sejn

3. DZEK SLEJD
BflHDlT POD MUŠKOM
N IŠR O FORU M O O U R M ÂRKETPRIM T

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
S E J N
Broj: 47
Glavni i cKigovomi urednik:
Svetozar TOMlC
Urednik:
Zorka CIRIC
Naslov originala:
Jack Slade
A GHOSTLY RIDER
Recenzija:
Tomislav KETIG
Prevod i adaptacija:
Tomislav KETIG
Lektor:
Zorka ČIRIC
Tehnički urednik.
Ferenc BARAT
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Korektori:
Jldijana PAP
Julijana KARDOS
Štampa: 4. IV 1983.
[Tržište: 16. IV 1983.
Izdaje i štampa NiSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi
Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odgovorni urednik: Svetozar TOMIC.
Urednik: Zorka CiRiC. Naslov originala: Jack Slade — A GHOSTLY
RIDER. Copyright: 1976. by Towe Publications INC, prema ugovoru
sa GPA Minhena.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet, mišljenjem Pokrajinskog
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine broj
413- 12/79. od 28. II 1979. godine.

5. žena kraj prozora okrete se i pogleda ga.
Sein je zastao blizu vrata i merio je, hladno se smeška­
jući. Ono što se sada nudilo Zapadnjakovom pogledu bila je ne­
ka neobična mešavina devičanstva i žene od iskustva.
— Vi ste dakle Sejn?
Sklonila je svoju kovrdžavu plavu kosu sa čela. Svetluca-
nje njenih plavih očiju podsećalo je nekako na led glečera, koji
se cakli. Da, kao led glečera u kome je odble.sak sunce.
— Hoćete li reći džentlmenu za mojim leđima da bi mogao
da se povuče, madam? — upita Zapadnjak. — Moje strpljenje
je, naime, ograničeno.
Ona se sada nasrnešila, ali na način u kome nije bilo lju ­
baznosti. A ipak, Sejn nije mogao u njenom izrazu lica da ot­
krije ni traga ironije.
— U redu je. Džek, možeš da ideš.
Ali, pritisak u Šejnova leđa nije popustio odmah. Dotle je
malo potrajalo. Onda tip ipak posluša i zadenu revolver na­
zad u futrolu,
Sejn se okrene i udari. Momak posrnu ka okviru vrata, a
onda se složi i ispruži po podu.
— Vaš prijatelj izgleda da se malo ošamutio — oglasi se
Zapadnjak glavom punim zadovoljstva. — Zar se i vama ne
čini tako, madam?
Ženine oči se suziše, a glas joj je zvučao rasrdeno.
— Zašto ste to učinili?
— Ponašanje na ovaj način čini me malo nervoznim, le-
potice moja. Ja jednostavno ne volim kad mi neki momak za­
bije svoju gvožđuriju među rebra.
— Ja sam mu dala nalog da vas dovede k meni.
— Na ovakav način? — upita Zapadnjak odobrovoljeno.
Covek koji je ležao na podu počeo je da daje od sebe ma­
le znakove života. Otresao je glavom i zabuljio se u Zapadnja­
ka. Onda njegova ruka pođe ka futroli. Sejn je odmače nogom
i progunda neraspoloženo.
— Ostavi se gluposti hombre. A sada ustaij i nestani. Zar
nisi čuo šta ti je ledi malopre rekla?
— Bojim se da_ ste navukli sebi na vrat jednog opasnog
neprijatelja, mister Sejne.

6. •kidi: Š E J N-k'k'k
; Na ženinom licu utisnuo se izraz zabrinutosti.
— Takvih toliko mnogo trči okolo — objasni joj Ssjn su­
vo — da mi jedan manje ili više ne znači baš mnogo.
Tip kojeg je žena oslovila Džek diže se sa poda. Držao je
oborenu glavu kao bik koji se sprema za napad.
— Idi, Džek — povika žena žustro. — Do đavola, učini ka­
ko ti kažem!
Momak steže pesnice. Jednim okom pogleda kraj Zapad-r
njaka ka ženi. Onda procedi nešto što je ličilo na nekakvu klet­
vu i napusti sobu. Sejn zatvori vrata za njim i navuče rezu.
Kada se ponovo okrenuo cerio se celim licem.
— Konačno sami, slatka. Dakle, šta sad treba da bude?
Još uvek se osmehivao, kao da „deringer“’ koji je žena sada
držala u ruci uopšte ništa nije promenio na stvari.
Tako su neko vreme zurili jedno u drugo. Sejn sa sleđenim
osmejkom na licu, a žena hladno i očevidno premišljajući se.
— Jeste li razmislili, madam? — upita Zapadnjak sa bla­
gim interesovanjera u glasu.
— Da. Ukoliko ste zaista pravi čovek za mene.
Ton njenog glasa se promenio. Sejn je razmišljao o tome
da li mu se taj zvuk dopada, i došao je do zaključka da uopšte
nije tako. Polako je stigao do saznanja da je ona, iako neos­
porno lepa, ipak jedna beštija od koje je najbolje da se čovek
dobro čuva.
Očevidno se iznenada i naglo odlučivši, žena položi pištolj
na jedan stočić kraj sebe i namesti uzdržani osmejiik na lice,
što je neobično podsećalo na situaciju u kojoj kameleon munje­
vito posle izmene situacije promeni svoju boju.
— Želite li piće?
Sejn klimnu glavom i sačeka šta će dalje da sledi. Žena na­
toči dve čaše, a onda pokaza na jednu stolicu. Šejn podiže svoju
čašu i srknu.
— Pijete li uvek tako malo? — upita ga žena podrugljivo.
— Samo kad želim da mi svest ostane sabrana i bistra.
—■Kao sada, na primer?
Šejn nemo potvrdi glavom i odmeri njene obline. Cenio je
ida ima oko dvadeset pet godina. Imala je jedru vitkost jahačice,
ali g«-T-nji deo njenog tela u tesno skrojenoj odeći obećavao je
sva zadovoljstva orijentalnih noći. Samo njeno lice nije odava­
lo ništa. Bilo je zatvoreno kao kasa.
— Zovem se Meri Bruks.
Sada je prizvuk njenog glasa ponovo postao melodičan, ne-
žan, skoro sanjarski. Naravno, samo onoliko koliko je njena op­
reznost to dozvoljavala. I svako bi se ljuto prevario ko bi na
ovaj privid želeo da kod nje računa. Šejn se i nehotice osmeh­
nuo .pri takvim mislima.

7. ★★★Š E J N -k'k'k
— Sta ste tako zabavno našli, amigo? — upita ga Meri
Bruks oštro.
— Zar ne bi bilo bolje da razgovaramo o vama, ledi? Ce­
nim da ne sedim ovde zato što ste tako neodoljivo želeli da m«
ponudite jednim viskijem.
— Želite li da radite za mene?
Šejn, smeškajući se, sleže ramenima, iščekujući međutim»
i dalje šta će da sledi posle toga.
— Vi treba da me štitite, mister.
To je zvučalo tiho i pomalo vrebajući. Još uvek je odmera-
vala Zapadnjaka kao da hoće da mu prodre pogledom do dna
duše.
— Od koga? — upita Šejn ravnodušno.
— Od moga brata Toma.
— Ne pravite to tako dramatičnim — dobaci Sejn uz pri­
gušeni osmejak. — Vi mi nudite posao. U redu. Onda napolje s
pričom, i ne zaboravite da ne volim nikakva iznenađenja u
takvim stvarima.
Meri Bruks suzi oči. Nagnula se napred i prošaptala.
-— On hoće da me smakne, Sejne, je r ...
Na prozoru se ocrta senka zbog koje seSejn osvrnu. Tač­
no u istom trenutku kad je odjeknuo pucanj, baci se Zapad­
njak preko žene i oni zajedno sa stolicom padoše na p o d ...
Šejn zgrabi Meri Buks i otkotrlja se s njom do stola, koji
u zaletu odgurnu. Odjeknu drugi pucanj i kugla se zari u drvo
ploče stola. Šejn je, međutim, već držao u ruci svoj teški „kolt”,
ali je senka iščezla sa prozora.
— Ostanite da ležite, madam — prošaputa Zapadnjak. On­
da skoči. Pognut stiže do prozora. Oprezno so naže napolje.
Jedan konjanik galopirao je odatle i nestao iza kuće još pre
nego što je Šejn mogao da stekne išta više od ovlašnog utiska o
njegovoj prilici. Merdevine po kojima se tip bio ovamo popeo,
bile su još prisloniene uza zid kuće. Šejn ih odgurnu, i one tre-
snuše dole u dvorištu.
Kada je Zapadnjak vratio oružje u futrolu i okrenuo se, vi­
deo je Meri Bruks kako kleči iza oborenog stola. Izraz lica bio
joj je kao skamenjen, a u svetlucanju njenih očiju mogao je da
se pročita strah.
— Ako je ovo trebalo da bude vaš brat Tom, onda Aete mo­
rati prvo da me uverite u to, madam — reče Sejn.
On pomože ženi da ustane sa poda. I pored svog njegovog
straha, na licu joj se bila kao i ranije zadržala maska hladnoće
i nekakvog podrugljivog premišljanja. Ali, možda tu opšte nije
bila maska. Jer posle ova dva pucnja, teško da bi od nje ostalo
i traga.
— Jeste 11 mogli da raspoznate čoveka za prozorom, madam?

8. ■k'k'k Š E J N
Bilo je to jedno glupo pitanje, što je Sejn shvatio odmah,
još dok je podizao ženu, jer je ona sedela okrenuta leđima pro­
zoru. Na njegovo iznenađenje, žena protisnu kroz zube.
— Da, to je bio Tom. Ja sam ga tačno prepoznala.
Zapadnjak stisnu, oči.
— Vi ste videli tog čoveka, madam?
Žena mora da je osetila prizvuk sumnje u ovom pitanju,
jer je počela, iako još uvek pomalo iskrivljenong lica, da se os­
mehuje.
— Sumnjate li možda u moje reči, mister?
— Sedeli ste leđima okrenuti prozoru — potvrdi Šejn.
— Tamo je jedno ogledalo, amigo. — Meri Bruks pokaza
prema zidu. — Ja sara ga tačno videla u ogledalu. Ali, bila sam
prosto ukočena od užasa, kad sam opazila Toma kako se pojav­
ljuje na prozoru sa revolverom u ruci.
Sejn se osvrnu i zaista otkri ogledalo. Pomakao se i stao
tačno na ono mssto na kome je žena malo pre bila. Kada se
vratio ka njoj, nasmešio se i klimnu glavom.
— Imate pravo, ladi. Zaista ste ga morali prepoznati.
— Bio je to Tom, to kopile.
— Sjajno — Sejn ustade.
Meri Bruks ga je pogledala sa nerazumevanjem, jer je pri­
metila kako kreće ka vratima.
— Sta to nameravate? — čuo ju je kako ga pita.
— Ići ćemo do šerifa i izložiti mu šta se ovde dogodilo. Bio
je to pokušaj ubistva. Zbog toga će vaš vajni brat otići u zatvor.
I vi ste ga se onda otarasili.
Šejn skloni rezu i taman je stavio rtiku na kvaku kad je
Meri Bruks počela histerično da r>e smeje.
— Vi, ludo. Kad bi to bilo tako jednostavno, onda mi ne
biste vi bili potrebni, Sejne!
— To znači nije jednostavno? — Sejn ispusti kvaku iz
ruke i pogleda je oštro.
— Vi ste ovde stranac.
To nije biro nikakvo pitan;je već samo konstatacija.
— Svakako. Ali, to ne menja ništa na činjenici da je ovo
bio kukavički pokušaj ubistva.
— I u tome se jako, jako varate — procedi Meri Bruks
preko volje. — Kad biste vi znali ko je Tom Bruks i šta on u
celoj ovoj oblasti znači, onda biste govorili sasvim drugačije.
Zapadnjak polako poče da shvata.
— Kako ste uopšte nabasali na mene, ledi?
— Moj brat vas je prepoznao kada ste juče došli U grad.
Bolje reći, Henri Kuper je bio taj koji je odmah znao ko ste vi.
Henri Kuper? To ime je Šejna podsećalo na nešto, ali nije
mu odmah palo na pamet na šta.
•— Vaš brat? — upita on začuđeno.
0

9. •k-k-k Š E J N ir k ir
— Da, Džek. Henri Kuper mu je rekao . ..
— Onda je mornak koji mi je gurkao gvožđe u leđa dakle
takođe jedan od vaše braće? Koliko ih od te sorte zapravo ima,
medena? Morao bih prethodno to da znam, da bih mogao da se
postavim. Razumete?
— Ja imam samo dva brata. Džek je mlađi od njih dvo­
jice. I Tom bi želeo i njega isto tako da se otarasi kao i mene.
Tom neće da deli.
— Da deli? O čemu to pričate, madam?
— M i smo bili siročad- 'jernam je majka umrla pri Dže-
kovom rođenju. Pre nekoliko meseci, međutim, sakranili smo
i oca.
— Samo polako, madam. Šerif, znači, neće ništa preduzeti
protiv Toma, kažete vi. Onda su Bruksovi zaista prilično uti-
cajan svet ovde?
Pogled Meri Bruks bio je mešavina podrugljivosti i prez­
reni a.
— Mi posedujemo najveći rane naširoko i nadaleko, a ljudi
tvrde da i grad pripada Bruksovima.
— Kako je to lepo za vašu porodicu — primeti Zapadnjak
suvo. — Ja se usuđujem da shvatim da ti ljudi govore istinu?
— Da, ali takođe je istina i to da bi Tom mene i Džeka
mogao da ustreli na otvorenoj ulici, i da niko prstom ne bi
mrdnuo protiv njega. Na to mogu da se kladim u šta hoćete,
Šejne.
Šejn uze bocu s viskijem i natoči.
— Zar više ne morate da se brinete da vam svest ostane
bistra i sabrana? —■upita ga Meri Bruks ironično.
Zapadnjak iskrenu čašu i pogleda je ravnodušno.
— Ne, ledi, sada mi je sve jasno.
Okrenuo se i pošao k vratima.
— Kuda ste to krenuli, mister? — odjeknu uzbuđen glas za
njegovim leđima.
Šejn otvori vrata.
— Ja silazim, madam. A ono što bih vašem bratu Džeku
preporučio jeste da je bolje da štedi svoje metke za Toma, nego
da ih rasipa na mene. Ako je sve tako kao što ste m i rekli, on­
da će Džeku još svaki komadić olova biti preko potreban.
Kad su za Zapadnjakom škljocnula vrata, izobliči se lice
Meri Bruks u iskrivljenu grimasu punu mržnje. Procedila je je­
dnu psovku, koja uopSte nije bila u skladu sa njenim statusom
dame, i zavitlala veliku staklenu pepeljaru ka vratima, o koja
se ona uz cijuk rasprsnula.
t

10. ★ ★ ★ S E J A / * * *
II
Džek Bruks je stajao leđima prikovan za šank i zurio u
Sejna iioji je silazio stepeništem u krčmu. Iza Šejna se začulo
kaKo su jeana vrata tresnula o zid, i Meri Bruks se pojavi na
stepeništu iznad Zapadnjaka.
— Kopile! KukaviČKO kopile! — čuo je Šejn kako vrišti na
sav glas.
ova žena imala je mnogo lica, i umela da govori na mnogo
načina. Sejn se hladno osmennu. j o š kada je aošao, on je Meri
B.ruks tačno ocenio, i sada je bio pripravan na sve. Samo o jed­
nom on nije imao blagog pojma, šta ta žena u istinu hoće da
istera.
XN”ije skidao s pogleda Džeka Bruksa. Ali, tamo je bio još
neko. Jedan zdepasti muškarac sa limenom zvezdom na jakni
od' teleće kože. Stajao je na drugom kraju šanka i pogledao na­
gore.
— Ne puštajte tog tipa da pobegne. Držite ga čvrsto! Vi­
dite šta mi je uradio! — začula se vriska iza Zapadnjakovih
leđa.
Sluteći zlo, Šejn baci pogled nagore. Dama je izvodila iz­
vrsnu pozorišnu predstavu, to joj se moralo priznati. Meri Bruits
je upoia visila preko gelenctera, odeća joj je biia pocepana i do­
bar deo kože joj se video. Prizor jasnog poiiušaja silovanja, što
je ,?vako morao da raspozna na prvi pogled. I tome je ovo po:o-
rište trebalo i da posluži. Samo; šta je ta beštija želeia lime? Da
li’je to bio samo izraz njenog razočaranja i besa što je on odbio
njenu ponudu za posao?
Sejnu nije ostalo mnogo vremena za razmišljanje, i on je
to odmah shvatio kada je opazio ceo taj prizor.
Desnica Džeka Bruksa kliznu ka futroli.
Šejn viknu.
— Dalje ruke od oružja, mladiću!
Zvezdonosac se odvoji od šanka i slade nasred prostorije.
Tzgledan je kao razdraženi bik, a tome su mnogo doprinosile i
njegova crvene, izbuljene oči. iviračno je pogledao Zapadnjaka
i izgovorio zvučnim basom.
-— Ja sam šerif Dzo Hokins. Podignite desnu ruku i levom
oprezno otkopčajte opasač, stranče.
— Treba li to da znači da želite da me uhapsite, šerife? -—
upita Zapadnjak.
— Ja ću smaknuti nitkova, Džo. Da, stvarno ću to učiniti —
javi se Džek Bruks. Sada, pošto je u šerifu dobio pripomoć u
svojoj pucaroškoj nameri, usudio se da ponovo posegne za oru­
žjem.
Sejnov odgovor došao je munjevito. Bio je to prebrz pok­
ret da bi se i pogledom mogao pratiti. Džek Bruks je tek dopola

11. ★★★Š E J N ★★★
bio izvukao „kolt” iz futrole, kada je već cev Sejnovog oružja
bila uperena preteći u njega.
•— Ne igrajte se tako ¿ašavo, čoveče. Cak i kad bi vani us­
pelo da iznesete čitavu kožu iz krčme... počeo da brunda še­
rif.
Zapadnjak ga prekide oštro.
— Ja nisam ni malim prstom taknuo tu damu, šerife^ A da
li vi u to verujete, to je vaša stvar.
Šerif Hokins se iskezi prezrivo.
— Onda je mis Meri sigurno sama sebi iz čistog zadovolj­
stva pocepala odeću, zar ne, ti, vetrogonjo?
— Ona nam izvodi jednu majmunajadu. Šta time hoće da
postigne, to mogu samo da naslućujem. To je prava istina,
šerife.
— Obesi tipa, Džo — promuca Džek Bruks, ali, pn se više
nije usuđivao da se maši oružja koje je pustio kao da je usi­
jano.
Jedan trenutak vladala je tišina. Niko nije izgovorio n i
reči. Onda se razleteše krila pokretnih vrata i neko zaurla.
— Šerife! Covek s maskom! Tip je orobio Perijevu banku!
— Prokletstvo! — Šerif je oklevao samo delić sekunde. —•
Razgovaraćerno još kasnije, ti, nitkove! — dobaci Zapadnjaku,
a onda istrča kroz vrata na ulicu.
HI
Sejn lagano priđe Džeku Bruksu, koji je zurio u njega kao
zečić u zvečarku. I onda je iznenada još neko bio tu. Sejn ga je
otkrio krajičkom oka. Ostalo mu je nejasno otkuda se taj tio
iznenada pojavio, jer se malopre on uopšte nije nalazio u krčmi.
— Helo, amigo! Dugo se nismo videli, zar ne?
Glas mu je naizgled bio prijatan, ali se u njemu nije mogao
prečuti podsmešljivi prizvuk.
— Hej, mislio sam da si se već davno okanuo ručnog rada,
Henri — odvrati mu Sejn hladno. Sada je stajao tako cia ’'e
mogao da drži na oku obojicu; i Džeka Bruksa i Henrija K u­
pera. Sada, kada je kockara imao pred očima, Sejn se odmah
setio zašto ga je to ime podsećalo na nešto. Podsećalo ga je na
jednu dugu noć. Pre više od pet godina u vSan Antoniju na
kockarskom stolu ležalo je dvadeset četiri hiljade dolara i Henri
Kuper je iz rukava ili ko zna odakle izvukao lažnog asa. No­
vac je ostao da leži na stolu, a Henri Kuper je stekao komad
olova u grudima iz Sejnovog „remongtona”, dok je Zapadnjak
u galopu janao iz grada. Jer ko bi se još u San Antoniiu pod
tim okolnostima raspitivao šta se zapravo desilo. Sejn nije bio

12. 'k'k'k Š E J N 'k 'k *
nikakav žutokljunac a imao je nešto protiv vešala. Naročito kad
je njegov sopstveni vrat bio u pitanju.
— I tako smo se ponovo videli.
Henri Kuper se smeškao i njegovi kratko štucovani brčići
nad. gornjom usnom se razvukoše pri tom. On je još uvek bio
nezajažljiva kartaška ajkula, kakvog ga se Zapadnjak i sećao.
— Ti mi još uvek duguješ dvadeset i četiri hiljade dolara
— primeti Šejn.
Kuperov smešak se pojača, pretvarajući se pri tom u zajed­
ljivo cerenje.
— Zaboravi to, hombre. Jedna jamašna suma otišla je na
to što je lekar imao poprilično posla da mi izvuče olovo. Osta­
lo bi trebalo da se smatra kao naknada za pretrpljene bolove.
Zar ne misliš i ti tako, amigo?
Negde napolju, zapraštaše pucnji.
— Sta misliš, hoće li šerif Hokins ovaj put uspeti? •— ras­
pitivao se kockar.
— Otkud bih ja to mogao da znam? Ja nisam još ni dva­
deset četiri časa u ovom kokošinjcu, i situacija m i je potpuno
strana — zabrunda Sejn.
ObojLca su zurila ka vratima.
— Mogli bismo malo da pogledamo kako se razvijaju stva­
ri —^^predloži Kuper.
Sejn načini dva brza koraka. Uspeo je da dohvati „kolt”
Džeka Bruksa i da ga baci u udaljeni ugao krčme. Pri tom se
osmehnuo kockaru i odgovorio.
— Ne obožavam baš preterano kad mi neko puca u leđa.
— Sasvim dobar princip — potvrdi Henri Kuper suvo. —
On može čoveku sasvim lepo da produži život.
Kada su izašli pod nastrešnicu ponovo se začula pređašnja
vika.
— Onaz tip što ih predvodi, nije li povikao nešto o nekak­
vom „čoveku s maskom”? — upita Zapadnjak. U stvari, bilo je
to potpuno izlišno pitanje, jer je samo zbog bandita koga su po­
svuda zvali „čovek s maskom”, Sejn i došao ovamo. Ali, to nije
trebalo naravno niko da zna.
Henri Kuper ga sa nevericom pogleda iskosa.
— Nećeš valjda ozbiljno da m i tvrdiš da o tom momku nisi
dosad uopšte čuo?
Sejn sleže ramenima.
— Cuo, dabome, jesam. Ali se o tome nisam brinuo.
— Ako je taj momak i sada uspeo, a ja uopšte u to ne su­
mnjam, onda če to biti osma banka u jedva dva meseca koju
je j,čovek s maskom” opljačkao, ostavljajući pri tom po strani
poštanske kočije koje je to kopile s maskom na licu orobilo.
— Ovako, kako ti to kažeš, zvuči skoro kao divljenje —
lA

13. ★★★S E J N -k'k'k
osmehne se zajedljivo Zapadnjak. — Ili je to možda samo za­
vist, hombre?
— Ljudi su se vukli preko glavne ulice. Na njihovom čelu
nalazio se šerif Hokins. Lice mu je bilo iskrivljeno od besa.
— Ponovo jedan — nula za „čoveka s maskom” — primeti
Kuper. — Hoćeš li da se kl3.dirno?
— Skupljajte sve što može da drži pušku, i dođite sa va­
šim životinjama ovamo kod krčme — čulo se kako poziva Ho­
kins.
Ljudi se rastrČRŠe, i samo se šerif popeo drvenim stepeniš­
tem ka krčmi. Kada je ugledao Zapadnjaka, zastao je i smrk­
nuto ga pogledao.
— Još uvek ste tu, stranče? Ja sam vas smatrao mnogo
mudrijim.
— Mislite da sam imao povoljnu priliku koju je trebalo da
iskoristim i da se izgubim —■nasmeši se Sejn. — Ali, vidite,
ja sam još uvek tu, šerife.
— Sta se dogodilo, Džo? — umeša se kockar u razgovor.
Džo Hokins ga pogleda smrknuto.
— Stigli smo prekasno. ,,Čovek s maskom” je olakšao Pe­
rijevu banku za više od pedeset hiljada dolara.
— Aii, pucalo se — promrmlja Kuper.
Hokins se prezrivo nasmeja.
— N" ravno. Ali, taj tip nam se skoro odmah izgubio iz
vida.
— Ne mogu to da shvatim — primeti kockar.
— Sasvim je prosto — progunda šerif. — „Covek smasJiom
se popeo kroz jedan prozor otpozadi. Dok su ga Peri i oba nje­
gova nameštenika ugledali, on je već stajao pred njijxia i dr­
žao im uperene topove u nos. Sve prisutne u Perijevoj kance­
lariji on je zatvorio pozadi. Kad su se ovi konačno dokopali
vrata, „čovek s maskom je već bio utekao. Videli su mu još
samo leđa dok se gubio u galopu.
— Možda ga je ipak dokačila jedna od kugli koje su pos­
lali za njim? — razmišljao je glasno Kuper.
Šerif samo progunda nešto nerazumljivo, iz čega se moglo
jedino razabrati da on takvu mogućnost ne uzima u obzir.
Sejnu pade na pamet onaj tip koji je bio pucao na njega i
Meri Bruks i kome je on takođe uspeo saino da ugleda leđa. Ali,
Meri je uporno tvrdila da je to bio njen brat Tora. A neka ve­
za između najmoćnijeg rančera u celoni kraju i bandita kojeg
su zvali „čovek sa maskom” činila se Zapadnjaku ipak malo
previše nategnuta.
Dok su se prvi ljudi okupljali pred krčmom, promrmlja še­
rif, obraćajući se Zapadnjaku.
— Imate još jednu poslednju šansu, mister. Meni je „čovek
11

14. * * * Š E J N 'k k 'k
K maskom”, naime, važniji od vas. Ali, ukoliko vas još zatek­
nem ovde kada se vratim, onda . ..
— Samo nikakvih ulagivanja, šerife — odvrati Zapadnjak.
— I ne razbijajte sebi glavu time što ćete jednog malog nitkova
morati pustiti da beži zbog jednog većeg, jer ja jašim sa va­
šom poterom.
To je bilo suviše i za Henrija Kupera. On tiho promrlja.
— Ti si poludeo, amigo. Ja poznajem Hokinsa. On to misli
ozbiljno.
— I ja takođe, Henri. I ne gaji nikakve lažne nade u vezi
onih dvadeset četiri hiljade dolara. Ja ostajem, i naplatiću ih
od tebe.
IV
Sejn je jahao na kraju kolone od šesnaest konjanika. Niko
nije vodio brigu o njemu. Čak ni šerif Hokins, koji je galopirao
na čelu. Ipak, posle izvesnog vremena jedan od ljudi je zaostao
tako da ga je Zapadnjak pristigao.
Bio je to jedan momak mali rastom, lukavih očiju, nekako
okrugao i ćelav, koliko je čovek mogao da utvrdi ispod njego­
vog zgužvanog „stetsona”.
~ Ja sam Bil Horni a ko si ti?
Sitne svinjske očice svetiucale su veselo u Sejna. Bilo je
jasno da momak tačno zna koga ima pred sobom, ali se Šejn
ipak potrudio da kaže svoje ime.
— Ljudi kažu da si jedan opasan revolverás — primeti Bil
Horni. To nije zvučalo zajedljivo, već više nekako zadivljeno.
— Tako, dakle, ljudi kažu — iskezi se Sejn.
Pred njim a se pojavi raskršće. Kolona se načas zaustavi, a
onda skrenu desno. Kada su Sejn i njegov pratilac stigli do tog
mesta. Zapadnjak ugleda stub sa dva putokaza. Levi je nosio
naziv „Steton Siti”, a desni je pokazivao ka „Brensberiju”. Oba
mesta za Sejna nisu značila ništa.
Bil Horni odgalopira dalje u pravcu Brensberija. Kada je
primetio da se Šejn zaustavio kraj table s putokazima, on za­
ustavi konja i okrete se.
— Hej, amigo, gde si?
Sejn je bio sjahao s konja i osvrtao se tražeći otiske ko­
pita. Na jednoj strani je kolona potpuno raskopala pesak tako
da pe nikakvi tragovi nisu mogli otkriti, čak i da ih je ranije
i bilo.
Bil H om i se polako vrati na konju. Malo podrugljivo upita.
— Sta tražiš ti tu, hombre? Možda zlato?
• Sejn se nije dao zavarati. Kada se ponovo uspravio bio je
sig'-tan u svoj zaključak.
12

15. Š E J N ★★★
— Ništa. Izgleda da je „čovek s maskom” zaista skrenu u
pravcu Brensberija.
Bil Horni prevrte očima.
— Mladiću, mladiću, vidi se da si ovde stranac. I deca, na­
ime, već znaju da nadaleko i naširoko nema boljeg izvidnika od
našeg šerifa. Hokins je za sve vreme indijansliog rata služio u
armiji kao čitač tragova.
Moguće je da je ovaj šerif bio jedan takav fenomenalan tip
koji je u stanju da u punom galopu jedan jedini konjski trag na
prilično tvrdom tlu otkrije. Ali, onda Sejnu upad.e u oči da se
potera na tom raskršću prethodno ipak malo bila zadržala.
— Ja sam po prirodi nepoverljiv — odvrati zato suvo — i
više volim da steknem sopstveno mišljenje o svemu.
Njegov mali pratilac kao da se više nije žurio. Izvukao je
svoju duvankesu i počeo mirno da sebi zavija cigaretu.
— Zar nisi više toliko naoštren da jašeš za „čovekom s ma­
skom”? — pita ga veselo Sejn.
— Pa i ti nisi, zar ne?
Iz pravca Steton Sitija približavala se jedna mala zaprega.
— Pogledaj samo! Ide lepa Lusila.
Bil Horni stavi zavijenu cigaretu u usta i zagleda se kao za­
čaran u zapregu. Izgledalo je kao da je potpuno zaboravio da
cigaretu uopšte nije zapalio.
Sejn je posmatrao mladu, lepu ženu koja je sama sedela na
kočijaškom sedištu i terala zapregu. Kada se dovoljno pribli­
žila, utvrdi Zapadnjak da je još mlađa nego što je u prvi mah
mislio. Njena kestenjastosmeđa kosa vijorila se kao zastava na
vetru. Figura joj je bila vitka, skoro dečačka. Lice joj je bilo
na neki poseban način uzbudljivo, iako nije bilo lepo u uobiča­
jenom smislu. Možda je tome bio kriv malo ispupčen, lako po­
vij en nos koji je podsećao na kljun ptice grabljivice.
— Poznaješ li je? — upita Šejn tiho svog pratioca.
Bil Horni ga pogleda iznenađeno.
— Ko ne poznaje Lusilu, amigo! — zabrunda. — Ah, da,
ti si ovde stranac, pa to ne znaš.
Sejn bi voleo da je mogao još više o toj devojci, ili mladoj
ženi da sazna, ali, za to je sada bilo prekasno.
Žena zaustavi zapregu i osmehne sa Sejnovom pratiocu.
— Helo, Bile.
Njen glas zvučao je kao cvrkutanje ptice u Zapadnjakovom
uhu.
— Helo, misis Lusila! — uzvrati Horni. — Na putu ste u
grad?
— Da. — Njeno lice se malo smračilo. — Kod nas je po­
novo đavo odneo šalu. Ljudi imaju pune ruke posla sa gove­
dima, pa sam zato ja pošla da dovedem Kalija.
13

16. ifie-k S E J N ★★★
Sejn nije razumeo ni reči, ali je Bil Horni izgleda zato od­
mah shvatio o čemu je reč.
— Opet ta neobjašnjiva zaraza?
^— Isto kao pre tri meseca. On juče nam je krepalo već sto­
tinu grla!
— Grom i pakao! — zabrunda čovečuljak. Pogledao je sa-
žaljivo mladu ženu. — Hoće li Kali moći tu da pomogne? Po-
slednji put je takođe dolazio Kali, pa je ipak skapalo tri hiljade
grla.
— Skoro četiri hiljade, Bile — popravi ga žena.
—^ HočeS li me predstaviti dami? — obrati se Sejn prati­
ocu, osmehnuvši se devojci.
— Ah, da, mis Lusila! Ovo je Sejn, poznati revolverás, bar
se tako u svakom slučaju priča. Kod nas ga do sada još nije
bilo, pa se nije ni iskazao. Ali, jeste u drugom smislu. Poku­
šao je, naime, da siluje vašu zaovu.
— Vaša zaova? — uzviknu Sejn iznenađeno. — Onda ste
vi dakle supruga Toma Bruksa, madam?
Lusila je netremice posmatrala Zapadnjaka svojim krup­
nim očima, ali, Sejn nije u tom pogledu uspeo da pronađe ni
zračak užasavanja, što bi bilo sasvim prirodno posle izveštaja
Bila Hornija.
— Sasvim tačno. Ja sam Lusila Bruks, mister. — Pogled
joj je postao oštar kao brijač. — I kako da taj momak još slo­
bodno trči ovuda. Bile?
— Zato jer je šerif trenutno veoma zaposlen, misis. — Bil
Horni sleže ramenima. — Hokins je naime na putu s jednom
poterom da bi uhvatio „čoveka s maskom”. Taj tip je izvršio
prepad na Perijevu banku i odneo gomilu novca.
Lusila Bruks poseže za uzdama. Pre nego što je mogla da
se odveze dalje, Sejn je uhvati za ruku.
— Trenutak, madam! Jeste li sigurni da se vaš suprug na­
lazi na ranču?
Njen začuđeni pogled već je sam po sebi predstavljao od­
govor.
— Naravno. Sta ste hteli vašim neobičnim pitanjem?
— Komično — utvrdi Zapadnjak mirno. — Pre nepuna dva
časa je pucano na vašu zaovu i mene. Vaša zaova Meri me je
čvrsto uveravala đa je to bio njen brat Tom.
Nešto je zasvetlucalo u Lusilinim očima. Sejn nije bio na­
čisto s tim da li je to bila Ijutina ili strah što se u tim očima
odslikavalo. Iznenada se Lusila otrže i gnevno zamahnu bičem.
14

17. ★★★S E J N ★★★
Sejn je na jedvite jade uspeo da se odmakne i sagne, inače bi
kamdžija pogodila njegovo lice.
Lusila udari besno po leđima oba konja i zaprega pojuri
Odatle.
— Prokletstvo! — progunda Bil Horni sa neodobravanjem.
Sa jednom darnom ne prave se takve neslane šale.
Sejn ga hladno pogleda i odvrati.
— To nije bila nikakva šala.
Bil Horni nemo zavrte glavom.
— Sta je to na stvari sa tom čudnom zarazom kod goveda?
— raspitivao se Zapadnjak.
Mali promrlja nešto nerazumljivo. Onda ipak odgovori.
— Pre tri meseca se iznenada pojavila. Ti si upravo čuo
da je pri tom uginulo četiri hiljade grla.
— I nije uspelo da se otkrije o kakvoj se bolesti radi? —
insistirao je Sejn.
Horni zavrte glavom.
~ Ne. Posle dve sedmice je sve prošlo iznenada. Više o to­
me niko ne zna, pa ni ja.
Šejii nabra čelo.
— Da li je ta zaraza izbila samo na ranču iiruicsovih?
Bil H om i iznenađeno podiže glavu.
— Grom i pakao! Sada, kada me tako pitaS... da, samo je
dOkačilo goveda Bruksovih, bar koliko je meni poznato.
— Prilično čudno. Zar ne misliš i ti tako? — primeti Za­
padnjak.
Horni je zamišljeno žmirkao.
— Stvarno komično. Ali, mogao je to da bude i puKi siu-
čaj.
Lepa žena ta Lusila — promeni Zapadnjak temu. —
Jesu li njih dvoje već dugo u braku?
Covečuljak ga pogleda nekako iskosa.
— Sta se to tebe tiče? Bolje sklanjaj ruke od misis Lusile.
•Tom bi ti utisnuo čeonu kost u mozak kad bi kod nje poku-
Sao tako nešto što si pokušao kod Meri.
— Ah, znači što ke tiče njegove sestre, on je mnogo ma­
nje zapaljiv reče Sejn.
— Za to je Meri potpuno sama kriva — uveravao ga je
Ijutito B il Horni. — Da Meri i Džek nisu pokušavali da natera-
ju Lusilu da raskine s Tomom, onda . ..
O, Znači bilo je svađe? — ubaci Zapadnjak.
Covečuljak snažno potvrdi glavom.
— Itekako. Tek kad je stari Bruks umro, usudio se Tom da
đdvede LliSilU na ranč. A nedelju dana kasnije oni su se ven-
čali.
— A Meri?
15

18. i e k k S E J N * * *
— Meri i Džek su bili protiv svadbe. Kao §to je i stari
Bruks imao nešto protiv toga.
— A zašto? — raspitivao se dalje Šejn.
Na licu Bila Hornija pojavi se neki ukočeni pogled. Izgle­
dalo je kao da okleva.
— Rfega da je bila neka gadna stvar — podsticao ga je Za­
padnjak.
— Ah, ništa sem jedne glupe priče.
— Pa, onda je istresi već jednom iz sebe.
Bil Horhi pogrbi leđa kao mačka koja hoće da se odbrani
od psa.
— Navodno, da je Lusila ranije bila ljubavnica jednog
bandita. Pakosno brbljanje, naravno. Ali, ti znaš kakav ume
da bude svet.
— Kako se zvao taj tip? Hajde! Ti znaš da se ja mnogo
motam okolo. Možda sam ga zato već i upoznao nekad.
— 3 e n i Redman, ukoliko si dosad već nešto o njemu čuo.
— Redman? — Sejn iznenađeno podiže glavu. — Njega su
još pre godinu dana obesili u Silver Sitiju.
Sejn se dosta dobro sećao Benija Redmana. On je isprva bio
prosečan borac revolverom, a kasnije se namamio na .poštanske
kočije i banke. Redman i Lusila? Šejn je to sebi jako teško mo­
gao da predstavi. Beni Redman je bio visok skoro dva metra
i njegovo lice bilo je unakaženo boginjama. Jedan prilično ru­
žan tip.
Ako je u tom govorkanju bilo neke istine, onda je sve to
postajalo još tajanstvenije. U svakom slučaju, Beni Redman je
bio mrtav, a njegova ljubavnica živa. A tip koga su zvali „čo­
vek s maskom” bio je takođe živ živcat. Lusila je sada bila že­
na najbogatijeg rančera nadaleko i naširoko, kome su u pos­
lednje vreme hiljade grla ugibale. Zbog toga ne bi niko pucao
na njegovu rođenu sestru, ukoliko je Meri rekla istinu.
Da, šejn je već duže o tome razmišljao i to mu je postajalo
sve zapetljanije. Odjednom, počeo je da shvata da je njegov
čovek za vezu pri Sedmoj brigadi ipak više znao nego što mu
je rekao, pre nego što su ga poslali ovamo da uhvati „čoveka
s maskom”. I tada je Zapadnjaku došlo do svesti koje su pos­
lednje reči tog čoveka bile. Da, neka ga đavo nosi ako on nije
rekao:
„Možda se iza svega toga krije daleko više nego što smo mi
saznali. Recimo bolje da malo znamo. Žarite im malo zube u me­
so, pa ih onda malo izvucite da ih više razdražite. Uostalom, va­
ma je poznato, prijatelju, kako se to radi.”
— ;Hej, kuda to jašeš, homber? — povika Bil Horni za Za­
padnjakom, koji je okrenuo svog konja i poterao ga.
— Nazad u grad. Mislim da je prekasno da nastavimo da
jurimo za poterom.

19. •k'k'k Š E J N
Šejn začu topov kopita za leđima. Bil Horni mu se uskoro
priključi i poče da priča.
— Ja bih na tvom mestu ipak dobro razmislio, Sejne. Zašto
se ne izgubiš? U Steton Sitiju ima izvesna poznata kuća i u
njoj puno lepih žena. U našem gradu su samo Džek Bruks i
njegovi prijatelji koji jedva čekaju na tebe.
— Zbog toga dakle Džek i nije učestvovao u poteri — zab­
runda Zapadnjak. — Već sam taito nešto bio i pomislio, Bile.
Ali, hoćeš li da ti nešto poverim? — On se osmehnu čovečuljku.
— Ja se ne bojim Džeka.
— Ko još govori o Džeku? Mladić je još žut oko kljuna —•
odbrusi Bil Horni prezrivo. — Mislim na njegovog polubrata
Rafaela. Od njega moraš da se čuvaš.
Sejn zateže uzde konju i pogleda oštro Hornija.
— Još jedan Bruks? Smešno, njega do sada još niko uij«
pomenuo.
Horni zavrte glavom.
— Nije Bruks, a ipak jeste, amigo.
— Možeš li ti da prestaneš da govoriš u zagonetkama? —-
procedi Zapadnjak nestrpljivo.
— Pa, stari Bruks je imao nešto s jednom Indijankom.
Jednom Meskalero devojkom, lepom kao upisanom. Ona je umr­
la pri Rafaelovom rođenju.
Sejn načuli uši.
— I? — upita. — Sta je bilo s melezom?
— Dečak je odrastao u plemenu svoje inajke. Stari Bruks
se nije uopšte brinuo za svoga sina, Lsgleda da baš nije bi»
neki veliki čovekoljubac, taj stari.
— Razumem.
— Ništa ti ne razumeš — dobaci mu BU. Ijutito. — Rafael
je opasan. Gori od mokasino zmije ako mene pitaš. I kada je
došlo do velikog loma između Toma i njegove sestre, Džek i
Meri su se preselili u grad, a onda se iznenada pojavio i Ra­
fael. Od onda su on i Džek nerazdvojni.
— Dirljiva porodična priča — podrugnu se Zapadnjak. —
U svakom slučaju, dosta zapetljana. Ali, odjednom zaista po­
činje taj Rafael da me interesuje,
V I
Pucnji su pali potpvmo neočekivano. Sejn i Bil H om i su se
taman bili pojavili iza jednog brežuljka, kad je počelo da praštL
Olovo je fijukalo opasno blizu njihovih ušiju, i H om i uzviknu
uplašeno.
— Dole s konja! — doviknu Zapadnjak svom pratiocu, uči­
nivši to u istom trenutku i sam.
t t

20. -'k'kir S E J N
Životinja produži dalje. Sejn se uopšte nije brinuo zbog
toga. Osvrtao se za nekakvoin rupom u koju bi mogao da se
uvuče, jer ja f>ljusak olova bivao sve gušći. Pri tom nije uop­
šte mogao da utvrdi odaide dolaze pucnji. Ali, sada na to nije
trošio vreme, jer ga nije ni imao. To bi mu, naime, vrlo malo
koristilo ako bi saznao odakle se puca, kad bi u sledećem tre­
nutku već bio mrtav.
iiekoiiko metara levo od puta palo mu je u oči jedno is-
pupčenje tla. Sejn hitro ustade i potrča pognut tamo, bacivši se
onako iz trka i otkotrljavši se niz uzvišicu. Dok se, dahćući,
ponovo tispravljao na koiana, dokotrljao se do njega i Bil Hor-
ni. Pucnji su se čuli i dalje.
Njegov pratilac je izgubio „stetson’. Sejn je morao u sebi
da se nasmeje, jer, nije mogao sebi da zamisli da Bil Horni za­
ista ima lobanju ćelavu kao sjajno ogledalo, iako je ne.što slično
već slutio.
— Mladiću, mladiću —- dahtao je Horni. — Za šta nas oni
drže? Za tetrebe iii za fazane? — On je zii'kao u Sejna iskosa
i dodao, mrzovoljno. — Cenim da se to tebe tiče, amigo.
— Izgleda sasvim tako ■— složi se Zapadnjak suvo, dok je
rukom opipavao rame.
— Je li te do!;;ačiIo? — raspitivao se čovečuljak zabrinuto.
Sejn oseli pukolinu u jakni.
— /vlro ne gre^m , tu je bio još jedan komad tkanine.
Bil Horni ga je odmeravao užasnuto.
— Kako mcie, do đavola, jedan bezopasan momak kao ja
da stigne do toga da ga koriste kao metu?
— Možda si odabrao pogrešnog pratioca — nasmeja se Za­
padnjak kojeg je zabavljalo uzbuđenje koje se ocrtavalo na
licu Bila Hornija.
— To bi spin đavo trebalo da u č in i. . . — procedi čoveču­
ljak, ali, nije dovršio šta bi to zapravo đavo trebalo da uradi.
U tome ga je omeo udaljeni topot kopita. Obojica podigoše gla­
vu i oslusnuse napregnuto.
— Cini m i se kao da su strugnuli ■— primeti Bil Horni i po­
gleda Zapadnjaka s nadom.
— Izgleda zaista tSKo — potvrdi Sejn mirno. Popeo se uz
stenovito uzvišenje i osvrnuo se. Iz početka dosta oprezno, ali,
kad vi.še nije odjeknuo nijedan pucanj, potpuno bezbrižno.
— Možeš mirno da dođeš ovamo, hombre — pozva on čo-
večuljka. — Naši prijatelji su se izgubili.
Ubrzano dišući, Horni se popeo. Nepoverljivo se osvrtao
oko sebe.
— Možeš li mi reči šta je to trebalo da znači?
— Možda su to bili onaj famozni Džek Bruks i njegovi pri­
jatelji, o' kojima si m i pričao.
U

21. •kicic S E J N 'k'kic
Mali easrgitoo zavrte glavom.
—■Ne verujem. U svakom slučaju, Rafael nije bio među tim
momciiE-a.
— Sia te čini toliko sigurniju u to, prijatelju moj?
Horni pi-esiri vo otpijunu na tio.
— Ti još nisi video Rafaala kako puca, Sejne, a ja jesam.
Momak skida lastavicu u punom leiu jednim pucnjem, čak kad
se naicrd. i trista Bietara izsiad njsga u vazduhu.
— Ti xw«2i£ da je Rafael ležao tamo u zasedi, onda bih ja
sada bi/) m itav čoveli?
— ;‘4*fc5'rfcp, f^ledajući lukavo Zapadniaka.
— i.Iogu da se kladim u svoju svečanu jaknu, a to je je­
dini prii.tajaa kcuiad cdeće icoji po.SiMiujem.
Na S«ja®vom licu pojavi se zamišljen izraz. Posle izvesnog
vremena r3*s, sk.iiioi raia^ainai).
— ZnaSi, nije bio RaiaeJ. Ako je to tačno što ti kažeš, mo­
ram za to biti vrlo zi'hvalan svojoj sudbini.
Nasmejao se tiho sebi u bradu.
Naaii su oba konja kako mirno stoje jedan kraj drugog iza
žbunja i pasu travu.
bok se p«ajao u sedlo, Sejn primeti.
— Kako si mogao da opaziš, mučačo, nije uopšte bezopas­
no jahati kraj mene. Zar ne bi bilo bolje za tebe đa s<
vratiš u gi'ad?
Bii iiorni razvuča lice i zabrunda.
— Ta praki.'.'tr; bsgra! Oni neće drugi put pokužati. Bar
odmah. Sem ts?„'sn, j?. sam sada oprezan kao ris.
— KsJsf) hfjisii — reča Zapa/Jnjak ravnodušno. — Ja
samo jT/isLlo dsiaro.
Kada s-u itgisdali prve kuće, dođe im jedna kočija u sus­
ret. Mušiiarac, koji je držao uzde, bio je neko koga Sejn Još
nije videa pred sobi^m. A žana sa njegove strane bila je u sva­
kom siu.'iajii Lusila Bffiilts.
V II
Muškarac na kočijaškom sedištu viknu: ,,Brrr!” i zaustavi
zapregu.
Ltisiliae tamne oči sevnuše Ijutito u Zapadnjaka.
— Sklon,ite se 3 puta!
—■Hoj. Sta to treba da snaSi, mister? — upita muškarac
koji je držao uzde.
— Zeleo bih da izraenim nekoliko reči s damom — od­
vrati Zapadnjsl.-:.
Lusila otrže muškarcu kraj sabe bič iz ruke. Pre nego što
1»

22. 'k'k'k S E J N 'k'kk
je uspela da zamahne, Šejn joj priskoči i zgrabi je za mišicu,
lijutito je zakreštala, ali je konačno ispustila bič,
— Jeste li poludeli, mister — zareža muškarac kraj Lu­
sile.
— Vi mora da ste Kali, zar ne? — upita Sejn ne mičući se.
— Da, tako se zovem. Poznajemo li se mi rncida?
Kali je bio onižeg rasta, a .njegovo telo nije bilo u skladu
sa mršavom ptičjom glavom. K tome joS i te ledeni', oci kao
dugmad, skoro bez trepavica. Ne, nekakav lepotan taj Kali za­
ista nije bio. Zato se valjda i razumeo u stoku. U svi'.korn slu-
čaju,_Bil Horni je u to bio uveren.
Sejn je pustio mišicu Lusile Bruks, ali je i dalje držao
mladu ženu na oku. Okrenut Kaliju, rekao je.
— Ne, koliko ja znam. Ali, Bil Horni kaže da ste vi neka
vrsta čudotvornog doktora što se tiče stoke.
Kali odmeri Zapadnjaka, a u njegovom pogledu odslikavalo
se nepoverenje. Mrzovoljno progunda.
— Da, i?
— Ta neobična zaraza navodno je ponovo izbila na ranču
Toma Bruksa.
— Zbog toga me je misis Lusila i povela tamo. Ali, čemu
ta priča? Oslobodite put. Vreme je dragoceno.
— Ovih nekoliko minuta više ili manje neće značiti ništa
u tom pogledu — odvrati Zapadnjak. — Imate Ii neku predstavu
e tome šta bi moglo biti uzrok takvom pomoru goveda?
— Ne — odgovori Kali kratko i neprijatno.
— Misis I;usila je rekla nešto o četiri hiljade grla koja su
nedavno uginula od zaraze.
Kalijeve dugmaste oči zurile su bezizrazno u Sejna. To je
bilo sve.
— To je poprilična šteta za mister Bruksa, zar ne mislite
i vi tako. Kali?
— Do đavola, dabome!
— Vozite već jednom. Kali! — povika mlada žena Ijutito.
— I ako se on ne skloni s puta, onda ga jednostavno pregazite!
— Ah da! — Sejn se nasmeši Lusili Bruks. —-Da to ne za­
boravim, madam! Ukoliko vi još jednom pokušate da zamahnete
bičem, moraću vas povući sa sedišta, položiti preko kolena i is­
prašiti. Na to treba ozbiljno da mislite, madam.
On povuče svog konja u stranu. Lusila viknu nešto, što
Sejn od škripe kolskih točkova nije razumeo, i kočija se otko­
trlja odatle.
Bil Horni prevrte očima i pogleda ka nebu.
— O, bože, o, bože! Ti mora da si zaista sit života, Sejne?
Prvo ta priča sa Meri i njenim bratom. A s^da se još kačiš i sa
najmoćnijim čovekom u ovom kraju. Tom Bruks odmah pocr­
veni kao paprika kad mu se učini samo da neki muškarac baca
30

23. ii- kif S e j n 'k'k'k
pogled ka njegovoj mladoj ženi, a da ništa drugo nije ni poku­
šao. A ti pretiš Lusili da ćeš je isprašiti po njenoj lepoj zadnjici.
Grom i pakao — Mladiću, moj, kada Lusila to ispriča Tomu, ■
onda... — Bil Horni zastade, žmrkćući. A onda je dodao za­
brinuto. — Mogu da SS kladim u sve da će mu ona čim stigne
sve to ispričati.
— I? — upita Sejn spokojno.
Covečuljak ga pogleda ispitivački kao da se brine za Za­
padnjakev zdrav razum.
—■Tom Bruks je gazda od više od trideset kauboja, amigo.
A nekolicina od njibi se vrlo dobro razume u pucnjavu. Tačno
kao i Tom lično.
Šejn se osmehnu na to upozorenje, iako ga je, naravno, uzeo
ozbiljno. Ali, Bila Hornija se nije moralo ticati to što je njemu
bilo zaitsa veoma stalo da tog Toma Bi'uksa izmami iz njegove
povučenostL
vm
Glavna ulica izgledala je kao izumrla. Uzrok tome morao je
biti u činjenici da je mncgo muškaraca odjahalo s poterom.
Šejn se zaustavi pred kremom.
— Kome zapravo pri^jada ovaj sanduk?
On pokaza na jednospratnu zgradu.
— Pa, kome bi — zabrunda čovečuljak dok je silazio s ko­
nja i vezivao ga za prečku. — Tomu Bruksu, naravno, kao i
skoro sve u ovom gradu.
— Mora zaista da je težak bogataš taj vaš Tom Bruks. A
Henri Kuper? Je li on tu samo na prolazu?
Bil Horni poče da se previje od srneha.
— Kuper? Na prolazu? To je da pukneš, amigo. Ti postav­
ljaš p itan ja. .. — Malom čoveku bilo je potrebno dosta vre­
mena dok se ponovo smirio i obrisao suze koje su mu od sme-
ha pošle na oči. Onda poče ozbiljno da objašnjava Zapadnjaku,
— Henri Kuper je dcSr-o pre više od dvegodine u grad.
Četiri nedelje kasnije dobio je da vodi radnju od Toma Bruksa.
Mnogi danas veruju da su hotel i krčma postali Kuperovo vla­
sništvo, ali, to nije tačno. Tom Bruks nije od onih, koji kad ne­
što im aju u rukama, olako ponovo puste da im to iz prstiju
isklizne.
— I u ovoj čatrlji se igra na visoke sume, je li?
Bil Horni sleže ramenima.
— Svakako. Ali, posluje se ispravno, ako je to ono na šta
misliš, Šejne.
U

24. S E J N if-kii-
— Jedan poštenjak, dakle, taj Henri Kuper? — primeti Za­
padnjak i ta slika mu je izgleda predstavljala pravi užitak.
Lice Bila Hornija postade sasviin bezizrazno.
— Jedan jedini put za sve ovo vreme se tvrdilo nešto
drugo.
— Aha! A ko je to bio?
-— 2,;aboravio sarn mu ime. Neki momak koji je ujahao u
grad po zalasku sunca. U ponoć, bacio je svoj posleđnji dolar
na sto. Tačno pet minuta kasnije posegao je za revolverom. Sa­
da leži tamo napolju na groblju, .imaš ii još pitanja, arnigo?
— Bio je to Henri Kupsr koji je pucao?
— A ko inače? — procedi Bii Horni. To je zvučalo skoro
zajedljivo.
— Da li je onaj drugi povukao prvi? — raspitivao se Za­
padnjak.
Mali čovek stisnu oči i sle.že ramenima.
— Tako ljudi kažu. Ja nisam prisustvovao tome. U sva­
kom slučaju, šerif Iiokins nije video nikakav razloga da optu­
ži Kupera, ukoliko je to ono na šta ciljaš, Sejne . ..
— Baš lepo — prinieti Zapadnjak hladno se osmehujući. —
U ovom gradu čovek koji plaća zaista ima prijatelje.
Ke osvrnuvši se više ka Horniju, gurnu Sejn pokretna vra­
ta krčme i zastade.
Bila su četvorica. Džek je stajao sasvim levo, najbliže do
Sejna. Zurili su u Zapadnjaka kao da su samo na njega če­
kali.
— Prokletstvo! — prosikta Bil Iiorni koji je tačno procenio
opasnost situacije. Hteo je brzo da strugne u stranu, ali je
Sejnova levica jos stigla da ga uhvati za mišicu.
— Prvo još jedno pitanje, Bile. Koji od ovih je Rafael?
■— Nijedan. Rafael nije ovde.
Šejn pusti malog čoveka i Bil Horni nestade kao zečić u
cilindru mađioničara. Sejn je stajao raskoračenih nogu i pri
torn se smeškao.
U Krčmi je nastala mrtva tišina, iako je ona bila iznena­
đujuće puna. Ovde izgleda da su se skupili svi koji nisu odja-
hali sa šerifom. Kao da su čekali povratak potere.
— Ovo je tip koji je dosađivao mojoj sestri — reče Džek
Bruks glasno. Njegov glas trebalo je da zvuči jako preteći, ali,
to mladiću nije polazilo za rukom. Njegove reči odavale su i bes,
ali i Džekovu nesigurnost pred tim čovekom na pokretnim
vratuna. A i trojica mladih momaka, koji su stajali kraj Dže­
ka, kao da su oklevali da se odluče na poslednje. U međuvre­
menu, izgledalo je kao da je ceo grad saznao ko je Sejn. I nje­
gova reputacija kao da je mladićima podsekla krila.
Sejn krenu i pođe lagano ka tim momcima. Ogromna nap-
22

25. -k'k'k S E J N -k'k'k
regnutost osećala se u vasduhii. Nadao se da neće iskrsnuti od­
nekud i neki peti momak koji bi mu poslao olovo u leđa!
Iznenada so tu stvori Menri Kuper. Smeškao se stisnutih
usana i tvrdo. Sejn zasiađs.
— Dođi u moju kancelariju, amigo. Imamo nešto da pri­
čamo.
Pogledali su se u oči. Sejnu stvar nije bila jasna. 2eli li
kockar da nm pokriva leda, iii ja Kuperu jedino bilo stalo do
toga da spreči pucnjavu u svojoj kremi? Naravno, postojala je
još jcuna mogućnost. Nitkov je možda želeo samo da ga zavara,
i da mladim vukovima okiksa srnrtono.snu igru.
IX
Henri Kuper kao da je pročitao Zapadnjakove misli, jer se
osmehnuo hladno i ironično.
— Idi napred. Verujem da je tako bolje.
Nije baš bio bogzna kakav osećaj imati četiri revolvera
ovih mladića uperena u leđa... i možda k lome i pucaljku
Henrija Kupera. Ipak, Soja nije ubrsavao korak. Išao je ravno-
merno dok nije stigao do uskih vrata na kojima je bio natpis
„Kancelarija”, koja su stt’.jala poluotvorena.
Kada je Sejn prešao preko praga odalmuo je u sebi. Spolja,
njegove misli nisu odavalo ni traga nelagodnosti koja ga je obu­
zimala na putu kroz lokal.
Henri Kuper mu se sarkastično osmehnu, dok je zatvarao
vrata za s ’ om i i ] u bravi.
— M in 1 I dnci čc:>:a”. za tvojiiin kožom,, amigo.
Kockai i c na jednu stolicu, dok je uhvatio bocu s vi­
skijem i i; Tc c
— Zašto si morao tako neodložno da posegneš u otvor bluze
Džekove sestre? Ti se uopšte nisi promenio, kopile jedno. Žene
su i dalje ostale tvoja vcliîi.a slabost.
Sejn posegnu za punom čašom. Gledali su se neko vreme
i svaki od njih kao da js bio zainteresovan samo za to da pro­
nikne šta misli onaj drugi.
— Žlveli! — Kuper prinese čašu usnama i isprazni je u
jednom gutljaju. Sejn jo sledio njegov prim^T. Dok je vraćao
čašu na sto, reče mirno.
— Sta se ovde zapravo odigrava? Ja Meri Bruks nisam ni
pipnuo.
— Zaista nisi? — upita kockar i njegovi štucovani brčići
nad gornjom usnom počeše da se mrdaju. Henri Kuper je iz­
gledao izuzetno raspoložen.
— I ti to takođe znaš — proùuy.^ Zapadnjak. — Jesam Ii u
pravu?
23

26. •k'k'k S E J N -kk^
Kuper sleže ramenima.
— A zašto bi ti lagao? No, da li si ti to uradio ili nisi, to
ti ni u kom slučaju ne može pomoći. Cim se šerii Hokins vrati
šeepaće te za vrat. To sam naime hteo aa ti kažem. I još nešto:
ne potcenjuj Hokinsa, jer, on je jedan od tvrdih, gvozdenih mo-
maKa. Njemu ti imponuješ i tvoja opasna reputacija, a ne tvo­
ja pucaljka. Na to se možeš osicniu. Ne, sam to Hokins neće
izvesti. 1 ne može. Ali, to stari zna. Zbog toga će on doći sa
ceiom gomilom, kojoj će biti uživanje da jednog tako poznatog
revolveraša obori na pleća.
Sejn pokaza na svoju praznu čašu. Ku^jer mu ponovo na­
toči. Šejn razvuče usne u jedan rečit izraz.
— U redu. Jesi li završio, Henri?
Kuper ga je gledao nemo, ne pomerivši ni mišić na licu.
-— Dobro. Onda mi dozvoli da ti poslavim jedno pitanje.
Ko ima interesa da rne na brzinu odjuri iz grada? I kad smo
već kod toga, hombre . .. šta će.š ti dobiti kao nagradu za to?
Cenim, naime, da ako tvoj pokušaj propadne, tebi će ostati pra­
zne šake.
Henri Kuper je već bio posegnuo za svojom čašom. Sada je
grubo vrati ponovo na sto. Svoje prave misli nije odavao. Glas
mu je ostajao učtiv dok je odgovorao.
— Ti si još uvek ono isto kopile kakvog sarn zadržaou se-
ćanju. Možda ti samo želim dobro. Sta misliš ti o tome?
— Henri Kuper, čovekoljubac! — iskezi se Zapadnjak. —
Još ćeš me tronuti do suza.
Kockar steže pesnice. Po prvi put više nije uspevao sas­
vim da se kontroliše. I sam je primetio da je stegao pesnice,
pa ih je ponovo otvorio brzo. Tiho je rekao.
— Ti možeš nešto sasvim lepo da dobiješ na rake, amigo.
Kuper ustade i priđe jednoj velikoj, gvozdenoj kasi. Sejn
ga je posmatrao zainteresovano. Kockar izvuče ključeve i otvori
trezor. Kada se vratio ka stolu držao je svežanj banknota u
ruci. Sa grimasom na licu, bacio je novac pred Šejna na sto
i rekao neljubazno.
— iJvadeset četiri hiljade dolara. Možeš da prebrojiš ako
m i ne veruješ. Uzmi lovu i nestani iz grada. Time smo mi kvit.
Šejn je bio zapanjen, ali to nije jJokazao nijednim migom.
Potpuno mirno uzeo je novac i počeo da ga broji. Henri Kuper
stajao je ukočeno pred njim i posmatrao ga kao lisica kokošku
na leglu.
— Na dlaku tačno — osmehnu se Zapadnjak i mirno stavi
novac u svoj džep.
— A sada se gubi. Da te više nismo videli u našem kraju
— zareža Kuper sa pretećim prizvukom.
— Zašto? — upita Sejn veselo. ■— Kakve to ima veze s
onim drugim, amigo? — Malo je oldevao. Onda je sa hladnon»

27. ★★★Š E J N -k-kir
ironijom upitao. — Ili ćeš ipak da mi poveriš ko je dao taj
novac za mene, samo da bi me se otarasio? Da ta lova potiče iz
tvog džepa to ti nikada neću prihvatiti, ti, lupežu. Za tako ne­
što suviše te dobro poznajem. Ti bi rađe zgrabio pucaljku, pa
makar došlo do krvi. A tvoje srce bi zaista krvarilo kad bi to
stvarno bio tvoj novac.
Henri Kuper procedi jednu kletvu. Sa lica mu pada maska
samosaviadavanja i ono mu se iskrivi u grimasu. Viknuo je
besno:
— Ti dakle nećeš da se izgubiš?
Sejn je u međuvremenu ustao.
— Dabome da ne, hombre. Meni se ovde sasvim dopada.
Sem toga, počeo sam tek ponovo da se navikavam na tebe.
Iznenada, kockar ostade hladan kao led.
— Daj m i novac nazad. Ja sam ti ga dao samo pod odre­
đenim uslovim a. ..
— Diši duboko, Henri. Kada si ti taj novac položio tamo
na sto, tada se radilo samo o izravnavanju starog računa. Tek
posle toga si postavio svoj zahtev da treba da se izgubim.
Henri Kuper priđe pisaćem stolu. Sejn ga je pratio pogle­
dom. Kockar nije nosio nikakvo vidljivo oružje. Možda neki
„deringer” u rukavu. Ali, u gornjoj fioci pisaćeg stola sigurno
je ležao „kolt”.
Kuper spusti ruku tako da Sejn nije mogao da vidi šta
radi. Tihi šum odao mu je ipak da je Kuper izvukao jednu fi-
oku.
— Misli na San Antonio, hombre! — opomenu ga Zapad­
njak.
Henri Kuper se zaustavi u pola pokreta. Nemo su zurili je­
dan u drugog. Onda kockar povuče ruku nagore, tako da je
Sejn opet mogao pratiti pogledom.
— Prokleto kopile! — prosikta kockar. Neskriveni bes zra­
čio je iz njegovog pogleda.
Sejn je stajao već na vratima i otvorio ih, ali nije ispuštao
Kupera iz vida.
— Ko god bio tvoj nalogodavac, Henri, on će me naći u
tvom hotelu. Soba broj četiri. Ukoliko, međutim, on namerava
tebe da pošalje, onda bolje prethodno načini testament.
Sejn se tiho nasmeja i otvori širom vrata prema krčmi. Pr­
vi pogled mu je pao na šank. Ona četiri mladića više nisu sta­
jala tamo. Ali to nije govorilo ništa. Možda su se raspodelili po
prostoriji da bi mu lakše posali olovo u leđa.
Sejn se pažljivo osvrte. Muškarci u krčmi su ga primetili
i nastala je tišina. Bezbrojni pogledi upili su se u Zapadnjaka.
Ona četiri mladića nisu više bila u krčmi.
U istom trenutku, začuo se topot mnogih kopita, koji se
29

28. brzo približavao. Mora da je bilo mnogo konjanika. Jedan od
gostiju potrča ka vratima i pogleda napolje. Onda uzviknu uz­
buđeno.
— Potera! Vračaju se!
Nekoliko sekundi kasnije, stajao je Sejn sam u velikoj
prosLoriji. Svi su pohrlili napolje na trem. Šejn se osvrte. Henri
Kuper je stajao u vi'atima svoje kancelarije i zurio nemo u
njega.
— Da se nisi iznenada ohrabrio — upita ga Zapadnjak
hladno — ili si se predomislio?
Ka lice Henrija Kupera ponovo se navukla ravnodušna
maska profesionalnog kockara.
— Zar ne čuješ? — odvrati. —-Serii Hokins i njegovi lju­
di se vraćaju.
Sejn je čuo samo jedno: podrugljivi prizvuk u glasu Hen­
rija Kupera. Nešto je taj nitkov očevidno imao na umu.
— Ti misliš da će ti šerii jsreuzeti posao — osmehnu se
Sejn.
Henri Kuper priđe Sanku, natoči čašu viskija i onda se
okrete. Zlokobno cerenje iskrivilo je njegovo do tada glatko lice.
— GreSiš, amigo. To je. Prvo ta priča sa Meri Bruks. A
sada i pljačka. U našem gradu su momci već za mnogo manje
visili.
-— Pljačka? O čemu ti zapravo pričaš?
Kuper se nasmeja zajedljivo.
— Onih dvadeset četiri hiljade dolara u tvom džepu, Sej-
ne. Sa „koltorn” u ruci ti si me naterao da ti taj novac izvadim
iz mog trezora. Zar zaista veruješ da će neko posumnjati da
nije bilo tako? I kada ja ...
Kuper nije stigao da dalje govori. Krila pokretnih vrata
se razleteše, i šerif Džon Hokins na čelu gomile svojih ljudi
sjuri se u krčmu. Kada je ugledao Zapadnjaka, zastade i mra­
čno ga pogleda.
— Vidi ti, molim te, samo ko je to tu?
Šerif načini još dva koraka, a onda opet stade. Ostali ljudi
načiniše preteći polukrug oko Šejna. A za svojim leđima zapad­
njak je imao Henrija Kupera.
— Zar vam nisam rekao da ču, ako vas po svom povratku
još ovde nađem, morati da vas zatvorim? — zareza šerif.
— Zar niste imali nikakvog uspeha, šerife — odvrati Sejn.
— Izgleda da sad tražite pogodan objekat da iskalite svoj gnev.
Hokins se nasmeja gromoglasno, Oči ostalih muškaraca
odavale su da sada očekuju vrlo zabavnu predstavu. Bar po
njihovom mišljenju.
— Velika je sreća da si došao, Džo — reće jedan glas za
Zapadnjakovim leđima. Naravno, to je bio Henri Kuper. —
Ovaj tip je iskoristio tvoju odsutnost da bi m i poturio svoje t©-
ae

29. pove pod nos. Prisilio me je da dam sav novac iz svoje kase.
Proveri njegove džepove. U njim a rnora biti iačno dvadeset če­
tiri hiljade dolai'a, Džo.
Šejn se osećao kao gonjena divljač. Već je ranije bio ras-
poznao razočai'anje i bas u Seriiovim i u očima ostalih ljudi iz
poiei’e koji su jah ali s njim. Covek sa maskom im je umakao,
u to više nije bilo nikakve sumnje. Zato su želeli da negde iz­
ruče svoj bes. K'jjn je znao cia im je on došao kao naručen za to.
— K up‘, r laž:e — reče. — On je meni taj novac dragovolj­
no dao. J'euan sLp>-i kockarski dug, k o ji...
— AIi, začop.1 već jednom tu lažJjivu gubicu — zauila Džo
Hokins. — Zar z;)l.sva veruješ da time rnuzeš da izvučeš svoju
glavu iz omče? Svi ovde lažu, samo ti ne. Meri Bruks je la­
gala. A sada i ITenri Kuper laže. Samo iz tvojih usta teče istina.
Stvar je postala beznadežna, i Sejn nije više gajio nikakve
iluzije. I nije .se zato ni maknuo, kad je Kokins izvukao revol­
ver i pošao k njemu. Bacivši jedan pogled iza sebe, Sejn opazi
da zaista nema nikakve šanse. Henri Kuper je stajao, zlobno se
kezeći i držao u ruci „deringer” sa dvostrukom cevi. Nije bilo
sumnje da bi pi'i najmanjem Šejnovom pokretu potegao obarač.
— No, hajde da vidimo — reče šerif Hokins i zavuče ruke
u Zapadnjakove džepove. Sa značajnim pogledom je izvuliao
novac i podigao ga trijumfalno.
Onda posegnu za Sejnovim revolverom. Sejn je držao savi­
jene ruke i nije se ni poinakao. Ukoliko još uopSte ima nekakva
šansu, onda to svakako nije bilo u ovom trenutku, A i sli’tio je
da Kuper samo na t?.kvu, jednu šansu još čeka pa da ga napum­
pa olovom. Jasno, Sejnu niko nije verovao ni reci. To rnu je
bilo kristalno jasno. Inače bi se kockar već postarao da mu za-<
uvek zatvori usta.
Kada je Sejn stupio u Sedmu brigadu, rečeno mu je:
„Nećete imati nikakvu iskaznicu, misler Sejne. I bićete pri­
nuđeni da se oslanjate samo na sebe. I nikada, ni pod kojim
okolnostima, ne smete se usuditi da pomenete Sedmu brigadu.
Cak ni u najgoroj nuždi, jer ćete za nas odmah postati bezvred-
ni, a brigadi ćete naneti štetu. To bi se po ćelom Zapadu raši­
rilo kao prerijski požar, a onda ..
I tako dalje.
Šejn se sećao svake reči koja mti se tada urezala u mozak.
A on je previše često imao prilika da ražmišlja o tome.
Da, on je bio neka vrsta tajnog detektiva. Kada bi on otkrio
svoj identitet pripadnika, onda to više ne bi bila tajna, i on.
ne bi više Brigadi vređeo ni centa. A moć i uspeh Sedme bri­
gade bili su zasnovani upravo na njenoj tajnosti.
«

30. 'k'k'k Š E J N irirk-
Đavo je međutim odneo šalu kada se nekom omča već sa-
■vim nisko njihala nad glavom. Šejn je ležao na klupi i zurio
u gvozdene rešetke kaveza u koji su ga bili zatvorili. Nije to
bilo prvi pu, i uvek je nalazio sredstava i način da umakne si­
gurnoj smrti. Ipak, ovaj put su stvari s njim stajale dosta loše.
U ćelom gradu nije bilo ni jedne jedine duše koja bi mu
bila sklona. Za svakog je važio kao tip koji je napastvovao je­
dnu mladu, lepu ženu, a povrh toga još poznatom čoveku u
gradu revolverom oteo iz ruke gomilu novca. Konopac mu je
bio apsolutno siguran.
Šerif Hokins nije bio čovek koji bi dugo oldevao. Već dru­
gog dana sastao se sud i doneo presudu koja je glasila: „smrt
vešanjem”.
— Šteta što ćemo te još nekoliko dana morati da hranimo
— obratio mu se Džo Hokins, pošto je ponovo zatvorio Zapad­
njaka u ćeliju. — Ja nisam nikoga obesio. Tako šta još nisam
činio. I ubuduće takođe neću. Neće mi se da tipom kao što si
ti prljam ruke.
— Treba li ja možda jednostavno da prestanem da dišem
I tako vam uštedim sve brige, šerife? — podrugnu se Sejn.
Šerif Hokins nije uopšte imao smisla za humor. Smrknuto
je zarežao.
— Budi bez brige! Dovoljno ćeš se rano ti još uputiti do
drveta za vešanje.
Njegov pomoćnik zvao se Hal Enders. Momak od svojih
dvadeset pet godina i treći sin jednog farmera, koji na im anju
svog oca nije baš bio preko potreban, jer je imanje bilo malo.
Hal Enders je bio momak visokog uzrasta, mršav kao pritka i
bezopasan kao kišna glista. Pravi čovek za Hokinsa kome je
bio potreban neko samo kao produžena ruka. Uostalom, šerif
je bio vladajuća ličnost u gradu, i radio je najra-de sve sam.
Od Hala Endersa saznao je Sejn da mora još dva dana da
čeka na izvršenje presude, jer se čeka na čoveka po imenu Luk
Salomon koji bi trebalo da dođe iz Steton Sitija. U ćelom dis-
triktu bilo je uobičajeno da nijedan od šerifa sam ne izvršava
smrtnu kaznu, već taj nimalo prijatan posao prepuštaju Luku
Salomonu, koji je na taj način bio takoreći postavljen za služ­
benog dželata distrikta, i za taj posao nije uopšte bio loše pla­
ćen. Sem toga, zadržavao je sav novac, koji bi se kod prestup­
nika našao, naravno, sem ako se znao pravi vlasnik. Kao Hen­
ri Kuper, na primer, koji je jedan čas nakon presude uzeo svoj
novac iz šerifske kancelarije i pri tom učinio Sejnu kratku
posetu.
— No, ti, kopile, ovaj put si se propisno preračunao. Ali,
nemoj samo da kažeš da te nisam opomenu — podrugnuo se,
dok je posmatrao Zapadnjaka kroz gvozdene rešetke kaveza ka«
28

31. S E J N
neku retku, opasnu zver.
— Ti si me upozorio, Henri — odvrati Šejn, u>spravivši se
na klupi i posmatrajući hladno kockara, — Zbog toga sam ti ja
posebno obavezan. Ali, upozoravam te, Kupere! Ja ču se oslo­
boditi. I to će biti tvoj kraj.
-— To je da pukneš! Mornku se prohtelo da mi još i sada
preti!
iJz glasan smeh, Henri Kuper se udaljio.
Samo jedno ljudsko biće posećivalo je Zapadnjaka tih da­
na: Bil Horni. Hokins je to trpeo sležuči ramenima, ali bi uvek
prethodno pretraiao Bilija da ne nosi možda oružje, pre nego
što bi ga pustio u hodnik s ćelijama.
— Nisam ti mogao mnogo doneti, amig'o. — Covečuljak je
izgledao nesrećan. — Moji džepovi izgleda da imaju rupe.
Ali, uvek je pri tom imao poneku malenkost za Zapadnjaka.
— Kako zapravo stoje stvari napolju? — raspitivao se ne­
prekidno Šejn. Tako je saznao da je bandit s maskom na licu
nestao kao da je ispario u vazduh. Zbog toga je šerif, dakle bio
tako ljut. Horni mu je dalje pričao da goveda na ranču Toma
Bruksa ugibaju kao muve u kasnu jesen, i da Kali sa svim
svojim znanjem ne može da pruži niisakvu pomoć.
— To će sigurno opet za Toma Bruksa predstavljati veliki
gubitak — primeti Zapadnjak.
Bil Horni klimnu glavom u znak saglasnosti i nastavi.
— Tu nema spora. Ljudi kažu da je Tom Bruks danas sd-
jahao za Steton Siti i tamo kod mister Eda Keslera podigao
novac.
— U Steton Sitiju? — upita Sejn začuđeno. — Zašto ne
ovde, u vašoj, banci. Bile?
— Zar si zaboravio da je „čovek s maskom” pre kratkog
vremena učinio posetu mister Periju? — promrmlja čovečuljak.
'— Peri izgleda da se i sam našao u nevolji. — Gomila ljudi
zbog tog prepada traže nazad novac od njega, ier ih jo, jasno,
uhvatio strah da bi ga inače mogli izgubiti.
To su bile dosta interesantne novosti za Sejna. Ali, za čo­
veka koji čeka na konopac, postojala je zapravo samo jedna za­
ista interesantna stvar koju je želeo saznati, i nju mu je po­
moćnik šerifa, sležući ramenima, saopštio te večeri.
— Zao m i je, mister, ali, mislim da bi to trebalo da znate.
Sutra u svitanje dana očekujemo Luka Salomona iz Steton Si­
tija.
— Ujutru? — upita Sejn, a da mu se pri tom ni.ie pomerila
nijedna crta na licu. — To onda znači da će prekosutra ujutru
sve da se obavi. Je li tako mladiću?
Hal Enders klimnu glavom i reCe tiho.
— Pri izlasku sunca, mister.
Ne pogledavši Sejna u oči, napusti pomoćnik šerifa hodnik.
29

32. 'k ic 'k Š E J N - k 'k *
X I
Ta noć bila je Zapadnjaku preduga, jer je prosedee u će­
liji. Nije to bilo zbog straha od onog što mu je predstojao, u
svakom slučaju ne samo zbog toga. Osećanje »©pstrene bespo­
moćnosti nije mu dalo da zsspi. Neprekidno je raaMjao mozak
kako bi otkrio neku mogjićncst da umakne protežem konopcu.
Moralo je biti zaista gadno za nekog momka ko;'fi je s4Tarno po­
činio zločin, zbog čega će ga odvesti pod drvo za v«žanje, da
čeka na taj posleđnji put. Ali, tek je to neracuivjna i nezamis­
livo moglo izgledati čoveka koji je nevin trebalo da i*gubi život.
Bio je to splet okolnosti od kojili je Sejn hteo da pateđi.
Svakih pola časa otvarala su se vrata od kaa«elarije, i še­
rif Holdns ili njegov pomoćnik, zavisno ko je bi® dežuran, ba­
cio bi pogled kroz hodnik ka ćeliji. Sejn se pravdo da spava, a u
stvari, brojao je minute čekajući da se vrata kancelarije po­
novo otvore, i jedan od one dvojice se promoli.
I tako je konačno svanulo jutro. Šejn je to primetio po ble-
doj svetlosti koja je kroz sićutei i visoko postavljen prozor sa
rešetkama padaia u ćeliju i na njegovu klupu.
Već dugo je on svoju jedinu šansu video u tome da nekako
nadmudri mladog neiskusnog Hokinsovog pomoćnika. Jer, čim
jednom bude držao svoj revolver u ruci, Šejn više neće bri­
nuti prevelike brige za svoj živat. Ali, šerif KalaMS je Mo zaista
promućuran momak. On je «tl'me.h u poiettsii jBr®đM.-zeo mere
da prevuče debelu crtu preko te zapadnjsfcove raž«wce, jer, ni
on niti Hal Enders nisu nosili revolver za pojaeem kad su ula­
zili u hodnik sa ćelijama.
Moglo je već biti skoro podne, kad je Sejn čuo kako se
napolju, u kancelariji, otvaraju i zatvaraju vrata, i javlja se ne­
ki strani glas. Na žalost, nije uspeo da razrabere nižta od toga
šta se govorilo. Ali, onda se očevidno oni što su pričali pribli-
žiše vratima od hodnika, j'er je Zapadnjak mogao da razume
odlomke razgovora.
Šerif je rekao.
— Taj prokleti nitkov! Je li mister Bruks teSko ranjen?
Jedan Sejnu nepoznati glas odgovori.
— Na sreću ne, mister Hokinse. Bezopasna rana u mesu.
Bar tako tvrdi doktor Rubel. Ja sam lično s njim razgovarao,
pošto je on malo pre mog odlaska iz Steton Sitija posetio Luka
Salomona.
Sagovomici su se izgleda opet malo udaljili, jer je Zapad­
njak nanovo uspeo da čuje samo prigušeno mrmljanje ali, ni-
jedmi reč da razume. Iz onog što je čuo nije mogao da načini
neki -smisleni red. Jedno je u svakom slučaju izgleda bilo si­
gurno: Tom Bruks, koji je zbog novca jahao u Steton Siti, mo­
30

33. ra da je doživeo prepad ili je na neki drugi način pucano na
njega.
Proteklo je izvesno vreme. Onda se otvorišo vrata od kan­
celarije i u hodnik sa ćelijama stupi šerii, praćen jednim suvo-
njavim muškarcem smrknutog izraza lica. Hokins zastade pred
Zapadnjakovom ćelijom i pokaza na svog zatvorenika.
— To je on, mister Irviria.
Smrknuti priđe sasvim blizu gvozdenih reSetki i zagleda se
u Sejna.
— Dajte mi rade vaše ortižje, mister Irvine — javi se po­
novo šerif. — Momak je opasan.
Dejv Irvin se maši za futrolu i pruži Hokinsu svoj teški
mornarički „kolt”. Onda se ponovo okiete ka Sejnu. Zurio je u
njega kao da hoće da mu pogledom uznis meru.
— Je li on to, Hokinse? — upita Zapadnjak, koji se podi­
gao s klupe i polako prišao vratima ćelije.
— Da, on je to.
— Da li sam ja prečuo, ili ste ga vi zaista oslovili sa „mis­
ter Irvin’ ?
Šerif se nasmeja smrknuto.
— Zar ti nije svejedno ko će te poslati u večnost?
— Dželat iz Steton Sitija koji je trebalo da dode zove se
ipak Salomon.
Suvonjavi smrknutog pogleda nije udostojio Zapadnjaka ni
reči.
— Mister Salomon je bolestan. Ovo je njejcov pomoćnik.
Imate li još pitanja, ser? — odvrati šej’ii sa prizvukom cinog
humora u glasu.
— Samo pomoćnik? -— Sejn sa ulivuti za Ri’lo. — Nadajmo
se da se razumete u vaš posao, mister.
On se iskezi Irvinu.
— Koliko ste odmakli sa postavljanjem vci'ala, .šeriTe? —
Irvin okrete upitno glavu ka Hokinsu. — Kad sam malopre ja­
hao preko trga, opazio sam da se radi na skelama.
— Bez brige. Do večeri će sve biti pripremljeno.
— U redu. Razgledaću to malo kasnije. A sada ću malo da
odspavam u hotelu mister Kupera.
Irvin se okrete još jednom i osmotii Zapadnjaka. Iznenada,
prostruja Sejnovim telom neka vrelina. Da li greši, ili mu je
mršavi momak zaista namignuo desnim okom?
Obojica posetilaca izađoše napolje u kancelariju. Šerif za­
lupi vrata za sobom. Sejn je još uvek stajao kod rešetki i zu­
rio za njima. Obuzeo ga je neki čudan nemir. Sejn nije prosto
znao šta da misli o tome. Da li je to bila njoROva obmana, mo­
žda samo slučajnost, ili se u svemu tome zaista neSto krilo?
On tog Dejva Irvina još nikada u životu nije video. Sejn

34. Š E J N -k-kir
je bio ubeđen da se njih dvojica nikada i nigde još nisu srelL
Sto je više o tome razmišljao, sve je više dolazio do zaključka
da je potpuno nerazumno bilo s te strane očekivati pomoć. Tip
je došao da ga obesi, a ne da mu pomogne pri bekstvu.
xn
Nešto kasnije, pojavio se Bil Horni sa bocom brendija u
ruci i kutijicom cigarilosa.
— Hej — nasmeja se Zapadnjak dok je kroz rešetke te
dragocenosti uzimao u naručje. — Jesi li ti to nekog opljačkao,
amigo?
Covečuljak je oklevao, a onda je ipak priznao da je pokušao
viski da zdipi.
— Ali, Henri Kuper me je pri tom uhvatio — objasnio je
Bil Horni. — Pomislio sam već da će m i zbog toga uši izvućL
Ali, kada sam mu rekao da je boca namenjena tebi, on me je
pustio. Rekao je da ti to bude pozdrav od njega. Rekao je da
ti poručim da on nijednog dana ne ustaje pre deset. Sutra će,
kaže, načiniti izuzetak, i to zato da bi te ispratio u pakao.
— Šta ti znaš o prepadu na Toma Bruksa? — upita Sejn.
— Opet je to bio „čovek s maskom”. Nekoliko mUja od
Steton Sitija uzeo je Bruksu sedamdeset hiljada dolara, koje
je Tom podigao iz banke.
— Navodno je pri tom došlo do nekakve pucnjave?
— Tom Bruks mora da je poludeo. „Covek s maskom" je
držao revolver uperen u njega, a ipak je Tom posegao ka fut­
roli.
—■Je li loše?
Bil Horni zavrte glavom.
— To je bio samo pucanj upozorenja. Metak je olcrzitao
Tomovu desnu nadlakticu.
— A „čovek s maskom”?
— Nestao je bez traga kao i trvek.
— I niko nema pojma ko se krije iza te pr6l3ete maske?
— A kako i bi? — uzbudio se Bil Horni. — Taj nitkov Joi
n i pri jednom prepadu nije pokazao svoje pravo lice. N ije ni,
kao što se obično radi, vezao kadgod maramu preko lica, već bi
uvek navukao tu masku sa mrtvačkom glavom.
— Maska sa mrtvačkom glavom? — upita Sejn, za koga j*
to bila novost. Znao je da maskirani nosi pokriveno lice, ali nm
nikada nije pala na pamet ideja da se raspita kako ta maska
zaprvo izgleda.
— Zar ti to nisi znao? — začudi se čovečuljak. — Mister
Peri i oba njegova nameštenika su sasvim tačno opisali m adob
Ona mora da je načinjena od jedne jako tanke tkanine, na fco-
32

35. •k-k-k S e j n
joj Je naslikana mi'tvačka glava. Maska prekriva celo lice. Ima
samo male proreze za oči. Piiam onda ja tebe, kako onda da
prepozni'Ju tipa koji se tirije iza takve đavolske stvarčice?
Kada je Bil Horni otišao, doSao je neko s kim Sejn ni u
snu nije računao: Henii Kuper. Hal Enders dopratio je kockara.
— Evo, uzmi moju igračku, jer je sigurno bolje tako —
Kupei izvuče svoj „deringer” iz iutrole o ramenu pod kaputom
i pi’uži ga pomoćniku. — A sada bih rado razgovarao nasamo a
ovim momkom, ukoliko ti ,]e to pravo, mladiću moj.
Ha] Enders je mak> cklevao. Onda klimnu glavom i ode U
kancciariju. Ostavio je za sobom poh.iotvox'ena vrata.
— Pa, amigo, kuvaš li se sada u sopstvenom sosu? — upita
Kuper .Sejna podrugljivo ali tiho.
—■Moli se za to da ja sutra zaista visim, jerijiače. . . —
Šejn na dovrSi rečenicu.
Nasrnejav.ši se pri tom, Kuper mu upade u reč.
— Uv'ek iznova te divlje pretnje, hombre. One ipak ne vo­
de ničemu. Zar nećeš rade prvo da saslušaš šta imam da ti ka­
žem?
— Neko me šalje i nuđi ti svoju pomoć.
— Intere;;;antno — odvrati Zapadnjak suvo. — Hoće li taj
da ispljune dvadeset četiri hiljade dolara i da rne izvuče odavde?
— Ne razbijaj time glavu. Ipak, radi se o tvora životu.
Trebalo bi da si to već .shvatio — procedí Kuper.
—-U ledu. Slušam dakle — klimnu Sejn glavom.
— Koliko mogu da shvatim, ti si čuo o prepadu na Toma
i-jruksa?
— Niko ne priča ni o čemu drugom.
— Also bi te odavde izvukli, da li bi onda bio spreman aa
kreneš u lov za „čovekom s maskom”?
— Šalje li te Tom uiuks.''
— Prvo hoću da čujem tvoj odgovor.
Zašto je Tom Bruks jahao sara za Steton Siti, pitao se Za­
padnjak. Svakako je morao da zna da će sa gomilom novca
morati da so uputi nazad. I to čovek kao što je Tom Bruks, koji
ir.ia uz sebe više od trideset „koltova”. Ipak, bilo je to čudno.
Zašto je Tom Bruks pucao na svoju sestvu jvieri“? Ukoliko je to
zaista bio Tora Bruks. Naravno da je Tom Brul”- bio t?.j koji
je Kuperu dao novac da se njega, Sejna, otarasi. Ali. zašto je io
učinio? Gamo jodna bezopasna rana u mesu, kažu, ko|u je Bruks
zadobio pri prepadu ,,čoveka s maskom” na njega. Šein je na­
lazio mnogo dlal:a u toj supi. Onda još i zaraza među stokom
Toma Bruksa. I samo na njegovom ranču. Šta se krije iza toga?
A ako je Tom Bruks lično „čovek s maskom"? Sein se tim
mislima već duže bavio. Sada mu je ponovo iskrsnula ta mo­
gućnost. Da li želi rančer da ga izvuče odavde da bi ga na-
s Sejn OT 83

36. ★★■¡Sr g £ J/V
terao da lovi njega samog? Besmislica! Ali, šta se stvarno krije
iza svega toga?
— A ako kažem „da”? — upita Šejn tiho.
— Reci „da”. Ostalo možeš mirno prepustiti nama — isceri
■e Henri Kuper.
Šejn razvuče lice.
— Imam li ja uopšte drugi izbor? Na trgu već tešu drvo
i postavljaju moja vešala, a dželat iz Steton Sitija je već satima
li gradu.
— Daješ tvoju reč, amigo?
Sejn se osmelmu kiselo.
— U redu. Dajem svoju reč. Cim budem izvučen odavde,
preduzeću lov na „čoveka s maskom”.
xni
Komično. Iz početka je sasvim tako izgledalo, kao da čeka
ovde iisamljen i napušten na to da ga odvedu do vešala. Ime-
nada mu je Henri Kuper ponudio svoju pomoć. Nije to, na-
ralvno, bio Henri Kuper lično. Iza njegove ponude krio se Tom
Bruk, najmoćniji čovek u distriktu. Trebalo je da za Toma
Bruksa krene u lov na „čoveka s maskom ’. Ali, zbog toga je on
konačno ovamo i došao. Uostalom, taj izgovor izgledao mu je
■više nego proziran.
Ali, bio je tu još i taj Dejv Irvin, pomoćnik dželata. Da li
•e on zaista samo varao ili mu je taj tip zaista namignuo?
Prilično zbunjujuće sve to. No, sada je bilo glavno da on
pravovremeno izađe iz ovog kaveza. Sve ostalo će se onda ot­
kriti. Jedno je Sejnu ipak bilo jasno: što se tiče lova na „čo­
veka s maskom” tapkao je u mestu, i nije načinio ni koraka
dalje, oedma brigada neće biti baš naročito srećna zbog toga.
Napolju se već dobro smračilo, kada je Sejn začuo priličnu
buku. Bezbrojni glasovi i glasni uzvici. Muzika pri tom. Onda
jedai? jedini udaljeni glas, kao da je neko držao nekakav govor.
Kal Enders dođe u hodnik iz kancelarije i pogleda ga ispi-
;tivački.
— Hej, šta se to tamo događa, mladiću? — upita zatvorenik.
Pomoćnik zastade na sigurnom rastojanju od Sejnove će-
Kje.
— Predizbomi zbor — promrmlja preko volje i već htede
da se okrene.
— Zar ti je šerif Hokins zabranio i da govoriš? — bockao
ga je Zapadnjak.
Mladić načini mrzovoljan pokret glavom.
— Ja govorim kad ja hoću.
— , Pa, onda pusti već jednom usta u rad.
34

37. 'k'k'k 5 E J N 'k * 'k
— Veliki zbor na trgu. Tom Bruks drži gov<w.
— Koristi li vešala koja su za men« podignute? —
kavao ga je dalje Zapadnjak.
— Koješta — primeti momak preko volje. — Tom Bruk«
će postati senator. Sve je tako isplanirano da jojt aik» JMt aaa
da ćeš ti ujutru visiti.
Šejn promrmlja zamiši^eno.
— Znači, Tom Bruks hoće da postane seaator? Vidi li amam
njega. I kako stoje njegove šanse?
Hal Enders razvuče lice. On izgleda nij« bk» veliki pak-
jatelj rančera.
— Ako Tom to ne uspe, ko će onda? S novcem iooš» d«»
vek sve da postigne, zar to niste znali?
Vukući noge, krenu nazad ka kancelariji i zatvori za sobom
vrata.
Onda se začu jedan prigušeni krik. Sejn ga je sasvim ja»-
no čuo i zadržao je dah. Negde se nešto i>očelo događati.
U istom trenutku, otvoriše se ponovo vrata od kancelarija
i dvojica muškaraca maskiranih lica stupiše u hodnik. V ukli »U
sa sobom šerifovog pomoćnika. Hal Enders je izgledao omesvtA-
ćen, i Sein opazi kako je više puta udario glavom o pod.
— Možete li malo nežnije s tim dečakom? — povika.
Oba maskirana zastadoše i ispustiše pomoćnika.
— Je U to sve što imaš da nam kažeš? — upita viSi od
dvojice.
— Treba li još da otpevam i „aleluja” što ste konačno došli?
— Momak ume sasvim lepo da brblja? — primeti dtugi
maskirani.
— Mi moramo pomoćniku da zapušimo usta i da ga ve­
žemo, jer bi inače prerano mogao da počne da doziva ii pomoć
— objasni viši rastom.
Ne brinući se o Zapadnjaku koji je iščekujući i posmatra­
jući stajao iza gvozdene ograde, poslovali su maskirani oko
pomoćnika.
Onda jedan od njih priđe Sejnovoj ćeliji. Zazvečao je sve­
žanj ključeva u njegovoj ruci dok je otključavao.
Sejnu je sve bilo jasno. Oni su dobro odabrali trenutak za
njegovo oslabađanje. Svi su se bili okupili na trgu, .čak se i še­
rif lično nalazio tamo.
Sejn koraknu napolje iz ćelije. Ona dvojica uvukoSe Hala
Ender.sa unutra, položi.še ga na klupu i ponovo zaključaše će­
liju. Viši od njih baci nemarno svežanj s ključevima u jedaa
ugao.
Šejn je već bio na otvorenim vratima od kancelarije. Tada
ugleda još jednog maskiranog momka. Ovaj je stajao usred
kancelarije i držao revolver u rucL

38. 'k^'k S E J N 'k'k'k
Zapadnjak je morao da se osmehne. Glasno i podrugljivo
je rekao.
— Sasvim lep napor za jednog mladića.
Kada je iza sebe čuo ona dva maskirana kako psuju, i vi­
deo kako se ];4vataju za koltove, shvatio je munjevito da je na­
činio grešku. Treći maskirani nije pripadao uz onu dvojicu koji
su ga malopre izvukli iz ćelije. Jednom skokom u stranu, sklo­
nio se sa vatrene linije za slučaj da ove lude sada počnu među­
sobno da se istrebljuju.
X IV
— Prokletstvo! — zaurlao je viši od dvojice maskiranih,
koji je stajao na vratima kancelarije i još uvek oklevao da po­
vuče obarač. — Zar treba sada da udarimo jedan na drugog
i da priredimo paklenu galamu ovde?
Sejn je znao zaišto se nijedan od ove trojice maskiránih li­
ca, koji očevidno nisu pripadali istoj ekipi ne usuđuje da po­
vuče obarač. Odjek pucnjeva morao bi ipak da se čuje i na
trgu, i onda bi im ceo grad bio za vratom.
' — Dobro — promrmlja onaj usamljeni s maskom i pomeri
se oprezno natraške prema vratima. — Načiniću vam jedan
predlog. Napustiću vas i nestaću.
Ona dvojica oprezno se uvukoše u kancelariju. Osvrtali su
se kao vukovi spremni na skok. Obojica su držala oružje u
ruci, ali nijedan fje nije usuđivao da opali.
Visoki momak s maskom stigao je do izlaza. Nasmejao se
pod maramom vezanom preko lica. Izgleda da mu se neSto
ovde učinilo izuzetno smeSnim.
-— Ko bi mogao da bude taj pas? — promrmlja niži od
dvojice koji je stigao prvi.
Sejn je iskoristio vreme da se pobrine o sebi. Jer, on je
konačno ipak bio gladna ličnost u ovoj igri. Na.šao jc .svoj opa-
sač s oba revolvera na stalku za puške, i opasao se. Sada sé već
osećao daleko, daleko bolje.
Covek pred njim otvori vrata. Napolju je bilo potpuno
mračno. Mora da su bili ugasili svetiljku koja je napolju visila
okačena o zid.
U jednom brzom skoku onaj treći maskirani nestade u ta­
mi.
— Prokletstvo! Ko bi samo taj tip mogao da bude? — pro­
cedí onaj što je stajao tik uz Zapadnjaka.
— Gubimo se odavde pre nego što bude kasno — oglasi 'se
drugi.
Viši rastom koraknu prvi napolje. On dade Sejnu znak da
ga prati. Iza njih je išao drugi maskirani.
3$

39. 'k'k'k Š E J N -k-k'k
— Skinimo te stvari, više nam nisu potrebne reče onaj viši
i svuče maramu s lica. lalvo yad više nije bio poicriven, Šejn ni­
je mogao mncgo da rasazna, jer je bilo mračno.
— Životinje stoje tamo kcd krčme — reče ovaj.
U krčmi jo gorela svcLlost. Ali, nigde se nije videla ni živa
duša. Trg mora aa je kao neki magnet privukao sve stanovnike
grada.
Vinuli su se na konje. Dvojica „oslobodilaca” uzeše Zapad­
njaka u sredijiU. Kasom su išli duž glavne ulice. Kod poslednjih
kuja cdjednora pređoie u galop.
— Kuda se ide? — povika Sejn svojim pratiocima.
Oni ne odgovoriše ni;;ta.
Sejn je proklinjao tamnu noć, jer je konačno želeo da im
vidi lica.
— Jašemo li ka ranču? — pokuša Zapadnjak još jednom.
Ona dvojica se iznenada zaustaviše.
— Ka ranč'a? — odvrati viši pitanjem. Sejnu se učini kao
da je iz njegovog glasa razabirao nekakvu hladnu ironiju. U
svinjom slučaju, to ga natera da bude oprezan. I dobro je bilo
tako. Videti se nije mcglo ništa, ali, Sejn začu nekakvo metalno
„klik” kao da noko nateže oroz svoga revolvera.
Došao je trenutali kad više nije bilo vremena za razmiš­
ljanje. Sejn začu preteći zvuk i baci se s druge strane s ko­
nja. Udario je snrižno o tlo i otiiotrljao se dalje. Iznad njega
sevnu plaraenocrvena munja. Čuo je metak kako zviždi, iako
ga je nadjačavao prasak pucnja.
— Prokletstvo! — oglasi se jedan od njegovih pratilaca.
— Gde je sad taj tip? Jesmo li ga pogodili?
Ovaj pv.t je to bio glas onog višeg. Njegov glas se lako
prepoznavao po izvesnoj promuklosti.
Sejn je video obe tamne senke. Držao je već jedan od
svojih revolvera u ruci, ali, nije pritisnuo obarač.
— Možda si ga ipak dokaćio, Gordone.
To mora da je bio onaj niži. Glas mu jebio zvonkiji i malo
piskav.
Ssjn se Sto je moguće tiše vukao po tlu dalje. Uhvatio je
rukom za trnovito žbunje i umalo nije glasne opsovao.
— Ne, Džonse. Tip mora da je nešto slutio. On se jedno­
stavno bacio s konja. Sigurno još pre nego što sam pritisnuo
obarač.
Pesak pod Sejnom se pokrenu, i on kliznu u dubinu.
■— Aha, jesi li to čuo? To je ipak bilo nešto.
Bio je to onaj viši. Gordon.
— Dole sa konja! Ne može biti daleko. Ako nam umakne,
Kuper će nam izvući uši.
Šejn začu kako su skočili s konja. Tek sada je primetio u
kakvu je duboku jamu upao. Njeni zidovi bili su skoro oko-
37

40. ★★★ S E J N k - k k
miti, i izgledali su dosta visoki. Kako god je pokušao da se us-
pne, kliznuo bi uvek nanovo nazad u dubinu. Bezglasno je op­
sovao. Ako ga oni tipovi ovde otki'iju, neće imati više nikakve
šanse.
LF tom trenutku iz pokrivača oblaka isplovio je Mesec. Po­
stalo je u trenutku svetio. Sejn Je čučao na dnu jame i osluš­
kivao, zadržavajući dah. Začuo je korake. Isprva je izgledalo
kao da se oni udaljuju. Ali, onda 'su počeli brzo da dolaze bli­
že. Senka jednog šešira pojav,*» se iznad ivico jame.
-— Hej, tamo je on! — začu Sejn kako Gordon smejući se
doziva svog kompanjona. Sejn se sasvim uvuče. Senka iznad
njega nestade. Onda nastade tišina.
XV
Trg je prosto vrio, toliko je velika bila gomila ljudi koji
su se Oicupili pred tribinom koja je bila podignuta tačno ni.su-
prot vešalima, namenjenim Zapadnjaku.
Tom Bruks bio je čovek visok ras,lom. Jedva so na n.'emu
moglo primetiti da se već približava četrdesetoj. Naprotiv, Iz­
gledao je mnogo mlađi i kao da je posedovao snagu i svežinu
jednog dvadesetogodišnjaka.
Tom Bruks je znao da nije preterano omiljen. Uprkos to­
me, nije sumnjao da će pobediti na izborima. Njegova novča­
na sredstva nisu zapravo bila bezgranična, naročito posle veli­
kog gubitka u stoci, ali, on je imao praktično neograničeni
kredit. I Tom Bruks nije oklevao da sve baci u izbornu klanicu.
Bruks je bio čovek od akcije, ali istovremeno i hladan ra-
čundžija. A posedovao Je i političke ambicije koje nisu počivale
samo na njegovoj ličnoj taštini.
Novac Toma Bruksa je ljudima na trgu razvezao jezik i
sve je urađeno kako treba da masa reaguje burno kad govornik
uzme reč. Tako su i ovde brujali uzvici odobravanja skoro
posle svake rečenice koju je Tom Bruks zvučnim, razgovetnim
i otežućim glasom slao sa tribine.
Tevo od Bruksa mogao se videti Henri Kuper. Šerif Ho­
kins clajao )e s druge strane sasvim napred na tribmi i nje­
gov pogled je Dudno ivniiio p^ gomili.
— Zakon ■pravda, to je ono što ću u Vašingtonu zastupati!
— izbaci glasno .Tom Bruks i sačeka na odo’nravanje gomile,
koje od.mah zatim odjeknu. Rančer se zadovoljno osmehnu se­
bi u brarlu. — Vi se možete osloniti na to da Jedan čovek, k-me
je pre nelvoliko dana jedan opasan bandit nov'ac i skoro žj,vot
uzeo... -- Ponovo se razleže masovno odobravanje koje se Je­
dva stišalo.
— I tako, kad sutra, na ovom trgu, jedan opasan bandit sa
konopcem oko vrata . .,

41. 'k'k'k S E J N k -k ir
Pljesak! Pljesak! Pljesak! Tom Bruks se zadovoljno osme-
hivao i brisao sa maramom po čelu.
Začu se muzika. Ona je nadglasala sve. Cak i pucanj.
TomBruks oseti udarac koji pogodi njegovu levu nadlak­
ticu.' Onda se njegove oči raširiše i iskolačiše. Ljudi glasno i
užasnuto uzviknuše. Videli su krv i da Tom počinje da se kla­
ti. Henri .Kuper mu priskoči i prihvati čvrsto rančera.
Jos uvek je svirala muzika. Većina okupljenih još ništa ni:
je ni primetila. Još uvek su izvikivali i slavili Toma Bruksa.
— Biće sve u redu — protisnu rančer kroz zube. — Neću
da ljudi nešto prirnete, Kupere.
■— Morate odmah kod lekara, mister Brukse. Jako krvarite
— odvrati kockar i dade znak šerifu na drugom kraju tribine
da priđe. Džo Hokins još ništa nije bio primetio, jer je stajao
predaleko. Sada se tek zablenuo u sve veću crvenu m rlju koja
se širila na jakni Toma Bruksa.
— Jedan pucanj. Džo. Jedan podmukli pokušaj ubistva s
leđa — procedí kockar. — Mister Bruksu je odmah potreban le-
kar.
Šerif Hokins se i nehoti?e maši za futrolu. Jedan potpuno
besmislen pokret. Pod sobom je video glave ljudi koji su slavili.
Iznenada se opet začuše pucnji. Muzika naglo prestade. i
gomila uplašeno umuknu. Tek sada neki otkriše da Tom B'uks
krvari, i da ga Henri Kuper podupire. Ljudi uplašeno povikaše.
Neko je trčeći dolazio glavnom ulicom. Druga prilika ga e
pratila. Šerif je prenoznao svog pomoćnika. Onda tek primeti
da je onaj prednji Dejv Irvin. dželat iz Steton Sitija. I Irvin
je bio taj koji je pucao u vazduh da bi skrenuo na sebe pa>n u.
Masa načini prolaz za ovu dvojicu. Teško dišući, stigoše Ir­
vin i pomoćnik do tribine.
— Prokletstvo! — prosikta šerif. — Mora da se nešto do­
godilo.
Dejv Irvin povika dovoljno glasno da ga se našir.oko čulo.
— Šerife, Sejn je zbrisao . . .
— Sejn? — Henri Kuper opsova glasno. Onda pogleda To­
ma Bruksa i dodade još glasnije. — Sada znamo bar to ko je
pucao na vas. ser.
X V I
Mesec jc stajao okomito iznad njega. U celoj dugačkoj ja­
mi nije bilo nijednog jedinog senovitog mesta gde bi mogao da
se zavuče. Sejn je čučao u pesku, sa „koltom” na gotovs u ruci
i napregnuto oslu.škivao. Ako bi bili dovoljno lukavi, onda bi
se približili s obe strane i to istovremeno.
I bili su lukavi. Kada je Sejn iznad sebe primetio nešto
tamno, munjevito je pritisnuo obarač i bacio se u stranu. Neko
38

42. • k ir k S E J N 'k'k'k
je uzviknuo glasno. U sledećoj sekundi sa suprotne strane od-
jelinu pucanj. Metak se zari duboko u pesak tačno tamo gde je
Žejn bio malo pre.
A da li je on pogodio? Šejn u to nije bio siguran, uprkos
kriku koji se bio čuo. Sigurnosti radi, otpuzao je nekoliko me­
tara dalje. Ako se vrate, moraće prvo da ga otkriju.
Dobro je to bio učinio, jer su nešto kasnije oni opet bili tu.
Obojica. Dakle, on nije uspeo da dokači onog tipa. Pucali su
istovremeno, kao ranije. I njihovo olovo nestade u pesku.
Tačno tamo gde je Sejn još do maločas čučao.
Ovaj put izgleda da je on sam imao više sreće. Jedna tam­
na mrlja gore, na ivici jame, ostala je i nije se više izgubila. A
polako se dole dokotrljao jedan šešir.
Sejn promeni svoj položaj. Kad se ponovo obazro ka gore,
tamna mrlja je međutim, ipak nestala. Sejn ubaci nove ^metke
u svoj revolver. Bio je skoro siguran da je dokačio jednog od
tih momaka. Ali, očevidno je pogrešio.
Vreme je proticalo lagano. Šejn je čekao, ali oni nisu dola­
zili ponovo. I tada začu topot kopita koji se brzo udaljavao.
To je, naravno, mogao da bude samo jedan trik. Moguće je
da su samo želeli da ,ga učine neopreznim. Možda je jedan od-
jahao i tiho se pešice vratio dok je u međuvremenu drugi vre­
bao na njega.
Skoro ceo čas ostao je Zapadnjak nepomično da leži, u sva­
kom trenutku spreman na skok, ali se u međuvremenu ništa
nije dogodilo. I ništa nije moglo da se čuje sem udaljenog za­
vijanja jednog kojota.
Moralo je već biti blizu ponoći, kada se Sejn odlučio da
rizikuje sve. Pokušao je sa jednog mesta na kome je video da
ima nekog oslonca za ruke i noge da se popne do ivice jame.
Pesak se stalno iznova odronjavao pod njegovim, nogama. Ako
su ona dva tipa još bili tu i vrebali na njega, onda su sada tač­
no znali na kom mestu će se on pojaviti iz jame.
Onda je stigao do gore. Hteo je u jednom skoku da se baci
preko vrha i otkotrlja dalje. Kada je pokušao, odronio se pe­
sak pod njegovom težinom. Mogao je još samo da se čvrsto uh­
vati i s mukom da se prevuče preko ivice jame. Ako su oni
još bili tu, onda . ..
Spreman na skok, čučao je Sejn gore i napregnuto se osvr­
tao. Zatim se polako uspravio. Napregnutost u njemu popusti.
Dvojica nitkova više nisti bili tu, inače bi već davno otvorili
na niega vatru.
Sejn poče da obilazi oko jame. Pronašao je mesto odakle
se šešir otkotrljao i on pomislio da je Jednog od dvojice lupeža
ipak pogodio. Kad je ugledao granu kako leži na zemlji, smrk­
nuto se nasmejao. Sada je tek prozreo trik one dvojice tipova.
Dok je jedan prut sa nakačenim šeširom izdizan iznad ivice
40

43. S E J N 'k'k'k
jame i navodio Zapadnjaka na to da puca u njega, drugi je
hteo sa suprotne strane jame da ga smakne. Šejn shvati koliku
je neopisivu sreću imao da računica tih tipova nije uspela.
I sada je bio uveren da nijednog od njih nije pogodio. Nje­
gov metak je jedino prelomio granu na koju je bio okačen
„stetson .
Oni su, naravno, poveli sa sobom i njegovog konja. Kada je
to ustanovio, uputio je za njima nimalo prijatne želje. Ali, od­
mah se umirio i potisnuo u sebi taj besmisleni bes. U svakom
slučaju, nije više džonjao na svojoj klupi u zatvoru šerifa Ho­
kinsa i čekao da ga za nekoliko časova odvedu do vešala.
Sto je duže o svemu tome razmišljao, Zapadnjak je posta­
jao sve ljući. Od svega toga što se dogodilo, bilo mu je prosio
nemoguće da načini neiiakav logični lanac.
Ova dvojica su ga oslobodila po nalogu Henrija Kupera.
Naravno, Kuper je bio samo izvršilac, jer kockar u tome nije
mogao imati nikaicvog ličnog interesa da ga poštedi vešala. Baš
naprotiv.
Uprkos svemu, neobična je bila i činjenica da su ga ta dva
momka izvukla iz zatvora, a onda pokušala s leđa da ga ubiju.
Posle dužeg vremena, Šejn je konačno odustao da time sebi
razbija glavu. Gacajući kroz duboki pesak, krenuo je na put.
Kuda, to je bilo .svejedno. Samo što dalje odavde. Šejn je imao
osećaj da bi za njega izuzetno nezdravo bilo ako bi se duže za­
držao na ovom mestu. Iako je bilo komično da su oba ta nitkova
tako brzo odustala. Kad tačno promisli, on tamo dole u onoj
peskovitoj jami nije imao apsolutno nikakve .šanse protiv niih.
Zagonetka za zagonetkom. Ali, on će sve te proklete zago­
netke resiti. Polako je to za Zapadnjaka postalo njegovo lično
opredeljenje. A ako i Sedma brigada iz toga izvuče korist, tim
bolje.
xvn
Lekar se uspravi, dahćući. Njegova astma ga je poslednjih
dana baš jako mučila. Zadovoljan osmejak se razlio njegovim
širokim licem.
— Čoveče, Tome, vi ste imali više sreće nego pameti. Bila
su dva metka. Prvi je očešao vašu levu nadlakticu, a drugi ;ie
morao tik ispod pazuha da prosvira. Pri tom vam je otkinuo
malo kože s grudi. Da je išao malo bliže sredini, vi biste sada
bili mrtav čovek, senatore.
Tom Bruks baci kratak pogled na zavoj koji mu je lekar sta­
vio, a onda posegnu za svojom košuljom.
— Do senatora je joS prilično veliki kornad puta. Braune.
41

44. 'k ir k S E J N 'tr k - tr
— ; OSmehniw »e izmučeno. — Još jedna takva količina olova, i
mene će odheti na groblje, napolje.
Šerif i Henri Kuper se pogledaše međusobno. Onda Džo
Hokins procedí.
— Doktor je već rekao da ste imali jako mnogo sreće, mi­
ster Brukse.
— Neka đavo nosi Sejna —“istisnu Henri Kuper kroz zube
smrknuto.
Tom Bruks je uz pomoć lekara nabacio jaknu preko ra­
mena. Sada se okrenuo i pogledao i šerifa i Kupera.
— Dakle Sejn? — upita pretećL
Kuper steže pesnice.
— Ko inače, Tome?
— A ko ga je oslobodio iz zatvora? — primeti Tom BrUks
hladno, a njegove reči zvučale su logično i promišljeno.
— Oni kojima taj ubica i pripada — odvrati šerif Hokins
muklo.
Ovlašan, ljutiti osmejak prelete preko lica Toma Bruksa.
— Odlično! Sada moramo još samo da otkrijemo ko je tog
tipa izvukao iz kaveza, zar ne?
Bruks se osvrte podrugljivo.
—^ Bila su dvojica — reče šerif. — Ali, imali su marame
▼ezane preko lica.
Drugim recima, tapkamo u tami — utvrdi Bruks suvo.
Kuper. i Hokins oćutaše na to.
Tom Bruks krenu ka vratima.
— Čuvajte se — upozori ga lekar. — Rane nisu opasne, ali
pri jahanju mogle bi povrede ponovo da prokrvare, mister
Brukse.
Šerif povika za Bruksom.
— Ja ću okupiti poteru. Cim se razdani, krenućemo u lov
na Šejna.
Tom Bruks ne odgovori ništa. Iza njega se vrata snažno
xalupiše.
— On je užasno besan — primeti Kuper potištenim glasom.
Albert Braun, lekar zagleda se mračno u njega i procedí.
— I ja bih takođe bio na Bruksovom mestu, Henri. Prvo
ta priča s „čovekom s maskom” koji mu je okrznuo desnu mi­
šicu i odneo do đavola sedamdeset hiljada dolara. A sada, još
i ovaj pokušaj ubistva.
— Niko lako ne postaje senator — reče Henri Kuper pod­
rugljivo se smeškajući. Pogledao je šerifa, i tada obojica počeše
da se keze. Bilo je to kao neko tiho sporazumevanje. Lekar to
jasno primeti i promrmlja.
— Gospode zaštiti me od mojih prijatelja, a od neprijatelja
ftuvaću se sam.
«2

45. ★★★S e j n ★★★
— Hej, šta vi to šapučete? — upita Kuper i okrete se k
njemu.
Izraz lica Alberta Brauna ostade nepomičan.
— Ništa, mister Kupere. Ne obraćajte pažnju. Star čovek
kao ja često govori sam sa sobom.
Dok su Kuper i šerif izlazili na vrata, lekar je smrknutog
lica gledao za njima. Tom Bruks ih je obojicu smatrao svojim
prijateljima. A što se više neko penje, sve manje pravih prija­
telja ima. Jednom bi i Tom Bruks trebalo to da primeti.
xvni
Tom Bruks je sedeo u velikom holu svoje kuće. Lusila je
još stajala na stepenicania koje su vodile nagore. Upravo su,
imali raspravu i to se još videlo na njihovim licima.
— U redu. Tome. Pusti da te smaknu, ako ti to pričinjava
zadovoljstvo. — Lusila se pope još dva stepenika pa opet zastar'
de. — Više od pet hiljada goveda je već krepalo. Ka­
li nema pojma o čemu se kod te proklete stočne zaraze ra­
di. A dnevno crkava daljih sto životinja. Ja mislim samo da bi
to možda jnoglo da te interesuje ... senatore!
Poslednje reči Lusila je podvukla zajedljivo. Onda se brzo
popela gore.
Tom Bruks posegnu za čašom viskija. Naoblačenog čela
prineo je usnama. Iznenada, zastade usred pokreta. Iskrivljenog
lica zurio je u muškarca, koji je stajao pred njim kao da je
iznikao iz zemlje.
Bruks ostavi čašu gde je bila. I nehotice, njegova ruka
kliznu ka opasaču. Ali, po kući on naravno nije nosio oružje.
— Ko ste vi?
Glas Toma Bruksa imao je uzrujan, primetan prizvuk.
— Mogao bih sada da kažem: ubica, koji se navadio na vas
— osmehnu se Šejn. — U svakom slučaju, koliko sam mogao
da saznam, ta priča sada kruži po gradu.
Rančer se isprva zagrcnu, a onda upita tiho.
— O n d a. . . onda je vaše ime Sejn?
— Meni je ono pripalo. — Dok je posezao za bocom viski­
ja, Zapadnjak dodade. — Ali. čovek može prosto da še navikne
na takvo jedno ime, ser.
Tom Bruks je sada već potpuno ovladao sobom. Njegove
hladne, sive oči merile su pažljivo Zapadnjaka.
— Hoćete li time da kažete da možda niste vi bili taj koji
}e pucao u mene?
Sejn ispi iz čaše. Dok je vraćao na sto, klimnuo le glavom.
— Da, to bi se moglo tvrditi. Uostalom .. . kad ja nucam,
tn icHm se i da pogodim.
43

46. -k-kir Š E J N 'k -k *
Ma koliko se Tom Bruks nelagodno osećao, još je bolje
«meo to da sakrije.
— Svetlost na trgu nije bila baš po želji, moglo bi se reći
— osmehnuo se pritajeno.
— Covek je dvaput kucao na vas, čuo sam. I dvaput po­
red, ser. — Sejnove reči odzvanjale su suvo. — Pod onim okol­
nostima ne može se naći nikakvo dobro objašnjenje niti izgovor
sem — Zapadnjak je malo oklevao — sem ako čovek uopšte
nije želeo ozbiljno da vas povredi, a kamoli ubije, mister.
— Da pošteno kažem, s te strane još nisam posmatrao
stvar — izjavi Tom Bruks mereči upadljivo svog posetioca. Još
uvek nije mogao sasvim da shvati da je čovek koji sedi preko
puta njega baš taj Sejn. — Ali- ako niste vi, ko je onda mogao
da puca na mene?
— Dozvolite, ser.
Sejn se posluži iz kutije s cigarama. Sa zadovoljstvom je
zapalio dugačku, tamnu cigaru i izdunuo gust dim ka stropu od
greda. — Tačno je, ser. Tako bi moralo da glasi pitanje.
Suzivši oči, gledali su jedan u drugog. Sejn je opazio neve-
ricu koja je vladala njegovim sagovornikom.
— Vi se sigurno sada pitate kako mi je uopšte palo na pa­
met da dođem ovamo.
Tom Bruks nemo klimnu glavom.
— U redu, ser. Zeleo sam da porazgovaram s vama tome
ko je i zašto želeo da vas ubije.
— To je sve jednostavno apsurd — Tom Bruks sleže ra­
menima.
— Jeste 11 vi dali nalog Henriju Kuperu da me izvuče iz
zatvora?
Tom Bniks poskoči.
— Ja? — procedi kroz zube.
Sejn umirujući podiže ruku.
— Tako sam i ja upravo mislio. Za vašu informaciju, mis­
ter Brukse: Kuper je to naime tvrdio.
— Nemoguće! — prasnu rančer.
— Nemoguće uopšte nije ništa, ser — zakljuCi Zapadnjak
hladno. — A verovali vi ili ne, upravo je tako bilo. Mislim da
sada znam i razlog za takav poduhvat.
Tom Bruks ga je gledao upitno. Sejn se osmehnu hladno.
— Kuper je dao da me izvuku iz zatvora da bi uspeo da ml
podmetne pokušaj vašeg ubistva.
Neko vreme vladala je tišina. I u toj tišini bilo je nečeg
teskobnog. Onda se rančer podiže i reče samouvereno.
— Sve je to besmislica! Za jedan trenutak ste me sa tom
Šašavom optužbom zaista naveli na grešku, to vam priznajem.
— Dakle besmislica. U redu. — Sejn zažmuri na levo ok«

47. 'k'k'k S E J N -k'k'k
kao da gađa u nešto. — Da li šte vi pre nekoliko dana pucali
na vašu sestru Meri?
Tora Bruks se formalno počeo boriti za vazduh.
— Bojim se da vi zaista niste sasvim čisti tu gore.
On se ciotace po čelu.
— Ako sam vas ovaj put tačno razumeo, to niste bili vi ko
je hteo da smakne vašu sestru Meri?
Tom Brulcs je samo nemo zurio u Zapadnjaka.
Sejn se nasmeši.
— Bez brige, ja nisam poludeo. I vi ne treba da se plašite
od mene, ser, sem ako . .. — on prekide u pola rečenice.
— Sem ako? — upita Tom sm.rknutog izraza na licu.
— Sem ako ste vi onaj momak koga zovu „čovek s mas­
kom”,
— Dakle, zaista ste pošašavili, znao sam to ja — frknu
rančer.
— Ukoliko ste vi „čovek s maskom”,onda ću vas razobli­
čiti — nastavi Sejn spokojno ali odlučno. U suprotnom . . . pa­
zite na sebe. Henri Kuper hoće da vas smakne. A bojim se da
bi to vašoj sestri Meri i bratu Džeku takođe jako prijalo. To­
liko mnogo čak, da mogu sebi da predstavim da su oni ti koji
Henri Kupera plaćaju.
— Mislim da vas čovek ne sme ozbiljno uzimati, Sejhe —
smeškao se rančer ironično.
A tada ciknu prozor, ali je taj zvuk nadjačao prasak oruž­
ja. Meci su bili ispaljeni kroz zatvoreni prozor.
X IX
Sejn se upravo bio nagnuo napred da dohvati svoju čašu.
Cuo je prasak i osetio struju vazduha od metka koji je profi-
jukao tik kraj njegovog vrata. Sejn ispusti čašu i okrete se.
Munjevitim pokretom izvukao je „kolt” iz futrole. Cuo je Toma
Bruksa kako psuje, bled u licu i naslonjen na zid.
Sejn pogleda kroz razbijeni prozor napolje ka bašti. Nije
pronašao ništa u šta bi mogao da puca. I tada odjeknu još je­
dan pucanj. Između prethodnog namenjenog njemu i ovog,
proteklo je najviše dve-tri sekunde. Napolju neko snažno zaurla.
Onda krik utihnu isto tako naglo kako se prolomio.
Sejn potrča ka vratima koja su vodila na kamenu terasu,
a preko nje u baštu. Kada je stigao tamo, ugledao je jednog
čoveka pred sobom kako leži. Četiri ili pet metara udaljen, ta­
mo gde su stepenice sa terase vodile u baštu. Bio je to visok
momak. Ruke i noge su mxi bile raskrečene i nije se više mi­
cao. Očigledno, bio je mrtav. Ali, ko je pucao na njega? Sejn se
43