­ dno. .. — Stani! — uzviknu Haris podižući oružje. — Pucaču! Ne želeći da rizikuje ništa on odskoči koi'ak nazad, u za­ klon iza prednjeg dela svojih kola. Čovek iz kamioneta već je bio na tlu; u desnoj ruci držao je veliki crni revolver čija se cev preteći dizala. Ha­ ris ispali jedan hitac u bledo lice, iskeženih zuba i baci se na tvrdi asfalt, očekujući sva­ kog trenutka fijuk metka iz­ nad svoje glave. .. Snažna eksplozija gotovo ga je odigla od tla i ošamutila. Metal je zaštropotao po asfal­ tu oko njega, ali se on već o- prezno dizao na jedno koleno, rasterujući besmislenim pok­ retima ruke ispred lica gusti dim koji je iznenada obavio sve oko njega. — Mađoli! — uspeo je da proštenje. — Napolje, do đa­ vola! Crvenkasti plamen već je obavio ostatke kamiona i pre­ skakao na prednji deo, poli­ cijskih kola. Stenjući od na­ pora, Haris se naže kroz otvo­ rena vrata, pokušavajući da izvuče nepokretno Mađolijevo telo van domašaja plamena i dalje, van kruga koji će zap­ ljusnuti zapaljeni benzin kad plamen konačno zahvati i re­ zervoar njihovog automobila. Neko pritičra da mu pomogne. Našli su se na bezbeđnom ra- stojanju, iza susednih kola u času kada je rezervoar sa pot­ mulim pucnjem odleteo ti vaz- duh. — Mađoli! Lice vozača bilo je bledo, nepomično kada se Haris ba­ cio na kolena kraj njega. — Gotov je ... — prošapu­ ta uplašeno neko nad njim.
  • 22. 20 Pony W est— Borilačke veštine 16 — Prokletstvo — cedio je Haris kroz zube. Duga, tanka metalna krhotina, deo unište­ nog kamioneta, kao bodež za­ rila se sa Ieve strane u Mađo- lijev vrat, raskidajući mu grlo. Smrt je morala biti gotovo trenutna. .. * * * Visok mladić širokih rame­ na, koji je ušao u prostoriju neobičnog izgleda, na trenu­ tak je zastao na vratima koja su, kao u Japanu, nečujno kli­ zala u stranu. Klimnuo je gla­ vom i dugim elastičnim kora­ cima krenuo na suprotnu st­ ranu; njegove bose noge nisu stvarale nikakav šum na po­ du od glatkih dasaka prema­ zanih lakom i sastavljenih sa­ mo drvenim klincima i lep- kom. Na sredini prostorije vež- bao je drugi čovek, talcođe vi­ sok i širokih ramena, obučen samo u blistavobeli kimono sa zagonetnim japanskim znakom na grudima. Njegove bose no­ ge kao da nisu dodirivale pod; pokreti rukp i tela slivali su se jedan u drugi tako brzo da ih je oko jedva moglo sledi­ ti; i pored gotovo nadljudskih napora koje je tako nešto zahtevalo, u prostoriji se nije čulo čak ni ubrzano disanje; na privlačnom licu oštrih cr­ ta nije se zapažao ni najmanji grč. Plavokosi još jednom klim- nu glavom smeštajući se udo­ bnije. I sam majstor borilač­ kih veština, jedan od najboljih na Zapadnoj obali, bio je sve- stan da je pred njim urnetnik koga je malo ko na svetu mo­ gao dostići. Ne samo zbog sa­ vršene koncentracije i brzine; to su bile stvari koje su se na­ pornim vežbama mogle dostići — u pitanju je bilo i nešto drugo; način razmišljanja, mo­ žda, koji je čoveku omoguća­ vao da se potpuno stopi sa svojom okolinom, da se identi likuje sa eventualnim protiv­ nikom pred sobom i unapred predvidi svaki njegov pokret. Naravno, bilo je tu još ne­ što: majstorstvo u svakoj ško­ li borilačkih veština za koju je svet znao i zatim jedan ko­ rak dalje od toga. Majstorstvo u jednoj veštini prednost je u borbi; ali se može pretvoriti i u prednost za protivnika koji tu školu poznaje, jer tada u- vežbani pokreti postaju pred­ vidljivi. .. Ničega predvidiveg, među­ tim, nije bilo u pokretima čo- veka koji je vežbao sam u toj prostoriji i plavokosi mladić s poštovanjem odmahnu gla­ vom, iako je već dugo znao da je pred njim borac koga ni­ kada neće dostići. Nikakva ča­ rolija, naravno, nikakva poz­ nata i nepoznata stimulativna sredstva koja na kratko vre- me čoveku mogu dati nadiju-
  • 23. Pony W est— Borilačke vestirte 16 21 dsku snagu i brzinu. Ono što je gledao bilo je skup znanja i iskustva za koja postoji sa­ mo japansko ime: Ninđutsu. Ostao je potpuno nepokre­ tan nekoliko trenutaka, ispu­ njavajući moćna pluća vazdu- hom i nastojeći da vrati uobi­ čajenu mirnoću svakom nervu, svakom mišiću angažovanom do svojih krajnjih granica. Po­ gled dva tamnoplava oka za­ slade na posetiocu i preplanu­ lo lice ozari osmeh. — Zdravo, Pite! — Da te ne poznajem tako dobro — reče plavokosi — za­ kleo bih se da uopšte nisi ni primetio kada sam ušao, Les. — I prevario bi se — os- mehnu se onaj koga je nazvao Les, prilazeći dugim elastičnim korakom da bi se i sam spu­ stio na podijum. — Osetio sam te još pred vratima. Oklevao si, zar ne? Pit obori pogled. Nikakav odgovor nije ni bio potreban. — Ništa? — Ništa — s teškim uzda­ hom odgovori plavokosi. — Ti ljudi znaju svoj posao, Lesli. — Tako nešto sam i očeki­ vao. Nemoj da te to toliko po­ gađa, Pite. Mi ćemo im već ući u trag. — Kog si me đavola onda slao u Pasadinu, ako si znao da ništa neću uraditi? — i po­ red oštrijeg tona, Pitovo lice obasjavao je prijateljski os­ meh. — To se moralo učiniti — sleže Lesli ramenima. — Sva­ ka potera ima svoje zakone i određeni redosled poteza koji nije dobro narušiti... Uvek počinješ najlakšim i najjedno­ stavnijim načinom, birajući po­ tom sve složenije i napornije poteze, kako ne bi došao u si­ tuaciju da topovima gađaš vra­ pce. . . To može izgledati spo­ ro i nepraktično, ali ti poste­ peno đoznaješ sve više o pro­ tivniku, pripremajući odlučni udarac koji ovaj neće moči da uzvrati. — To je preduboka filozofi­ ja za mene, do đavola! Nemam živaca za takvo strpljivo pip­ kanje po mraku, ti to vrlo do­ bro znaš, Lesli. Pokaži mi čo- veka koga treba zgrabiti za gu­ šu i prepusti sve meni, a ovo... — on rečito sleže ramenima, buljeći u glatki pod. — Biće vremena i za to — osmehnu se Lesli — kada sa­ znamo koga treba hvatati za gušu. Koliko sam doznao iz novina, ni policija nije uspela da učini ništa više od tebe? — Više? Bestraga prvi put sam bio u Pasadini, tamo ne poznajem nikoga, kao što znaš... a za ova tri dana doz­ nao sam bar koliko i policija! — U telefonskoj centrali ni­ si uspeo ništa novo da otkri- ješ?
  • 24. 22 Pony W est— Borilačke vestine 16 — Tamo više nema ništa ni da se otkrije. Policijski meha­ nizam uspeo je da dobije na­ log za isključenje te linije tek juče, iako ja smatram da bi im mnogo mudrije bilo da sti tu liniju od početka samo pri­ sluškivali. Neće ništa otkriti, naravno. Izgleda da je neko otkrio tajnu tvog malog ure­ đaja, LesJi. . . — Nije to nikakva tajna. Ja sam se čudio kako to da se niko još mnogo ranije nije se- tio da napravi nešto slično — sleže Lesli ramenima. — Nije više nikakva mudrost priklju­ čiti se na neiskorišćenu tele­ fonsku liniju i primati pozive preko nje. Mogli su to raditi godinama, naravno, da nisu morali da obaveste o kojem se broju radi. Posle toga, bilo je samo pitanje vremena kada će im policija stati na p u t... — I, šta sada? — progunđa Pit. — Ostali su bez kontakta sa potencijalnim »kupcima«, zar ne? Lesli odmahnu glavom. — Tome se ne smcmo na­ dati. Oni svakako već veoma dobro znaju svoj sledeći ko­ rak. Nesreća je što ih u tome niko ne može sprečiti. .. — Niko? A mi? — Na preplanulom licu zai­ gra osmeh. — Naravno da ćemo ih mi sprečiti, Pite, ali to neće biti tako brzo kao što misliš. Ko u Pasadini vodi istragu o to­ me? — Neki detektiv Holfret — mrzovoljno odvrati Pit. — Svi tvrde da je veoma sposoban, a li... — Ali mu, kao i obično, za- stareli zakoni postavljaju više prepreka u istrazi nego sami kriminalci — osmehnu se Le­ sli ponovo. —- Tvoj prijatelj Bebkok nije te mogao uputi­ ti ni na koga drugog? — Ne. I on gotovo nikog ne zna u Pasadini, sem kolegu ko­ ji radi u jednoj od radio-sta- nica. Taj momak bio je veo­ ma ljubazan, dao mi je čak i novinarsku legitimaciju, ali od toga nije bilo koristi: u poli­ ciji ćute kao ribe o pokušaju ubistva glavnog inspektora Ha- risa i nikome nije bio dozvo­ ljen pristup u laboratoriju u kojoj se ispituju ostaci unište­ nih vozila. Lesli klimnu glavom. — Ne verujem da će bilo šta otkriti. Međutim, oni grd­ no greše ako misle da je neko hteo da ubije Harisa... — Nego? — To je bio defanzivni po­ tez, čija je svrha bila uklanja­ nje tragova. Naravno, oni su pratili i prisluškivali Harisa, verovatno još nekoliko ljudi koji su ključni za istragu; u ovoj fazi bilo im je veoma va­ žno da znaju dokle je policija stigla. Haris je svakako otkrio da ga prate; zbog čega bi ina­
  • 25. Pony W est— Borilačke veštine 16 23 če iznenada zaustavio neupad­ ljivi kamionet nasred raskrsni­ ce, sa revolverom u ruci, ako je verovati novinama. Neko od vođa bande reagovao je ve­ oma brzo kako bi sprečio hapšenje i ispitivanje ljudi u kamionetu. Verujem da ta dva beđnika nisu čak ni znala da nose bombu sa daljinskom ko­ mandom. .. — H m m ... to mi zaista zvu­ či vcrovatno — potvrdi Pit glavom, zabacujući kosu sa če­ la. — To znači da je banda ne­ obično dobro organizovana, zar ne? — Upravo tako. Pored toga, u operaciju je uložen veliki novac koji se ne može isplatiti tako brzo, po prirodi posla. Međutim, za šest meseci. godi­ nu dana... Lesli se uspravi, protežući snažne udove. — Moramo računati s tim, Pite, da će im biti veoma te­ ško ući u trag... Ovaj njihov prvi potez lukavo je smišljen, kao pi'va faza dobre reklamne kampanje koja potrošačima daje do znanja da se sprema nešto novo. Druga faza za sve je mnogo kom plikovanija.. . iako ja već mislim da znam kako će dalje raditi... — Ti onda znaš mnogo više od policije — progunđa Pit. — Koga god sam u Pasadini pi­ tao, samo je slegao ramenima i gledao me kao da pitam ima li života na Alfa Kentauru! — Nikakvo čudo — nasmeja se Lesli polazeći prema izlazu iz dvorane. — Policajcima ne­ dostaje mašte. Hajde, idem da se okupam i presvučem, pa na put! — Put? — trže se Pit, usta- jući. — Kuda? U Pasadinu? — N eee... imam utisak da je središte zbivanja trenutno na drugoj strani. U Ostinu... — Ostin? U Teksasu? K oji ti je đavo, Lesli, to je na dru­ goj strani sveta! — Tačno — klimnu Lesli glavom. — Ostin, Teksas. Ta­ mo idemo, P ite ... * * * S mukom gutajući pljuvač­ ku, Rasel Volkman mahnu barmenu i ovaj spremno gur­ nu preko šanka novu čašu vi­ skija u kojoj je nežno zveckao led. Hladna tečnost, međutim, nije uklonila nijednu grašku znoja sa Volkmanovog lica i barmen ga zabrinuto pogleda. Čovek koji se ovoliko znoji nekoliko dana pred Božić ne može biti zdrav... ili je u pi­ tanju nemirna savest... Bilo kako bilo, najradije bi ga za­ molio da potraži dragi lokal; ionako je imao previše nevolja sa drogiranim i pijanim gosti­ ma, a niko ne voli da policija upada u b ar... — Mister Jang, pretpostav­ ljam — progovori tih ženski glas Volkmanu na uho. On se
  • 26. 24 Pony West — Borilačke veštine 16 okrete čitavim telom na uskoj stolici. — D a... o va j... ja sam — trže se Volkman. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da se seti imena koje je odabrao za ovaj sastanak, imena jednog od mlađih sarađnika u agenci­ ji. — Vi ste... m islim ...? — Gospođa Tajler — reče ona prigušenim glasom, uspi- njući se s lakoćom na visoku stolicu kraj njega. — I pijem rum sa kokakolom ... — Rum i kokakola. Odmah, gospođo! — osmehnu se bar- men koji nije skidao pogled sa žene. Kao nekom čarolijom, pred njom se stvori velika o- krugla čaša sa pićem. Volkman je još uvek zbunje­ no buljio u gospođu Tajler ko­ ja je srkutala piće gledajući pravo pred sebe. »Zar je mo­ guće da se ovakva žena bavi tim. . . tim poslom?« — Dakle? Na usnama joj je lebđeo fi­ ni osmeh. Sada je gledala Vol- kmana u oči onim istim pog­ ledom od maločas, pogledom punim neizrečenog poziva. Kao privučene magnetom, Volkrna- nove oči odlutaše niz haljinu koja je sada otkrivala izvanre­ dno izvajane noge. — Lepa su, zar ne? — mi­ rno reče gospođa Tajler. — Međutim, mislim da se ovde nismo sastali da biste se vi divili mojim nogama... zar ne, mister »Jang«? Izraz lica s kojim je prop- ratila poslednju reč jasno je dao Volkmanu do znanja da od njegovog lažnog imena ne­ ma mnogo koristi. Usiljeno se osmehnuo, preturajući po dže­ povima. Ona podiže obrve. — Idete? Da se niste pređo* mislili? — Ne. Govorićemo na nekom dragom, pogodnijem mestu. .. — Oh? Nemojte da vam ne­ ke gluposti padnu na pamet, mister Jang — oči joj iznena­ da postadoše hladnije. — Ja veoma dobro umem da se ču­ vam. Volkman užurbano zatrese glavom. — Ne — reče zbunjeno — možete biti sasvim sigurni sa mnom, gospođo... ja . .. — Da — osmehnu se ona ponovo, mnogo toplije. — Op­ rostite, pogrešno sam vas pro- cenila. Šta ćete, i to se doga­ đa. .. Nisu progovorili ni reči sve do izlaska iz bara. Žena zimo- grožljivo privuče revere svog mantila oko grla. Kiša je, is­ tina, prestala, ali se vetar sa okeana, sve hladnije, zavlačio u svaku poru. — Kuda? — upita ona gle­ dajući odozdo u Volkmana. Iznenada je podsećala na neza­ štićenu devojčicu i Volkman se u poslednjem trenutku uz- drža da joj nežno ne obavije ruku oko ramena. — M oja kola su ovde — re­
  • 27. Pony West — Borilačke veštine 16 25 če promuklo. — U njima će biti toplo... i niko nas neće uznemiravati. — Vrlo dobro — klimnu ona glavom. — Samo požuri­ mo. .. Opuštena u udobnom seđiš- tu, ona je gledala pravo pred sebe, u raznobojna svetla bu­ levara koji je već đobijao pra­ znični izgled. Volkman je ču- tao, ne znajući kako da zapo­ čne razgovor, stežući volan prs­ tima tako da su mu zglavci pobledeli. — U redu, mister Volkman —- reče ona iznenada. — Da pređemo na stvar... nemam previše vremena, znate. On se trže. — K ak o... oh, do đavola! — Pa da! — nasmeja se ona. — Pločica sa imenom i adresom, skoro ispred mog no­ sa. Ali zaista nemate razloga da se plašite, Rasele. .. smem li da vas zovem Rasel? Ljudi za koje radim su ozbiljni po­ slovni ljudi i svaki podatak koji doznam ostaće u najstro- žijoj diskreciji. Konačno, to je i u našem interesu, zar ne? Ko je čovek koji vam smeta? Gospođa Tajler mirnim po­ kretima izvuče srebrnu taba- keru iz tašne i zapali dugu, ta­ nku cigaretu, gledajući iskosa Volkmanovo lice. — Potpuno shvatam vaše oklevanje, Rasele — govorila je tiho, grlenim glasom. — Me­ đutim, ja na vašem licu vi­ dim da ste odluku već done- li. .. da ste čovek naviknut da donosi teške, odgovorne odlu­ ke. Ovaj život nije nimalo lak i stavlja bezbrojne zamke na put ljudima koji su inteligen­ tniji i sposobniji od drugih, vredniji od svih koji ih okru­ žuju. Nije lako osloboditi se uvreženih predrasuda; niko to ne zna bolje od mene, veruj- te ... ali morate shvatiti da su te predrasude izmislili slabići i nesposobne osobe, kako bi sputali one druge i otrgli im iz ruku pravo da upravljaju i od­ lučuju. .. — Vi ste glumica? — upita on iznenada. — Bila sam — kratko se nasmeja žena. — Kako ste to pogodili? — Po prirodi svog posla — on siže ramenima — dolazim u kontakt sa vašim kolegama. Moram reći da je šteta što ste napustili taj poziv... — Posao koji sada radim mnogo je bolji — osmehnu se ona. — A vi? Pozorište? Film? — Ne. Radim u jednoj rek­ lamnoj agenciji. — Posao koji me je uvek pri vlačio — gospođa Tajler dubo­ ko uzdahnu i kao nekom ča­ rolijom haljina joj skliznu još malo naviše. — A li.. . — Bilo je suviše prepreka na tom putu? — ironično se nasmeja Volkman. Tri dupla viskija koja je za kratko vre- me progutao tek sada su poći-
  • 28. 26 Pony West — Borilačke veštine 16 njala da deluju i on je povra­ tio urođenu lakoću u ophođe­ nju sa ljudima. Do đavola, ni­ je ovo bio prvi krupan posao koji je sklapao. . . pa čak ni sa privlačnom ženom! — Tačno — nasrneja se gos­ pođa Tajler glasno, izbacuju­ ći nedopušenu cigaretu kroz prozor. — Ali, zaista, da pre­ đemo na stvar. . . ko vam sme­ ta? — Moja žena. Gospođa Tajler s razumeva- njem klimnu glavom. Uska, ne- žna ruka na trenutak dotace Volkmanove prste na upravlja­ ču. — To sam i pretpostavila — reče tiho. — Rekoste da radi­ te u reklamnoj agenciji... ona vas sputava, zar ne? Morate održavati mnogo kontalcata, primati mnogo sveta... a ona nije žena koja se snalazi u dru­ štvu, je li tako? — još ću pomisliti da sve znate o meni — isceri se Vol- kman. — Da, tako je, ali mi­ slim da se to vas, gospođo, ni­ malo ne tiče! — Velma. — Molim? — Možeš me zvati Velma — osmehnu se ona. — Trebalo bi da znaš šta predviđaju za­ koni naše drage velike zem­ lje. .. ti i ja od ovog trenutka smo saučesnici; nema više ra­ zloga za zvanično ophođenje. — Upravo sam to hteo da kažem — Volkman je trljao slepočnice ispod kojih ga je iznenada oštro zabolelo. Sa go­ tovo dvadeset sekundi zakaš­ njenja pokrenuo je kola kada se svetio na semaforu prome- nilo. — Upravo sam to hteo da kažem ... koliko će me sta­ jati to zadovoljstvo? — Deset. — sada je i glas žene bio hladan i poslovan. — Deset hiljada? Hm m m .. . — Previše? Kažu da se u re­ klamnim agencijama dobro za­ rađuje. .. Volkman je morao da se na­ srneje. — U reklamnim agencijama se zaista dobro zarađuje. De­ set hiljada dolara za ovakvu stvar, p a ... meni to izgleda srnešno jeftino, zaista! Žena se promuklo nasmeja. — Nisam dobro procenila, zna­ či. Šta možemo, i ja sam nova u ovom poslu... m eđutim ... — Im a još nešto? — trže se Volkman. Bola iza očiju izne­ nada je nestalo i on se oseti lak i siguran u sebe, kao uvele kada je u izgledu bio dobar posao. Prokletstvo! Za bednih deset hiljada dolara osloboditi se Mejđe! Biti slobodan! — Da, ima još nešto... —- Žena ponovo spusti glas. — Vidiš, ti radiš na mestu koje zahteva kontakte sa mnogo lju d i... a to je ono što pred­ stavlja i najteži deo našeg po­ sla. .. Volkman obliznu iznenada suve usne.
  • 29. Pony W est— Borilačke veštine 16 27 — Predlažeš da i ja radim za vas. . . za tvoju organizaci­ ju? — Da. U tom slučaju, narav­ no, ne bi morao ništa da pla­ tiš, za izvršenu uslugu. Volkmanov mozak je užur­ bano radio, ali je odgovor bio očigledan. — Ne — odmahnu glavom. — To ne dolazi u obzir... — Zašto, Rase? — Razmisli malo, do đavo­ la! — njegova arogancija po­ novo je dolazila do izražaja, pothranjivana alkoholom koji je kružio njegovim telom. — Kada. . . pošto završite posao, ja ću biti na listi sumnjivih, naravno. Policija će me drža­ ti na oku ... prokletstvo, svi će me izbegavati kao kužnog! — E, vidiš, tu se varaš —- nasrne ja se gospođa Tajler. — Prvo i prvo, policija neće ima­ ti nijednog dokaza u rukama. Stvar ćemo izvesti kao nesre- ćan sJučaj, u trenutku kada ti budeš daleko od tog mesta. . . — To im neće smetati da posmnjaju. — Ne, neće, ali nijedan su- dija neće biti tako glup da te optuži za ubistvo bez mrve dokaza. Naravno, ne možeš iz- beći da ti se ime pojavi u no­ vinama i to sve, ali je to samo prednost, ako prihvatiš moju pqnudu... — Prednost? Do đavola, ka­ kva to prednost može da bu­ de? — Ljudi su inteligentni, Ra­ se — osmehnu se žena. — Svi će znati da si naručio ubistvo tvoje žene, ali ti niko neće ništa m oći... u tvom slučaju čak ni sa računa u banci neće odjednom nestati veće sume novca. Razm isli... št>a će uči* niti tvoji poznanici koji već davno razmišljaju o nečem sli­ čnom? Rase, ti ćeš biti živa reklama za naš posao, zar ne shvataš? Ljudi će na tvom primeru shvatiti da im polici­ ja ne može ništa... i upravo tebi će se obratiti da bi stu­ pili u vezu sa nama! Vol lunari obrisa znoj koji mu je ponovo izbio na čelo. — Dakle? — šapnu žena. — Prihvatam — reče on. — Pretpostavljam da ćete zaraču­ navati i neku vrstu provizije? — Naravno. Deset odsto —• ona se pribi uz njega, dotičući mu usnama obraz. — Ti i ja ćemo izvrsno sarađivati, Rase, osečam ... — I meni se čini — reče promuklo. N ego... tvoji še­ fovi, da li im smeta ako nji­ hovi ljudi idu zajedno u kre­ vet? Još jednom se pribila uz nje­ ga čitavim telom. — Nimalo — šapnula je. — A i zašto bi im smetalo? * * * Detektiv Džozef H olfret za­ mišljeno je odbijao dimove u
  • 30. 28 Pony W est— Borilačke veštine 16 pravcu tavanice, jedva i pri- mećujući mrežu kablova koja se po njoj provlačila između svetiljki. Oprezno je ispružio prst i dotakao mikrofon, koji mu je visio pred nosem. — Na ovo govorite, je 1’ da? Bebkolc uzdahnu, misleći ka­ ko nije nikakvo čudo što po­ licija ništa ne može toj bandi ubica, ako istragu vodi ovaj čovek sanjivog i nimalo inte­ ligentnog lica, u izgužvanom sivom mantilu progorelom ci­ garom na nekoliko mesta. — Da — reče — na to go­ vorim. A »to« se, znate, zove m ikrofon... — Zaista? — zainteresovano reče Holfret dižući svoje teš­ ke kapke. — To je, dakle, mi­ krofon. Recite m i... vi niste vide!i tog kurira koji je doneo novac za reklamu, je li tako? •— Ne, nisam ga video — ne­ rvozno odvrati Bebkok — kao što sam vam već ponovio dva ili tri puta. Video ga je Vigors, vratar, i svakako vam već re­ kao da je to bio najobičniji kurir agencije za hitne poru­ ke, kakvih u gradu ima oko dve stotine, ako se ne varam... — Dve stotine osamdeset — uzdahnu Holfret. — Verujte meni, m oji ljudi obišli su ih sve u poslednja dva dana... — I? — Zao mi je, ali rezultati istrage još uvek su tajna. Ob­ ratite se glavnom inspektoru Harisu. Koliko znam on pri­ prema konferenciju za novina­ re. Nego, da nastavimo o onom čoveku koji vam se javio tele­ fonom. . . da li biste možda mogli da prepoznate njegov glas? — Hmmm... vrlo veroval­ no. .. — Gle, gle — osmehnu se Holfret osvrćući se oko sebe da bi našao pepeljaru. — Naj­ zad i jedna dobra vest sa va­ še strane... — Do đavola — uzviknu Bebkok — rekao sam vam sve što sam mogao, je li tako? Mi­ slim da gubite vreme sa mnom. .. bolje bi bilo da te ubice tražite na nekom dru­ gom mestu, a ne ovde! — Ovo mesto je malo zani­ m ljivije od drugih. Vidite, vi ste jedan od retlcih koji su odbili da objave oglas. .. da ne pominjemo obećanih hiljadu dolara za tu sitnu uslugu... — Što automatski znači da sam sauČesnik? — isceri se Bebkok. — Bravo! Naređniče, da li se iko setio da vas pre­ dloži za Nobelovu nagradu? — Za sada nije — osmehnu se Holfret paleći novu cigare­ tu. — Vaš program uskoro po­ činje, zar ne? — Da — mrzovoljno odvra­ ti Bebkok. — Razlog više da naš razgovor što pre okonča­ mo. .. — Naravno, mogu računati na vas u slučaju da bude po­
  • 31. Pony W est— Borilačke veštine 16 29 trebno identifikovati glas va­ šeg sagovornika? — Možete. Međutim, ako ni­ ste znali. .. to nije nikakav do­ kaz na sudu... — Da, to nije nikakav dokaz na sudu — složi se Holfret. — A opet, nikad se ne zna.. . la­ ku noć, mister Bebkok. I hva­ la. .. — Nema na čemu — auto­ matski odvrati Bebkok. — Ne­ ma na čemu... Užurbao se oko uredno slo­ ženih traka na stolu pred so­ bom i letimično pogledao hr­ picu tekstova koje su mu za ovu noć pripremili kao osnovu za ćaskanje na radio-talasima. Nekoliko zanimljivih gradskih tema, kao i obično. Na vrhu je, naravno, bio listić sa kru­ pno otkucanim pitanjem: »Ka­ da će 'Korporacija smrti' po­ četi svoju akciju?« »Korporacija smrti«, dođa- vola. To ime je mirisalo na Vo- na, ali nikome nije smetalo da ga čuje na radiju ili televiziji, da ga pročita među krupnim naslovima listova. Svejedno ko je smislio to ime; ono je već ušlo u stalnu upotrebu i više niko nije drukčije nazivao taj­ anstvenu bandti. Po stoti put od jutros Bebkok se zakleo da mu te dve reči neće preći pre­ ko usana, a ponajmanje pred m ikrofonom ... Telefon zazvoni i on procedi psovku kroz zube. Zeleni tele­ fon, onaj čiji je broj bio po­ znat svima; verovatno neko od slušalaca koji je pohitao da sebi na vreme obezbedi me- sto u programu. — WNJC — izrecitova Beb­ kok u slušalicu. — Izvolite! — Dobro veče, mister Beb­ kok. Mislim da poznajete moj glas? Bebkolcov pogled polete pre­ ma vratima, kao da želi da po­ zove Holfreta, ali, naravno, po licajac je do sada bio bar m i­ lju daleko. — Da — reče da bi dobio u vremenu. — Vi ste pre tri noći hteli da date onaj oglas... — prsti mu užurbano prelete- še preko komandi na režijs­ kom stolu i jedan od magneto­ fona nečujno poče da se okre­ če pred njim. — Tako je, mister Bebkok. Imate izvrstan sluh, zaista. — Niste me pozvali valjda samo zbog toga? — osmehnu se Bebkok. U ovom trenutku bilo je važno navesti sagovor­ nika da što duže ostane na vezi, izgovori što više reči ko­ je će policijskim stručnjacima pomoći da ga identifikuju... — Ne, nisam. Međutim, pre nego što pređem na stvar, za­ molio bih vas da ovaj razgo­ vor ne snimate, mister Beb­ kok. Do đavola! Pa ovaj tip ... Pogled mu i nehotice odlu- ta kroz prozor, prema dugim nizovima osvetljenih prozora stambene zgrade preko puta
  • 32. 30 Pony West — Borilačke veštine 16 njega. Da li je moguće da ga neko drži na oku? — Da, pravilno ste zaključi­ li — u glasu se konačno oseti- lo i malo podsmeha. — Prati­ mo svaki vaš pokret, mister Bebkok. Vidimo čak i magne­ tofon koji se okreće pred va­ ma. Isključite ga. »Prokletnici«, mislio je be- sno Bebkok. »Ali, mene ne mo­ žete tako lako uplašiti...« Magnetofon pred njim se za­ ustavi, ali zato krete onaj ko­ ji je stajao iza njega, bočno prema prozoru, tako da se iz zgrade preko puta teško mo­ gao videti. Bebkok steže zube, pitajući se da li je njegov trik uspeo. — To je već bolje — pod- smehnu se glas sa telefona. — Vrlo dobro, mister Bebkok, sa­ da možemo da razgovaramo. Imam još jednu poruku koju treba da prenesele u vašem program u... — Ne trudite se — promr­ mlja Bebkok. — Molim? Nešto ste rekli? — Ne, n e... hteo sam da pitam samo da li je poruka slična prethodnoj? — popravi se đisk-džokej. Do đavola, na trenutak je smeo sa uma da ovaj razgovor treba odužiti.. . — Da, slična je — sa druge strane žice začu se nešto što je podsećalo na smeh. — Da li ste spremni da zapišete? — Čekajte... a novac za og­ las? — Ovoga puta emitovaćete ga besplatno — reče hladni, precizni glas. — Mislim da nam toliko dugujete, mister Bebkok. — Inače? — Sta inače? — Imao sam utisak da ste na kraju hteli da dodate jed­ no »inače«, ništa drugo. — Inteligentni ste, mister Bebkok. Tačno, postoji tu je­ dno »inače«. — Loše po mene ako odbi­ jem, zar ne? — Veoma loše. Vidite, na­ ma je potreban dokaz, mister Bebkok, da naš posao može­ mo raditi a da nas ni policija niti bilo ko drugi u tome ome­ ta. Ne bih želeo da upravo vi postanete takav dokaz. . . re­ kao sam vam već, vaš program mi se dopada... Bebkok pređe rukom preko čela. — Znojite se, mister Beb­ kok? — podsmešljivo reče gl­ as u njegovo uho. — Zar vam klima-uređaj nije uključen? — N ije — ukočeno se asme- hnu Bebkok. — Ali, požurite s tom porukom, program tre­ ba da počne za koji trenutak... Sve ovo što je čuo sve ma­ nje mu se dopadalo. Do đavo­ la, ovo sa primerom njima svakako izgleda dobra ideja; a to što ga drže na oku u to­ ku razgovora zvuči opasno... Bebkokov pogled odluta pre­
  • 33. Pony West — Borilačke veštine 16 31 ma vratima koja je Holfret, srećom, ostavio poluotvorena. — U redu — poslovnim to­ nom reče glas. — Spremite se da zapiše te poruku. Ali pre toga, na trenutak pogledajte kroz prozor... — Kroz prozor? — trže se Bebkok. — Zašto? — Mislim da će vas prizor zanimati — u glasu se pono­ vo oseti podsmeh. — Nemojte prekidati vezu. Jednostavno ustanite i pogledajte kroz pro­ zor. Klimnuvši glavom, Bebkok lagano spusti slušalicu na sto i uspravi se, licem okrenut prozoru. »Sva sreća što nije­ dno jutro već godinama ne propuštam džoging«, prolete mu kroz glavu.. . Imaće do­ voljno snage i brzine da izve­ de ono što je naumio. Još uvek s licem prema pro­ zoru, on se snažno odupre de­ snom nogom o pod i baci pre­ ma vratima, preletevši rastoja- nje do njih u dva duga skoka. Odbivši se o zid kraj vrata, on se sruči kroz uski otvor, praćen zaprepaščenim Kupe- rovim pogledom. — Kidaj! — dreknuo je, ba­ cajući se ponovo na pod po­ red zida. — Kidaj! Kao nekom čarolijom, na vratima se, gotovo bešumno, stvori niz pravilnih otvora de­ bljine prsta. Još jedan niz, ne­ što ispod prvog... dobovanje metaka koji su podizali obla­ čiće prašine na suprotnom zi­ du odbijajući se od čvrstog be­ tona skrivenog samo tankim slojem maltera. — Lezi, Kuper! — zaurla Be­ bkok. — Dole! Ali je Kuper već padao na- uznak, povlačeći /ii sobom sto licu. Bebkok zari glavu u pod, ne želeći da gleda mlazove kr­ vi koji su šiknuli iz prostrelje- nih mladićevih grudi... — Prokleti bili! — zaurla nemoćno, stežući prstima pr­ ljavu ivicu tepiha. — Prokleti bili! Ubice! Ubice! Ubice! * * * — Šta sada čekamo? — ne­ rvozno upita Pit, koračajući po debelom tepihu hotelskog apartmana. — Nismo valjda došli u ovaj prokleti grad da bismo gledali televiziju? Oniska devojka potpuno cr­ ne kose i ogromnih tamnih očiju na bledom licu veselo mu se osmehnu. Sedela je na udobnom kauču, skupljena kao mačka, ali je i najmanji njen pokret otkrivao gracioznost sa­ vršeno građenog vitkog tela. — Tebi se opet žuri, Pite? — reče prijatnim glasom. — Ostin ti se ne dopada, izgle­ da? — Ostin! — piezrivo frknu mladić. — Kao da sam video grad, do đavola! Sa aerodro­ ma smo prosto dojurili u ovaj hotel i evo već tri sata sedimo,
  • 34. 32 Pony W est— Borilačke veštine 16 dok Lesli prelistava novine od poslednjih sedam dana... že­ ljan sam akcije, boga m u... mada mi nije jasno šta traži­ mo ovde! Ako se negde išta događa, događa se u Pasadini, a ne u Teksasu! Lesli pažljivo sklopi novine i spusti ih na urednu gomilicu listova koja se već nalazila na podu pred njegovom foteljom. Kada je podigao pogled, na licu mu je lebdeo osrneh. — Malo strpljenja, Pite. Po­ gledaj. Sumiko i m ene... haj­ de, popi j nešto i smiri se. Ono što čekamo počinje za ... — on baci pogled na ručni sat — za tačno tri i po minuta. — Ti i. Sumiko! — uzdahnu Pit, ali se poslušno spusti u susednu fotelju. — Vas dvoje ste vaspitavani u Japanu, a ne po ulicama San Franciska kao ja ... Šta to treba da počne za tri i po minuta? — Jedan interesantan pre- nos na televiziji — osmehnu se Lesli. — Slušaj pažljivo, va­ žna nam je svaka izgovorena reč, znaš... — Zbog čega onda nisi za- htevao televizor sa viđeo-ri- korderom — progunđa Pit. — Znaš da moje pamćenje nije baš najbolje. . . — Čak ni uz pomoć australi- jskog piva? — nasmeja se Su­ miko, ustajući sa kauča. — Posluga u hotelu mrzeće te do kraja života. P ite... momak koji je doneo pivo reče mi da ga je našao tek na drugom kraju grada. — Baš me briga! Za cenu koju će naplatiti za ovaj apar­ tman isplati im se svakako da idu čak u Australiju po pivo — isceri se Pit, privlačeći sebi konzervu sa privlačnom etike­ tom. — Dakle? O čemu se ra­ di, Lesli? Lesli dotače daljinsku ko­ mandu, utišavajući donekle bu­ čne ovacije mase koja je po­ tpuno ispunjavala dvoranu. Ka­ mera je polako klizila preko uzbuđenih lica, ne skrivajući, razjapljena usta, staklaste oči i bleda lica, kao u transu. Le- slijevom oštrom oku nije pro­ makla jeftina odeća tih ljudi, mnogi neobrijani obrazi i ne­ uredne kose; bili su to ljudi bez stalnog posla, bez sigurnih prihoda i bez perspektive da uskoro dođu do njih... Jednostavno, ljudi dovoljno očajni da budu spremni na sve. Ako se nađe neko ko bu­ de umeo da iskoristi sav taj dugo potiskivani gnev... Senator, poštovani Džonatan Li Edvarđs, očigledno je bio takav čovek i okupljena masa je to znala. Kao očarani, uti­ šali su se na prvi pokret nje­ gove ruke, žedni reči koje će im reći ono što žele da čuju... Lesli sa odobravanjem klim- nu glavom. Dramatična pauza bila je izvrsno odmerena; Ed- vardsov nastup svakako je re­ žirao vrhunski stručnjak.
  • 35. Pony W est— Borilačke veštine 16 33 Omanji čovek mršavog, fa­ natičnog lica i bledih plavih očiju pod visokim čelom na- že se nad gomilu mikrofona, kružeći strogim pogledom oko sebe, kao učitelj koji gleda ko to ne prati njegovo predava­ nje sa dovoljno pažnje. — Prijatelji.. . Amerikanci... Kao opčinjena, Sumiko je slušala dubok, privlačan glas senatora Edvardsa koji je si­ gurno, pouzdano uobličavao glatke rečenice, kao da svaka od njih donosi otkrovenje za okupljene ljude. Ne, oni nisu bili krivi za položaj u kojem su se našli; zapravo, oni su ono što je najbolje u Ameri­ ci, ali su postali nesvesne žrt­ ve sistema koji je besramno uvela administracija sadašnjeg predseđnika, administracija ko ja je davala prednost svima, i Crncima, i Meksikancima, i Po rtorikancima i svima drugim, sem njima, eliti američkog na­ roda. . . — Na šta te ovo podseća? — tiho dobaci Lesli. — Ne znam trže se Su­ miko. — Mada mi sve te reči zvuče veoma poznato. .. uosta­ lom, pročitala sam već neko­ liko Edvarđsovih govora, i svi su otprilike u ovom stilu. — Da — klimnu Lesli gla­ vom. — Ali, pazi. .. slušaj sa­ da o v o ... — Prijatelji! — sada je već moćnim glasom vikao Edvar- ds kako bi nadjačao urlanje mase. — P rijatelji... ova zem­ lja je bolesna, ali lek za nju postoji. Da, postoji! Taj lek ste vi, pravi, čistokrvni beli Amerikanci! Vreme je da se ova zemlja prene i strese sa sebe sve što ne valja, sve što je bolesno, iskvareno,’ prljavo! Odbacimo slabiče, odbacimo neposredne, odbacimo sve ko­ ji ne shvataju veliki američki san! P rijatelji... pođite za mnom, putem koji neće biti lak, ali putem koji će đoprine- ti preporodu ove namučene ze­ mlje i ponovo je izvesti na me- sto u svetu koje i zaslužuje! Pođite sa mnom. . . ukloniće- mo sve koji se nađu na putu našeg.. . da, našeg uspona! Lesli odlučnim pokretom is­ ključi televizor i skoči na no­ ge. Pit se trže iz lakog đreme- ža. — Hej? —- reče začuđeno. — Dosta je bilo televizije, a? — Hajdemo — kratko reče Lesli. — Moram što pre da razgovaram sa senatorom Ed- vardsom! — Šta? — Hajde — mirno i strogo ponovi Lesli. — Ovaj govor neće trajati još dugo. Želim da govorim s njim dok je još pod utiskom mase oko sebe, pre nego što na lice dospe da vrati uobičajenu masku. — A ja? — tiho upita Sumi­ ko. — Ostani — nežno se osme- hnu Lesli. — Za svaki slučaj...
  • 36. 34 Pony West — Borilačke veštine 16 — Oho! — Pit nape mišiće. — Misliš da bi moglo biti i gužve? — Nikad se ne zna — sleže Lesli ramenima. — Senatori su obično okruženi gomilama gorila; naročito kada prisust­ vuju velikim skupovima kakav je ovaj večeras. Može se dogo­ diti da se naša lica ne dopa­ dnu nekom od n jih ... Sumi- ko, pozovi hotelsku garažu i reci da izvezu naša kola pred ulaz. Žuri nam se. — Meni još nije jasno zaš­ to ovoliko žurimo? — progun- đa Pit u liftu koji ih je vrato­ lomnom brzinom nosio nani­ že. — Ti izgleda nisi slušao se- natorov govor — osmehnu se Lesli. —• Inače bi ti već sve bilo jasno. — Ne podnosim političare — odmahnu Pit glavom. — Do đavola, šta je rekao taj sena­ tor kad ovoliko žurimo? Lesli odmahnu glavom. Sat vremena koji je Lesli proveo u avionu proučavajući plan grada već je davao svo­ je rezultate. Pod njegovom si- surnom rukom kola jurnuše najkraćim putem prema spor­ tskoj dvorani u kojoj je sena­ tor Edvards držao svoj zbor. — Dakle? — osmehnu se Pit, paleći cigaretu. Naravno, jurnjava brzim kolima kroz nepoznati grad, sa ozbiljnim izgledima da dođe do gužve, mnogo više mu se dopadala od sedenja po hotelskim soba­ ma i buljenja u televizor. Naj­ zad, on i Lesli Eldridž su već godinama bili dobro uhodani tim koji je smrsio konce već mnogim zločinačkim bandama na Zapadnoj obali. Zahvaljuju­ ći Lesliju, pre svega, i njego­ vim sposobnostima koje je du­ ga i teška obuka za ninđu u jednoj od tajnih japanskih škola načinila praktično nedo­ stižnim čak i za najveće maj­ store borilačkih veština. — Dakle? — ponovi Pit svo­ je pitanje, na što se Lesli pri­ tajeno osmehnu. — Nije ti pala u oči fraza koju Edvards često ponavlja u svojim govorima? — reče. —- Vidiš, prateći šta se zbiva, Sumiko je to prva zapazila u novinskim izrescima. Skrenula mi je pažnju na Eclvarđsa... — Kakvu frazu, do đavola? Svi političari prosto se razba­ cuju lepim frazama! — Ova ne zvuči naročito privlačno... sećaš se: ukloniti sve koji se nalaze na putu us­ pona! — Ukloniti sve... — gunđao je Pit. — Do đavola! N ije mo­ guće da. . .? — Da. Ista ona fraza koja se pojavljuje u poruci »K or­ poracije smrti«, zar ne? — Čekaj malo! — pobuni se Pit. — Ip a k ... banda pla­ ćenih ubica i senator... to ne ide, boga mu! — Misliš da je to slučajna
  • 37. Pony West — Borilačke veštine 16 35 koincidencija? — osmehnu se Lesli. — A ja sam opet ube- đen da nije. Naravno, nisam još potpuno siguran i zato i želim da razgovaram sa Ed- vardsom. — Ne misliš valjda da će odmah pasti na .kolena i sve ti priznati? — To ne mislim. . . ali ne zaboravi kakvu sam školu pro­ šao, Pite. Naučili su me da čitam čovekove misli samo na osnovu jedva primetnih pok­ reta muskulature njegovog li­ ca, pokreta ženica, gestova, svega što prati govor. Uosta­ lom, i sam si do sada prime- tio da je mene veoma teško slagati... — Da, to znam — uzdahnu Pit. — Pa dobro. . . da poku­ šamo i to ... Sta misliš da pred uzmeš ako se tvoje .sum­ nje potvrde? — Zavisi od situacije — za­ mišljeno reče Lesli, pažljivo provlačeći kola kroz sve guš­ ći saobraćaj u samom centru grada. — Moj običaj nije da napadnem pre nego što priku­ pim dovoljno informacija o protivniku. Ovo je, međutim, izuzetan, slučaj; a zmiju je naj­ lakše ubiti ako joj zgaziš gla­ vu. Pit je namršteno buljio kroz vetrobran u raznobojna svet- — Da, u pravu si. .. banda protiv koje smo krenuli očig­ ledno je veoma dobro organi- zovana i do njenog vođe biće veoma teško doći uobičajenim putem. Ipak, bojim se da ne prenaglimo... šta ako Edvar­ ds ipak nije taj čovek? — Odjednom si počeo da štitiš političare! — nasrneja se Lesli. — Ne brini, neću ni prstom taći tvog senatora dok ne budem potpuno siguran da to zaslužuje. Zadovoljan? — Baš me briga za senato­ ra —- progunđa Pit. — Mene zanima nešto drugo. .. kako si uspeo da povežeš bandu sa Zapadne obale sa čovekom iz Teksasa, do đavola! Ja tu. još uvek ne vidim nikakvu vezu.. . a što se tiče one proklete fra­ ze: možda je neko iz bande zapazio u nekom od Evardso- vih govora i. jednostavno je prisvojio jer mu se dopala? — Takva mogućnost posto­ ji — klimnu Lesli glavom, la­ gano kružeći oko prepunog parkinga u blizini sportske dvorane. — Ali ćemo to brzo doznati... Našavši slobodno mesto za parkiranje, njih dvojica pohi­ taše prema službenom ulazu u dvoranu iz koje je još uvek dopirala buka razclražene ma­ se. Govor senatora Edvarclsa očigledno još nije bio završen i Lesli zadovoljno klimnu gla­ vom Pitu. Ovaj se veselo na­ smeja, pokazujući glavom pre­ ma trojici momaka koji su stajali pred ulazom, kao prva prepreka na njihovom putu.
  • 38. 36 Pony W est— Borilačke veštine 16 — Prepusti ih meni, Les — reče Pit, tiho. — Važi? Lesli je suženim očima od- meravao držanje i pokrete one trojice, snažnih, krupnih mo­ maka u pristojnim ' ’■■Jelima ko­ ja su odudarala od grubih li­ ca. — Naoružani su — reče. — I znaju da upotrebe svoje o- ružje. Ne želim previ:'c gužve, Pite, pucnjavu ponajman je. Bi­ će vremena da pokr«'.c3 šia znaš, ne b rin i... Sa vedrim osmehom na licu Lesli zastade pred ulazom. Ona trojica ga poclozrivo p o ­ gledaše. — Kuda? — grubo dobaci jedan, očigledno vođa trojke. — Ja sam novinar — reče Lesli, vadeći komadić kartona iz džepa sakoa. — Evo moje legitim acije... — Pa? — cerio se tip pred njim, ne trudeći se čak ni da pogleda Leslijevu kartu. — Želim da razgovaram sa senatorom Edvardsorn. — Hej, momci, jeste li čuli ovo? — nasmeja se tip. — Ovo piskaralo želi da govori sa senatorom, zamislite. Timi, gde je onaj crveni tepih, do đavola? Donaldsone, šta čekaš, otvaraj čoveku sva vrata, vi­ diš da žuri? Sva trojica su se grohotom smejali, uvereni u svoju nađ- moćnost. Iza Leslijevih leđa Pit nešto progunđa i pijunu na zemlju. — U redu — drukčijim to­ nom reče grmalj koji se isp- rečio pred Leslijem. — Sena­ tor Edvards ne prima piska­ rala koja ne poznaje. Ako že­ lite da ga vidite, obiđite oko­ lo i uđite u dvoranu, tamo je predviđeno mesto za vas. H aj­ de, kidaj! Lesli klimnu glavom, kao da je saglasan sa tim nrec. to­ gom i okrete se 11 mcr.lu. Pit ss radosno isceri, jer ;? veo­ ma dobro znao šta i;-.a toga d e đ i.,. Zavaran Leslijevom mirno­ ćom, grmalj se već okretao svojim drugarima, iako da mu je potpuno promakao nagli po­ kret k've noge kojim je Lesli iznenada prekinuo svoj poluo- kret. Istini za volju, udarcu koji ga jc pogodio u slabinu ne bi izbegao ni da je gledao u Leslija; noga je munjevito poletela kroz vazduh, odbacu­ jući protivnika daleko na glat­ ki betonski zid dvorane. Jednim skokom Lesli se stvo­ ri između preostale dvojice, pre nego što su i shvatili da se događa nešto neočekivano. Dignute u visinu ramena i sa­ vijene u laktovima, Leslijeve ruke načiniše pokret vetrenja- če, pokret kojim je gornji deo svog tela u deliću sekunde o- krenuo najpre levo, a zatim desno. Kao gromom pogođeni, dva čuvara srušiše se na as­ falt.
  • 39. Pony W est— Borilačke veštine 16 37 — Brzo! — dobaci Lesli, gra beci obojicu istovremeno za okovratnike. Kao mačiće uneo ih je kroz vrata i odbacio na pod uskog hodnika. Pit je već stizao za njim, vukući trećeg. Obračun koji je trajao svega sekundu ili dve nije privukao ničiju pažnju i Lesli zadovolj­ no klimnu glavom. — Kuda sad? — tiho upita Pit. Ustrčali su uz kratko ste­ penište i zastali u dugom, bli­ stavo osvetljenom hodniku ko­ ji se pružao levo i desno od njih, — Ovaj hodnik očigledno se pruža po čitavom obimu dvo­ rane — zamišljeno reče Lesli. — Svejedno na koju ćemo st­ ranu krenuti... ipak, mislim da je ovuda bliže. ispruženom rukom pokazao je na levu stranu i njih dvoji­ ca lakim, hitrim korakom po­ hitaše niz hodnik. Nisu mo­ rali daleko: desno od njih us­ koro se pokazaše široka vrata nad kojima je stajao natpis »Izlaz u dvoranu«. To je po­ tvrđivala i buka koja je dopi­ rala iza njih, neprigušena de­ belim betonskim zidovima. Lesli dade Pitu znak da bu­ de tih i nasloni uho na donji deo vrata, ispod mutnog stak­ la. I pored galame iz dvora­ ne jasno je čuo korake; neko je šetkao tamo-amo sa druge strane vrata, čvrstim, teškim korakom krupnog i snažnog čoveka. — Stražar — šapnu on Pitu koji ga upitno pogleda. — Ve- rovatno je i naoružan... — Pa šta? — sleže ovaj ra­ menima. — Nadam se da ćeš ovoga puta mene pustiti na­ pi'ed? Lesli se osmehnu i potvrdno klimnu glavom. Iscerivši se, Pit pruži ruku prema vratima, spreman da ih snažno odgur­ ne. Kao i občino, i ovoga pu­ ta iznenađenje je bilo najus- pešnija taktika. — Prokletstvo! — prosikta. — Vrata su zaključana! — Ko je to? — začu se gr­ ub glas sa druge strane i u mutnom staklu Lesli opazi si­ luetu stražara. — Ovuda je za­ branjen prolaz! — Hajdemo! — pokaza Le­ sli glavom Pitu. Ovaj s!eže ra­ menima, ali pođe za njim. Ne daleko, jer ga Lesli sve­ ga nekoliko stopa dalje zau­ stavi rukom. Pribijeni uza zid, prišunjali su se vratima i Les­ li oslušnu. Stražar se odma­ kao od prolaza i ponovo je hladnokrvno šetkao na drugoj strani. Nekoliko trenutaka Lesli je osluškivao sklopljenih očiju, sve dok nije bio siguran u pu­ tanju kojom se stražar kretao i brzinu tog kretanja. Uspra­ vivši se, on pređe do suprot­ nog zida; hitar pogled levo i desno pokazivao je da je hod­ nik još uvek potpuno prazan.
  • 40. 38 Pony West — Borilačke vešiine 16 Buka u dvorani naglo se po­ jača u plimi ovacija namenje- nih svakako kraju govora se­ natora Edvardsa. Duboko uda­ hnuvši, Lesli u dva skoka pre­ đe hodnik, neprestano poveća­ vajući svoju brzinu. Tresak stakla kroz koje je nogama proleteo napređ pot­ puno je bio prigušen urlanjem koje je dopiralo iz dvorane. Ni Pit nije gubio vreme; pro- vukavši ruku na drugu stranu hitro je otključao bravu i ot­ vorio vrata. Njegova pomoć, naravno, nije bila potrebna: svoj skok Lesli Eldridž nepo­ grešivo je završio udarcem pr­ stima noge u pleksus iznena­ đenog stražara. Dohvativši revolver iz futro­ le pod stražarevim sakoom, Pit se osvrte oko sebe. Na dru goj strani oveće prostorije uređene kao hol nalazila su se široka vrata iza kojih je do­ pirala zaglušujuća buka. — Ne, Pite! Ali je Leslijevo upozorenje došlo prekasno. Pit je neopre­ zno odgurnuo ta vrata i pro- molio glavu kroz njih. Sena­ tor Eđvarđs, za govornicom, nalazilo se svega dvadesetak stopa pred njim, okrenut le­ đima sa obe ruke podignute uvis. Njegovi telohranitelji, me­ đutim, znali su svoj posao; pored onih koji su se bez su­ mnje nalazili u sali, četvorica su stajala uz bočne zidove, mo treći na vrata iza senatora. Reagovali su munjevito i sa­ mo je brzina spisila Tabasko Pita od hitaca koji su se ža­ rili u vrata na mestu gde je stajao delić sekunde ranije. Lesli ga snažnom rukom po­ vuče u stranu, čudeći se isto­ vremeno drskosti telohranite- lja. Zar je moguće da senator Eđvarđs ima toliku moć da njegovi ljudi nekažnjeno srne- ju da pucaju pred očima de­ set ili dvadeset hiljada gleda­ laca? — Natrag! — doviknuo je Pitu, vukući ga prema izlazu u hodnik. — Do đavola, ovi se ne šale! — Prijatelji! — dopirao je monstruozno pojačani glas Ed­ vardsa iz dvorane. — Videli ste... senator Eđvarđs neko- me smeta. . . neko je uleteo o- vamo sa oružjem u ruci đa me u bije.. . da vama oduzme i poslednji tračak nade u uspon, u bolji život! — Senator brzo misli — hladno dobaci Pit već u hod­ niku. — Izvini, Lesli, za o v o ... do đavola, nije mi ni na pa­ met palo da su tako blizu!. Dva čoveka sa revolverima u rukama, Edvarđsovi telohra­ nitelji, već su trčali za njima kroz hol, lica iskrivljenih od besa. Lesli se osvrte oko sebe; krivina hodnika bila je previ­ še blaga, neće moći da stignu do zaklona pre nego što telo­ hranitelji stignu do hodnika.
  • 41. Pony West — Borilačke veštine 16 39 — Uza zid, Pite! — dobacio je kroz zube. On sam stao je nasred hodnika, ruku mirno opuštenih niz telo. A onda hladnokrvno, laga­ nim korakom zakoračio pre­ ma razbijenim vratima hola! Naravno, bilo je razloga za takav postupak. Pre svega, Ed- vardsovi ljudi bili su profesi­ onalci, to je odavao svaki nji­ hov pokret. Pucače odmah za čovekom koji trči, ili pokuša­ va da ih iznenadi, jer im taj čovek neće dati vremena za bilo šta drugo. Usamljena pri­ lika koja mirno korača hodni­ kom, njima u susret, neće iz­ gledati opasno i njih dvojica će stati da razm isle... Dovoljno je da to oklevanje potraje svega delić sekunde.. . — Stani! — uzviknu jedan od telohranitelja, visok mo­ mak obrijane glave. — Ruke uvis! Leslijeve ruke pođoše navi­ še. Lice mu je pokazivalo pri­ rodno iznenađenje čoveka ko­ ji ide svojim poslom, a neko mu gurne revolversku cev pod nos. — Li! Tu je i drugi, pazi! — zaurla čovek koji je u hod­ nik izbio delić sekunde kasni­ je. Cev njegovog revolvera več se dizala prema Pitu, priljub­ ljenom uza zid tako da ga ši­ roka Leslijeva pleća zaklone od prvog telohranitelja. Tabasko Pit nije bio maj­ stor samo u borilačkim vešti- nama; bio je majstor i sa svim vrstama vatrenog i hla­ dnog oružja. Pogodio je nepo­ grešivo, prvim metkom. Odba­ čen nevidljivom rukom, čovek se sručio na pod ođgurnuvši razbijena vrata. Onaj ispred Leslija nije imao vremena da registruje taj do­ gađaj, jer se dlan Leslijeve le- ve ruke iznenada našao pod njegovim grlom. Udarac se nije čuo, ali se čovek sro/a na pod, dok mu je vazduh šu­ mno isticao kroz raskinuti gr­ kljan. Lesli se hitro obazre oko sebe, zaglušen bukom iz đovrane koja je sada podseča- la na urlanje razjarenih životi­ nja. — Idemo, Pite! — proccdi. — Oni su sada upozoreni... ne možemo doći do Edvarcl- sa... ali za njega ima još vre­ mena. .. * * * Detektiv Džozel: Holfret sa- žaljivo klimnu glavom, opre­ zno spuštajući svoje ogromno telo na jednu od naizgled krh­ kih stolica u kancelariji glav­ nog inspektora Harisa. Haris je izgledao umornije nego ika­ da i Holfretu se učini da na tom grubom, iskrenom licu po prvi put posle mnogo godina poznanstva primećuje i jedan novi izraz. N em oć... — Viski? — potmulim gla­ som upita Haris i detektiv po-
  • 42. 40 Pony W est— Borilačke veštine 16 tvrđno klimnu glavom, prate­ ći spore, nesigurne pokrete svog šefa. »Prokletstvo«, pomi­ sli, »kao da je preko noći os­ tario za deset godina!« — Rapele me je maločas zvao — poče Haris bezbojnim glasom, ne gledajući u Holfre- ta. — On zahteva rezultate, D žo... Holfret steže zube da prigu­ ši psovku koja mu je izletela. »Do đavola i Rapele. . . lako je zahtevati rezultate od poli­ cije i nuditi mudre i totalno nepraktične savete.. .« — Pa? Haris duboko uzdahnu. — Ima li izgleda đa za ne­ koliko dana.. . Prekinuo je i oborio pogled. Holfretovo lice govorilo je ko­ liko je to pitanje neumesno. — Da — uzdahnu ponovo. — Tako je to ... — Šefe, sećate li se kraja šezdesetih godina? — reče Hol­ fret, paleći cigaretu. — Šezdesetih? Naravno da se sećarn, prokletstvo, nisam još toliko mator! Zašto? Holfret se osmehnu. U starom Ha risu ipak ima još vatre. Ne­ će uspeti da ga dovrši nika­ kav zalizani okružni tužilac, još manje banda ubica po na- rudžbini koju je neki šašavi novinar nazvao »Korporacija sm rti«... — Tada se policija takođe našla u novoj situaciji, zar ne? — produži Holfret mirnim gla­ som. — Istina, ja sam u to vreme još bio na akademiji, ali se veoma dobro sećam sve­ ga: masovne demonstracije protiv rata u Vijetnamu, pro­ tiv regrutacija, protiv bilo če­ ga, anđeli pakla, prvi veliki prodavci droge... tako je bi­ lo otprilike, recite... — Da, sećam se — klimnu Haris glavom. — Ne vidim sa­ mo kakve to veze sad ima sa našim slučajem? — Mnogo — uzdahnu Hol­ fret, zagledajući zažareni vrh cigarete. — Mnogo, šefe. Kao i tada, policija se ponovo na­ lazi u situaciji za koju jedno­ stavno nije spremna. Sećate se: u početku smo slali po dvadeset— trideset polica jaca đa rasture demonstracije u ko­ jima je učestvovalo na deseti­ ne hiljada ljudi. Preprodavce droge gonili su jedva pismeni pozornici koji nisu znali čak ni da prepoznaju drogu kada im je neko poturi pod nas... — I, zašto mi sve to pričaš? — bledo se osmehnu Haris. — Prokleto dobro se šepam tog vremena. Prošlo je nekoli­ ko godina pre nego Što je po­ licija uspela da shvati priklju­ čak, ali sada imamo specijalne jedinice za razbijanje demon­ stracija, obučene ljude u Odse- ku za narkotike, ekipe za bor­ bu protiv terorista... — Tačno, ali Odsek za ubi- stva jednostavno nema sreds­
  • 43. Pony West — Borilačke veštine 16 41 tava da se uhvati u koštac sa »Korporacijom «. Haris se zavali u fotelju, pri noseći ruku stomaku. Holfret hitro skrete pogled na drugu stranu, — Prokletstvo, Džo, i sam znaš da to nije tačno... ima­ mo jednu od najboljih labora­ torija u zemlji, iskusne struč­ njake i veoma visok procenat rešenih slučajeva. Otkuda od­ jednom ta sumnja u Odsek za ubistva? — Da, imamo sve to — pot­ vrdi Holfret glavom. — Pot­ puno dovoljno za uobičajeni broj ubistava izvršenih na je­ dan od već klasičnih načina, kada laboratorija ima dovolj­ no vremena da zaviri i u naj­ manji trag, ljudi stignu da is­ pitaju sve svedoke i obiđu či­ la v kraj raspitujući se o žrtvi i o ubici. Ovo sada, to je već nešto drugo, šefe... — Nisam siguran da je ubi­ stava mnogo više nego obično — progunđa Haris. — Statisti­ ka. . . — Pustite sada statistiku — odmahnu H olfret glavom. — Meni je sasvim dovoljan po­ datak da je protekle sedmice u gradu bilo gotovo dvadeset odsto ubistava više od proše­ ka. Znam šta ćete reći: postoje određena kolebanja koja se pre ili kasnije izravnaju. Me­ đutim, ovoga puta to se neće dogoditi, šefe, videćete. Još je­ dan podatak to potvrđuje: na­ gli porast broja nesrećnih slu­ čajeva sa fatalnim ishodom! — Ostavi se toga... to nije posao Odseka za ubistva! Holfret se isceri. — Mislite, šefe? A šta ka­ žete na ovo: recimo da su je­ dan deo tih nesrećnih slučaje­ va u stvari vešto izvedena ubi­ stva? Haris tresnu pesnicom o sto. — Prokletstvo! To nije mo­ guće. .. — Zašto da ne? »Korpora­ cija smrti« drsko je najavila da počinje da delu je .. . pot pu­ no je logično da mora štititi svoje klijente od zakona; pre­ ma tome, kako će maskirati svoje zločine? Kao nesrećne slučajeve, naravno! i nimalo ne sumnjam da su za to anga- žovali vrhunske profesionalce, šefe, koji dobro znaju svoj po­ sao! — Ali neki trag ipak mora postojati, boga mu! Obdukci­ ja, laboratorija.. . — Tu smo! — podiže Holfret ruku. — Znate bolje od mene kakva je praksa sa žrtvama nesrećnih slučajeva, naročito onih koji se dogode u stanu žrtve. Niko nema vremena za detaljnu istragu: sastavi se za­ pisnik, snime fotografije koje posle toga niko pošteno i R2 pogleda. Rodbina najčešće ne dopušta obdukciju, naravno i istražni sudija nema drugog izlaza nego da oglasi slučaj okončanim. Smrt od nesreć-
  • 44. 42 Pony W est— Borilačke veštine 16 nog slučaja. Tačka! A »Korpo­ racija« nam se za to vreme slatko smeje! — Da, Džo — tiho, vrlo tiho poče Haris. — Bojim se da si u pravu... — mi jednostavno nismo u stanju da detaljno is­ tražimo svaki takav slučaj i ne kažnjeno će nam se provući mnogi, možda i svi, koji na­ ruče nečije ubistvo. Odlična reklama za »Korporaciju«, ne­ ma šta.. . a javnost nikada ne­ će shvatiti da bi trebalo šest puta više policajaca, i to isku­ snih, obrazovanih policajaca, da se tome stane na p u t.. . — Možda i n e.. . — Šta? — Haris podiže gla­ vu. — Imaš neku ideju, Džo? — Da, šefe — potvrdi ovaj glavom. — Ne naročito inteli­ gentnu, priznajem, ali mislim da nam je to jedino rešenje... pre nego što građani shvate kakva im je u stvari policija potrebna i odobre nam sred­ stva za višestruko povećanje aparata. — Tome se ne nadaj! — is­ ceri se Haris. — Bar ne u do­ gledno vreme. Daj, da čujem šta si smislio, do đavola. —- Nije naročito inteligent­ no, kako rekoh — sleže Holf- ret ramenima — ali zato mi­ slim da je plan ostvarljiv. Naj­ većim delom radićemo kao i do sada, naravno, jer nemamo ljudi za veće zahvate, ali se zato sve moguće informacije o ubistvima, ali i o nesrećnim slučajevima, moraju slivati na jedno mesto — ovđe. — Da, to je u redu — kli- mnu Haris glavom. — I ništa više? — Ima još osmehnu se Hol- l'ret. — Prikupićete specijalnu ekipu, šefe, od sedam ili osam ljudi koja će se baviti samo time. Od svih slučajeva koji pristignu odabraćete jedan, eventualno dva, i detaljno ih istraživati. Mislim da je to je­ dini put da bar načnemo mre­ žu proklete »Korporacije smr­ ti«. Da, još nešto: na bilo ko­ ji način morate od grada iska­ mčiti fondove za angažovanje vrhunskih stručnjaka koji će specijalnoj ekipi pomagati svo­ jim znanjem... —• Kakvih stručnjaka? — mrko reče Haris. — Znaš da će to prokleto teško ići, D žo... — Znam, ali će nam ti ljudi biti neophodni, šefe. Što se tiče, njihovog profila, za sada ni sam ne znam kakvi će stru­ čnjaci biti potrebni. To će za­ visiti od slučaja, zar ne? Po­ stoji još jedan uslov koji mo­ ra biti ispunjen.. . — Koji? — Apsolutna tajnost. — Tajnost? Misliš d a ...? — Upravo to. Za grupu ne sme znati niko sem vas i lju­ di koji budu radili u njoj. Haris odmahnu glavom. — Znaš da to nije zakonito, Džo.
  • 45. Pony W est— Borilačke veštine 16 43 — Da, ali drugog izlaza ne­ ma. — Izgleda da si u pravu — teško uzdahnu Haris. — Mo­ ram razmisliti o tome. .. Ra- pele. .. — Čak ni Rapele ne sme ništa da zna, šefe! — U redu — umorno reče Haris. — Razmisliću o tome, rekao sam ti. Možeš da ideš, Džo. Idi i ispavaj se. .. niko­ me neće pomoći ako nastaviš da lutaš po gradu, spotičući se od umora o sopstvene noge. Ne brini, već će te neko poz­ vati ako bude potrebno.. . — Znam — osmehnu se Hol- fi-et ustajući. — A ni vama ma­ lo odmora ne bi škodilo, zna­ te. Haris je tupo buljio u sto, pridržavajući rukom stomak, — D žo... Holfret zaslade na vratima. — Izvolite, šefe. — Ko bi vodio tu specijalnu grupu? Ti? Detektiv se osmehnu. — To zavisi od vašeg izbo­ ra, šefe, a li... — Ali bi ti dao desnu ruku da postavim tebe! — nasmeja se Haris. — U redu, kidaj u krevet. .. zvaću te kada mi bu­ deš potreban. . . * * * Dejvid Dagan, za retke pri­ jatelje Di Di, bio je, jednosta­ vno rečeno — zver. Zver u lju­ dskom obliku, istina, sa savr­ šenim manirima svetskog čo- veka i diplomom sa poznatog univerziteta, a li... zver... Dejvid Dagan prvi put je ubio kada je imao svega šes­ naest godina, ali se još uvele sa prijatnom jezom sećao tre­ nutka kada je njegov nož kao u buter skliznuo među rebra dečaka njegovih godina. Dagan nikada nije doznao njegovo ime; sasvim dovoljan razlog bio je Što dečak pripada su­ parničkoj bandi u Bronksu. Ime se svakako pojavilo u ju­ tarnjim izdanjima novina, ali je Dagan dotle bio daleko od Njujorka, skriven u teretnom vagonu koji je išao na Zapad, čak do Kalifornije. Petnaestak minuta kasnije Dejvid Dagan ubio je i po drugi put, tiho i hladnokrvno, kao zvečarka. Zelezničar koji je ostao u lokvi krvi među ši­ nama umro je samo zato što je Daganu bilo potrebno ne­ koliko dolara; za dobar ručak u obližnjem restoranu i taksi do onog kraja grada kuda ga je odvukao instinkt u traganju za sebi sličnim zverima. .. I sada, dvadeset godina po­ sle toga, Dejvid Dagan je ume- reno uspešan biznismen u po­ slu sa ženskim donjim rubljem koji zahteva mnogo kontakata i mnogo putovanja po Zapad­ noj obali. Poreznici ga ostav­ ljaju na miru; u njegovim po­ slovnim knjigama nema čak ni