zoran

1. I/ESTERN Kada se prekrši zakon, dva prijatelja
postaju krvni neprijatelji.
VEJN BARTON
JAHAn
VEUR

3. BBSTSBI.ER
VEJN BAKTON
JAHAn
VETAR
FORUM - MARKETPRINT

4. B ESTSELER broj 4; Glavni i odgovorni urednik: Slavko
D R A G IN Č IĆ ; U rednik: Z orka ĆIRIĆ;
Naslov originala: W ayne Barton - R ID E D O W N T H E
W IND; Copyright © Í981. by W ayne Barton, objavljeno prema
ugovoru sa G PA M inhen.
Recenzija: R ade O BR EN O V IĆ ; Preved: Miroslav NA-
STASIJEVIĆ; Lektor: Z orka Ć IR IĆ ; Tehnički urednik: Laslo
TO T; Naslovna strana: Svetozar TO M IĆ ; K orektori: M arija
B U R A N JI, M arija FE H E R -M A JE R
Štampa: maj Tržište: juni 1987. godine.
Izdaje i štam pa N IŠRO FO R U M - O O U R M A R K ETPRIN T,
Novi Sad, V ojvode Mišića broj 1.
Sva prava se zadržavaju, isključujući prava na reprodukovanje ove knjige
u celini, ili delimično, ili na bilo koji drugi način.
O slobođeno osnovnog poreza na prom et m išljenjem Pokrajinskog kom iteta
za obrazovanje i kulturu broj 413-210/87. od 30. m arta 1987. godine.

5. Stražar je bio crnac, jedan od crnih vojnika iz desete
konjičke. Mladi, bezbrižni momak nije dugo bio u službi.
Sada je ležao licem prema tlu, pored železničkog nasipa, ne­
koliko jardi od najbližeg vagona. Uporna kiša topila je zem­
lju oko njega u blato. Kiša je natapala njegov plavi konjički
ogrtač, spirajuči sa debele vunene tkanine zaostale mrlje
blata. Pri blagoj svetlosti fenjera, mogao je izgledati kao da
spava, ah je Džes Fejver znao da je stražar mrtav.
Fejver je bulji u telo. Jedva je bio svestan tihih voj­
nika unaokolo, čak i prisustva Bena V ejda, koji je tako­
đe gledao u leš, stojeći tik uz njega. Bolno je osećao i
znao da je ovo njegova krivica, njegova odgovornost.
N antahe mu je dao reč da neće biti ubijanja, ali mora da
je nešto krenulo naopako.
—Uzeli su njegov revolver i „karabin“ —reče Ben
V ejd prom uklo.
Nekolicina vojnika pogledaše u njega, ali niko ne
reče ništa.
—Bez obzira koliko je Apača pobeglo, imaju sada
najm anje dva kom ada vatrenog oružja.
—N ajm anje —reče Fejver.
I on sam izgledao je kao Indijanac. Crna kosa, mokra
od kiše, bila mu je ulepljena iznad mršavog, vetrom opalje­
nog lica. U njegovim hladnim, plavim očima nije bilo ni
traga od mučnine koja mu se kovitlala u stomaku.

6. Kao i V ejd, i ostali u vozu, Fejver se probudio kad
su odjeknuli krici i pucanj iz „karabina“ . Za razliku od
njih, on je dobro znao šta se događa. To je očekivao od
trenutka kad je zapretila iznenadna poplava i prim orala
zatvorenički voz da se premesti na sporedni kolosek. To
se dogodilo pred m rak. Takvo nepredviđeno zaustavlja­
nje i kišna noč bih su tačno ono što je N antaheu bilo
potrebno da utekne čisto i brzo, a da niko ne bude po­
vređen. Fejver je verovao da će tako biti, sve dok nije
video nepomično telo na zemlji.
- Mirno! - viknu neko.
Vojnici se ukočiše dok je major Rendal krupnim ko­
racima ulazio u m ah krug svetlosti.
M ajor nestrpljivo odm ahnu rukom.
—Na mestu voljno! Kako se ovo dogodilo? Ko je
digao uzbunu?
Za trenutak su svi oklevali. Onda istupi jedan voj­
nik i reče nervozno stežući „karabin“ u rukama;
—J a ... ja sam to učinio, ser. Bio je moj red da
preuzmem stražu i došao sam d a ... pronašao sam Dej-
v ija ... mislim vojnika G rira, ser.
On baci nevoljki pogled na leš, pa nastavi;
- On je bio ovde. Pucao sam u vazduh i viknuo da
dođe narednik stražarskog odeljenja. A h, ništa drugo
nisam video.
Visoki narednik dodade;
- Niko od ostalih stražara nije ništa raportirao, ser.
Poslao sam grupu ljudi da proveri voz. N edostaju Čan­
desi, N antahe i Čikuelo. Bili su u prvom vagonu, okova­
ni lancem s ostalim divljacima. N ekako im je pošlo za
rukom da otključaju katanac.
—U redu. D obro urađeno, naredniče.
Rendal je ćutao trenutak-dva. Bio je omalen, zde­
past čovek, što je još više isticala izgužvana uniforma.
Bestseler 6

7. Bestseler
Ukoliko čovek ne bi obratio pažnju na njegove stisnute
usne u hladne, sive oči ispod čupavih obrva, nije baš
mnogo hčio na vojnika. Oči se okretoše prem a Fejveru.
M ajor ga je uporno gledao.
- Vi, naravno, ne znate kako je N antaheu pošlo za
rukom da otvori okove?
- Ne - šlaga Fejver.
- Aha!
Rendal pređe pogledom preko ostahh vojnika koji
su stajali unaokolo i slušah razgovor, ah ne reče više
ništa. Onda kleče pored mrtvog vojnika, ne vodeći ra­
čuna o blatu.
Fejver podiže pogled. Voz je bio mračan i tih, ali je
on znao da putnici posm atraju šta se zbiva. Bilo je skoro
dve stotine Apača u vozu, odnosno šezdeset vojnih izvi­
đača sa porodicam a. Bar se može reći da su bih izviđači
do prošle nedelje. Sada su bih zarobljenici vlade, koje
su sprovodili u vojni rezervat na Floridi.
Put koji ih je dotle doveo započet je mnogo meseci
ranije, tokom poslednjeg rata sa Džeronimom. Vojni
izviđači, beli i apački, uspeh su da sateraju D žeronim a u
škripac. Gonili su ga preko granice, u M eksiko, prik-
Iještili ga i najzad doveli dotle da se cela njegova banda
preda. Po svim pravilima, trebalo je da budu proglašeni
za heroje. M eđutim , desilo se da je Nelson Majls zame-
nio generala K ruka, koji je regrutovao izviđače. Tako je
M ajls postao kom andant područja A rizone. On nije
imao poverenja u Indijance, čak ni u one koji su primali
vojničku platu. Rasturio je izviđačke grupe i poslao
ljude natrag u rezervate. Istovrem eno je izložio plan ka­
ko da se nevolje s Apačima privedu kraju zauvek.
Džeronim a i njegove sledbenike otpravili su u Fort
M erion na Floridi, tako da oni nikada više neće ugroziti
m ir u Arizoni. O nda je Majls naredio da se prikupe i

8. ostali od kojih se moglo očekivati da stvaraju nevolje.
Šezdeset Čirikahua izviđača uhapšeno je bez upozore­
nja. Priprem ljen je voz koji će ih odneti u isti zatvor gde
su već^bih smešteni neprijatelji za čije hvatanje su oni
bili zaslužni.
Jedan od njih bio je i Nantahe.
Video je Nantahea u stražari u logoru Bouvi. Protiv­
no naređenjim a, ljubazni stražar ga je pustio da uđe.
Većina Apača tada mu je okrenula leđa. Nekolicina, a
m eđu njima je, kako se sećao, bio i Čikuelo, gledala ga
je s otvorenom mržnjom.
„Ružna vrem ena, D es“ rekao je tada N antahe.
Ustao je sa banka pored zida, polako, kao starac.
Nije podnosio zatočeništvo. Lice mu je bilo m odro i
natečeno. Okovi su zveckah na njegovim nogama.
„Nije lepo ovo što rade“ dodade. „Nismo učinili
ništa loše.“
„Znam. Slušaj sad. I ja ću biti u tom vozu. Razgo­
varao sam sa Rendalom . Čak sam išao i do pukovnika.
Oni nem aju izbora. N aređenje je došlo direktno iz Va-
šingtona.“
N antahe ne reče ništa.
Fejver nije mogao da ulovi njegov pogled.
„Ništa ja tu ne mogu, N antahe. Baš ništa.“
Za trenutak se N antaheova ram ena opustiše i neš­
to nalik na očajanje pojavi mu se na hcu.
O nda'iznenada podiže glavu. Lice mu se stvrdnu,
a reči zazvučaše hladno i ponosito;
„Nismo učinili ništa loše.“
On je bio Apač. Neće moliti čak ni svog belog bra­
ta, čak ni za svoju slobodu.
A i zašto bi? Iznenadna Ijutina obuze Fejvera. Z ar
bi N antahe, koji je tuce puta spasao Fejveru život, m o­
rao da moli svog belog brata za uslugu? Da se slučajno
Bestseler__________________________________________________ 8

9. Džes našao u zatvoru, N antahe ne bi mario šta je isprav­
no a šta nije i nikada se ne bi pokorio pravilima ih uni-
formisanim budalam a.
Fejveru nije bilo teško da ukrade ključ i da ga do­
turi N antaheu na železničkoj stanici.
„Ako uspeš da se oslobodiš, kreni odmah prema ran-
čeriji na Rio Končosu. Naći ću te tamo čim budem mogao.“
N antahe klimnu glavom.
Fejver ga je pažljivo posm atrao. Kasnije više nije
znao zašto je to učinio, tek pružio je ruku i uhvatio
A pača za doručje.
„Biće to dugo bekstvo do M eksika, N antahe, ali ta­
mo ćeš moči da živiš. Sve će to proći za nekohko meseci,
kao da ni kap krvi nije prolivena. Obećaj mi da ćeš se
kloniti nevolja.“
„Obećavam , b r a te ...“ reče N antahe gledajući ga
kroz spuštene kapke. „Neće biti krvi.“
Fejver zavrte glavom. Imao je N antaheovu reč, ali
to nije bilo dovoljno. Sada su tri Apača bila negde napo­
lju, u noći, i jednom od njih je pošlo za rukom da pro-
krijumčari nož u voz. Fejver nije imao pojm a ko bi to
mogao biti, ah je odlučio da to odgonetne.
- Izgleda da je mrtav već čitav sat. Neprijatelji ima­
ju dobru prednost.
Rendal je neko vreme čvrsto posm atrao Fejvera,
pa se odjednom podiže.
- Više ništa ne možemo da uradimo pre svanuća.
N aredniče, dajte ljudima voljno. Udvostručite straže,
a ostali neka odu na spavanje ... I odnesite vojnika G ri­
ra u vagon za prtljag, da ne leži na kiši - dodade bla­
žim glasom.
On se okrete, ali odmah baci pogled preko ramena.
- M ister V ejde, mister Fejvere, javite mi se u kan­
celariju telegrafa za deset minuta.
9__________________________________________________ Bestseler

10. Narednik izdade naređenja. Neki od ljudi odmah
pođoše na stražarska mesta, a ostali se povukoše u voj­
ničke vagone. Dvojica podigoše m rtvaca i odneše ga
prem a vagonu, dok im je narednik osvetljavao put,
iduči na čelu.
- Zar ćeš ostati napolju, na kiši, mladi prijaško? -
upita Vejd spuštajući Fejveru ruku na ram e i pokazuju­
ći prem a vagonu. - Ako m ajor ne želi da odmah krene­
mo, mishm da mogu pronaći piće, da se malo zgrejemo.
Fejver zavrte glavom.
- Ne bih. Bene. Idi ti. Naći ću te u kancelariji.
- Hm - učini Vejd i pijunu u blato. - Kako hoćeš.
On se odgega prem a kohm a, a Fejver se za trenu­
tak pokaja. V ejd je bio jedan od civilnih nabavljača
generala K ruka, sve dok rana na nozi nije stavila tačku
na njegove pohode. Bio je stara kvrga, i govorilo se da
je bio zaista dobar, pa nije bilo razloga da ga čovek za­
varava i laže. Ipak, Fejver je želeo da u ovom trenutku
bude sam.
Stajao je na kiši gledajući kako se vrata na vagonu
za prtljag zatvaraju iza dvojice vojnika i njihovog tere­
ta. Kad se okrenuo, hce mu je bilo odlučno. Znao je šta
želi da učini i radilo se samo o tom e da ubedi Réndala.
Fejver pomisli na to i skoro se osmehnu. U beđivanje
Réndala zaista bi moglo da bude problem.
K ancelarija telegrafa bila je jedna jedina prostorija
nalik na štalu, podeljena tezgom na dva dela. M ajor
Rendal je nestrpljivo stajao s jedne strane drvene tezge.
S druge strane je sedeo noćni službenik, gledajući sa
sanjivom ozlojeđenošću u tri telegrafska obrasca ispisa­
na sitnim majorovim rukopisom. Nije ni podigao glavu
kad je Fejver stupio unutra i naslonio se na tezgu.
- Neće biti nikoga ko je dovoljno budan na liniji no­
ćas - govorio je telegrafista. - Bilo bi bolje da pričekate...
Bestseler 10

11. - Ne - preseče ga Rendal odlučno. - Ovo odmah
pošaljite kom andantu u Fort Končo. I sačekajte odgo­
vor.
Telegrafista teatralno sleže ram enim a i rezignirano
se okrete prem a tasteru. Sakrivajući psovku zevanjem,
poče da otkucava poziv. Rendal je posm atrao jedan tre­
nutak šta čovek radi, pa se onda njegova pažnja usmeri
na Fejvera.
- U redu. Gde je mister Vejd?
- Odm ah će stići, m ajore —reče Fejver, pa skide
svoj mokri kišni ogrtač i baci ga na stolicu. - Mishte da
ćemo moći da sledimo Apače?
Rendal je piljio u njega.
- Ja neću i vi to dobro znate. Ja moram da sprove-
dem ovaj voz.
- D a, znam.
M ajor pocrvene na ton kojim je Fejver govorio.
- Tako je to, mister. Ja se pokoravam naređenjima,
bez obzira da li mi se ona sviđaju ih ne. Ah vi, očigled­
no ne razum ete...
O n prekide u pola rečenice, jer se vrata opet naglo
otvoriše. Ben V ejd stupi unutra unoseći jak miris vis­
kija. On se sruči na stolicu i obrisa lice.
- Još pada kao luda. M eđutim , možda će prestati
do jutra.
- Možda.
Rendalov glas je opet bio miran.
- Telegrafisao sam da pošalju patrole duž granice i
da obaveste oblasne šerife odavde do M eksika da m otre
na begunce. Takođe sam tražio patrolu iz Fort Dejvisa
da ujutru krene njihovim tragom.
Vejd se maši u džep i izvadi duvan, pa poče da zavi­
ja cigaretu.
- Oni se neće mnogo udaljavati od puta, majore.
11 Bestseler

12. Bolje je da patrola pripazi. Taj Čikuelo je gadan tip. Ja
se njega sećam još iz starih dana, sa Kočizom.
- To ne znači ništa. Mnogi naši izviđači bih su nam
neprijatelji pre nego što ih je Kruk uzeo u službu.
Fejverov protest bio je autom atski, m ada on nije
bio preterano siguran u to što govori. Čikuelo je bio
četrdesetogodišnjak, mršav čovek tankih, stisnutih usa­
na. Bio je istrajan i delotvoran izviđač, ah je m enjao
strane i ranije. A sada je neko ubio stražara.
- Iznenađen sam zbog Čandesija —reče Rendal. —
Starac mora da je več blizu sedam deset. Nisam ni po­
mišljao da bi on pokušao da beži.
- On je brat N antaheove m ajke - objasni Fejver. -
Pretpostavljam da je pošao kako bi pazio na Nantahea.
Vejd odgrize kom ad duvana za žvakanje i ugura ga
u usta, ispod obraza.
- Sve je to zla sreča. Oni su tri m udra m om ka, a oni
vojaci u Teksasu nisu imah problem a s Apačima već go­
dinama. Ta patrola može reći da je uspela ako samo
oseti njihov miris.
- Tu bi dobar izviđač bio od koristi - dodade Fej­
ver, pa pogleda u R éndala, sasvim ozbiljnog hca. —Ta
patrola. .. Ja bih voleo da jašem s njom.
Rendal frknu.
- To biste vi hteli? A na čijoj biste strani voleli da
jašete, ako smem da pitam?
Fejver se uspravi, uzvaraćajući m ajoru jedan čvrst
pogled. Nije želeo da to ide ovako, ali se u njem u javila
gorčina i on nije mogao da je potisne.
- Želite li da dokažete to na šta ciljate, m ajore?
O nda me m ožete poslati u Floridu, kao i njih. M ožete
nas sve strpati u rezervat!
- Zbog vas je ubijen jedan od m ojih ljudi, m ister —
Bestseler_________________________________________________ 12

13. reče Rendal blagim glasom. - Ako to uspem da doka-
žem, onda ću vas videti kako visite.
Fejver ga je gledao netremice. Jahao je za Réndala
kao izviđač pet teških godina, zajedno sa Nantaheom .
Sm atrao je dežmekastog m ajora za prijatelja, ah sada je
izgledalo da je tom e kraj, kao i svemu ostalom.
- Nisam vam potreban kao prevodilac - reče Fejver
posle nekohko trenutaka. - To može Ben da obavi m e­
sto m ene, a patroli je potreban izviđač.
On zaćuta i dodade posle kraće pauze:
- Osim toga, ja poznajem Nantahea.
Rendal ga je gledao čitav minut. Izgledalo je da
m ajorova ljutnja polako jenjava. Izgledao je um oran i
stariji nego što ga je Fejver ikada video.
- Da - reče on polako. —Mishm da ga zaista poz­
najete.
On pređe rukom preko hca, pa khmnu glavom pre­
ma Fejveru. U očima mu nije bilo više umora.
- Želim ih sve na broju, mister. Svu trojicu. D ove­
dite ih natrag ih ih pobijte. Razumete?
Ben Vejd je sve to posm atrao zaprepašćen, otvore­
nih usta. Nije izgledalo da je razumeo sve do kraja, ali
je Fejver jasno čuo neizgovoreni dodatak;
- Ih se ne vraćajte!
- Mishm da razumem, m ajore. Biću spreman da
pojašem u zoru.
Rendal mu okrete leđa i Fejver izađe kroz vrata u
kišnu noć. Biće sprem an. Nije imao mnogo stvari o koji­
ma bi brinuo, tek sedlo i pokrivač smotan u torbu i voj­
nog konja u poslednjem vagonu. Putovaće lako, ako se
ne računa sećanje na ubijenog vojnika i obećanje koje
je s njim umrlo.
Ben Vejd je pošao za njim napolje.
- Čoveče, kakav pakao!
J3_________________________________________________ Bestseler

14. Uhvati Fejvera za mišicu.
- Šta se događa? Kako je Rendal govorio, čovek bi
pomislio da je taj A pač tvoj brat!
To, međutim , nije bilo sasvim tačno. Nantahe nije
bio samo brat. O d one noći kad su se prvi put sreli, pre
gotovo devet godina, on je bio jedina porodica koju je
Fejver imao.
Bestseler 14

15. II
Endrju Džekson Fejver doveo je svoju porodicu iz
istočnog Tenesija u godinama posle G rađanskog rata.
Džes je tada bio suviše mali da bi zapam tio rat i njihovu
Staru kuću u bilizini Grinvila. Protiv volje svoje rodbi­
ne, Endrju Fejver je otišao da se bori u vojsci Unije.
Iste godine kad se rat završio, odveo je svoju ženu i sina
na Zapad.
Džes se sećao naselja koja su se smenjivala kroz
M isuri i Kanzas, i najzad, kroz Novi M eksiko. Sećao
se i farm e koja je propala u blizini V ejgon M aunda,
rudarskih logora u V ajt Ouksu i Silver Sitiju. R astao je
ne puštajući koren u čvrsto spletenoj m eđusobnoj pri­
vrženosti porodice i tvrdoglavom brđanskom ponosu
koji su mu usadili roditelji, ah bez stvarnog dom a,
sve dok Fejverovi su stigli u A rizonu, kad je Džes imao
četrnaest godina.
„Im a dobre zemlje u bhzini Taksona, M oli“ rekao
je njegov otac. ,,A sada imamo sredstava da nešto za­
počnem o.“
Moh Fejver okrete se od štednjaka, kao da razmi­
šlja. Džes, povijen nad bukvarom za stolom, brzo saže
glavu da sakrije osmeh. Znao je da će njegova m ajka sa­
da da se buni, kao i uvek uostalom.
- U Arizoni? —ponovi ona. —Tam o ima Apača.
- Apača ima i ovde - naglasi Endrju Fejver. - Sve

16. se to smirilo otkako je novi general, K ruk, uzeo stvar
u svoje ruke.
On brzo kroči napred i uze je za ruke.
- Moli, ovo je prilika de nešto steknem o, nešto svo­
je sopstveno. M ožda je ovo naša poslednja prilika. A i
dečaku je potrebno...
- D ečaku je potrebno mesto gde če da odraste —za­
vrši ona sa osm ehom , pa pogleda prem a Džesu. - Ti
prestani da prisluškuješ i završi svoju lekciju, mladiću!
Treba da se pakujem o. Selimo se u svoj novi dom.
Farm a na kojoj su se Fejverovi okušali u Tankve
Verde pokrajini zaista je bila dom. Endrju Fejver je
pom alo bio farm er, držao je nešto stoke i prodavao voj­
sci seno. Za Džesa je postojala škola u Taksonu, zadu­
ženja oko im anja i sporedni poslići ponekad oko Tak­
sona ili Fort Louela. U slobodnim časovima, na raspola­
ganju su bile planine i pustinjski predeh.
Džes je lovio po brdim a na jednoj iznurenoj beloj
ragi, šarps puškom na jedan m etak, ili je satima lutao po
ulicama Taksona, slušajući priče vojnika i kauboja,
meksičkih kicoša, propalih kopača zlata i svih ostahh
koji su prolazili kroz prašnjavi grad na Santa Kruzu.
Ako bi neko njega pitao, ta farm a bila je pravi raj.
Čak i kad su nevolje s Apačima ponovo počele, one
nisu doticale Fejverove. Endrju Fejver je riabusito od­
bio da učestvuje u mržnji prem a Apačim a, koja je obu­
zela mnoge starosedeoce.
- Ne slažem se sa suđenjem čoveku koji ne može
da se odbrani - rekao je. - A Indijanac je čovek.
Ako su njegovi susedi ovo osuđivah, vojnici iz Fort
Louela i sami Apači nisu. Često se događalo da Džes sa
strahopoštovanjem sedi i gleda kad je stari Eskimizin ih
koji drugi apački poglavica u poseti kod njegovog oca,
pa razgovaraju i puše zajedno. Drugi naseljenici gubili
Bestseler_________________________________________________ ^

17. su stoku, koriji su im bivali rasterani ili pobijeni u štala­
ma, ali se ništa od toga nije dotaklo Fejverovog imanja.
Endrju Fejver je čak dozvolio Džesu da nastavi svoje
lovačke izlete. Apači su poznavali dečaka. Znali su da
su im Fejverovi prijatelji.
Pogreška koju je učinio Endrju Fejver, ona koja ga
je stajala života, bila je u tom e što je sm atrao da su svi
Apači isti. Banda koja se pojavila na njegovoj farmi
juna 1878. godine došla je sa severa, dolinom Solt
Rivera. Bilo ih je desetoro, osam mladih ratnika i dve
žene. Jahah su na jug da bi se priključih novom poglavi­
ci koji se zvao Džeronimo. Sve što su znali o Fejveru bi­
lo je da je on belac.
Toga dana Džes je bio u brdima. Kad je u sumrak
dojahao, još uvek se nizak stub dima razvlačio nad ru­
ševinama kuće. Znao je šta se dogodilo. Video je trag,
sasvim slab, ah njem u potpuno jasan, koji je išao prem a
jugu. M eđutim , trebalo je uraditi još stvari pre toga.
Suvih očiju u prohladnoj noći, Džes Fejver je u jed­
nom uglu vrta iskopao grob za svoga oca i m ajku. Suvih
očiju pretražio je kostur kuće u potrazi za namirnicama
koje su mogle izmaći oku pljačkaša. Voda u kam enoj ci­
sterni bila je zagađena krvlju i utrobom zaklanog bika,
ali Džes je imao još pola čuturice vode. I imao je puš­
ku.
Suvih očiju bacio se na konja i pošao po tragu
A pača. Tanki trag meseca davao mu je ipak dovoljno
svetlosti, a u srcu mu je bila ledena odlučnost. Imao je
šesnaest godina.
Džes nije odlučio šta će da učini kad bude pronašao
odm etnike, i nije ni imao prilike da to učini. Na jednom
mestu je sjahao da bi proveo konja kroz jedan predeo
prekriven izlomljenim stenam a, kad iznenada začu iza
sebe neki pokret. M unjevito se okrete ispuštajući uzde
17_________________________________________________ Bestseler

18. i podižući pušku. Istog trenutka iz žbunja s njegove leve
strane izlete jedan čovek, koji se baci na njega. Džes
shvati prekasno da je naseo.
Ram e napadača pogodi ga u grudi i baci ga unazad.
Beli konj ustuknu i povuče se uplašeno. Džes zamahnu
puškom. Okovani kundak udari u meso, ali zamah čo-
vekovog naleta obori Džesa na leđa.
Drugi čovek se odmah baci na njega odozgo, m a­
šajući se rukam a za pušku. Džes je to u trenutku shva­
tio. On raspali svog protivnika pesnicom posred hca.
Čovek zastenja i malo olabavi stisak i Džes se izvuče
mašajući se za nož.
Apači! pomisli. Neće ga uloviti! Kad bi m o g ao ...
I ostah su bili tu i oborili ga na tlo. Uspeo je nekoga
da udari nogom, a onda ga bespomoćnog prikovaše za
zemlju, dok mu neka teška ruka zatvori usta. On presta-
de da se bori. Prvi napadač se naže nad njega.
Džes je gledao u oči dečaka možda samo godinu
dana starijeg od njega, dečaka sa povezanom crnom ko­
som i četvrtastim apačkim licem. Usna mu je bila rase-
čena i krv se polako slivala niz njegovu bradu. Dva stari­
ja ratnika držala su Džesa klečeći mu svaki na po jednoj
ruci. Dečak se naže sasvim blizu, gledajući ga zamišlje­
no prema svetlosti zvezda. O nda podiže ruku i dodirnu
krv na svom hcu, pa se osmehnu.
Džes zabaci glavu i zari zube u šaku koja mu je pri-
tiskala usta. A pač na njegovoj desnoj strani kriknu i
trže se od njega.
„Prljave ubice!“ viknu Džes. „M ožete da me ubije­
te, a h . . . “
Čovek koga je ugrizao raspali mu jedan žestok ša­
mar, od koga mu zaigraše raznobojni svetlaci pred očima.
On zatrese glavom i duboko uvuče vazduh, ali pre nego
što je ponovo mogao da vikne, mladi A pač progovori:
Bestseler_________________________________________________ ^

19. „M ir!“
Njegov glas je bio jedva nešto jači od šapata, ali je
u sebi imao toliko sigurnosti i određenosti, da Džes
poče da okleva.
„Rđavi Apači mogu da te čuju. Mi smo izviđači.
Niko te neče povrediti.“
„ Š ta ...? “
Džes je nesvesno spustio glas. Glas mu zamre u su-
vom grlu i on odjednom poče da se trese. Nije ni pomišljao
na strah trenutak ranije, a sada, uz iznenadno olakšanje,
počeo je da oseča užas koji ga je gotovo parahsao.
„Delče“ obrati se mladi Indijanac čoveku sa ugrize­
nom rukom. „Idi i dovedi poručnika. I pazi koga uda­
raš. Idući put mogu ga pustiti da ti vrati udarac.“
Ratnik polako ustade na noge. Čak i u m raku, Džes
je mogao da prim eti da je nekohko godina stariji i da
mu je na licu ispisana Ijutina.
„Šta misliš, ko si ti, N antahe? Nem aš pravo da tako
govoriš sa m nom “ .
A pač po imanu N antahe skoči na noge kao mačka,
a ruka mu kliznu na držku noža. Treći čovek, koji je
još uvek klečao pored Džesa, čekao je napeto.
„Mislim da sam ja narednik koji zapoveđa ovoj pat­
roli, a s tobom ću govoriti onako kako se meni sviđa.
Sada idi i dovedi poručnika, osim ako ne misliš da i m e­
ne smeš da ošam ariš.“
Delče je stajao nepomično. Oči su mu bile upijene
u N antaheove. Sekundi su prešli u minut. O nda se iz­
viđač pored Džesa opusti i Džes shvati da je trenutak
odluke došao i prošao. Delče se okrete i ode u noć.
Džes se podiže u sedeći položaj posm atrajući kako
N antahe hvata belog konja za uzde i vezuje ga. Izvi­
đač podiže „šarps“ pušku, okrete je u rukam a i ponudi
je Džesu klekavši ispred njega.
19_________________________________________________ Bestseler

20. „Je li ti dobro?“
Džes Klimnu glavom. Drhtavica je prošla, i on je
opet bio sasvim pri sebi, goneći iz glave ono o čemu
sada nije smeo da misli.
„Pričekaj“ prom rm lja N antahe.
On čučnu, dok je drugi izviđač bio pored njega.
Još jednom dotače sasušenu krv na bradi, osm ehnu se,
ah ne reče ništa više. Najzad džes začu prigušene šum o­
ve nečijeg kretanja i zveket potkovanih kopita po ka­
menju. Jahač se pojavi iz mraka. Vodio ga je Delče.
Bila je to konjička, poluvojna patrola. Jahač na čelu
zaustavi konja i sjaha.
„D ajte ljudima voljno, naredniče. Treba skinuti
konjima djemove da mogu da pasu. Nema vatre, nema
pušenja. Pokret za pola sata.
N aređenje se šapatom prenese kroz kolonu. Č o­
vek koji ga je izdao priđe Džesu i dvojici Apača.
„Ja sam poručnik K elen,“ Treća konjička“ reče po­
gledavši N antahea, pa ponovo Džesa. „Koliko sam ra­
zumeo, vi ste napah m oje izviđače“ .
„Misho sam da su A pači“.
N antahe se nasm eja prigušeno, sasvim tiho, pa
Džes ostade za trenutak zbunjen.
„Ne, misho sam . . . “
„Znam šta si misho, momče. Ali ovo je opasna
zemlja. Šta te je dovelo ovam o?“
Džes duboko udahnu vazduh.
„Gomila A p ... neprijatelja, napala je jutros našu
farm u, dole, kod Tanke Verde. Sledim ih od zalaska
sunca.”
„Ti s i ...“ poče Kelen, pa zastade ne mogući da od­
luči kako da završi rečenicu.
Skide šešir i provuče prste kroz kosu. Nije bio mlad
čovek a tam ne senke činile su ga još starijim.
Bestseler_________________________________________________ ^

21. „Čuj, sinko. A šta si nam eravao da učiniš jednom
kad ih uhvatiš?“
Džes ne odgovori, ah mu se prsti stegoše oko
„šarps“ puške, tako da mu zglobovi na njima postadoše
beh kao slonovača. Posle nekoliko trenutaka Kelen sle­
že ramenima.
„Nije važno. Tvoj otac ne bi smeo da te pušta napo­
lje sam og.“
„On je m rtav.“
„Žao mi je “ odvrati Kelen, koji nije shvatio ništa.
„O nda tvoja majka. Zašto ... ?“
Džes ispusti prigušeni uzdah. Nije mogao više da
zadrži to u sebi.
„O boje su mrtvi. N eprijatelji. D anas. Ubili su ih
oboje“.
„Gospode bože!“ uzdahnu Kelen.
Čak su i izviđači bih dirnuti. N antahe se uspravi
gledajuči netrem ice Džesa. Nastupi beskonačna tišina.
Onda Kelen zavrte glavom.
„Ulovičemo ih, sinko, to ti se kunem. M eđutim , ja
moram da odredim čoveka koji će te vratiti nazad.“
„H oćete, vraga!“
Te dve reči probiše se između stisnutih zub^ praće­
ne zvukom zapinjanja oroza na pušici. Pre nego što su
poručnik i njegovi izviđači mogh da se pokrenu, cev je
bila uperena u Kelenove grudi. Džes polako ustade.
„Ja znam kuda su pošh i hoću da idem tamo. Ne po­
kušavajte da me zaustavite.“
Džes poče da se povlači, pa zastade.
„M oram “ reče. „To je bila m oja porodica.“
On se maši iza leđa kako bi oslobodio uzde svog ko­
nja. Kelen je sedeo na konju kao oduzet, a ni ostah
vojnici nisu shvatali šta se događa. Samo se N antahe
pokrenu.
21 Bestseler

22. „Pričekaj“ reče žurno, ustajući, dok se puška brzo
okretala prema njem u. Da Ii znaš kuda su krenuli?
„Mislim da znam .“
Apač stupi korak napred, držeći ruke odm aknute
od tela.
„Onda nam reci. Ne možeš ići sam .“ On baci brz
pogled prema Kelenu. „On može jahati s izviđačima.
M ožemo da ga upotrebim o,“
Kelen je oklevao trenutak-dva, pa khmnu glavom.
Džes spusti pušku, ali je odmah ponovo podiže kad se
N antahe okrenuo prem a njemu.
,,U redu je “ reče izviđač blago. „Imaš moju reč.
Možeš da spustiš pušku.“
Džes se dobro zagleda u oči apačkog mladića, pa
otpusti oroz na pušci. Obori glavu za trenutak i ram ena
mu se zatresoše. N antahe mu dotače ruku.
„Dođi. Izviđači kreću odmah. Ti ćeš nas voditi.“
Džes se baci u sedlo. Nije odgovorio, jer nije imao
poverenja u svoj glas. Delče dovede tri konja i izviđači
uzjahaše.
- D obro - reče N antahe. - Pokaži nam. Idem o da
ih pohvatamo.
Džes nikada nije zaboravio to jahanje. I ranije je
viđao konjičke patrole, ah nikad patrolu koja bi jahala
kroz noć bez tovarnih mazgi i rezervnih konja. Vojnici
su nosili svoje zalihe u bisagama ih na leđima. Konji su
neprekidno išli hodom , koji se nije usporavao, ah su
vojnici morali dobro da se trude da ostanu u koloni.
—Tražimo prečice —reče N antahe. —Krećemo se
kao i oni.
D o zalaska meseca patrola je već bila duboko u pla­
ninama. Ovde je bilo trave za indijanske ponije i
obilje hrane, šumarci bukava otežalih od žireva, gruda
Bestseler_________________________________________________ ^

23. m eskale i španskog bodeža. Bilo je svega izuzev vode,
a Džes je znao gde da je nađe.
„Jednom sam ovuda gonio jelena, pre nekoliko me­
seci“ objasni N antaheu, koji je jahao pored njega. „Ta­
mo pozadi postoji jedan kanjon. Ulaz se teško vidi zbog
žbunja. Ali, tamo postoji jedan mah izvor i mnogo tra­
gova Indijanaca. Pobegao sam odande što sam brže
m ogao.“
„To zvuči dobro. Pokaži nam .“
Bila je skoro zora kad je Džes ugledao zupčasti ulaz
u kanjon, koji se crneo pri svetlosti zvezda.
„Eno ga“ šapnu.
Pomalo je drhtao na jutarnjoj svežini, a više od uz­
buđenja.
—Ovde ćemo ostaviti konje —reče N antahe. —Pođi
ti, i Ćutljivi. Delče, dovedi poručnika i reci mu da mi iz­
viđamo rančeriju.
Delče se naže u sedlu i uhvati N antahea za mišicu.
—Vodiš ovog pinda likvoji —procedi pokazujući na
Džesa. •- A mene ostavljaš da čuvam konje. Ti hoćeš da
m e posramiš.
N antahe se uspravi, ah ne povuče ruku.
—Ja znam da ćeš ti dovesti patrolu kad nam bude
potrebna —reče, pa dodade tiše: - A bledoliki ima pravo
na to.
Delče polako povuče ruku. Ostala trojica sjahaše
i dodadoše mu uzde svojih konja. Ori se okrete i pođe
stazom bez reči. N antahe ga je pratio pogledom dok ne
iščeze u m raku, a onda sleže ram enim a i okrete se Dže­
su i Ćutljivom. Zajedno pođoše prem a neprijeteljskom
logoru.
Džes je sebe sm atrao dobrim tragačem , ali ubrzo
otkri da je i suviše bučan i preterano trapav u poređenju
sa Apačim a. Držao se blizu N antahea, dok je Ćutljivi
23 Bestseler

24. bio po strani, krećući se od senke do senke sve dok ga
Džes sasvim ne izgubi iz vida. O nda se iznenada nađe uz
njih, bauljajući pored N antahea.
„Jedan stražar“ šapnu. „Pijan nje. Otisci od možda
trideset konja.“
„Ćutljivi, ti se postaraj za stražara. Dovedi patrolu
pravo unutra čim stigne.“
Njegov glas je jedva bio čujan na nekohko inča, ko­
hko ga je đelilo od Džesa.
„Idemo sada.“
„To je ludo. Bolje je da čekaš“ bunio se Ćutljivi, ali
N antahe načini jedan nestrpljiv pokret.
Drugi izviđač sleže ram enim a i izvuče nož, pa ne­
stade u mraku.
N antahe mu dade nekoliko sekundi da odm akne,
pa skide s leđa svoju vojnu „springfild“ pušku i pođe
napred. Džes je išao za njim , stežući „šarps“ pušku u
znojavim rukam a, dok mu je srce kucalo jednim nepo­
znatim osećanjem . A ko je Ćutljivi video dokaze da ta­
mo ima trideset konja, onda to znači da mora biti dale­
ko više neprijatelja nego što je bilo u bandi koju je pra­
tio po tragu. I osećali su se savršeno sigurnim.
U kanjonu, stena je skretala ulevo, gradeći prirodni
amfiteatar. Svuda je bilo mogućnih zaklona od žbunja imla­
dica. Pozadi, uz samu stenu, konji su uznemireno trupkali u
koralu načinjenom od žbunja. Džes zastade, buljeći prema
logoru, sve dok ga jedna jaka ruka ne uhvati za doručje.
„Požuri“ dahtao je N antahe. „Dolazi dan .“
Džes baci iznfenađeni pogled prem a nebu. N ije opa­
zio postepeni prelaz tam nog u sivo, ali zvezde su već bile
blede, a vidljivost je iz minuta u m inut postajala sve bo­
lja. Pokušao je da se kreće tiho, međutim , N antahe ga
je upola vukao kroz kanjon, do gomile kam enja, koje je
palo sa nadensene litice.
Bestseler_________________________________________________ 24

25. „O vde!“
N antahe se baci na tlo iza kam enja i poče da reda
teške bakarne patrone za svoju „springfild“ pušku.
„Pripremi se“ šapnu Džesu. „Ovo im je izlaz. Doći
če ovamo k a d ...“
On zaćuta. Neki pas je zalajao u naselju. Drugi se
pridružiše. Glave se pojaviše na ulazu u jednu od haka-
la. Neki muški glas viknu nešto nerazumljivo i odjed­
nom se svuda pojaviše Apači koji su trčah. Sa ulaza u
kanjon odjeknu snažan plotun. Džes sagleda liniju voj­
nika koji su se kretali prem a naselju.
Apači potražiše zaklone i pripucaše na patrolu.
Drugi su razvaljivali zid korala, puštajući preplašene
konje niz kanjon, prem a napadačima. Pod zaštitom
prašine i zabune, čitav roj Apača nagrnu prem a stenam a
iza kojih su bih sakriveni Džes i N antahe.
Pucanj „karabina“ pored samog njegovog lakta tre­
nutno izbaci Džesa iz obamrlosti. Nantahe ispali još je­
dan m etak i jedan od najbližih neprijatelja pade unatrag
na čoveka koji je bio iza njega. Ostali zastadoše zbunje­
no. N antahe m irno izbaci ispaljeni m etak iz puške i
škljocnu zatvaračem , sprem an za novi hitac.
Stara „šarps“ puška podiže se skoro sama i uperi se
u visokog ratnika, koji je trčao putpuno nag, sa revolve­
rom u ruci. Sa prstom na okidaču, Džes se ukočio. Sa­
znanje da na nišanu drži čoveka, živog čoveka koga na­
m erava da ubije, pogodilo ga je tako da je utrnuo. O nda
se seti šta je našao na ranču i njegov prst povuče okidač
glatko, bez napora.
Apač se zatetura i pade. Pre nego što je njegovo te­
lo dotaklo zem lju, Džes je već stavljao novi m etak u
cev, pucajući s istom nepokolebljivom sigurnošću kao i
N antahe, ah sa m anjom preciznošću, je r su mu oči bile
zamagljene od suza.
25 Bestseler

26. Bilo je skoro sasvim razdanilo. Stam pedo je nep­
rijateljim a obezbedio malo vrem ena, pa su neki uspeli
da se dočepaju viših delova kanjona. Oni su prikovah
Džesa i N antahea, dok su oni koji su se još nalazili u ka­
njonu kao u klopci počeli da se zbijaju u gomilu uz stra­
ne litice. Većina je uspela da um akne, ali oni su utekli
pešice, ostavljajući za sobom sve što su imah i devetori­
cu mrtvih. Zarobljenici su bile žene, ćutljive, njih šest
na broju, jedna od njih teško ranjena i mladi dečak koji
je gledao u svoje zarobljivače neustrašivim crnim oči­
ma. Patrola je imala tri ranjenika. Jedan vojnik i jedan
apački izviđač bih su mrtvi.
- Bio je hrabar čovek. Možda bi arm ija mogla da
da penziju njegovima.
Nantahe kleče pored Delčeovog tela. Metak ga je po­
godio blizu slepoočnice i odneo mu zadnji deo glave. Nan­
tahe pogleda gore, prem a Džesu i mračno se osmehnu.
- Da je ostao živ, jedan od nas bi ubio onog drugog.
Džes se okrete. U njem u je bio iznenadni osećaj
mučnine, ah gore od toga bilo je osećanje izgubljenosti.
Pre bitke imao je neki cilj. Sada nije bilo ničega što bi ga
nosilo dalje, izuzev sećanja sa kojim nije m ogao da se
suoči.
„Šta sada, sinko?“ začu se blagi Kelenov glas, po­
stavljajući pitanje koga se Džes plašio. „Čim spalimo
ovo mesto, vratićemo te u tvrđavu. D a li je tvoj otac
imao nekih rođaka u ovom kraju?“
Džes zatrese glavom.
„Im am o neku rodbinu tam o, u Tenesiju, ah se tata
nije slagao s njim a“ reče, pa zastade i otre rukom oči.
„Mislim da ću ostati na farmi. O na je sada m oja, a tata
je potrošio mnogo na n ju .“
Kelen htede đa se pobuni protiv toga, ali N antahe
ustade sa svog mesta i priđe.
Bestseler_________________________________________________ ^

27. „D obro je radio za vreme bitka. Treba od njega da
napraviš izviđača.“
Poručnik se namršti.
„Ti znaš da ja to ne mogu, Nantahe. Pravila kažu
da čovek treba da ima osamnaest godina.“
„Ja ih nisam imao. Sa sedamnaestim letom već sam
bio narednik.“
„Ali ti si A pač“ objasni Kelen. „Za vas važe drukči­
ja pravila.“
Nantahe sleže ramenima. O nda ugleda Džesa, koji
se okrenuo i slušao, dok mu je na licu bio izraz nade, prvi
put otkako su se sreli.
„O nda ga upiši kao A pača“ reče N antahe.
On pruži ruku. Džes je malo oklevao, pa je opre­
zno prihvati. Dok je stezao Nantaheovu ruku, znao je
da prolazi kroz neku vrstu razdvajanja i da će njegov
život zauvek postati drukčiji zbog samo tog jednog po­
kreta. N antahe se osmehnu.
„Reci da je on moj brat“ dodade.
27 Bestseler

29. III
Pred zoru je počeo vetar i rasterao oblake. Ostalo
je more blata koje se lepilo za čizme i konjska kopita.
Gledajući preko tog blata i preko četvorougaonih polja
Tojah Velija, Fejver pokaza prema planinama koje su
se videle u magli na jugu.
- Bolje da krenem o na jugoistok. A ko budem o ja­
hali galopom, sa široko isturenim krilima, trebalo bi da
nešto doznamo pre nego što odm aknem o daleko.
Poručnik M iler pogleda nesigurno u Fejvera. Već
je jahao prethodne noći na-ćelu pospanih vojnika iz Fort
Dejvisa. Bio je mlad, tek godinu dana kako je izašao iz
Vest Pointa, kako je Fejver pretpostavljao, i pažljivo
negovani dragonski brkovi nisu mogli da sakriju u pot­
punosti njegovo neiskustvo.
—Teško da če biti ikakvog traga posle ove kiše,
m ister Fejvere. Kako m ožete znati kuda treba krenuti?
—Najkraćim putem do granice —reče Fejver, pa se
zamisli za trenutak. - Osim toga, Apači koji beže kre-
nuće sigurno u više predele. To je put kojim bih i ja po­
šao ako biste me gonili.
- Shvatam.
Milerov ton bio je hladan. Fejver ga je oštro posma­
trao. M ajor Rendal utrošio je čitav sat da sve objasni
poručniku pre nego što je voz krenuo dalje, pa bi bilo

30. zanimljivo znati šta je Rendal rekao. Fejver je podozre­
vao da taj razgovor nije bio ograničen samo na Apače.
Iznenada, Miler klimnu glavom.
- Vrlo dobro. Siguran sam da poznajete svoje
ljude —reče dok mu je glas polako prelazio u vikanje. —
Naredniče B rejm ene, postrojte vojnike! U kolonu po
dva! Pokret!
Posle nekoliko milja teren je počeo da se m enja.
Navodnjavana farm erska polja prelazila su u preriju
prekrivenu oštrom travom. Padine su postepeno posta­
jale strm ije, jaruge mnogo dublje usečene u kam enitu
zemlji. Kolona je ujahala u težak predeo, posut meskvi-
tom i žbunovima kreozota.
Fejver je jahao kao predvodnik, nekih četvrt milje
ispred jedinice. Pošto je blato ostalo iza njih, pravio je
kratke izlete desno i levo, ne bi h otkrio neki sveži trag.
To je činio i mnogo puta ranije. Izgledalo je kao da je
ovo redovna patrola iz Fort A pača, da su planine što se
uzdižu sasvim blizu ispred njega Aravaipas, da su N an­
tahe i ostali izviđači lovci, a ne lovina.
Već je uvehko bilo prepodne, kad se iznenada po­
javi jedan usamljeni vojnik, ugleda kolonu i obode svog
zapenušanog konja prem a njoj.
Fejver se lakim galopom vrati nazad, u trenutku kad
je čovek zategao uzde ispred poručnika Milera.
- R aportira vojnik Ejm s, ser! Zam oljen sam da ra-
portiram da su konji odjurili u noć. Jedan rančer dole,
ispod N ajnm ajl D roa izgubio je pet grla iz svog korala.
Fejver se sasvim primače.
- K ohko je donde? - upita.
Miler mu dobaci jedan netrpeljiv pogled, ah klimnu
vojniku da odgovori.
- Oko tri milje prem a jugozapadu, ser! —reče voj­
nik, koji dobi odjednom veoma zaslužan izgled. - Pos­
Bestseler 30

31. tupio sam tačno onako kako je poručnik rekao; kazao
sam im da je to stvar vojske i da ne preduzim aju ništa
dok mi ne stignemo.
Miler klimnu glavom.
- Vrlo dobro, Ejm se. Vratite se u stroj.
Onda se okrete Fejveru, pa se namršti.
- Pa, mister Fejvere, čini se da je vaša pretpostavka
bila tačna.
- To nije bila pretpostavka, poručniče.
- Videćemo —reče Miler pa viknu: - Kolona, ka­
som! Za mnom!
31_________________________________________________ Bestseler
Rančerska kuća i skup spoljašnjih zgrada ležali su
na travnatoj obali iznad regulacionog kanala N ajnm ajl
D roa. Predradnik je skeptično slušao objašnjenja po­
ručnika M ilera o tom e kuda su krenuli, pa povede ofici­
ra i Fejvera pored prostora za kola, do korala.
- Ovo je to mesto —reče.
Bio je omalen čovek, jedva Fejveru do ram ena. Iz­
borano lice stalno je bilo razvučeno u neki poluosmeh.
- Nismo čak ni pse čuli da laju. Pretpostavljam da
su moji momci već pronašli neke tragove.
Fejver je kiselo posm atrao tlo oko ulaza u koral.
Bilo je pretvoreno u bljuzgavicu mnogim čizmama sa vi­
sokim potpeticam a i konjskim potkovicama.
- M ožda i jesu. Pričekajte ovde, poručniče, ako
hoćete.
Ne čekajući odgovor., on pođe u širokom luku, koji
ga odvede do žbunja iza korala. K retao se polako, gle­
dajući u zemlju. Čak je jednom opipao površinu jednog
pom erenog kam ena. N ajzad se vrati istim putem , deset
do dvadeset jardi, vodeći računa da staje u tragove koje

32. je već sam napravio. Stajao je tu jedan trenutak, zamiš­
ljeno gledajući prem a dugom lancu planina na jugu, pa
se okrete i vrati se do kapije.
Miler ga je posmatrao sa nestrpljenjem koje je raslo.
—Vrlo impresivno - obrecnu se. —M ožda ćete nas
poćastvovati da čujemo šta ste zaključili?
—Najverovatnije nedostaje jedno laso - reče obra­
ćajući se neposredno predradniku.
—Pa, neko od njih je bio u am baru. Lako može biti
da je uzeo laso.
—Uzeli su ga —reče Fejver pa se okrete poručniku.
- Tri konja su odavde izašla u grupi, odmah pošto je
kiša prestala. Otišli su pravo prem a jugu. Jedan konj je
otišao ka jugozapadu, a drugi skoro pravo na zapad.
Predradnik pijunu na zem lju, a lice mu se malo vi­
še razvuče u osmeh.
—Do vraga, sinko, to smo i sami znali. Tam an smo
se sprem ah da sledimo ona tri konja koja su otišla na
jug, kad je vojak došao i zaustavio nas.
—To ćemo mi preuzeti - reče Miler. - Oni su samo
nekohko sati ispred nas i ne kriju svoj trag. H ajdem o,
Fejvere. Jašimo!
On se okrete i uputi se dugim koracima prem a pa-
troh koja je čekala. Zaustavi ga tihi Fejverov glas:
—Poručniče! To je ono što N antahe očekuje da ćete
učiniti.
—Šta? - okrete se poručnik i upilji se u Fejvera. -
Ja nemam smisla za hum or. Apači su bili nebrižljivi, a vi
traćite dragoceno vreme.
Fejver se iskezi.
—Apači nikada nisu nebrižljivi. Vezali su konje za­
jedno i jedan od njih, verovatno N antahe, poveo ih je
na jug. Skočiće s konja negde gde se ne mogu videti tra­
govi i prečicama će stići ostale.
Bestseler_________________________________________________ ^

33. - Pešice? —frknu M iler, ali mu se na licu već videla
nesigurnost. - Koješta!
- To je jednostavan trik, poručniče - objašnjavao je
Fejver strpljivo. —Konji će nastaviti nizbrdo, uz možda ne­
koliko uboda nožem da ih poteraju brže, dok se negde ne za­
petljaju. Nantahe mish da ćete vi ići za njima. Dok ponovo
pronađete tragove, Apači će imati pola dana prednosti.
- Ali, naravno, neprijatelji ne računaju s tim da na
svom tragu imaju jednog m ajstora tragača kakav ste vi.
Oficirov glas bio je natopljen podsmehom. Fejver
samo khmnu glavom.
- Tačno. Lovite Apače s Apačima, poručniče, a
najbolji izviđači koje je bog ikada stvorio nalaze se is­
pred nas, ih u onom prokletom vozu.
Fejver odjednom zaćuta i namršti se,
- Ah N antahe bi m orao znati da ću ja biti ovde.
- Možda i zna —reče Miler. - M ožda baš zato ne po­
kušava da sakrije svoje tragove.
Fejverove oči se skupiše. Za trenutak mu se na licu
pojavi takav izraz, da M iler instinktivno'spusti ruku na
poklopac svoje futrole sa revolverom. Izviđač se začas
pribra i pogleda hladno u Milera.
- Radite kako hoćete, poručniče. Ja ću biti s patro­
lom kad budete hteli da krenete.
On se udalji dugim koracima. Miler ga zaustavi pre
nego što je prešao dvadeset jardi. Konjički oficir još uvek jc
izgledao pokoleban, ah su mu usta bila stisnuta u tanku crtu.
- Vi nas vodite, Fejvere. A h, tako mi boga, bolje bi
za vas bilo da ste u pravu!
33 Bestseler
Usamljeni trag prem a jugozapadu išao je pravo ne­
kih pet ili šest milja, a onda je postepeno počeo da skre­

34. će ulevo. Drugi trag se spojio s njim , pa su sada oba ko­
nja zajedno išla prem a jugu. Nešto pre m raka, Fejver
otkri i treći trag, otiske čoveka u m okasinam a, koji se
pridružio jahačim a i nastavio ravnom ernim trkom pored
jednog od konja.
Miler sjaha i kleče na jedno koleno da sam pogleda
tragove. Kad je podigao pogled, na licu mu se ocrtavalo
nevoljko poštovanje.
- Bih ste potpuno u pravu, mister Fejvere.
To nije bila baš prava pohvala, ali je Fejver pomi­
sho da je to otprilike onoliko kohko M iler može da kaže
u znak priznanja.
- Sada, ako požurim o...
- .. ..završićete sa gomilom mrtvih konja —prekide
ga Fejver. —Apači imaju oko četiri sata prednosti. Ja­
hače ravnom erno cele noći, sm enjujući se u sedlu, vo­
deći računa da istovrem eno odm araju konje. Ne m ožete
ih uloviti ako ih neumoljivo gonite.
Naglo rum enilo obli Milerove obraze. On otvori us­
ta u nameri da nešto kaže, ponovo ih zatvori i uzdahnu.
- Šta onda predlažete? - upita.
Fejver se isceri.
- Predlažem da odred sjaše i da dozvolite ljudima
da jedu, dok mi razgledamo tu vašu mapu. A ko je tač­
no ono što mishm, onda je ovo poslednji odm or koji
imamo za izvesno vreme.
Bestseler 34
Šezdeset milja zapadno od m esta na kome se nala­
zila patrola Rio G rande teče skoro pravo prem a jugu do
Silvelovog Prelaza. Odatle reka skreće prema istoku u
dugoj, širokoj krivini, sve dok ne okrene na sever kroz
duboke, strm e kanjone. Južno od reke je Meksiko.

35. U nutar krivine, kako je pokazivala Milerova m apa,
ležalo je područje grebenastih planina i m račne, kam e­
nite pustinje.
- Voda —reče Fejver. - Čak i Apačima je potrebna
voda.
On pogleda prem a treperavoj vatri, koju su vojnici
iz odreda naložili.
- Stari Čandesi je ovuda jahao sa Viktoriom. Kuda
če on krenuti po vodu?
Tišina. N arednik Brejm en snebivajući se pročisti
grlo. On je bio dežm ekast Nemac sa hcem poput punog
meseca. Ličio je na vojnika konjice m anje nego iko, ko­
liko je Fejver mogao da se seti, ah je bio u službi mnogo
godina. Fejver je bio zaista iznenađen što je Miler poka­
zao dovoljno zdravog razum a da i njega uključi u ovaj
razgovor.
- Rančevi i vojni logori nalaze se u blizini većine
izvora. Oni valjda ne misle da napadnu na neki ranč?
- Ne - reče Fejver odlučno.
Ni N antahe, ni Čandesi nisu bili ljudi koji bi tražili
takvu vrstu nevolja. Čikuelo možda, ah N antahe će već
um eti da ga zadrži pod kontrolom . Fejver pokuša da se
otrese opsesivne misli da je N antahe trebalo da ga drži
pod kontrolom još u vozu.
- Oni će i dalje bežati —reče. —Ah nisu neprijatelji.
Još ne.
M iler u tom trenutku podiže obrve, ah ne reče ni­
šta. Samo je gledao u m apu, pa onda okrete pogled pre­
m a Brejm enu.
- Panter Spring - reče. - Narednice?
Brejm en brzo khm nu glavom.
- N aravno, ser. Taj izvor m ora biti poznat svakome
ko je bio Viktoriov čovek.
- Panter Spring? - upita Fejver.
35_________________________________________________ Bestseler

36. - To je na severnoj padini planina Čizos - reče Mi­
ler šireći mapu i dotičući prstom jednu tačku vmutar reč-
ne okuke. - M ožda dvadesetak milja od granice. To je
jedno staro apačko logorište.
- Hoće li to mesto biti pokriveno?
- Vojskom? —M iler odm ahnu glavom. - To baš i
nije toliko važno. Možemo da telegrafišemo da pošalju
patrole ih oblasnog šerifa da obezbede kraj između tog
mesta i granice. Ah mi ćemo svakako stići do tog izvora
pre svakog drugog.
U zbuđenje se moglo prim etiti u M ilerovom glasu i
na hcu dok je govorio. On zaćuta, pa iznenada pogleda
u Fejvera.
- Pre svakog, osim Apača —dodade. —Ako se kre­
ću tako brzo kako vi k ažete.. .
Opet zaćuta, jer je Fejver ustao.
- Oni će naširoko zaobilaziti svako mesto za koje
posum njaju da na njem u može biti ljudi. Ako krenete s
odredom pravo tam o, možete biti na mestu pre njih —
reče izviđač slažući ram enim a. - Uostalom , to je jedina
šansa koju imate.
Miler se osmehnu.
- O nda je bolje da tu šansu iskoristimo. Naredni-
če, neka vojnici jašu!
Bestseler_________________________________________________ ^
Došla je još jedna noć napornog napredovanja to­
kom koga su vojnici spavali u sedlima. Poneki bi skli­
znuo s konja i uz tup odjek našao se na zemlji, a potom
bi se začulo zviždanje i psovanje, dok se vojnik trudio
da se ponovo popne u sedlo. Nešto posle ponoći odred
se zaustavio da skuva i popije kafu, a zatim je žar uga­

37. šen i razbacan vrhovima vojničkih čizama i zatrpan zem­
ljom pomoću ašovčića za ukopavanje.
- Jašite! Jašite! Oni su isto tako umorni kao mi -
govorio je Fejver, znajući da to nije istina. —G onite ko­
nje sve dok ne popadaju...
Gonili su konje dok im se zora najavljivala s leve
strane, između stoletnog drveća koje se pom aljalo iz
m raka i velikih busenova bivolje trave. Nebo je postaja­
lo sve svetlije a sunce se već naslućivalo iza planina. Ju­
tarnja vrelina pustinje postajala je sve jača, stvarajući
optičke varke i priviđenja koja su titrala u daljini. Poste­
peno su avetinjski vrhovi planina Čizos počeli da se uz­
dižu i približavaju, sve dok ne postadoše nalik na sivo-
plavi bedem na putu kojim je išao odred. Panter Spring
bio je tačno ispred njih.
- Naredite ljudima da se rašire —reče Fejver. —Op-
kolićemo ih, za slučaj da pokušaju da se bore.
M iler se namršti. Dugo jahanje ostavilo je traga na
poručniku. Ni njegova izgužvana uniforma ni čekinjasto
hce mutnih očiju nisu imah veze sa mladim oficirom iz
Vest Pointa koga je Fejver prvi put sreo u vozu.
- Možda smo ispred njih. Šta ako udare natrag?
- Držaćem o izvor i čekati —odvrati Fejver. - Ako
udare natrag, naići će na vaše patrole, a konji im ne m o­
gu daleko bez vode.
M iler odsutno klimnu glavom.
~ Vrlo dobro. Naredniče Brejmene!
Narednik obode konja sa začelja kolone.
- Ser?
- Razašaljite ljude da traže hranu. I opom enite ih
da budu budni. Ovo je možda kraj.
Izvor je izbijao pri vrhu jednog stenovitog useka,
koji je prosecao nižu padinu planine Čizos. Na severu su
bili nizovi paralelnih litica, niskih i ogoljenih, koje su se
37 _______________________________________________ Bestseler

38. smenjivale sa zaravnima pod kaktusim a. U zaklonu
ispod jedne ličite, patrola se razvila u uzani borbeni red.
Fejver odjaha napred, a Miler poče da raspoređuje o-
dred veoma žurno.
Tako predoše i poslednju liticu, kad Fejver odjed­
nom zateže uzde svog konja, dajući znak Mileru da zau­
stavi patrolu.
- Sveži tragovi i konjska balega! —doviknu.
O nda sjaha i kleče na zemlju, dok se Miler pribli­
žavao.
- M ožda dvadeset minuta stari —reče Fejver. —Za
dlaku smo propustili da ih zaskočimo.
M iler nadnese dlan nad oči i poče da posm atra ulaz
u usek.
- Možda bi bilo bolje da sjašem o i nastavimo pe­
šice. A ko su još uvek tamo ...
Nešto udari o kamen dva jarda levo od Fejvera i
odlete dalje zviždeći. On se baci na zemlju, povlačeći
remen „karabina“ s ram ena, dok se odjek puščanog
pucnja lomio o stene iznad useka. Poručnik se sruči
sa svoga konja i zakloni se iza njega sa revolverom
u ruci.
- Tačno, oni su tam o - dobaci Fejver kotrljajući se
prema Mileru i iscerivši se na njega. - Sada nam još sa­
mo ostaje da ih odande izvučemo.
Bestseler_________________________________________________ ^

39. IV
Brejm en doviknu ljudima da sjašu i potera ih u za­
klon ispod litice. Drugi hitac odbi komadiće od stene
dok se bacao na zemlju pored Fejvera i poručnika.
- N aredniče, uzmite dva čoveka i zauzmite onu iz-
bočinu na levoj strani!
M iler je sada bio na svom terenu i naređenja su
zvučala veoma čvrsto.
—Pokrivajte nas vatrom . Ja ć u ...
Na iznenadni Fejverov pokret, on zaćuta. Trenutak
kasnije do njih dopre topot kopita. Iz prolaza u stenama
pojavi se jedan m rki konj. Noseći dvostruki teret, očaj­
nički je grabio uz brdo u pokušaju da pređe u galop.
—Pali! —viknu M iler vojnicima, podižući se na kole­
na. - Pali! Oni su ... Hej!
Njegova vika pretvori se u stenjanje kad ga je Fej­
verova ruka ponovo svukla na tle. Jedan m etak se zari u
padinu ispred njih, a druga dva se zviždeći odbiše od
obližnjih stena. Nekohko trenutaka kasnije, drugi konj
izlete iz useka. On nestade između stena iznad izvora.
Isprekidana vatra vojnika nije uspela ni da ga zakači.
- Napred! - viknu M iler i skoči na noge, divlje
mašući vojnicima koji su držali konje. —Trkom! N a­
pred!
Fejver je već bio u sedlu, ispod padine, ah um esto

40. da juri za Apačim a, on polako potera konja prem a izvo­
ru. Kad se patrola zadihana vratila do njega, on je če­
kao na ulazu u usek.
- Šta nije u redu - upita Miler. - Oni su tačno is­
pred nas. M ožemo da ih uhvatim o, čak i ako su se do­
mogli vode.
- Nisu.
Fejverov glas bio je miran, um oran. On khznu s ko­
nja i priveza životinju labavo za jedan žbun.
- Ovde ih nismo pobedili, ah bili smo blizu. Tamo po­
zadi su čaure, na mestu odakle je jedan od njih pucao na nas,
a ovuda su konje poveli gore. Nisu ni stigli do izvora.
M iler je pogledom pratio Fejverov prst koji je po­
kazivao. Bio mu je potreban trenutak da shvati.
- Apači nikada neće uspeti u planinama.
Fejver klimnu glavom.
- Mishm da biste takode m ogh... - poče, pa preki­
de i započe drukčije. - Predlažem poručniku da napoji­
mo i odmorimo konje pre nego što krenem o za nepri­
jateljim a.
- Hvala, m ister Fejvere - reče Miler službeno, pa
se okrete u sedlu. —Naredniče, neka vojnici sjašu i na­
poje konje. Krećemo dalje za pola sata.
Tokom odm ora, poručnik M iler je nestrpljivo še­
tao, dok su se njegovi ljudi ispružili po travi skoro sa­
svim iscrpljeni. Fejver se naslonio na stenu i gledao ih
kroz poluspuštene kapke. Ljudi su van svake sum nje bi-
h prem oreni, ah su konji, napojeni i napaseni sveže
trave koja je obilato rasla po obalam a jaruge, bili
spremni da krenu dalje bilo kada. Bili su koščati, jakih
vratova, sa zamršenim grivama i nogam a izderanim od
trnja, kaktusa i lečugilje, ali bi u svakom slučaju mogh
da prestignu uhranjene radne konje koje su Apači ukra­
li. To je bila stvar izdržljivosti. I, naravno, vode.
Bestseler_________________________________________________ ^

41. 41 Bestseler
Voda! Fejver sklopi oči. V oda je ovde život, baš
kao i u Arizoni. Jednom ranije, Nantahe je otišao.
B ar tako je Fejver pom isho, a razlog je bila voda.
Fejver je najpre čuo o tom e od A la Z ibera, vode
izviđača, koji ga je probudio rano toga jutra.
„N antahe je otišao“ rekao je bez uvoda.
Fejver se uspravi u sedeći položaj i otre san sa
očiju. Bio je odrastao za ove dve godine, otkako je sreo
N antahea i patrolu, odrastao i telesno i iskustveno.
Im ao je dobrog učitelja.
- Otišao? Kuda?
Ziber sleže ram enim a.
—D a znam, ti mi ne bi bio potreban. Ostali izviđači
ne kažu ništa, ali ima tu nešto posebno. Nešto loše.
O n sačeka da Fejver promisli o tom e, pa dodade:
- Mislim da bi bolje bilo da ga ti potražiš.
—Jah! —reče Fejver skidajući noge s poljskog kre­
veta i mašajući se za odelo. —Mishm da bi bilo bolje.
Severno i istočno od Fort A pača, sasvim u Belim
planinam a, postojao je jedan kanjon kroz koji je tekao
uzani, hladni potok, između borovih i kedrovih skupina.
N antaheov klan, Stenovito pleme naroda Čirikahua, ne­
kada je tu živeo. Sada njega više nije bilo, ah je ostao
jaz od izlomljenih stena preko potoka, a uz njega i niz
terasa zaraslih u travu, gde su nekada žene gajile kuku­
ruz, i nizovi mekših stena sa rupam a u kojima su ga mle-
le. Jednom , tokom lovačkog pohoda, N antahe je
Džesu pokazao to mesto. A ko je Apač razmišljao u tom
pravcu, ovo je bilo jedino mesto na koje bi mogao da
dođe.
Kasno popodne Fejver ujaha u kanjon. Strmi zido­
vi bili su već u dubokoj senci, a prohladan povetarac

42. mreškao je površinu potoka. U dahu vetra Fejver oseti
slab miris zapaljene kedrovine. Na uzvisini nad selom
pronađe Nantaheovog ponija kako pase sapet. Fejver
sjaha, blago istrlja konja i pusti ga da pase. Noseći sedlo
i sm otan pokrivač, uđe u N antaheov logor.
A pač je sedeo prekrštenih nogu, pored male vatre.
Ruke su mu bile skupljene preko čuturice od tikve koju
je držao u krilu, a puška mu je bila prislonjena uz stenu,
nadom ak ruke. U senci iza njega Fejver vide improvizo-
vano sklonište od sveže odsečenih grana i naslagane su-
varke za vatru. Činilo se da N antahe nam erava da ovde
provede izvesno vreme.
N antahe se ne mače kad je Fejver spustio svoj teret
i seo pored vatre. Fejver nem arno pruži ruku, otkide
travku i gurnu je m eđu zube. Čekao je. N antahe će pro­
govoriti kad bude spreman.
Posle izvesnog vrem ena, N antahe povuče gutljaj iz
čuturice pa je pruži Fejveru. Džes gutnu, pa načini gri­
masu na neobičan ukus meskale. N antahe ga prvi put
pogleda.
- Isprva sam mislio da postupim na apački način, da
sagradim znojno kupatilo i molim bogove da mi pokažu
put —reče, pa opet uze tikvu i naže. —Sada mishm da
ču postupiti na način belih ljudi i napiću se.
- Ziber misli da si postao bronko, ludi konj. Ja ne
mishm tako.
- Ne? —skoro se osm ehnu N antahe pa zatrese gla­
vom. —Ti znaš za vodu?
-J a h !
Svako je znao za vodu. Beli naseljenici uz granicu
rezervata Fort A pač uzimah su vodu za navodnjavanje,
vodu koja je apačkim farm erim a bila očajnički potreb­
na. Poglavice su se žalile Indijanskom birou i slučaj je
kanalima otišao dalje. Tek pre nekoliko dana stigla je
Bestseler_________________________________________________ ^

43. odluka: prem a zakonu, Indijanci ne mogu polagati pra­
vo na vodu.
„Hoće li vaša žetva biti ugrožena, brate?” upita
Fejver. „Nisam znao da si ti farm er.”
Možda ga N antahe nije ni čuo.
„Ništa nam nisu ostavili” reče tiho na apačkom.
„Oduzim aju nam našu zemlju, i našu vodu, i našu čast,
i nikoga više nem a kome možemo verovati.”
„A šta je sa K rukom ?” upita Fejver. „Šta je sa Ke-
lenom i ostalim vojnicima? Ti si se borio uz njih. Z ar ni
njim a ne možeš verovati?” reče Fejver, pa nastavi posle
duže pauze. „Možeš h meni da veruješ, brate?“
N antahe za trenutak pogleda u njega, a onda obori
oči. H tede da nastavi sa pićem, ali se predomisli i odloži
tikvu.
„Mnogi u mom narodu ne vole izviđače, Džese.
Nazivaju nas izdajnicim a.“
- Znam . Ali buntovnici ubijaju A pače kao i bele.
- Oni se bore - reče N antahe sa iznenadnom žesti­
nom u glasu. - Ja sam uvek mislio da je ovo bolji način.
M ožda nije tako dobro kao u stare dane, ah bar narod
živi u miru.
Fejver nije znao kako da odgovori. Dve godine je
jahao sa N antaheom , ah nikada nije shvatio taj pritisak,
to nešto starinsko što je neprekidno delovalo na apačke
izviđače. Bio je svestan prim etne rezerve koja je posto­
jala iza Nantaheovog prijateljstva, a sada je i znao šta to
znači.
- Ali mir nije dobar - nastavi N antahe, kao za sebe.
- Nije dobar ako nam a ne ostaje ništa, ako zakoni važe
samo za bele.
„Biće bolje, N antahe. Kad neobuzdani i odmetnici
budu zbirsani, nastupiće pravi mir. Stvari će se tada pro-
m eniti.“
43_________________________________________________ Bestseler

44. Z a trenutak je N antahe piljio u njega kao da stoji
na suprotnoj ivici dubokog kanjona. O nda polako klim­
nu glavom.
„Nadam se.”
„Promeniće se“ ponovi Fejver obećanje, uspeva-
jući da se osm ehne, i potom se maši čuturice. „D otle,
meni se sviđa tvoja ideja. Pijm o!“
Tako su se napili i pošli da mjauču oko vigvama
Starca Kornjače, gde su živele njegove tri kćeri, a Starac
Kornjača ih umalo nije ustrelio pre nego što je shvatio
ko su.
To je bilo pre šest godina —šest godina surovog, kr­
vavog rata. Fejver je tada prorekao da će se stvari iz-
meniti. I izmenile su se. Izviđači su bih na putu prem a
zatvoru, lovljeni kao zveri, a zem lja, dostojanstvo i čast
bih su im oduzeti. Fejver se sm rknuto pitao da h se N an­
tahe seća one noći u kanjonu isto tako jasno kao o n ...
Bestseler_________________________________________________ ^
- Priprem i se za jahanje! Jaši! Hodom napreeeed!
Staza je išla uzbrdo, preko ogolelih, mrkih padina,
sve do ivice šum arka smreke. Konji Apača bili su izmo­
reni. Po stenam a su se videle m rlje njihove krvi, što je
svedočilo da su nemilosrdno gonjeni.
- Bolje da se raštrkam o - predloži Fejver. - M ožda
su sišli s konja i sakrili se u neku rupu dok ne prođem o.
Miler je osm atrao padinu ispred njih, mršteći se.
- Idu pravo u klopku. Ovo je ćorsokak, a oni se
drže tog pravca.
Fejver je ćutao. O nda pogleda poručnika upitno.
- Jeste li sigurni? Ja ne bih očekivao da se Čandesi
izgubi i zaluta.
- Pa, čini mi se da je loše izračunao ovog puta. Oni

45. bi mogli da se vrate pešice, ali onda ćemo ih zgrabiti. -
Miler je čitav minut jahao ćutke, pa se opet okrete Fej­
veru. - Pod pretpostavkom da ih sateramo u ćošak,
hoće li se oni boriti?
Fejver odm ahnu glavom. Bekstvo je bilo jedno,
čak i ubistvo stražara prilikom bekstva. Ali borba s.
odredom konjice bila je sasvim drugo. U tom slučaju,
čovek se m ora zadovoljiti bar tim e što je grupu konjani­
ka povukao na ovako dugo jahanje.
—Sumnjam. A ko neoprezno ne otvorimo paljbu,
mishm da će se predati.
—Nadam se, Fejvere. Zaista se nadam.
Staza ih je odvela iza klanca, u udolinu oivičenu
hticam a na kojim a su se videh borovi. M iler još više
raširi patrolu, pokušavajući da osmotri na sve strane, da
m ožda nije postavljena zaseda, ah tragovi su išli dalje,
pravo preko udoline, u jedan uzani tesnac.
—To je to —reče Miler. —Sad su naši. —O nda se
podiže u uzengijama. —Stivense i Kes, idite desnom ivi­
com. Votsone i Švarc, pokrijte levu stranu. D ržite se uz­
visine i pazite da ništa ne prođe pored nas.
Sa Fejverom i poručnikom na čelu, patrola ude u
tesnac. Teren se naglo spuštao, a iz prašnjavih ivica di­
zah su se strmi zidovi visoko iznad jahača. Fejver uspori
korak, svestan da svaka okuka, svaka stena može da
skriva zamku. Ovo nije bio običan prolaz. Eiila je to
oduška udoline iza njih, kojom je voda nekuda oticala.
Pre nego što dotle stignu, Apači će morati da se zaustave.
Zidovi su se sve više približavah jedan drugom , ta­
ko da je na kraju patrola m ogla da se kreće samo u kolo­
ni po jedan. Dođoše do poslednjeg skretanja. Tu se pro­
laz širio u stenoviti slap, dug oko četrdeset jardi, a širok
jedan strelom et. Tu su stene bile izlokane i uglačane
vodom . Na početku slapa stajao je jedan konj, dok je
45_________________________________________________ Bestseler

46. drugi ležao nedaleko od njega sa podvijenim nogama.
Iza njih nije bilo ničeg osim plavog neba.
- Oni m oraju biti ovde! - uzviknu M iler a odjek mu
se vrati kao podsmeh. - Hej vi, na bokovima!
- Nema nikoga, poručniče! - dopreše glasovi bez­
malo tačno iznad njihovih glava.
Fejver sjaha i produži do ivice vodopada. Ispod
njega, litica se okom ito spuštala nekih četiri stotine sto­
pa, a onda nastavljala stepenasto sve do pustinjske rav­
nice. Sasvim pri dnu videle su se tri sićušne prilike, koje
su se baš spuštale niz poslednju padinu. Fejver zapazi da
bi čovek mogao, držeći se pripijen uz stenu, da pronađe
vratolom nu stazu do dole, ako bi bio dovoljno očajan.
- Tam o su, poručniče. H oćete li pokušati da ih sle­
dite?
Miler dođe, pogleda i gorko opsova.
- O pet su nas nadmudrili! - viknu udarivši pesni­
com po otvorenom dlanu. - To je moja greška! Nisam
mogao pom isliti...
- Ne vidim zašto biste pomislili. Sada znate.
Oficir se okrete od ivice i dohvati uzde napuštenog
konja. Slobodnom rukom odsutno je češkao životinju
po vratu. Konj čudno zastenja i pade na kolena. Miler
povuče ruku. Bila je crvena od krvi.
Z a trenutak zaprepašćen, poručnik je piljio u krv.
O nda ote karabin iz ruku jednog vojnika i ispali hitac
prem a Indijancim a. U neodređenom popodnevnom
svetlu, hitac naniže, na razdaljini od šest stotina jardi ni­
je imao nikakve šanse, ah prasak je domašio. Apači
se zaustaviše i pogledaše unazad. Jedan od njih podiže
ruku i mahnu.
Fejver je znao da je to N antahe, kao što je bio pot­
puno siguran da N antahe zna ko ga posm atra odozgo.
Njih dvojica su igrah igru udarca i pfotivudarca, a u tom
Bestseler_________________________________________________ ^

47. je N antahe bio bolji igrač. Mnogo pre nego što patrola
ponovo pronađe put u sve bližoj pomrčini, begunci će
preći granicu M eksika, gde ih vojska više ne može goni­
ti. N antahe je pobedio, a Fejver se pitao hoće h biti još
jedne runde.
- Izboh su konje - reče M iler, dok mu je glas bio
natopljen nevericom i um orom . - Ovome su isekli teti­
ve. Nije bilo razloga za to. Nije b ilo ...
- Z a jednog A pača, jeste - odvrati Fejver. - On
neće nikad dozvoliti da nešto padne u ruke neprijatelju.
A ko već m ora nešto da ostavi, onda će se postarati da ga
učini neupotrebljivim .
U najm anju ruku, tako su se ponašah oni koji u
očajanju do kraja, oni koji se nikada neće predati. N an­
tahe i ostali bih su drukčiji. Ih, bar su nekada bih
drukčiji.
Fejver je gledao dole, prem a kom adu zemlje unu­
tar rečne okuke. Daleko na jugu, u pravcu kojim su
Apači otišli, vide odsjaj male vatre i tanak stub be-
log dima. Bila je to neka kućica, ih, m ožda, nečiji logor.
Prvi put, on oseti nepodnošljivu zabrinutost.
- Mislim da je bolje da siđemo tam o - reče.
47_________________________________________________ Bestseler
Silazak nije bio lak. Ni konji ni ljudi nisu imah sna­
ge za još jedan noćni marš. U velikoj meri protiv svoje
volje, M iler je bio prinuđen da stane u udolini i izgubi
dragocene sate. Podigao je i pokrenuo patrolu mnogo
pre svitanja, spotičući se u pomrčini prem a mestu gde su
poslednji put videh Apače.
Fejver je ostao na čelu povorke pokušavajući da
odabere najlakši put. Postojala je šansa, samo šansa, da
se nekako dokopaju N antahea. A ko ne uspe, onda je

48. sve gotovo. Važeća naređenja zabranjivala su am eri­
čkim vojnicima da prelaze u M eksiko, a ta naređenja
uključivala su i Fejvera.
On je imao prilike da jaše u mnogim patrolam a ko­
je su završavale svoje gonjenje na granici, ali ovo je bilo
drukčije. Ovoga puta on nije bio siguran da će to da pu­
sti tek tako.
Patrola je bila tek nekoliko milja udaljena od cilja
kad Fejver povuče uzde.
- Slušajte!
M iler podiže glavu i šm rknu kad je i sam čuo. Bilo
je to kao udaljeno trupkanje, prigušeno i nejasno od
odjeka i udaljenosti, skoro sasvim pokriveno šumovima
noći.
- To je pucnjava!
Fejver klimnu glavom.
- Prem a jugozapadu, čini mi se - reče podižući se
u uzengijam a, kao da će mu to pomoći da vidi preko
brda. - Tam o je bila jedna logorska vatra. Apači su mo­
rali videti dim.
- Misliš da su to oni?
- Oni su. Idem o.
Još jednom su spazili dim, baš posle izlaska sunca.
M iler okupi raštrkane vojnike i brzo ih povede preko
brežuljka. Niz poslednju padinu spustili su se galopom.
U udolini su šestorica ljudi priprem ah doručak po­
red male vatre. Ugledavši patrolu kako juri prem a nji­
ma, mašiše se oružja. O nda prepoznaše uniforme i smi-
riše se. Stajali su mirno kao ovce dok su se vojnici zau­
stavljali i sjahivah. Visok, sedokos čovek pođe prem a
Mileru.
- Zadovoljan sam što vas vidim, momci. Mislio sam
da ćemo m orati da se čistimo odavde pešice. Ja sam Ed
Holouel, oblasni šerif.
Bestseler_________________________________________________ ^

49. Šeritbvi ljudi i dalje su se držali vatre, kao da ne
žele da se m ešaju sa vojnicima. Jedan od njih ležao je is­
pružen na ležaljki. Im ao je krvavi povez na ram enu.
D ruga prilika ležala je nepokretno, nekohko jardi dalje,
pokrivena pončom.
- Ćuli smo pucnjavu, šerife. Šta se ovde dogodilo?
—Vaši Apači su nas zaskočili. Dobili smo telegraf­
sku poruku i krenuli da ih tražim o, ah je jedan bukvan
- on baci pogled prem a jednom pomoćniku, koji odmah
pogleda nekud u stranu - zaspao je na straži. Oterali su
nam konje, ali smo mi ipak smotali jednog od njih.
U dva duga koraka Fejver se nađe pored tela na
zemlji. Povuče pončo i ugleda lica Čandesija. M rtav,
starac je izgledao krhak i m iran. Fejver nežnim pokre­
tom vrati pončo na mesto.
—Im ao je ovo uza se —reče H olouel, podižući je­
dan vojni „kolt“. —Upravo su pokušavali da odvedu ko­
nje kad se Sem probudio i počeo da viče. Uspeli smo
da ščepamo ovoga, ah ostala cjvojica su pojahala i pobe-
gla. Naši konji su rasterani u đavolsku m ater.
Fejver se nije okretao od tela.
- Ko je pucao prvi? - upita.
- Pa, rekao bih da smo mi. Bila je, u stvari, zabuna,
a Ras je bio pogođen. Skoro da smo ih ščepali.
Fejver je shvatio kako je to moglo izgledati: Apači,
koji beže prem a reci i sigurnosti; potera, koja sm atra da
će lako da ih se dokopa imajući priliku da jaše u M ek­
siko; i najzad, N antahe, koji je sebi upisao još nekoliko
poena u ovoj igri. O nda je Čandesi ubijen i to više nije
bila igra. Fejver nije mogao biti siguran šta će N anta­
he učiniti, kad pređe u M eksiko, ah sada je znao.
—Sahraniću ga —reče.
Holouel pročisti grlo.
49_________________________________________________ Bestseler

50. —Ne. Mislim da mi treba da ga ponesem o i poka­
žemo narodu da ne plaća porez badava.
Fejver se uspravi i isturi bradu, ali poručnik progo­
vori pre njega:
—Taj Apač je bio vojni izviđač, šerife. Mi bismo
želeli da povedemo brigu oko njegovog tela.
—Ovo je m oja oblast, mister. Pravo je na mojoj
strani.
—Znam - reče M iler, pa se zamisli za nekoliko tre­
nutaka. —Šerife, odvojio bih nekoliko ljudi da pom ognu
u sakupljanju vaših konja, ali meni je naređeno da
gonim Apače. —On se okrete, pa opet pogleda preko
ram ena. - Uzgred, želite li da vam pošaljem kopiju svog
izveštaj a za vaše potrebe?
Holouelovo hce pocrvene. Buljio je u M ilera. O n­
da prenese isti takav pogled na Fejvera, ali ni tam o
ne nađe pomoći. O nda se odjednom okrete i udalji se
krupnim koracima bez reči.
—Naredniče Brejmene! - pozva M iler. - Pošaljite
grupu ljudi da pronađe Šerifove konje. I odredite dva
čoveka za sahranu.
N arednik pozdravi i udalji se.
—Hvala —reče Fejver.
M iler sleže ram enim a.
—To je moj posao. Vaš je da ulovite A pače. D a
vidimo hoćete li otkriti kakav trag.
Trag je vodio pravo na jug, jasan i lak za praćenje,
preko ogolelih brežuljaka, do obale Rio Grande. U blatu uz
ivicu vode Fejver otkri duboke otiske dvaju konja.
—To je to - reče Miler. - Izgubili smo ih.
Fejver je gledao preko, prem a drugoj obah. N an­
tahe će osvetiti sm rt Čandesija. To je zahtevao zakon
Apača. Sada je Fejver m orao za njim. Rendalova nare­
đenja bila su sada najm anji razlog koga bi se držao.
Bestseler_________________________________________________ ^

51. —Ja ih nisam izgubio - reče okrećući se u sedlu. - Ja
ću ih dovesti natrag.
—A h, m oja n aređenja...
—Ja nisam pod vašom kom andom —reče Fejver.
—I mislim da nisam ni pod čijom komandom . H oćete
li da me zadržite?
M iler polako odm ahnu glavom.
—Bežite, znači —reče Miler. —Ali ja vam kažem:
ako pređete reku, vi ste kao izviđač završili. Rendal
će se lično za to postarati.
—N em ojte ga ni najm anje kriviti, poručniče.
On lako pritisnu kolenim a bokove svog ponija i po­
tera životinju u plićak. N a pola puta preko reke, dok mu
je voda hladila butine, on se okrete u sedlu i pogleda na­
trag. M iler i ostali već se behu izgubili iz vida, nestali
kroz prolaze u vrbaku. Sa njima je otišao jedini život za
koji je Fejver znao.
Rendal se može pobrinuti da on bude najuren iz iz­
viđačkih redova, ali dani izviđača ionako su bih na izma­
ku. Sva plem ena, izuzev A pača, bila su skoro uništena
beskrajnim ratovanjem i okovana u rezervatim a. Sa
Džeronimovom predajom i Apači su potučeni konačno.
Još godinama će trajati nevolje sa odm etnicim a, sa ot­
padnicim a koji nikada neće pristati na m ir, i koji će
ubijati dok sami ne budu ubijeni. A h, apački ratovi bili
su završeni, a sa njim a i jedan deo Fejverovog života.
Tada obode uznem irenog konja i životinja se uputi
preko, suprotstavljajući se matici. A ko je Nantaheov
stisak ruke pre mnogo godina predstavljao raskrsnicu
u njegovom životu, Fejver je znao da je ovo nova ras­
krsnica. Prelazeći reku za njim, otpočinjao je novu
borbu protiv A pača, borbu koju samo jedan od njih
može da preživi.
51_________________________________________________ Bestseler

53. V
Cele noći oblaci su se valjali sa severa, crni oblaci,
teški od kiše. Fejver se probudio dva sata pre zore. Le­
žao je nepomično. Ruka mu je stezala dršku revolvera
ispod smotanog odela, koje mu je služilo za jastuk. O se­
ćao je mir koji je iznenada zavladao, prom enu postoja­
nog severnog povetarca koji je duvao kad je postavljao
logor. Znao je da ga je ta prornena probudila.
O tkotrlja se sa prostirke i oseti drhtavicu kad ga je
dotakao prvi hladni nalet koji je išao ispred oluje. U br­
zo će kiša, pljusak nošen vetrom u pustoj zemlji, koji će
oprati sve njegove šanse da sledi N antahea i Čikuela.
D o jutra više neće biti nikakvog traga.
Fejver hitro smota pokrivače u čvrsti zam otuljak i
ugura ih duboko ispod jednog stenovitog ispusta pored
koga mu se nalazio logor. D odade toj gomili svoje sedlo
i bisage, pa odveza konopac s nogu svog konja, kako bi
ovaj slobodno mogao da pase ih se i sam skloni od ki­
še. Kad je sve to obavio, on se udobno smesti ispod is­
pusta, sa „karabinom “ preko kolena i pokuša da raz­
mišlja na N antaheov način.
Sada su Apači imali sve adute u rukama. N a sve­
žim konjim , bez prave potere za leđima, mogh su da se
izgube u surovim predelim a ispresecanim kanjonim a,
koji su sačinjavah severni M eksiko. Mogli su da žive

54. bez zem lje, bez lova i agava koje je Isun priprem io
za svoje A pače, sve dok i sam Fejver ne digne ruke od
gonjenja.
Mogli su tako da postupe, ako bi se za to opredelili. U
stvari, mnogi Apači su i učinili tako radije nego da se vrate u
rezervate severno od granice. Ali, Fejver nije mislio da je to
izbor koji bi učinili N antahe i Čikuelo. Oni su bih borci.
Pre nego što je postao izviđač, Čikuelo je jahao uz Koči-
za. Ubili su već jednog čoveka i izgubili su Čandesija.
Pre ih kasnije zbog toga će se vratiti da uzvrate udarac.
Fejver nije više mogao da ih prati, ah je mogao da
jaše preko litica i kroz kanjone i da ih traži. Mogao je da
gleda i sluša. Ako su odlučih da se više ne kriju, on će
čuti o njima. U m eđuvrem enu, može jedino da čeka
da prestane kiša i da se u njemu javi nagon koji će ga
odvesti na pravo mesto. Sa šeširom navučenim na oči
i rukam a na „karabinu“ , Fejver je čekao.
Ponovo je jahao prem a jugu sledećeg dana, preko
oniskih, stenovitih litica. Blatrjjavi potoci još uvek su te­
kli kroz neke od useka. Prešao je jedan kolski put u koji
su bili utisnuti sveži tragovi. O n u širokom luku krete
dalje od puta i ranča pored njega, jer je znao da će i
N antahe tako učiniti. Početkom popodneva preseče
tragove većeg broja jahača, pa se zaustavi da ih ispita.
Bilo je najm anje dvadeset konja i svi su bih potko­
vani. Kretali su se u zbijenoj grupi. Izgledalo je kao da
je tuda prošla konjička patrola, utoliko pre što Fejver,
jašući u širokom krugu, otkri i tragove dvojice krilnih
Jahača, koji su išli paralelno sa tragovim a kolone. V od­
njikava sunčeva svetlost odsijavala je od nečeg malo po
strani od linije kojom se kretala grupa jahača. Fejver
pronađe tam o kom ade razbijene boce od viskija.
- Hm - progunđa on poluglasno. - Kakvu sve opre­
mu ...
Bestseler_________________________________________________ ^

55. O statak misli ostade neizgovoren, ali zato poče
pažljivo da razgleda obližnje brežuljke ispred sebe.
Tokom popodneva ponovo je počeo da se penje u
nov lanac planina, čije su padine bile pokrivene tamnim
kedrovim gustišima. Oblast rančeva, grupisanih gde god
bi bilo vode, bila je iza njega. Planine su izgledale div-
Ijačnije, napuštenije. Bile su izvrsno mesto za nekoga
ko želi da se sakrije.
N a kraju jednog kanjona Fejver naiđe na uzan, za­
m etnut trag. To je mogla da bude nekadašnja staza ko­
jom su se kretale životinje, ali nešto s njom nije izgleda­
lo sasvim u redu i Fejver nagonski krenu tuda. M ora da
je bilo ljudi koji žive negde tam o u planinam a, a njem u
bi samo moglo da pomogne ako dozna ko su oni.
Staza je vodila u jedan bočni kanjon kojim je tekao
potok. V erovatno se potok snabdevao vodom iz nekog
izvora. Fejver ostavi konja i pažljivo krete napred. Bilo
je obilje tragova koza i malih magaraca. Nešto dalje, na
jednoj stenovitoj zaravni stajalo je nekohko koza. Još
dalje odatle, Fejver otkri da se kanjon širi. Na kom adu
peščane zemlje pored potoka rasle su lubenice i tikve.
Nekoliko sasušenih stabljika kukuruza stajalo je uz
njih, zaboravljeno i napušteno. N a sredini čistine stajao
je vigvam prekriven kožom. Dim se lenjo dizao kroz
otvor na krovu.
Fejver pronađe povoljno mesto za osm atranje u
grupi vrba pored potoka i tu se smesti. Posle izvesnog
vrem ena izađe jedna apačka starica. Tiho pevušeći, ona
izvadi iz korpe koju je nosila grudvu testa za hleb gurnu
je u kupolastu zem ljanu peć pored vrata. Fejver je strp­
ljivo posm atrao kako se ona muva radeći ostale kućne
poslove, sve dok se sa dolaskom m raka nije povukla
unutra. Niko se osim nje nije pojavio ni u vigvamu, ni
oko njega. Ni žena nije izgledala kao neko ko očekuje
55_________________________________________________ Bestseler

56. društvo, m ada je jednom ili dva puta pogledala niz
kanjon.
Fejver se povuče niz potok i ulogori se ne paleći
vatru. I dalje je pažljivo m otrio na stazu. Znao je da u
ovom kraju ima A pača, ali se samo moglo nagađati koli­
ko ih je i gde su. Oni su mogh da pom ognu N antaheu i
Čikuelu, ah su isto tako mogh sm atrati da to nije njihov
posao. Ovo drugo je bilo najbolje čemu je Fejver smeo
da se nada.
Bilo kako, Fejver je dobro znao da će ljudi uskoro
saznati za celu priču, pa će znati i ko je bledoliki stranac
i šta hoće. M ožda bi bilo bolje da čuju prvo njegovu
verziju priče.
Sa dolaskom jutra, on sm ota pokrivače iza sedla i
otvoreno pojaha uz kanjon. Ž ena je sedela pored ulaza
sa glavom nagnutom nad odeću koju je krpila. N jena
kosa, privezana trakom , bila je skoro seda, a zglobovi
na prstim a kvrgavi od artritisa. A li, oči su.joj bile bistre
i oprezne na izboranom hcu, dok je gledala u Fejvera
kako silazi s konja.
- D obro, jutro, m ajko - pozdravi je Fejver na apa­
čkom.
O na frknu.
- D obro jutro, bledoliki koji govoriš kao A pač i le­
žiš u grm lju ceo dan uhodeći jednu staru ženu. D a li
i ti pripadaš onom šljamu u brdim a, ili bežiš od zakona?
- upita gledajući ga pažljivije. - Ili postoji nešto drugo?
Fejver se nasm eja.
- Pa, sve do sada sam mislio da sam izviđač. Smem
li da sednem?
- Z em lja je slobodna —reče ona, pa načini jedan
nestrpljiv pokret, dok se on spuštao na tle. - Olabavi
najpre kolan tom mršavom konju. Verujem da želiš da
pojedeš nešto.
B estseler 56

57. Tokom obeda koji se sastojao od kozjeg paprikaša
i prženog hleba, Fejver saznade da se starica zove H ua­
na i da živi u ovoj oblasti od uništenja Viktoriove bande
pre šest godina. Očigledno, bio je popriličan broj slič­
nih njoj. M eksička vojska nije im pridavala mnogo
pažnje dok nisu stvarah problem e. Većina i nije.
- Uvek ih ima nekoliko koji više vole da kradu ne­
go da rade - reče H uana. - U kradu nekoliko ovaca pa
tvrde da su ratnici. Kad bi neki od njih ukrao kravu,
sigurno bi sm atrao da je Džeronim o —dodade sležući
ram enim a. —Ali, nem a ih mnogo. U bijaju jedni druge,
ih postaju plen soldadosa. Ali ne ustručavaju se čak ni
da kradu od jedne stare žene.
- O d jedne stare, bespom oćne žene? —upita Fejver
cereći se na njeno iznenadno ogorčenje.
H uana mu uputi jedan krezubi osmeh.
- Moj unuk se stara o m eni, a imam i prijatelja m e­
đu ljudim a - reče pooštravajući ton. - A čak i jedna
starica može da povuče obarač. Seti se toga kad se sle­
deći put budeš šunjao ovuda.
- Tražio sam čoveka. D va čoveka, u stvari. Oni
mogu da stvore više nevolja nego svi tvoji kradljivci
ovaca zajedno.
O n joj ukratko ispriča celu priču, bar onaj bitni deo
nje. N ije bilo razloga da laže. A ko su ovdašnji A pači na
strani N antahea i Čikuela, bolje je da to zna od početka.
K ad je završio, H uana stavi šaku na čelo.
- Znala sam da donosiš nesreću - reče, pa kad Fej­
ver ne odgovori, nastavi: - Ne znam ništa, a ne bih ti ni
rekla čak i kad bih znala. Odmetnici me uglavnom osta­
vljaju na miru. Im a meksičkih bandita koji pljačkaju
rudnike i vojnika koji ih gone, ah me i oni ostavljaju na
miru. Zašto bih ja sada m enjala sve to?
O na pogleda pravo Fejvera.
57 Bestseler

58. - Većina od ljudi reći će ti isto. Živimo između voj­
nika i bandita. Nećemo nikome da stajem o na put.
- Znam —reče Fejver. —Ali reci svojim prijateljim a
zašto sam ja ovde. Taj glas će se vratiti N antaheu i
Čikuelu.
- Oni će te ubiti.
- Možda.
Fejver ustade i otrese prašinu s kolena. Ne govo­
reći ništa, zateže kolan svome konju, pa se okrete pre­
ma staroj ženi još jednom .
Pričekao je malo. Pošto ona nije odgovarala, on la­
ko skoči u sedlo i džarnu konja u bokove.
- Zbogom, majko. Hvala za obed. Videću te ponovo.
Starica se nasm eja gorko.
- A ko poživiš - reče.
Prem a jugu, brežuljci su prela;zili u sasušenu pusti­
nju. Iza nje se uzdizao novi planinski niz, čije su blage
padine išle sve do bedem a strmih litica. N a čitavoj toj
površini nije bilo ni znaka života. Fejver povuče uzde
kako bi porazmislio. Bio je pri kraju namirnica. B io,je
sposoban, ako je potrebno da živi u pustoši isto tako du­
go kao i N antahe, ah bolje bi bilo kad bi pronašao neki
grad ili ranč, gde bi mogao da kupi hranu i raspita se.
Prem a onom e što je H uana rekla, ovo će biti dug lov.
Pratio je jedan usek prem a istoku, gde je zem lja iz­
gledala m anje bezvodna. U sek ga je odveo do puta, gde
vide otiske dvoje kola u debeloj prašini. U prašini su po­
stojali i drugi tragovi, otisci deset ih čak dvanaest poni­
ja. Ovog puta većina konja bila je nepotkovana.
Fejver krete za tragovim a, zaustavivši se samo da
izvadi „springfild“ pušku iz korica. K onji su prošli ne­
što ranije toga dana, kako je procenio. N ije imao nam e­
ru da jaše za grupom koja je ostavila tragove, ali je do­
bro znao da m ora biti sprem an u svakom trenutku.
Bestseler_________________________________________________ ^

59. Čim je put krenuo uzbrdo, on ugleda jednu farmu
pred sobom. Ne zaustavljajući se, on nastavi preko gre­
bena uzvišice, a potom skrete u sledeći prolaz. Tu prive­
za konja i izvadi iz kutije zaplenjeni durbin, pa se pope
na uzvišicu kako bi bolje mogao da osmatra.
U fokusu mu se nađoše dve zgrade, kuća i am bar,
sa bunarom u dvorištu između njih. Neizbežne stabljike
kukuruza rasle su u blizini kuće, a lubenice i čili biber
rash su između redova. Kameni koral stajao je prazan
iza am bara, a vrata na kući bila su širom otvorena.
Fejver se nam ršten vrati do svog konja. Napola
izvuče karabin, ali ga odmah vrati u korice. Posetioci
ovde ne treba da se pokazuju s oružjem pri ruci, ako
žele da ostanu živi.
Proveri burence revolvera pa ga spusti labavo u fu­
trolu, ostavljajući poklopac otvoren. O nda uzjaha i vra­
ti se na put. Nešto tam o dole nije bilo u redu, u toj
mirnoj dolini, i on je m orao to da istraži.
Nekoliko stotina jardi pre kuća tragovi koje je pra­
tio razdvoj'ih su se u tri kraka. Pet konja ostalo je iza
jedne grupe žbunja, tu su ostah izvesno vreme, a onda
nastavih pravo napred. Ostali su krenuh levo i desno da
zaobiđu mesto. Fejver se zaustavi da pročita tragove, pa
produži. Kad je izašao na čistinu, u vidokrug prozora,
mišići mu se zategoše protiv volje. Osećao je da ga neko
posm atra, da ga možda čak drži na nišanu puške, ali su
m u njegova izoštrena čula govorila da to samo uobra-
žava.
Sjaha ispred kuće i ostade da stoji nekohko trenu­
taka osluškujući. Trebalo bi da bude kokošaka u dvori­
štu, da se čuju životinje u štali, možda čak i glasovi. A h,
nije bilo ničega.
—Buenos dias! —viknu Fejver. —Im a li koga?
Pričeka malo, a onda izvuče pušku iz korica i krete
59_________________________________________________ Bestseler

60. prem a kući. Teška drvena vrata bila su nakrivljena
unutra, upola istrgnuta iz šarki. Ovde su tragovi pričali
priču, zamršenu priču o konjim a koji su dojurili u galo­
pu, o ljudim a koji trče unaokolo i konjim a bez jahača iz
praznog korala. Velika m rlja boje rde, osušena na sun­
cu, prostirala se po zemlji i delimično po belo okreče­
nom zidu.
Fejver odgurnu nogom vrata. Začu se lom njava ko­
ja razbi tišinu. On uđe, držeći se sasvim nisko i krećući
se brzo, pa kleče na jedno koleno sa zapetim karabinom
u rukam a. Prostorija je bila opustošena. Očigledno, ona
je služila kao kuhinja i dnevna soba. Grubi drveni sto
bio je prevrnut. Komadi polom ljenog posuđa krčkali su
pod Fejverovim čizmama dok se uspravljao.
Brzo pretraživanje pokazalo je da u ostavi i podru­
mu nem a hrane. Skoro sve ostalo bilo je polom ljeno.
Zasvođena glinena peć stajala je čudom netaknuta u ku­
hinji. Sa jednog limenog tanjira na zidu gledalo je mirno
hce nekog sveca.
Fejver pođe za naslikanim pogledom u drugu sobu.
Tu pronađe ženu.
Bila je mlada. Fejver pomisli da je m orala biti i le­
pa. Telo joj je bilo raskrečeno na postelji, članci na ru­
kama i nogam a vezani za table kreveta. Ono što je sa
njom bilo učinjeno nedvosmisleno je svedočilo da je to
delo Apača.
Fejver otrže komad od izgužvanih zavesa, belih, sa-
šivenih sitnim pedantnim bodovim a, i pokri je. Onda
izađe i nasloni se na hladan zid od naboja. Povraćao
je dok mu se grlo grčilo, a stom ak se trzao od mučnine.
Kad se to najzad završilo, on poteže iz svoje čuturi­
ce i poče da ispira usta sa izuzetnom žustrinom. U naj­
m anju ruku, nije tu bilo nikoga da vidi njegovu bruku,
misho je. O nda se kratko nasm eja prepoznajući to ose-
Bestseler_________________________________________________ ^

61. canje. N antahe ga je dobro učio. Čovek treba da prikri­
va svoja osećanja, ne sme da pokaže nikakav znak svoje
slabosti. Fejver duboko udahnu vazduh i uspravi se.
M ožda on ipak nije dostigao tu razinu.
Narednih dvadeset minuta proveo je pregledajući
kuću i ambar. Pored one jedne krvave mrlje, jedva da je
pronašao još koji trag ljudi koji su ovde živeh. M eđu izme-
šanim tragovima otkri jedan otisak bose dečje noge. Na
drugom mestu bila je široka brazda, kao da je nešto vuče-
no iza konja. To je bilo sve, ah, bilo je dovoljno.
Tokom cele pretrage, Fejver je tražio znake da su
N antahe i Čikuelo bih ovde. Starica je govorila o od­
metnicima, pa je ovo moglo biti njihovo delo. On nije
sasvim verovao u to. Nasilja i ubistva nisu se uklapah u
sliku koju je ona dala o otpadnicim a, osim ako se dogo­
dilo nešto zbog čega su se izmenili.
Baci još jedan pogled unaokolo, sa „karabinom “
koji mu je ležerno visio preko ruke. Nije pronašao
nikakav alat, čak ni ašov da iskopa grob, a žurilo mu
se. A ko bi ga ovde našli, došlo bi do neugodnih pitanja
ili do nečeg još goreg. R etko se dešavalo da su gringosi
dobrodošli u ove pogranične krajeve. N e bi, zapravo, ni
imao prilike da objasni svoje prisustvo ovde.
- V erovatno ne bih - reče glasno.
O n se uhvati za jabuku sedla, kako bi pojahao, on­
da se iznenada okrete oko sebe, a puška mu, gotovo
sama od sebe dođe u položaj za pucanje. Konj zanjišta
i poče da kopa nogom , ah je Fejver stajao nepomičan,
kao skam enjen. Osluškivao je.
Zvuk se ponovo čuo, tiho, m eketavo jecanje, kao
dá je to tek ojagnjeno jagnje. U tom ukočenom trenut­
ku Fejver je misho na ženu na postelji i kosa poče da
m u se kostreši na potiljku. O nda odagna tu misao i po­
novo uđe u kuhinju.
61_________________________________________________ Bestseler

62. Nije više bilo glasova, ali neštu šušnu levo od njega.
Tam o nije bilo ničega, ničega sem praznih polica, ulub-
Ijene kofe, kom ada razbijenog posuđa i velike peći či­
je je ložište bilo zatvoreno kom adom gvožđa.
Peć! Fejver hitro kroči napred i odgurnu ciglu koja
je držala gvozdena vrata na mestu. O na padoše sa zve­
ketom . U nutra, na ostacima pepela, stajao je zam otu­
ljak, koji mu uputi tiho cviljenje protesta kad ga je do­
takao.
- Gospode! - šapnu Fejver.
D ete nije moglo imati više od šest meseci. Bilo je
čvrsto um otano u pletenu m aram u. Kom ad krpe, vero­
vatno umočen u m leko, bio mu je stavljen u usta, da bi
ga nagnao da ćuti. M ora biti da je žena imala na raspola­
ganju svega nekoliko trenutaka da sakrije bebu.
Te trenutke pratili su čitavi sati koji su za ženu m o­
rah biti još gori zbog straha da će dete zaplakati, ili da
će um reti pre nego što neko naiđe. To je bila shka koju
će Fejver teško moći da izbriše iz svoje svesti.
Beba je plakala. Fejver se gotovo s olakšanjem
okrete sav tom problem u. Znao je da nem a m leka, pa
zamoči krpu u vodu i dade detetu da je sisa. Svuče
m aram u i povoj sa dečaka, jer to je bio dečak, i poče
da ga povija u jedan deo zavese.
Kad je izašao, napravi od m aram e apačku kolevku
koju okači za oblučje sedla, proveravajući da h dobro
i čvrsto stoji. Beba je i dalje plakala slabačko, ali, on tu
ništa nije mogao da učini. Pojaha i potera konja u galop
natrag, kolskim putem kojim je došao.
Tragovi napadača vodili su na jug, ali to je m oralo
da pričeka. I njegova odluka da se drži podalje od ljudi
takođe je m orala da čeka. Jedino je smeo da se nada,
ako dete treba da preživi, da će ga put odvesti u grad.
I to brzo.
Bestseler_________________________________________________

63. VI
časovi prođoše i popodne se pretvori u veče. N aj­
zad put pređe preko jednog hrpta i poče da se spušta
serpentinam a u dohnu. D ohna je bila prostrana, zeleni-
ja nego okohna, presečena po sredini dubokim , suvim
rečnim koritom . M estimično su se duž dohne videh iz­
vori i izdani, zagušeni spletovima vrba i trske, i ubrzo
je korito postalo potok sa priličnom količinom vode,
koja se talasala preko kam enja.
Ovde je i put bio bolji. Često upotrebljavani bočni
putevi i staze vodih su u brda. Fejver je osećao nagon da
skrene u stranu, ah nije m ogao biti siguran šta će naći
na drugoj strani. Već je pokušavao da bebi da još vode,
ali to nije zaustavilo njen tanušni plač. Sada je dete ću-
talo, a Fejveru se to nije sviđalo.
G rad La M orita ležao je na visokoj zaravni dobra­
no iznad linije koju je mogla da domaši poplava potoka.
Fejver najpre ugleda toranj crkve om alterisan gipsom,
potom i kuće i na kraju niske m rkobele hakale unaoko­
lo. O n džarnu konja i potera ga kasom uz padinu. N eko­
liko ljudi, okupljenih na prašnjavoj ulici, posm atralo je
njegov dolazak. M eđutim , smesta nestadoše kad im se
obratio. Jahao je kroz ulicu od zatvorenih vrata do
golog, prostranog trga u sredini grada.
Crkva je zauzimala zapadnu stranu trga, a njen tor-

64. ranj kao da se m rštio na tri male kantine na suprotnoj
strani. Velika, belo okrečena radnja sa drvenim trem om
i limenim krovom zauzimala je severnu stranu, ali tek
zgrada na jugu zanimala je Fejvera. M eksička zastava
mlitavo je visila s jedne strane ulaza, a rukom ispisana
tabla govorila je da tu ima svoju kancelariju Comandan­
te de Guardia Nacional.
Fejver povuče uzde i sjaha. Gomila se okupljala
pred radnjom i buljila preko trga u njega. Jedna žena
izađe na trem . Pored nje je bio čovek u uniformi. Posle
nekohko trenutaka priključi im se još jedan čovek, za­
rastao u bradu i nesumnjivo Am erikanac. On nešto reče
oficiru, koji odm ahnu glavom i brzo siđe niz stepenice.
Izgledalo je da je on ovde na dužnosti, pa se Fejver upu­
ti prem a njem u. Tada, sasvim neočekivano, beba poče
da plače.
Fejver zastade, a onda se vrati do konja i skide m a­
ram u sa detetom s oblučja sedla. O krete se, držeći nes­
pretno zam otuljak koji se migoljio, pa se ponovo uputi
prem a oficiru.
Čovek je bio blizu tridesete, kako je Fejver pret­
postavljao. Im ao je uzano hce i visoke, aristokratske ja­
godice. Na okovratniku je imao kapetanski obrub. Usne
su mu bile razvučene u bezvoljni osmeh dok je posm a­
trao Fejvera u neprilici. M eđutim , oči su mu bile tvrde i
gledale su upitno. O n poče da govori, ali neko se izne­
nada progura pored njega i dograbi bebu.
- Pakito!
Žena sa trem a, koja je, kako je Fejver sada mogao
da vidi, bila jedva nešto starija od devojčice, steže
dete u naručje. Odveza m aram u i podiže dečaka.
- Luise, ovo je Karlina marama! Ovo je Pakito! Gde
ga je ovaj čovek pronašao?
Ona se okrete naglo prem a Fejveru i zasu ga pita­
Bestseler 64

65. njima. Govorila je toliko brzo da nije mogao sve da ra­
zume. U rezervatu je naučio španski tam an koliko da
može da se snađe, je r je većina Apača govorila i špan­
ski i Engleski. M eđutim , sada je mogao samo da zavrti
glavom na bujicu reči koja se sručila na njega. Kad je za
trenutak prekinula da uzme vazduh, on brzo progovori:
— Bio je na ranču, m ožda petnaest milja južno
odavde. Im anje je bilo napadnuto i tam o nije bilo
nikoga, osim ...
On zastade. D evojka je piljila u njega otvorenih
usana, dok su joj oči bile razrogačene od straha i zabri­
nutosti.
—Nikog tam o nije bilo —reče on.
—Nemoguće! Šta je onda sa Karlom i mojim stri­
cem? Oni nikada ne bi ostavili Pakita! Nikada! Vi laže­
te!
—Estela, smiri se —reče kapetan uzimajući je za ru­
ku. —Ja ću se postarati za ovo.
O na istrže ruku.
—Ne! Ja moram znati šta se dogodilo! Neka nam
kaže!
Gomila je prilazila preko trga, postajući sve veća
kako se novost širila, sve dok nije opkolila Fejvera i
ostale. Poslednje reči koje je devojka izgovorila ljudi
propratiše tihim, ružnim gunđanjem . Kapetan brzo po­
diže pogled.
—M adre de Dios! - prom rm lja, pa podiže glas. —
Ovo je vojna stvar, a ne cirkus. G ubite se kućam a, svi!
Sandovale —okrete se vojniku koji je blenuo sa vrata
kasarne - oteraj ih odavde!
Ljudi počeše da se povlače, oklevajuči i često za­
stajkujući da pogledaju nazad, okupljajući se potom u
male grupe koje su se sašaptavale. Estela je još uvek iz­
gledala razdraženo, pa se kapetan sada okrete njoj.
65 Bestseler

66. - Ti, Estela. Pakito plače. M ora dobiti hranu. Po-
brini se za njega.
O na je i dalje oklevala. O nda bradati A m erikanac,
koga je Fejver već ranije zapazio, kročio napred i re­
če joj nežno:
- Kapitan O rdonjez je u pravu, senjorita. Prepusti­
te to njem u. Postaraćem o se da istina izađe na videlo.
D evojka zbunjeno zatrese glavom. Naže se nad be­
bu. Izgledalo je kao da prvi put čuje plač deteta.
- D avao sam mu vode —reče Fejver. - Ah nisam
imao ništa što bi on mogao da jede, i ne znam ...
On prekide jer je ona naglo podigla glavu. Pogleda
ga podsmešljivo, pa mu okrete leđa.
- Vratiću se - dobaci kapetanu.
Držeći dete u naručju, ona se uputi prem a zgrada­
ma. K apetan zavrte glavom.
- To je ranč njene tetke i strica, brata njenog oca -
reče kao da govori sebi,,a ne Fejveru. - Otac joj je
umro.
O nda pogleda Fejvera i ton mu se izmeni.
- Ja sam kapetan Luis O rdonjez iz G uardia Nacio­
nal. K om andant sam ove oblasti. Ko ste vi?
- Džes Fejver.
Ordonj,ezove obrve se podigoše na ovo kratko
predstavljanje. Njegov spori pogled pređe na „mek kle-
lan“ sedlo na Fajverovom konju i „springfild“ karabin,
pa se zaustavi na visokim konjičkim čizmama koje je
Fejver im ao na nogama. Lice mu je bilo bez ikakvog iz­
raza, ali je Fejver mogao dovoljno da pročita u tvrdim,
smeđim očima. U njim a se videla sum nja, koja se, kako
je Fejver pretpostavljao, protezala na sve gringose u
ovoj napaćenoj pograničnoj oblasti.
- M ožda biste bili voljni da uđete u m oju kancelari­
ju, mister Fejvere - reče O rdonjez, pa dade brz znak
Bestseler_________________________________________________ ^

67. vojniku koji je opet blenuo. —Sandovale, pobrini se za
gospodinovog konja.
Fejver je oklevao dok je soldado prilazio da uzme
uzde. O nda odveza bisage i prebaci ih sebi preko ram e­
na, pa izvadi i „karabin“ iz futrole. Klimnu glavom O r­
donjezu. M eđutim , pre nego što je kapetan krenuo,
bradati A m erikanac brzo kroči u susret Fejveru.
- Ja se nisam predstavio - reče pružajući ruku. -
Brazvel. Džonas Brazvel. Držim radnju tam o preko.
Estela, ona m lada dam a, radi kod mene.
Fejver zatrese glavom. Brazvel je mogao biti samo
inč niži od njega, ah je bio snažno građen. Njegova
uredno očešljana kosa i brada pokazivale su tek prve
znake sedine. Izgledao je smireno i kom otno. Z a tre­
nutak, dok je posm atrao njegov laki osm eh, Fejver po-
mish da ga je negde već m orao sresti, ah je znao da to ne
može biti istina.
Još uvek sa osm ehom , trgovac se okrete O rdonje­
zu.
- Sa vašom dozvolom, želeo bih da prisustvujem
vašem razgovoru sa m ister Fejverom. M ožda vam m o­
gu pomoći.
- Ovo je vojna stvar.
- Može biti, ah senjorita Alvarado je m oja prijate­
ljica kao što je i liioj službenik. Osećam se odgovornim
za nju. A možda će vam biti potreban i prevodilac.
- Španski senjor Fejvera je sasvim dovoljan - reče
O rdonjez osorno, skoro neprijateljski. - I moj Engleski
će poslužiti. A sada, molim vas, izvinite...
Brazvel tužno odm ahnu glavom.
- N adao sam se da nećem o morati da gnjavimo na­
šeg jefe politico ovakvom sitnicom. .li jedan stranac u
ovako sumnjivim okolnostim a svakako je njegov po-
&7_________________________________________________ Bestseler

68. Kapetan uzdahnu i prom rm lja nešto, pa pokaza
glavom prem a vratima.
- Zadovoljstvo je imati vas, senjor Brazvel. Dođite.
Posle jarkog sunčevog svetla na trgu, kancelarij a je iz­
gledala mračna. U njoj su bih jedan poljski sto, gvozde­
na peč i dve stolice. Na zidu je visila hromolitografij a Devi-
ce od Gvadelupe, a osim nj e i uramlj eni portret predsedni-
ka Dijaza u vojnoj uniformi na suprotnom zidu.
Brazvel zauze jednu stolicu, a O rdonjez ode za sto i
sede na visoku stolicu iza njega. Fejver spusti bisage u
jedan ugao i prisloni „karabin“ uza zid iza njih, pa zauze
preostalu stolicu.
- Bilo je nešto što niste hteh da kažete pred senjo-
ritom Alvarado - reče O rdonjez bez uvoda. - O čemu se
radi?
- Na ranču sam video jednu mrtvu ženu - odvrati
Fejver. - Bila j e ... - tražio je špansku reč. - Bila j e ...
silovana.
O rdonjez baci brz pogled prem a Brazvelu, a onda
žmirnu prem a Fejveru.
- Čudno - prom rm lja. - Zam orini ljudi su okrutni
prem a svojim neprijateljim a, ali Alvaradovi nisu bili
njihovi neprijatelji. U stvari...
On prekide, bacivši još jedan brz pogled prem a
Brazvelu. Trgovac pokuša nešto da kaže, ah O rdonjez
podiže ruku.
- Vrlo dobro. Čoveku ne treba mnogo pam eti pa
da vidi da ste vi vojnik. D akle, raportirajte.
- Ne vojnik - odvrati Fejver, pa ipak poče da ra-
portira pažljivo i potpuno, od trenutka kad je prvi put
ugledao ranč Alvaradovih.
Ordonjez ga prekide samo jednom , kohko da upita
da h je pepeo u kom e je Fejver pronašao bebu bio još
topao.
Bestseler 68