zoran

1. FREDERIK EŠTON
LUNI BARBARELABROJ 9 180 DINARA

3. { UN--KRAUPONOĆI ¥
9
1S8@.
F. Ešton
LUNI
BARBARELA
%
f
i:f
4 X-100

4. Urednik izdanja
G RADIMIR PAŠĆANOVIĆ
Recenzent
PA V Li POPOVIČ
izdaje i štampa: Novinska, izdavačka i štann-
parska radna organizacija »DNEVNIK«, OOUR
»IZDAVAČKA DELATNOST«, Bulevar 23, oktobra
31 Novi Sad, telefon (021) 621-555. Broj žlro-ra-
čuna: 65700-6(33-6350. Direktor NIŠRO »DNEV­
NIK«: JOVAN SMEDEREVAC, Rukovodilac
OOUR »Izdavačka delatnost«: ILIJA VOJNOVIĆ,
Glavni i odgovorni urednik OOUR: TODOR BU-
RiČ, Urednik Redakcije knjiga: MILORAD PRE-
DOJEViĆ, Sekretar Redakcije: ZDENKA KARA-
BASiL, Tehnički urednik: JULIŠ ARVANITIĐiS,
Korektor: SAVA MALEŠEViĆ
Tiraž: 50.000 primeraka

5. F. Eiton
LUNI
BARBARELA
V e ć tri dana ulicama Londona lu­
tao je jedan nezgrapni mornar. Na
njemu je bila umašćena majica,
koja je odudarala od bluze s ozna­
kom kapetana duge plovidbe. Po­
derana nogavica otkrivala je list
noge širok kao povelika morska
riba. O ramenu je nosio nekakvu
torbu, koju je pritiskivao kvrgavom
mišicom kakva se ne može videti ni
kod prvaka sveta u dizanju tereta.
i-Jjegova kuštrava i proseda kosa
bila je preduga, a suncem opaljeno
i vetrovima naborano lice odavno
nije bilo brijano.
Po tužnoj pesmici, koju je ponav­
ljao i šetajući ulicama i kad je pio u
krčmama oko luke i po Sohou, već
su ga pamtili ljudi u lokalima. Poz­
navalo ga je i nekoliko engleskih
policajaca »bobija«, koji su premiš­
ljali da li da ga opomenu zbog peva-
nja.
Četvrtog dana je već počeo da
gubi strpljenje. Već je bio popio ne­
koliko čašica ruma u Krejdonu na
jugu, Cizviku na zapadu i Vulviču
na istoku Londona. S jednog kraja
grada na drugi išao je taksijem, a
onda posećivao krčme. Konačno
mu je dosadio rum pa je počeo da
pije džin u Sohou i dalje u lokalima
prema severnom delu grada.
S vremena na vreme je pevao
tužnu strofu s čudnim refrenom;
»Siroti mornar traži druga svog.
Našao samo popaljen dom.
Umro bi sam u svetu tom...
Siroti mornar traži druga
svog...«
- Hej, kapetane! - zovnu ga
mladi policajac. - Opet tuguješ?
- Helou, bobi! - odvrati mu mor­
nar i tužno se osmehnu, a zatim
odgega onim svojim, medvedim ho­
dom prema parku.
U Frinzberi parku spusti se na
klupu, stavi torbu na kolena i još
jednom otpeva svoju pesmicu. Po­
što je spustio glavu na torbu, ku-
njao je neko vreme. Odjednom
uzdrhta. Mišice mu zaigraše i
zgrćiše se. Iz torbe je čuo prigušeni
glas:
»Mornar je našao druga svog.
Imaju sada novi dom.
Gde su se sreli, na mestu kom?
Mornar je našao druga svog...«
Podižući kvrgavu, č^stu šaku, ve­
liku kao jorkširska šunka, mornar
je stavi pred usta i zapeva kao da
se odaziva, ali sada sasvim prome-
njenim glasom:
»Usred Frinzberi parka,
Srećan što čuje glas.
To više nije varka,..«
Još jednom ponovi stihove, a
onda oslušnu. Samo vrlo pažljiv pos-
matrač mogao je iz neposredne bli­
zine da primeti sićušni mikrofon u
ogromnoj mornarevoj šaci. Jedva
vidljivi provodnik gubio se u torbi,
iz koje se sada čulo pevanje kao
nastavak tek sklepanih stihova:

6. •Čekaš li dugo?
Ne idi s mesta tog,
I primi pozdrav druga svog!«...
Glas je bio sasvim sličan morna-
revom.
Namrgođeni policajac u patrol­
nim kolima slušao je preko svog
prijemnika ove stihove.
- Pirati! Mogu da razumem pro­
stitutke koje nose te toki-voki apa­
rate i dogovaraju se o svojim poslo­
vima. Shvatam i krijumčare koji se
dozivaju. Nije mi čudno što se deca
igraju tim aparatima, jer krivi su
roditelji što im nabavljaju stvari
koje samo stvaraju zbrku i teškoće.
Ali ovo jezivo pevanje ne shvatam!
- govorio je svom drugu.
- Isključi aparat, ili slušaj na
rezervnom talasu - odvrati hladno
drugi policajac.
- Već danima slušam tog mor­
nara što »traži druga svog«. Gotovo
na svim dužinama emituje. Da mi
je da uhvatim tog momka... Znam
da je negde blizu - gunđao je prvi
policajac.
- Eto, ne čuje se više - reče nje­
gov kolega i zevnu.
Mimo njih prođoše velika stara
kola i zaustaviše se malo dalje. Vo­
zač nađe slobodno mesto za par­
kiranje i izađe. Policajci su gibali
za njim dok je ulazio u park.
- Inžinjer Braun odlazi u šetnju.
Još uvek ima ta stara kola - reče
policajac.
- Poznaješ ga? - upita njegov
drug.
- Divan čovek! Kad se srušila
građevina kod Ilforda, priložio je
hiljadu funti kao pomoć porodi­
cama dvadeset i tri poginula rad­
nika. A eto, sam vozi tu krntiju -
objasni policajac.
- Hil adu funti? Znaš 11 da je
neki mi ioner u pakardu dao to­
liko?
- Hajde, krenimo! Treba da obl-
đemo sektor do Edmuntona - pre­
kide ga njegov kolega.
Covek za kc^a je policajac rekao
da ga poznaje kao inžlnjera Kllva
4
Brauna, žurio je parkom. Osmatrao
je parove koji su se šetali i zagledao
svaki kutak s klupom. Odjednom
ugleda mornara koji se osvrtao na
sve strane. Bilo je veće pa je strepeo
od sutona koji se približavao.
- Same! Medvede stari! - viknu
visoki.
- Mllion mu besmislenih pesa-
ma! Dođi! - odvrati mornar gla­
som koji je podrhtavao.
Zagrllše se snažno, kao dva borca
u obračunu.
- Našao sam te! Tako mi hllja^iu
rumenih svitanja na južnim mo­
rima, ja sam te našao - smejući se
govorio je mornar.
- Samo. malo mi čudno izgledaš.
Ne mogu da ocenim čega u tebi ima
više-, ruma ili džina. Mirišeš na oba
pića.
- Nikad ih ne mešam. Do pre tri
sata pio sam samo rum, a zatim
samo džin - odgovori mornar.
- Zato si i iznemogao. Veće je pri­
jatno ovde u parku - reče^prldoš-
lica
Spustiše se na klupu i osmotriše
okolinu. Nikog nije bilo u blizini.
- Pričaj, Same - reče visoki.
- Imao sam toliko toga da ti pri­
čam da bi potrajalo bar za hiljadu
morskih milja mirne plovidbe. A
sada ne znam odakle da počnem.
Više bih voleo da ti, Donalde, pričaš
meni - reče mornar.
- Mislim da je ipak najbolje da
idemo kući - reče Donald.
- Kući, kažeš? Gde je ta kuća?
- Videćeš je uskoro. Nije daleko
- zaključi Donald.
B ili su to Donald Slkert, tajanst­
veni Lun, kralj ponoći i Samjuel
Makferson, stari mornar i najver-
niji Lunov drug. Odavno se nisu bili
sreli. Mornar je svojim brodom lu­
tao morima 1tek dva meseca ranije
uplovio u luku Lo& Anđelesa. Tamo
je od neke žene saznao šta se sve
dogodilo u Londonu dok je on bio

7. na plovidbi. Odlučio se da odmah
otplovi prema Evropi jer je za to
imao nekoliko ozbiljnih razloga.
Dok su se vozili pored nasipa,
koji je odvajao Springfild park od
totenhemskih baruština uređenih
da izgledaju kao ukrasna jezerca,
Lun je pričao:
- Tu pod vodom trećeg jezera
uredio sam novo sklonište.
- Pod vodom?! - začuđeno
upita mornar zureći u jezerce.
- Da, baš pod vodom. Tu se pre ^
četiri stotine godina nalazio dvorac ‘
moćnog Džeka Cubema. Bio je^sa­
građen na ostrvcu. Tada je London
bio blatnjavo naselje uz obale
Temze. Dok je grad bio mali, nivo
vode-u baruštinama oko Lie bio je
niži. Što je grad više rastao, vode
Lie su sve teže oticale i dvorac na
ostrvcu je tonuo - objašnjavao je
Lun.
- Ali kakve veze sve to ima s tvo­
jim skloništem?
- Ima. Tu je izgrađen nasip i ba-
TJiištmg su sužene i pretvorene u je­
zera. Znaš za rezervoar kod Vud-
lenda i svih trinaest jezera od njega
dovde. Grad ih je polako stezao i
uokvirio građevinama.
- A ti smislio i izgradio jednu po
sredini?
- Gotovo si pogodio. Po sredini i
pod vodom.
- Misliš li da sam poblesavio
tamo pod vetrovima na okeanu?
- Saslušaj^ me, stari moj! Slu­
čajno sam našao neku staru knjižu-
rinu u biblioteci u kojoj je bio i plan
potopljenog dvorca Džeka Cubema.
Shvatio sam da su ispod dvorca bili
i2građeni ogromni podrumi, u koje
je voda polako prodrla. Uzeo sam
opremu i jednom prilikom zaronio
tamo. Otkrio sam dve podrumske
dvorane i nekoliko tamničkih će­
lija, ostave za piće i hodnike. Ćak
sam našao i nekoliko boca gustog i
pitkog vina.
- Zar nije bilo vode u podru­
mima? - upita mornar.
- Naravno. Ali ta voda je bila bi­
stra, jer se nije kretala. Mulj je pre­
krio otvore, a nije ispunio podrume.
Voda se izbistrila i taj mir stole-
ćima nije bio narušen. Tada sam
zamislio da tu stvorim svoje skloni­
šte.
- Ali voda...
- Dovlačio sam naročite pla­
stične komore. Vazduh ubačen pod
velikim pritiskom istisnuo je vodu.
Posle sam u podrumima ugrađivao
ploče izlivne po mojim nacrtima u
jednoj fabrici. One hermetički zat­
varaju svaki milimetar.
- Ali kako se ulazi u te po­
drume?
- Kupio sam četiri kuće, iz kojih
sam sproveo naročite široke cevi
do ulaza u podrume. Sagradio sam
i lažna skloništa, pa i kad bi Ineko
otkrio te ulaze, ne bi saznao da se
može i dalje do sredine jezerca. Do­
dao sam sistem ventilacije, doveo
vodove za električnu struju, priklju­
čio se tajno na nekoliko javnih tele­
fonskih linija i dovukao potrebnu
opremu...
- I sve si sam napravio?
- Samo sam postavljao gotove
delove. Za svega šest meseci napra­
vio sam vrlo udobno sklonište. Ima
i rezervni izlaz kroz vodu. CaJi se
tuda može ući i naročitim čamcem,
koji se potapanjem pretvara u mali
batiskaf - objašnjavao je dalje
Lun.
- A te cevil... Jesu li one do-’
voljno široke. Da se ja ne zaglavim
u njima? - brižno upita Makfer-
son.
- Mislio sam na tebe. pa čak i na
mogućnost da se ugojiš još kojih
pedeset funti — smejući se odgo­
vori Lun.
Tada stigoše pred staru i neu­
glednu kuću, u čijem prizemlju je
bila ugrađena nova garaža. Vrata
se automatski otvoriše na jedva
čujni signal naročite sirene Luno-
vih kola. Uvezoše se unutra Lun
pažljivo namesti točkove automo­
bila na tačno predviđena mesta Pri­
tisak oslobodi široki kapak na
podu i ukazaše se metalne stepe­
nice.

8. Oni šidoSe, a Lun poKrenu kom­
presor, koji opet povuče kapak.
Usput je Makfersonu objašnjavao
kako se rukuje mehanizmima. Na­
đoše se u komori duboko pod zem­
ljom. Odatle je vodio novi tajni pro­
laz,
- U slučaju da se ne postupi
tačno po šifri, mehanizam prekida
cev, odvlači je odavde i puni vodom.
Signali javljaju da je otkriven ovaj
ulaz...
- Jadna moja glavurda! Koliko
toga mora da se zna! - uzdahnu
mornar.
Sagnuti su išli kroz elipsastu cev.
Uskoro se nađoše u širokom hod­
niku kojim stigoše u veliku prosto­
riju uređenu kao luksuzni salon za
dnevni boravak.
- Ovde je vazduh sasvim ugo­
dan. Lakše se diše nego tamo u
parku. Kako si to izveo? — upita
Makferson.
’ - Sistem cevi, prečistača vaz-
duha, ventilatora i kompresora...
Dosta je- jednostavno. Regulacija
normalnog pritiska, pogodna tem­
peratura i umerena vlažnost prečiš­
ćenog vazduha - odgovori Lun odu­
stajući od namere da preciznije ob­
jasni mornaru kako se sve to
postiže.
- Ali kupatilo svakako nemaš.
Kroz kanalizaciju bi ti prodrla
voda - primeti Makferson.
Lun ga odvede do prostranog i
udobnog kupatila.
- Naročite pumpe izbacuju ot­
padne vode bez teškoće. Snabde-
vene su filterima koji sprečavaju
da na površinu vode ispliva neki
slučajno bačen papirić, ili otpadak,
koji bi skrenuo pažnju na to da se
nešto neobično dešava ovde na sre­
dini jezera - objasni mu kratko, a
zatim mu pokaza ormare s vešom,
ubrusima i odelima.
- Otkud ta odela, kao da su
moja?! - začudi se Makferson.
- Tvoj krojač je imao meru, pa
sam naručio sve što bi moglo da ti
zatreba - odgovori Lun i izađe.
' Makferson« zbaci prljavo odek) i
pusti vodu u ogromnu kadu ozi­
danu uglačanim granitnim ploči­
cama. Frktao je sav u sapunskoj
peni i zatim se dugo tuširao pevu-
šeći pesmicu koju je ponavljao pre­
thodna četiri dana.
Iz kupatila izađe obrijan i um­
otan u meki čupavi ogrtač. Osetivši
miris pečenog mesa, viknu;
- Ako još izneseš i bifteke...
onda si čudotvorac.
Večerali su ćutke. Tek pošto od­
loži nož i viljušku i maši se čaše
vina, Makferson reče:
- Upravo sam zaključio da sam
pametan momak.
- Iznenađujeđ me - nasmeja se
Lun.
- I sam sam se iznenadio... Eto,
mučilo me nešto. Danima lupam
glavu oko toga da li da ti govorim o
tome ili da ćutim. I nisam mogao da
se odlučim. Pola dana sam bio ža
jedno, a pola dana za drugo reše-
nje... Ali dok sam se muvao tamo u
kupatilu shvatio sam šta treba da
uradim. I, milion mu ljubavnih jada,
uopšte se više ne kolebam ni koliko
riba da sa suvog skoči u vodu - pri­
čao je Makferson.
- Budi malo jasniji? — upita
Lun.
- Nisi pogodio?... Tamo u orma-
nima? Pogrešio sam i otvorio onaj
na suprotnom zidu. Tamo su ženske
haljine. Eto u čemu je mudrost.
- Pa šta onda?
- Ništa... Samo sam ih za trenu­
tak osmotrio. Divne, skupe i...
- I šta još?
- Zaboravio si da skineš oznake
krojača.
- I šta iz toga zaključuješ?
- To je određeni krojač... Tamo
je odlazila... Pogodi ko!
- Ti nisi morski ojk, nego
morska lisica!
- Nema toga. .. Nema morske li­
sice. Ja znam, dečače. Sve sam shva­
tio. Imam i adresu. Javiću joj da

9. dođe. Ura za Džejn - smejući se
užviknu moniar i odjedriom- ispi
vino.
- Varaš se, Same. Sve to je Džejn
već ranije naručila. Ja sam isplatio
i uzeo...
- Ja nisam zarđali stari brod.
Haljine su sašivene po poslednjoj
modi... Ha! Sta sad? Čitam te kao
navigacionu kartu. Nadao si se da
će se Džejn vratiti. Kupio si za nju
sve što može da zatreba, kao i za
mene.
- Možda je to za neku drugu -
smeškao se Lun.
- Samo Džejn uživa tvoje povere-
nje. I ja naravno.
- Dobro... O čemu si to odlučio
da govoriš?
~ O njoj!
- Video si Džejn?
- Deset dana sam je viđao. Sa­
tima smo šetali po Los Andelesu,
Pričali... Mnogo smo pričali... A
što je lepa. Lepša je nego ikMa.
Morao sam da joj obećam dsf'^i je
neću spominjati.
I to si joj obećao?
- Jesam... Sta sam mogao? Tako
je tužno gledala onim svojim div­
nim očima. Uvek usamljena...
Samo na nas misli i radi...
Listovi biljaka... korenčići... bu­
bice. .. špiritus... epruvete^J/v
- Mislio sam da si shvatio moje
razloge... Baš zato što je volim, po­
kušao sam da izađem iz njenog ži­
vota. Sve te opasnosti... Skrivanje i
borba.'.. - reče Lun i uzdahnu.
- Tako mi svih mora i okeana, ti
si čudak. Sve što ženi treba na
svetu, jeste da voli i bude voljena. A
ti hoćeš... I ne znam šta hoćeš...
Mašine... gasovi... točkići... epru­
vete. .. Dobro, sve je to velika
nauka, ali tebi je potrebna i ona...
Potrebna ti je Džejn Vitington sa
svojim umilnim glasom, mudrom i
božanstvenom glavicom, dugim no­
gama kakve ni pre ni kasnije nisi
video... Eh, kako sam se obradovao
kad sam shvatio da je još uvek želiš
- zaključi mornar.
Donald Sikert je ćutao gledajući
p»€fd sebe..Nije skrivao tugu. Očeki­
vao je da mornar nastavi, ali Mak-
ferson je lukavo ćutao.
- Ti ipak imaš mozga u toj gla­
vurdi .. I ne iznenađuje me što je to
tako... Ali sada pričaj, čoveče! -
reče konačno s nestrpljenjem Lun.
- Obećao sam joj da je neću spo­
minjati pred tobom i odmah sam se
pokajao. Sad znam da žene pone­
kad treba i slagati, ako je to u njiho­
vom interesu.
- Š t a ona radi?
- Fauna i flora Kalifornije... ne­
što kao Eskimi...
- Enzimi...
- Da, to! ... Nosi ime Dženi Ba-
ning... I zabrinuta je zbog nečeg što
je saznala.
- Da nije u kakvoj opasnosti?
- Nije to... Ona se kreće u nauč­
nim krugovima i slučajno je čula
da izvesni Valfred Bornšojer hoće
da zatruje svet. Radi sa biohemijs-
Mm otrovima... Nekakve strahote
sprema. A tamo neka špijunska or­
ganizacija NSA...
Nacionalna agencija za sigur-
aiost.
j i D a . . . Oni hoće da ga dovuku
preko okena da bi došli do tih straš­
nih otrova. Džejn mi je o tome na-
pričala prave strahote. A ona nikad
ne izmišlja, ti to dobro znaš.
- Je li Džejn rekla da bi trebalo
da pogledam čime se bavi Bornšo­
jer?
- Rekla je da bi nešto trebalo...
Molila je da te o tome obavestim, ali
da ne spominjem nju. Ona veruje
da ti znaš nešto o Bornšojeru.
- Ponešto... On je. u stvari, pod
stalnom prismotrom. Oko njegove
kuće i laboratorije su prikrivene
straže. U toku ijata taj Nemac je
stvarao užasne otrove i isprobavao
ih na ljudima u koncentracionim
logorima - pričao je Lun zamiš­
ljeno.
- Zašto nije osuđen kao zloči­
nac? - upita mornar.
- Nekome je bilo potrebno nje­
govo znanje... Već dvadeset godina

10. radi ovde za vojsku... U naučnim
krugovima hemičara pominje se u
vezi sa upotrebom meskalina i
otrova za izazivanje ludila — odgo­
vori Lun.
Makferson je zatim dugo pričao
o Džejn Vitington. Tobože neho­
tično nekoliko puta je ponovio
njenu adresu, pa čak i broj telefona
na ime Džejn Baning u Los Anđe-
lesu. Znao je da će ih Lun zapamtiti.
Zatim je ukratko ispričao o svojim
lutanjima oko Havajskih ostrva i
Aleuta. Konačno Lun reče;
- Ti si umoran. Spavaj i dobro se
odmori.
Zatim mu pokaza uređaj za hitnu
radio vezu i uključi pozivne signale
uz Makfersonov ležaj, a zatim ob­
jasni da će otići u klub hemičara
zbog nekog razgovora.
- Pogledaću malo i oko laborato­
rija u Hiter Grinu. Tamo je i Bornšo-
jer - zaključi zatim i krenu da se
spremi.
Stajao ]e neko vreme zamišljen, a
onda uskim hodnikom pođe do
spremišta oružja i opreme za ak­
cije. Na jednom kožnom koferu bila
je prikačena ceduljica sa tekstom;
»Sistem Klajtona Hatna«
Ko U Engleskoj ne zna za slavu
britanskog pilota Klajtona Hatna,
čiji izumi su u drugom svetskom
ratu pomogli mnogim zarobljeni­
cima da pobegnu iz nemačkog
ropstva? Dao je ideju da se prave
uniforme, koje kad se izvrnu post­
anu civilno odelo. U vezice za cipele
utkao je čeličnu žicu, koja je bila
odlična testerica za rezanje metala,
U muštikli je ugradio sočiva i pret­
vorio je u odličan dvogled. Naizgled
obično pero bilo je vazdušni pištolj,
za koji se gramofonska igla mogla
koristiti kao kuršum. Napravio je
mali paket u kome su bile mlečne
tablete, koncentrisana hrana, pake­
tić šibica, mape Nemačke i Fran­
cuske i još mnogo korisnih, minija­
turnih stvari. Na kutiji su bili ugra­
đeni sat i kompas. Hatnove radio
stanice bile su ugrađene u šahovs­
kim garniturama, a svaka figura
bila je lampa, ili neki važan deo.
Tada još niko nije mogao da na­
pravi sićušne radio-uređaje, jer još
nije bilo tranzistora.
To su bile Hatnove ideje i njegovi
pronalasci. Ali ono što je Lun imao
u svom nevelikom koferu razliko­
valo se od pronalazaka i oružja
slavnog pilota isto kao prvi avion
koji je poleteo od modernog nadz­
vučnog aparata s hiljadama in­
strumenata. Istina, i Lunovi uređaji
ličili su na obično pero. pertle, ciga­
retu, kutijicu šibica, dugme, ili ne­
što slično. Ali iza svakidašnjih pred­
meta su se krila prava čuda mikro-
tehnike. Dugmad na njegovim speci­
jalnim odelima bila su pravi arse­
nal oružja Neka su predstavljala
rezervoare uspavljujučih gasova,
druga su krila mikrofone i odaši­
ljače, ili su bila prave ručne gra­
nate velike razorne moći.
Samo Lun je znao šta sve skri­
vaju ostali delovi odeće i kako sve
može da iskoristi svoje cipeie na
nogama Ko bi mogao da nasluti da
je tkanina njegovog odela nepro­
bojna za kuršume običnih revol­
vera i da su obične tamne neočari
noću savršeni uređaj za osmatra-
nje u mraku.
Suviše duga bi bila lista pred­
meta i pronalazaka koje je Lun jed­
nostavno nazvao sistemom Klaj­
tona Hatna U stvari, bio je to novi
sistem Donaida Sikerta, odnosno
Luna, kralja ponoći. On sam se po­
nekad sa osmehom sećao nekadaš­
njih svojih pronalazaka: noža uz
podlakticu, sečiva u kaišu za panta-
lone i raznih gasnih uređaja za
uspavljivanje. Sada, je ceo svet znao
za takve stvarčice. Ali nova Lunova
oružja bila su najvećim delom čak i
po ideji nepoznata, savršena
sredstva.
Opremljen za noćni izlazak uzeo
je još i svoj automatski revolver. U
slučaju da padne u nečije ruke,
mogao je lakše savladati napadača
koji bi, oduzevši mu revolver, sma­
8

11. trao da je stvarno i razoružao pro­
tivnika.
Bližila S8 ponoć kad je izašao iz
garaže vozeći se u svom naizgled
starom i običnom automobilu, koji
je u stvari bio savršenstvo tehnike
s motorom od pet stotina konjskih
snaga i neprobojnim gumama na
točkovima. To fantomsko vozilo
moglo je u jednom trenutku da pro-
meni izgled, boju i broj, ili da neošte­
ćeno prođe kroz podebelu gredu
kakve rampe. Moglo je da posluži i
kao soba s udobnim ležajem za spa­
vanje. ili garderoba za brzo preru-
šavanje. Neprobojna stakla i speci­
jalnim čelikom ojačana karoserija
činili su da je ovaj neugledni auto­
mobil bio pravo oklopno vozilo.
II
U Hiton Grin je stigao odmah
posle pola noći. Iako je leto tek po­
čelo, već je bilo sparno. Naročito e
to smetalo Lunu obučenom u odelo
koje je samo po izgledu odgovaralo
ovoj letnjoj noći. U njemu je bilo su­
više toplo.
Lun se proveze pored bloka labo­
ratorijskih zgrada i uzgred sve os­
motri. Primati uniformisane stra-
žare na viglovima zida koji je ogra­
đivao prostor. Zađe za ugao i osmo­
tri dve obične manje kuće i jednu
luksuzno gra,đenu u obliku vila zva­
nih »grinstigrin«.
Doktor hernije Nemac Vilfred
Bornšojer bio je poznat u krugo­
vima istaknutih hemičara pre
svega zbog priča koje su se ispre­
dale oko njegove ličnosti. Mnogi
izvrsni hemičari nisu imali ni najos-
kudnije laboratorije za istraživa­
nja. niti su se mogli koristiti nekim
od postojećih. A Bornšojer je pose-
dovao jednu od najvećih u državi.
Pričalo se da je ovaj stari naučnik
u stalnom prikrivenom zatoče­
ništvu. koje je prihvatio da ne bi bio
izveden pred sud za ratne zločine.
Međutim, govorilo se da se nije
mnogo promenio. Još uvek je sma­
trao da je najveći domet ljudske lič­
nosti držanje ostalih u strahu i pu­
noj pokornosti.
Sve te priče o Bornšojeru s vre­
mena na vreme dopirale su i do
Luna, Ali tek Maki'ersonova vest da
neko želi da ga otme i odvede uči­
nila je da se Lun odmah odluči za
akciju. Zaključio je da je »grinsti­
grin* kuća stalno prebivalište sta­
rog Nemca. Opisi do kojih je došao
kroz razgovore se,svim su odgova­
rali onom što je ’ldeo.
Lun nađe mesto za parkiranje u
obližnjoj ulici i vrati se pešice. Idući
uskim trotoarom stare ulice i
držeći se senke drveća koje je raslo
ispred niskih kuća osmatrao je pri­
laze. Već je znao da je gotovo nemo­
guće dospeti neprimećen do kuće.
Zato se odluči za jedan od svojih tri­
kova Vrati se u automobil i spusti
zastore uz zadnje sedište. Iz jednog
pretinca izvadi kutiju sa nekakvim
papirima. Odabra koverat za tele­
grame sa čvrstim omotom. Proveri
da li je u njemu dobro sakriven mi­
nijaturni lisnati mikrofon s tankim
uređajem za emitovanje. Proveri
kako funkcloniše. a zatim na pa­
piru za telegrame, naročitim metal­
nim slovima otisnu reći:
»Molimo za uputstva za četvrtu
fotosintezu. Opasno je da ceo pro­
gram propadne. Laboratorija N. 7.
Cizvik«.
Iznad teksta napisa adresu Vil-
freda Bornšojera, Sve je i^ledalo
sasvim autentična Štambilj pošte
je nosio novi datum, a bili su od­
štampani i čas i minut prijema Lun
stavi na glavu poštarsku kapu i o
rame obesi torbu sličnu onima koje
nose poštari. Zatim požuri prema
ulazu u dvorište naučnikove vile.
Pozvoni i sačeka
Vrata se otvoriše i naoružani
stražar površno osmotri tobožnjeg
poštara
- Hitan telegram - reče Lun i
pruži koverat s providnim delom za
adresu.
9 '

12. Stražar uze telegram i pogleda
adresu. ,
- Došli ste pešice? - upita za­
tim.
- Kako bih stigao? Parkirao
sam iza ugla. Tu u blizini treba da
predam još jedan telegram. Neka
tužna vest... - mirno odgovori Lun
i pruži lažnu knjigu za potpis.
Stražar poče da pipa džep na svo­
joj bluzi, ali mu Lun brzo pruži
svoju olovku i ovaj potpisa da je pri­
mio telegram.
- Videli ste oznaku »najhitnije«?
Hoće li telegram biti sigurno
uručen? - upita zatim.
- Da, svakako. Gospodin Bornšo-
jer još nije legao. On radi do kasno
u noć - odgovori stražar i zatvori
vrata.
Lun se vrati u automobil i uključi
prijemnik. Cuo je kako Bornšojerov
sobar preuzima lažni telegram i
kako ga odnosi uz stepenište. Začu
se okretanje ključa. To je značilo da
naučnik radi iza zatvorenih vrata,
što je Lunu bilo čudno s obzirom na
sva obezbeđenja i stražu.
- Sta želiš, Jos? - upita promu­
kli starački bas.
- Telegram za vas, gospodine -
odgovori sobar Jos.
Čulo se ponovno zaključavanje
vrata, a zatim šuškanje papira. To
je Bornšojer čitao telegram. Začu
se psovka na nemačkom i Lun se
osmehnu. Čekao je šta će se dogo­
diti. Začu se zujanje telefonskog
brojčanika i posle dugog čekanja
neko odgovori. Lun nije mogao da
^:uje reći pozvanog, ali je sasvim
jasno razumeo svaku Bornšojerovu.
- Halo, prijatelju! Morao sam da te
zovem - reče Bornšojer i zastade.
Njegov sagovornik mora da je
rekao nešto kratko.
- Slutim neke komplikacije. Pre
nekoliko minuta dobio sam čudan
telegram - nastavi Bornšojer. -
Sada ću ga pročitati.
Lun je slušao poznate reći, koje je
pre svega pola sata štampao tu u
automobilu.
10
- Ni ja ne razumem - produži
Bornšojer. -r Ipak bih požurio dst se
stvar okonča Sve spise sanri sredio
kako treba.
Posle nekoliko trenutaka Bornšo­
jer zaključi;
- I ja mislim da to bude odmah.
Možete li za jedan sat?... Odlično.
Biću spreman. Obratite pažnju na
moj štap... Da, kako smo rekli...
Požurite.
Čulo se spuštanje slušalice, a za­
tim koraci i šuštanje papira, škripa­
nje nameštaja i kvrcanje bravica.
Lun promeni prijemnik i uključi
svoj džepni Sićušnu slušalicu stavi
u uho, a poput dlake tanki provod­
nik zadenu pod ovratnik i dalje do
džepa. Zatim izađe - Znate li i zak­
ljuča automobil. Opet je bio-^lo-
glav i bez poštarske torbe. Pope se
na zid dvorišta preko puta »grinsti-
grin* vile. Pred njim je bilo jedno
drvo koje ga je zaklanjalo. Razmiš­
ljao je kako da prodre u vilu. Odatle
je video dvorište vile i stražara
pred njomu Ugleda i gojaznog čo-
veka od čijeg sjajnog ćelav^ te-
mena se odbi svetio sijalice iznad
vrata
Stražar se ukoči, a naučnik poče
da šeta dvorištem čas izlazeći iz
kruga svetla a čas se vraćajući do
stražara. U ruci je imao štap i osla­
njao se na njega teško koračajući.
Sve je to trajalo više od dvadeset
minuta, a tada se začu šum motora
velikog crnog mercedesa, koji se
zaustavi pred samim vratima u
ogradnom zidu vile. Jedan muška­
rac hitro izađe iz kola i pozvoni. Po­
javi se stražar i upita gosta šta želi.
Tada se dogodi ono od čega se
Lun trže iznenađen i neodlučan šta
da učini. Poznavao je taj mukli pra­
sak sličan onom koji se čuje pri
naglom vađenju čepa iz flaše.
Pridošlica samo gurnu stražara.
smrtno pogođenog kuršumom iz
revolvera s prigušivačem. Telo
pade u dvorište i ubica uđe zatvara­
jući vrata za sobom.
Lun slučajno pogleda k mestu
gde je šetao Bornšojer. Vide ga

13. kako prilazi dnigbni stražitru i za
svoje godine neobično hitro vadi
revolver. Stražar ustuknu, ali ga
kuršumi pogodiše. Pucnji se nisu
čuli, ali se videlo oružje iz koga je
čovek pucao. Baš tada posetilac
stiže preko dvorišta i mahnu Born-
šojeru. Njih dvojica odvukoše stra-
žara u mrak, a zatim mirno uđoše u
kuću.
Lun se odluči da i sam pođe un­
utra. Siđe sa zida i držeći se senke
ukoso stiže do crnog automobila.
Pre toga primeti senku koja kliznu
između drveća malo dalje. Nije se
mogao prevariti, iako je samo za
trenutak mogao dobro da osmotri
nepoznatu osobu. Bila je to vitka
žena.
On pođe k mercedesu i htede da
ga obiđe prilazeći vratima.
- Kuda vi to? - oslovi ga neko iz
automobila.
Vozač je bio spustio staklo i gle­
dao iz automobila. Spusti se i zad­
nje staklo, pa se i otuda pojavi ne­
čija glava.
- Baš dobro što tu ima nekog -
reče Lun i priđe. - Ne mogu da
nađem kuću u kojoj radi moj pozna­
nik Jos. Je li ovo vila izvesnog go­
spodina ... ? Zaboravio sam kako
mi Jos reče da se taj naučnik zove.
- Zar ne vidite da je ovde zabra­
njena zona? Noću ne možete ući.
Straža će vas uhapsiti. Bolje idite
na spavanje i dođite danju - odgo­
vori vozač.
Lun je stajao sasvim uz kola i os­
lonivši ruku na spušteno staklo.
Mađioničarskom veštinom ubaci u
njih nekakav sićušni predmet, koji
je do tada stezao među prstima. Bio
je to odašiljač s mikrofonom sas­
vim sličan pikavcu cigarete.
- Znate onda za neki hotel u bli­
zini? - nastavi Lun da ispituje.
- Odlazite, čoveče! Ili možda že­
lite da se pozabavimo vama onako
kako vam neće goditi - odvrati
sada čovek sa zadnjeg sedišta prete-
ćim glasom i mršteći se ljutite.
-- Zao mi je... Oprostite -- tobože
zbunjeno odvrati Lun i pođe dalje.
Sada je slušao prijemnik. Mešala
su se dva razgovora. Prijemnik je
na istoj dužini primao glasove iz
Bornšojerovog kabineta i one iz
automobila.
- Mikrofilmovi su u mom štapu,
a sve spise sam spalio. Ne želim da
ostavim svoje formule Englezima
koji me dvadeset godina drže kao
da sam rob. Jedva su mi dozvolili
da imam svoj tei.efon za gradske
razgovore. Jedno ’/reme su ga pris­
luškivali. Protestvovao sam i pre­
stali su. To je noćas vredelo - go­
vorio je inženjer doktor Bornšojer.
- Treba li još nešto da ponesemo
odavde? - upita nepoznati glas.
- Imam nekoliko dragocenih
predmeta u većem koferu i novac u
torbi. To je sve - reče Bornšojer.
Ćulo se pomeranje kofera.
- Taj prolaznik mi se nije svideo
- reče čovek u automobilu.
- Bolje bi bilo da smo ga poku­
pili - dodade drugi.
- Nezgodno je bilo ovde na
ulici... Možda bi vikao i uzbunio
susedstvo.
- Što ne dolaze? Trebalo bi da
smo već daleko.
- Valjda će biti sve u redu. De­
beljko je spor pa zato Bak još nije
ovde.
- Hoće li sve biti u redu tamo u
Grejsundu?
- Nadajmo se da hoće... Evo ih
dolaze.
Ćulo se kako se zalupiše vrata
automobila, a Lun pokrenu motor
svojih kola. Krenu polako i izlazeći
iza ugla ugleda kako mercedes ne­
staje prema istoku. Iz pobočne ulice
projuri mali sportski MG i uputi se
pravcem u kome je otišao merce­
des. Za upravljačem je bila neka
žena. Krajevi marame kojom je bila
povezala kosu vijorili su iza njene
glave.
Stvari se komplikuju, pomisli
Lun. Ko Ii je sad ova? Izgleda da
otmica nije ni prava otmica ni do­
voljno diskretna.
On potera kole dalje trudeći se
da čuje delove razgovora. Dosti-
11

14. gavši potrebnu brzinu, motor mer-
cedesa je ravnomernije i tiše radio,
pa se razgovor bolje čuo.
- Ima li izmena u planu? -
upita Bornšojer.
- Nikakvih. Srećom, brod je tu
još od juče i spreman je da isplovi.
Sklonište je izvrsno i ni svi poli­
cajci sveta ga ne bi otkrili. Do Pa­
riza ćemo putovati nesmetano. Dva
dana odmora i dalje ka istoku -
pričao je ubica koji je ulazio u vilu.
- Dakle, tajno ću posetiti otadž­
binu.
- Tamo će vas tobože otkriti, na-
staće režirana afera i vi ćete ne­
stati. Kad se. nađete u Sjedinjenim
Državama, niko neće moći da nam
prebaci da smo umešali svoje prste.
Otela vas je neka organizacija iz
Nemaćke, a posle ste pobegli u
Ameriku - smejao se Bornšojerov
sagovornik.
- Lukavi ste vi momci! Strašno
ste lukavi - odvrati Bornšojer.
Tada se začu nekakvo krckanje i
Lun opsova. Neko je slučajno naga­
zio prislušni uređaj i omot mu je
pukao. Nežni delovl su polomljeni i
više nije mogao da funkcionlše.
Uskoro je Lun bio načisto sa tim.
Veza je bila prekinuta.
Od vile su se udaljavali suviše
brzo 1Lun stiže samo da čuje soba-
revu kuknjavu:
- Bože moj, šta se dogodilo! Ni
telefon ne radi. Stražarl su mrtvi!
Moram zvati... Moram...
Zujanje u prijemniku se pojača i
Lun shvati da više neće čuti ni šta
se događa u vili, gde je u korpi za
otpatke ležao bačeni omot tele­
grama.
Uskoro, u daljini Ispred sebe
ugleda svetla sportskog automo­
bila. Požuri 1 poče da ga pristiže.
Obiđe ga i stiže mercedes. Obiđe 1
njega, a zatim na prvom zavoju pri­
tisnu nekoliko dugmadi. Crna boja
automobila se pretvori u sveUoslvu,
a broj nestade i ukaza se novi, koji
kliznu na mesto prvog. Lun stavi
beretku na glavu i zalepi komadić
12
flastera blizu ugla usana. Izvuče
pramen kose ispod beretke i stavi
naočari sa staklima bez dioptrije.
Sada je izgledao sasvim drugačije.
Pusti da ga mercedes stigne i malo
se pomeri do ivice puta. Kola ga obl-
đoše prilično velikom brzinom, ali
Lun nije mnogo zaostajao. U ogle­
dalu je video da neznanka Istrajno
prati begunce.
Pogledavši^u nebo Lun primeti da
se s istoka javlja zora Uskoro će
svanuti. Mercedes se približavao
Grejsundu, ali pre gradića skrenu
levo na uski put i nestade Iza stenja
koje je na tom delu bilo rasuto sve
do obale zallva. Lun pogasi svetla,
jer je već bilo vldnije. Mercedes se
kretao ka uvali naspram krajnjeg
levog ostrvca. Lun poveze malo
udesno nameravajući da uvali
priđe okolo. Među šlbljem opet pro-
meni izgled i broj kola, a zatim se
osvrnu. Levo od njega video se deo
puta kojim su beguncl bili prošli.
Sada tu ugleda sportski MG, mada
su 1na njemu bila pogašena svetla.
Pošto ostavi svoja kola u zakleriu,
Lun pođe pešice. S jednog mesta
ugleda mercedes i dva čoveka iza
jedne stene. Uski put je naglo skre­
tao, a iza stene je nešto ležalo na
tlu. Bilo je očito da su begunci pri-
metill uhodu postavili su zasedu.
Lun požuri. Tada vide da iza
ostrvca munjevito izađe motorni
čamac, koji pristade uz obalu baš
kad MG uđe u zasedu. Već se uve­
liko razdanjlvalo. Lun vide kako
dva čoveka uskočiše u čamac, a
druga dvojica se baciše na izne­
nada zaustavljeni MG.
Lim potrča 1 stiže da vidi nešto
vrlo čudno. Devojka se borila s na­
padačima. Zameihnuia je ručnom
torbom 1 prvi napadač poče da
maše rukama, kao da hvata ne­
kakve nevidljive grane. Ali onaj
drugi j© već držao devojku oko ra­
mena i vukao je Iza kola.
- A-ha! Lepljive trake. Kakva ve-
ština! - vikao je napadač vukući
devojku.

15. Jedva deset inča duga suknja po­
digla joj se -uz bedra, otkrivajući
vitke skladne noge.
- Ostavi me. grubijane! Kazniću
te... Jaoj! - vikala je devojka.
Napadač je baci na zemlju tako
nemilosrdno da je bilo očito da joj
želi smrt Zatim je gurnu iza auto­
mobila i krenu da sedne za uprav­
ljač. Lun shvati da hoće, onesveš-
ćenu, da je pregazi. Za to vreme
prvi napadač je kidao nekakve
tanke trake, koje su mu se lepile po
licu i rukama.
- Pomozi mi - pozva on ljutito.
- Čekaj da smirim ovu zmiju —
odvrati drugi baš u trenutku kad se
pojavi Lun.
- Podignite ruke i ništa ne poku­
šavajte da učinite! - reče Donald
Sikert onim svojim mirnim, ali su­
gestivnim glasom.
Covek za volanom poteže revol­
ver i opali nekoliko puta bez raz­
mišljanja. Lun zakloni lice levom
rukom u rukavici, a desnom povuče
obarač. Zločinac klonu na volan pri­
tisnuvši sirenu, koja zaurla.
Trakama ulepljeni napadač beše
uspeo da izvuče svoj revolver i nas­
loni ga na Lunova leđa.
- Baci oru^e i okreni se - na­
redi on stojeći ulepljen još neuklo-
njenim tankim, ali suviše čvrstim
trakama
Lun posluša i ne mogade da se ne
nasmeje položaju napadača.
- Upetljan k8w>pile u kučine, zar
ne? - reče Lun.
- DaJde, tako? Noćni posetilac.
Kako si samo stigao ovamo pre
nas? Za nama nisi vozio - reče
spetljani napadač.
- Baci tu igračku jer treba da
pomognemo povređenoj dami -
reče Lun.
- Pucaču na prvi tvoj pokret. Ne
mrdaj! - odvrati nepoznati.
Videvši cev revolvera uperen u
svoje grudi, Lun pođe napred.
Nepomati stiže đa opali, ali uzalud.
Lun mu istrže revolver, ali se i sam
ulepi i jedva se oslobodi lepljive
trake. S interesovanjem pogleda
čudnu stvar i odmahnu glavom u
znak da nije loše.
- Kako je moguće?... Do sto đa­
vola. .. Prokleti čudak. - psovao je
nepoznati grčeći se i ponovo se
upetljavajući u lepljive trake.
- Smiri se i sedi - naredi Lun.
Zatim podiže svoj revolver i uperi
ga u nepoznatog. Zatim dn^om
rukom dohvati devojku oko vitkog
struka i podiže je sa zemlje. Video
je na njenim rukama i nogama ne­
koliko povreda od pada na kame­
nje. Lun je prebaci na zadnje sedi-
šte kola.
Iz džepa izvuče nekakav kalem-
čić od koga se odvi jedva vidljiva
čelična žica Njome uveza zaroblje­
nika
- Seče me. čim se pokrenem -
požali se nepoznati.
- Zaklaće te i kad brbljaš, ako ne
budeš miran kao pokojnik - odgo­
vori Lun završavajući vezivanje.
Zatim mu deide znak da pa^jivo
uđe u automobil Pri tome mu po-
može, a zatim izbaci leš ubijenog. U
spremištu na vratima automobila
napipa krpe i mali crveni ubrus.
Prvo krpama, a zatim ubrusom
ukloni krv sa sedišta i volana i ko­
načno sede.
- Kuda je otišao Bomšojer? -
upita Lun zarobljenika
- Ne znam nikakvog Bomšo-
je ra .. Ja ništa ne znam - odgovori
zarobljenik.
- Znaćeš - dodade Lun vozeći
prema mestu gde beše sklonio
svoja kola
U njih prenese prvo devojku, a
zatim natera zar^ljenika da se
onako uvezan i ulepljen polako pre-
mestL
Motorni čamac je bio nestao, a
neki brod je odlazio prema sused-
nom ostrva Jutarnja izmaglica nije
dozvoljavala da se vidi i pročita
ime nepoznate^ broda.
Lun se okrenuzarobljeniku gleda­
jući ga pravo u oči Ovaj nije ni slu­
tio da se nalazi p r^ bipnotizerom
13

16. koji će mu ugasiti Vol}u i želju za
otporom i Icome će se ispovedati
kao svom župniku.
- Govorićeš sve što znaš...
Taćno i bež ustezanja.. Treba da
govoriš... Hoćeš li govoriti samo
istinu? - ponavljao je i pitao Lun.
- Govoriću... istinu - reče za­
robljenik tiho, sklapajući oči.
~ Kuda odlazi Vilfred Bornšo-
jer? - pitao je dalje Lun.
- U Francusku... Pariz...
- Gde će biti sklonište?
- Jedna kuća u predgrađu Pan-
ten.
- Koja kuća?
- Ne znam...
- Kako se zoveš?
- Fred Karter.
- Sta radiš u Londonu.
- Tajni agnet...
- Ciji?
- Grupe Baka Slejtera.
- On je otišao sa Bornšojerom?
- Da... otišao...
Lun za časak ućuta jer mu se uči­
nilo da je devojka otvorila oči. Pos-
matrao ju je neko vreme. ali ona je
samo tiho disala i ne pomerajući
se.
- Ko je ova devojka? - pitao je
dalje Lun.
- Ne znam.
- Zašto ste je napali?
- Uhodila nas je...
~ Kako se zove?
“ Ne znam.
~ Za koga radi?
- Za svoj račun... Bar tako
kaže...
Lun je pokušavao da još nešto
sazna, ali sve je bilo uzalud. Zato
pokrenu motor i poveze automobil
prema napuštenom mercedesu. U
njega premesti zarobljenika i veza
mu noge. Zatim ga oslobodi hip­
noze i bez objašnjenja poveze de-
vojku prema Grejsundu. Nadomak
gradića uz obalu, devojka se po­
krenu.
- Ko ste vi? - upita ona name-
štajući se na sedištu.
- Uzmimo da sam prijatelj... 7k>-
vite me jednostavno: čika Kliv -
odgovori Lun.
- Baš ste mi vi čika! Dobro, Kli-
ve! Kuda me vozite?
- Do najbliže bolnice. Treba vam
lekarska pomoć i nega
- Mislim da nije tako tragično.
Nekoliko ogrebotina i čvoruga na
glavL
- Kako se zovete?
- Jednostavno: teta Morin.
Lun se glasno nasmeja. Osvrnu
se da bolje pogleda veselu »tetu«.
- Zaustavite da pređem kod vas
- reče Morin.
Lun zaustavi kola. Ona hitro i
lako kliznu preko naslona i ne po­
mišljajući na to da postoje vrata.
- Imate li malo alkohola i fla­
stera? - upita ona zatim.
Lun otvori kasetu na levoj strani
i pokaza joj kutiju s zavojima i leko-
vima. Ona brzo i vešto očisti ogrebo­
tine i stavi flastere na njih.
- Lekar, bolnica i sve slično ot­
pada. Šta ćete sa mnom sada, priv­
lačni spasioče? - upita Morin.
- Prvo ćemo obavestiti policiju o
otmici inžinjera Bornšojera, kolima
na obali i lešu čoveka iza stene -
odgovori Lun.
- Mene ne spominjite. Dosta je
što će propasti moj automobil.
- A ko ste vi u stvari?
- Neću da vam kažem. Ja sam
izvesna Barbarela. Dosta vam je to
da znate.
- Niste valjda ona Barbarela o
kojoj se u poslednje vreme toliko
piše?
- Možda jesam... Pa šta onda?
- Čudno »uzimanje« para, iščeza­
vanje nekoliko divnih kolekcija
nakita, nestanak blagajne ključara
oružja... Još im a .. Da, spominju se
i dve slike starih majstora., ne­
kakva skupocena zbirka maraJia..
Valjda ne nosite sve te grehe na svo­
jim lepim plećima? - smejući se
nabrajao je JLun.
- Preterivanja! Ali znajte da sam
opasna Braniču se ako ste polica-
U

17. iac, ili ako pokušate da me predate
policiji.
- Ne pomažem policiji u borbi
protiv taJcve lepotice - odgovori
Lun.
Stigoše u gradić i Lun zaustavi
kola kod najbliže telefonske govor­
nice.
- Ja ću ostati u kolima - reče
tobožnja Morin.
- Ključeve nosim. A bio bih
usamljen tamo u kabini - odvrati
Lun i otvori joj vrata da izađe.
- O! Ne bih bežala - protesto-
vala je devojka.
- Tome se radujem. Inače znam
da ste sposobni i da gonite nekoga,
a ne samo da bežite. Onda, idemo li
zajedno?
- Idemo! - o<^ovori devojka i
lukavo se nasmeši.
Osloni se Lunu na ruku i uđoše u
kabinu.
Lun pozva Intelidžens servis i
jedva dobi dežurnog.
- Imam poruku za Odeljenje na­
dzora naučnih istraživanja, ili kako
se to već zove... Mislim da je to za
inspektora Čamblija - poče Lun
mirno.
Zatim ispriča da je nekim bro­
dom iz zaliva odveden, ili je pobe-
gao izvesni inženjer doktor Bornšo-
jer. Reče im i gde se nalaze kola sa
vezanim agentom i gde je leš jed­
nog od ljudi Baka Slejtera.
- Verujem da je gužva u Born-
šojerovoj vili već počela - nastavi
Lun.
- Sta vi znate o tome? Odakle
govorite? Hoćete li doći ovamo? -
pitao je brzo dežurni.
- Mnogo pitanja odjednom, čove-
će! - odvrati Lun i spusti slušalicu.
Devojka se beše prislonula uz
Luna da bi čula razgovor i sada se
vragolasto osmehna
- Tako je bilo lepo - reče još
uvek se ne odvajajući od njega
Z a Džona Camlija bili su to mučni
trenucL Posle čudnih događaja u
Sikrit intelidžens servisu, naročito
u odeljenju za vezu sa moćnim oba-
veštajnim službama s dnoge strane
okeana, nekadašnji major Džon
Camli, postao je jednostavno gospo­
din CamlL Primio je teret potcenji-
vanja, sumnji i nesigurnosti, koji je
ostao posle odlaska Bardžesa, Ma-
klina i Filbija I sam Camli je ose-
ćao odvratnost prema metodima i
ciljevima savezničkih službi.
Tri velika asa Sikret servisa bili
su sada slobodni i pričali su o
onome što se događalo širom sveta
i kako su se plele zamke i intrige.
Camli se nije mogao odbraniti od
utiska da su oni u pravu.
Baš zato je nova afera imala po­
sebno značenje. Mogla je da donese
propast ambicioznom Camliju.
Znao je da će na sve njegove
tvrdnje odgovor iz knigova Baka
Slejtera biti: opet ste sve dali u ruke
agentu Istoka.
Čitao je sve izveštaje o nestanku
Vilfreda B9 rnšojera, izjavu njego­
vog sobara, nalaze istrage povo­
dom ubistva stražara^ belešku o ta­
janstvenom obaveštenju i konačno
izveštaje o saslušanju čoveka nađe­
nog u »mercedesu« na obali u bli­
zini leša njegovog saučesnika.
Najviše ga je zbunjivala poruka
pukovnika Bruksa; »Prijatelji iz N.
77. zahtevaju pomoć da se pronađe
gospodin Bak Slejter. Smatra se da
je na pomolu velika aicija obave-
štajne službe jedne strane sile, ver-
ovatno !. 1. Otmica Vilfreda Bornšo-
jera je đavolski vešto pripremljena
i izvršena. Sve je podešeno da iz­
gleda kao delo nama prijateljskih
službi, a pre svega N.77. Gospodin
Bak Slejter je nestao, jedan njegov
čovek je ubijen, a drugi vezan i ost­
avljen u automobilu registrovanom
na ime gospodina Slejtera. Dakle,
sve okolnosti nalažu najveću mo-
III
15

18. guću opreznost, da se ne zapadne u
greške, koje stvarni otimači žeie«.
- Mutno... glupo... - šaputao je
Džon Čamli zamišljeno zureći u
neku tačku.
On uze komad papira i poče da
piše:
»Činjenice: inženjer doktor Vil-
fred Bornšojer otet je uz iićni prista­
nak i saradnju. Sam je ubio jednog
stražara i uništio dokumenta i po­
datke o svom dosadašnjem nauč­
nom radu. Bak Slejter je Bornšo-
jera odvezao svojim automobilom i
nestao zajedno s njim.
Pitanja; Kako je 1.1. mogla da »re­
žira« sve tako viđene činjenice? Za
koga radi nepoznata devojka? Ko
je bio tajanstveni ćovek koji se um-
ešao u igru?...«
U tom trenutku prekide ga tele­
fonski poziv. Zvao ga je lično pukov­
nik Bruks. On složi spise u kožnu
mapu, koju zatim stavi pod mišicu
žureći do svog pretpostavljenog.
Pukovnik Bruks je gledao kroz pro­
zor i okrenu se kad Camli uđe.
- Sedite, gospodine Čamli -
reče tiho pukovnik još uvek se ne
okrećući.
Camli posluša i sede držeći kožni
dosje na kolena. Pukovnik se naglo
okrenu i upita:
- Vaši zaključci?
- Istovetni sa vašom porukom -
odgovori lukavo Camli.
- Slušajte, majore! Hoćemo li da
se nadmudrujemo, ili da govorimo
istinu? - Ijutito reče pukovnik
Bruks.
- Ja sam pročitao vašu poruku i
poklonio joj potrebnu pažnju - od­
govori oprezno Camli. - Sredio
sam i činjenice. Postavljaju se
mnoga pitanja, na koja tek treba
naći prave odgovore...
- Znam... znam... I vi se plašite
da ne načinite neki korak koji bi
veliki gospodari Baka Slejtera pro­
glasili »nastavljenjera puta Kima
Filbija«. Ali znajte jedno: mi mo­
ramo dovući naz««l tog ubicu Born-
šojera Moramo! Njegovi pakleni
16 ■■ ..............................
pronalasci su od neprocenjive važ­
nosti. Mislim da ne treba da nabra­
jamo o čemu se radi.
- Poznata mi je opasnost od tih
otrova - upade Camli.
- Onda vam je sve jasno. Imam
još jednu napomenu za vas -n a ­
stavi pukovnik Bruks. - Rad u oba-
veštajnoj službi pretpostavlja po­
trebnu hrabrost Poginuti, ili biti
proglašen sumnjivim... Ne uspeti
ili postići uspeh.., To su samo neke
od dilema, koje ne bi smele da
postoje. Na prvom mestu su inte­
resi službe. Ovo primite bez komen­
tara. A sada pročitajte saopštenje
prpremljeno za javnost.
Camli uze papir ispisan pukovni-
kovim sitnim i ulevo iskošenim ru­
kopisom. Tamo je pisaio:
»Prošle noći agenti jedne strane
obaveštajne sila napali su kuću
naučnika doktora Vilfreda Bornšo-
jera. Ubijena su dva stražara i nauč­
nik je nestao. Postoji sumnja da je
neprijatelj iskoristio priliku i istov­
remeno oteo trećeg sekretara am­
basade Sjedinjenih Država gospo­
dina Baka Slejtera. Istraga i potere
su u toku«.
- Vidite li u čemu je bomba?
- D a .. Objavljivanje imena
Baka Slejtera je dobar način da se
kaže da shvatamo njegovu ulogu u
celoj stvari, ali ga ne optužujemo
javno - odgovori Camli.
- Tačno! I vi ćete tu izjavu potpi­
sati. Ponećete taj teret na svojim
leđima - objasni pukovnik.
- Hazumem! Imate li u vidu da
ću biti onemogućen da održavam
vezu s N.77?
- Naravno. Vaš posao biće da
krenete tragom otmičara - odgo­
vori pukovnik. - Već su o tome oba-
vešteni svi faktori i zatražena po­
moć od Skotland jarda, mornarice,
avijacije i diplomatskih službi.
Kuda mislite da krenete?
- Podaci govore da je sumnjiv
samo brod za rasuti teret »Ablen«,
koji plovi pod zastavom Venecuele.
On je isplovio prema Francuskoj -
objasni Džon Camli.

19. - Imate !i vremena da ga sustig-
nete?
- Biću pre njega u luci ka kojoj
skrene. Podaci o njegovom kreta­
nju stalno pristižu. Nećemo dozvo­
liti da se u kanalu »teret pretovari«.
Računam da će upotrebiti osnovni
trik za neprimetno iskrcavanje
Bornšojera.
- Na koji trik mislite?
- I<:i će od jedne do druge luke i
tovariti teret za neku dužu plo­
vidbu. U određenom trenutku skri­
veni putnici će nestati.
- A ako se umeša neki ratni
brod Sle terovih šefova?
- Mislim da će se oni uzdržati od
takvog koraka. Žele da sve prikažu
kao delo druge strane i čuvaće se
od grubog nastupa - zaključi
Čamli.
- Ne zavidim vam zbog zadatka,
ali se uzdam u vas - složi se pukov­
nik i umorno klonu u široku kožnu
fotelju.
Jedan sat kasnije, Čamli je kao
bogati turista leteo sportskim avio­
nom preko Lamanša. Blizu fran­
cuske obale, dve milje desno od
kursa svog aviona, Camli ugleda
spori brod, koji je plovio prema Bu-
lonji. U blizini nije bilo drugih bro­
dova.
Ne_ ia aerodromu ga je već čekao
agent, koji mu predade dešifrovanu
poruku od pukovnika Bruksa.
Camli ju je zamišljeno čitao.-
»Covek koji je nađen u automo­
bilu na obali iznenada se razboleo.
U groznici i bunilu ispričao je neke
podatke važne za vašu dalju orijen­
taciju. Predmet vašeg interesovanja
biće prebačen u pariško predgrađe
Panten. Dobili smo takvu poruku i
od tajanstvenog čoveka. Covek N.
77 će verovatno umreti«.
Dakle, progovorio Je taj Slejterov
momak - pomisli Camli. - Mora
đa su ga dobro pritegli. Da ne bi
bilo komplikacija, on se »razboleo«
i umreće.
Dok je razmišljao, Džon Camli
kresnu upaljač i spali papirić s po­
rukom. Zatim osmotri čoveka koji
je beše doneo, Bio je to neupadljiv
muškarac u odelu zastarelog kroja
i toliko iskrzanim da je bilo vreme
da se baci. Imao je zelenkastu košu­
lju, starinsku leptir mašnu u bed-
nom stanju s šarama neodređene
boje, i ružne naočari. Njegova kosa
bila je toliko proređena da se pri-
mećivala samo izbliza.
- Kako se zovete? - upita
Camli.
- Grandel. .. Hjuz Grandel. Re­
čeno mi je da vam budem na raspo­
laganju za sve poslove - odgovori
agent.
Čamli pomisli; zašto li mu šalju
tog jadnika, suviše starog i suviše
neuglednog da bi se moglo verovati
da je i sposoban.
- Treba pronaći automobil -
reče Čamli.
- Već imam kola koja mogu đa
posluže - odvrati Grandel tupo gle­
dajući svojim gotovo bezbojnim
očima.
- Znate ii o čemu se radi? -
upita Camli.
- Znam... Imajte u vidu da sam
dobro obavešten. Pročitao sam i
poruku. Ništa mi ne morate objaš­
njavati. Samo recite štp, da činim -
odgovori Grandel i počeša se pod
pazuhom.
- Govorite li francuski?
- Majka mi je bila francuskinja.
Živim ovde već petnaest godina.
Francuski sam državljanin i nosim
ime Žak Grandat Trgovački sam
putnik i prodajem sapun, mirise i
slične stvari. Imajte u vidu moje
zanimanje, navike, francusko ime i
društveni položaj - odgovori Gran­
del ne menjajući izraz lica
Njih dvojica sedoše u neugledan i
star automobil 1 odvezoše se u te­
retnu luku na južnom delu obale
Bulonje. Izdaleka ijgledaše brod.
Čamli poznade »Aglon« i oceni da
će pristati za ^ la sata. Još uvek
nije znao u koji dok će brod pri­

20. stati. Zato predloži Grandelu da sa­
čekaju na uzvišici pred jednim bi­
feom, odakle se pružao pogled na
sve dokove teretnog dela luke.
Uđoše da popiju kafu.
Kad postade jasno da će brod pri­
stati uz pomoćni deo petog doka,
oni požuriše tamo. Parkiraše u bli­
zini i udaljeni jedan od drugog na-
staviše da motre.
Sa broda siđe nekoliko mornara
koji se uputiše u obližnju krčmu
čim stigoše carinski službenici.
Camli primeti da Hjiiz Grandel
pođe za mornarima noseći svoj ko-
ferčić sa sapunima i bočicama jefti­
nih mirisa.
Camli je znao da brod sada pos-
matra još najmanje pet agenata In-
telidžens servisa i zato se nadao da
će otkriti način iskrcavanja Bornšo-
jera i Slejtera.
Satima se nije ništa događalo, a
tada poče utovar bala otpadnog
papira, što nije odgovaralo nameni
broda. Camli je iX)Stajao nervozan i
osvrtao se pogledom tražeći Gran-
dela.
Tek predveče Grandel se pojavi.
- Gde ste do sada, čoveče? -
upita Camli.
- S mornarima ne ide brzo. Spri­
jateljio sam se sa dvojicom. Pozvali
su nas da ih posetimo večeras na
brodu. Nabavio sam i naloge je d n e
agencije da pregledamo da li je
brod pogodan za prenos žita. Pre­
gled je dogovoren za jutro. Tako
ćemo moći stalno ostati oko broda i
na njemu - objasni mirno neu­
gledni Grandel.
- Vi zaista niste sedeli skrštenih
ruku - reče Camli zamišljeno.
Shvatao je da on sam ne sme ra­
diti sporo i s mnogo obzira. Mnogo­
brojni podaci skupljeni tamo u Eng­
leskoj nedvosmisleno su potvrđi­
vali da su Slejter i Bornšojer baš na
tom brodu. Bilo je moguće zatražiti
od francuskih vlasti da se brod pre­
trese. Ali aJio su begunci dobro sa­
kriveni i uspeh izostane? Bilo bi to
vrlo neprijatno. Camli se plašio ne­
18
čeg dr^og. Ako Francuzi otkriju
Bornšojera, o^aj može zatražiti aziL
Nastale bi komplikacije, jer pred
javnošću i formalno nije bilo raz­
loga za hapšenje doktora Bornšo­
jera Ktanje je i šta bi učinili Slejte-
rovi šefovi
Sve drugo, sem zakulisne borbe,
otpadalo je kao rešenje ovog slu­
čaja. Camli se spremao za večernju
posetu brodu.
£j& to vreme u malom brodskom
salonu sedeli su Bak Slejter i dok­
tor Vilfred Bornšojer.
- Carinici su suviše dugo pretre­
sali brod. Očito je među njima bilo
ljudi Drugog biroa - govorio je
Slejter.
- Činilo mi se da ću se ugušiti u
toj prostoriji pod lažnim dnom —
huknu gojazni Nemac. A kako
ćemo se prebaciti s broda?
- Ćuli ste obaveštenje da su
Džon Camli i njegovi agenti već
opkolili brod. Naleteli su baš nt na­
šeg čoveka i dogovorili se s njim da
večeras posete brod. Tada će ih po­
sada zadržati. Pozvaće lučku poli­
ciju i iskomplikovati im život, a mi
ćemo u tom momentu mirno izaći.
Cekaće nas automobil koji će nas
odvesti do jednog helikoptera. Spu-
stićemo se blizu Pariza i napustiti
helikopter. To je sve - samouver-
eno objasni Slejter.
- Vaši planovi... Nisu loši. Da li
ste uvek uspešno ostvarivali svoje
planove? - upita Bornšojer.
- Da, gotovo uvek. Prvi i najvaž­
niji uslov uspeha je opreznost. Uz­
mimo, na primer, taj vaš štap. Nije
loša ideja. Mikrofilmovi u štapu, ko­
jim se poštapa star i težak čovek.
Ko bi zavirivao u štap«
- Cak ni vi sami to ne činite -
smejući se reče Slejter.
- Zašto bih ga ja zagledao? Ja
znam šta je u njemu. Taj lepak,
čvrst kao čelik, ne dozvoljava da se
otkrije cevčica s mikrofilmovima.
Na šta ciljate? - zbunjeno upita
Bornšojer.

21. - Reć je samo o opreznosti Ne
smemo odjednom da rizikujemo
dve stvari. Najbolje je jednu po
jednu. Najvažniji ste vi, i ja sam s
vama sve dok ne stignemo u De-
troit A štap?... To je briga posebne
grupe - pričao je Bak Slejter i da­
lje se smeškajući.
Bornšojer je zurio u svoj štap. Slej­
ter mu ga uze iz ruku i držeći ga za
krajeve sredinom udari o naslon
fotelje. Štap se prelomi i ukaza se
metalna aluminijumska cevčica
Slejter je izvuče i predade Bornšo-
jeru.
- Zašto ste uništili štap? To je
bilo dobro rešenje za čuvanje mi­
krofilmova - Ijutito reče Nemac.
Pri tom je odvrtao sićušni čep s
cevčice. Okrenuvši je prema svetlu
pogleda u cevčicu Dah mu zastade
kao da se guši, a oči dobiše preteći
izraz.
- Prazna je... Gde su filmovi? -
upita Bornšojer glasom punim ne­
prikrivene ljutnje i mržnje.
- Još u zalivu smo zamenili štap.
Onaj je ostao u čamcu i vraćan je u
London, a vama smo dali drugi.
- Čemu ta prevara? Mislio sam
da zajedno... Zar se nismo dogovor­
ili? - nejasno i isprekidano, gušeći
bes, govorio je doktor Bornšo er.
- Opreznost.. U slučaju da uh­
vate vas i mene, ne mogu nas optu­
žiti da bežimo noseći ukradene
državne i naučne tajne iz Kralje­
vine. Zar da me neko optuži za špi­
junažu?
- Vi... Lukavi, opasni m&n.- ’ me!
- odvrati uvredeno Bornšojer.
Ali nije mogao ništa više da
- Svoje spise dobićete kad stig­
nemo u vašu novu, veliku i naj­
moderniju na svetu laboratoriju u
Nebraski. Tako nećte doći u iskuše­
nje da, na primer, ostanete u svojoj
Nemačkoj. Bolje je da sve vaše
otrove imamo mi tamo preko
okeana Nama su potrebni - ci­
nično je pričao Slejter.
Doktor Bornšojer je neko vreme
ćutao smračen. Zatim ustade i doh­
vati svoj koferčić.
- Niste, valjda uaeli i moje go­
tove preparate? - upita otvarajući
poklopac.
- Nismo. To je glomazno, a niko
sem vas ne zna šta je u kojoj flaši,
ili kapsuli. Istina., znamo da to vredi
nekoliko miliona dolara, ali je vaše
- tobože tešeći ga i pokazujući ko­
liko je fer odgovori Slejter.
- Da, niste znali šta će sve biti
ovde i kako će ij^ledati, a verujem
da biste napravili i kopije svega
ovog - uzdahnuvši reče Bornšojer
i opet se svali u fotelju.
IV
u Nju Maldenu Lun probudi de-
vojku i ona mu pokaza uličicu u
koju će skrenuti. Zaustaviše se pred
velikom starom zgradom po kojoj
se već spolja videlo da u njoj ima
mnogo malih stanova za izdavanje.
- Tu... Treći sprat, zadnja vrata
desno - umorno reče devojka i
izađe iz automobila.
Lun zatvori automobil i osmotri
je li dobro parkiran, a zatim požuri
za devojkom. U kući nije bilo lifta i
on je išao za devojkom posmatra-
jući njenu izvanrednu figuru.
Pred vratima stana je sustiže.
Ona iz trbice uze ključ i oslonjena
na dovratak suprotno od brave
pruži mu ga da otključa. U trenutku
kad on otvori vrata, devojka čudno
uzdahnu i zanese se. Pokuša da se
uhvati za dovratak i pala bi da je
Lun nije prihvatio. On je laze u na­
ručje i ponese preko praga. Nogom
gurnu vrata i automatska brava
škljocnu, jer je on već bio izvadio
ključ.
Dok ju je nosio hodnikom prema
sobi, osećao je da je nešto nelo­
gično. Tek kad je hteo da je spusti,
da bi pronašao prekidač i upalio
svetio, shvati u čemu je stvar. »Ones-
vešćena« devojka ga je bila obgrlila
obema rukama, a svoje lice naslo­
nila uz njegov vrat. Stisak njenih
ruku nije popuštao.
_.19

22. - A tako, mala lažljivice? - reče
Lun spuštajući je na široki ležaj, što
se primećivao pod tračkom svetla
koje se probijalo iza teških i nepro­
zirnih zastora na prozorima.
- Tako lepo ste me uneii... kao
nevestu preko praga - odvrati de-
vojka pružajući levu ruku iznad
uzglavlja ležaja.
Prekidač kvrcnu i diskretno
svetio jedva stiže do zidova sobe.
Lun sve osmotri jednim pogledom.
Svaki predmet je bio skup i luksu­
zan, tapete nove i vešto izabrane,
tepih mek i debeo kao ^ s t trav­
njak. Bila je to velika soba i Lun zak­
ljuči da je i jedina u ovom stančiću,
jer je u jednom uglu bio mali bar, u
drugom stočić s četiri fotelje, a
blizu ležaja veliko ogledalo sa stils­
kim stočićem.
- Tako sam umorna - nastav­
ljala je devojka — Smem li malo da
spavam? Još samo jedan sat i biću
sveža kao praskozorje.
- Spava] mačkice,lukava, razma­
žena i oštrih nokata - odgovori
Lun. - Ali pre toga pokaži mi svoj
stan.
- Tu je sve. Tapacirana vrata
vode u kupatilo, a iz predsoblja
vode vrata u kuhinjicu. Tamo u or-
manu ima ubrusa, čaršava i što
treba. Oh, tako mi se spava - sve
umornije je govorila i smeštala se
na ležaju.
Lun je pogleda i zaključi da ona
već spava, ^ d eo je tako, razmišlja­
jući, nekoliko minuta, a onda svuče
odelo i uputi se u kupatilo. Kupanje
toplom i dugo tuširanje hladnom
vodom ga osvežiše, ali izazvaše i
lak dremež. On se umota u frotirski
ogrtač i vrati se u sobu. Sede u
jednu fotelju i stavi noge na drugu.
Požale da pripali cigaretu, ali odu-
stade, i zaspa
Kada se probudio ugledao je de-
vojku kako pije kafu 1 pu^ ne­
kakvu mirlšljavu orijentalnu ciga­
retu. Bila je u jutarnjem ogrtač
ispod koga se nazirao minijaturni
veš.
Lun srknu kafu i potraži cigarete
u džepu svog sakoa. Odmah pri-
meti da je devojka na brzinu pregle­
dala njegove džepove.
- Zkr ne bi bilo dobro da se upoz­
namo? - upita Lun devojku.
- Kako?
- Da razgovaramo.
- Ah, tako... Nema mnogo da se
kaže. Zovem se. kao‘ što sam vam
rekla, Morin Klajton. Volim pro-
mene, opasnosti..
- To sam primetio prošle noći i
jutros.
- A vi? Nešto više o vama
- Rekao sam, inžinjer Kliv
Braun, samostalan, trideset i osam
godina, neoženjen, strog morali-
S^8<
Devojka se zakikota
- Kakva suprotnost mom karak­
teru! - uzvlknu zatim - A ja sam
beskrupulozna sladostrasna nemo­
ralna .. ali poštena
- Vrlo logično! Nemoralna po­
štena devojčica! - podsmehnu se
Lun.
- Tako želim da vam zarijem
nokte u to lepo muško lice... ali
malo me je strah Prvi put me je
malo strah od jednog muškarca Ne
razumem to...
- Istina je ono što ste rekh o
sebi.
- Zar je logično?
- Postoji i dublja logika Osim
toga. principijelni ste i imate
snažno razvijeno osećanje pravde.
- Kako to?
- Na prlmer, uzeti bogatima,
dati siromašnima VI ste osoba koja
želi moćnog da ponizi, uobraženog
da ismeje, sladostrasniku da izma­
kne u trenutku kad je zaslepljen,
stidljivom da pruži priliku, snažnog
da pobedi, slabog da podupre. Ime?
Lažno. Gkxiine? Više ih je n ^ o što
bi 1ko rekao, oko dvadeset i osam.
Neičln života? Opasan...
- Prestanite! Osećam se nezašti­
ćenom pred vama Sad se još više
plašim - upade devojka
- Gtovorim li istinu? - upita
Lun.
20

23. - Da... - prošaputa devojka
- Gledajte me u oči, možda ćemo
postati iskreniji jedno prema dru­
gom - reče Lun.
Ona pomeri fotelju i sede ispred
njega. Gledala ga je pravo u oči.
Osećala je želju da skrene pogled,
ali nije imala snage za to. On joj je
nešto šaputao i ona polako sklopi
oči i čvršće se osloni o fotelju.
- Kako vam je pravo ime? -
upita Lun osećajući da nad devoj-
kom ima potpunu vlast.
- Sandra Hardi...
- Koga imate od porodice?
- Samo majku... Vajarka je i živi
sama.
- Gde?
- U stanu pored svog ateljea u
Čizviku.
- Jeste li vi Barbarela?
- Jesam.
- Zašto ste se umešali u doga­
đaje oko Bornšojera?
^ Hoću nekoliko njegovih tajni,
koje bih prodala vladi za veliku
sumu.
- Zar nije suviše opasno?
- Za mene nije?
- Kako se dogodilo da naiđete
baš u trenutku otmice.
- Saznala sam od Alana.
. - Ko je Alan?
- Sef jedne tajne službe.
- Čije?
- Iz Amerike... šef je Baku Slej-
teru.
- Dugo si poznavala tog Alena?
- Alan Robeirtson mi se udvarao
i nadao se...
- Jesi li ga vešto uhodila?
- On nije sumnjao u mene. Ost­
avljao me je u svom stanu, a mogla
sam da ga posećujem i u birou.
- U ambasadi?
- Ne. Tamo nisam išla. On ima
biro u Sitiju.
- Sta si saznala?
- Da će oteti Bornšojera i sklo­
niti ga u Nemačku vodeći ga preko
Francuske.
- Sta si htela da postigneš?
- Da sprećim-otmicu i zarobim
starog zlikovca
Još nekoliko minuta Lun je ispiti­
vao Sandru Hardi, već zloglasnu
pustolovku, koja je umela svojom
lepotom i menjajući izgled da pro­
dre kroz svaka vrata. Negde su je
znali kao Avu Mostin, američku
bogatašicu na turističkim luta­
njima po Evropi. Uz drugačiju boju
kose, frizuru i šminku mnogi su je
poznavali kao Marselu Kledion, ili
pod nekim drugim imenom. Cak je
uzimala i lik tamnopute igračice sa
Haitija. Ali niko nije znao da je ona
devojka koju su tražile policije mno­
gih zemalja kao tajanstvenu Barba-
relu.
Lun pažljivo oslobodi devojku hip­
noze i odmah upita:
- Niste se naspavali? Dremate
dok razgovaramo?
- Ne znam šta mi je bilo... Vaše
oči, i kao da sam zaspala - odvrati
devojka ubrzano trepćući.
- Treba još da spavate. Ja ću
otići - reče Lun.
- Nemam volje da ustanem s ove
fotelje. Odnesite me tamo na ležaj
- zatraži Barbarela
Lun je shvatao njenu igru, ali je
smatrao da će uspeti da džentlmen­
ski izbegne komplikacije. Podiže se
i uze je u naručje. Ona ga obgrli jed­
nom rukom, a druga joj kao neho­
tično skliznu pod Lunov ogrtač, na
njegove grudi. Dok ju je spuštao,
njen pogled je zvao, a usta se nu­
dila Njena ruka oko Lunovog vrata
bila je meka i nežna. On nehotično
skrenu pogled i srce mu zadrhta.
Ispod njene prozirne sobne haljine
više nije bilo veša, a pojas haljine
beše spao, i skutovi se otvoriše.
B ilo je prošlo podne kad mu je
Barbarela prinela čašu nekakvog
koktela Ispijali su omamljujuće
piće i Lun oseti čudnu želju da se
vreme zaustavi i da sve večno ost­
ane tako.
Nije shvatao šta se događa Uto­
nuo je neosetno u san. Barbarela ga
je usnulog nežno milovala Polju­
bivši ga još nekoliko puta, poče da
21

24. se oblači. Zatim pregleda njegovo
odelo. Nađe njegov pasoš na ime
Kliva Brauna Vrati ga natrag a za­
tim napisa kratko pismo:
»Dragi,
Ostavljam te samog, mada mi je
vrlo teško što odlazim. Sigurno ćeš
zabeležiti broj mog telefona. Če-
kaću tvoj poziv. Divni moj dragi,
ljubi te tvoja Morin«.
Poruku ostavi na stočiću pored
ležaja i izađe obučena u letnju suk­
nju i bluzu. Nosila je koferčić od
bele kože.
I_^im se probudio, Lun je shvatio
da ga jeBarbarela uspavala opoj­
nim koktelom. Brzo se obuče i poče
da pregleda stan. Sve je nosilo pe­
čat ukusa i nežnosti ove lepe žene,
ali nije bilo ničeg ličnog: ni pisama,
ni fotografija, ni beležaka
Lun požuri napolje zaključavši
vrata i stavi ključ u džep. Napolju
kupi novine i pođe u najbliži resto­
ran. Iznenadi ga ono što je pročitao
u novinama.
2^što je objavljeno da je otet i
Bak Slejter? Zašto se skrivaju činje­
nice koje će svakako izići na vi-
delo? Lun nije znao pravi odgovor,
ali ga je nagađao.
Posle ručka Lun iz automobila
donese naročitu termos kutiju i na­
loži da se u nju spakuje kompletan
ručak za dvoje. Pri tome je imao na
umu samo apetit Samjuela Makfer-
sona. Znao je da će mornarev apetit
biti udvostručen i od nestrpljenja
što se Lun tako dugo ne vraća u
sklonište.
A tamo pod vodom, pokazalo se
da je Lun bio u pravu. Dok je mor­
nar jeo, Lun mu je pričao svoje do­
življaje vešto izbegavajući »ne­
važne« detalje u Barbarelinoj sobi.
- Kako sada da nađemo tog tro­
vača? - upita MaJtferson i lupnu
šakom o sto da tanjiri poskočiše.
- Imam plan. Treba naći Alana
Robertsona i saznati od njega sve
što treba Tako ćemo moći da otkri­
jemo kako da vratimo doktora
Bomšojera i pogledamo njegove
pronalaske - pričao je Lun zamiš­
ljeno. - Moram da zovnem Mar-
kinča Novinar će znati kako da se
sastanem sa tobožnjim diplomatom
- odgovori Lun i izađe ka odelje-
nju s uređajima za vezu. Uključi se
na bežični uređaj ukopan uz kabl
jedne javne govornice i uskoro dobi
stan reportera Markinča. Novinar
je bio kod kuće i reče da je baš tada
došao.
- Posle današnje nervoze u re­
dakciji. pravi je melem što čujem
tvoj glas - dodade Markinč zatim.
- Hoćemo li se videti? Evo, Meri
mi šapuće da bi i ona želela da te
vidi.
- Pozdravljam vas oboje, ali ne
znam kada ćemo se sresti - odgo­
vori Lun i poče da se raspituje k ^ o
da se sastane sa Alanom Robertso-
nom.
Reporter mu objasni da to nije
lako i dodade:
- Tamo u ambasadi najlakše se
probije novinar. Posluži se tim tri­
kom. Ne traži odmah Robertsona
nego atašea za kulturu. Tek onda
pitaj možeš li videti tog zagonetnog
Robertsona.
- Dakle, intervju? A o čemu? -
upita Lun.
- Pogledaću u podsetnik, u kome
imam sve godišnjice u Sjedinjenim
Državama... Momenat... Tu je...
Evo, hiljadu osamsto šezdeset
sedme kupljena je Aljaska od Ru­
sije i pripojena Sjedinjenim Drža­
vama. Treba tražiti podatke o op-
štem i kulturnom razvitku Aljaske
povodom stogodišnjice - objasni
novinar.
- Nemaš nešto bolje? Aljaska,..
Nekako mi nije baš najbolji razlog
~ reče Lun.
- To je priručnik o godišnjicama
do kojih tamo drže. Stota godišnjica
kupovine Aljaske će biti odlična
stvar. Amerikanac voli da govori o
nečemu što je kupio za dolare -
smejući se zaključi Markinč. - A
sada da ja tebe nešto pitam.
22

25. - Reci šta želiš. Oštro PeroI -
t)đtnrtiti Luik “ . . ; ; ,
- Ovo o Bornšojeru... Nisi li
zbog toga krenuo da nađeš Robert-
sona?
- Otkud ti takvo pitanje?
- Zna se da je Alan Robertson
»zverka« u takvim stvarima I od­
mah sam pomislio...
- Jesi li bio na mestu događaja?
- Pokušao sam, ali su sprečili
sve novinare da malo bolje zavire.
Sta znaš o svemu?
- Dosta. Bornšojer je otišao do­
brovoljno s Bakom Slejterom. Prvi
je ubio jednog, a drugi drugog stra-
žara.
- O -ho! Ne šališ li se?
- Znam tačno i ne šalim se. Nisu
mogli da kupe naučnika kao
Aljasku, pa ga otimaju, a on ima
svoje planove.
- Molim te, opširnije o svemu! -
uzbuđeno reče novinar.
- Samo toliko za sada Prvi ćeš
znati sve novosti. Mogu ti reći da su
nestali i mnogi dokumenti o prona-
lascima. Upravo, arhiva je uni­
štena, a Bornšojer ima mikrofil­
move. Treba ga uhvatiti po svaku
cenu! — Završi Lun. - Pozdrav
Meri i tebi, Arture!
Ćulo se kako reporter pokušava
da zadrži vezu, ali Lun ćuteći pri­
tisnu prekidač.
1rebalo je žuriti, jer se bližilo pet
časova popodne kad više nije bilo
moguće ući u ambasadu, jer je zva-
nično radno vreme za taj dan isti­
calo. Makferson je bio u novom
odelu i natovaren fotografskim
aparatima i kutijom u kojoj je tre­
balo da se nalazi reporterski ma­
gnetofon.
U stvari, bila je to oprema do­
stojna divljenja, kojoj ne bi odoleli
ni najveći trezori neke dobro ču­
vane banke. Makferson se celim
putem žalio na vrućinu i neudob­
nost, jer je morao da obuče veš od
dvostruk:^a i^ in e načinjen,od spe­
cijalnih čeUčhih niti, koje sii bile to­
liko tanke da je tkanina izgledala
kao svila. Tkanje je bilo toliko gusto
da nije propuštalo vazduh.
Milion mu kopalja i buzdovana,
ne mogu da shvatim te nekadašnje
vitezove pod oklopima Kako samo
nisu izdahnuli, kao nasukan kit? -
gunđao je mornar dahćući.
Uspeli su da budu primljeni, iako
nisu našli atašea za kulturu. Jedan
slvižbenik ambasade im je usrdno
govorio, pronalazio fotografije, nu­
dio svežnjeve brošura i predlagao
šta naročito da istaknu. Lun je s
puho poznavanja istorije Aljaske
razgovarao sa srdačnim službeni­
kom. Na kraju razgovora Lun
upita: s
- Kako da nađem gospodina
Alana Robertsona?
Službenik se odmah uozbilji i
sleže ramenima.
- On je moj poznanik. Treba ne­
što važno da mu saopštim. Tiče se
gospodina Baka Slejtera - nastav­
ljao je Lun znajući da je i službenik
najverovatnije jedan od poverljivih
ljudi,
- Pokušaću da se raspitam -
reče službenik.
On napisa nešto zaklanjajući ru­
kom karticu. Zatim je gurnu u ne­
kakvu metalnu kutiju na stolu, iz
koje se začu lako zujanje. Nekoliko
trenutaka kasnije službenik pri­
tisnu dugme i iz mašine izađe ista
kartica. Ovaj je razgleda, a onda
gurnu nazad.
- Imate sreće, gospodin Robert­
son je tu. Primiče vas odmah -
reče zatim.
Lun je znao da se radi o uređaju
za specijalnu unutrašnju vezu u
ambasadi, koja ie radila sistemom
perforacija i otkucaja, tako da se
nije mogla prisluškivati niti proči­
tati sem pomoću specijalnog post­
upka i naročite frekvencije ovih
aparata.
23

26. Vrata se otvoriše i dva krupna
čoveka, očito stražara u ambasadi,
uđoše i stadoše pored vrata.
- Izvolite s nama - reče jedan
kratko.
Lun pođe napred, a Makferson
uprti svoje tobožnje fotografske
aparate i magnetofon.
Robertson ih dočeka osmehnut i
stojeći. Bio je to visok čovek kratko
podšišane prosede kose, ali vrlo
negovanog i lepog lica. Naočari su
mu bile oblikom u skladu sa licem.
Ceo izgled ovog čoveka odavao je
uglađenost i sposobnost, ali i fi­
zičku snagu i spremnost na naj­
grublje postupke. Lun je poznavao
tu vrstu snažnih ljudi za kojima su
žene ludovale. Nehotično pomisli
na Barbarelu.
Lun se predstavi kao reporter, a
zatim Makfersona predstavi kao
svog fotoreportera i pomoćnika.
- Želimo da razgovaramo s
vama o događajima od prošle noći,
ali pod uslovom da nas niko ne
može čuti - reče sedajući i posma-
trajući prostrani Robertsonov kabi­
net.
- Budite bez brige. Istina, ima tu
mnoštvo signalnih aparata i obez-
beđenja, a i stražari su pred vra­
tima, ali niko ne može čuti naš raz­
govor. O čemu se radi, gospodine?
- upita Robertson i prekrsti noge
ne propustivši da osmotri Makfer-
sonov prtljag.
Lun to primeti i reče:
^ Sve je to kamuflaža U tor­
bama je samo obijački pribor.
- Obijački pribor?! - začuđeno
upita Robertson.
- Da, baš to. Ipak, radi gospodi­
novog mira, odnesi to napolje i sače­
kaj me tamo kod momaka - obrati
se Lun prvo Amerikancu, a zatim
Makfersonu.
Ovaj tobože uvređeno podiže
torbe i iziđe. Stražari mu pokazaše
fotelju u uglu hola On se ispruži u
njoj i kao da poče da drema oslo­
njen na dlan leve ruke. U stvari e
skrivao minijaturni prijemnik da
bi slušao Lunov razgovor s Robert-
sonom;
U prostranom kabinetu Lun je
počinjao razgovor:
- Stvar ste odlično zamislili i iz-
‘ veli.
- Na šta mislite?
- Odvođenje doktora Bornšo-
jera. Napravili ste samo jednu
grešku.
- Ništa o tome ne znam, izuzev
onog što sam pročitao u novinama
- mirno i smeškajući se reče
Robertson svestan da se nalazi na
svojoj teritoriji, zaštićen imunite­
tom ambasade.
- Biće sijaset skandala - na­
stavi Lun. - Otkrili smo ko je bila
žena čiji automobil MG je nađen na
obali pred leša vašeg čoveka. >
- A ko to vi?
- Vi svašta znate, pa pogodite. Ja
lično sam spasao tu devojku, koja je
bila vaša prijateljica - odgovori
Lun.
- Ne izmišljate li vi suviše fanta­
stične stvari?
- Ona vam je govorila: »Kao da
sam na novoj zvezdi«.
Robertson nehotično dobi tvrd
izraz lica.
- Ta leiratica vas je uhodila, a vi
ste izgubili igru i s njom i s nama -
nastavi Lua
- Ništa vas ne shvatam. Nisam
imao nikakvu IjubavnicvL
- Nisam rekao ljubavnica nego
»prijateljica«. Majstor kakav ste vi
ne sme odmah da greši Bolje je da
iskreno razgovaramo - prekide ga
Lim.
- Najbolje je da prekinemo ovaj
neprijatni razgovor - reče Robert­
son.
- Bilo bi šteta
- Za koga?
- Za vas i vašu organizaciju.
Možemo se nagoditi i izbeći ogro­
man skandal Još daneis će štampa
pisati o tome kako je BaJ£ Slejter
ubio stražara na vratima dvorišta,
a Bornšojer pucao u drugog i kako
su ih zajedno vukli i sklonili Pisaće
24

27. i o uništenju naučnih podataka od
naročite važnosti i o njihovom sni­
manju na mikrofilmove. A vi ste
Slejterov šef. odnosno šef organiza­
cije za Evropu, Imaćete mnogo ne­
prilika - polako i sugestivno je go­
vorio Lun.
Robertson je slušao osećajući da
mu opasnost zaista preti.
- Sta vi zapravo želite? - tiho
reče Robertson.
Lun mu se zagleda u oči i poče
lagano da pokreće ruke i govori:
- Naš razgovor ćemo nastaviti...
Govorićemo o svemu i iskreno...
Samo istinu treba da govorite,
Alane... Govorite sve tačno kako
jeste... Vi ne možete da ne govorite.
Vi ćete oc^ovarati istinu na sva
moja pitanja
Robertsonovo telo kao da se
ukoči. Oči su mu se smanjivale i
konačno se kapci sklopiše.
Lun pomoću nekoliko pitanja,
čije tačne odgovore je znao, proveri
uspeh hipnotizerske seanse. Kad
dođe do stvari koje je trebalo razjas­
niti, on upita:
- Ko je izmislio štap za smeštaj
mikrofilmova?
- Ja sam... Ja sam rekao da se
naprave oba štapa..
Lun se iznenadi i upita:
~ Postojala su, dakle, dva štapa?
- Jeste...
- Zašto?
- Da se zameni prvi?
- Bomšojer je nosio štap, a vi ste
ga zamenili?
- Da On će to seiznati kasnije, da
ne bi promenio svoj plan o odlasku
u Sjedinjene Države.
- Kad je promenjen štap?
- Još odmah u čamcu, koji ih je
nosio na brod.
- Gde su sada mikrofilmovi?
- U mom neprobojnom sefu.
- Kako ste mislili da ih prene-
sete?
- Kasnije... diplomatskom
poštom.
- Jesu li mikrofilmovi u tom dru­
gom štapu?
- Ne... Štap je bačen.
- Gde su mikrofilmovi?
- U metalnoj cevčici ii .lom
sefu.
- Gde je sef?
- Tu, u podu pod tepihom.
- Postoje li signalni uređaji?
- Postoje.
- Kako se isključuju?
- Ne mogu da se isključe.
- Kako vi otvarate sef?
- Javim se kontrolnoj sobi i oni
tada ne dižu uzbunu.
- Pozovite ih sada i otvorite
sef... Ustanite i učinite sve što je
potrebno da se sef otvori...
Robertson posluša kao lutka
Priđe stolu, napisa nekoliko reči na
kartončić i gurnu ga u otvor ur­
eđaja, a zatim pritisnu određeno
dugme. Lun je pratio svaki njegov
pokret i nalagao mu da nastavi.
Robertson pomeri jednu fotelju,
gurnu tepih i pomeri deo poda. koji
bešumno kliznu malo dole i u
stranu. Ukaza se ne suviše veliki
sef na šifru. Hipnotisani Robert-
som sastavi šifru tek kad dobi na­
log od Luna.
Nekoliko trenutaka kasnije Lun
je držao cevčicu sa mikrofilmo­
vima u ruci. Posegnu i za hrpicom u
crnu kožu uvezanih dosjea Cevčicu
stavi u džep, a dosjea je držao raz­
mišljajući kako da ih skloni.
Toga trenutka nije slutio da je
uzbuna u ambasadi počela Robert-
sona nije pitao dalje o kontroli otva­
ranja sefa i nije primetio speci­
jalnu televizijsku kameru na donjoj
strani podignutog poklopca. Njome
je kontrolor, službenik preko malog
ekrana kontrolisao ko otvara sef.
Video je Luna 1kako uzima cevčicu
i dosijea
Sedam revolverima naoružanih
ljudi grunulo je u čekaonicu i upe­
rilo oružje na Samjuela Makfer-
sona, koji je polako ustao i držeći
malo spuštenu levu ruku nepri-
metno pritisnuo signalno dugme,
koje upozori Luna On odskoči
čuvši poznati pisak. Prinese svoj
časovnik uhu. Čuo je kako Makfer-
son grdi:
25

28. V - Kako to. hiljadu mu kornjača?
Rev ’vere pod nos mifnom fotore-
pci .u! Vas sedmorica s revolver­
ima... Sedmorica s revolverima, a
tu su još dva stražara... Tri manje
od tuceta, sto mu ajkulinih potoma­
ka!
- Umukni! — viknu neko na
Makfersona.
U tom trenutku vrata se otvoriše
i Lun iziđe iz Robertsonovog kabi­
neta. Pođe pravo preko hola. Revol­
veri se podigoše.
- Ruke uvis, ili ćemo pucati.
Odmah ruke uvis! - viknu nizak i
debeo ćovek, koji je predvodio ost­
ale.
- Nećete pucati na ljude Sikret
intelidžensa! Mi smo uzeli samo
ono što pripada ovoj zemlji. Napo­
lju nas čekaju i čitav odred će upa­
sti na prvi pucanj - mirno ih upo­
zori Lun.
- Navalite, momci! Isprebijajte
te hulje! - naredi niski debeljko
sklonivši se i ne ispuštajući revol­
ver.
Osam kršnih delija se podeliše.
Četvorica jumuše na Makfersona,
a četvorica na Luna^ koji morade
da ispusti dosijea.
Oglasiše se mukli jauci i djavolje
kolo se povede po prostranom holu.
Makfersonove strašne pesnice su
lomile rebra i bubnjali kao udarci
po džinovskom tam-tamu.
- Hajde Džimi, hajde Džek! -
vikao je mornar kao da je ujedno i
sudija i bokser i navijač na boks-
meču.
Lun je udarao munjevito i reklo
bi se bez napora, ali već je jedan
napadač ležao nepokretan. I>vojica
jarosno jumuše na njega spreda, a
treći mu skoči na leđsK Makferson
primeti to i oslobodi se jednog svog
protivnika bacivši ga na drugog, a
zatim jurnu k Lunu.
- Dolazim, dečko, dolazim. Sto­
tinu vam morskih pasa! Ne znate
za fer borbu. Navali! Ura Džimi,
bravo Džek! - oduševljeno je vikao
Sada navališe zajedno probija­
jući se pi'ema vratiina. Gojazni čo-
većuljak viknu:
- Pucajte! Ne štedite ih više!
On opali na Luna dva puta uza­
stopce i ciljajući mu pravo u pleći.
Makferson p ^ e na njega trzajući
se od udaraca kuršuma Podiže U s ­
nicu i odozgo, po temenu, mlatnu
debeljka, koji se sroza na pod.
Lun viknu:
- Bomba s pramca!
Bio je to znak za gasnu bombu,
koju je neprimetno gurnuo k sre­
dini hola Opomena je trebalo da
znači zadržavanje disanja, jer gas
će odmah početi da deluje i munje­
vito će paralizovati sve one koji ga
udahnu.
Paljba prestade u holu! i Lun ot­
vori vrata ka hodniku. Ugleda nao­
ružane ljude kako dolaze. Čitava
ambasada je bila alarmirana i
sada se navaljivalo sa svih strana.
Lun zatvori vrata i podboči ih izvr-
nutim stolom, čiju ivicu namesti u
udubljenje ukrasnog kvadrata na
vratima Brzo izvuče masku s neu-
tralizatorom i osmotri je li to uči­
nio i Makferson. koji takođe ne
može više zadržavati disanje.
Mornar je već bio opremljen i
sada je skupljao svoj »prtljag«. Lun
dohvati, hrpu dosjea, a zatim jurnu
u sobu izbezumljenog Robertsona
pod hipnozom.
- Tamo će biti potrebno lečenje.
Hej, zvekane! - doviknu Makfer­
son.
Lun okrenu iznutra ključ i sada
su bili u ogromnom kabinetu sa
dva velika prozOra koji su gledali
na dvorište ambasade. Tamo su bili
parkirani automobili, iza kojih su
se gomilali vozači s revolverima u
rukama Iz pomoćne z^ade izlazili
su službenici, stražari i posluga
ambasade. Jedan snažan čovek zak­
ljučavao e vrata na visokoj metal-
mornar i mun
vih leđa onog
26
evlto otrgnu s Luno-
likavog nap£ulača
noj ogreidi.
- Dobro je što smo osmotrili
ambeisadu i što znamo raspored -
reče Lun pokazujući suprotni zid

29. SobBi na kome je bilo nekoliko sku­
pih slika.
- Šta sada? — upita Makferson
videći da se kroz vrata ne može, a
prozori su visoko. Dole čeka grupa
ljudi.
- Čekić! - reče Lun i pokaza na
Makfersonovu četvrtastu torbu.
- Koji zid? - upita mornar otva­
rajući aparat.
U ruci je' držao kratku cev, koja je
s kutijom bila spojena crevom od
sjajnih metalnih prstenova Bio je to
eksplozivni čekić, kako je Lun naz­
vao ovaj svoj pronalazak. Instru­
ment je izbacivao neku vrstu tečnih
punjenja, koja eksplodira pri udaru
u bilo kakvu prepreku. Pri tome se
eksplozija širila u pravcu prepreke
i to snagom dobrog protivtenkovs-
kog topa.
Zid se rušio i posle četvrte eksplo­
zije ukaza se prolaz veličine onis-
km vrata. Krenuše napred i ugle­
daše prazan kabinet.
- ih'avo! - doviknu Lun.
Makferson se zaustavi na četiri
jarda od sledećeg zida i opet udari
cev. Grunuše eksplozije.
Dole na ulici prolaznici su zapa­
njeno gledali kako se na zgradi ot­
vara slepi zid i kako padaju ko­
madi materijala, a za njim se poma­
ljaju ljudi, s maskama na licima.
Makferson se obesi o ivici zida i
skoči, a zatim se osvrnu i vide KaKo
skače i Lun. Ssid su bili zaklonjeni
od pogleda s ulice, jer se pred njima
nalazila zidana ogrsKla, čiji levi zid
je bio okrenut ulici, a desni prema
susednoj zgradi.
Lun pokaza rukom i eksplozije
provališe desni zid baš u trenutku
kad se iza uglova zgrade pojaviše
revolveri i učestaše pucnji. Njih dvo­
jica su osećali udarce kuršuma,
koji nisu mogli da probiju zaštitne
tkanine, ali su mogli da ostave pri­
lične modrice.
Makferson se gegao preko vrta u
koji uđoše, a Lun protrča pored
njega i dade mu znak da požuri.
Provališe vrata kuće i prestrašiše
nekog starca.
Nađoše se pred otvorenim vra­
tima i brzo uređiše svoj izgled
- Dolaze za nama - reče Mak­
ferson osvrćući se prema vrtu.
- Prođi napred i mimo u kola.
Zadržaće i ih serija tempiranog za-
strašivača - odvrati Lun i otvori
vrećicu, koju je imao u džepu.
Izvuče nešto nalik na oblicu od
krupnih belih perli Poteže tanku
žicu, s koje se perle snizaše uz lako
zvrjanje, kao da se navijaju mnogi
časovnici. Time je svaka perla bila
tempirana tako da posle pet se­
kundi eksplodira prva, a zatim sle-
deća posle novih pet sekundi.
Prva eksplozija, bučna ali bezo­
pasna, grunu baš kad se grupa goni-
laca pojavi na dvorišnim vratima
Dvadeset perli bilo je dovoljno da
ih zadrži najmanje dve minute.
Grmljavina, kao da se vodi velika
bitka, potresla je unutrašnjost kuće
dok su Lun i Makferson mimo zala­
zili za ugao i prilazili automobilu.
- Kaiva lepota! Milion mu ko­
meta i meteora, ovo je bilo da čovek
zna zašto živi. Ti mi uvek prirediš
ovakva uživan a. A ja znam zašto -
pričao je Makferson.
- Zato, medvede, što probijaš zi­
dove kao da su košnice u kojima
ima meda? — šalio se Lun.
- Još nekoliko ovakvih »gozbi« i
zaboraviću mora i brodove. Daj da
malo rade pesnice, moćni čekići i
sve ove tvoje smicalice i jedan
slavni mornar će promeniti način
života - pričao je Makferson dok
su ulazili u automobil
Uzbuna se širila Lun je vozio us­
red povorke automobila Na jed­
nom uglu se izdvoji i skrenu u staru
jednosmernu ulicu. Na samom sle-
dećem uglu pritisnu nekoliko dug­
madi u kolima Svetlosivi automo­
bil zavi u sporednu ulicu a u sle-
deću uđe kao neugledni cmi auto­
mobil inženjera Brauna s prom.e-
njenim tablicama
Jedan policijski automobil beše
primetio svetlosivi automobil i
jurnu za njim. Sada obiđe stara
crna kola uz zavijanje sirene.
27

30. - Veoma su se brzo snašli - poh­
vali ih Lun vozeći p>olako i mirno.
Neprimećeni, Lun i Makferson
udaljiše se od centra grada i upu-
tiše se prema severu.
VI
y anredna izdanja večernjih, li­
stova su pod senzacionalnim naslo­
vima o dogeiđajima u ambasadi
donosila protivurećne izveštaje
koje su prodavci izvikivali i na me-
stima gde je bilo zabranjeno. Ali
sve su to bila prepričavanja spolja
viđenog događaja i izjave polica­
jaca koji su se umešali. Izjave odgo­
vornih službenika napadnute amba­
sade su bile kratke:
»Neprijateljski agenti su poku­
šali da se nasiljem domognu službe­
nih dokumenata, u čemu nisu
uspeli. Neke indicije govore da će
neprijatelj pokušati da to iskoristi
za to da neka dokumenta, koja će
falsifikovati, oglasi odnetim iz am­
basade. Varvarskim napadom
teško je povređeno šest i lakše je­
dan službenik. Sem štete na zgradi
i nameštaju, ambasadi nije priči­
njena druga moralna ili materi­
jalna šteta«.
Čitaoci su u čudu čitali ove retke.
Ali mnoge stvari su postale jasnije
kad je izišao list u kome je pisao
Artur Markinč. »Nju riporter« je
napad povezao s događajima od
prošle noći. List je pod krupnim
naslovom objavljivao senzaciju:
»OTMICA NAUČNIKA I NAPAD
NA AMERIČKU AMBASADU U
TESNOJ VEZI - LUN, KRAU PO-
NOCl SE UMESAO«.
Prepričavajući činjenice koje je
saznao na mestima događaja i ono
što je saznao od Luna, Artur Mar-
kinć je majstorski, tobože negira­
jući jednu tvrdnju, izbacio najvatre-
niju strelu. U jednom istaknutom
pasusu pod međunaalovom: »Izri­
čiti demanti«, Markinč je pored ost­
alog pisao:
28
»... Na naše pitanje da li postoji
veza između otmice naučnika dok­
tora Bornšojera i napada na amba­
sadu, ataše za štampu u ambasadi
nam je rekao da on ne može da sa­
gleda nikakvu vezu između ta dva
događaja.
Na pitanje ima li istine u pri­
čama da je Alan Robertson, službe­
nik ambasade, stvarni šef službe
američke obaveštajne agenture
NBA (Nacionalna ^encija sigurno­
sti) i aa je Bak Slejter njegov potči-
njeni, ataše za štampu je s indigna­
cijom rekao da su to intrige neprija­
telja.
Interesovali smo se nije li nepoz­
nati napadač tražio mikrofilmove
otete iz laboratorije doktora Born­
šojera i nije li ih odneo, kako smo
anonimno obavešteni. Ove vesti se
izričito demantuju kao potpuno zlo-
namerne.
Izrazili smo žaljenje ambasadi
zbog ovog skandala, koji preti da
pomuti odnose između država. I
sami ne verujemo u mnoge stvari
koje izgledaju očite«.
Diplomate i svi ljudi koji razu-
meju stil uglađenih postupaka, gro­
hotom su se smejali ovako sroče­
nom tekstu. Bio je opasniji nego di­
rektan napad i izričite tvrdnje.
Ali tek u nastavku je bila prava
senzacija Markinč je pisao:
»Tajanstveni čovek, koji je nad­
ležne obavestio o napuštenom auto­
mobilu i jednom lešu na obali, posle
nestanka doktora Bornšojera, bio
je Donald Sikert, tajanstveni Lun
kralj ponoći. KaJto se to događa da
u presudnim momentima Lun prvi
stigne, ostt^e zauvek nejasno. Ali i
ovoga puta je stigao. '
Pouzdano se zna da su napadači
u ambastidi bili Lun i njegov mor­
nar Samjuel Makferson. Čim smo
saznali o pesnicama koje »liče na
ogromne sušene jarkširske šunke«
znali smo: to je Samjuel Makferson.
Upotreba čudne sprave pred kojom
su se rušili zidovi i otvarali prolazi
pokozaki nam je da je to Lunovo
deio. Već drugi puFbonaid Sikert je

31. u borbi upotrebio svoj ekspolozivni
»čekić«. Lun se javio telefonom i
obavestio nas o tome da se domo­
gao mikrofilmova s najvećim nauč­
nim tajnama. Odneo je i nekoliko
dosjea iz ambasade. Izrekao je i oz­
biljnu pretnju da će rasturiti fotoko­
pije lih dokumenata u slučaju da se
zabrani iznošenje njegovih obave-
štenja preko sredstava javnog in-
formisanja. Sledećl korak bi bio da
uveliča i neke mikrofilmove i raza-
šalje ih redakcijama u zemlji i in-
ostranstvu.
Dakle, Lun je našao razlog da pro­
dre u prijateljsku ambasadu. Odgo­
vorni funkcioneri Intelidžens ser­
visa na sve to su kratko odgovorili
samo: »Nemamo komentara«.
Ta i slična obaveštenja izsizvala
su potpunu paniku među pogođe­
nima. Alan Robertson bio je u bol­
nici slomljenih živaca i depresivan.
Bio je utučen bez snage da jasno
misli. Saputao je nešto. Specijalisti
su stizali brzim avionima iz Nju-
jorka i odmah odlazili obolelom
Robertsonu koji ih je zbunjeno gle­
dao.
Tajno je iz Pariza stigao i izvesni
Filder Kreg. U krugovima američ­
kih obaveštajaca z^ali su ga Egze­
kutor. Krupan čovek krupnih zuba
i čudno nasmešenih ogromnih usta
bio je poznat kao onaj koji »po­
maže« da sumnjiv, ili suviše kom-
promitovan obaveštajac zauvek
nestane.
I čudno, sledećeg jutra objavljena
je vest da je gospođin Alan Robert­
son »podlegao posledicama un­
utrašnjeg krvarenja i da će telo biti
preneto u Sjedinjene Države«.
Odsustvo demantija iz Inteli­
džens servisa dolivalo je ulje na va­
tru afere. Sefovi Džona Camlija su
čutali i čekali rezultate kretanja la­
vine. Potajno su odahnuli saznavši
da su mikrofilmovi u rukama lično­
sti kakav je Lun. Ako ih ne dobiju
nazad, biće bar sigurni da ih neće
dobiti niko drugi
Za to vreme Donald Slkert i Sam-
juel Makferson putovali su jeftinim
i neuglednim brodom prema Fran­
cuskoj. Nisu se poslužili avionom ili
brzim brodovima U njima je svaki
policajac, agent i kontrolor sum­
njao u svakog. Ali na tom skrom­
nom brodu niko nije tražio aktere
velike afere.
Jed^n nakaza s upadljivom
grb na leđima uraslom u salo
teš kretala na štakama. Niko
u njemu, tom bledom, podbulom
starcu ne bi prepoznao Samjuela
Makfersona. Pasoš mu je bio ur­
edan i pokazivao je da nakaza če­
sto putuje i da je uredno prover-
avan u karantinu, da ga ne bi neko
ometao pri putovanju. Tako se Mak­
ferson ukrcao na brod o kome je
gunđao nešto nepogodno da se za-
beleži.
Na pramcu broda stajao je visok
čovek preplanulog lica. guste kose i
sa zulufima sve do ugla vilice. Ličio
je na španskog toreađorsi, ali je
imao dokumenta na ime estradnog
umetnika, mađioničara Abdula
Maklokona. Bio je to izmenjeni lik
Donalda Sikerta. Lun je mirno če­
kao kontrolu lučke policije.
Jedan agent ga je sumnjičavo
osmotrio i onda, cinično se osmeh-
nuvši, rekao:
- Izvedite nam neki trik, mae­
stro.
- Zašto ja, kad vi sami izvodite
trikove - odvrati Lun mirno.
- Sta ja izvodim? - upita polica­
jac.
- Ah, vidim ja. U rukavu imate
magičnu traku - odgovori Lun po­
kazujući prstom.
Policajac zaista ugleda komadić
trake koja visi iz njegovog rukava.
Brzo je trže i ona da se izvlači.
Vukao ju je sve nervoznije i sve
bi*že. Slagala se pred njim, a on je
vukao, vukao...
Dva njegova druga su se groho­
tom smejala.
-0-ho[ - uzviknu Lun. — Imate i
živog belog miša u džepu.
Policajac oseti kc^o se nešto
miče u džepu njegove platnene let-
nje bluze. Otvori džep i bela životi­
28

32. njica pokuša da se izmigolji. Lun
priskoči i uhvati miša, koji nestade
negde među njegovim prstima.
- Platićete globu! - prodera se
policajac.
- A vi ćete platiti celu predstavu,
koju ste tražili - odgovori Lun.
Policajac nešto opsova i udalji se,
a njegove kolege se osmf’ raše i
mahnuše mađioničaru.
- Jednom ću vam pokazati i ne­
što bolje. Ja ovuda često putujem,
pa kad se susretnemo opet... -
obeća Lun, tobožnji Abdul Maklo-
kon.
Uskoro brod krenu bez smetnji.
U Kaleu Lun i Makferson nađoše
se u istom vozu, koji je kretao
prema Parizu. Smestiše se u dva
susedna kupea, iako je bilo malo
putnika.
£j& to vreme prema predgrađu
Panten vozila se mlada plavuša u
tek kupljenom velikom i brzom »si-
troenu«. Obilazila je agencije za iz­
davanje stanova i zgrada i pregle­
dala sve spiskove nedavno izdatih.
Bila je to Barbarela.
Snalažljiva i praktična otkrila je
da na taj način može da pronađe
kuću u koju treba da stigne doktor
Bornšojer. Još tamo u Lunovim ko­
lima na obali, dok se pravila da je u
nesvestici, čula je ispitivanje uhva­
ćenog Slejterovog agenta i saznala
da će prva baza biti u predgrađu
Panten. To je bilo sve što je znala,
ali kaže se: pametnom ne reci...
Već pred podne imala je osam
adresa. Znala je da će jedna biti
prava. Bile su to adrese velikih sta­
nova i zasebnih kuća izdatih za pos-
lednjih mesec dana. Trebalo ih je
držati na oku i uspeh ne sme izo­
stati.
J oš pr« odlaska na brod. protekle
večeri, Džon Camli je preKo veze
3? .
Hjuza Grandela dobio kratko oba-
veštenje o napadu na Alana Robert-
sona i ambasadu. Obaveštenje se
završavalo napomenom:
»U svetlu tih događaja, pronalaže­
nje doktora dobija ogromnu važ­
nost. Krivci su zbunjeni i razbijeni.
Načiniće greške i to treba iskori­
stiti«.
Ohrabren preokretom događaja
Camli je u prvi mrak s dosta samo­
pouzdanja stupio na brod. Hjuz
Grandel je brzo našao svoje nove
poznanike, koji ih pozvaše da dođu
u brodski salon za posadu, koji je
bio na donjoj palubi uz postrojenje
okretača dizalica.
Napadoše ih odmah u prostoriji
koja je služila za kartanje, za za­
bavu mornara koji nisu bili na
službi. Iznenada dva mornara sko­
čiše na leđa Camliju i Grandelu, a
iz mraka dotrčaše još njih petorica.
Začudo, neugledni Grandel se najži­
lavije borio. Veštim zahvatom
uspeo je da se oslobodi i jurne palu­
bom. ali nije imao sreće da se do­
čepa obale, jer iz hrpe užadi jur-
nuše na njega dva mornara i sru­
šiše ga na pod.
- Kakav je to napad? Skupo će
vas to stajati! - pretio je Džon
Camli uzalud se otimajući.
- Prozreli smo vas. šverceri. Sa-
čekaćete ovde dok ne dođe policija,
koju smo pozvali — reče jedan sta­
riji mornar čudno se cereći.
Camlijevi osmatrači bili su pri-
metili neku gužvu na donjoj palubi,
ali nisu se usudili da nešto pre-
duzmu, jer su smatrali da to može
biti akcija njihovog šefa i sposob­
nog Grandela. Uskoro ugledaše po­
licijski automobil lučke policije, iz
koga izađoše tri policajca i priđoše
mestu.
Taj događ&j beše privukao paž­
nju Camlijevih osmatrača, koji ne
primetiše da se sa druge strane
broda tiho spušta jedan čamac, koji
kliznu u senku korita susednog
broda i nestade.
Bak Slejter i doktor Vilfred Born­
šojer neprimećeni napustiše brod i

33. stigoše na vigovorenb mesto. Se-
doše u automobil i odvezoše se da­
lje od grada. Skrenuše s glavnog
puta u polje i nađoše se kod stare
fabrike užadi, pored koje je bilo
močilište kudelje, otkuda je i sada,
usred leta, dopirao užasni zadah.
Motor jednog helikoptera poče
da radi. Bak Slejter i Bornšojer sag­
nuti uđoše, braneći se od neprijat­
nog vazdušnog strujanja. Helikop­
ter odmah uzlete.
- Sve ide kako treba, zar ne? -
upita Bak Slejter čoveka koji ih do­
čeka u kabini.
Ovaj ništa rie odgovori, nego mu
samo pruži papir i pokaza da se u
zadnjem delu kabine može upaliti
jače svetio. Slejter osmotri da li se
Bornšojer dobro smestio i pridrža­
vajući se za držač pređe u zadnji
deo prostrane kabine velikog heli­
koptera. Brzo poče da čita poruku.
Mišići na licu počeše da mu igraju.
Bilo je to obaveštenje o događajima
u ambsadi. Između ostalog je sta­
jalo upozorenje:
»U svetlu tih događaja, značaj va­
šeg saputnika naglo se menja. Ne
sme se saznati da su nestali mikro­
filmovi, U slučaju nužde saputnik
treba da se preseli. Ne sme se nači­
niti nijedna nova greška.*
Slejter je znao šta znači šifra da
se saputnik u nuždi mora preseliti.
Trebalo je da Boi nšojer umre i ni­
kada ne otkrije prave izvore zavere
i poduhvata. Slejter je zamišljeno
cepkao poruku. Radio je to dugo i
temeljito, a zatim ih je puštao da
kroz jedan otvor za ventilaciju iz-
leću kao konfete i nestaju.
V e ć uponoć Slejter i Bornšojer sti- Brauna, ali n;
goše u Pariz. D o o ..........................goše u f*ariz. Do&ka ih automobil i
odveze prema predgrađu Panten.
Dok su izlazili iz automobila
jedna plava »dama« im priđe malo
nesigurnim korakom.
- Može li mi neko od gospode
pripaliti cigaretu? - pitala je na
francuskom njišući kukovima.
Slejter je mrgodno pogleda i do­
sta grubo odvrati:
- Drugom prilikom, gospođice.
- Šteta.. Tako sam usamljena,
lepotane moj - reče prijateljica
noći.
- Hm, Pariz! Uvek jednak i pok­
varen - progunđa Bornšojer ula­
zeći kroz kapiju u baštu uvučene
stare kuće.
Njih dvojica nisu slutili da je te
noći Barbarela spala s nogu obila­
zeći tri kuće u tri različite ulice i
čekajući pred njima Ipak se naj­
češće zadržavala pred ovom, koja je
bila rezervisana preko turističke
agencije iz Njujorka još pre mesec
dana, a još niko se nije bio uselio u
nju.
Imala je sreće. Prepoznala je Slej-
tera i starog naučnika, a oni nisu ni
slutili koga su sreli. Nudila se i vo­
začu automobila, koji se kolebao.
Barbarela se udalji baš kad je ose-
tila da vozačeva opreznost popušta
i da će je pozvati u automobil.
Uskoro je bila u svom automo­
bilu. Doveze ga blizu uvučene kuće
i ugasi motor. Brzo promeni
šminku i skide upadljivu i tesnu ha­
ljinu od lamea, pa obuče prikladnu
suknju i svetloplavu bluzu od prave
svile. Zadovoljno pogleda svoj izme-
njeni lik u ogledalcu nad desnim
sedištem, gde po navici beše sela
Bila je navikla da, vozi levom stra­
nom i za upravljačem smeštenim
desno. To joj je, dok se privikavala
činilo mnogo smetnji, iako joj nije
bilo prvi put da vozi u Parizu.
Ona zatim pređe na zadnje sedi-
šte snabdeveno zavesama neupad­
ljive boje mutnog stakla. Spusti ih i
stade da osmatra. Pri tome je poku­
šavala da ne misli na inženjera
egov lik se mešao u
sve njene mis i.
Osećala se nadmoćnom u odnosu
na sve muškarce, a sada je odjed­
nom želela da se veže za jednog čo­
veka Uzbudi je sećanje na najlepše
trenutke provedene s njim.
Ona pokuša da se smiri, ali sve je
bilo uzalud. Činilo joj se da je taj
31

34. čovek uz nju i da je grli. Toliko uzbu­
đenja nije osetila ni u stvarnim
zagrljajima s drugim dopadljivim
muškarcima. A ovaj je palio njenu
strastvenu prirodu i kada joj je do­
lazio u mislima.
Prokletstvo! Zaljubljujem li se ja
to u Brauna? - pitala se Barbarela.
K akva je to soba bez prozora? Liči
na zatvor - Ijutito je gunđao dok­
tor Bornšojer.
- I moja je takva - umirivao ga
je Bak Slejter,
- Erkondišn besprekorno funk-
cioniše u svim prostorijama ~ reče
čovek koji je bio u holu u ulozi stra-
žara.
Stari naučnik je zavirivao u po­
moćne prostorije i vrata, kao da
sam želi da proveri svoju sigurnost.
Niko nije primetio da pri tome pro­
sipa sitne Ijuspice. Uđe i u Slejte-
rovu sobu i upita:
- Jeste U pregledali taj glomazni
orman?
Slejter se okrenu prema zidu i, da
zadovolji starca, otvori sasvim pra­
zan orman.
Bornšojer za to vreme prosu ne­
koliko Ijuspica po zastoru pred kre­
vetom i oslonjen na dovratak sa­
čeka da Slejter pregleda ormar.
- U ceioj kući smo samo nas čet­
vorica? - upita zatim.
- Da. Momci će se smenjivati na
straži, a nas dvojica možemo mirno
da spavamo - odgovori Bak Slejter
i poče da svlači košulju.
S uvređenim izrazom na licu
Bornšojer se okrenu i pođe u svoju
sobu. Okrenu ključ u vratima i pro­
veri nije li strujanje vazduha ispod
vrata suviše veliko. Vrata su dobro
stajala u okviru i opasnosti nije
bilo. On proveri metalnu fiolu s Iju-
spicama jednog preparata alka-
loida psilocibina koji izaziva halu-
cinaci e. Ova baza organskog pore­
kla bila ift u §Rpjena
32
sa sredstvom koje brzo sublimiše
za pola sata vazduh svih prostorija
trebalo je da bude zasićen bezmiris-
nim gasom, koji će kao najsnažnija
droga izazvati pospanost i čudne
halucinacije.
Doktor Bornšojer zatim uze iz
svoje torbe papir i koverat, a zatim
brzo napisa na nemačkom;
»Dragi rođače.
Stigao sam u Pariz ranije nego
što je bilo predviđeno i zato ću sače­
kati još pet dana, a onda ću se izdvo­
jiti i sam stići u Nansi. Produžiću
do Linevila i skloniti u stari hotel
na rečici. Tamo treba da se sasta­
nemo i ostvarimo dogovor. PotTdi
prijem pisma u oglasu kako je dogo­
voreno. Moja sadašnja adresa je
Ulica Žirond 41 u predgrađu Pan-
ten. Neka me 9. ovog meseca poseti
najmanje pet prijatelja. Ovde imam
tri partnera koji nisu prijatni.
Do viđenja, tvoj Vil«.
On presavi pismo i na kovertu
napisa adresu: Gospodin Maks Sol-
peter, Pariz, Arkebuzije 9. Zatim
maramicu natopi nekakvom teč-
nošću i stavi je na lice, a zatim ot­
vori vrata. Video je stražara kako
čudno iskrenut i podrhtavajući leži
na tepihu. Grebao je noktima oko
sebe. Bornšojer je znao da slično
preživljavaju i ostala dvojica. Brzo
prođe holom i otključa vrata.
Kad je izašao, osmotri desno i
levo i neodlučno krenu desno. Nije
slutio da ga dva oka budno posma-
traju. Barbarela je videla Bornšo-
jera, pa sačeka da on malo odma­
kne, a zatim pokrenu motor. Videla
je kako on zađe za ugao, pa se i ona
uputi prema toj ulici. Ali kad se
nađe na uglu, primeti da se Bornšo­
jer vraća. Bila je zbunjena ovom či­
njenicom, pa odmah iza. ugla pri-
koći i skloni se uz trotoar. Brzo
izađe i vrati se da vidi kud odlazi
gojazni starac još uvek pun kočo­
perne energije, koja je pokretala
glomazno telo.
Videla je kako se Bornšojer
vraća kroz kapiju kuće ir kaje beše