zoran

1. uKUCI SMRTIBroj 646
F .E Š T O IM
ZABAVIM! ROMAIMI • DINARA

3. sveska
( s a s )
1 9 8 0.
F.E6t;on
LUN U KUCI SMRTI
T.H.Grejč
JADNI HARLAIM

4. ROTO BIBLIOTEKA
Direktor NIŠRO -DNEVNIK-
VITOMIR SUDARSKI
Glavni i odgovorni urednik OOUR »Izdavačka delatnost-
DUŽAN STANOJEV
Odgovorni urednik
SRBO UUB BUBANJ
Recenzent
SELIMIR IVANOVIĆ
Korektura Štamparije "DNEVNIK"
Tehnički urednik
SLAVKA BOŠNJAKOVIĆ
Tiraž
80 000 primeraka, II izdanje
Ovo Izdanje oslobođeno je osnovnog I posebnih poreza na promet aktom Sekretarijata za obrazovanje,
nauku i kulturu SAP Vojvodine, br. 413-111 od 3. januara 1973. godine______________________________
Izdaje i štannpa; Novinska, izdavačka i štamparska radna organizacija »DNEVNIK«, OOUR »IZ-
DAVAČKA DELATNOST-, Novi Sad, Bulevar 23. oktobra 31 Broj žiro-računa; 65300-603-6350

5. I'IIF'DERIK EŠTON
Lun u kući smrti
I
Primetio ih je tek kad su se našli
oko njega. Bili su mu presekli put
ka automobilu, parkiranom u
strmoj uličici blizu ostataka starog
gradskog zida prema trgu Sarcano,
Nije mogao da vidi ko od njih ima
revolver, a ko nož u ruci. Ali, da idu
k njemu dobro naoružani i spremni
da ga ubiju, znao je sasvim sigurno.
Nije mogao da se nada pomoći, jer
policija u Denovi ne uleće tako
brzo u mornarske tuče, naročito
kada se one događaju uitim starim
i mračnim ulicama uz obalu.
I
U tom trenutku se sa nekoliko
mesta na strminama iznad luke
oglasiše otkucaji starih satova koji
oznaćiše jedan sat posle ponoći.
Tamne i sastavljene obrve Rapa
Grajla pokrenuše se kao krila ptice
u laganom letu. Usne mu zadrhtaše
pri prvom pokušaju da vikne.
Čvršće steže dršku svog automats­
kog pištolja, a onda, dahćući, viknu;
- Stojte! Zaustavite se! Pucaču!
Ali, devet ljudi, obučenih u mor­
narska odela, samo mu se, u tišini,
primakoše još jedan korak.
- Ubiću nekoliko... Odstupite! -
viknu opet Rap Graji, podižući pi­
štolj.
Mornari su se primicali, i sada je
Graji video oštrice noževa u ru­
kama trojice mornara. Četvorica
su imali pištolje, a dvojica su u ru­
kama držali nešto što je, u slabo os-
vetljenoj ulici, bilo teško prepoz­
nati. Mogli su to biti lanci ili olovne

6. poluge; Graji je bio siguran samo
da je to neko smrtonosno oružje.
Bio je svestan da je trebalo da puca
još pre nekoliko trenutaka; znao je
da neće preživeti ako ga se ti ljudi
domognu. Ali, nekakva glupa nada
ga je zadržala i tek sada je shvatio
da mu nema pomoći.
Da je tog trenutka počeo da puca.
ubio bi najmanje dva napadača. Ali,
on se još jednom zbunjeno osvrnu.
- Hop! - začu se uzvik jednog
od mornara, koji se trže kao da
pada unazad.
U tom trenutku Graji oseti udar
kugli bole' koja mu ščepa ruku s
pištoljem. Kugle su ga tako udarile,
pri obmotavanju oko ruke, da nije
uspeo ni jednom da opali, makar za
uzbunu. Utrnulu ruku sada mu je
zatezao jedan mornar, koji mu se
polako približavao.
- Trebalo je da te primetim. Riči!
Sam si ti mogao ovo da mi učiniš!
— viknu Graji otimajući se, i poku­
šavajući da skine trostruke krake
čudnog oružja.
- Bilo bi strašno da umreš bez
mog prisustva — reče plavokosi
napadač smejući se. - Svaki od
nas ima poneki račun s tobom. Zbli­
žila nas je osveta, otrovni gade!
Umrećeš na najteži način!
Začu se smeh, a onda i ostali na­
padači okružiše Grajla,
Vozeći auto, Lun se smejao sluša­
jući ono što je Džejn čitala iz plana
grada, koji je uzela da vidi kuda
treba da voze da bi stigli na put
prema jugu, jer su se vraćali u Ra-
palo posle noćne šetnje, večere i
zabave u Denovi.
»Storica citta che fu patria di
Cristoforo Colombo, Andrea Doria,
Nicolo Paganini e Giuseppe Maz-
zini...« - čitala je Džejn Vitington
razdraganim glasom: ..
Bola (španski bolas) - lovački laso iz
Južne Amerike napravljen od dva ili
više užadi s kuglama na kraju.
- Eto, opet sam pogrešio - pre­
kide je Donald Sikert, gledajući
mnogobrojne znakove zabrana i
ograničenja, koji u Italiji toliko
muče strance.
Naviknut da najčešće vozi u Eng­
leskoj, Sikrt je grešio pri prestroja­
vanju, pa je Često lutao uskim i sta­
rim ulicama italijanskih gradova,
zalazio u jednosmerne ulice i vozio
pravcima za koje je, do nove skret­
nice, bilo teško otkriti kuda vode.
- Nisam kriva samo ja - sme-
jala se Džeijn. - Krivo je i ono fino
vino što smo ga pili u Via Mameli.
Ne znam ni gde se nalazimo. A mis­
lila sam da izvrsno čitam planove
gradova...
- Sva je veština u tome da na­
đemo ulicu koja vodi niz padinu.
Kad stignemo na obalu, onda je
lako - prekide je Lun. usporava-
^jući, da pročita naziv ulice.
Ali, iza njega su pristizala vozila,
i nestrpljivi ponoćni vozači su svet-
losnim signalima tražili da im da
prolaz. Zato Lun skrenu u jednu
mirnu ulicu, i nađe mesto za parki­
ranje.
- Otrčaću nazad do ugla, da pro­
čitam natpise, a OHda ćemo da po­
tražimo to na planu - reče izlazeći
iz kola.
- Baš volim što smo zalutali -
odvrati Džejn i mazno se protegnu.
- Ipak je maj najlepši mesec!
- Ne zaboravi da budeš tako
romantično raspoložena i kad stig­
nemo u Rapalo...
- Mogli bismo da produžimo u
Portofino —smejala se Džejn gleda­
jući za Lunom, koji ode ka uglu.
riila je razdragana i srećna. Već
dvadeset dana su ona i Lun puto­
vali Evropom. Prešli su prvo u Bel-
fiju, a onda su preko Nemačke i
vajcarske, došli u Italiju. Pomažući
jedno drugom, uspeli su da, malim
nirurškim intervencijama, izmene
svoje likove. Pribavili su britanske
pasoše na imena Meri i dr Filip Be-
veridž. Dokumenti pomoću kojih su
došli do pasoša bili su odličan falsi-

7. t'ikat. Uredan pasoš omogućavao
im je da bezbrižno šetaju kontinen-
lort. Krajem maja trebalo je da u
Denovu stigne brod Samjuela Mak-
fersona, kojim bi, u junu, otplovili
dulje, u svom čudnom lutanju sve­
tom,
Razmišljajući o svemu tome i če­
kajući Luna, Džejn pomisli da na­
pravi malu šalu. Zatvori iznutra sva
vrata automobila i smesti se kao da
je zaspala na sedištu.
No, ta igra se pretvori u stvar­
nost; Džejn nije ni osetila da je san
savlađuje.
Držeći u rukama plan grada, Lu i
je gledao tablu sa nazivom ulice u
kojoj se nalazio, a onda zade iza
ugla, i pogleda drugu tablu. U tom
trenutku začu glasove u neposred­
noj blizini.
- Podignite ruke, gospiodine! -
nared mu jedan zdepasti mornar
na italijanskom. - Mnogo ste vide-
li!
- Ali, ne znam zašto... Gledao sa
sam uličnu tablu, jer sam zalutao -
odvrati Lun.
- Italijani su brbljivi, a vi ste vi-
deli...
- Uopšte nisam Italijan - odv­
rati Lun, misleći sad na Džejn.
- Govorite čisto italijanski, s de-
novskim naglaskom - primeti mor­
nar ne spuštajući pištolj, i oprezno
motreći na svaki Lunov pokret.
U tom momentu još dva čoveka
pridoše Lunu.
- Ja sam iz Londona... Turista...
Putujem radi odmora - dodade
Lun.
- O, londonski džentlmen! Baš
nam treba jedan takav u poroti -
reče na engleskom jedan od pridoš­
lih mornara. - Sudićemo jednom
zlikovcu, za kakvog još nikad ćuli
niste.
- Ništa ne razumem, gospodo -
reče Lun mirno i pogleda drugu
grupu ljudi, koji su vodili nekog čo-
'/eka vezanih ruku.
Tri metalne kugle bole visile su
mu oko ruku, lupkajući ga po kole-
nima. Lun shvati kako je taj čovek
uhvaćen.
- Idite tako da pokrivate ovog
čoveka. I ne pokušavajte da bežite,
jer našli biste se brzo na onom
svetu, gde je sada Kolumbo — reče
Lunu čovek koji je pri napadu na
Grajla bacio bolu.
Lun pomisli da li da kaže da ga
dama čeka u kolima, ali zaključi da
je bolje da ćuti, jer moglo bi da se
dogodi da napadači povedu i Džejn.
Opkolivši Luna i Grajla, grupa
mornara se spuštala prema moru.
Svi prodoše kroz svod pod starim
zidom, i nađoše se na Trgu Gracie.
Uz zidine je bio parkiran oronuli
kamionet, prekriven ciradom.
- Nije baš najlepše što Grajla
vozimo na njegov zadnji put ovom
korpom za smeće - reče jedan od
mornara.
- On i nije za nešto bolje - odv­
rati drugi mornar. - Žao mi je
samo zbog ovog londonskog džentl­
mena, koji, ni kriv ni dužan, mora
da se isprlja u ovoj podrtini.
Dok se, opkoljen, peo pod ciradu
kamioneta, Donald Sikert je mislio
o tome kako je prvi put bez ikakvog
oružja uza se a upao je u nepriliku.
U kolima je imao radid-uredaje, od­
lično skrivene, u kutijama običnih
tranzistorskih prijemnika, i dva
magnetofona. Tamo mu je bilo i
izvrsno oružje, mali mitraljez ugra­
đen u automatsku filmsku kameru.
Dva fotografska aparata skrivala
su male, ali odlične automatske pi­
štolje, za njega i Džejn. Uz to, imali
su i eksplozivne »bombone«, spo­
sobne da razore i manju kuću. Sad
nije imao uza se ni fiolu s gasom za
uspavljivanje... Dvadeset dana mir­
nog putovanja otupili su mu oprez­
nost. Ali, uzdao se u svoje pesnice, u
pogodnom trenutku. Međutim, bio
je zabrinut zbog Džejn, koja će mo­
rati da preživi teške časove čeka­
nja i neizvesnosti.

8. — Da sam bar u dnevnom odelu,
imao bih sad vezu sa Džejn, a
ovako... - pomisli Lun s gorčinom.
— Nemate razloga da budete za­
brinuti - reče mu ridi mornar, u
crvenoj košulji. — Bićete slobodni
već iduće noći, i neće vam faliti ni
dlaka s glave.
— Ali, to mi užasno komplikuje
život — odvrati Lun. - Čeka me
žena, a ona nema razumevanja za
dve noći odsustvovanja.
— Kad joj ispričate gde ste bili,
moraće da vam oprosti - dodade
mornar smeškajući se.
Uskoro se kamionet zaustavi.
Morr;ari poskakaše ispod cirade i
svukoše svog zarobljenika. Lun
pomisli da je možda to trenutak da
nešto preduzme, ali mornari kao
da su to naslutili, uhvatiše ga i sve-
zaše. Ostade mu samo da osmotri
oko sebe. Bilo je mračno, i čulo se
lako pljuskanje mora. Lun oceni da
se nalaze blizu Voltrija.
— Pogađaš 11 kuda te vodimo,
Mornari - upita riđi mornar.
— Ne znam... Riči, treba da se
nagodimo - odvrati zarobljenik.
— A nećeš da kažeš kuda te vo­
dimo?
— Ne shvatam ni gde se nalazim.
— Ona svetla tamo, to mora da je
Voltri — upade Lun.
— Sta?! Voltri? — iznenađeno
upita Graji.
— Aha! - progunđa riđi mornar.
— Sad pogađaš!
— Ništa ja ne znam. Nemam veze
sa Voltrijem — odvrati Graji tobože
smireno.
Ali, bilo je očito da se uzdržava.
— Hajdemo, onda momci! Gospo­
din Graji nema pojma kuda ga vo­
dimo — zaključi riđi.
Devetorica mornara povedoše
Grajla i Luna pored visokog zida,
koji se okomito spuštao ka obali.
Na desetak jardi od obale i kraja
zida, koji su lizali taiasi, naiđoše na
uska vrata sagrađena od masivnih
bronzanih šipki. Pogled kroz vrata
bio je otežan zbog gustog i visokog
primorskog šiblja. Ridi otključa
vrata i propusti družinu.
Lun se u jednom trenutku nade
uz Grajla. Dodirivali su se miši­
cama. Lun' oseti kako zarobljenik
drhti, lako je bilo sveže uz obalu,
nije bilo baš toliko hladno da ćovek
drhti. Strah i uzbuđenje potresali
su tog čoveka, i Lunu ga bi žao.
- Spašćemo se nekako — šapnu
mu Lun na engleskom,
- Oni su ubice... Užasni zločinci
- odvrati Graj.
Jedan mornar ih grubo gurnu, i
razdvoji.
Povedoše ih između drvoreda, i
kad na jednom mestu skrenuše,
prema nebu se ocrta luksuzno gra­
đena vila. Samo se jedna sijalica
gorela nad stepeništem, koje se spu­
štalo prema moru. Svetio je otkri­
valo bogato opremljena vrata i naj­
bliže prozore, i dosezalo je do ma­
log mola, uz koji je bila privezana
vrlo luksuzna jahta.
Mornari otvoriše vilu i uvedoše
zarobljenike. Ukaza se ogromni hol,
načinjen tako da i u najtoplijim
danima sačuva hladovinu. Jedan
mornar upali svetio i proveri jesu li
svi kapci u prizemlju zatvoreni.
- Ne pitaš gde je Fransoaz -
obrati se riđi Grajlu.
- Želim da znaš šta ste joj učinili.
Riči! - odvrati Graji. - Ja sam
njen staratelj...
Na te reći zaori se smeh svih koji
su ih bili čuli.
- Sta ste joj učinili, prokleti bili?!
— viknu Graji.
- Ona je odlično. Sa njom su Eva
i Endži. Spavaju, jer su mnogo pile,
A bilo je i ljubavi - reče najstariji
mornar, uredno potkresane i pro­
sede brade. — Sest momaka za
jedno veće je dovoljno i najvatreni-
•joj. A šest mornara je mnogo sva­
koj!
Pesi!... Nisam te prepoznao
zbog te brade - procedi Graji slom­
ljeno i sruši se u jednu duboku fote­
lju. -
6

9. llidi mornar naredi da se zarob-
Ijonici dobro svezu, i da svi podu na
spiivanje.
- Želim u kupatilo, i žedan sam
~ reće Lun.
Jedan mornar mu odveza levu
ruku i, s pištoljem u ruci otprati ga
hodnikom. Držao ga je na oku, sto­
jeći na vratima velikog kupatila.
Pridruži im se i mornar s bradom.
Dok se umivao i pio vode, Li4n do­
bro osmotrim bradatog.
Vi ste Italijan? - upita ga na
italijanskom.
- Jedam — odgovori Pesi.
- Ne ličite mi na mornara — do-
dade Lurj između dva gutljaja vode.
- Pa i nisam m ornar... Bio sam
rentijer dok nisam sreo Grajla i
postao ubica i begunac — odgovori
Pesi.
- Imate lik inteligentnog ćoveka
— dodade Lun. — Ako ćovek jed­
nom pogreši, ne mora da nastavi.
- Vi ništa ne shvatate - odvrati
Pesi, i dade znak Lunu da napusti
kupatilo.
Kad je prvi mornar zakoračio ka
zidu, da propusti Luna, ovaj je isko­
ristio trenutak. Levom rukom mu
zgrabi šaku s pištoljem, a desnu ga,
bridom dlana, udari po vratu. Istog
sekunda okrenuo se i udario brada­
tog. Mornar pade, i izgubi svest, ali
stiže da povuče oroz, i pucanj odje­
knu u hodniku. Pesi stiže da izvuče
pištolj. Lun se baci na njega i tre­
balo je još samo nekoliko sekundi
pa da; bude naoružan, ali su ostali
bili suviše blizu. Prvi stiže ridi Riči,
i nišaneči u Luna viknu:
- Digni ruke, momče! Ne želim
da ubijem jednog Engleza ovde u
Italiji!
Lun shvati da mu je pokušaj pro­
pao i diže ruke.
- Morao sam da pokušam —
reče smeškajuči se i pusti da ga
Pesi sveže.
- Nisi ti baš naivni turista - pri-
meti Pesi, gurnuvši ga u leđa. - Pri-
pazičemo na tebe!
Kad ga dovedoše opet do Grajla,
obojici im pritegoše veze. Lun je
umeo da se oslobodi svakakvih
veza, ali mornari su bili vesti u
tome, i način njihovog vezivanja
nije ostavljao nikakvu nadu.
- Hoću i ja u kupatilo, i žedan
sam — javi se Graji.
- E! Ti si nešto drugo. Za tebe
može samo slana morska voda. ako
je želiš. A za ostalo se snađi u svojoj
koži i svom odelu - reče najmlađi
mornar. - Ti si mene tako ostavio
u Singapuru.
Graji ućuta.
Devet mornara se dogovoriše o
stražarenju, i krenuše da spavaju.
- Nas dvojica nećemo moći da
spavamo — reče Lun. — Možemo li
da razgovaramo.
- Smetali bi ste nam dok spa­
vamo... Ali, ako budete šaputali...
Kako se vi zovete? - reće Pesi.
- Ja sam doktor Filip Beveridž
- odgovori Lun. - Sva su mi doku­
menta ostala u kolima. Žena je ost­
ala da me čeka da pogledam nazive
ulica na uglu.
- Trebalo je da nam to kažete, pa
da i nju dovedemo ovamo. Bila bi
vam to lepa uspomena iz Denove.
- Srećan sam što je bar ona slo­
bodna - odgovori Lun mirno.
- Ali, vi ništa ne shvatate - na­
stavi Pesi. - Vama ne želimo ni­
kakvo zlo. Jedino nismo mogli da
dozvolimo da dignete uzbunu, jer
videli ste da "femo oteli onog gada
pored vas.
Lun prestade da odgovara, i mor­
nari se razidoše. Na straži prvi ost­
ade bradati Pesi. On sede daleko od
zarobljenika i stavi pištolj na sto, a
onda zapali cigaretu. Gutali su tako
neko vreme, a onda Pesi priđe, i s
uživanjem se zagleda u Grajla.
- Zašto ste oteli ovog gospo­
dina? - upita Lun na italijanskom.
- Bila bi to duga priča - odgo­
vori Pesi. - Sutra je suđenje, i saz-
naćete sve o ovom monstrumu, koje
je pravo ime Rap Graji. O njemu
neću dalje da razgovaramo.

10. - A šta će biti sa mnom? - upita
lun.
- Kad učinimo sve što treba, i
kada se Graji ubije...
- Nećete doživeti da dignem
ruku na sebe! - prekide ga Graji.
Pes,i ga samo prezrivo ppgleda, i
nastavi:
- Kada se Graji ubije, pustićemo
vas, da objavite svetu kakav je on
čovek bio. Svih osam mojih dru­
gova su progonjeni zločinci. Jvleki
su stvarno, zli, ali sve ih je u zločine
gurnuo ovaj ubica nad ubicama.
- A da li bih mogao da obave-
stim svoju ženu da sam živ? -
upita Lun.
- Uzeću to na sebe. Možete i da
je pozovete ovamo. Dajem vam reć
da ćemo biti fer, kao najćasniji
džentlmeni - odgovori Pesi.
- Hoćete li da telefonirate, i oba-
vestite je - upita Lun.
- Učiniću to rado, ali tek ujutro,
kada se i ostali slože - odgovori
Pesi, i ustade.
Šetao je dugo holom, ne obraća­
jući pažnju na tihi Lunov i Grajlov
razgovor.
II
Džejn se trgla iz sna. Neko je ku­
cao u staklo na vratima automo­
bila. Pogleda koliko je časova, na
satu među instrumentima na vozač­
koj tabli. Bilo je prošlo dva sata.
Brzo povuče dugme na vratima, i
oslobodi bravu. Mislila je da to do­
lazi njen voljeni Donald Sikert.
Tek kad je muškarac u tamnom
odelu seo za upravljač, shvatila je
da je u neprilici.
- Ko ste vi, 1 šta tražite u mojim
kolima? - upita Ijutito.
- Posmatrao sam vas kako spa­
vate... Tako ste lepi i poželjni! -
odgovori muškarac, na italijans-
kom. Bio je prilično napit.
- Izlazite napolje! - Viknu
Džejn.
- Čekajte... Spavali ste u kolima,
a ja imam apartman u blizini. Pro-
vešćemo se ludo - odvrati nepoz­
nati i prebaci ruku preko ramena
Džejn Vitington.
Polako je približavao svoje lice
njenom i već mu je desna ruka kliz-
nula po njenim kolenima. Ali, tad
ga posred usta pogodi mala, ali
čvrsta pesnica. On pokuša da
obujmi Džejn, ali više nije znao šta
se događa. Nešto ga je pogodilo u
oči, i pokrio je lice. Džejn se nagnu
preko njega, i otvori vrata, a onda
ga gurnu napolje. Nepoznati se
svali na asvalt, jauknuvši.
- Prokleti džigolo! - opsova
Džejn, i zaključa oboja vrata. Covek
se diže, teturajući se i držeći se za
lice. Odnekud se začu smeh, i Džejn
se osvrnu. Dva radnika istovarala
su povrće iz jednog kamiona, i vi-
dell su sve što se dogodilo. Oni su i
pre bili primetili lepu spavaćicu u
velikim kolima, ali su se samo os-
mehnuli, i nastavili svoj posao.
- Odbila ga je tako nežno da je
video sve zvezde - reče jedan od
njih.
Nasrtljivac je brisao suzne oči.
psujući. Večernje odelo mu je sada
izgledalo jadno, prljavo.
- Kakav je to način!? Mogli ste
me oslepiti! Ja sam nudio ljubav, a
ona... - pričao je pijani lepotan.
Radnici su se i dalje smejali.
Džejn se zbunjeno osvrtala, ne bi li
ugledala Luna. Tek sada shvati da
se nešto dogodilo, i da je Lun možda
u neprilici. Brzo upali motor, i
krenu. Kružila je uličicama na
strmini. Prošla je kroz jednu kojom
je vožnja bila zabranjena, a onda
opet dođe u ulicu u kojoj su oni rad­
nici istovarali sanduke povrća. Nes-
rećni napasnik beše nestao. Džejn
zaustavi kola. i nastavi da čeka na
istom mestu. Ali. Lun nije dolazio.
Džejn odluči da ode u hotel u Ra-
palu. Uskoro naiđe na oznake koje
su pokazivale pravac prema La Spe-
ciji. Bila je zbunjena i zabrinuta.
U hotelu se okupa i promeni
odeću, a onda brzo spakova sve
stvari i pozvoni momku koji nosi
8

11. prtljag. Siđe, i plati račun, ali saop-
iti da će zadržati sobu.
- Želim samo da budem
spremna, ako me muž pozove da
krenemo. Biću u sobi, iako sam
stvari smestilau k o la - objasni na
recepciji i zatraži da joj se doručak
donese u sobu, kad bude vreme.
Bogata napojnica uz plaćeni ra­
čun učini svoje, i šef recepcije us­
lužno zabeleži šta Džejn želi da do-
ručkuje, a zatim reče;
- Budite bez brige, gospodo. Mo­
žete da ostanete u sobi sve do ve­
čeri. A i posle ću vašu sobu izdati
zadnju. Mislim da će nekoliko noći
ta soba ostati prazna, u vašu čast.
- Vrlo ste ljubazni — odgovori
Džejn i vrati se u sobu.
Bilo je već sedam sati kad telefon
zazvoni. Javio se Lun:
- Morao sam naglo da odem.
Sve je u redu. Spremi sve naše
stvari i čekaj me.
- Već sam sve spakovala i pla­
tila sam račun - odgovori Džejn.
- Odlično - nastavi Lun. - Je­
dan čovek doneće ti pismo od
mene. Postupi prema onom što ti
pišem u pismu.
Odmah zatim Lun prekide vezu.
Već i to beše znak da se događa ne­
što izuzetno.
U osam sati Džejn je. pošto je do-
ručkovala, nestrpljivo stajala uz
prozor. Gledala je sva kola koja su
stizala pred hotel. Kad stiže jedan
taksi, portir pozvoni telefonom, i
obavesti Džejn da je traži jedan mla­
dić, koji ima pismo za nju.
- Pustite ga ovamo — odgovori
Džejn.
Mladić je bio u mornarskoj ma­
jici. ali uredan i sasvim učtivo iz­
javi da se zove Karlo Navoni i da
ima pismo za gospodu Beveridž.
Jedino nije mogao da sakrije svoje
oduševljenje izgledom tobožnje
Meri Beveridž.
Džejn mu se blago osmehnu. zbog
čega njegove oči zablistaše.
Džejn otvori pismo, i najpre osmo­
tri slova. Lun je mogao da piše na
bilo kom jeziku od onih koje je i
Džejn naučila, ali bilo je važno
kako stoje slova. Ako su nagnuta
ulevo, onda treba da se postupi
kako u pismu stoji, ali treba znati
da postoji opasnost. Vertikalna
slova značila su da treba postupiti
suprotno od onog što piše u pismu.
Udesno nagnuta slova značila šu
da je donosilac prisma opasan.
Ovoga puta slova su bila nagnuta
..levo, i Džejn se još jednom os­
mehnu donosiocu, i poče da čita;
»Draga Meri.
Morao sam da se zadržim kod
prijatelja. Odmah se spakuj i dođi s
prijateljem kojeg ti šaljem. Ne zabo­
ravi moje bombone za grlo. koji su
negde uz moj krevet. Ampule s leko-
vima za srce su u koferu. Znaš da
ne mogu bez njih. Požuri s gospodi­
nom Navonijem. koji zna gde treba
da te doprati. Tvoj Filip«.
U pismu je samo reč prijatelj bila
ispisana uspravno, što je značilo da
je Lun kod neprijatelja, odnosno
zarobljen. Džejn je shvatila i ono o
»bombonama« i »ampulama za
srce«. Trebalo je da nađe način da
mu doturi eksplozivne »bombone« i
ampule s uspavljujućim gasom.
- Gde god stignemo, on naiđe na
nekog prijatelja. Mora da smo si­
noć preterali s vinom. Ostavio me
je usnulu u kolima. Trezan, Filip to
ne bi ilćinio. Ali, oprostiću mu, ako
vi kažete da treba - reče Džejn
Navoniju.
Mladić obori pogled. Bio je uzbu­
đen, i samo tiho reče:
- On nije kriv... Morao je da
pode s nama.
A šta mi savetujete vi? Da li da se
tobože naljutim, i odbijem da odem
kod njegovog prijatelja?
- Ne! To ne treba... On je naš
zarobljenik, ali mu ne preti opas­
nost. Video je kako odvodimo jed­
nog razbojnika, pa smo morali priv­
remeno da povedemo i njega.
- Neću li se i ja uvaliti u nepri­
like?
9

12. — Gospodinu Beveridžu i vama
neće se dogoditi ništa zlo. Samo
ćete čuti sve o jednom čoveku, i već
sledeće noći bićete slobodni.
— Nije Ii. ipak. opasno da idem s
vama?
— Nije, kunem va se! Atusam i
ja... Pre bih poginuo nego što bih
dozvolio da vam se nešto dogodi.
— Ali. zašto?! Vi me sad vidite
prvi put...
— Ne znam... Tako...
— Ipak bih volela da mi kažete
nešto više. Odjednom biste poginuli
za mene, a znate me tek nekoliko
minuta!
— Ni sam ne znam - zbunjeno
odgovori Navoni. - Istina je to što
kažete... Ali, eto, osećam da bi vre-
delo umreti zbog vas... Oprostite
mi zbog toga...
— Rekli ste mi divan komplime-
nat - ohrabri ga Džejn.
— Ne umem više ništa da objas­
nim... Cim sam vas video, a naro­
čito pošto ste me pogledali bez prez-
renja. i kao da ste mi draga se­
stra... Nekako vidim u vama sve
što je lepo na svetu.
— Oh! — liskliknu Džejn. — Pa vi
ste divan momak! Ja vam verujem.
Da nisam udata... Ipak. zbog onog
što ste rekli, dugujem vam. nešto.
Posle tih reći Džejn mu priđe i
prijateljski ga poljubi u lice. Karlo
Navoni, mangup i kradljivac, sile-
džija i skitnica, pocrvene, i skoro
izgubi ravnotežu, od sreće. Džejn je
osećala da je prvi neprijatelj kojeg
je srela u ovom gradu prestao da
bude to.
Odmah zatim njih dvoje krenuše.
Džejn ponudi Navoniju da vozi, ali
on odgovori da nije navikao na
desni upravljač, i da se ne usuđuje
da tako dragu ženu vozi bez is­
kustva s tako komplikovanim ur­
eđajima.
— Onda ću ja da vozim, a vi mi
pričajte — zaključi Džejn Vitington,
i poče đa vozi uz strme serpentine
od Rapala prema autostrađi.
Do Denove je saznala šta se sve
dogodilo s Lunom.
—Ja bih stradao ako bi moji dru­
govi saznali da sam vam sve ispri­
čao. Ali. ja imam poverenje u vas —
zaključi mladić.
— Opravdaću to poverenje -
odgovori mu Džejn, i još jednom ga
pogleda onim svojim pogledom koji
je plenio i žene i muškarce, koji je
oko nje skupljao decu, i otvarao joj
srca svih koji su je upoznali.
Možda je to bilo i zbog toga što se
u njenom umiljatom osmehu skri­
vala i tuga zbog nedoživljenog
materinstva i teškog života, u stal­
nim opasnostima. Njene oči su s lju­
bavlju gledale sva ljudska bića, i
možda je to razlog što je osvajala
ljude već pri prvom susretu.
Navoni side i otvori kapiju na
glavnom ulazu. Džejn pogleda vrt i
zaklonjenu vilu, čiji svi kapci behu
zatvoreni. Izgledalo je da je vila ne­
nastanjena.
- Zar još svi spavaju? — upita
Džejn.
- Ne, gospodo... Mi se tu skri­
vamo, i danju se ne pojavljujemo.
Saznaćete više o svemu tokom suđe­
nja Grajlu - skoro šapatom odgo­
vori mladi otmičar.
Odmah zatim on pozvoni, i vrata
se otvoriše. Džejn uđe prva, noseći
o ramenu fotografski aparat i
svoju torbicu, u kojoj je bio mali ar­
senal čudnog oružja: kutija s ampu-
lama opremljenim etiketama i nat­
pisima kakvi stoje na lekovima i
dve vrećice »bombona«, od kojih su
polovina bile opasne ručne bombe.
Džejn, tobože iznenađena, zastade i
lako kriknu, a onda pokri usta dla­
nom; zureći u svezanog Luna.
- Šta?... Zašto si vezan?... Da li
sam i ja prevarena i oteta? - upita
zatim kao da će da zaplače.
- Sve je u redu, draga - odgo­
vori joj Lun. - Gospoda su dala reć
10

13. da nam se neće dogoditi ništa
rdavo.
- Tako je, uveravam vas. go­
spodo - dodade Vito Pesi. i ga­
lantno se pokloni prema Džejn.
Svi otmičari su je gledali zadiv­
ljeno. Džejn primeti da su tu i tri
devojke. Iz priče mladog otmičara
znala je da su to vlasnica vile Fran-
soaz Levan. igračica na trapezu
Endži Si i Eva Bop. Trebalo je još da
otkrije koja od devojaka nosi koje
od tih imena.
Već nakon nekoliko minuta bilo
je jasno da devojke nisu ljubo­
morne na nju zbog njene lepote, jer
i same su bile lepe, svaka na svoj
način. Opkoliše je i ponudiše je da
sedne. Niko joj nije uzeo fotograf­
ski aparat, niti zavirio u torbicu.
Očekivala je da bude vezana, ali
otmičari nisu mislili da ona može
da preduzme nešto opasno. Sma­
trali su da je dovoljno da na nju
paze tri devojke.
- Ako je gospoda Beveridž doruč-
kovala mogli bismo da počnemo -
reče m6 rnar u crvenoj košulji.
- Hvala na pažnji, gospodine...
- Pravo ime mi je Keb Harknes.
iako me ovaj nitkov zna kao Reksa
Ričija - dodade ridi mornar.
- Hvala, gospodine Harknese,
već sam doručkovala. Jedino bih
svom mužu dala lek za srce i neko­
liko bombona za njegovo bolesno
grlo - reče Džejn.
- Samo izvolite, gospodo Bever­
idž - odvrati Harknes, koji je očito
igrao ulogu čoveka broj jedan u
ovoj grupi.
Džejn zatraži čašu vode i stavi
Lunu u usta dve na izgled žela-
tinske, a u stvari dve naročitom
masom obložene ampulice. Lun ih
zadrža pod jezikom, a proguta
samo malo vode. Džejn mu zatim u
vezane ruke stavi nekoliko »bom­
bona«. vesto držeći pregradu vre­
ćice, u čijem su drugom delu bile
obične bombone. Jednu od pravih
bombona stavi sebi u usta. a zatim
ponudi i prisutne.
- Ovo su odlične londonske bom­
bone za osvežavanje grla. Izvolite,
poslužite se i vi - reče Džejn, i prvo
ponudi Harknesa.
- Hvala, vrlo ste ljubazni, go­
spodo. Ali, sad treba da počnemo, a
slatke bombone ne slažu se s gor­
kim poslom koji treba da obavimo
- od bi Harknes, i Džejn se povuče
medu tri devojke.
Sve vreme Rap Graji je smrknuto
gledao u pod pred sobom. Očito se
mučio, i Lun je osećao da od njega
dopire kiselkasti zadah. Otmičari
mu cele noći nisu dozvolili da ode u
kupatilo.
- Premestite optuženog na onu
stolicu — reče Vito Pesi na engles­
kom.
- Ne! Ne mogu! - viknu Graji. -
Ostavite me ovde!
- Dobro - složio se Pesi. - Pre-
mestićemo gospodina Beveridža u
fotelju kod dama.
Mladi Navoni odveza Lunu noge.
pa ga prevede u fotelju pored
Džejn. Ona mu zahvalno klimnu gla­
vom. i on. zbunjen, zaboravi da opet
sveže Lunu noge.
- Palo mi je u deo da vodim pro­
ceduru - nastavi Pesi. - Uočio
sam da je većini ovde najbliži engle­
ski jezik. Da li se prihvata?
- Sve je u redu! Počnite! - začu
se glas iz grupe mornara.
- Pr;yo neka govori Keb Harknes
- objavi Pesi češući i popravljajući
svoju bradu i brkove.
- Ovde vlada zbrka - upade
Lun. - Vi ste i sud i porota. Optu­
ženi nema branioca.
- Neka se sam brani - upade
Jirgen Obrenk, govoreći kroz stis­
nute zube, i s izrazom lica punim
mržnje i pretnje.
- Vi ste obrazovan čovek, i prih­
vatite se odbrane optuženog zlo­
činca ako hoćete. - predloži mladi
i lepi mornar, govoreći s primet-
nim nemaćkim naglaskom.
Lun klimnu glavom, a zatim isko­
risti trenutak da podigne vezane
ruke do lica i da na levi dlan isp-
11

14. Ijune one dve ampule. Potom ustade
i sade pored Grajla.
Cim sede, primeti da Jirgen
Ob^enk sipa sebi neko piće.
- Protestujem! — uzviknu Lun
- Alkohol u ovakvim slučajevima
može da izazove nepravdu. Vidim
da jedan momak pije.
Otmičari pogledaše Obrenka, i
oduzeše mu piće. On s mržnjom
pogleda Luna, ali predade bocu i
čašu bez reći.
- Neka prvi govori Keb Harknes
- naredi Pesi.
Harknes ustade, pogleda prvo
devojke i Džejn, a zatim sve ostale, i
konačno se zagleda u Grajla.
- Optužujem ga da je najpokva­
reniji čovek koga sam ikada sreo. i
tražim da se za njega izmisli naj­
teža smrt. Treba da bude mučen
onako kako je on mučio druge -
poče Harknes.
- Treba da znamo kako je došlo
do toga da ste baš vas devet i ove
tri devojke ovde oko gospodina
Grajla. Odbrana treba da zna više
- upade Lun.
- Idi do sto đavola! Graji, okre-
nuvši se prema Lunu. - Ne treba
mi nikakva cirkuska odbrana! Oni
žele da me ubiju, a ja im kažem da
greše. Mogli bi da dobiju po milion
dolara i da žive kako hoće. Ovako...
Tu ga glas izdade, i opet obori
pogled.
- Ali. nama se sviđa da jedan
neutralan džentlmen pokuša da te
brani. Grajle. Mislim da će tražiti
da bude oslobođen te dužnosti. Zato
neka mu Harknes kaže kako smo
se sastali nas devet koji želimo
smrt optuženoga - reče Pesi.
- Još najmanje deset puta ovo­
liko ljudi traže ovog nitkova - na­
stavi Harknes. - Traže ga i sve poli­
cije sveta. On se krije pod lažnim
imenima. Sad se zove Robert Atkin-
son. Ja sam slučajno sreo Alberta
Ena i Džeka Adamsa. Svi smo bili u
bekstvu, i primili smo posao na jed­
nom brodu pod zastavom Bolivije.
U drugim časovima, žalili smo se
jedan drugom na sudbinu. Otkrili
smo da nam je zajednički neprija­
telj zločinac Graji. Zakleli smo se
da ćemo ga naći. Plovili smo, i tra­
žili njega.
- A kako ste skupili ostale? -
upita Lun.
- U Lisabonu smo sreli Usami
Fujia i Jirgena Obrenka. Bili su pi­
jani, i spominjali su ime Rapa
Grajla. Poveli smo ih da se otrezne.
Ispričali su nam da ih je Graji upro­
pastio. Tako nas je bilo pet. Posle
nekoliko meseci promenili srno
brod. Na njemu je bio dečak Na-
voni. I or) je Grajlova žrtva - pri­
čao je Harknes.
- Na sličan način ste sreli i ost­
ale? — upita Lun.
- Ne! - odvrati Harknes. - Jed­
nom smo bili u Marselju, i pročitali
smo oglas u kome se nudi nagrada
od milion franaka onome ko ot­
krije gde se nalazi Rap Graji. Pošli
smo tragom oglasa, i došli do Fihpa
Britala. Nismo mogli da dobijemo
nagradu, ali smo saznali da su se
javili još Pesi i Ro. naravno, pod laž­
nim imenima.
- Kako ste saznali gde je G raji?.
Još to da utvrdimo, pa možemo da
nastavimo - reče Lun mirno.
- Ja sam ih izvestila — upade
Frnsoaz Levan. - Slučajno sam pro­
čitala jedan od oglasa kojima se
nude nagrade za otkrivanje Grajla.
Jednom sam našla otvorena vrata
sobe mog staratelja Atkinsona. On
je bio u kupatilu, a sef mu je bio odš­
krinut. Zavirila sam u njega. Tamo
je bio jedan stari pasoš, i glasio je
na ime koje se pominjalo u oglasu.
Odgovorila sam na oglas, i javila da
je možda moj odvratni staratelj taj
traženi Graji.
Ona zastade i zlobno pogleda op­
tuženog.
- Oh. ne! Zar ti?! Zmijo! - viknu
Graji, i leđa mu se još jače poviše.
- Možete pretpostaviti da nije
bilo teško da se preko Endži Si po-
vežemo sa Fransoaz. Graji se krio
12

15. ovde u vili, ograničavajući slobodu
naše lepe saradnice. Kazala je gde i
kada bismo mogli da ga nađemo.
Sinoć smo završili posao. Endži i
Eva su čekale rezultat ovde, za­
jedno sa Fransoaz. Mi smo dobili
ključeve za sporedni ujaz, iznajmili
smo stari kamionet. Sve ostalo je
poznato - izloži Filip Brital, ubacu­
jući poneku francusku reć, pto ve­
ćini prisutnih nije smetalo.
Keb Harkens htede da nastavi
optužbu, ali Lun podiže svezane
ruke i reče:
- Trebalo bi da od optuženog
dobijemo podatke, i utvrdimo nje­
gov identitet. Neka nam ispriča o
svojim roditeljima i sebi...
- Ti si gori od tih ubica! - viknu
Graji. - Neću ništa da pričam. Odv­
ratna mi je tvoja braniteljska kome­
dija.
- Zar i kada želim da dobijemo u
vremenu? - šapatom mu reče Lun,
tako da drugi nisu mogli ni da nas­
lute šta govori. - Možda ćemo naći
neki način... - Neću ništa da go­
vorim dok oni ne iznesu svoje jadne
optužbe. Svi su krivi koliko i ja.
Ubica do ubice! Lupež do lupeža!
Jedino sam ja u stanju da ih vodim
i spasem - reče Graji.
Lun ućuta, zamišljen.
Pesi dade znak Harknesu da go­
vori. On podiže ruku i htede da na­
stavi, ali vlasnica vile Fransoaz Le-
van upade s predlogom da se po­
pije kafa.
- Prijaće nam mala pauza, a i
zadovoljstvo što sudimo tom bed-
niku trajaće duže —zaključi ona.
Svima kao da laknu. Nastade
žamor i pomeranje. Ali već posle
nekoliko trenutaka osećalo se da
medu otmičarima nastaju dve
grupe. Jedni su hteli da odmah
podu u podrum da muče omrznu­
tog Grajla, a drugi su bili za suđe­
nje. Pažljivo prateći sve manifesta­
cije i predloge, Lun zaključi da su
za brzo ubistvo, bez suđenja, Keb
Harknes, mladi Nemac Roš, nahoće
Jirgen Obrenk i Engiez Albert En.
Ostala petorica su bili za pra­
vedno suđenje. Ta grupa bi bila
brojnija, ali se javi Eva Bop.
- I ja, imam pravo da odlučujem.
Graji me je zaveo, i ubio je moju se­
stru. Predao me je svojoj bandi, i
bila bih mrtva da se nije sažalio
Gotfrid... A Gotfridu je naneo još
više zla. Ja se slažem da treba prvo
da se malo poigramo sa Grajlom.
Biće mnogo mekši i poslušniji - iz­
javi Eva. i mazno se protegnu u fote­
lji.
- Mesecima smo nastojali da
uhvatimo Grajla i da mu sudimo -
upade Pesi. - Zato popijmo kafe i
nastavimo ono što smo sebi obeća­
li!
Blagi glas Vita Pesija delovao je
smirujuće, i svi se složiše da se uz
>kafu popije i po čašica francuskog
konjaka.
Fransoaz i Endži Si behu već u
kuhinji, i brzo stigoše s velikim lon­
cem vruće kafe. Lun zatraži da mu
se odvežu ruke dok pije kafu, a da
se optuženom dozvoll^da ode u ku­
patilo za poslugu, ko]e nije imalo
prozora.
- Mogao bi da se obesi - reče
Džek Adams smejući se.
- Bilo bi mu to pametno - do-
dade Pesi.
Ostali se nasmejaše. i dozvoliše
da se Graji odveže i gurne u kupa­
tilo.
- Da i ja uđem s njim? - upita
Harknes, a u rukama mu lupnuše
metalne kugle bole.
Kad se Graji nade na vratima
kupatila, bola sa tri kugle ga po­
godi u leda, i on posrnu i pade na
pod kupatila. Za njim se zalupiše
vrata, a dva otmičara ostadoše kraj
njih, držeći u rukama otkočene pi­
štolje.
III
Dok je Rap Graji bio u kupatilu.
Lun nije uzalud čekao. Kao pravi
branilac, zahtevao je da se osuđe­
nom dozvoli da promeni odeću, i đa
mu se da doručak. Najstariji otmi­
čar. Vito Pesi, reče da im ne treba
13

16. smrdljivi optuženik, i posle Navo-
nija da u Grajlovim sobama pro­
nađe potrebnu odeću. Za to vreme
Lun se nade uz Džejn, i ona mu- u
jednom trenutku gurnu u ruku
mali automatski pištolj iz fotografs­
kog aparata. On ga zadenu za po­
jas. tako da ga može uzeti i kad mu
opet vežu ruke.
Uskoro Roš i En dovedoše preo­
bučenog Grajla, i pustiše ga da do-
ručkuje. Odmah zatim ga opet sve-
zaše, i suđenje se nastavi.
- Bio sam veseo momak i nastu­
pao sam u Barnetovom cirkusu u
Kaliforniji — poče Keb Harknes
svoju optužbu. - Moja specijalnost
bila je gađanje iz revolvera, u čemu
sam nenadmašan. Postigao sam ve­
liki uspeh i s lasom i bolom ...
- To svi znamo. Govori o Grajlu!
- upade Filip Brital.
- Grajla sam sreo u Panami baš
kada je cirkusu išlo vrlo slabo. Na­
govorio me da pokradem zadnjih
hiljadu dolara iz cirkuske blagajne.
Obećavao je da ćemo uskoro oba­
viti lak posao i imati četiri stotine
hiljada dolara. Međutim, on je uči­
nio da se otkrije moja krađa, prva u
životu... Morao sam da bežim, uz
njegovu pomoć. Postao sam njegov
sluga i izvršilac. Padao sam sve
niže... - pričao je Harknes, očito
uzbuđen.
- Nikad ti nisam naredio da ubi-
)eš vlasnika benzinske pumpe i bo­
gatog Birijusa, ali ti si bio brz na
revolveru - upade Graji.
- Nitkove! Tek kasnije sam shva­
tio da si ti udesio da ih ubijem. Mo­
rao sam. ili bih sam stradao - na­
stavi Harknes, padajući u vatru. -
Takav sam ti bio potreban. Spre­
mio si mi lažni pasoš i nagovorio
me da povedem i Endži Si. Hteo si i
nju da mi otmeš, pa si nas odveo u
Evropu. Prijavio si me policiji u
Hamburgu, a Endži si sakrio. Izvu­
kao sam se u zadnjem trenutku, i
našao svoju devojku. Tada sam hteo
da te ubijem, ali si nestao. Od tada
znam ko mi je upropastio život.
- Sledeća Graj lova žrtva bio je
Jirgen Obrenk. Neka on sada kaže
šta želi - reče Pesi i lupnu pesni­
com po niskom stolu.
- Ja želim da ubijem taj lupež
Graji - reče Obrenk, i njegovo ši­
roko lice zgrči se od mržnje.
— On bi mogao da govori na
svom maternjem jeziku — upadt
Lun.
— Na žalost, on nema maternj:
jezik. O njegovom poreklu se ništa
ne zna. Bilo mu je svega godinu
dana kada je nađen na jednom
brodu. Oko vrata je imao lančić, sa
pločicom na kojoj je bilo ime Jirgen
Obrenk. To ime mu je i ostalo. Go­
dinu dana držao ga je brodski ku-
var, a posle je ostavljen u Mel-
burnu. Imao je čudnu sklonost da
se ušunja na neki brod i dobro sa­
krije. Tako je stigao u London.
Otuda je nakon dve godine pobe-
gao. jednim teretnim brodom, i na­
šao se na Siciliji. Tri godine potu­
cao se po tom ostrvu. Odatle je sti­
gao u Grčku, opet kao slepi putnik.
Kad mu je bilo deset godina, nepis­
men, i ne znajući dobro nijedan je­
zik. našao se u Aleksandriji. Vlas­
nik broda ga je. jednostavno, dao
dvojici mornara, i oni su ga odveli
daleko od grada. Ostavili su ga na
putu. Mučna je i duga njegova
priča. Šta je bilo dalje, može sam da
kaže - reče Pesi.
- Tri godine lutao sam obalama
Afrike... Iz Tripolisa ići u Malagu,
brodom. Policija mi daje batine...
Bežati u Kadiz i na brod... L) Mar-
selj opet policija i zatvor za deca,..
Tada dobio dokumenat da budem
kafa kuvar. Uvek volim more i sa­
kriti se na brod koji ide kod Lon­
don - pričao je jadni mladić, a oči
su mu se nahvale suzama.
Nije više mogao da govori, i zurio
je u Grajla.
— U Londonu ga je sreo Rap
Graji, i uzeo ga za slugu. Naučio ga
je da krade — preuze reč Filip Bri­
tal. — Ali, Graji ga je i tukao. Posle
14

17. ga je odveo na svoju jahtu. Možeš li
da pričaš dalje, Jirgene?
- On siluje jedna devojka kod Pli-
nnut... Ja bacio leš. Posle on plovi
kod Amsterdam. Tamo on meni
pokazati jedna trgovina nakit i
zlato. Naredi da ubijem stari vlas­
nik. .. Ubio. Graji uzme zlato i sve...
Udari mene glavu i baci u more.
Tvrda glava, pa nisam mrtav - pri­
čao je Obrenk, s najvećim napo­
rom, a onda mu grunuše suze. i lice
mu se izobliči.
- Bio si zao, i vqleo si da ubijaš.
Uvek si bio vrlo zao - reče Graji, i
okrenu se Lunu. —On je i nekrofil.*)
- Otkud to znate? - upita Lun.
- Video sam ga na lešu devojke
koja je na mojoj jahti iznenada
umrla. Nisam je ubio - odgovori
Graji.
U tom trenutku Obrenk jurnu na
Grajla, s nožem u ruci. Da ga Lun
nije omeo, nogom. Graji bi bio
mrtav. Ovako, Obrenkov nož ga za­
kači samo po laktu. O.stali prisko-
čiše, i ukloniše razjarenog mladića.
Četvrt sata je prošlo dok su smi­
rili razjarenog jadnika, kome je ži­
vot bio tako težak i užasan da je od
njega stvorio bolesnika najteže
vrste.
- Njegov leš... Ostati s njegov
leš... A onda mi ima razgovor -
mucao je Obrenk.
Sad je bio na redu da tuži Grajla
Gotfrid Roš. On je upoznao čudnog
zločinca pre pet godina u Minhenu.
Roš je već bio u zatvoru za mladež,
zbog grubih ispada u stanju teškog
pijanstva. Tek što se našao na slo­
bodi, sreo je Grajla. Jedne noći
otreznio se u stanu svoje nove de­
vojke Tili Miler. Ona je bila gola. si­
lovana, a zatim udavljena. Roš nije
mogao da'shvati šta se dogodilo, jer
- Ubijem ja njega! — vikao je
Obrenk.
•) Nekrofilija (nekromanija) - spolno
oskvrnjivanje leševa (vrsta seks. nastra­
nosti).
.sam ja bio obučen, i na sebi nije
našao tragove gnusnog zločina.
- Pobegao sam, i tek godinu
dana kasnije shvatio sam da me je,
potpuno pijanog, kod Tili doveo
Rap Graji, On je silovao moju de-
vojku. Hteo sam da ga ubijem, ali je
nestao. Jedne noći neko me je naz­
vao i rekao mi da idem kući, jer mi
je majka na samrti. Tada sam živeo
sam i retko sam posećivao majku i
sestru, i to u vreme kada otac nije
bio kod kuće - pričao je Gotfrid
Roš. Najednom mu se grlo stegnu, i
poče teško da diše, držeći se za grlo.
- Ja ću da nastavim - reče Pesi.
- Roš je bio pripit, ali otreznio se
kada je u kući našao ubijene oca i
majku. Stan je bio opljačkan. On je,
u strahu, pobegao. Od tog dana skri­
vao se, lutajući svetom.
- I ja hoću da kažem - javi se
Eva Bop. - Te iste noći Graji je do­
šao k meni, tobože da sačeka Got-
frida, s kojim sam se bila upoznala
u jednom klubu za mlade. Graji me
jo opio, i silovao. Posle toga, dok
sam plakala, on je počeo da me
davi. Kad sam se osvestila. videla
sam Roša pored sebe. Pitao me je
ko mi je to učinio, ali ja nisam
znala pravo ime tog zločinca. Zak­
ljučili.smo da sam Ostala živa samo
zato što je naišao moj dragi Got­
frid. ..
- Sve su to laži! —viknu Graji. —
Raš je ubio svoje roditelje. Opljač­
kao ih je, to je istraga dokazala. Nje­
govi otisci nađeni su svuda po
stanu, a posebno tamo gde je bio
novac.
- Zar tvrdiš, užasni davitelju, da
je i mene hteo da ubije?! — upade .
Eva Bop.
- Izmislila si da sam to bio ja, da
se opravdaš pred Rošom. A ko zna
koji je od tvojih ljubavnika bio
tamo - odvrati Graji.
- Priznaćeš svaki svoj postupak,
ili se ja neću zvati Gotfrid Roš! -
uzviknu mladi Nemac, i ruka mu
pođe ka pištolju.
Ostali ga sprećiše da puca.
15

18. - Već dve godine bežim sa
Evom... Priznajem, krao sam i poči­
nio mnogo zla. To je put na koji me
je gurnuo Rap Graji. Tako ću da ži­
vim dok ne naiđem na kuršume po­
licije. Ne podnosim more. i mornar­
ski poslovi su za mene pravo muće­
nje. .. Dajte mi Grajla, a posle činite
sa mnom šta god želite - grcao je
mladi Roš, ispunjen ubilačkim na­
gonom.
- Kakvu bi korist imao od toga?!
- prezrivo ga upita Graji.
To je delovalo na sve kao hladan
tuš. Nekoliko trenutaka su svi ću-
tali. Samo je Lun stezao pesnice, gle­
dajući Grajla.
- Sada su na redu Adams i En -
objavi Vito Pesi. — Oni su zajedno
radili sa Grajlom, pa su zajedno i
stradali. Ko će prvo da govori.
- Ja umem lepo da pričam. Zato
me vole žene — reče Džek Adams, i
šaljivo pogleda Džejn i ostale de-
vojke. '
- Priznajem, u udvaranju si bio
najbolji, ali u ljubavi... - bestidno
se umeša Fransoaz Levan.
Adams joj pripreti prstom, i na­
stavi da govori, Lun primeti da se
Graji trgao na devojćine reći, i da
su mu oči sevnule mržnjom na
Adamsa. Lun pomisli da bi vredelo
otkriti i odnos monstrouznog stara­
telja prema svojoj štićenici. Si­
gurno je već pokrao dobar deo nje­
nog imanja.
- Prvo smo bili nas dvojica, Al-
bert En i ja. Dobri i snalažljivi
momci. A našli smo se u zatvoru u
Istanbulu — govorio je dalje
Adams. - Malo smo krijumćariL
droge, na ćemu se moglo vrlo dobro
da zaradi. Tamo nam se pridružio i
Rap Graji...
Priča je u početku bila slična
mnogim drugima koje su počinjale
u zatvoru. Kasnije je Graji uzeo
stvari u svoje ruke. Zbližili su se ha
osnovu »preduzimljivosti«, pa su se
dogovorili da zajednički nastave
čim se nađu na slobodi. U zatvors­
koj ćeliji osnovali su firmu, na na­
čin koji će kasnije postati poznat iz
poduhvata Rutharda i Šenveldera.
- Oni su radili kao i mi — pri­
čao je Adams. — Kao da smo im mi
dali recept. Istina, Ruthard je ubio
Šenveldera, a Graji je pokušao...
- To je suvišno — opomenu ga
Pesi.
Adams nastavi da izlaže kako su
njih trojica u zatvoru osnovali
firmu »Euroraid«. Nije im smetalo
što nemaju novca, jer je Graji imao
plan da u Nemaćkoj opljačkaju
jednu banku.
Kad su izdržali kaznu, proterani
su iz Turske. U Italiji su se ukrcali u
voz za Nemačku. Vozili su se do
Vupertala. Posle tri dana napali su
malu banku, i odneli devedeset hi­
ljada maraka. Odmah zatim vratili
su se u Milano, i tražeći pogodnu lič­
nost, upoznali su Vita Pesia. Regi-
strovali su novu firmu, i iznajmili
brod. Brzo su okupili sebi slične, i
na brodu su se našli dva Ameri­
kanca i jedna Nemica. Brod je
uređen tako da služi kao ugodna
jahta. Uspostavili su vezu s neko­
liko krijumčara, koji su stizali na
jahtu sa paketima droge, al Graji ih
je u pogodnom trenutku opljačkao,
a njihove leševe, u čvrstom plastič­
nom džaku i s tegovima, jedno­
stavno bacao u more.
Graji je postao gospodar na jahti,
a njegova dva prva kompanjona
trudili su se da ne vide stravične
zločine. Ali, sumnja je rasla, i strah
se množio, zajedno sa bogatstvom
od droge. Na brodu je uvek bilo do­
sta pića, a ukrcali su i tri lakomis­
lene devojke. Sunčale su se i uživale
na jahti, dok nisu shvatile šta se
događa. Ali. umesto da napuste
brod. nestale su u moru.
- Pitali smo se kada će doći red i
na nas dvojicu — pričao je Adams.
- Ubio je i devojku s kojom smo se
mi bili zbližili, i koja je znala sve
tajne. Čekali smo da dođemo u
neku luku, i zatražimo podelu
plena. Predložili smo Grajiu da
unajmimo još jedan brod...
16

19. Ali, Graji je osetio šta se sprema.
Rekao im je da je to odličan plan,
ali da prvo treba da opljačkaju Vita
Pesia, koji je već bio dužan toliko
da je grcao u lažima, nadajući se da
će Graji doći s dovoljno novca.
- Ja sve vreme nisam znao da se
na jahti krijumčari droga. Graji mi
je pričao da jahtu i posadu iznajm­
ljuje bogatašima. U početku su na
račun firme stizale znatne količine
novca, ali ih je Graji tobože ulagao
u nove poslove - upade Pesi.
- Ja sam jedne večeri prvi prime-
tio da se Graji sprema, da nas likvi­
dira. Bili smo blizu Korzike. Obave-
stio sam Džeka, i odlučili smo da
porazgovaramo sa Grajlom. Ali. on
nas je preduhitrio. Sa tri mornara,
koji su takode bili nekakvi begunci,
presreo nas je na palubi. Pokušali
smo da se sklonimo, ali Graji i mor­
nari su nas zasuli kišom kuršuma
iz mašinskih pušaka — poče da
priča Albert En.
- Imao sam mikrofone za pris­
luškivanje, i čuo sam šta mi spre­
mate — prekide ga Graji. — Samo
vam je slučaj pomogao da ostanete
živi.
- Da, slučaj! Ali nema slučaja
koji može tebe da spase — odvrati
Adams. — Ranjene si nas strpao u
džakove, i otvorio ogradu...
- Trebalo je da nam još prikače
tegove, ali brod se nagnuo, i mi smo
kliznuli, po sopstvenoj krvi, onako
vezani — nastavi Albert En. - Sre­
ćom, Džekyj ja smo imali običaj da
uvek nosimo noževe uza se. Prose-
kli smo džakove, i zaplivali. S broda
su odjeknuli rafali mašinskih pu­
šaka. Rešetali su prazne džakove.
Mi smo ronili. Spasti smo se, ne zna­
jući jedan za drugog. Sreli smo se
tek kad nas je povezao Filip Brital.
- Ali, niste smeli da dodete u Mi­
lano, niti da pokušate da me prija­
vite policiji — upade Graji. — A
meni je zbog toga propao posao.
- Prvo si upropastio mene —
upade Pesi, a zatim se okrenu os­
talima, i poče da priča: — Graji se
vratio, pokazujući čekovne knjižice
banaka u Londonu, Parizu i Bernu.
Rekao je da će mu prvi posao, čim
se odmori, biti da ojača kapital
»Euroraida«. Obračunali smo i
moja potraživanja. On je »veliko­
dušno« izjavio da su poslovi bili iz­
vanredno plodnosni, i da je moja
dobit dvostruko veća. Dao mi je i
pismene priznanice. Dao mi je
jednu bankovnu knjižicu, i ja sam
dobio osećaj sigurnosti. Rado sam
prihvatio njegove predloge da orga-
nizujem prijeme i slavlja.
- Znam kud ciljaš, stara varali­
co! - upade Graji. - Ti si zbog.
glupe ljubomore ubio svoju mladu
ženu, a sada to nabacuješ na mene.
- Da, kasno sam shvatio... -
jedva izgovori Pesi. - Ti si bio onaj
zli duh>.. Moja je porodica plemić­
kog porekla, a ja sam osramoćeni
ubica u bekstvu...
- Sve može da se popravi — ci­
nično izjavi Graji.
- O, prljavi đavole! — viknu
Karlo Pesi. - Sve može da se popra­
vi! Jeste li ga ćuli?.. Zaveo mi je
ženu. Odveo ju je u jazbinu za
grupni razvrat. Našao sam je u tre­
nutku kada je iz zagrljaja jednog
prelazila u zagrljaj drugog muš­
karca. Ubio sam je iste noći, kad je
došla, nemoćna da se drži na no­
gama od pića i bludničenja... Tra­
žio sam i Grajla, ali on je nestao. Od
tog trenutka sam u bekstvu, i u po­
trazi za Rapom Grajlom. Zar možeš
da porekneš moju optužbu, Grajle?
- Ja to ne poričem, ali drugačije
gledam na to — odgovori Graji.
Džejn je u tom trenutku nagova­
rala devojke da se povuku, da os­
tave muškarce da sami dovrše te
užasne priče.
- Ja ostajem - izjavi Fransoaz
Levan. - Želim da čujem sve o tom
prljavom tipu. Varao me je, a pri­
čao mi je da me voli kao svoju kćer.
- Idi odavde, Fransoaz! To je za
tvoje dobro! — viknu Graji, čudno
uzbuđen.
17

20. Bilo je neobično što ga više mući
prisustvo ove devojke nego sve op­
tužbe. Pesi predloži da se devoj-
kama dozvoli da odu na sprat, ali
dodade:
- Vas dve držite na oku gospodu
Beveridž, da nam ne umakne i ne
dovuče policiju, ili da se ne dočepa
telefona. To bi značilo smrt za sve
nas.
- Pazičemo — odgovori Endži Si.
- Umela bi da savladam i snažnog
muškarca.
- Ona mora da bude po strani -
umeša se Lun. — Draga, ne preduzi-
maj ništa što bi nas dovelo u sukob
sa ovim ljudima.
Džejn shvati šta to znači, i samo
klimnu glavom, odlazeći.
U holu ostadoše jedanaest muška­
raca i Fransoaz Levan.
- Dosadile su mi te odvratne
priče - poče devojka protežući se
u naslonjači i podižući noge na nas­
lon, tako da joj se ispod kućne ha­
ljine, ionako prozirne, pokaza naj­
veći deo tela. - Zar ne biste mogli
da prestanete malo s tim suđenjem
Neka moj staratelj vidi kako ja vo­
dim ljubav. Uvek je od mene terao
sve mladiće, a sam nije bio muška­
rac, iako sam mu bila pri ruci.
- Odlazi odavde. Fransoaz! -
viknu Graji, i pokuša da, vezan,
ustane.
Nekoliko prisutnih gledali su de-
vojku pogledom koji je značio da
može doći do nečeg ružnog i nepri­
jatnog.
- Ja, kao branilac, tražim da se
devojka ukloni - reče Lun.
- A zašto je gospodin odvezan?
- upita Gotfrid Roš.
Odmah zatim otmičari ponovo
vezaše Luna. On pomisli da je
možda trebalo da iskoristi vreme
dok je bio odvezan^ ali sada je bilo
k?=no.'
- Zar niko nije za malo zabave?
- upita Fransoaz.
- Ja jesam! - viknu Albert En.
I ja sam ali neko mora da pazi da
ne dode Endži. jer bi mi iskopala
oči — pridruži se Keb Harknes.
18
- Ja ću biti na straži - javi se
Jirgen Obrenk, i pode uz stepenište.
- Ali, da je meni date na kraju.
- Prokleti psi! - viknu Graji.
Ali, Fransoaz već zbaci haljinu i
lagano, igrajući između muškaraca,
poče da odbacuje ostatke donjeg
rublja. Pesi i Filip Brital pokušaše
da prekinu tu igru, ali ih razuzdani
zločinci odgurnuše. Usami Fuji i
mladi Karlo Navoni se povukoše u
ugao. Adams,' Roš, Harknes i En
okružiše devojku, skidajući košulje
i pantalone...
- Ne, Fransoaz... Ne smeš to! -
vikao je Rap Graji.
Zbog toga mu Roš priđe, i poče
da ga šamara. I Fransoaz mu priđe,
gola, i udari ga nogom u trbuh.
Odmah zatim njih dvoje ostaviše
Grajla i nađoše se na tepihu.
Graji zapade u grčevitu kriju.
Pena mu udari na usta, a telo poče
da mu se trese.
- Zar tako?!... Moja kći... Moja
rođena kći - šaputao je, misleći da
ga niko ne čuje.
Ali, čuo ga je, i razumeo, Donald
Sikert. Tog trenutka Lunu postade
jasno zašto su postupci lakomis­
lene Fransoaz toliko ljutili Grajla.
- Čuče vas, a onda će i ona biti u
smrtnoj opasnosti — opomenu ga
Lun.
Te reći trgoše Grajla, pa je neko
vreme zurio u Luna.
- Šta?! Šta vi znate o njoj? -
upita tiho, ali sa krajnjim uzbuđe­
njem.
- Znam da je ona vaša kći, ali
ostali ne'treba to da saznaju, jer bi
se osvetili i nad njom - odgovori
Lun.
- Njena majka je bila jedina
žena koju sam voleo... Umrla je, i ja
sam preuzeo brigu o Fransoaz...
Sve sam joj dao, ali ona je postala
pokvarena... - šaputao je Graji,
kao da se pravda.
Lun je izbegavao da gleda scene s
devojkom, ali sada primeti da otmi­
čari brzo piju i zapadaju u opasno
raspoloženje.

21. - Neka dođu i ostale! - viknu
voć pripiti Albert En.
Pridruži mu se još nekoliko dru­
gara, i Pesi ostade sam u pokuša­
jima da ih smiri, lako pijani, otmi­
čari pr-premiše zamku za Džejn,
Endži Si i Evu Bop. Zakloniše Fran-
soaz i naložiše Obrenku da pozove
devojke.
Endži Si i Eva Bob su silazile, vo­
deći Džejn.
- Opirala se i htela je da ostane
- reče Endži.
Dva razbojnika im pridoše, s bo­
cama i čašama u rukama. Endži i
Eva prihvatiše, a Džejn odbi piće.
Harknes i Roš Behu navukli panta.
Ione, pa sada prihvatiše svoje de­
vojke i povedoše ih da sednu, stalno
ih nalivajući pićem. Džejn prva pri-
meti noge dvoje golih iza dveju fote­
lja. Neko pusti ploču s valcerom, i
Fransoaz povede svog golog igrača.
Bio je to Džek Adams. Albert En
dotrča do Džejn, i pozva je da
igraju. Ona pogleda Luna. a on joj
doviknu:
- Došao je trenutak! Moramo!
Zločinci su n^islili da joj savetuje
da se ne protivi.
- Grupni seks je odličan! Dajte
mi Beveridža! - javi se Fransoaz.
- On je najlepši muškarac ovde.
Prva sam počela, i on pripada prvo
meni.
Džejn, umesto da počne igru, po­
vuče Harknesa u jedan ugao i pred­
loži:
- Da ubrišem usta, jer ne volim
da se ljubim kad imam ruž na us­
nama. A i haljina mi smeta. Odlo-
žiću stvari, a onda sam vaša.
- A tvoj muž? Hoće li mu biti
krivo? - upita Harknes.
- Udesićemo da ni on ne ostane
van igre - odvrati Džejn, podrhta­
vajući od Harknesovih ruku, koje
su joj klizile uz noge dok je otvarala
torbicu s »lekovima« i »bombo-
nair.a«.
Lun je sve pratio pogledom, iako
ga je Fransoaz uznemiravala. Vec
je imao ampule među prstima kad
Džejn podiže ruku.
Lun smrvi kapsule s tečnim ga­
som, i zadrža dah.
Prvi padoše Harknes i Fransoaz.
Graji klonu u stolici odmah zatim.
Onda i ostalim padoše tela na pod.
Zadnji se. niz pet stepenika, skotr-
Ijao Jirgen Obrenk.
Džejn pokupi svoje stvari i dotrča
do Luna. Nade jedan nož. i preseče
mu veze.
IV
Džejn Vitington je prvo obukla i
svezala Fransoaz, a onda Endži Si i
Evu Bop. Zatim je posmatrala kako
Lun pronalazi sredstva i pravi ne-
razdrešive veze za svih devet otmi­
čara. i kako proverava veze već ve­
zanom Grajlu.
— A šta ćemo sada? — upita
Džejn. — Mislim da je ovo najglup­
lja situacija u kojoj smo se ikada
našli.
— Svakako nije jednostavno —
odvrati Lun zamišljeno. - Ostala
su još trojica, čije optužbe protiv
Grajla nismo čuli. Bilo bi jedno­
stavno da napišemo izveštaj o
svemu što smo ćuli, a onda da napu­
stimo kuću i obavestimo policiju.
Ali. nisu svi momci koji su ovde zli.
a ni mi nismo policijski agenti...
— Verujem da je mladi Navoni u
suštini pošten - upade Džejn.
— Ne znamo još ništa o Britalu i
momku koji ima japansko ime, a
nije Japanac — dodade Lun. — Da­
kle, treba da razmislimo. Grejl je
odvratan zločinac...
— Da odvedemo Navonija, pa da
ga pustimo da se vrati i oslobodi
ostale. Neka bude njihova stvar šta
će učiniti sa Grajlom - predloži
Džejn.
— To je za nas lepo rešenje -
odgovori Lun — osmehnuvši se. -
Ali. to pomalo liči na skidanje
svake odgovornosti sa sebe. Još ne
znamo sve o Grajlu i trojici mo­
maka..
19

22. — Onda ih ispitaj, pa da odlu­
čimo - predloži Džejn.
— Navikli smo se da jednako raz­
mišljamo - osmehnu se Lun i
htede da zagrli svoju voljenu Džejn.
Ali, ona pokaza svoje ruke i, odmi­
čući se, reče:
— Osećam se prljava za tvoj zagr­
ljaj. Dodirivao me je onaj gad, a i'
cela ova sredina... Idem u kupatilo,
na spratu je.
— I meni treba malo osveženja.
Doneću iz kola naše kofere s ode-
ćom.
U tom trenutku uspavani počeše
da se bude. Nastade žamor i doviki-
vanje. Fransoaz Levan je histerično
protestvovala što je prekinuta
njena »igra«.
— Baš biste nam olakšali ako ga­
lamom dovučete ovamo policiju -
reče im Lun, i izide.
Uskoro se vratio, s dva kofera, i
pope se na sprat, gde se čuo šum
vode, u kupatilu. Lun zatvori vrata
prema gornjem holu.
— Udesio nas je taj momak —uz­
dahnu Keb Harknes.
— Ali, kako je uspeo? Sta se to
dogodilo? - pitao je Filip Brital.
— Nešto nas je sve uspavalo -
reče Gotfrid Rnš.
— Nekakvo lunovsko uspavljiva-
nje - dodade Džek Adams, pa se i
sam iznenadi svom zaključku.
— Pa to objašnjava sve ovo! —
uzviknu Albert En. - Dok sam bio
u Londonu, pratio sam sve što je pi­
sano o Lunu. Zar vam njegov sadaš­
nji izgled ne govori ništa?
— Lepota gospode Beveridž...
Tako može da izgleda samo Džej
Vitington - Složio se Džek Adams.
Tim prvim zaključcima svaki od
vezanih, sem Grajla, dodade još
neko obaveštenje o Lunu. Englezi
Adams i En mogli su da kažu naj­
više. Pričali su o tome kako su pre
više od deceniju vodeči gangsteri
sveta pokušali da od mladog Do-
nald Sikerta stvore nepobedivog
zločinca, a stvorili su sebi neprijate­
lja, i obrazovali višestrukog nauč­
nika.
iO
Ćutao je samo mladi Karlo Na-
voni, slušajući zadivljeno priče o
Lunovim sposobnostima da hipno-
tiše ljude i izvuče istinu iz njih o nje­
govim mnogobrojnim pobedama
nad zločinačkim bandama i o ne­
pravednim poterama policija i oba-
veštajnih službi celog sveta za tim
čudnim čovekom.
A sad da vam ja nešto kažem! —
viknu Graji, da bi privukao pažnju.
- I ja mislim da je to Donald Si-
kert. Cak u to sam siguran!
- Pa šta onda? - prezrivo reče
mladi Navoni.
^ Videćeš, dečače! Videćete svi vi
šta vas čeka. On je čuo kakve ste
sve zločine počinili, zajedno sa
mnom, ili bez mene. A on ne opra­
šta! Kazniće vas brzo i surovo —
nastavi Graji.
- Mi sada ništa ne možemo. Pre-
pustićemo se njegovoj plemenitosti
- reče Vito Pesi.
- Nema milosti za ubicu svoje
žene i bankrota kakav si ti? Lun
neće propustiti da te preda itali-
janskoj policiji - dodade GrajL
- Ti treba da ćutiš, Grajle. Ti si
prvi s kojim Lun treba da se obra­
čuna - odvrati Pesi uvredeno.
- Cika Pesi je u pravu! — uzvi-
'knu Navoni. - Ja sam siguran da
će Lun biti pravedan.
- I ja sam u to siguran - odgo­
vori Graji smejući se - Ali, razmis­
lite svi o svojim delima. Keb Hark­
nes je bar pet puta zaslužio elek­
tričnu tolicu. Jirgen Obrenk je ubi­
jao i skrnavio leševe, a zao je i otro­
van kao najgora zmija...
- Ako mi dodeš u šake, zubima ti
pojesti grlo! - viknu Obrenk, i na­
stavi da dahće, u nastupu besa.
- Roš je pljačkao, i ima na duši
nekoliko ubistava. Spreman je na
svaki zločin - nastavi Graji. - En
je propalica, i ja znam za jedno nje­
govo ubistvo, koje bih mogao i da
dokažem...
-■ Dosta tih prljavih klevata!
Ućutkajmo tog gmizavca! Zovimo
Luna! - začuše se glasovi s raznih
strana.

23. Svi pogledaše ka stepeništu i zat­
vorenim vratima na spratu. Mislili
su da Lun nije ćuo ništa od te ra­
sprave. A on je sedeo u fotelji i
preko minijaturnog prijemniku, slu­
šao svaku reć izgovorenu među ve­
zanima. Ostavio je tamo minija­
turni prislušni uređaj, poznat pod
nazivom »stenica«. Već je bio upoz­
nao glasove, i znao je ko je šta re­
kao.
- Nama devojkama Lun neće
ništa iznenada se javi glas Fran-
soaz Levan. - On je džentlmen, a ja
ću ga zvati da bude moj gost, ali bez
one njegove hladne Džejn.
- Zar ona hladna - javi se glas
Karla Navonija. Ona je najlepša
žena na svetu. To je vidljivo. Ona je
toliko privlačna, dobra i uzbudljiva
da bih ja dao živdt za nju
Lun se smeškao, slušajući još ne­
koliko izjava o Džejn.
- Lepa je, ali ne vredi, jer ne bi
pristala na grupni seks, kao mi -
javi se Eva Bor.
- Ti moraš uvek da bubneš nešto
najgluplje! Ijutito odvrati njen mo­
mak Gotfrid Roš.
Tog momenta Džejn dođe do
Luna, ogrnuta ogromnim frotir-
skim peškirom. Lun joj prenese
komplimente muškaraca, i zaklju­
čak Eve Bop.
- Ona ne zna da je već godi­
nama uživam u grupnom seksu sa
gospodom Sikertom, Kadoganom,
Stajronom, Lunom, inžinjerom
Braunom. Devlinom, Parkerom,
Crncem Kihonom^giumcem Morto-
nom, slavnim naučnikom Denha-
mom, i desetinom drugih, kao i s iz-
vesnim bogatašem i globtroterom
Filipom Beveridžom! - nabrajala
je Džejn.
- Nisam ni ja u tom pogledu za­
stao gospođo Beveridž, gospođice
Beveridž, gospođice Vitington, ma-
dam Devlin, draga tamnoputa Džo-
zefina Slej... - nabrajao je Lun
mnoga lažna imena. Džejn Viting­
ton.
Zatim, smejući se, ode u kupatilo.
- ■ A sad da razgovaramo pa­
metno - predloži Rap Graji.
- On je navukao na sebe strašnu
mržnju svih prisutnih, ali su ga još
uvek respektovali. Dok je bio vezan,
a oni slobodni, svaka njegova reć
odbrane bila je uzaludna. Ali sada,
kad su svi bili'vezani, osećali su da
je on nekako veći od njih. Jedino su
ga i dalje s mržnjom i prezrenjem
gledali Brital, Navoni i Fuji. Vito
Pesi je oborio glavu, i nije se moglo
zaključiti šta oseća.
- Ponešto sam zgrešio prem-a
vama - nastavi Graji.
- Ponešto?! - kriknu Obrenk
životinjskim glasom.
- Da, Jirgene Ko ti je dao leševe
lepih devojaka? Ko te je hranio i
činio ti da uživaš?
- Ja tebe ubijem! Ubijem sve...
Ima mrtvi za Jirgen i bez ubica
Graji! - zapenušano je vikao
Obrenk.
- Tebe treba da uklonimo, jer si
opasan za sve nas nastavi Graji. —
A sada ćuti, luđače! Inače ćemo ne­
koliko nas dopuzati do tebe 1sesti ti
na usta. Iako smo vezani, svršićemo
seobom.
Jirgen Obrenk je gunđao nešto,
na mešavini raznih jezika, a onda
ućuta
- Grešio sam prema vama, i vi
ste to rekli. Ostalo je da se izjasne
još trojica - nastavi Graji.
- Mene si nagovorio da pokra-
dem svog oca i otputujem s tobom
na jahtu. Opljačkao si me i ostavio
u Singapuru bez novaca i dokume­
nata. Ležao sam u strašnom singa-
purskom zatvoru, gđe su me tukli
do smrti - javio se Karlo Navoni.
- 1 to je sve što imaš protiv
mena? - upita Graji.
- Zar je to malo?!
- A ti, Fuji? Za šta me optužu­
ješ? - pitao je dalje Graji.
- Vezan sam, i nemam šta da
kažem - odgovori Fuji.
- Onda ću ja svima da ispričam
- nastavi Graji. - Fuji hoće meni
21

24. da se osveti, a u stvari mrzi svoje
roditelje, koje ne poznaje, i koji su
ga ostavili u Tokiju. On je dete belih
roditelja, i nađen je ostavljen. Usvo­
jila ga je jedna bogata i nastrana
starica u Tokiju. Ta Japanka je
htela da od njega napravi slugu...
- Lažeš! Bila je dobra prema
meni! — upade Fuji.
- Možda i jeste... Ali, bila je Ja­
panka. Smežurana žuta Japanka,
koja ti nije bila ništa! Uzeo si joj
nešto novaca... - Da, Grajle!
Ukrao sam joj novac. Po tvom nago­
voru opljačkao sam ženu koja mi je
bila kao majka... A posle si me ti
blizu Australije, bacio u more, i to
baš kad su za jahtom jurili neko­
liko morskih pasa. Mislio si da su
me rastrgli...
- Pravo da kažem, iznenadio
sam se kad sam te video živog-; Jed­
nom ćeš nam ispričati kako si pre-
živeo prekide ga Graji.
- Kazaću odm ah... To nisu bili
opasni psi. Jedan me je radoznalo
obilazio. Znao sam da mu je njuška
osetljiva. Udario sam ga, misleći na
tebe. Morski pas j‘e otplivao, a mene
su spasli ribari - završi Usami
Fuji svoju čudnu priču.
- Mnogo vas je ostalo živih -
smejući se reče Graji.
- A koliko je tek onih koje si
usmrtio?! — javio se Filip Brital.
- Bio sam još početnik kada su
se dogodile stvari zbog kojih me
progoniš, Britale — odvrati Graji. —
Možda nije trebalo da ostavim ži­
vog dvanaestogodišnjeg dečaka...
- Mene si ostavio živog, ali ubio
si mog oca. koga si godinama pljač­
kao, pošto si ga načinio narkoma­
nom!
- Ubila ga je organizacija za ra­
sturanje heroina. Ja nisam učestvo­
vao. Tvoj otac je bio mnogo dužan, a
više nije mogao da naslika ni naj­
goru sliku. Da je mogao dalje da
radi, živeo bi... Bio je cenjen slikar,
i njegove slike su dobro proda­
vane. .
- A zašto si silovao moju sestru
iste noći kad si mi ubio oca?
22
—Tvoja sestra se nije protivila.
— Lažeš, prljavi monstrume! Vi­
deo sam kako se branila, i napao
sam te, da je zaštitim... Onesvestio
si me, i nastavi.o svoj gnusni zločin!
— Bilo je to davno, i ti si izgradio
sasvim pogrešnu sliku o svemu. Ali,
sad treba da ostavimo ono što je
bilo. Zajedno smo u Lunovim ša­
kama. Nadimo način da se spa-
semo — prekide ga Graji, gledajući
ka zatvorenim vratima na spratu,
— Molićemo Luna da tebe preda
policiji. Bar u deset zemalja čeka te
smrtna kazna. A molićemo ga i da
nama oprosti, jer si nas zaveo —
reče Karlo Pesi.
— Tako biste se osvetili, ah ne
verujem da će vam Lun progledati
kroz prste, jer imam i ja ponešto da
kažem o svakom od vas - nastavi
Graji. - Pored toga, propašće vam
blizu dve milijarde lira, koje imam
ovde u vili.
— Dve milijarde lira?! - uzviknu
Gotfrid Roš.
— Da. Roše! Imam skrivene dve
milijarde lira. u raznim valutama.
Imam dolara, nemačkih maraka,
engleskih funti i francuskih fra­
naka. Imam i nešto švajcarskih fra­
naka. Pored toga, tu je i nešto na­
kita i dragocenih predmeta. Samo
dve slike vrede preko deset miliona
lira - pričao je brzo Graji.
—Gde je taj novac? —upita Džek
Adams.
— Zini da ti kažem! Mogao bi
neko da me secka na mamce za
sitnu ribu, a ne bih rekao — nastavi
Graji. - Taj novac mi je jedina
šansa da se spasem. Nadimo na­
čina da ja sačuvam život, a vi pode-
lite novac. Bičete bogati.
— Ja sam za Grajlov predlog! -
javio se Keb Harknes.
— Ko bi to odbio?! — pridruži mu
se Gotfrid Roš.
— Novac nam je svima potreban
— umešala se prvi put u razgovor i
jedna od devojaka.
Bila je to Endži Si.

25. - Još uvek si pametna i realna
- pohvali je Graji. - Ko još želi da
saraduje?
Svi ostali su ćutali.
- I, ne radi se samo o dve mili­
jarde lira - nastavi Graji. - Ja
sam šef nekoliko efikasnih bandi.
Jednu veliku imam u Parizu, a
drugu u Londonu. Imam novca u
Svajcarskoj, i mnogim drugim ban­
kama u Evropi. Svakom od vas
mogu da nadoknadim gubitke. Bo­
lje je da ostanem živ nego da me
ubijete, i ostanete progonjeni siro­
masi. Sa dabrom gomilom novca,
svaki od vas bi mogao da živi i
uživa kako hoće do kraja života.
- Ima u tome istine! - javi se
Džek Adams.
- Graji zna šta govori. Svaki od
nas bi ga rado ubio. ali bilo bi glupo
da izgubimo toliko bogatstva -
pridrži se Adamsu njegov kompa­
njon Albert En.
- Biće divno imati toliko bogatst­
vo! - uskliknu Eva Bop.
- Mogla bih uvek da imam dese­
tak momaka po izboru - glasno je
razmišljala Fransoaz Levan.
- Ja sam umoran od svega... Že­
lim mirnu i bogatu starost... Pri-
staću uz većinu - izjavi teatralno
Vito Pesi.
- Ko ima taj mnogo novac... Ni­
kada dosta za mene... Posle, ko voli,
nade opet Graji - reće Jirgen
Obrenk. cereći se.
- Graji hoće sve da nas prevari,
kao što je prevario mene kad me je
nagovorio da pokradem svog oca
— usprotivio se Karlo Navoni. —
Najbolje je ono što sam ja predlo­
žio. Ispričajmo sve Lunu, i on će nas
razumeti.
- Lako je tebi kad nisi nikog
ubio! — prekide ga Gotfrid Roš.
- Navoni je u pravu. Graji je la-
žov. i uvek je opasan - jedva čujno
reče Usami Fuji.
- Sve su to prazne priče Rapa
Grajla! - viknu Filip Brital. - Na­
dam se da neće uspeti da prevari
Luna.
- Svi ste vi prilično naivni — ja-
vio se opet Graji. - Tačno je da bih
vas sve prevario kad bih mogao.
Ali, ako se nađete u prilici da me
imate u rukama, imaćete i novac.
Ja sam spreman da platim za svoj
život.
- Što da mu ne verujemo? —
upita Keb Harknes.
- A sad da vam kažem još nešto
- nastavi Graji. - Cućete, i bićete
iznenađeni.
- Sta li ćeš još da slažeš?! -
upade Filip Brital ogorčenim gla­
som.
- Videćete svi da ništa ne lažem
- produži Rap Graji. - Istina je da
u ovoj kući imam dve milijarde lira,
kao što je istina da je tu i znatno
veće blago.
- Još veće blago?! - skoro se
zagrcnu Keb Harknes.
- Sada nas qyaj gad laže na mi­
lje - upade mlađi Karlo Navoni.
- Čekajte samo dok završim, i
znaćete' da ne lažem — reće mirno
Graji.
- Govori, jer ,ću se umokriti od
nestrpljenja - javi se Eva Bop.
- "Žar nismo rekli da je ovde Do-
nald Sikert, poznat kao Lun. kralj
ponoći? - upita Graji.
Začuše se potvrdni glasovi.
- Zar njega ne gone sve poli­
cije i obaveštajne službe? - nastavi
Graji. - Zar on nije naučnik za
koga bi mnoge obaveštajne službe
dale milijarde? -
Svi su nekoliko trenutaka zapa­
njeni ćutali. Onda se oglasi Gotfrid
Roš;
- Pa. ljudi! On je rekao što svi
znamo!
- Da. Graji je sasvim u pravu -
upade Keb Harknes. - Da otputu­
jem preko okeana. i ponudim na
prodaju Luna, ni brodom ne bih
mogao da dovučem dolare koje bih
dobio.
Začu se odobravanje. Samo su
Brital, Navoni i Fuji ćutali, zapa­
njeni monstruoznim planom. Nisu
primetili da baš njih pažljivo motri
lukavi Rap Graji.
23

26. - Neka jedina misao svih nas
bude želja da se oslobodimo i uhva­
timo Luna. To je sve što treba da uči­
nimo. Samo, plašim se da ima izdaj­
nika među nama. Brital, Navoni i
Fuji misle samo kako da unište
mene, a time Uništavaju sve vas -
zaključi Graji kad se žagor utiša.
- Moraju da prihvate plan veći­
ne! — viknu Džek Adams.
- Neka se izjasne! — dodade Al-
bert En.
Pridružiše im se i ostali koji su
prihvatili Grajlov plan.
- Ja se s vama nisam udružio da
budem zločinac, nego da se osvetim
ubici svog oca! - odmah se izjasnio
Filip Brital.
- Svi ste vi odvratni gadovi! -
viknu Navoni. - Lun je čovek koji
vredi više od svih nas!
- A tek njegova Džejn! Koliko bi
ona vredela svakom od nas! -
okrenu Džek Adams razgovor na
šalu.
- Mnogi biste da probate da li je
hladna - dobaci Graji.
Neki se oduševljeno nasmejaše.
Usami Fuji je nešto psovao ali na
japanskom, pa ga niko nije razu-
meo. Onda na engleskom reče:
- Kuvate ribu koja još pliva u
dalekom moru! Tek treba da se
domognete Luna, ako je to uopšte
on. Pokazali ste samo koliki ste ga­
dovi. .. I vi pokvarene ženske! Je­
dino su Brital i Navoni ljudi.
- Hoćeš da kažeš da si i ti čovek,
belo japansko kopile?! - odvrati
mu Rap Graji, i osmotri ko se sve
smeje.
Sada je znao koga bi sve mogao
da iskoristi za svoje podle planove,
ako se ukaže prilika. Ali, znao je i
nešto što ostali nisu pogađali.
Znao je da njihov razgovor sluša
čovek koji ih je zarobio. Po tome
kako ih je efikasno i brzo uspavao i
zarobio, verovao je da je to Lun
niko drugi to ne bi mogao da izvede
onako vezan. Ali, ako to nije Lun,
onda on nije čuo ovaj razgovor. 1 u
tom slučaju Graji je imao svoj plan.
Kad izide iz kupatila, Lun ispriča
Džejn da cela banda vezanih zna ko
su njih dvojica. Kaza joj i kako su se
pocepali, i ko su trojica poštenih
momaka.
- To nam komplikuje život —
reče Džejn. - Ostaje jedino da ja­
vimo policiji, i da brzo napustimo
Italiju.
- To bi bilo jednostavno — reče
Lun. — Ali, Graji ima svoje bande u
Londonu i Parizu. Ima zločinačku
mrežu oko Sredozemlja, i ko zna
gde još. Policija neće uspeti da sve
ta izvuče iz njega, a možda će on
uspeti da umakne, čime sve to
počne da se odugovlači kroz
istragu i suđenja.
- Odvratno mi je da ti likvidiraš
čoveka koga su drugi zarobili -
reče Džejn tiho. — Ali, nema dru­
gog izlaza.
Dao bih mu šansu, i likvidirao ga
u ravnopravnoj borbi. Već sam mis­
lio da bi mogao da uzmem jahtu nje­
gove kćeri, pa da se odvezemo u
neki pusti kraj. Tamo bih mu dao
zadnju šansu. Ali, ostale bi njegove
bande.Moram da rasturim njegovu
zločinačku armiju - objasni Lun.
- Možemo li ovde da sačekamo
dolazak Samovog broda, pa da ih
sve odvedemo? - upita Džejn.
- Već posle nekoliko dana prija­
telji Fransoaz Levan primetili bi da
je njena jahta ovde. Pozvali bi poli­
ciju... Moramo dejstovati brže. Od-
lučićemo kod ispitam Grajla pod
h.pnozom - zaključi Lun.
Odmah zatim njih dvoje pro-
veriše šta rade vezani zarobljenici i
pregledaše celu kuću. Nadođe u
podrumu više ostava, iz kojih se
napolje nisu mogli da čuju glasovi.
Tu preseliše Harknesa. Roša, Ena,
Adamsa i Obrenka.
Dok su oni to činili, Grajli iskori­
sti priliku i tiho naloži Ađamsu;
24

27. — Gledajte da učutkate Obrenka,
jer taj luđak može da napravi glu­
post.
— Neće biti teško da ga ugušimo,
ako i ja budem dole — odgovori
Adams.
— Kad ga Lun povuče prema po-
drumu.Adams značajno klimnu gla­
vom prema Grajlu. Lun to primeti,
ali nije m o ^ o da otkrije šta to
znači.
Zatim Lun i Džejn premestiše tri
vezane devojKe u mali salon. Džejn
preuze na sebe dužnost da ih nah­
rani. jer je već davno bilo vreme za
ručak.
Filipa Britala. Karla Navonija i
Usamia Fujia odvede Lun u kuhi­
nju. i reče im da spreme ručak za
zarobljene.
— Ne pokušavajte ništa, jer ću
morati da pucam! Znam da ste po­
šteni. ali neću ništa da rizikujem —
reče iin zatim, i sačeka da oni na­
kupe hrane iz ostave i fižidera.
Sprovede ih do podruma. 1 čekao
je dok su nahranili petoricu Grajlo-
vih pristalica.
Za to vreme Vito Pesi i Rap Graji
su se nemo gledali.
— Ako dodeš u priliku, brzo me
oslobodi — reče tiho Graji. — A ako
mogneš, porazgovaraj sa Navoni-
jem. Britalom i Fujiem. Ubedi ih da
ne budu glupi...
Taj razgovor prekide Lunov dola­
zak. On, preteći pištoljem, naredi
Fujiu da sveže Britala i Navonija,
sam sveza zatim njega. Svu trojicu
odvede zatim u sobu za goste, na
kraju hodnika, u prizemlju. Njima
priljuči i starog Vita Pesia.
— Konačno smo sami, Grajle -
reče Lun, i sede ispred zločinca.
— Šta bolje da poželim. Ja i moj
pravni zastupnik nasmeja se Graji.
— Samo, jedino ste mene zaboravili
da nahranite. Umirem od gladi.
— Nisam ni ja ručao — odgovori
Lun. — Nije loša ideja da se nahra­
nimo pa da onda razgovaramo.
— Ja bih i šoljicu kafe. gospodine
Beveridže - reče Graji. - U kuhi­
nji je uređaj, koji treba da se za-
greva neko vreme. Dok mi ručamo,
biće sposoban da nas snabdeva ka-
fama.
- Biće i kafe — klimnu Lun gla­
vom. odlazeći.
- Zaboravili ste da me odvežete,
gospodine Beveridže. Bio sam strip-
Ijiv, dok ste smeštali ona čudovišta,
ali sada mi je dosta - doviknu za
njim Graji.
Lun ode kao da nije čuo te reći.
Uskoro mu se pridrži i Džejn.
Dok su utoljavali glad, Lun reče:
- Moraću da obezbedim vezane,
jer za nekoliko sati. neko od njih bi
zubima mogao drugome da pre-
grize užad.
- One tri devojke pričaju odv­
ratne stvari, pa učini nešto da ja ne
moram da idem više k njima - po­
žali se Džejn.
- Odneću im po šoljicu kafe s
dodatkom, pa neka spavaju - reče
Lun, i ode da potraži snažno
sredstvo za uspavljivanje, koje je
imao u koferu.
Zatim nahrani Pesija i Grajla, i
otprati Džejn da se odmori.
Za to vreme Adams je šaputao sa
Harknesom, Enom i Rošom. Ograni­
čeni i smrknuti Obrenk zurio je u
tavanicu, Ježeći na leđima, i ne obra­
ćajući pažnju na njih. Trže se tek
kad oni počeše da pužu i da po­
mažu jedan drugome da ustanu.
Bilo je kasno da se spase kad je
osetio opasnost. Harknes mu pade
preko lica, a Roš preko nogu.
Adams i En mu grunuše kolenima i
stomak.
Udaraj što jače! - naređivao je
Adams.
En leže okomito prema prignječe­
nom Obreniku i podiže noge. Pe­
tama vezanih nogu mogao je
snažno da udara. Posle trećeg
udarca, Obrenkovo telo prestade
da se grči.
Sada možemo svi kao En! —pred­
loži Roš.
25

28. Svi počeše nogama da udaraju
onesvešćenog jadnika.
Kad Lun ude, zastade zapanjen,
videći bezoblično lice mrtvog Jir-
gena Obrenka. Ostala četvorica
behu se već odvukli u ugao.
- 'Dobio je nastup besnila, i uda­
rao je licem o pod reče Adams. —
To je bilo užasno...
- Užasno je to što ste ga ubili na
tako svirep način! ’ prekide ga Lun.
- Od rođenja je doživljavao sve naj­
gore. Zato je bio zao i nastran...
Mnogo ste gori od njega!
- Mi nismo... - zausti Roš, ali
ga Lun pogodi nogom u vilicu.
Svima im zatim spoji veze, ne vo­
deći računa hoće li im biti udobno,
a žatim zaključa ostavu i pope se
da Grajla ^
- Imate jednog neprijatelja manje
- reče Lun, sumorno, kad sede na
sprem Grajla.
- Kako to mislite! ^ Upita Graji
mirno, ali Lun primeti sjaj radosti u
njegovim očima.
Lun mu ispriča da je Jirgen
Obrenk ubijen, i upita ga:
- Vi ste ubica, zločinac i uopšte
ćovek koji ne priznaje nikakve mo­
ralne norme. Zato tražim da mi ob­
jasnite zašto je umro Obrenk. Zašto
su ga ubili? Kakva im je od to ko­
rist? Zašto to nisu učinili dok su
bili slobodni?
- O. imali su vrlo jake razloge! —
odgovori Graji. U izuzetnim i deli­
katnim situacijama, on je zapadao
u krize besa, i mogao je da bude
opasan...
- I samo zbog toga su ubili čo-
veka s kojim su se udružili?! s ne-
vericom upita Lun.
- To je samG delić razloga. Pravi
r.azlog ste vi!
- Ja?! Ne shvatam...
- Vi nas držite vezane i zarob­
ljene. Verovatno pomišljate da pozo­
vete policiju, i ispričate sve što
znate. A vi znate mnogo.
- Ali, zašto je umro jadni
Obrenk?
26
- Da biste i vi bili ubica...
- Ja ubica vezanog čoveka?! -
Obrenk je mrtav. Vi ste ga svezali.
Dakle.
- Počinjem da shvatam... Svi su
bili vezani, i to im je neka vrsta ali­
bija. ..
- Sasvim tako! Njih četvorica
daju alibi jedan drugom, i optužuju
vas. Policija mora to da prihvati, jer
nema drugog objašnjenja. Odmah
zatim policija će otkriti da vi niste
nikakav inženjer Filip Beveridž...
- Otkud vam takav zaključak?
- Razgovarajmo otvorenih ka­
rata - odvrati Graji. - Čuli ste op­
tužbe protiv mene. To je, na prvi
pogled, užasna hrpa zločina. Ali, ja
bih, u naučnoj raspravi s vama,
mogao da opravdam svako svoje
delo. Svi ubijeni bili su bezvredni.
Bili su »zreli« da umru.
- Ne verujem da biste uspeli da
se opravdate.
- Dobro, ostanimo kod toga. Ali,
da razgovaramo iskreno, otvorenih
karata. Može li tako?
- Ne verujem da se s vama može
iskreno razgovarati, da vam se
može verovati.
- Proverite. Niste naivni. Ja
znam da ste čuli svaku reč našeg
razgovora. Vrlo dobro znate da su
samo tri čoveka protiv mene. Ostali
su sa mnom. Možda jedino Vito
Pesi sada pati; izdao je samoga
sebe.
- Kako sam mogao da vas ču­
jem?
- Jedan Donald Sikert može da
čuje...
- Sta to bulaznite?!
- Ne vredi da me razuveravate.
Vi ste Lun. Zar mislite da nisam spo­
soban da sastavim nekoliko jasnih
činjenica i da dodem do zaključka?
Lun nije odmah odgovorio. Ćutao
je neko vreme, razmišljajući. Znao
je da taj zločinac, koji je ubijao,
pljačkao, krijumčario i vodio
mnoge prljave poslovfe širom sveta,
mora da ima i ogromne zločinačke
sposobnosti. Takvi su pronicljivi i

29. sposobni za brzu i dobro organizo-
vanu akciju.
- Da... Vi ste otkrili karte - zak­
ljuči Lun. - Ali. zar ne shvatate ko­
liko je za vas u ovom trenutku
opasno što znate ko sam ja?
- Uopšte nije opasno. Ja o vama
znam toliko da sam siguran da me
nećete ubiti ovako vezanog.
- Dovoljno je da vas vezanog ost­
avim sa Britalom, Fujijem i Navoni-
jem.
- To bi bilo isto kao da me ubi­
jete svojom rukom, to bi bilo podlo.
Vi se ne služite podlostima.
- Dobro... Kako vi vidite razreše-
nje ovog zamršenog čvora? - upita
Lun.
- Ja ga ne vidim, ali uzdam se da
ćete ga vi naći, čim saznate sve či­
njenice - odgovori Graji.
- I mislite da ima nade da ćete vi
ostati živi.
- Sigurno. Bez nade se ne živi.
Lun pomisli kako b i .trebalo da
Graji odmah umre. Ali nije mogao
da pogazi svoje principe, koji su mu
doneli ugled pravog borca protiv
zločina, ali su ga i mnogo puta uvu­
kli u opasnost.
- Dakle, priznajete toliko prlja­
vih zločina, a nadate se da ćete se
izvući - reče Lun. vrteći glavom.
- Ja se kajem... Ima načina da
mi se onemoguće novi zločini...
- Momak se kaje! Kakva blagost
i pokornost! Zar me smatrate naiv­
nim. Grajle?
- Čovek mora da pokuša da se
spase. Pokušaću i ja.
- Kako to mislite da izvedete?
- Iskupiću se za zločine.
- Zar je to moguće?!
- Izložiću svoj predlog. Saslu­
šajte me pažljivo, pa odlučite Ali, že­
lim prvo jedno obećanje.
- Sta tražite?
- Želim da mi obećate da ćete
spasiti moju kćer. Vi to možete... Vi
znate lekove koji menjaju svest.
Umete da delujete hipnozom...
Moćni ste. i možete da je zaštitite.
To bi bilo dovoljno da učinim i ka­
žem sve što želite, pa makar morao
i da umrem - odgovori Graji, i uz­
dahnu.
- Prihvatam, ali pod uslovom da
do kraja igrate poštenu igru.
- Koliko god budem mogao da
ocenim šta je pošteno. Volim svoju
kćer, iako je pokvarena i razvratna.
- Ali, ništa drugo vam ne obeća­
vam — upozori ga Lun.
- Ostalo dolazi samo po sebi. Za
vas je vrlo privlačno da vam omogu­
ćim da uništite moju bandu. »Ispe­
rite« mi mozak i promenite karak­
ter. Znam da ste u jednom slučaju
baš tako rešili stvar - odvrati Rap
Graji ubedljivo.
- Razmisliću — odgovori Lun i
ustade.
Bio je ubeden da Graji nikada ne
igra čistu igru, ali sada se uverio da
taj zločinac ume da oceni svoj polo­
žaj. I najpodliji zločinac je nekad
svestan da mu je jedini spas u pošte­
noj i otvorenoj igri. Graji je bio zlo­
činac velikog kalibra, pa je moguće
da je shvatio svoj položaj, i pogodio
pravi izlaz.
Dolazeći da razgovara s Grajlom,
Lun se spremao da ga ispita uz
pomoć hipnoze. Ali, u takvom sta­
nju odgovori su oskudni i nepot­
puni. Možda je bolji svestan i ot­
voren razgovor. Zato Lun dade sebi
malo vremena da razmisli o svemu.
Dok je razmišljao, začu dozive iz
sobe u kojoj su bili trojica poštenih
Grajlovih gonilaca, zajedno s koleb­
ljivim Vitom Pesijem. Odmah otrča
tamo.
- Šta je s njim? - upita Lun, vi-
deći kako stari Pesi drži otvorena
usta i, sav modar u licu, pokušava
da dode do vazduha.
- Odjednom je počeo da stenje...
Pomodreo je, i guši se — odgovori
Filip Brital.
Lun brzo razdera Pesijevu košu­
lju i kleknu uz njega. Nasloni uho
na njegove grudi, i oslušnu.
Šum u starčevim grudima i slab­
ljenje otkucaja srca otkrivali su da
27

30. je povreden neki veći krvni sud, i
da krv ističe oko srca.
Lun pomisli da pozove kola za
spasavanje, ali baš u tom trenutku
Pesi klonu.
— Urriro je, jadnik - sabpšti Lun,
ustajući.
—Šta je to bilo? - upita Brital.
— Srce... Prsla mu je jedna od
srčanih arterija. Nije bilo pomoći
- odgovori Lun.
Odmah zatim Lun odveza Karla
Navonija i zatraži da mu pomogne
da iznesu umrlog Pesija. Dok su ga
nosili kroz hol, pored Grajla, Lun
reče:
— Još jedna vaša žrtva, Grajle.
Pegi je umro.
Graji je ćutao.
Uz mladićevu pomoć, Lun odnese
Pesija do kola. i staviše ga u prtljaž­
nik.
— Znam da si čestit, mladiću -
reče Lun Navoniju - Bićeš slobo­
dan čim to bude dobro za tebe. Ne
treba da prljaš ruke krvlju tog pod­
laca Grajla. Živpt je pred tobom.
Vratiću te u sobu, i 9 pet svezati. Da
li me shvataš, i imaš li šta da ka­
žeš?
— Shvatam... Graji nam je rekao
da ste vi...
— Sve znam. Dok ste raspravljali
u mom odsustvu, ja sam pomoću
uređaja za prisluškivanje, čuo
svaku reč. Zato sam vas i razdvojio,
tako da ti, Brital i Fuji, koji ste se
držali kao časni ljudi, budete za­
jedno. Kaži im to kad te vratim u
sobu - prekide ga Lun.
— Znajte da smo sprej^nni da uči­
nimo sve što vi želite — reče Na-
voni oduševljeno. — Ali, zašto nas
držite vezane?
— To vam je alibi, jer ubijen je
jadni Jirgen Obrenk. Ugušili su ga
Adams, En, Harknes i Roš.
— Podlaci! A mi smo se udružili s
njima!
— Obavesti o svemu Britala i Fu-
jia, da ja ne gubim vreme.
— A šta će biti s lesom jednog
čiče Pesija?
- Odneću ga na neko pogodno
mesto, i ostaviti, s dokumentima i
obaveštenjem. Možda će se naći
neko od njegovih rođaka da se po­
brine o sahrani, ili će to da učini
gradska služba objasni Lun, i vrati
mladića u kuću.
Pošto ga sveza, požuri da odveze
umrlog što dalje.
Ubrzo stiže na pogodno mesto,
gde je neprimetno mogao da ostavi
umrlog, ali tako da ubrzo bude na­
đen.
Kad se vratio, obiđe Džejn. i ona
ga oseti. Htede da ustane, ali je on
umiri. Ne reče joj o smrti Vita Pe­
sija. niti o groznom ubistvu Jirgena
Obrenka.
- Pokušaj da se dobro odmoriš,
jer noćas treba da otputujemo.
Mogu odavde da uspostavim vezu
sa Samom. Njegov brod treba da je
već blizu. Kuća je na pogodnom
mestu. i lako mogu da preudesim
radio i televizijsku antenu za naš
predajnik. Spavaj, draga — zaključi
Lun.
- Pozdravi Sama^ i kaži mu da
požuri. Želim da što pre otplovimo.
Ovi događaji su nam pokvarili uži­
vanje u ovom kraju sveta — reče
Džejn tiho.
Lun ju je nežno milovao neko
vreme. i ona zaspa, sa srećnim os-
mehom na lucu.
• A '
Bližilo se veće. i Lun požuri da od
vešto izrađenih »turističkih« rekvi­
zita, magnetofona i tranzistorskih
prijemnika sklopi snažan primo-
predajni rađio-uredaj. Bio je gotov
pola sata pre nego što je trebalo da
pokuša da uspostavi vezu. Makfer-
son je u određeno doba uključio
svoje brodske uređaje i slušao na
određenom talasnom području.
Lun iskoristi preostalo vreme da
se okupa, jer je bio umoran i nera-
spoložen. ,
Kad posle toga, pomoću naroči­
tog ispravljača, posla u etar pozivni
.^8

31. znak, koji su drugi uređaji mogli da
čuju samo kao zvižduk, odmah u slu­
šalicama začu vedri glas Samjuela
Makfersona:
— Tako mi svih lepotica
ovde na Balearima, to si ti Donalde!
Da li ste ti i Džejn dobro na toj
obali?
-Zdravi smo, ali imakomplikacija-
odgovori Lun, kratko mu ispriča
šta se godada, i tačno mu označi
mesto kuće. Reče mu zatim da će
morati da se pozabavi nekim ban-
dan^a, i posebno zločincem Graj-
lom.
—Ali, ne bez mene, hiljadu mi luć-
kihotpadaka!-upade stari morski
vuk Samjuel Makferson. - Već
sam se zaželeo malo života...
— Zar ne uživaš na svom brodu?
— Đavola uživam, trista mu
mrtvih talasa! Bez tebe i Džejn mi
je i more dosadno... Dolazim tamo
za tridesetak sati. Baš sada dopu­
njavam rezerve goriva, hrane i
vode. Ovde to ide sporo — zaključi
Makferson. - Kako da vas nađem?
— Doplovi na Molo nuovo, tu
imaš rezervisano sidrište, uz Ponte
Rubetino. Naći ćemo te tu. ako se
ne desi nešto nepredviđeno. Sad
znaš gde smo. Jesi li zapamtio gde
je kuća koju smo osvojili?
— Znam! Voltri je lepo mesto. a,
za svaki slučaj, zabeležio sam po­
datke o toj kući. Znaš, ntilion mu
arterija, može čovek da počne da
zaboravlja! — odgovri Samjuel
Makferson smejući se.
— Dobro, Same, a šta si novo čuo
iz oblasti svoje nauke o psovkama?
— šalio se Lun.
■— Ništa novo! - odgovori mor­
nar - U Sredozemlju su svi kivni
na Bogorodicu, Hrista i Boga.
Mnogo ih pominju a ja ne volim
izmišljanje stvari. Volim da psujem
ono što postoji.
— Misliš da nećeš stići u pakao
— našali se Lun.
— Trista mu vražjih repova, gu­
lim ti ja Lucifere kao trulu bananu!
Nateraću sve đavole u paklu da
sami sebi ispeku papke i repove,
čim tamo stignem.
Lun prekide njegovu tiradu, i pre­
nese mu pozdrave od Džejn, a zatim
prekide vezu.
X
- Dakle, Grajle, da čujem šta još
Imate u svom »neopranom« mozgu
- poče Lun kad se opet nade
spram vezanog zločinca.
- Slušali ste šta sam rekao mom­
cima dok su bili ovde pre nego što
ste se vi pojavili? - upita Graji.
- Da - potvrdi Lun. - Šta je
istina od one priče o dve milijarde
lira. ovde u kući. i o bogatstvu ši­
rom sveta?
To je sve istina. To mogu odmah
da dokažem. jer novac je u spremi­
štu za knjge i časopise, pored biblio­
teke. Nekad je tamo bila garderoba,
ali sam je preuredio u tajni sef i
lažnu ostavu za knjige. U sefu su i
svi bankovni papiri, kao i neki tajni
dokumenti u vezi s mojom kćeri -
ispriča Graji mirno.
- Dobro, to možemo kasnije da
proverimo. A sada mi pričajte o
bandama koje vodite - reče Lun,
pažljivo motreći Grajla.
Primeti da mu preko lica prođe
izraz nezadovoljstva.
- Imamo najbolji način za kri­
jumčarenje droga iz Azije — poče
da priča Graji. - Za nas sad rade
isključivo dečaci, koji imaju najviše
izgleda da izbegnu smrtnu kaznu,
- Koristite decu?! - začudi se
Lun tolikoj podlosti. —Je li i Timoti
Djevi, zvani Crni Tim, žrtva tvoje’
bande?
- Mislim da jeste, ali detalje
znaju samo moja dva poverenika u
Parizu — odgovori Graji.
Lun se dobro sećao afere s ćetra-
nestogodišnjim dečakom, koji je u
istambulskom zatvoru od oktobra
prošle godine, i čija je osuda, od
strane turskog suda, izazvala pravi
diplomatski rat. Zaratili su i engle­
?9

32. ski i turski novinari. Prvi su osudu
dećaka, koji je pre nosio hašiš iz
Indije, nazvali varvarskim ćinom.
Turci su optužbu za »varvarstvo
nad četrnaestogodišnjim engles-
kin". dećakom« shvatili kao napad
na svoju čast, kulturu, mentalitet i
tradiciju, pa su brzo i burno reago-
vali. Turska televizija otkazala je
emitovanje filma o poseti engleske
kraljice Turskoj.
List »Džumhurijet« je ovako save-
tovao svoje zemljake:
»Časni građani, turisti studenti,
dame i gospodo, ne idite više u Lon­
don! U drugim zemljava vas više
cene...«
Tadašnji predsednik turske vlade
dr Erim odložio je najavljenu po-
setu Londonu, a odbio je i da leti
avionom engleske kompanije, već
odlučio za američki.
Englski listovi prikazivali su de-
čaka kao jednog i nesvesnog ama­
tera.
»A koliko hašiša krujumčare Eng­
lezi koji se time bave profesio­
nalno, kad ga je amater imao uza
se pedeset funti?« pitao je turski
list »Bariš«.
Komentator »Milijeta« izbacio je
još oštrije strele iznoseči da je Ha-
rold Vilson nazvao ovaj slučaj skan­
daloznim, a o najvećem skandalu
ovog veka, o ratu u Vijetnamu, nije
kazao ni reč dok je sedeo u fotelji
engleskog predsednika. »Zna se šta
o krijumčaru Timotiju Dejvidu
misli sadašnji premijer Hit, ali se
ne zna šta Hit misli o teroru u Juž­
noj Africi. To je zaista smešno« -
zaključivao je »Milijet«.
Engleski listovi pojačali su priti­
sak, optružujući Turke za nehuma-
nost, a ovi su, kao primer engleskog
varvarstva, spominjali opijumski
rat u Kini.
Radi smirenja sukoba, engleska
vlada je dala izjavu da ni jednog tre­
nutka nije odobravala kampanju
svoje štampe protiv Turske zbog
spomenute presude.
Majka osuđenog dečaka napala
je engleske novinare, koji su svojim
pisanjem pogoršali položaj njenog
sina. »Oni su kao životinje: oni me
vuku, guraju i udaraju, pokušava­
jući da izvuku priču kakvu žele...
Posramljena sam postupkom svojih
zemljaka...« — pisala je u pismu
turskim listovima.
- Koliko li takvih dećaka post­
aju narkomani, stižu u zatvore i
ginu radeći za Grajla?
Lun se trže. i upita: - Ko su vam
poverenici u Parizu, i kako radi or­
ganizacija?
Graji ispriča, ne skrivajući ništa.
Lun je uključio mali magnetofon,
da sačuva podatke.
Trebalo je naći način da se kri­
jumčari onemoguće u prljavom i
prokletom poslu upropašćavanja
dece,
Lun je postavljao pitanja o ban­
dama u drugim zemljama, a po­
sebno u Londonu. Graji je pričao.
Lun ga je upozorio da bi već tokom
večeri mogao da proveri neki poda­
tak.
- Dajem vam dokaz iskrenosti
time što ću da vam predam svoj
novac i sve svoje tajne dokumente
iz skrivenog trezora — rečeGraj.
Dok je napolju Sunce sedalo na
površinu Tirenskog mora. pred Lu­
nom se oblikovala slika zločinačkih
organizacija i poduhvata na čijem
je čelu bio Rap Graji. Nije bilo vrste
zločina kojom se on nije bavio. Kri­
jumčarenje droge i trogovina balim
robljem, napadi na banke, i druge
vrste pljački sve do sitnih prevara
pomoću dečaka koji su pokrali
svoje roditelje, zatim učene i pod­
vale, kocka i slični mutni poslovi,
pa krijumčarenje oružja i ubistva
po narudžbi ni...
- Imam utisak da s uživanjem
pričate - primeti Lun.
- Varate se. godpodine Sikerte.
Ja vam se ispovedam! Želim da se
popravim, i molim da me ostavite
da živim, makar i kao siromah, ali
na miru.
30

33. — Nije li to lažno kajanje?
— Ja se ne kajem... Ja sam bio
takav, i takav ću ostati ako me vi ne
izlećite. Ubijao bih i organizovao
zločine i dalje s najvećim uživa­
njem. Osećam to. gospodine Si-
kerte. ,
— Ja sam u to ubeden - reče
Lun. - Pričajte mi još o sebi.
— Moj otac bio je Nemac, a
majka Engleskinja. Rođen sam u
Londonu. Otac mi je bio uvaženi Hit-
lerov agent. Ponosim se i danas
njime. Imam i veze s novim naci­
stima u Parizu...
Lun je hteo da ga prekine, ali
Graji je pričao o tome kako je kao
desetogodišnjak palio kuće za
vreme bombardovanja Londona.
Ubio je jednu staricu, koja ga je pre­
poznala u jednom takvom poduh­
vat"..
— Majka me je školovala, i htela
je da budem profesor klasične filo­
zofije. Proučavao sam nemačke filo­
zofe, i zavoleo one koje je poštovao
i sledio firer - pričao je dalje
Graji.
— Pa, ti si čudovište, Grajle?! -
reče Lun u jednom trenutku.
— Jesam... Samo kratko vreme,
pre dvadeset i pet godina, mislio
sam da treba drugačije da živim.
— Šta je to uticalo tad na vas?
— Voleo sam majku moje kćeri,
koja to ne zna... Fransoaz je zla na
mene. a lepa na svoju majku. Volim
je takvu, iako se plašim za nju, jer
spremna je i na najgore. Obećali
ste da ćete pomoći da ona opstane
živa i da se promeni...
Još dugo je Graji pričao o sebi i
svojim bandama.
Graji je govorio sedam evropskih
jezika i poznavao filozofiju, a voleo
je zločin! Sav je bio u protivurećno-
stima.
Lun je bio zabrinut. Morao je što
pre da krene Graj lovim tragovima
i da do kraja razori njegovu krvavu
mrežu zločina.
— Hajdemo, Grajle! Pokaži mi te
tvoje pare i dokumenta — naredi
Lun i odveza zločincu noge.
Povede ga, zatim, prema biblio­
teci u prizemlju, gde mu Graji po­
kaza jedva primetna vrata u zidu
iza radnog stola.
VI
- Kako se otvara sef? - upita
Lun kad otvori vrata spremišta.
- Odvežite mi i ruke, da ja to oba­
vim, jer su potrebna vrlo precizna
podešavanja da bi se sef otvorio.
Ili me postavite na desnu policu,
pa da vam govorim šta da činite -
objasni Graji mirno.
- Zašto da vas metnem na po­
licu? Tamo jedva mogu da vas ugu­
ram - reče Lun.
- Odozgo bih video da li dobro
stoje svi elementi za podešavanje
šifre. Nisam mnogo težak, i zgrčiću
se dok vi otvarate - odgovori
Graji.
Lun razmisli, pa ga uze oko po­
jasa i podiže na jard i po visoku po­
licu, s koje sruši hrpu starih časo­
pisa. Graji se malo vrpoljio, a onda
poče da daje uputstva:
- Stanite tamo u ugao.
Lun stade i osvrnu se.
- Uhvatite ivice polica na sa­
stavu u uglu tako da možete da po­
vučete jednom rukom levu, a dru­
gom desnu, ali u istom trenutku, i
istom snagom. Kad osetite da su po­
lice stigle do kraja, počnite sa se­
fom — objašnjavao je Graji.
Pod pritiskom Lunovih ruku. po­
lice se rastaviše. i ukaza se otvor s
čeličnim vratancima malog sefa.
- Sad postavite prste na oba
kruga sefa. ali nežno.., Mislim da
imate iskustva s preciznim instru­
mentima. Treba da osetite kako
krugovi prelaze po jedan podeok.
Levi okrenite desno, za četiri, a
desni takode desno ali za sedam
podeoka.
- Izvršeno! — saopšti Lun.
- Sada ih potisnite prstima na-
pred, dok nestanu u ležištu — do-
dade Graji.
Lun se osvrnu preko ramena, i
vide kako Graji izdiže vrat da vidi
31

34. preko njegovih širokih ramena.
Grajlovo lice bilo je neizmenjeno, i
Lun pritisnu krugove.
U tom trenutku bio je usredsre-
den na fino opipavanje krugova, i
to je učinilo da kasno reaguje. Pod
nogama mu propade pod ostave, i
on samo udari rukom po jednoj po­
lici. ali ne stiže da se uhvati.
U mraku oseti da je nogama uda­
r i o o čvrsto betonsko tlo. U slede-
^ em trenutku bio je spreman da
skoči uvis, jer dubina mračne pro­
storije u koju je pao nije bila veća
od deset stopa. Ali. samo je čuo
Grajlpv smeh i tupi udar betonskog
bloka, koji se zatvori nad njegovom
glavom. Pošto već beše skočio, Lun
udari u tvrdu podlogu ispruženim
rukama, i opet se nade na tlu.
ShvaJ;io je da je Graji imao pri­
premljenu zamku pred sefom.
Možda se mehanizam za uklanja­
nje poda pokretao potiskivanjem
krugova sefa, ili na neki pritisak
na polici, gde se u tom trenutku na­
lazio vezani Graji.
Ozarena lica. zbog mogućnosti
da pobedi ne samo svoje progo-
nioce nego i slavnog kralja ponoći.
Graji iziđe iz spremišta i brzo po­
gleda prema vratima biblioteke.
Bila su otvorena. Trebalo je još
samo da nade način da odveže
ruke. Grozničavo je razmišljao ne­
koliko trenutaka o tome kako da
iseče veze na rukama zaturenim na
leda.
— Znam... Mala električna te-
stera u podrumu... Ona čvrsto
stoji... Mogu da stanem uz nju okre­
nut leđima - šaputao je dahćući.
Opet je imao sreće. Podrumska
vrata bila su samo pritvorena. On
ih gurnu nogom, i pođe u odelenje
koje je bilo mala radionica.
Već je u mislima video sebe kako
trči gore u sobu i onesvešćuje
Džejn. Posle bi poubijao prostalih
sedam ljudi i dve devojke. Zatim će
da razmisli kako da spase svoju
kćer.
— Ona mora da shvati šta je naj­
bolje za nju. Držaču je vezanu dok
uklonim sve leševe. Odneću Luna i
njegovu lepu Džejn na jahtu, gde
mogu da uživam u pobedi. Neka
moja kćer ostane u vili. Biče svesna
da mora da ćuti o svemu što se
ovde dogodilo —razmišljao je. gura­
jući vrh cipele između otškrinutih
vrata i đovratka male radionice u
podrumu.
A onda se sledio. Cuo je glas
Džejn Vitington. koja je zvala:
- Donalde! Gde si, dragi? Donal-
đe!
Graji shvati da se Džejn Viting­
ton probudila u najgorem trenutku.
Samo je pitanje minuta kada će
doći da zaviri i u podrumsku radio­
nicu. tražeći Luna. Zato Ci;ajl licem
napipa zidni prekidač, i bradom ga
pritisnu. Svetlost u mračnoj radio­
nici blesnu. Graji nogom zalupi
vrata. U tom momentu čuo je kako
Džejn opet zove, naklonivši se
prema podrumu. Drhtao je celim
telom. Ali. Džejn nije dolazila. Kre­
nula je na sprat.
Graji je sada dobro video elek­
tričnu testeru. Pristup do nje nije
bio baš najpogodniji. Već pri prvom
pokušaju oštri zubi testere povre-
diše mu ruke na nekoliko mesta.
Ali, Graji je znao da mora da pre-
seče veze.
U jednom trenutku činilo mu se
da neće uspeti, i sede. zadihan i oča­
jan. Odmah zatim trže se. i saku­
pivši svu snagu, svu mržnju i zloči­
načke nagone, opet leđima stade uz
dvostruku čeličnu pantljiku elek­
trične testere. Strugao je veze. kri-
veći lice od bola.
- Znate li gde je Filip? - upitala
je Džejn trojicu vezanih.
- Mora da je tu negde... Čuli
smo kako odvodi Grajla uz stepeni­
šte - odgovori Karlo Navoni.
32

35. - Da ne bude zabune, mog tobož­
njeg imenjaka, gospodina Bever-
idža ne morate da nazivate tim laž­
nim imenom - upade Filip Brital
na francuskom. - Već svi u ovoj
kući znaju da je on slavni naučnik
Donald Sikert, poznat kao Lun,
kralj ponoći
- To sad nema značaja, gospo­
dine Britale - na francuskom odgo­
vori Džejn. - Nestao je i Rap Graji.
Ne verujem da bi... da bi Donald oti­
šao a da me ne obavesti.
- Zabrinjava me što je nestao i
Graji. Savetujem vam da nas tro­
jicu odmah oslobodite. Dajem vam
reć... - zausti Brital.
- Ja vam verujem ali budite
strpljivi. Sve, sam pretražila, sem
podruma. Pogledaću još i tamo. jer
ne želim da učinim ništa na svoju
ruku - odgovori Džejn.
Pomisli da Lun, možda, izvan svo­
jih navika i shvatanja, vodi grublji
razgovor s Grajlom u podrumu, pa
ne čuje njene pozive. Zato odlučno
prođe holom i, s pištoljem u ruci,
siđe u podrum.
Baš tada behu popustile veze na
Grajlovim rukama.
On odmah otvori vrata, i htede
da oprezno"krene nodnikom ka ste­
peništu. Tog trenutka Džejn ga
ugleda, ali nije ga prepoznala.
Svetio iz male radionice padalo je
na Grajlovo krvavo iice, i ličio je na
avet. Džejn podiže svoj mali pištolj,
ali nije odmah pucala, zbunjena
neobičnom slikom.
- Ne pucajte! - viknu Graji, i
baci se u dubinu hodnika.
Kad je Džejn opalila bilo je kasno,
jer Graji se zakloni za ugao niskog
podrumskog hodnika. S desne
strane zaćuše se dozivi četvorice
ubica Jirgena Obrenka. Džejn se
povlačila, pucajući.
Zatim utrća u kuhinju i zgrabi ve­
liki nož. oprezno stiže do trojice sve­
zanih, i odlučno preseče veze Karlu
Navoniju, i dade mu nož. On zatim'
oslobodi Britala i Fujia.
2* X - 100 (646)
- U holu ima oružja! Naoružajte
,;e, a ja ću da vas štitim dok tražite.
Graji se oslobodio... Ruke su mu
krvave... Ne znam šta je s Donal-
dom - uzbuđeno je govorila Džejn
dok su momci, pognuti, upadali u
hol i tražili oružje, motreći na po-
drumsko stepenište.
Odmah zatim tri tek oslobođena
osvetnika krenuše ka podrumu.
Džejn htede da potrči prva, ali
Karlo Navoni joj preseče put, i pro­
duži niz stepenište, stalno pazeći da
štiti Džejn svojim telom.
Pretražiše podrum, ali otkriše
samo otvoren podrumski šaht, koji
je izvodio pod stepenište okrenuto
k moru. Krvavi tragovi otkrivali su
da je Graji izišao tuda. Nestao je u
mračnom vrtu. Brital i Fuji iziđoše,
da nastave poteru, a Navoni ostade
uz Džejn, u podrumu. Njih dvo^e tra­
žili su Luna.
Nađoše se u prostoriji u kojoj su
bili vezani Harknes, Roš, En i
Adams. Navoni im saopšti šta se
događa.
- Brzo nas odveži, jer Graji će se
vratiti! - preplašeno reče Džek
Adams.
- Ne mogu ništa da učinim dok
se ne pojavi gospodin Sikert - od­
govori Navoni.
- Ti si lud. dečko! - viknu Hark­
nes. — Gospođo, odvežite nas. jer
jedino mi možemo da vas zaštitimo,
i nađemo gospođina Sikerta.
- Možda je tako, ali treba malo
da se strpite - odgovori Džejn Vi-
tington, pomislivši da im kaže da
joj je poznato na šta su sve biti
spremni kad im je Graji predložio
da mu se pridruže.
Ali, ipak se uzđrža, i napusti po­
drum. Opet je sa Navonijem pretra­
živala kuću, ali uzalud. Vratiše se
Brital i Fuji. Njihova zabrinuta lica
pokazivali su da nisu našli Rapa
Grajla.
U tim teškim trenucima Džejn
nije gubila glavu. Uključi već pode­
šene radio-uređaje, i uskoro dobi
33

36. Makfersona. On htede oduševljeno
da se raspriča, ali ona ga prekide, i
saopšti mu šta se dogada.
- Dolazim punom parom, svim
jedrima i veslima! Tako mi svih
luka i obala, prevrnuću Denovu, da
iz nje istresem Donalda! Drži se
Džejn! — odgovori Makferson, i do-
dade da će se javljati svakih pola
sata, a onda prekide vezu.
Stešnjen u svega pet stopa širo­
koj i osam stopa dugoj, mračnoj be­
tonskoj komori, Lun je razmišljao o
tome kako je uvek potrebno biti pot­
puno oprezan, i spreman za sva iz­
nenađenja. Sada je imao uza se pi­
štolj, tuce eksplozivnih »bombona«,
nekoliko gasnih filola, dovoljnih da
se uspava sve živo u najvećoj kući,
sečivo u kaišu pantalona, kamu,
pod košuljom, uz podlakticu, i još
nekoliko drugih spravica. Ali, mali
primopredajnik ostao mu je u odlo­
ženom sakou. Da stvar bude gora, u
kupatilu je skinuo i ručni sat, koji
je, pored toga što, je pokazivao
vreme, imao ugrađen prislušni ur­
eđaj sposoban da prenosi poruke
do Džejn. Časovnik mu je ostao u
džepu sakoa.
Poče da opipava površinu prosto­
rije. Skide cipelu i njome poče da
udara po zidovima. Poznavao je taj
zvuk, i mogao je da oceni debljinu
zida. Betonski zidovi su bili debeli
najmanje dve stope, i odjekivali su
tako da je bilo očito da su ukopani
u zemlju.
- Ovaj deo kuće oslanja se na tlo
izvan podrumskog prostora - zak­
ljuči Lun.
Medu stvarčicama u skrivenim
džepovima pantalona imao je i mi­
nijaturni, vrlo tanki upaljač. Njime
osvetli prostoriju i pregleda*”tava­
nicu. Bila je od armiranog betons­
kog bloka, uokvirenog masivnim
čeličnim rubom, koji je hermetički
zatvarao komoru. Lunu je bilo
jasno šta to može da znači. Ostav­
ljen tu izdržaće samo nekoliko sati,
jer će mu nestati kiseonika.
Podigao se na prste i cipelom
udarao po tavanici. Činio je to čita­
vih pola sata, u nadi da će neko to
ćuti. Ali, sve je bilo uzalud.
Pokušao je da odgonetne razloge
•za stvaranje tog skrovišta. Bilo je
očito da je Graji hteo da obezbedi
svoj trezor, a i samoga sebe, ako bi
neko otkrio njegova skrovišta, ili
njega naterao da ga sam otkrije.
Ali, komora je bila pogodna i da se
u njoj sakrije sam Graji, ako bi se
našao opkoljen u kući. To je, pak,
značilo da mora da postoji način
da se tu dovede vazduh, i, da se ko­
mora otvori iznutra.
Lun se dade na posao. Osvetlio je
jedan zid, pa je kuckao po njemu,
počevši od poda. Ćitav sat se mučio.
Svaki santimetar zidova i tavanice
je brižljivo opipao, i procenio, kuca­
njem, ali sve je bilo uzalud.
Pokušavao je i da viče. Opalio je
zatim dva metka, nišaneći u rub ta­
vanice. Ali, niko nije davao znak da
' ga čuje. Znoj ga je već oblivao, jer se
količina kiseonika smanjivala. -
Prilično glup kraj, staro momče! -
uzviknu samom sebi glas.no.
Pri tome lupi o tlo nogom na ko­
joj je bila cipela i nasmeja se tome
što nije pogrešio da onom bosom
udari o betonsko tlo. A tada mu
sinu jedna misao puna nade. Bilo je
logično da se ispitaju bočni zidovi i
tavanica, kroz koju je propao. Neho­
tično je pod nogama zamišljao
običnu obalsku zemlju, ili u najbo­
ljem slučaju peščani nanos.
Lun se baci na pod i poče da ga
ispituje.
X
Tri nova prijatelja i Džejn Viting-
ton pretraživali su svaki kutak
kuće -i vrta, ali ništa nisu otkrili. Fi­
lip Brital obiđe jahtu i skide neke
delove neophodne za paljenje mo­
tora jahte, jer je pomislio da će
34

37. Graji možda poželeti da jahtom
umakne, možda čak i sa zaroblje­
nim Lunom,
Jedan je uvek stražario kod
vrata, a ostala dvojica su i dalje pre­
traživali kuću. Džejn je bila svesna
da se dogodilo nešto čudno, i da je
Lun u opasnosti, jer je inače ne bi
ostavio u neizvesnosti. Sede uz tele­
fon, razmišljajući da li da pozove
policiju i zatraži pomoć.
Trgla se, kao da je uz nju opalila
puška, na zvuk telefonskog zvona.
Brzo podiže slušalicu.
- Ovde Graji! Ko je tamo? — čuo
se glas opasnog zločinca.
- Ovde Mari Beveridž - odgo­
vori Džejn, trudeći se da joj glas
bude što mirniji.
- Baš sam se osvežio u svom
rezervnom skrovištu. Okrpio sam
isečene ruke. i sve bi bilo u redu da
me ne hvata san... '
- Ne tiče me se vaš san! Kažite
zašto ste me nazvali - prekide ga
Džejn Vitington.
- Moj san je vrlo važan, jer od
njega zavisi život gospodina iBever-
idža - odvrati Graji. - Ako odlu­
čim da spavam, gospodin Beveridž
će umreti.
- Gde je on?
- Uspeo sam da ga zatvorim u
jednu komoru, čiji su zidovi od ar­
miranog betona. Nema mu spasa
ako ja ne dodem po njega.
- Kažite mi gde je ta komora!
- Zinite da vam kažem! Niko ne
može da je nade.
- Pa šta želite?
- Hoću da mirno dodem u kuću i
otvorim komoru, jer u nju ne pri­
stiže vazduh. Sumnjam da će vaš
tobožnji muž živeti još pun sat ako
ja ne dodem tamo.
- Onda dodite!
- Da li neko prisluškuje naš raz­
govor?
- Ne... Ostali su udaljeni, i čuju
samo moje reći — odgovori Džejn, i
osvrnu se prema Navoniju, koji
krenu ka njoj.
Ona nfiu dadS znak da ostane gde
je, jer Brital i Fuji' su istraživali u
podrumu, smatrajući da je Lun bio
tamo u trenutku kada se Graji oslo­
bodio.
- Vaše reći nisu važne, ali'Bever-
idžov život zavisi od toga da li još
neko sluša. Ako čuje, smrt grabi va­
šeg momka. Mogu li da nastavim?
- Govorite slobodno!
- Jeste li oslobodili koga od pri­
sutnih u kući?
- Da.
- Pretpostavljam da su slobodni
Brital, Navoni i Fuji.
- Tačno.
- Vidte da sve znam! Nađite na-
č.na da ih opet svežete.
- Zašto bih to učinila?
- Zato sto se vaš momak već po­
šteno znoji, i brzo će se ugušiti ako
ja ne odem da ga oslobodim.
- Zar mogu da vam verujem?
- Nemate izbora.
- Imam. Tražlću tu komoru!
- Već -ste je tražili. Ali, ako vam
odgovara da kralj ponoći umre, za­
što da vam ne omogućim to zado­
voljstvo. .. Možda vam je dosadio.
Kandidujem se za vašeg novog...
- Prestanite! Znam da vladate
situacijom. Dođite!
- Dolazim, ali pod izvesnim uslo-
vima.
- Samo kažite!
- Vežite ona tri momka kako
god znate. Možete i da im ispalite
po jedan metak u glavu. Meni nisu
potrebni. Samo mi smetaju, i prete.
- Niko vam neće biti na putu.
Šta još želite?
- Sačekajte me sedeći na maloj
klupi levo od vaših parkiranih kola.
I ne uobražavajte da ćete me uhva­
titi svojim oružfem. Čak i da vam to
uspe neću otkriti komoru, i Lun će
se ugušiti. *
Dođite!
- Dolazim! Za desetak minuta
biću u vrtu!
Veza se prekide.
Navoni priđe s izrazom radozna­
losti.
35

38. - Jayio se Graji. Pozovite Britala
i Fujia, da se posavetujemo - reće
Džejn, i mladić otrča.
Džejn stavi na pod četiri gasne
fiole, i pokri ih stopalom. Kad je tri
nova prijatelja okružiše, ona pri­
tisnu fiole. Gas nečujno isteće.
Džejn zadrža disanje, kao da nešto
razmi.^lja.
Tek kad njih trojica popadaše,
uspavani, ona istrća iz hola, dok
gas, oksidacijom, izgubi snagu. Za­
tim se vrati, i sveza tri momka koji
su joj do tog momenta iskreno po­
magali.
' Još nije bilo vreme da Graji
stigne, Džejn je imala da obavi još
jedan važan posao. Potrča do radio-
uredaja i pozva Makfersona.
- Plovim, draga devojko, plovim!
— javio se mornar.
Uključi za snimanje. Nemam
mnogo vremena, i ništa me ne pitaj!
- upozori ga Džejn.
- Slušam i snimam, milion mu...
- Ostavi sve, i slušaj! - prekide
ga Dzejn.
Zatim je brzo ispričala šta se do­
godilo, i šta očekuje
- Graji će nas irnati u rukama.
Ja idem da mu predam tvrđavu.
Ukloniću radio-stanicu, da on ne
nasluti opasnost od tebe. Smisli šta
ćeš da preduzemeš. Poželi mi sreću,
a srećno i tetei - zaključi Džejn.
Odmah zatim rastavi radio-ur-
edaje i gurnu ih u kofere, a onda
istrča iz kuce. Potraži označenu
klupu, i nade se sama u mračnom
kulu, opkoljenom šibljem.
Vll
Očekivala je da Graji iskrsne kao
avet, iz pomrčine, i pripremala se
da se ne trgne.
Džejn je bila jedna od najhrabri­
jih žena, ali znala je da dolazi
okrutni ubica Rap Graji. 1opashost
u kojoj je Lun činila ju je slabijom i
osetljivijom.
Graji je došao svojim kolima,
koja su mu ostala u gradu, kada je
bio napadnut od nekadašnjih svo­
jih saradnika. U novom, velikom
maserati - sitroenu imao je re­
zervna odela, novac i oružje. Pošto
se posle bekstva iz vrta kuće svoje
kćeri našao na obali, oprao je ruke
i lice, i malo uredio izgužvana i
prljavo odelo. Uzeo je taksi u Vol-
triju. Svojim kolima stigao je pred
hotel u Pel)i, obalsko mesto blizu
Voltrija. Odatle je telefonirao, i po­
šao u novi pohod.
Džejn je ustala, videći kako se ve­
lika kola zaustavljaju i gase svetla.
- Pridite! — pozva je Graji, oslo­
njen leđima na svoja kola.
- Tu sam - javi se Džejn, i za-
stade na dva koraka od zločinca.
- Je li sve u redu? Da li ste ona
tri momka smirili kako valja?
- Uspavala sam ih gasom, i sve-
zala. Počinila sam time nešto odv­
ratno - odgovori Džejn.
- Onda idite ispred mene, i
znajte da ja ubijam i žene ako mi je
život u opasnosti - opomenu je
Graji.
- To vam verujem - odvrati
Džejn, i odlučno krenu prema kući.
Brital! Navoni i Fuji behu se osve-
stili, i sada su zapanjeno gledali
Džejn i Grajla.
- Sta zurite, momci? Lepa dama
zna kako treba da postupa. Mnogo
je bolje biti uz Grajla nego uz nje­
gove protivnike - slavodobitno
reće zločinac.
- Voleo bih da mi ona kaže nešto
0 tome - reće Navoni, a oči mu se
napuniše suzama.
Džejn htede prvo da im kaže da je
morala to da učini, jer je Lun u
smrtnoj opasnosti, ali se predomisli
1samo obori pogled.
Graji je razmišljao nekoliko tre­
nutaka. Bilo bi mu najlakše da pou­
bija ta tri mladića i Džjen, a onda
da d'ovrši pokolj ostalih, uključujući
i devoj-ke. Zatim bi mogao da ubije
Luna... Ali, osećao je da to nije naj­
bolje rešenje.
Uzdahnu, i krenu u podrum.
36

39. Nade se pred četvoricom ubica Jir-
gena Obi'enka, Oni su ga prepla­
šeno gledali.
- Ne ostavljam svoje momke na
cedilu - pohvali se Graji. - Luna
sam strpao u siguran zatvor. Džejn
Vitington me čeka gore, mirna i
poslušna, a ja sam došao da vas os­
lobodim i nagradim.
Kad u Grajlovoj ruci škljocnu
automatski nož, i blesnu oštrica, če­
tiri zločinca zadrhtaše.
Gotfrid Roš izgubi živce, i viknu:
- Počni! Ne čekaj, i ne muči nas,
Crajle!
- Odmah, odmah, momci! — odv­
rati zločinac, i preseče im svima
veze.
- Protrljajte noge i ruke, da vam
krv proradi. Treba da trljate ruke
od radosti! Pokazaču vam da je
istina sve što sam govorio. Još ove
noći svaki od vas imače stotine mi-
liona u rukama.
- Ja več mogu da krećem! - us-
kliknu Keb Harknes.
- Žilav si momče iz Teksasa' -
pohvali ga Graji.
I ostali krenuše. Svi stigoše u hol,
g:de je, kršeći ruke, čekala Džejn Vi­
tington.
- Vežite joj ruke i oduzmite tor­
bicu, pa je povedite u biblioteku -
naredi Graji.
Sva četvorica baciše se na Džejn.
Roš joj, uzgred, otvori haljunu, i poi ­
gra se njenim divnim grudima, odu­
ševljeno zviznuvši. Ženskaroš Džek
Adams podiže joj haljinu, i pomi­
lova butine, pozivajući ostale da
vide to savršenstvo.
- Ostavite sada igru, momci! -
reče im Graji. - Imaćete je kad bu­
demo dokoni. Sad treba da vam
pokažem Luna.
Albert En povede Džejn.
- Zašto ste se predali, gospođice
Vitington? - viknu Filip Brital.
- Nisam imala drugog izlaza -
doviknu Džejn, ulazeći u biblioteku.
Gotfrid Roš priđe Britalu i udan
ga nogom u rebra.
- Kuš ti! - viknu nad njim, i
i'^^rča ka biblioteci.
Izdajući nas. koji smo bili
spremni da poginemo za nju. poči­
nila je zločin - primetio je Usami
Fuji.
- Možda stvarno nije imala iz­
laza... Ona je divna žena... Ne
mogu da je osudim dok ne čujem
njeno objašnjenje - plačnim gla­
som je govorio Karlo Navoni.
Rap Gi-ajl pokrenu police, i otkri
sef, a onda podesi krugove, i povuče
ručicu. Ukazaše se svežnjevi novča­
nica, kutije s nakitom i gomila knji­
žica, blokova i spisa.
- U rukama imate pištolje, a
pred vama je bogatstvo. Ali, sve je
to malo. Da se iskupim, naćiniću
vas moćnima. Dole, pod ovim po­
dom, zatvoren je Lun, kralj ponoći
- pobednosno izjavi Graji - Treba
brzo da ga vidimo, jer se već guši
zbog nedostatka vazduha.
- On mora da ima kod sebe
neko skriveno oružje - primati
Adams.
- Ima on i pištolj, i ko zna šta sve
od svojih opasnih pronalazaka.
Opasan je i kao hipnotizer. Ali, mi
ćemo ga uspavati, i nećemo mu doz­
voliti da se probudi sve dok ga ne
prodamo - izjavi Graji.
Džejn je, kroz uska tapetna vrata,
zurila u pod spremišta. Dakle, tu je
njen dragi, a ona nije znala da to
otkrije!
Graji donese bocu neke tećnosti. i
objasni da je to hloroform.
- Dok se vi odmarate u biblio­
teci. usuću ovu tečnost u naročito
ležište u bloku koji nam je pod no­
gama. Tu postoje jedva vidljive ru­
pice. kroz koje će hloroform kapati
dolje u komoru. Kad je otvorimo,
videćemo uspavanog Luna - pri­
čao je Graji, zabadajući nož u jedva
primetnu liniju sastava pod poli­
com.
Onda trže iz poda četvrtast čep.
ispod koga se ukaza levkasti pro­
stor. Pokrivši nos maramicom.
37

40. Graji nasu hloroform u taj prostor,
a onda opet nannesti čep.
- Sad već kaplje pravo na Luna.
Potraži ćemo malo pića - reče
Graji zatim.
Četiri tek oslobođena zločinca izi­
doše u toalet, a Graji ostade sam sa
Džejn. , '
- Pobedili ste, Grajle ali naćini-
ćete grešku - reče Džejn.
- Ne razumem vas dobro — pod-
staknu je Graji da govori dalje.
- Vi hoćete da prodate Luna.
- Taćno!
- Ja mogu da vam platim.
- Ali. ja neću da ga prodam
samo za novac, nego i za svoju slo­
bodu. Vama ga ne bih nikad pro­
dao. jer bi me on posle tražio celog
života. Znam da bi me i našao...
Pakle, daću ga onom ko će ga
čvrsto držati.
- Ali, i ja nešto vredim.
- Ja znam da ste i vi slavan nauč­
nik. Na špijunskim tržištima već
godinama traže vas dvoje. Zna se i
vaša cena na tom tržištu.
, - Ne zaboravite da ja znam gde
su Lunova skloništa,'puna zlata. To
su neprocenjive vrednosti...
- Znam to. Ali to je opasno...
- Znate li da ja želim da živim?
- Pretpostavljam. Lepi ste i
mladi.
- Mogu da vam pružim neslu­
ćeno mnogo, ako budete pažljivi
prema meni i Donaldu - dvosmis­
leno reče Džejn.
Graji je iznenađeno pogleda, a
onda se osmehnu.
- Niste za odbacivanje... Ja se
divim vašoj lepoti.
- Zaštitite me od svojih ljudi.
Graji malo razmisli, a onda
klimnu glavom, uz demonski os-
meh.
- A sad požurite! Možda je on
dole u opasnosti - opomena ga
Džejn.
U tom trenutku pristigoše ostali
Grajlovi ljudi, s bocama pića. On ih
pozva da pogledaju Luna.
- Ostanite, i gledajte s vrata, jer
podloga u spremištu treba da
padne - zaustavi ih Graji, i sam
stupi u spremište.
Nije mu promaklo da momci
drže spremljene pištolje. Osmehnu
se, misleći da su se-to oni spremili
zbog Luna, ili iz straha da im on ne
pobegne, sa novcem. Zato prvo ot­
vori sef, i poče da im dodaje svež-
njeve novca.
- Bacajte svežnjeve na pod u bi­
blioteci, pa ćete podeliti kad izvu­
čemo Luna — reče im, s nekakvim
čudnim uživanjem u glasu.
Zatim pokrenu jednu dasku,
pričvršćenu ispod police. Daska je
bila ojačana metalnim šinama, a
na jednom kraju je bila učvršćena
za osovinu, tako da se okretala.
Graji zanese slobodni kraj daske,
tako da dobi neku vrstu niskog, mo­
sta preko spremišta. Drugi kraj
daske učvrsti u naročito podešeno
ležište, i stade na nju. Pošto je
oproba, zatvori sef i podesi kru­
gove sa šiframa. Kad ih gurnu, na­
stavi da ih drži.
Teški betonski blok naglo pro­
pade jednim krajem, i ostade da
visi na čeličnim držačima, koji su
mogli da ga vrate u prvobitni polo­
žaj, čim bi Graji pustio krugove, jer
bi tada stupio u dejstvo snažan elek­
tromotor, sa .posebnim uređajem.
- Gledajte pod našim nogama
slavnog Luna! - viknu Graji, i po­
gleda osvetljenu komoru.
Nije mogao da veruje svojim
očima. Stajao je ukočen, s rukama
na metalnim krugovima sefa.
Osvestiše ' ga reći Alberta Ena;
koji uzviknu:
- On je prokopao prolaz, i pobe-
gao!
- Prolazi Otkrio je, znači, zabeto­
nirani prolazi - preneraženo vi­
knu'Graji, i pusti krugove.
Snažni mehanizam podiže beton­
ski blok, i spremište opet dobi ppd.
Graji ponovo pritisnu krugove, i još
jednom pogleda dole, ali oseti hloro-
38

41. form, i brzo pusti da se pod zatvori.
Istrća iz spremišta, i viknu:
- Oružje! Spremite se za odbra-
nu' On će da napadne!
Brzo je davao uputstva da se pre­
gledaju svi kapci i zaključaju vrata.
Zatim odredi ko će u kom pi'avcu
da dejstvuje. Sam sveza Džejn još
ćvršće, i postavi je u fotelju, pa joj
oko nogu obavi dugo uže, tako da
zahvati i drvene noge fotelje.
- Ako on napadne, recite mu da
se preda, ili ćete vi umreti - naredi
bandit.
- Neću to da vićem, '^rajle. Po-
grešila sam što sam i pomislila da
vi možete da savladate mog Do-
nalda - odgovori Džejn ponosno.
- Njemu nećete moći <;ia um-
aknete.
- Hoću, lepotice, hoću! - zajed­
ljivo reče Graji. - Dok budem
držao pištolj na vašem potiljku,
držaću Luna daleko od sebe. Možda
će mi sam pružiti ruke, da mu ih
vežem, samo da bi ste vi živeli.
Džejn ne reće više ništa. Znala je
da je opasno da izaziva tog ubicu.
Sila je srećna što je Lun živ i slobo­
dan. On će naći načina da je spase.
U tom trenutku Lun je ležao bez
^vesti, u nekakvom teškom snu.
Dok je bio u komori, počeo je da
puže po podu, i zaključio je da pod­
loga nije suviše debela na jednom
delu, širokom dve stope. Tu pokuša
da udarcima noge probije pod, ali
to nije mogao da učini bez snažne
alatke. Tu bi mu pomogla eksplo­
zivna »bombona«, ali, u uskom pro­
storu, ubila bi i njega, ili ga teško
povredila. Grozničavo je ispitivao
pod, i na ivici otkri, svega dva inča
širok, deo koji je bio vrlo tanak.
Udarcima drškom pištolja probi
tanku betonsku koru, i otkri pesak.
Prstima poče da ga uklanja, i oseti
nekakav metalni predmet. J9 Š malo
ga otkopa, i provuče prste. Čim po­
vuče, predmet se pokrenu, i on ga
istrže iz peska. Bila je to čvrsta če­
lična poluga.
■ Već je vrlo teško disao, i u glavi
mu se mutilo, ali nade snage da pro­
bije betonsku ploču na mestu gde je
ocenio da je tanka, u prećniku od
dve stope. Već prvim snažnim uda­
rom probi beton, a onda, podvlačeći
polugu, brzo proširi otvor. Odmah
zatim osvetli probijenu rupu u
podu. Umalo da krikne.. Ispod ploče
je bio pesak.
Lun ipak savlada razočaranje, pa
poče polugom brzo da kopa. Rasko-
pani pesak je izbacivao rukama.
Najzad poluga udari u metal, i Lun
za trenutak odahnu, ispunjen na­
dom.
Postajao je sve slabiji, zbog nedo­
statka vazduha, i osećao da svakog
trenutka može da izgubi svest. Zato,
sračunatim pokretima, završi isko­
pavanje. i otkri okrugli šaht, pokri-
ven pločom od livenog gvožda,
kakve se upotrebljavaju za kanali­
zaciju. Nade udubljenje s alkom, i
provuče polugu. Kad povuče, me­
talna ploča se odvoji, i on je izvuče.
Ali, tad klonu glavom na sam otvor.
Pred očima mu postade mutno, i
povraćalo mu se.
Iz otkrivene rupe stiže ustajali
vazduh, ali, ipak, dovoljno bogat ki-
seonikom. Lun gurnu polugu na-
pred, i glavom pode za njom, držeći
. u drugoj ruci svoj minijaturni upa­
ljač. u kome nije moglo biti još
mnogo gasa. Za trenutak osvetli
dovoljno široku betonsku cev. Brzo
je puzao ka njenom drugom kraju.
Dok se tako kretao, razmišljao je
zašto ii je na početku cevi bila ostav­
ljena umašćena automobilska
ručna dizalica, malo veća od polLige
kojom se on poslužio.
Tek kad stiže na drugi kraj cevi,
postade mu jasno da je dizalica
mogla da služi za otvaranje izlaza
prema kojem je on puzao. Ali, sad
nije mogao da se okrene, a vazduh
u cevi bio je sve zagušljiviji. Još jed­
nom pretila mu je smrt.
39

42. Ipak, nastavio je dalje, i nade se u
jednom šahtu, dvadeset jardi udalje­
nom od komore, koji je bio pokri­
ven istom onakvom metalnom plo­
čom kakva se nalazila na početku
podzemnog prolaza. Lun je uspeo
da čučne, i poče iedim a da potis­
kuje ploču. Ali, pritisak odozgo bio
je suviše veliki. Lun pokuša još ne­
koliko puta, ali uzalud. Rukom
opipa ivicu šahta, i otkri ležište u
koje je trebalo da se uglavi automo­
bilska dizalica, pa da se njome po­
digne poklopac.
Lun pomisli da se vrati po diza­
licu, ali jedva je disao. Oceni da
neće uspeti da ponovo stigne do
kraja cevi i da se vrati s dizalicom.
Umreće u podzemlju kao crknuta
krtica.
Možda je od nekoliko hiljada
ljudi samo jedan tako čvrst i sna­
žan da se meri s Lunom. Uzdajući
se u tu svoju snagu, on se opet na-
mesti, i, povijane glave, prisloni
leda pod ploču. Oseti na ramenima
neravnine ploče, i opet čučnu.
Svuče košulju i pantalone, pa od
njih napravi podmetač, da zaštiti
leđa.
A onda polako, kao dizalica, poče
da potiskuje ploču. Verovatno je
postizao pritisak veći od hiljadu
funti. Ploča utonu u zemlju kojom je
bila pokrivena. Lun još jednom
snažno udahnu. Nije tačno znao da
krčkaju kosti u njegovim leđima i
kičmi, ili metalna ploča tone o zem­
lju.
Konačno pored ploče počeše da
padaju komadi zemlje,' i ploča se
pomerala lakše. Lun je obuhvati, i,
raskrvavljenim prstima, poče da
kopa oko nje. Zemlja ga je zasipala.
Lun načini još jedan trzaj, i oseti da
mu do usta dopire svež vazduh. Ne­
koliko trenutaka je žudno udisao
vazduh, a onda uloži zadnji napor.
Metalna ploča se prevali, i Lan se
izvuče iz podzemlja. Stajao je pod
granama ukrasnog šiblja.
Onda leže pored rupe, i gurnu
nazad ploču, i zatrpa je zemljom.
Boleo ga je svaki deo tela. Nije
bio u stanju da krene ni u kakvu
akciju, pa ni da pobegne sa tog me-
sta.
Pitao se gde da se skloni. Čirh
Graji otkrije da mu je umakao, or-
ganizovaće poteru. Teturajući se,
pođe između šiblja, i ugleda svoj
automobil. Osmehnu se. Kola su
imala ogroman prtljažnik, koji je
Lun mogao da otvori i bez ključeva,
pomeranjem skrivenih poluga. Oja­
čani poklopac prtljažnika se po­
diže, i Lun se svali unutra. Povuče
poklopac nazad, i brava škljocnu.
Lun stiže još samo da otvori cev za
dovod vazduha. Prtljažnik je bio
načinjen tako da u njemu mogu da
se prevezu i ljudi, ako bi bilo po­
treba da se sakriju.
Već sledećeg trenutka Luna sav­
lada umor. Zadnja misao mu je bila
da samo Džejn ume da otvori
prtljažnik, A ona će, ako se spase
od Grajla, pokušati i da odveze ova
dragocena kola.
"A*
Graji, četiri njegova nova savez­
nika i tri devojke behu slobodni.
Sada su se spremali za odbranu od
Luna.
- Naoružajte se dobro, pa da se
dogovorimo - reče Graji, doneseći
dve mašinske puške i dva pištolja.
- Treba da likvidiramo Britala.
Navonija i onog japanskog štiće­
nika - predloži Gotfrid Roš.
- Dosta je mrtvih u mojoj kući!
- upade Fransoa Levan.
- Ima vremena da ih pošaljemo
gde im je mesto. Sad mogu da nam
posluže i kao taoci - reče Graji.
- Kome su oni važni?! - upita
Harknes.
- Lun ne žrtvuje lako one koji ga
nečim zaduže. Verujem da bi se i
Džejn.žrtvovala za njih, da se iskupi
što ih je vezala — objasni Graji.
- Ja predlažem da se grupno
probijemo do jahte, i da otplovimo.
40

43. Pristaćemo u Denovi, i poslati poli-
.ciju da goni Luna, a mi ćemo imati
Džejn — predloži Keb Harknes.
- Ja ne napuštam svoju kuću! —
upade Fransoas.
- Dodi ti sa mnom u biblioteku
- pozva je Graji. - Treba nešto da
tiobjasnim.
S prezrivim izrazom na licu, Fran-
soaz pode za njim. On je dovede do
spremišta, i opet otvori sef. Izvadi
kožnu mapu i baci je pred devojku.
- Ćitaj . ta dokumenta, draga
moja Fransoaz. Tu ćeš videti da
sam ti otac, i da nemaš nikoga osim
mene.
- Ti moj otac?! - kriknu de-
vojka. - Oh, ne! To ne može da bu­
de! Pa ja te oduvek mrzim!
- Pročitaj dokumenta... Da mi
nisi kći. odavno bi bila ili mrtva, ili
bez prebijene pare - prekide je
Graji, i poće da joj prića o sebi i nje­
noj majci.
Reće kletvu kako je njezina
majka bila jedina žena koju je pot­
puno i iskreno voleo. Naćinio je od
nje parišku damu a o'na mu je uzv­
raćala ljubav na ćudan način. Živeli
su suviše burno, i ona se odjednom
razbolela od više bolesti. Tuberku­
loza joj je pogodila unutrašnje or­
gane. Alergična na nove efikasne
lekove, bila je izgubljena. Na sve to
se nadovezalo koštano oboljenje.
- Umrla je, i ostala si samo ti.
Pošto sam ja bio progonjen, ti si ži-
vela pod njenim prezimenom. Ja
sam, da bih mogao da te štitim, a da
ne budeš u senci mog imena, posti­
gao da se sve prikrije, i postao sam
ti staratelj. Nasledstvo od majke
bilo ti je dovoljno da živiš jedva go­
dinu dana. Ali, ja sam im'ao novaca,
da živiš u izobilju,..
- Shvatam.,. Ja sam tajna kći
strašnog gangstera... Pa, nije to
tako loše! — lakomisleno zaključi
devojka. — Kao kći dobijam deo
plena. To je još bolje. Jesam li sad
ravnoprapravan član tvoje bande?
- Ne smeš tako. Fransoaz! Ja že-
iim da ti živiš u izobilju, i izvan svih
opasnosti. Imaš fcuću i jahtu, a na
tajnim računima u nekoliko svets-
kih banaka uložene su na tvoje ime
velike sume novca. Čim izidemo
odavde, treba da se skloniš u Nicu,
ili neko drugo mesto, dok prođu
komplikacije s Lunom —izloži
Graji svoje planove.
- Ja više volim da budem u
bandi - odvrati devojka.
- Zar želišxia me mučiš? Molim
te da me slušaš. Uzmi ove tri knji­
žice za banke u Djenovi, u Francus­
koj i Švajcarskoj. Oiputovaćeš čim
budem siguran da Lun ne može da
te nađe - nervozno reče Graji.
- U tvojoj bandi je zabavnije.
Tvoji momci me žele. i volim s
njima - mučila ga je devojka i da--
lje.
- Pazi šta činiš! Razgovaraćemo
o svemu - reče na to Graji, i baci
pred nju knjižice, a dokumenta
stavi u svoj džep. Kožnu mapu'baci.
Uze zatim ručnu torbu, i u nju
potrpa sve važne papire, a onda
pođe u hol.
Fransoaz pogleda bankovne knji­
žice. i oči joj zadovoljno sevnuše.
Otrča da uzme svoju ručnu trobicu.
pa skloni knjižice, a onda poće da
bira veće novčanice s hrpe u biblio­
teci. To primetiše Harknes i Adams.
pa joj grubo oduzeše novac, i iste-
raše je iz biblioteke.
Da je urazumi. Harknes joj opali
nekoliko šamara, a ona ga ogreba
po licu,
- Da vežemo ovu drolju! — viknu
Harknes Ijutito,
Ali, Graji je već trčao k njima.
Uze kćer u zaštitu. Ali, ostale dve
devojke i četiri zločinca uspi'otiviše
se povlašćenom položaju Fransoaz
Levan. Graji morade da im saopšti,
da je ona njegova kći, i zamoli ih da
mu pomognu da je urazumi. Svi su
bili zapanjeni novim saznanjem.
Osećali su to kao još novu opas­
nost, jer znali su da Graji pamti šta
su činili s njegovom kćerkom dok
je on bio vezan.
- Krećemo k jahti! - pozva ih
li

44. Graji. - Divite oružje spremno za
paljbu.
Posla napred Harknesa i Roša, s
mašinskim puškama. Za njima su
išli on i tri vozana zarobljenika, pa
tri devojke, takode s oružjem u ru­
kama. Zadnji napustiše kuću
Adama i F,n vodeći Džejn. Svi su
nosili po torbu novćanica podelje-
nih odoka bez brojanja.
Bez smetnii se nađoše na jahti, i
svako poće đa obavlja svoju duž­
nost. U torn trenutku sa obližnjeg
tornja u Voltriju sat otkuca dva
sata posle pola noći. Graji pritisnu
dugme na uređaju za paljenje
brodsKog inutora, ali uzalud. Sa ost­
alim muškarcima dade se odmah
na ispitivanje uređaja. Ubrzo ot-
kriše da nedostaju važni delovi mo­
tora.
- To je on ućinioi Lun je bio ov-
de! — uzviknu Graji. — Vraćajmo
se u kuću'
- Imamo dvoja kola. Hajdemo
njima - predloži Roš.
- Ako je onesposobio jahtu, si­
gurno nam nije ostavio ni kola. U
kuću! - odvrati Graji, gurajući
jred sobom Floša i Harknesa.
Prestravljona grupa krenu
prema kuci, vodeći vezanu Džejn
Vitington. Skoro »trčeći, popeše se
uz blagu sri'niinu obale, držeći kao
štit tri veza.ui zarobljenika i Džejn.
Zadihani i preplašeni, neprekidno
se zaklanja,.ici za zarobljenike, sti­
goše do vrar^i, i skoro se zaglaviše u
njima.
- Možda le on vec ušao ovamo -
upozori llui l'.nes
- Zakl|LK.ajte vrata! Pregleda-
ćemo opet celu k u ć u ! - naredi
Graji.
Puni strana, podeliše se u dve
grupe i, s jperenim oružjem, po­
češe da i'-.i U'esaju kuću. Prover-
a'.ali su ■>'.aki kutak, i opipavali
re/o na svin; kapcima i prozorskim
okvirima. Ali, ni posle toga nisu
nisu bili sig...-ni da Lun nije unutra.
Postaviše :ako da su imizaroblje-
nici na ni-.anu. Graji je dozivao
Luna, i upozoravao ga da će ubiti
Džejn ako ih on napadne..
Da je on ovde, svi bismo već
spavali — pokuša ua ih ohrabri
Džek Adams.
Ali, plašio ih je svaki šum, Fran-
soaz opet predloži da se pozove poli­
cija, ali Graji upozori da je to naj­
gore što bi mogli da učine.
- Trebalo je da se pešice probi-
jemo prema Voltriju - reče Albert
En,
- Ali, mi imamo šanse da pobe-
dimo Luna - odvrati.
- Ne verujem.., Ja odlazim
odavde. Dole je mali čamac na
vesla, mogu njime da se poslužim
- reče Albert En i ustade.
- Ne čini to. En! - upozori ga
Graji.
- Dok svi ne odlučimo, niko ne
može da radi na svoju ruku reče
Graji, i značajno pogleda Harknesa
i Adamsa.
Poznavao ih je, i na njih se oslo-
njao više nego na često plašljivog
Alberva Ena i neuravnoteženog Got-
frida Roša, vrlo zlog i spremnog na
.svaku podlost.
- Ja odlazim - tvrdoglavo reče
En, i krenu ka vratima.
Graji upitno pogleda Adamsa,
koga je smatrao najbližim Enu.
Adams klimnu glavom.
- Ne čini gluposti, Alberte! Vrati
se, i pazi šta radiš! - opomenu ga
Džek Adams.
- Dosta mi je i tebe, i svih vas! -
odvrati En. i popravi položaj svoje
mašinske puške, a prst mu se nađe
na okidaču.
- Sta se to čuje u podrumu? -
upita Harknes, i pogled mu skrenu
ka podrumskom stepeništu.
En nehotično skrenu cev ma­
šinske puške ka podrumskim vra­
tima. To mu je bila kobna greška.
Roš upitno pogleda Grajla, okre­
ćući cev svoje mašinske puške ka
Albertu Enu, Graji klimnu glavom, i
razleže se dugi rafal.
Albert En stiže samo da pritisne
oroz i ispali i kratak rafal prema
podrumskom stepeništu. Umro je, a

45. nije bio svestan odakle su došli
smrtonosni kuršumi.
Sklonite ga dole kod Obrenka
— reče Graji. U kobnoj kući Fran-
soaz Levan strava se pojača. Jedino
Graji pokuša da popravi atmos­
feru, predlogom da se kuva kafa i
donese boca konjaka. Ali, samo je
Fransoaz pila. Uskoro klonu na je­
dan, ležaj i zaspa.
I ostali, su dremali, pred zoru, ali
niko se nije usuđivao da se opusti, i
preda snu. Zaspaše samo vezani
Brital, Navoni i Fuji.
- Ovo je kuća smrti - reče u jed­
nom momentu Gotfrid Roš.
- Ne govori to. Rose — odvrati
Eva Bop. - Učini nešto! Makar
dođi k meni. Lakše bi mi bilo da sad
vodim ljubav, nego da mislim na
sve te strašne stvari.
- Dokle ćeš govoriti gluposti -
uzdahnu Roš.
- Samo ti misli da je to glupo -
reče Eva Bop.
Keb Harknes se nasmeja.
- I ja sam ovde, dragi - zajed­
ljivo mu dobaci Endži Si izazovno
podižući noge na ivicu fotelje.
Ostali su zurili u njene butine.
Ali, strava je postojala sve jača, a
umor sve teži. Svi su nestrpljivo oče­
kivali. Uskoro poće da sviće, ali
strah se u kući nije smanjivao.
VIII
Jutarnja svetlost probijala se
kroz pritvorene kapke. Bilo je tiho, i
zvono na vratima učinilo je da se
Graji trgne kao ošinut mokrim
ubrusom. Odmah prodrma Fran­
soaz, i ona se probudi. U isto vreme
probudiše se i svi ostali. Zvonjenje
se nastavi. Četiri zločinca pripre-
miše oružje. Roš i Harknes stadoše
pored vrata, držeći mašinske puške
spremne.
Tek tada Graji se seti da to nije
zvuk zvona s vrata, nego s kapije,
na ulazu u ograđeni vrt.
On gurnu Fransoaz i reče:
- Javi se već jednom! Budi,
oprezna.
Devojka priđe zvučnom uređaju,
•i upita:
— Ko zvoni tako rano?
— Policija! Otvorite! — čulo se iz
zvučnika.
— Šta želite, gospodo? - upita
Fransoaz.
— Želimo da uđemo. Otvorite ka­
piju! — začu se odgovor.
— Nisam obučena. Uđite sami u
vrt, - odgovori Fransoaz, upitno
gledajući Grajla.
On klimnu glavom, i ona pritisnu
dugme za daljinsko otključavanje
električnog uređaja na glavnoj ka­
piji. Graji zatim naredi da se svi
sklone u biblioteku i sklonište. Brzo
odvukoše i zatvorenike, i vezaše im
usta.
— Svucite se, i budite u vešu -
naredi Graji dvema devojkama. -
Ostaćete uz Fransoaz.
Zvrjanje motocikla pokaza da je
na ulazu stvarno policijska patrola.
'Graji vide policajce kroz prozore
na prozorskim kapcima.
Fransoaz otvori vrata, i, već obu­
čena u kupaći kostim, zavodljivo
se osmehnu.
— Ja sam narednik Bordini —
predstavi se galantni policajac. -
Iz vašeg susedstva nam je neko ja­
vio da su se ovde čuli pucnji.
Fransoaz se zakikota.
— Izvinite zbog ovog nereda.
Društvo se razišlo, a moj staratelj je
otišao da se odmori. Da li da ga po­
zovem?
Policajci su zurili u skoro gole
Endži Si i Evu Bop, koje su se to­
bože zaklanjale iz fotelja, ali tako
da ih policajci dobro vide. Endži to
tobože prva pri meti, i, smejući se,
otrča uz stepenište. Eva Bop tO
učini sporije i zavodljivije.
— Došli smo da proverimo je li
ovde sve u redu. Čija su ona velika
strana kola u dvorištu? . — upita
narednik, gutajući pogledom vi­
soku figuru lepe Grajlove kćeri.
— Kod mene je u gostima moja
prijateljica iz Engleske Endži Si.
Moćna devojka — namignu Fran­
soaz.
43

46. — Dakle, je li kod vas ovde sve u
redu? — upita policajac.
— Ne baš sve - odgovori Fran-
soaz smejući se. i poverljivo se
nagnu ka naredniku, da je ćuje i
kad šapuće - Ovde su tri mlade
devojke i moj stari čuvar, gospodin
Robert Atkinson. Možete li da ne­
kako njega uhapsite za koji dan, a
onda da dodete da završite
•istragu« ovde? Endži će opet
grmeti po dobošu, a i ja umem da
podignem buku da će se požaliti
čak i oni iz Denove.
- O, sinjorina.,. — smeškao se
narednik, gladeći svoje tanke crne
brčiće. — Znam gospodina Atkin-
sona... Jedini on u ovom kraju ima
ovakva kola...
— Možete li da pozovete još jed­
nog zgodnog momka kao što ste
vas dvojica? Kažite mu da ovde ima
šta da se ispituje — predloži Fran-
soaz.
— U osam predajemo dužnost..,
- neodlučno reče narednik Bor-
dini.
- Niste mi rekli kakav će biti
treći — nastavi igru lakomislena
Fransoaz.
- Imamo lepih momaka u sta­
nici — reče narednik.
U tom trenutku drugi policajac
primeti tragove kuršuma oko pro­
laza ka podrumskom stepeništu, i
gurnu narednika.
- Trebalo bi da uđemo — reće
zatim. - Izgleda da ovde nisu bile
samo tri lepotice. Tragova od kur­
šuma ima na više mesta. Dakle, bilo
je i pucnjave
- Možemo li da pogledamo
kuću? - Lipita narednik, naglo se
uozbiljivši.
— Pa, izvolite... Bile smo malo
više popile, i zaista smo se igrale
oružjem mog staratelja... Pucale
smo sve dok nas on nije smirib —
reče Fransoaz glasno.
Graji i tri njegova razbojnika su,
kroz odškrfnuta vrata, slušali razgo­
vor, i sad se slediše. Graji šapnu:
44
- Ostaje nam samo da ih pohva­
tamo.
Harknes i Roš klimnuše glavama.
- Nastupićete kad vam ja dam
znak rukom - reče Graji.
Policajci nastupiše neoprezno, i
uđoše. Nisu dovoljno pazili na Fran­
soaz, i ona, ispod jednog jastuka,
dohvati pištolj.
- Sad ste naši zarobljenici! -
viknu ona.
' — Bacite to oružje, gospođice! To
može i da opali! — odvrati nared­
nik, još uvek ne shvatajući opas­
nost.
Nije potezao pištolj, a drugi poli­
cajac je čekao na odluku svog stare-
šine. Graji dade znak, i naglo otvori
vrata. Harknes i Roš istupiše s upe­
renim mašinskim puškama.
- Svi dignite ruke! Otkuda vama
to oružje, gospođice Levan? - reče
Harknes.
Fransoaz baci pištolj, i obrati se
policajcima:
- Znala sam da će ovi pucati ako
vas pustim da pretresate... Spasla
sam vam život.
Iz biblioteke tad izide i AdalTis,
držeći pištolj u ruci. On priđe poli­
cajcima, da im oduzme oružje. Taj
trenutak iskoristi mlađi policajac, i
baci se ka uglu zida, s namerom da
se zakloni, i pobegne prema po­
drumu. Ali, cirkuski strelac Keb
Harknes pogodi ga kratkim rafa­
lom.
X
Pucnji se začuše do kola, i probu-
diše Luna. On oprezno proviri napo­
lje. Ugleda policajski motocikl, i
pokuša da se priseti što se sve dogo­
dilo. Osvrnu se prema kapiji, i
ugleda poznatu, ali sad nekako
čudno izmenjenu figuru Samjuela
Makfersona.
Lun mu tiho zviznu, na samo
njima dvojici poznat način, i glo­
mazni Samjuel Makferson zastade.
Ali ruke mu ostadoše kraj revol­
vera. Držao ih je poput revolveraša

47. Lun mu dade znak da stane, i ost­
ane miran.
Halo, Grajle! — pozva Lun. —
Želim da pregovaramo!
- Ne prilazi! Znaj da držim pi­
štolj na potiljku tvoje dame! — odv­
rati Graji. — Može i ona to da ti
kaže.
- Džejn! Javi se! - pozva Lun.
- Ovde sam, dragi!... Vezana
sam, i Graji mi preti! - odvrati
Džejn.
Lun nastavi:
- Grajle!
- Čujem!
- Vi imate jednu, a mi dve de-
vojke. Ako se Džejn požali, čućeš vri­
sak tvoje Fransoaz!
- Ne verujem ti! Ti nećeš moći
da pucaš u moju kćer. ^
- Ne razumem šta kažeš, Grajle.
Baciću oružje i staću na vrata, da
se čujemo, i da se nagodimo! - vi­
knu Lun.
- Možeš, ali sa podignutim ruka­
ma! — odvrati Graji.
Lun podiže kapu, koja mu je šti­
tila lice, i zadenu pištolj iza leda,
pod pojas. Onda polako gurnu
vrata, i stade, držeći podignute
ruke.
- Kako to izgledaš? - nasmeja
se zlobni Graji.
- Uništio si mi odelo... Ostao mi
je samo zimski veš — odgovori Lun.
- Ko je onaj maskirani koji je
ubio Roša i Harknesa?
- To je moj prijatelj...
- Je li to Makferson?
Lun klimnu glavom.
- Neka i on dode, i stane pored’
tebe - naredi^ Graji, držeći nepre­
kidno cev svog pištolja na potiljku
Džejn Vitington, i zaklanjajući se
iza nje. — Zman da on ispod odela
ima oklop. Video sam kako ga poga­
đaju rafali kuršuma. Zato je i tako
širok.
Lun pozva Makfersona da priđe.
- Najmanji sumnjiv pokret, i
glava ove lepotice biće puna olova,
a onda ću preneti vatru na tebe, Si-
kerte! - zapreti Graji.
- Džejn mora da živi... Jaći si,
Grajle - poće da govori Lun. oštro
motreći zloćinca. - Ti možeš da je
ubiješ, ali nećeš. Ti želiš da ona živi.
da bi živela tvoja kći... Ti nećeš pu­
cati, Grajle... Skini prst sa oki­
dača. .. Spusti oružje... . Tako,
Grajle... Još spusti pištolj... Još
niže, Grajle... Ti sa uživanjem spu­
štaš pištolj... Stavi ga na pod... Ti
držiš pištolj i ruku na podu... Ispu­
sti pištolj...
Graji se borio s nečim u sebi, ali
izvršavao je naređenja čoveka neo­
doljive volje i hipnotičke snage.
— Mi ćemo da odemo, a ti spa­
vaj. .. Ti si vrlo pospan, oči ti se skla­
paju. .. Odmaraj se, spavaj... Dugo
nisi spavao... Lezi. i spavaj...
.Graji se polako spusti na pod, i
oči mu se sklopište. Lun mu priđe
tihim korakom i uze pištolj, a Mak­
ferson mu spremno pruži kalem
jakog konca kao čelična žica. Lun
brzo i spretno sveza zločinca, a
onda oslobodi Džejn.
Ona mu se baci u zagrljaj.
U tom trenutku u daljini se za-
čuše sirene policijskih kola. Pucnji
u kući čuli su se daleko, kroz otvor­
ena vrata, a naročito su gromo­
glasni bili koltovi Samjuela Makfer­
sona. Neko iz okoline opet je upozo­
rio policiju da se u usamljenoj vili
puca.
- Stvari su nam gore! - upozori
Lun. - Vas dvoje trčite u kola, i upa­
lite motor, a ja ću vas stići. Okrenite
kola. da odmah kr enemo.
Iznemoglu Džejn Lun predade u
ruke Samjuelu Makfersonu, koji je
nežno primi u naručje.
— Sve je u najboljem redu - go­
vorio joj je, brzo koračajući, ali pa­
zeći da ona to ne oseti. - Otplovi-
ćemo našim brodom. Biće lepo, mili­
jardu mu svetlih zvezda i drugih
nebeskih tela! Spavaćeš na našem
brodu bezbrižno, kao na oblaku...
Makferson je položio Džejn u
kola i upalio motor. Odmah je okre­
nuo kola, i stavio nogu na polugu za
otvaranje spremišta
46

48. u tom trenutku dotrča Lun i baci
kofere i nekakve torbe u spremište.
Primetio je u kući da iz dve torbe
vire novčanice, pa ih je u prolazu
zgrabio. Odmah zatim upade na
zadnje sedište, skide pletenu kapu, i
reče:
- Vozi, Same! Gledaj da se uba­
ciš na put ka Denovi.
Kola krenuše prema kapiji, ali
zvuk policijskih sirena đtkri da je
prolaz na tu stranu opasan.
- Skloni kola u šiblje pored zida.
Ako policijska kola uđu, izletećemo,
i nestati dok se oni okrenu - pred­
loži Lun.
Makferson nađe zaklon, koji nije
bio baš najbolji. Velika kola su sad
bila sasvim skrivena od pogleda iz­
van visoke ograde, ali su se videla
iz kuće.
- Ona tri mladića... Kako su ću-
tali i gledali nas dok smo odlazili...
Ja ^am ih izdala, i vezala — reče
Džejn. i odjednom istrča iz kola.
Dok su se Lun i Makferson snašli,
ona je već daleko odmakla. Kad je
ulazila u kuću, policijska kola su sti­
gla u vrt.
Lun i Makferson nisu mogli da
slede Džejn, ali su mogli da odvuku
policiju na drugu stranu.
Prva i druga policijska kola na­
đoše se na stazi, i krenuše prema
kući. Tada Makferson pritisnu si­
renu, i polako istera kola, dajući po­
licajcima vremena da izvide, i da
okrenu svoje automobile.
- Pokušaću da ih odvučem dalje,
pa ću da okrenem, i prihvatim
Džejn. To je jedini način - reče
Makferson.
- Učini tako, a ja ću iskočiti da
ometem policiju - reče Lun i ođš-
krinu vrata.
Dok još Makferson nije razvio
brzinu, na uskom putu, Lun iskoči, i
dočeka se vešto na travnjak, a onda
se baci pravo na sredinu puta. Koč­
nice policijskih kola zaškripaše.
- Gonite ih! To su gangsteri! Po-
begao sam im! - vikao je Lun, prila­
zeći prvim policijskim kolima.
Druga policijska Kola nađoše pro­
laz, i projuriše pored njih. Policijski
narednik iz prvih kola naredi pa­
troli u drugim kolima da goni ve­
liki automobil koji bež). Odmah za­
tim, ne obraćajući pažnju na Luna,
prema kome iskočiše da policajca,
prihvatajući ga pod mišice i vukući
ga ka kolima, narednik nastavi da
zove sve policijske patrole, i da im
daje broj i opis kola koja je vozio
Makferson.
- U njima su gangsteri! Treba
zatvoriti sve pravce! Potom se na­
rednik okrenu Lunu, koji je sedeo
priklješten policajcima s obe
strane.
- Ko ste vi, i šta se ovde događa?
- upita narednik posmatrajući
neobično obučenog čoveka.
- Zovem se doktor Filip Bever-
idž. Ja i moja žena smo oteti, radi
pljačke i učene - poče Lun dah-
ćući. - Držali su nas u kući... Mu­
čili su nas. i opljačkali... A onda su
počeh da se ubijaju medu sobom...
Došla je vaša patrola..
- Šta je s narednikom Bordini-
jem?
- Ima mnogo mrtvih... Jedan po­
licajac je mrtav, a drugi je živ. ali
vezan... Požurimo, moja žena je
tamo... Mene su poveli, ali sam isko­
čio. kad su ih uplašile vaše sirene
- pričao je Lun, tobože prestrav­
ljeno. i kao da će da zaplače.
- Okreni, i vozi prema kući! -
reče narednik vozaču.
Policijska kola jurnuše na trav­
njak, pa prema kapiji.
X
Džejn Vitington utrra u kuću
smrti, u kojoj je provela stravične
sate, između života i snii'ti. Zadrhta
kad vide leševe, krv i nci’ed po veli­
kom holu.
- Šta se događa? Odvežite nas!
- viknu Eva Hop.
Džejn protrča pored iije i stiže do
;ri vezana mladića.
47

49. - Došla sam... Nisam vas izdala
ni napustila - govorila je brzo, tra­
žeći čime da prekine veze na njiho­
vim rukama,
- Tamo u uglu je j^dan nož! -
reće joj Fuji.
Džejn hitrim pokretima uze nož,
preseče mladićima veze, i odmah ih
upozori da dolazi policija.
- Treba da umaknemo jahtom.
Delovi motora su pod foteljom kraj
vrata — reće Brital.
- I vi ćete s nama? - upita Na-
voni stojeći pored Džejn.
- Ja ne mogu... Moram da če­
kam Donalda Sikerta i Sama -
odgovori Džejn. — Ali, vi požurite,
ako smatrate da treba da bežite.
- — Mi nismo nikog ubili. Ost­
animo, i istrpimo sve - reće Usami
Fuji, mirno.
•— Da, kasno je da bežimo - slo­
žio se Brital, - A tu je i Graji, protiv
koga treba da svedoćimo. Ipak vam
hvala, gospođice Vitington.
- Znao sam da nas ona ne bi ni^
kad napustila - radosno reće
Karlo Navoni. — Ja bih s vama i
Lunom...
^ To ne može, dragi mladiću...
Nemamo pravo — odvrati Džejn. -
Ali, potražite nas u Londonu. Na­
đite novinara Artura Markinća.
Obavezno se javite, jer vam mnogo
dugujemo.
- Zapamtićemo to ime. Već smo
čuli za tog vašeg i Lunovog prijate­
lja — odvrati Brital.
- Jeste li mi oprostili? - upita
Džejn.
- Ništa niste zgrešili. Shvatili
smo da vas je Graji ucenio Lunovim
životom — reče Fuji.
- Hvalavamzasve, dragi prijate­
lji! - uzviknu Džejn i istrča kroz
vrata.
Nade se pravo pred policijskim
automobilom, koji se zaustaviuz
škripu kočnica. Džejn ugleda Luna
i zastade, a onda mirno priđe auto­
mobilu, iz koga su izlazili policajci,
izvodeći Luna. Džejn mu pritrča,
videći da ima lisice na.rukama.
48
- Zašto je vezan!? — kriknu
Džejn.
- Mnogo je zbrke, gospodo...
Dok se stvari ne razjasne... — reče
narednik, iznenađen lepotom Džejn
Vitington.
- Sta se događa u kući? Ispričaj
im Džejn - reče Lun, koji je već
imao plan kako da se oslobodi.
- Svi zločinci su ili mrtvi ili ve­
zani. Oslobodila sam ona tri po­
štena mladića, i oni su ostali un­
utra da osveste i oslobode nared­
nika - odgovori Džejn, shvatajući
da Lun želi da dobije i vremenu.
- Onda možemo da pođemo u
kuću. Moram i ja da nađem moj
sako. Tamo su mi ostali lekovi -
reče Lun mirno.
Dva policajca imali su kratke
mašinske puške, a narednik je
držao u ruci pištolj. On naredi vo-
- začu da ostane kod kola, i bude na
vezi, zatim povede grupu prema
vratima. Prvi ude narednik, a zatim
Lun i Džejn. pa dva policajca. Džejn
je pogodila šta će prvo da učine Bri­
tal, Navoni i Fuji. Odvezivali su na­
rednika Bordlnija, koji se u međuv­
remenu osvestio.
Njih trojica podigoše ruke na/na-
ređnikovu zapovest. On im zatim
reće da stanu uz zid, iznad vezanog
Džeka Adamsa. Bordini kaza da je
u biblioteci neki od zločinaca. Je­
dan policajac ode tamo, i izvuče
uspavanog Grajla.
- Meni je zlo... Lekovi su mi tu
negde, u mom sakou... Molim da ga
nađete, ili ću stradati.,. Srce...
Mnogo sam pretrpeo - govorio je
Lun.
Uspeo je da mu lice postane
bledo, i klonuo je. Narednik ga prvo
sumnjičavo pregleda, a onda zak­
ljuči;
- Pa on stvarno nije u dobrom
stanju. Može da se desi i najgore.
Pozovite hitnu pomoć!
- Ne treba. Ja ću naći njegov
sako... Jedino njegovi lekovi mogu
da ga spasu - reče Džejn.
Uslužni mladići i policajci brzo
nađoše Lunov, sako ostavljen, pre

50. Grajlove podvale, u spremištu iza
biblioteke. Džejn nade tobožnje le-
kove, i običnom bombonom »pov­
rati« Luna u život. Donese mu vode,
i on otpi nekoliko gutljaja, a zatim
sede u fotelju, još uvek s rukama u
lisicama, ali i sa sakoom preko
krila. Uspeo je da uključi svoj
primo-predajnik, i sada je govorio
reći poznate Samu Makfersonu:
- Ne znam šta je sa Samom...
On treba da se vrati... Treba da ču­
jemo Sama...
Odmah zatim nasloni glavu na
ruke i sako. Ćuo je poruku Sam-
juela Makfersona.
- Uspeo sam da se odlepim, i
sada se vraćam - javljao je Mak-
ferson.
- Sam treba da dode, i uđe u
kuću. On -treba mirno da nam se
priključi. Treba da se preda policiji,
pa će sve biti dobro - pričao je
Lun. — Da li će on da me shvati?
- Čujem, shvatam, i dolazim, mi-
lion mu kuća punih leševa! — odv­
rati Makferson.
- Sam treba da dode odmah -
govorio je dalje Lun.
- Šta je vašem mužu? Šta on to
govori? - upita narednik, koji je
razumeo engleski.
- Posle tog napada misi; su mu
uvek zbrkane... No to će da prođe
- reče Džejn. i stade uz Luna.
- Da, ipak, pozovemo iekara? —
upita narednik.
- Samo ćete gubiti vreme. Vršite
svoju dužnost, a ja ću da pripazim
na svog muža — reče Džejn, šar­
mantno se osmehnuvši naredniku.
On slegnu ^ramenima, i poče da
naređuje šta da se učini, da bi se
sačuvali tragovi. Bio je svestan da
je to teško, jer pet leševa, četvorice
ubijenih i jednog umrlog zločinca,
zatim leš nedužnog policajca, dva
vezana zločinca, tri nepoznata muš­
karca i dve devojke, a uz sve to i
engleski par Beveridž... Narednik
odluči da pozove prefekturu u De-
no''i i da zatraži pomoć u istrazi.
kao i tehničku ekipu, s policijskim
■3karom.
Baš kad je završavao teJefonski
razgovor, napolju se začu škripa
kočnica dvaju a.utomobila. To je
Makferson stigao nazad, ali pristi-
zao je i policijski automobil. Mor­
nar potrča prema kući, iako su mu
policajci vikali da stane, ili će pu­
cati.
Odjeknu i nekoliko pucnjeva, ali
»oklopljeni« mornar umače, i nade
se pred cevima mašinskih pušaka
policajaca u kući. '
- Predajem se! Došao sam da vi­
dim šta se događa ovde u kući, sto
mu jutarnjih gužvi! - izdeklemova
Sam na engleskom.
U tom trenutku pristigoše poli­
cajci iz drugih kola i vozač prvih.
Opkoliše Sama vešajući mu se o
mišice. On ih malo podiže, i hteđe
da ih strese, kao dosadne pijavice,
ali Lun mu dade znak da bude mi­
ran.
Već je bilo vreme da se nešto pre-
duzme.
- Disanje! - rgče Lun.
U sledećem trenutku od Luna
poče da se širi snažan uspavljujući
gas. On je, vezanih ruku. mahao sa­
koom, kao da se hladi, a time je, u
stvari, ubrzavao dejstvo gasa. Svi
prisutni, izuzev Džejn i Makfer­
sona, uskoro popadaše, uspavani
gasom.
Lun je zapamtio kod kojeg poli­
cajca su ključevi od lisica, i reče
Džejn da ih nade, i da mu oslobodi
ruke. Makferson je već bio uvežban
saradnik, i brzo sveza sve policajce.
Zatim, na zahtev Džejn Vitington,
upotrebi specijalno sredstvo da os-
vesti Filipa Britala, Karla Navoni^a
i Usami Fujia.
- Uzmite jahtu, i otplovite od­
mah - predloži Lun.
- Ne. Ja ostajem da svedoćim
protiv Brajla! - ponosno reče Filip
Brital. - Ako i sam zaglavim koji
mesec, nije strašno.
- Ostajem i ja. kad me vi ne pri­
mate da pođem s vama - izjavi
Navo, i stade uz Britala.
49

51. - Da li vam je neophodno da i ja
osuinem s vama? — upita Fuji.
- Bolje je da uzmeš svoj deo od
Grujlovog novca, i da odeš. Ako pro-
ćiiitš da si neophodan kao svedok,
možeš sve da popraviš - savetovao
ga je Filip Brital, organizator os-
veii!.
- Onda ja odlazim - reće Filip.
- Živeću negde... Potražiću vas u
Panzu, jednoga dana, gospodine
Briiale.
- Obuci uniformu jednog cu
ovih policajaca, i posluži se motoci­
klom - predloži Makferson.
-- Neću da dolazim u sukob sa
zakonom - reće 'Fuji. - Pored
jahte je jedan- čamac s veslima. Ot-
ploviću njime, kao jedan od prvih
kupaća. Uz obalu već ima mnogo
čamaca.
- Odličan plan! - složio se Lun!
Uskoro beskućnik Usami Fuji
odo, sa suzama u očima, i nadom da
će opet sresti Luna ili Džejn, a sigu­
ran da će moći da nade Britala i
Navonija. Nosio je torbu nabijenu
noNĆanicama, sve što je poneo iz
Japana i što je zaradio služeći
Crajla.
IX
Žureći da napuste kuću, Lun i
Džejn uzeše adresu od Filipa Bri­
tala, i adresu roditelja Karla Navo-
ni)a.
Rado vam dajem adresu, ali ne
vei ujem da ćete me potražiti - s
tugom reče Brital. - ŠtQ će vam,
ako je tako?
- Odnećemo dobar deo Grajlo-
voji novca. Polovinu tog iznosa vi
upotrebite kako želite - objasni
Lun. — Drugu polovinu predaćemo
Karlu, pošto stupimo u vezu s njim,
pi-eko njegovih roditelja. Nadam se
da cete vas dvojica znati koliko od
tog novca pripada vama, i šta-treba
da -učinite s ostatkom. Postoje Craj-
loe žrtve. Tu su i one dve devojke,
koje. kad iziđu iz zatvora, treba da
pokušaju,da žive pošteno.
Brital i Navoni klimnuše gla­
vama. Džejn i Makferson se već
behu oprostili, i izišli. Lun je još
morao da oslobodi Grajla hipnoze.
- Ako uspeš da se spaseš iz ruku
pi'avde, a nastaviš po starom, sreš-
ćemo se, makar da se sakriješ u naj­
dalju džunglu' - zapreti mu Lun
odlazeći.
Odmah zatim Lunova kola kre­
nuše, i izidoše iz vrta kuće u kojoj
su se za kratko vreme odigrali tako
čudni i jezivi dogadaji.
- Skreni na uski put prema za­
padu, pa ćemo izmeniti izgled kola
—reče Lun Makfersonu, koji se zno­
jio pod oklopom.
Već posle pola milje naidoše na
uski put koji je vodio prema obali.
Svuda okolo bile su ograđene plaže,
sa sportskim terenima. Najzad sti­
goše do malog obalskog restorana,
koji je radio samo u punoj sezoni, a
sada u njemu nije bilo ni vlasnika.
Iza ograde restorana bila je ograda
od primorskog ukrasnog šiblja, po­
godna da dobro zakloni kola.
Makferson dotera kola tu. Poče
da se dogada čudo. Lun pokrenu
nekoliko automata u kolima. Neki
spoljni delovi kola se pomeriše,
menjajuči samo spoljni izgled kola.
Otkucavajući na specijalnom ta­
steru, Lun pomeri i broj kola. Ta­
blice na kolima ličile su, inače, na
sve druge koje se viđaju u Engles­
koj. Ali bile su čudo elektronike. Hi­
ljade nevidljivih ćelija u njima mo­
gle su da pokažu bilo koji broj. a
isto tako i oznaku države.
Na kraju Lun uključi kompresor,
i skrivene pumpe poliše reagensom
površinu kola. čija boja odmah
postade crna. Dotle skoro beo auto­
mobil. postade sasvim crn. Čulo se
zatim zujanje pumpi za vazduh,
koje osušiše kola.
Sada Lunov automobil nije ni li­
čio na ovaj od pre nekoliko minuta.
Dok se to događalo, skriven na
zadnjem sedištu. Makferson se oslo­
bodi svog oklopa, i obuče lako let-
nje odelo koje je Lun nosio za njega
50

52. uvek u svojim kolima. Lun mu po-
može da malo izmeni izgled lica. i
boju kose. Naročitim preparatom
poprska mu glavu, i Samova kosa
glatko složi.
- Ni moja Brenda me ne bi pre­
poznala! Zar je to pravo? - gunđao
je mornar.
- A sada se gubi, stari kavgadži-
jo! Vidim kod onih kuća malo pri­
stanište. Iznajmi motorni čamac, i
idi na brod. Pazi da ne zaboraviš
novac i dokumenta - reče mu Lun.
- A vas dvoje? - zabrinuto
upita mornar.
- Mi ćemo da izmenimo izgled i
pripremimo pogodne pasoše, pa
ćemo da izađemo na glavni put. Još
pre tebe bićemo na obali kod
broda. Videćemo kako ćemo se ukr­
cati. Ako ti stigneš pre nas, pri­
premi sve - odgovori Lun.
- Javite mi ako se nešto dogodi.
Slušaču vas sve vreme — reče mor­
nar i kucnu se po džepu, u kome je
imao minijaturni primo-predajnik,
spolja sličan običnom malom tran-
zistorskom prijemniku.
- Slušaćemo i mi tebe. Do sko-
rog viđenja! - reče Lun, i odmah
pristupi poslu, da izmeni lik svoje
drage Džejn.
Za nekoliko sekundi, njena plava
kosa postade crna, obrve joj se pro-
dužiše, i postadoše jače, a dva mala
uloška, slična zubnim protezama,
izmeniše joj oblik lica. Sada je njen
lik odgovarao liku na slici u pa­
sošu, na ime Grejs Volton.
Lun dobi izgled mladolikog i ri-
deg Tomasa Voltona, Engleza.
- Ostala su nam još dva pasoša
od onih koje smo spremili za puto­
vanje Evropom - reče Lun.
Kad Lun opet sede za upravljač,
izgledali su oboje sveži, kao da su
proveli noć u prijatnom odmoru.
Ali, još dok su se peli ka Ivrei, Džejn
malo spusti naslon, i sklopi oči. Lun
je nije budio ni kad su stigli do ka­
pije na ulazu na autoput, koji je pro­
lazio iznad primorskog gradića,
paralelno sa starim, sada suviše
opterećenim putem. Kod ulaza bilo
je.policajaca, ali oni ne obratiše paž­
nju na' kola i strance, sasvim dru­
gog izgleda od onog o kome su do­
bili obaveštenje.
Nisu ih uznemiravale ni poli­
cijske patrole, kojih sretoše neko­
liko, vozeći skoro sto milja na sat
prema Denovi. Bez smetnji spustiše
se novom putnom petljom ka Porto
Vekiju, a onda obaiom stigoše na
molo uz koji je bio Sam'juelov luk­
suzni brod, koji je sada nosio ime
»Nion«, po grancuskom gradiću na
jezeru Leman. Brod je plovio pod
zastavom Urugvaja.
Dok su čekali da vide Makfer-
sona, Lun je pakovao stvari, spre­
majući ih za carinski pregled. Us­
lužni carinici i lučka policija brzo
pregledaše njihova dokumenta i
kola, pa im dadoše »permeso« za
ulazak na prostor kod dizalice.
Četvrt sata kasnije Lunov auto­
mobil njihao s« o užadima dizalice,
a Lun i Džejn peli su se lepim i be--
lim platnom, uokvirenim brodskim
mostom.
Samjuel Makferson je već bio u
kitnjastoj uniformi kapetana
broda.
— Premestićemo se na jug do
ušća Nervia, jer moram posadi da
dam dva daha odmora - reče Mak­
ferson kad se nađoše u dobro kli-
matizovanom salonu. — Moj pi'vi
oficir već je sredio sve za ulazak u
Porto Nervi.
- Dakle, još dva dana u Italiji -
zamišljeno reće Lun, - Bar ćemo
či*‘ati o događajima u kući Fran-
soaz Levan.
- Kad bismo imali šansu da utri’a-
knemo, bilo bi najbolje da odve­
demo Grajla i Adamsa na jahtu i da
otplovimo - glasno je razmi.šljao
Filip Batlind.
- Suviše je mrtvih ovde du
bismo to pokušali - reće Kurio
Navoni,
51

53. Njihov razgovoi' prekide pristiza­
nje policijskih kola. Batlind požuri
da i^reseče veze prvo narednicima,
a onda ostalim policajcima, koji se
behu probudili. Grajal je zahtevao
da se i njegove veze uklone.
- Treba da pomognem u gonje­
nju! Sve nas je sredio Lun! Bio je to
Lun, kralj ponoći! — vikao je suma­
nuto.
- Ko je taj čovek i zašto ga ne
odežete? - upita narednik Bor-
dini.
- To je najv-^ći zločinac koga
sam ikada sreo. Zove se Rap Graji
Goni ga Interpol, a najmanje u de­
set zemalja biće osuđen na smrt -
odjiovOri Filip Batlind.
- Ne verujem tim Lunovim prija­
teljima! Oni su ubili sve ove ljude u
ku( i: Uhapsite ih! Mene odmah od-
veziie! - pokušavao je i dalje da
blefira Rap Graji.
Dok ne raščiste zbrku, policajci
siaMŠe lisice i dvojici preostalih
osvetnika. Otpoće istraga, puna laži
i užasnih priča. Brital i Navoni
•imaii su veliku prednost, jer su mo­
gli da umaknu dok su policajci bili
uspavani i vezani. Policijskom po-
rućriiku, koji bese stigao iz Đenove,
pokazaše delovo motorne jahte, i
ispričaše da su mogli da pobegnu,
■ali da su ostali kao sedoci.
Počriimo redom, i od početka
- roče poručnik.
h-iSj)ekio)'i kriminalističke poli-
ci|i' ijodeliše zatečene u tri grupe, i
počeše da uzimaju iskaze.
Ponavljala se priča koju je Lun
slusiio tu, od momenta kada je bio
do L'den.
1. ''koro nastade invazija novi­
na; n, koji su na žustri italijanski
n;u ii'i vikali u rtu, tražeći da ud|u u
išLiCu Prcd'cco policija je morala
dti :io/vol; da reporteri f'otografišu
iv-Sv-ve. koji su morali da budu izneti
i .i...u'at eni u bolnička kola.'‘ Tek
tadu istražni sudija dade kratke
poc.iitke o ovome što se dogodilo.
Kasno noću prodrla je nekako i
es (ia le Lun bio na mestu dcjga-
daja. Prvo su zagrmeli spikeri ra­
dija, a onda je nastala trka da se u
jutarnja izdanja ubaci senzacio­
nalna vest. Najčešći naslovi bili su
sledeći: »LUN U KUĆI SMRTI«,
»LUN OTIŠAO, A OSTALO SEST
LESEVA«, »s a k im se OBRAČUNA­
VAO LUN U KUĆI KOD VOL-
TRIJA-’ « i si.
Ali, tek sledećeg dana novinari su
uspeli da dodu do detaljnih poda­
taka. Sve emisije radija i televizijs­
kih stanica, a zatim svi listovi u
prvom planu su istakli vesti o poko­
lju u »kući smrti«. Tako je nazvana
luksuzna vila na obali.
Pošto je potera za Lunom bila be-
zuspešna, policija je saopštila da je
dobila i Lunov iskaz o svim događa­
jima. Bilo je tu nagnetofonskih
traka, fotografskih kopija, dokume­
nata koje je Lun odneo iz Grajlovog
sefa, i opisa svega što je Lun video i
doživeo.
Policija, grupa za isledivanje i
istražni sudija stekli su potpunu
sliku o svemu što se dogodilo. Is­
kazi Filipa Britala i Karla Navonija
pokazali su se sasvim tačni. Oni su
pušteni iz zatvora, ali su ostati »pod
zaštitom policije do kraja istrage«.
Novinarima je dozvoljeno da razgo­
varaju sa Britalom i Navonijem.
Novine su objavljivale istinu,' ali
nisu izostajali ni zaključci da »za
Lunom ostaju krvavi tragovi«.
- Ostačemo još nekoliko dana
ovde, u blizini - zaključio je Lun.
Osecao je potrebu da doprinese
rasvetljavanju istine o Rapu Grajlu.
A Rap Grajli se oporavljao od
poraza, u kome se srušio deo njego-
vo^; zločinačkog carstva. Optuži-
'ula ga je i njegova kći Fransoaz
Levan. On je,odbijao da daje izjave.
Ispredao je čudne laži o Lunovoj
ulozi u svim dogadajima. Ali, pristi­
zali su izveštaji iz Interpola, i neko­
liko drugih izvora. Stigla su i nova
pisma od Donalda Sikerta, koji je
rvj

54. policiji olakšavao da ustanovi
islinu.
Za razliku od Grajia, Džek
Adams je pričao šta se sve doga­
đalo. Jedino se trudio da prikrije
svoju ulogu u ubistvima. Više nije
štedeo Grajia, jer je izgubio nadu
da će uz njega doći do bogatstva.
Trebalo je da spasava svoju glavu.
Niko nije slutio da Graji pri­
prema bekstvo.
Već trećeg dana istrage, Grajlov
advokat Serdo Kapući dobio je
kratko preteće pismo da će biti ubi­
jen ako ne pruži punu odbranu
svom klijentu.. Tražili su od njega
da prvo prenese Grajlu poruku:
»Tvoji rođaci preduzece sve što
treba. Pomozi preko svog advo­
kata«.
Pošto je saslušao poruku. Graji
>"eće:
- Gospodine Kapući, moram ot­
voreno da vam kažem da se nala­
zite u smrtnoj opasnosti. Neću da
krijem istinu. Sve optužbe protiv
mene su taćne...
- Pa, šta sam ja tu kriv? Zašto
sam u opasnosti? - nestrpljivo
upita advokat.
- Iza mene stoji nekoliko važnih
organizacija.
- Hoćete da kažete krijumčars­
kih i drugih?
- Ako je potrebno da se grubo
objasnimo, onda znajte da su to
moćne gangsterske bande u više
zemalja. Za neke od njih je sitnica
da vas ubiju.
- Zašto mene?! Pa ja hoću da vas
branim!
- Ne verujem u odbranu na
sudu. Čak i da me ovde vrlo blago
osude, nekoliko država tražiće
moje izručenje. Dakle, jedina od-
o. una za mene jeste da mi se om o­
gući bekstvo iz zatvora - zaključi
Graji, sasvim mirno.
- Ali, ja sam advokat... Ja ne
mogu da se mešam u takve stvari...
Moja porodica je poznata... Imam
>enu i tri deteta — zbunjeno je go­
vorio advokat Serdo Kapući.
- Baš ste rekli nekoliko razloga
zbog kojih bi trebalo da živite. Po-
mozite mi da pobegnem, i ostacete
živi, a dobićete odmah deset mi-
liona lira. Vredi da ćovek rizikuje
zbog toga.
- Ali... - pokuša i dalje da še
protivi upiašeni advokat.
- Ja niti hoću, niti mogu da vam,
pomognem. Ako odbijete saradnju
s mojim -ljudima, umrećete vrlo
brzo.'Ne vredi ni da bežite, ili da se
skrivate. Već vas brižljivo prate -
zapreti zločinac.
- Šta onda, da učinim? - upita
advokat.
- Daću vam jednu adresu u Pa­
rizu. Javite tamo pismom da vam je,
zbog mene, potrebno mnogo no­
vaca. Kad dobijete pare, potplatite
čuvare u zatvoru, ili koga već treba
da pod mažemo - smeškao se
Graji. - Moji ljudi će vas već naći, i
znače šta treba da učine.
Advokat Serdo Kapući je znao da
nema izbora. Zato ode zabrinut i
preplašen, i rešen da sluša i izvr­
šava što zahteva Graji.
Čim stiže u svoj biro, u Ulici Ka-
faro, poče da piše pismo za parišku
adresu.
U poslu ga prekide njegov pomoć­
nik, koji stiže.
- Jedan Francuz, zove se Žan
Andre doputovao je ovamo i želi da.
vas vidi.
- Neka ude... Ostavi nas same
- reče advokat, i pokri započeto
pismo.
Ude visok ćovek, riđe kose i ^a
dve upadljive bradavice na l;cu.
Predstavi se kao prijatelj Rapa
Grajia.
- I šta želite, gospodine']" - upita
ga advokat na francuskom. — Mo­
žemo da govorimo i italijanski, jer
ja njime dobro vladam — odvrati
posetilac i prede na italijanski -
Došao sam da se obavestim o tome
kako teče odbrana i šta pred uzi­
mate.
.53

55. Još uvek pod snažnim utiskom
Crajlovih pretnji, advokat zane­
mari opreznost, i rgče:
- On smatra da je jedini spas u
bekstvu iz zatvora.
- Naravno, naravno! - potvrdi
posetilac.
Tobožnji Žan Andre bio je dobro
maskirani Donald Sikert. Pošto je
dobro razmislio o sVemu, Lun je
zaključio da treba pričekati i videti
šta će da se dogodi s opasnim zlo­
čincem. Sada je započinjao takvo
istraživanje.
- A to je vrlo teško - zabrinuto
nastavi advokat Kapuči.
- Sve je teško, ali mora se. Graji
vam je rekao šta treba da učinite?
— upita Lun.
- Nešto... Ne znam.., - neod­
lučno poče advokat.
- Vi ste u opasnosti... - To mi je
rekao!
- Dakle, to smo raščistili - na­
stavi Lun. - Šta vam je još naložio?
U tom Momentu Lun, tobože neho­
tično, pomaknu skut svog sakoa, i
advokat ugleda dršku automatskog
pištolja. To mu je bilo dovoljno da
zaboravi sve mere opreznosti.
Pritešnjen Lunovim pitanjima,
sve ispriča.
- Pošaljite pismo i prenesite
Crajlu da vas je posetio Žan Andre.
Čim dobijem novac iz Pariza, sve če
biti uređeno - završi Lun, i izide
A pravi Žan Andre bio je fan­
tomska ličnost velikog francuskog
grada. Već mnogo puta javljale su
se sumnje da je učestvovao u orga-
nizovanju bekstva zločinaca iz fran­
cuskih i drugih zatvora. Ali nikada
nije bilo dovoljno dokaza da on
bude osuđen. Uživao je ugled najsi­
gurnijeg plaćenika, koji može da
izvuče zatvorenika i iz samog pa­
kla. Lun je znao mnogo b tom čo-
veku, i želeo je da ga jednom onemo­
gući, ali još uvek nije imao ni vre­
mena ni prilike da to učini. Nadao
se da Graji ne poznaje Andrea
- A šta će biti sa mnom, kad
završim svoj deo posla? - upita
advokat. - Takvi učesnici obično
se ucutkaju...
- Koješta! - prekide ga Lun. -
Vi ćete nam, možda, opet biti po­
trebni. Ali, ako izdate, ja ću vas ubi­
ti!
Zadnju rečenicu Lun izgovori uz
preteču grimasu, od koje bi svako
morao da zadrhti. Lunove glu­
mačke sposobnosti bile su
ogromne, i mnogo puta isprobane.
- Ja sam lojalan svom branje­
niku. .. Ne sumnjajte u rnene - bra­
nio se uplašeni Kapuči.
- Opišite mi zatvor u kome je
Graji. Oslobodićemo ga za tri dana.
Do tada treba da stigne novac.
Pismo šaljite avionski - ^zaključi
Lun, i izi(;ie.
X
Graji je s izvesnim čuđenjem sas­
lušao advokatovu priču o organiza­
toru otmice. Graji je bio čuo o An-
dreu, ali nikada ga nije upoznao.
- Dakle, moji momci rade vrlo
brzo - zaključi Graji.
Ali, nije bio zadovoljan neizves-
nošću i činjenicom da ne drži sve
konce oRo organizovanja bekstva.
Dobro bi proveravao šta se događa
da se nije plašio odlaganja i sporo­
sti. Policija i istražni sud mogli su
da odrede drugi, sigurniji zatvor, a
on je teško podneo i ovih nekoliko
dana u zatvorskoj ćeliji. Znao je da
je Lun u bekstvu, Da je hteo da ga
likvidira, mogao je to da učini u
kući na obali. Prema tome, ne bi tre­
balo da je umešan sad u njegove
planove.-
- Biće mi duga ta tri dana. Već
mi dosađuju inspektori Interpola, i
drugih policija... Uživaju kao leši-
nari - zaključi Graji.
Dva dana Lun je radio užurbano.
S legitimacijom londonskog novi­
nara, uspeo je da se probije u zat­
vor. Došao je do adresa istražnih
službenika, skriveno snimio inspek­
tora, visokog Lina Negiija, i ko-
54

56. naćno uspeo da fotografiše jednog
glomaznog čuvara zatvora.
Odmah zatim potrudio se da glo­
mazni čuvar i inspektor Negri
budu nemoćni da se probude i dodu
na posao. Umesto njih u zatvorsku
zgradu treće večeri ušli su Lun i
Makferson, maskirani tako da stra-
žar na ulazu nije ni pokušao da im
zatraži propusnice.
Kad zauze mesto u sobi za saslu-
šavanje, Lun naredi da se dovede
zatvorenik Graji. Stražari dovedoše
zločinca i predadoše g£l snažnom
čuvaru, pod čijim se likom krio
Samluel Makferson.
Pošto ude, žmirkajući od svetla
reflektora sa inspektorovog stola.
Graji reče:
- Zar ne možete da uklonite tu
spravu za mućenje?
Lun ugasi reflektor.
- A, to ste vi, inspektore Negri!
- reče Graji. - Bar vi znate da
nemam ništa da izjavim.
- Dežuran sam, pa da porazgova­
ramo - odgovori Lun. izvi'sno imit.-
rajući glas inspektora Negrija. -
Neki vaši prijatelji to traže od
mene. Pomagače mi i čuvar, jer on
takode ima razloga...
- Ne razumem - oprezno reče
Graji.
Pomislio je kako saslušanje ove
noći, koja )e bila odredena za
bekstvo, može da mu omete plan.
- Ne razumem ni ja... Niko ne
treba da razume. Mi u policiji, i
momci koji čuvaju zatvor, nismo
baš mnogo plaćeni. Zašto, onda da
razumemo'’
- Vi to najbolje znate - odgo­
vori Graji,
- Od vas tražim da zaboravite
da ste me noćas videli — nastavi
Lun.
-J Ja hoću da zaboravim, ali ču­
vari i drugi ovde...
- Oni mogu da zaborave. Ja sam
dužan da nešto učinim... Ništa ne
pitajte, samo slušajte moja naređe­
nje.
- Ja to moram -'sm eškajucs se,
s puno nade, odgovori zločinac.
- Onda krečimo. Svi, uključuinci
i stražara, čvrsto spavaju - toče
Lun, i dade znak Makfersonu da
vodi Grajla.
Prolaz je bio slobodan. Ula/oci,
Lun je ostavljao dosta gasnih boin-
bica, koje su tiho ispustile neobiuio
jak uspavljujući gas. Njegovo usrjav-
Ijujuće dejstvo trajalo je više od ji'd-
nog sata. No, u vazduhu se gas lnv.o
razredivao, i nije predstavljao smet­
nju beguncima.
Lunova iznajmljena kola bila su u
blizini. Graji je zapanjeno gledao
usnule stražare i otvoreni izlaz.
- Kako ste ih uspavali? - ujiita
Graji.
- Kao Lun... Svi oni su, u stvari,
budni. Samo, to će da košta čitavu
gomilu novaca. Već je otišlo svih
pedeset miliona koje je dobio vaš
advokat - pričao je Lun dok su se
vozili prema južnom delu grada,
- Poinenuli ste Luna... - /l)u-
njeno reče vezani Graji.
- On je u bekstvu, a to je dobro.
On še služi gasom za uspavljivanje.
To je izvrstan alibi za sve učesnike
u ovoj otmici. Nastaće vika da je
Lun oteo Grajla, a mi ćemo ostati
nezapaženi - objasni tobožnji in­
spektor Negri.
Da još bolje izbriše Grajlove sum­
nje, Lun mu otključa lisice, i nastavi
da priča:
- Izvesni gospodin iz Pari/a
čeka vas na brodu u luci Ne^ vi C:o-
kaće vas čamac na izlazu iz k'ar.ala
kod crkve San Frančesko. Mi dru^io
ne znamo. Ostavićemo vas kod
crkve. Napominjemo da ljudi u
čamcu ništa ne znaju o vama, i ne
razgovarajte s njima. Tek na brodu,
kojim treba da otputujete, sre.sce
vas vaši ljudi - izloži Lun svoj do­
bro smišljeni plan.
Ćamtic je stvarno postojao, a
Makfersonovi mornari znali ->u
kako treba da postupe. Pola sata
kasnije Graji je sedeo između četiri
mornara u čamcu koji ga preno^,e
na Makfersonov brod. M ornari ^a
5.5

57. zaključaše u naročitu kabinu, ne
dozvoljavajući mu da pogleda i
obiđe palubu, ili unutrašnjost,
broda.
Nepun sat kasnije Graji oseti da
brod kreče. U istom trenutku otvor-
iše se vrata kabine, i ude nepoznati
visoki muškarac, s bradavicama na
licu.
- Ja sam Žan Andre. Vaši ljudi
tražili su da vas spasem —reče pre-
maskirani Lun. — Sad treba da si-
dete u skrovište na dnu broda. Kli-
matizovano je, i ugodno. Gde želite
da vas iskrcamo?
- Bilo bi najbolje da se nađem u
Marselju. Zabrinut sam šta će biti s
jednom osobom - odgovori Graji,
pa nastavi: - Ne znam da li ste oba-
vešteni... Obelodanjerio je da je
Transoaz Levan moja kći...
- Ona je već puštena da se brani
sa slobode. Sem nekih moralnih
zamerki, i kompromitacije, ona ne
sncisi druge posledice. Advokat Ka-
pući preuzeo je brigu o njoj —odgo­
vori tobožnji Žan Andre.
- A čiji je ovo brod? — upita
Graji.
- Nisam ovlašćen da saopšta-
vam išta o načinu na koji smo
uspeli da vas izvučemo iz zatvora.
Preporučujem i vama da sve zabo­
ravite. Iskrcaćemo vas gde želite, a
onda. .. Ja, inače, imam alibi za sve
ove dane, Postižem ga na naročit
način...
- Imate dvojnika u Parizu?
- To su sumnje i intrige, Nije
važno kako to postižem. I, molim
vas, da budete što manje radoznali.
Na brodu ćete biti dobro hranjeni i
možete da dobijete pića. Odgova­
ram za vas dok ne stignete u Mar-
selj - zaključi Lun i povede Grajla
u uski sporedni hodnik pod palu­
bom.
Dovede ga do jednog mesta pa na
neki skriven način ukloni deo me­
talnog zida, Ukazaše se vrlo uske
stepenice, kojima stigoše u skrovi­
šte. smešteno u dupiom dnu broda.
Te noći Graji je slabo spavao. Ali,
posle doručka obuze ga san i zaspa.
Nije se probudio ni kad je Lun do­
šao i ubrizgao mu dve injekcije.
Toga dana brod je zaobišao se-
verni rt Korzike, i usidrio se u za-
livu spram Sent Florenta,
X
- Počinjući ovu raspravu, želim
da čujem mišljenje vas dvoje - go­
vorio je Donald Sikert u malom
brodskom salonu, koji je, po po­
trebi, služio i kao biblioteka, ili
radna soba. - Graji je u našim ru­
kama. Vi ste se složili da sprečimo
njegovo bekstvo tako što ćemo ga
oteti.
- Ja sam mislio da ga malo uvr-
nemo, i iscedimo iz njega sve o nje­
govim bandama, a onda ga post­
avimo pred zid, i kažemo: »Brani
se! Ulog je tvoj život!« S uživanjem
bih ga mlatio - reče Samjuel Mak-
ferson.
Nikoga nismo »uvrtali«, sem u
ravnopravnoj borbi - reče Džejn
Vitington. Meni je neprihvatljivo da
mučimo i tog ubicu. Nismo dželati,
niti inkvizicija!
- Mislim da smo svi složni u
tome, iako ti. Džejn, zaboravljaš da
smo ja i Sam ponekog doboro »mo­
tali i uvrtali«. Ali. to je bilo samo
kad nismo imali drugi izlaz, i kad je
u pitanju bio nečiji život. Graji je u
našim rukama, i nemoćan je - pri-
meti Lun zamišljeno,
- Zašto mu ne damo onaj lek za
»smirivanje«. Njemu bi bilo do­
voljna kazna da više ne može da
nikakav učini zločin — upade Mak-
ferson.
- To bi bila mera oproštaja.
Samo jednom zločincu smo sasvim
izmenili karakter, ali taj je imao i
dobrih osobina. A Graji je apsolutni
zločinac — reče Lun. — Zato ost­
ajem u uverenju da je najbolji moj
predlog da ga pustimo, i sledimo,
tako da otkrijemo sve njegove orga­
nizacije.
■'i

58. - Ali, rizik je suviše velik. On
može brzo da ubije i unesreći
mnogo nedužnih ljudi — primeti
Džejn,
- Mi smo tu da to sprečimo. Ima-
ćemo ga stalno pod kontrolom, i ući-
nićemo da bude dovoljno uplašen,
pa da ne počini nove zločine. Razbi-
ćemo nekoliko njegovih bandi -
reče Lun.
- Vrlo je privlačan taj tvoj pred-
log. Milion mu mamaca, to bi bio
lov parangalom! - prekide ga Mak-
ferson, uvek oduševljen kad postoje
izgledi da će doći do velike gužve.
- Ostaje nam ili to. ili da ga pre­
damo policiji zemlje u kojoj je poči­
nio najviše zločina - zaključi Lun.
- Nadam se da ovaj razgovor
nisi priredio samo zato da me nago­
voriš da ti asistiram - - reče
Džejn smejući se. - Moram da priz­
nam da sam pristrasna u ovom slu­
čaju. Tvoj plan uzeće nam mnogo
dana i noći... Ponekad sam um­
orna od trke da se otkrije, neki zlo­
čin, ili da se razbije gangsterska
banda. Malo nam ostaje da budemo
sami.
Lun je nežno pogleda, a Makfer-
son mu pripreti prstom.
- Dakle, obeležite tog momka, pa
da ga izbacim s našeg broda čim
pridemo francuskoj obali - reče
Makferson smeškajući se 1ustade.
Iziđe na kapetanski most. da os­
motri kako radi posada, i da mom­
cima kaže šta mogu da očekuju.
•X-
U brodskoj ambulanti bilo je
mnogo više opreme nego obično na
brodovima. Hiruršklh instrume­
nata bilo je za kompletnu hiruršku
salu. Tii su bili i kompletni zubarski
instrumenti, a oni su za ovaj Lunov
poduhvat bili najpotrebniji. Tu je,
najzad, bio i Lunov naročiti kom­
plet preciznih alata za mikro teh­
niku.
- Već sam pogledao Grajlove
zube. Ima pet zlatnih navlaka, koje
mogu da se koriste. Ima blombe na
još tri zuba - poče Lun da objaš­
njava, crtajući plan onog što je hteo
da izvede na Grajlu.
Džejn je pažljivo pratila svaki de­
talj.
- Vidim da ne predviđaš radlo-
minu - primeti skoro radosno.
Radio-mina bio je novi Lunov pro­
nalazak, Lun je mogao đa u neki
deo tela određenog čoveka ugradi
sićušnu kapsulu punu smrtonosnog
otrova. Kapsula je mogla da se akti­
vira naročitim impulsima, pomoću
Lunovih radio-uređaja. Takva
»mina«, puha otrova, najlakše se
ugrađivala u šupljini već načetog
zuba, jer nije mogla da bude otkri­
vena ni rentgensklm snimanjem,
zato što je Učila na običnu blombu.
- Iako sam proučavao kako sve
»mina« može da se koristi, nisam to
činio da je sam upotrebljavam. Čo-
vek kojfem je ugrađena takva spra-
vlca je sasvim bespomoćan. A du­
gom oksidacijom uređaj može da
postane podložan i slučajnim radlo-
impulslma. Ne želim da ml tako ubi­
jamo, makar da je u pitanju zloči­
nac Rap Graji. 1 ti tako misliš,
Džejn, zar ne? - izloži Lun.
-Umesto da odgovori. Džejn ga
2^ r l i. 1 neko vreme je sedela na
naslonu fotelje, plrpijena uz dragog
čoveka.
X
Poslovanje oko Grajlovih zuba
trajalo je punih osam časova. Za to
vreme Graji je prvo bio pod dejst-
vom sredstva za uspavljivanje koje
mu je dato u hrani za doručak, a
zatim pod dejstvom naročitih injek­
cija.
— Daćemo mu glikozu. jer mora
đa ostane uspavan još nekoliko sati
- reče Lun. i Džejn poče da sprema
šprlc za veštačko hranjenje.
Znala je da Lun odlaže Grajlovo
buđenje za to da nestanu tragovi
57

59. radova na njegovim zubima, u kojt;
su sad bili ugrađeni najsavršeniji
primo-predaj ni mikro uređaji, koji
su mogli da se čuju i sa više od dve
milje. To je bilo dovoljno da se prati
svaka Grejlova reč, pomoću releja
koji bi bili raspoređeni po nekom
građu, ili u nekom kraju. Releji su
mogli biti ugrađeni u najrazličitije
predmete, koji su mogli da se ost­
ave na pogodnim mestima, a da ne
privuku ničiju pažnju.
Kad završiše sve što je trabalo,
Lun pozva Makfersona, da odnesu
da zarobljenika u skrovište.
- Ostaću s njim, i tamo mi done-
>^ite večeru - zaključi Lun. i ode da
se maskira, da bude čovek s brada­
vicama na licu. odnosno Žana An­
tirea.
Kad Lun i uspavani Graji ost­
adoše sami, Lun otvori kutijicu sa
špricom za injekcije i pripremi
jaku dozu preparata na osnovu tri-
cijanoaminopropena, koji Je poznat
i kao droga koja menja sve^t. Pod
njenim uticajem čovek postane bez­
voljan i poslušan.
Kad se Graji probudi, miomak iz
kihinje javi da je večera gotova, i
Džejn je donese pred vrata skrovi-
šta, a onda dade Lunu signal. On
iziđe i uze poslužavnik. koji. bez
reći. stavi na stočić pričvršćen uz
metalni zid skrovišta.
— Ovde je tesno, ali klimatizacija
je dobra - pričao je Lun, kao da je
sve normalno.
- Šta se to događalo sa mnom?
Koliko je sati? - upita Graji mljac­
kajući ustima.
— Spavali ste ceo dan, punih dva­
naest sati — odgovori Lun, i pokaza
svoj časovnik.
— Nekako se loše osećam, i
imam čudan osećaj u ustima - po­
žali se Graji.
- Uđite u to malo kupatilo i osve-
žite se. Tamo ima i bočica s vodom
za usta. Na ovom brodu hrana je
izvrsna. Odmorićemo se dva dana.
jer brod je zadržan uz Korziku zbog
nekih sumnji lučke policije - pri­
čao je mirno Lun.
58
Graji posluša, i uskoro iziđe iz
kupatila, slično, kupatilima u luk-
suznini vozovima.
- Zubi mi su utrnuli od te vodice
- reče Graji sedajući za sto.
- Večeraćemo. i popiti bocu do­
brog vina. pa će sve da bude u redu
- odgovori Lun, i poče da jede.
Graji se raspitivao o tome zašto
je brod zaustavljen, ali nekako je
bio bezvoljan i miran. Posle večere
Lun ga lakom hipnozom, dovede u
stanje da odgovara na sva pitanja.
Skriveni magnetofon beležio je
svaku reč, a,Lun je pamtio podatke
o Grajlovim vezama i zločinačkim
bandama. Međutim, ni sam Graji
nije znao sve što je bilo potrebno da
se njegove bande unište. On je dola­
zio u vezu samo s pojedinim lju­
dima. a oni su držali ostale konce
Zato je Lun i odlučio da Grajla pu­
sti. da ovaj otkrije organizaciju zlo­
čina. ^
Lun je znao imena Grajlovih sa-
radnika. ali bez Grajla ne bi mogao
da stekne njihovo poverenje.
Možda oni ne ni pristali da se
sretnu s njim. To bi komplikovalo
istragu i odnelo mnogo vremena.
Pošto oslobodi Grajla hiponoze,
Lun nastavi razgovor kao da u me­
đuvremenu nije prošlo čitav sat.
Grajlov mozak nije registrovao ni­
šta od onog što je govorio pod hip­
nozom. Lun je skrivao šasovnik dok
ne počne dejstvo sredstva za uspav-
Ijivanje, koje se već nalazilo u Graj-
lovoj čaši. Uskoro se zličinac požali
da mu se opet neodoljivo spava.
- Samo spavajte - reče mu Lun.
- Ja brinem o vama. Već sledeće
noći bićete u Marseju.
- Hteo sam još nešto da vam ka­
žem - reče Graji. - Sve vreme
prati me neki strah... Čini mi se da
vas poznajem, ali ne mogu da Sr>se-
tim...
- Strah vas je od mene?!
- Ne znam... Vi ste... To je kao
kad čovek zna da te neko jači od
njega, i da mu ne sme ništa - neo­
dređeno odgovori Graji, bve pospa-
niji.

60. Da nije bio pod uticajem prepa­
rata za poslužnost Graji bi već
oštro sumnjao, i razmišljanje o
Žaku Andreu dovelo bi ga do Luna.
Ali, ovako je bio nesposoban da raz­
mišlja. Jednostavno se predao toku
događaja.
'A'
O puštanju Grajla Lun, Džejn i
Makfersori'govorili su kao o »pušta­
nju lisice«. Džejn je bila zabrinuta
zbog opasnosti koje mogu da na­
stupe po Luna u tom poduhvatu,
Makferson se sve više oduševljavao
planom da se traže, savladaju i
unište Grajlove zločinačke bande.
A sam Donald Sikert znao je da »pu­
štanje lisice« neophodno. Tako neće
zatvoriti oči pred postojanjem zloči­
načkih bandi, neće pustiti nekažnje­
nog ubicu i gangstera velikog kali­
bra, što je Graji, neće morati ni da
sam ubije. Ipak, izvesne sumnje su
ga mučile. Pitao se da li je postavlja­
nje prislušnih uređaja u usta Rapa
Grajla moralno ispravan postupak.
O svemu tome pokušavao je da
raspravlja sa Džejn i Makferso-
nom. Dileme su ostajale i kod
Džejn. Jedino je stari i odlučni vese­
ljak, mornar Samjuel Makferson
na to gledao jednostavnije.
- Trista mu ugriza morskog psa,
što da se mučimo sumnjama?! Kaži
mu da se čisti, i da zauvek prestane
da bude gangster. To mu je milion
puta veća šansa nego što-je zaslu­
žio. Posle ćemo ga uzeti na nišan.
Ako pokuša da ubije i muvu, tresnu-
ćemo ga tako da će ostati samo
smrdljiva mrlja — izloži Sam, i do-
dade nekoliko psovki.
Lun i Džejn se nasmejaše. Često
su bli oduševljeni Makfersonovom
jednostavnom logikom. Njegova re-
šenja su mnogo puta bila ne samo
najbolja nego i puna duha.
Posle toga Makferson ustade, da
izda naređenja posadi broda. Tre­
bao je obaviti pripreme za ulazak u
Marseljsku luku.
Lun i Džejn dođoše u svoje ka­
bine, da uzmu izgled kakav su imali
kao Filip i Meri Bveridž, izgled pod
kojim ih je znao Graji od trenutka
kad su počeli događaji u »kući
smrti« kod Voltrija.
Bio je to izgled za koji im nisu tre­
bali lažni dodaci na licu i telu, i sa
kojim su se najbolje osećali.
- Lepa si u svakom izdanju —
rećel Lun gledajući kako se Džejn
sprema za odmor.
- A ja tebe volim u svakom izda­
nju — odvrati Džejn, i pogleda ga
zanosnim pogledom, kojim je još
davno zarobila veliko srce slavnog
avanturiste.
Lun joj polako priđe, i zagrli je.
Plamen ljuba,vi palio se u njima
snažan kao uvek.
Ljubav Donalda Sikerta i Džejn
Vitington bila je sasvim prirodna,
kao i kod drugih istinski zaljublje­
nih ljudi, ali bila je i više od toga, jer
je bila oplemenjena međusobnim
poznavanjem i osigurana savrše­
nim skladom ne samo njihovih tela
nego i shvatanja.
Nisu osećali prostor ni vreme.
Bili su kao jedno telo, ispunjeno sre­
ćom i uživanjem...
Ostatak noći, posle zagrljaja, bilo
im je kratak za odmor, ali, divni
Samjuel Makferson znao je da im
obezbedi rnir sve do devet sati. Uti­
šao je mašine, i pustio da brod plovi
mirno prema Marselju.
Makferson se pobrinuo i o
Grajlu, koji se bio oporavio od
svega što ga je promenilo. Nestajao
je i uticaj triocijanoaminoprepens-
kog preparata. Rap Graji postajao
je opet onaj stari, oprezni, lukavi i
sumnjičavi zločinac. Pokušavao je
da ispituje glomaznog mornara.
Makferson se samo smeškao.
- Ja bih mogao da učinim
mnogo za vas — reče Graji.
- A ja bih mogao da vas - odgo­
vori mu Makferson.
- Kako, molim? - upita gang­
ster.
59

61. - Dosta mi je i to što moram ds.
vas krijem na svom brodu — odgo­
vori Makferson. - Nie predlažite
mi nikakve prljave poslove, milion
mu lupeških kombinacija!
— Ko ste vi?! ~ iznanada upita
Graji.
Makferson mu primače svoju
šaku pored lica, i, držeći prst spre­
man za zvrčku, koja je mogla da
bude snažna kao jak udarac nečije
pesnice, reče:
- Imam mnogo imena, ti larvo
najgadnijeg insekta u smrdljivom
bunjištu! Neki, me zovu i Samjue-
lom Makfersonom! - izrecitova
mornaru, i zvrcnu .Grajla po nosu,
tako da ovaj zabaci glavu.
— Daj te gandne šape! - naredi
mu Makferson. - Treba da te odve­
deni da porazgovaraš s Lunom.
Graji je instiktivno pokušao da se
brani, ali mornareve šake ga pro­
sto svezaše u čvor.
— A Žan Andre? - upita Graji,
setivši se da možda postoji još neka
nada.
— Hajde, koračaj ispred mene, i
pazi da budeš poslušan! i
Sam je vodio Grajla ka brodskom
salonu, gde su čekali Lun i Džejn.
Kad njih vide. Graji se skloni s
vrata, i nasloni na zid pored dov-
ratka. Makferson ga odlepi od zida
i smesti ga u fotelju naspram Luna.
Džejn več beše ustala, i sad brzo
izide. Nije je zabavljao Grajlov zapa­
njeni i preplašeni izgled, a razgo­
vor je mogla da prati i preko svog
minijaturnog primo-predajnika, jer
je u Grajlovim ustima funkcionisao
nrislušni uređaj. Džejn i Lun su se u
to uverili slušajući razgovor iz-
nedu Makfersona i zločinca dok s.>.
bili u skrovištu na dnu brda.
- Opet vi! - konačno reče Graji.
— Da, Grajle. Treba da pora?jgova-
ramo - odgovori Lun.
- Sta je sa Andreom? - upita
Graji.
- To mi ne znamo - odgovori
Lun, i objasni da su svi razgovori o
Grajlovom tobožnjem bekstvu neko
risni.
- Vi ste bili i inspektor Negri...
Da, njegov policajac i ovaj grubi-
jan... - prozbori Graji, i osmotri
Makfersona. - Nalepili ste se na
mene... užasno!
- Baš o tome želim da razgova­
ramo - prekide ga Lun. - Pretpo­
stavljao sam da-će bande krijum­
čara i zločinaca učiniti sve da vas
oslobode, ili onemoguće da govor­
ite. Otkrio sam da se. preko advo­
kata, to već priprema. Preduhitrio
sam ih, i sada ste ovde.
- Sve to shvatam. ali ne razu-
mem zašto me vodite. Uzeli ste mi
novac, spise i čekovne knjižice. Ost­
alo mi je vrlo malo novca. Pa, zašto
me vodite? Kakva je vaša igra, go­
spodine Sikerte?
- Hoću da vas osposobim... -
zausti Lun.
- Milion mu podvala, setio sam
se nečeg moćnog kao uragan! Pa, to
je ono pravo! On to tjreba da sredi!
- upade Makferson.
- Na šta misliš. Seme? - upita
Lun.
- Učini mi po volji, i daj da mu ja
kažem šta želimo! Tako mi svake
bistre kapljice u morima i okea-
nima to je prava i pravedna stvar!
Obećaj da će biti kako ja kažem -
odvrati Makferson.
- Ako nije sasvim suprotno od
onog što smd se dogovorili — reče
Lun.
- Ostaje sve što smo rekli, ali ja
dodajem mali poslić za Grajla. To je
baš posao za njega! Biće to lep pri­
zor, milion mu polarnih ukrasa i
svetlećih čuda! - dodade Makfer­
son. glasom punim oduševljena.
- Ti si kapetan na ovom brodu, i
tvoji zakoni važe za sve nas - ohra­
bri ga Lun.
- E ovako, Grajle. virusi jedan!
Dobro pamti sve. grudvo kuge i
kolere! 1 nemoj da pokušaš da izvr-
daš. morska zmijo! - poče da izlaže
Makferson.
60

62. Graji ga je gledao kao da sumnja
u njegovu pamet.
- Mi ćemo da te pustimo u Mar-
selju, da strugneš poput maćke ko­
joj je zapaljen rep. Razume li?
- Ne... Ne razumem — reče
Graji uzdahnuvši.
- Nameravamo da vas pustimo
da slobodno odete, ćim stignemo u
Francusku - upade Lun.
- Da me pustite?! Da li sam vas
dobro razumeo? - upita Graji, i
pocrvene po ćelom licu.
- Rekao sam, kao mačku kojoj je
zapaljen rep. Puštamo te da strug­
neš, a rep će da ti gori. i svetli. Ako
počneš da bežiš, rep će ti se još
gore raspaliti - izlagao je Makfer-
son.
Lun je pažljivo pratio slikovito iz­
laganje šaljivčine Makfersona, a
Graji je, ne shvatajući još ništa, ble­
nuo.
- Zato, lopužo' iskonska, ne poku­
šavaj da bežiš! Prvo sedi na svoj
odvratni tur, i potrudi se da ti od
njega do mozga veza ne traje dugo
- nastavi Makferson.
- Možete li da mi sve to kažete
malo razumljivije? - upita Graji.
- Razumećeš ti sve, žablja kra­
sto! Ali, pošto ti je mozak načinjen
tako da misli samo pokvarenjački,
govoriću tako da bud^. jasno kao na
sunčanoj strani spruda - nastavi
mornar, pokušavajući da promen’
način izlaganja. - Dakle, rekli smo
da ćemo te pustiti upaljenog repa...
Rep ti gori, i svetli... Mi ga vidimo,
pa znamo gde si.
- Znači, pratićete kud se krećem
i šta činim? - upita Graji.
Neverovatno dosetljiv momak’ -
uzviknu veselo Makfersoii. —
Bravo Grajle! Nekad su tako osva­
jali gradove. Pohvatali bi puno pasa
i mačaka. Mačkama bi obmotaii
repove kučinom natopljenom smo­
lom. Zapalili bi l.učinu i pustili
mačke, a onda i pse. Maćke oi pobe-
gle u utvrđeni grad, i popele se na
drvene krovove. Tamo su im i dalje
goreli repovi, pa bi pobegle na ta-
.vane. A tamo je bilo šta da se zapali.
Lun se smejao prateći Makferso-
novu misao. Već je počinjao da
shvata šta Samjuel Makferson
kuva u svojoj glavurdi.
- Vaše izlaganje, koliko mogu da
naslutim, predstavlja neki novi na­
čin mučenja - reče Graji.
- Ćuti, trista ti upaljenih repova!
Sad dolazi ono najvažnije! - viknu
Makferson. - Ti ćeš obići sve gang­
stere, bande i krijumčarske jazbine.
- Poludeću od tog upaljenog re­
pa! - upade Graji, još uvek ne shva­
tajući Makfersonovu misao.
- E, bez repa ne može! Već ga
imaš. i neka ti ostane! Čak ti je i pot­
paljen. i ne možeš da ga ugasiš!
- Dobro, preklinjem vas. kažite
mi šta želite tako da to shvatim!
- E. glupane! Nemaš smisla za
pravi razgovor! Dode mi da te
zvrcnem i bacim ribama. Jedino mi
je žao nedužnih riba; smućilo bi im
se od tebe. Kaži mu ti. Donalde,
niožda tebe bolje razume - odgo­
vori Makferson, izgubivši volju da
se prepire s Grajlom.
- Ja moram da prihvatim želju i
plan svog najboljeg druga, kape­
tana duge plovidbe Samjuela Mak­
fersona - poče Lun, nastavljajući u
Makfersonovom stilu. - Samjuel ti
nalaže da razrušiš sve što si zidao.
Treba da spališ sva svoje mučilišia
i da svoje ubice pošalješ u školu
pravde.
Graj razočarano uzdahnu.
- Eto, tako je to kad je čovek lilo
zof i naučnik, pa sve kaže jasno .
razumljivo! - uskliknu Makferson
Smeškajuci se, Lun nastavi da ob-
lašnjava Grajlovu kako treba u,i
otkrije sve svoje bande, i da ih.
iscrpnim dokazima, preda polic i,:
Tek sad pa je Graji glodao /iju
nieno.
- Eto, baš bi 1 niaio dete razume-
lo! - uskliknu MaklVi'son. — Ali ja
cu još du ti poiasnini stvari. Dakle,
pregledaceš gusarski brod, prebro-
jati posadu, videti kako se s.kriva i

63. kamuflira, a onda ćeš pozvati ar-
madu da ih potopi. Ti onda ploviš
do drugog broda, i potapaš ga! Ideš
dalje, i pronađeš leglo svih pacova
koji nisu stigli da se ukrcaju na te
brodove, pa ih sateraš u mišolovku!
Zar nije sve jasno?
- Da li se vi to šegaćite sa
mnom? — upita Graji, koji je sad
već razumeo Makfersonovu ideju.
- Ne, Graji, ne šegaćimo se —
odgovori Lun. — Moraćeš da likvidi­
raš sve svoje poslove u Francuskoj,
a onda da pređeš u Englesku. Posle
dolaze Nemaćka i druge zemlje. Bi-
ćeš neka vrsta virusa od kojeg
treba da poumiru sve tvoje zloči-
načne organizacije.
- To je čudovišno! Kako mislite
da me naterate da to učinim?
- Pustićemo te. a ti ćeš nam dati
reć da ćeš izvršiti sve što ti nalo­
žimo - odgovori Lun.
- Ali. oni bi me brzo ubili!
- Postaraj se da to ne učine. To ti
je neka vrsta trke za život.
- Ako budete išli za mnom. neću
uspeti da prodrem ni do prve tajne
veze. A ako budem sam, otkud
znate da vam neću pobeći. da me
više nikad ne nađete?
- Kako možeš da pobegneš kad
imaš upaljen rep?! Uvek će da ti
svetli i dirni, pa nam neće biti teško
da te nađemo - »objasni« mu Mak-
ferson.
Trebalo je još čitavih pola sata da
Graji shvati da Makfersonov i Lu-
nov plan nije nikakva šala. Oni su
tražili da im da reč da će uništiti
sve bande s kojima je vršio zločine
po svetu. On im dade reč, odmah se
u sebi zaklinjući da će brzo stvoriti
čitavu armiju za hvatanje Luna i
njegovog mornara. Jedva je pratio
Lunove savete, smišljajući podvale i
osvetu.
- Za početak ćeš još ovde.“napi-
sau iscrpan izveštaj o »teroristima
sitnog stopala«, odnosno o avetima
u Parizu — prekide Lun Grajlovo
maštanje o osveti.
— Ništa ne razumem! Kakve
aveti? Kakva »sitna stopala«? -
pokušavao je Rap Graji da izgleda
zapanjen.
— O toj bandi znam dosta. Otkrio
sam da si ti njen član zato što uži­
vaš u zločinima, i što te je to»učvršći
valo« u tvom nacističkom uverenju
- dodade Lun. - Našao sam u tvo­
jim spisima reportažu o svemu
tome. Evo ti je, pa se podseti.
Graji uze istrgnutu stranicu iz
jednog francuskog časopisa, koju je
dobro poznavao. Znao je i šta tu
piše, jer je to nekoliko puta, s uživa­
njem i zločinačkim ponosom, čitao
ove redove: »U Parizu je izvršeno
više terorističkih dela. Na mestu
svakog zločina ostala je poruka:
»Hitler je bio u pravu«. Samo u toku
jedne sedmice izvršeno je* petnaest
terorističkih zločina, u kojima je
ubijeno devetnaest, a ranjeno šest
ljudi.
Na poznatom pariškom »Marche
au Puces« popularnoj »Buvljoj pi­
jaci«, pojavile su se gomile čudnih
»suvenira«: kukasti krstovi, naci­
stički šlemovl, fašističke zastave...
Isto je i na »Foire a la ferraille«,
odnosno »Vašaru starudija«! Na
obe pijace pojavile su se i ploče s
uspomenama na fašizam, kakve su
»Ratne pesme nemačke armije« i
»Glasovi i pesme nemačke pobede«.
Istraga odlične francuske policije
dala je mršave rezultate: zaklju­
čeno je da se radi o rasizmu, a da
sve organizuje dobro skriveno poli­
tičko podzemlje. Tupoumni turisti,
naivni i patološki/ pokvareni ljudi
kupuju nacističke trake i ordene,
ignorišući pedeset miliona mrtvih
u drugom svetskom ratu.
Sve je to u vezi sa terorističkim
akcijama, čije su žrtve najčešće Ai-
žirci, i drugi doseljenici iz severne
Afrike. Uz njihova mrtva tela ost­
aju poruke: »Oslobodite nas ovog
ološa - Hitler je bio u pravu«. Naj­
više ginu Afrikanci, poreklom iz
Alžira, Maroka i Tunisa«. Oni su
nabijeni u pojedine kvartove, neku
62

64. vrstu geta. Na njih se bacaju bombe
i puca iz tajanstvenih automobila
koji se pojavljuju samo pod zašti­
tom noći.
Ubrzo je utvrđeno da iza svih tih
akcija, od prodaje hitlerovske
»slave«, koja je postala unosan po­
sao, na kome se ostvaruju basnos­
lovne zarade, pa do izne­
nadnih pokolja na ulicama u sever-
noafrikanskim getima, stoje bivši
francuski saradnici okupacionih
nemaćkih vlasti u drugom svets-
kom ratu, i mnogi »ugledni« ljudi,
neonacisti, puni mržnje prema na­
rodima severne Afrike, koji žele da
se oslobode.
Sve se to uklapa u novu mrežu
svetskog nacizma, kako to izjavljuje
i sin zloglasnog Ajhmana. Oni žele
da »obnove« slavu nacizma...«
Rap Graji, sedeo je sad vezanih
ruku ispred Luna. Bio je nemoćan, i
gušio se od besa.
- Policija preuveličava dovitlji­
vost sitnih trgovaca - reće. - Ta
priča o »bandi sitnog stppala« je
izmišljotina.
- Imam načina da saznam istinu
- reće mu Lun, sad već ljut.
Onda Lun donese špric i uplaše­
nom Grajlu ubrizga sredstvo na
bazi tricijanoaminopropena, droge
za menjanje svesti.
Posle pola sata Gra'jl je poslušno
pisao o svom učešću u toj bandi.
Navodio je dokaze i imena i na
kraju se potpisao.
Lunu nije bio potreban taj izve-
štaj. On je već nekoliko meseci pra­
tio izveštaje o tim odvratnim zloči­
nima. U Grajlovim spisima i beleš-
kama umeo je da dešifruje mnoge
adrese i imena, pa je mogao da
utvrdi ko su članovi bande obožava-
laca Hitlera.
Grajlova iscrpna izjava bila je
njegov prvi korak poslušnosti.
Kad je prestalo delovanje droge,
Lun pruži Grajlu da pročita šta 4e
napisao.
- Sačuvaću fotokopije ovog do­
kumenta. Tvoji prijatelji znaće da
»cene« tvoj postupak — reće. Lun
smejući se.
Užasnut Graji klonu u sedištu.
- Vidim da moram da slušam...
Želim da živim, makar i tako što ću
izvršavati sve vaše naloge - zak­
ljuči jedva čujno.
Lun nastavi da- mu daje »savete«.
i nabrajao mu je šta treba da učini
da bi otkupio svoj život.
- Učiniću sve što budem mogao
- obeća Graji, i zamoli da mu doz­
vole da se odmori.
Bolela ga je glava, a u ustima mu
je bilo gorko. Žudeo je da se opije, i
zaboravi sve.
Graji je preklinjao da mu daju
pića.
- Dobićeš i jelo i piče, proždrljivi
lešinaru! — reće mu Makferson, i
opet sveza Grajla.
- Odvedi ga. Same - reče Lun.
- Iskrcaćeš ga posle mene. Kad se
on nade na obali, njegova izjava o
bandi-u IParizu biće već na putu. Ja
ću je dopuniti nekim važnim deta­
ljima.
Graji ga: osinu pogledom punim
mržnje.
- Pazi da ne učiniš neki pogre­
šan korak, Grajle - opomenu ga
Lun. — Možda se dugo nećemo vi-
deti, ali znaj da sa obe strane tvoga
puta zjape provalije smrti. Svi gang­
steri već znaju da sam te oteo.
Možda će jednog trenutka posum­
njati u tebe. To ti je provalija s
jedne strane. Na drugoj strani su
policije koje te traže. A tu smo i ja i
moji prijatelji, spremni da te gur-
nemo u jednu od te dve provalijo,
samo ako se ne držiš date reći.
- Bićete zadovoljni... Biću i ja
zadovoljan... Neću u provaliji... -
reče Graji, gušeći se, ali ne od kaja­
nja i slabosti, već od hastupA besa i
mržnje.
XI
Bilo je već dvadeset i dva sata
kad Samjuel Makferson izvede vo­
zanog Grajla iz skrovišta. U hod­
niku mu brižljivo veza maramu
63

65. preko očiju i povez utvrdi širokim
flasterom preko zloćinčevog čela i
lica.
— Lun je rekao da ću dobiti doku­
menta i novac — reče Graji zabri­
nuto.
— Sve ti je u nepromočivoj vre­
ćici o vratu, iako bi bilo bolje da ti
je tamo omča za vešala, sto ti krva­
vih noći! - odbrusi Makferson, i
grubo ga gurnu.
— Zašto su mi vezane oči? —
upita Graji.
- Ne pravi se naivčina, jezičino
besnoga psa! Baš bi mi trebalo da
vidiš ime. izgled i mesto na kome je
brod usidren, pa da mi pošalješ na
vrat sve snage lučke policije, i ko
zna koga još - objasni mu Makfer­
son.
- A, tako... Nisam ni pomiš­
ljao... Gde čete me iskrcati? -
upita Graji.
- Vidi ti. devet mu mekih babljih
trbuha, kako je razmažen ovaj svi­
leni ubica! - gunjdao je mornar
podižući Grajla, i spuštajući ga u
laki motorni čamac. - Baš ću ja da
iskrcavam takvo đubre. Jednostavno
ću da te gurnem u prljavu vodu iz­
među usidrenih brodova. Dok ispli­
vaš i odvežeš oči. biću daleko od
tebe.
Graji s ogorčenjem pomisli kako
Lun i njegov mornar ne zaborav­
ljaju ni na šta. U njihovoj blizini ose-
ćao se nemoćan. Zabrinuto je raz­
mišljao kuda da ode. i kako što pre
da nabavi oružje.
Mornar mu odveza ruke. i odmah
ga gurnu u vodu. tako silovito da
Graji potonu najmanje pet stopa.
Kad je isplivao, trebalo mu je
prvo da dode do daha. a onda je pli­
vajući. skidao povez sa očiju bolno
kriveći lice. Gušio ga je smrad iz
pristaništa. Kad je. konačno, mogao
nešto da vidi. nalazio se između dva
ogromna, još neistovarena broda, u
zapadnom delu luke. Znao je da
mora oprezno da ispliva, jer ako
padne u ruke policiji, ili carinskoj
straži, lako je moguće da se odmah
nađe u zatvoru. Fotografije s njego­
vim likom bile su već objavljivane u
svim listovima i revijama.
Uhvati se za jedan sidreni lanac,
a onda osmotri luku. Ugleda nešto
od čega mu srce radosno zaigra.
Između teretnih brodova u blizini
bio je manji brod, koji je on dobro
poznavao. Pamtio je i njegov regi­
starski broj, PP 8110, i ime - »Ka-
pris vremena«.
Graji zapliva prema »Kaprisu«, i
obiđe ga, da stigne do uskog drve­
nog mosta. Osvrnu se, i pope na
most, a onda. pognuto, šmugnu na
palubu.
- Stoj. i digni ruke! - čuo je do­
bro mu poznat glas.
- Dolazi prijatelj. Marsele! -
odvrati Graji, ali podiže ruke i
priđe.
- Graji?! - preneraženo, ali tiho
reče Marsel Bukan. - Zar si našao
moj brod sada kad te gone po će­
lom svetu? Ulazi... Zašto si mokar?
Je li ko video da dolaziš na »Kapris
vremena*?
- Bačen sam u rhore, a na •Ka­
pris« me dovela moja luđa sreća -
odgovori Graji, i šmugnu u kabinu
Bukan navuče zastore na kabini,
i bolje osmotri Grajla. Njih dvojica
su se znali još otkad je Marsel Bu­
kan, nekada pomorski oficir, uhva­
ćen u švercu cigareta. Zajedno su
neko vreme švercovali oružje, i oba­
vili mnoge prljave poslove. Kad je
zadnji put bio u Marselju, Graji se
sreo s Bukanom, i dogovorili su se o
švercu droge. Bukan je tako dobio
poverenje jedne od najmoćnijih kri­
jumčarskih bandi, a Graji pet mi-
liona franaka.
Bukan je platio ribarski brod »Ka­
pris vremena, trideset i pet mi-
liona franaka, a potrošio je još či­
tavu hrpu novca da ga preuredi.
Policiji je odmah bilo sumnjivo za­
što je Bukan kupio brod: Sigurno se
nije spremao na pecanje. ili da lovi
rakove.
Dok se Graji oslobađao mokre
odeće. Bukan mu je pričao o tome
64

66. kako je već nekoliko puta prevezao
po četiri stotine kilograma droge.
- Uvek sam maštao o idealnom
skrovištu na brodu, koji ne može da
pronađe ni najveštiji carinik ili poli­
cajac. Uživam švercujući im pred
nosom. Oni znaju da to činim, ali ne
znaju kako - ponosno je pričao
Bukan.
Svi krijumčari u svetu maštaju
0 idealnom skrovištu. Zar si ga ti
izmislio? — reče Graji.
- Noča& sam na brodu. Ti si vest
u stvarima ove vrste. Pokušaj da
nadeš moje skrovište, za opkladu
od milion franaka — hvalisavo
reče Bukan.
- Nemam vremena. Moram
hitno na obalu. Daj mi neko odelo,
oružje, i aparat za brijanje. Moram
sasvim da izmenim izgled — ob­
jasni Graji.
Sat kasnije ubica Graji je bio obu­
čen u dobro odelo, koje mu me bilo
malo tesno, ali ne toliko da to bude
upadljivo. Dobro se obrijao, a onda
je pažljivo preuredio svoje guste i
sastavljene obrve. Postale su tanke
1 rastavljene. Promenio je i način
češljanja; začešljao je kosu niz čelo,
tako da mu skriva visoke zaliske.
Već je bilo teško da se u njemu pre­
pozna Rap Graji.
- Uključićeš rne u posadu —
reče na kraju Graji. - Znam gde ću
dobiti dokumenta. Vraćam ti onih
pet miliona i plaćam još toliko, da
me skrivaš.
- Znam da je opasno, ali, s malo
sreće... - neodređeno prihvati Bu­
kan, - Imam dva pištolja, pa možeš
da uzmeš jedan.
- Znam da su oba dobra, jer ti
znaš šta je oružje — odvrati Graji.
Gurnu zatim pištolj pod sako, i s
pouzdanjem iziđe na palubu. Neko
vreme stajao je u senci kabine i pos-
matrao obalu, a onda mirno iziđe.
Na carinskoj kapiji reče da je bio u
poseti prijatelju, i pokaza pasoš na
ime Frenk Bater.
- Turist? - upita carinik, Fran­
cuz.
Graji klimnu glavom, f upita ko­
jim se putem najbrže stiže do cen­
tra grada. Carinik mu ljubazno po­
kaza put, i zločinac nesmetano
krenu dalje. Međutim, Graji je do­
bro poznavao Marselj, i nije želeo
da ide u centar grada, nego skrenu
ka najbližoj pošti. Iz javne govor­
nice nazva jedan broj u Parizu. Jav­
ljao je izvesnom Žozefu Espinu, što
je verovatno bilo lažno ime nekog
od voda banke »sitnih stopala« i
iiskrslih aveti nacizma:
— Ovđe Robert sa ostrva... Da,
Robert!... Baš taj! - Treba da vam
javim nešto važno... Lun,.. Da, taj
tobožnji kralj ponoći... On je na
tragu celoj organizaciji...
U tom trenutku jedna ruka po­
vuče preko Grajlovog ramena kuku
za vešanje slušalice, i prekide vezu.
Graji se sledi, i maši se revolvera.
Ali, čelični stisak ga tako ukoči,
da, u uskoj kabini ni;je, mogao ništa
da učini.
- Prilično je opasno što si već
došao do pištolja. Umalo đa te pu­
stim da potegneš, pa da završimo
priču — začu se Grajlu već poznat
glas.
Bio je to Lun. Graji okrenu glavu,
i pogleda prema vratima kabine,
čije su staklo zaklanjala nečija ši­
roka leđa.
— Samjuel stalno gunđa da smo
pogrešili što smo te pustili. Želi da
te veže u mornarski čvor, a to je pri­
lično bolno. Ostanu čitave samo
kratke kosti, a ni jedno rebro -
šaputao je Lun, ne dozvoljavajući
da mu Graji odmah vidi lice.
Onda Lun opipa Grajlu pojas, i
oduže mu pištolj.
- Prošetaćemo malo oko pošte,
đa porazgovaramo - reče Lun, i
pusti Grajla đa iziđe.
Pred kabinom ga Makferson uze
»pod ruku«, tako nežno da Grajla
obli znoj. Zajedno pridoše da plate
za neočekivano prekinuti telefon­
ski razgovor. Odmah zatim iziđoše
iz pošte, i nađoše se pod starim
drvoredom.
3* X - 100 (646) 65

67. - Na prvom koraku si naleteo
na sebi slične. Okani se tog Bukane,
koji ti je dao pištolj i od«lo. Dobro si
se prerušio, ali već si posrnuo, i
umalo da potoneš - govorio je Lun
mirno i tiho.
- Do davio, kako ste me našli?!
- upita Graji zbunjeno.
- Rekao sam ti da ćemo stalno
motriti — odgovori Lun. - Bukan
misli da niko ne zna za tajnu njego­
vog skrovišta. Već pri sledećoj plo­
vidbi, biće uhapšen. Na njega si
nam ukazao, i njega si likvidirao.
Policija će mu reći čijom je zaslu­
gom stigao iza brave.
- Ali. otkud znate sve to?!
- Natprirodne sile. duhovi, crna
magija, i slične veštine - odgovori
Makferson. i huknu prema Grajlo-
vom licu. pokušavajući da imitira
strašnog duha.
- Ostavimo te priče. Grajle.
Treba da se odmoriš, pa da sutra
pronađeš šefove bande s kojom si
ranije povezao Bukana. Prikupi
podatke, i obavesti policiju o
svemu: Možeš nekog od gangstera i
da »iscediš«, da ti otkrije tajne -
reče Lun, i dade znak Makfersonu
da pusti Grajla.
Zločinac krenu bez reći, osvrćući
se kao da je video duhove. Malo kas­
nije skrenu u poznate mu stare uli­
čice, i poče da trči. Cesto je menjao
pravac. Uze i taksi, i njime se vozio
neko vreme. U gužvi na jednoj auto-
buskoj stanici prede iz taksija, i vo­
zio se autobusom dve milje. Opet je
lutao, osluškivao i, skriven u senci
neke nastrešnice, ili kapije, čekao
da vidi prati li ga neko.
Bilo je već prošlo dva sata posle
ponoći. Bio je spreman da se kladi i
u svoj život da je zavarao trag i naj­
spretnijem uhodi. Stiže na dežurnu
taksi-stanicu, i dade adresu jednog
malog pansiona. Odveze se u se-
verno predgrade Marselja, g*de je
bio taj pansion, i uze sobu.
Baš u trenutku kad je pospana
vlasnica pansiona htela da mu da
ključ, zazvoni telefon.
- Ne znam nikakvog Grajla! -
odgovori ona pošto sluša reći ne­
poznatog. — Pitaću ovog gospodina.
Graji se bio upisao kao Frenk Ba-
ter, pa je unezvereno gledao ženu,
kao da je i ona neki duh.
- Šta je taj rekao? — upita Graji.
- Kaže da pozovem Grajla. ili
kako se već zove gospodin koji je
upravo stigao.
Graji uze slušalicu i jedva upita
ko zove.
- Ovde Lun i Makferson. Hteli
smo samo da ti poželimo prijatno
spavanje. Opominjemo te da do ju­
tra ne izlaziš, jer hoćemo i mi da
spavamo, a dežurni duh ima nalog
da te oslepi na jedno oko i da ti od-
seče uho ako nešto pokušaš - čuo
je Lunov glas, isti k ac u pošti.
- Da... Svakako.,. - progunda
Graji, i klonulo spusti slušalicu.
Odmah zatim pope se u siro­
mašnu sobicu i skide odelo. pa se
očajan i uznemiren do krajnjih gra­
nica. uhvati za glavu obema ru­
kama. Dugo je vrteo glavom i ču­
pao proredenu kosu.
- Releji su u redu, pa i mi mo­
žemo na brod. Prve Grejlove reći
odjeknuće ujutro snažno u signal-
nom uređaju — reče Lun tiho Mak­
fersonu, jer Džejn je bila zaspala na
sedištu.
Tek u luci Lun je probudi, poljup­
cima.
— Treba da onemogućimo da
Graji dobije Bukanovu pomoć —
reče Lun. — Vas dvoje se popnite
na brod, a ja ću da se odvezem do
»Kaprisa«.
Desetak minuta kasnije Lun baci
na Bukanov brod. pomoću speci­
jalne strelice, komadić kartona, na
kojem je pisalo:
»Graji ima opasne namere. Želi
da ti otme brod. Ne primaj ga, ali
ne pokušavaj da ga ubiješ, jer bi to
bilo još opasnije. Dobro obavešteni
poznanik«.
66

68. Carinik ga je propustio u luku.
pošto je primio veliku novčanicu.
Držao je kapiju otvoreriu za kola da
galantnog atranca.
Bukan je čuo udarac u vrata ka­
bine, i izašao je da osmotri, Primeti
strelicu zabodenu u vrata i poruku.
Čitao je psujući prokletog Grajla,
i rešen da odmah otplovi na drugo
sidrište.
Trebalo je da o svemu obavesti i
ljude za koje je dopremao droge
preko Sredozemnog mora. Možda
je sve samo pakosna šala pa mislio
je, ali je, ipak, rešib da bude opre­
zan. Sve novine u svetu bavile su se
senzacionalnom otmicom Rapa
Grajla iz denovskog zatvora.
Svoje" sumnje Bukan je gunđao
sebi u , bradu, budeći jedina dva
ćlana posade, koji su spavali u za­
jedničkoj kabini. Ostali su bili pu­
šteni da provedu dve noći na
kopnu.
-k
Kad je, ujutru ustao Rap Graji je
razmišljao šta da učini. Ostao bi
najrade u sobi i tražio da mu se tu
donosi hrana. Danima ne bi izlazio,
pa neka ga Lun uhodi! Ali, trebalo
je naći sigurnije skrovište, jer sva­
kog časa policija može da otkrije,
pogotovo što je sumnjiv vlasnici
pansiona. A i Lun je imao mnogo
načina da ga istera iz te jazbine.
Međutim, Lun ga nije pustio da se
mnogo koleba. U devet sati ćulo se
kucanje na vratima, i jedan dečak
doneo je pisma za Frenka Batera.
Graji brzo otpusti dečaka, i otvori
koverat; Pročita poruku na engles­
kom:
»Na posao, Grajle! Ne treba gu­
biti vreme, jer vlasnica pansiona
mog4a bi da se seti imena Graji.
Možda baš sad čita jutarnje novine,
u kojima se tvoje ime vuče na pune
dve strane Lun«.
Sada je Grajlu bilo jasno zašto
mu je Lun sinoć preko telefona spo­
menuo njegovo ime, iako je znao da
mu novi pasoš glasi na ime Frenka
Batera. Ali, taj pasoš nije bio dobar,
jer je fotografija na njemu odavala
pravi Grajlov lik, pre brijanja
obrva i menjanje načina češljanja.
Graji pomisli da mora da stupi u
vezu sa Klodom Fužeom, starim vo­
đom krijumčara u Marselju. Raz­
mišljajući kako da to učini, dođe na
ideju kako da mu Fuže omogući da
izmaknu Lunu.
Ponosan novom nadom, siđe, i
plati prenoćište. Ujedno plati da
soba ostane rezervisana za sledeče
dve noći, i dade bogatu napojnicu.
Pomislio je kako će Lun kad sazna
njegovu nameru da se tu vrati po-
verovati da je počeo da izvršava
naloge.
Odmah zatim Graji iziđe, i, ne
osvrćući se,,ne žureći, i ne pokuša­
vajući da zavara trag, pode niz
ulicu. Šetao je neko vreme, razmiš­
ljajući, i tražeći javnu govornicu.
Kad je nađe, prelista imenik, i nađe
broj Kloda Fužea. Okrenuo je broj, i
dobi vezu. Ženski glas mu reče da
gospodin Fuže nije kod kuće, da je
već mesecima na putu.
— Neko ga zamenjuje. Obavezni
ste da kažete da ga traži »Ambasa­
dor«!... Da, »Ambasador«!... Veoma
je važno, i hitno... Raspitajte se kod
nekog ko odgovara za sve u kući, a
ja ću opet pozivati, nakon četvrt
sata - govorio je Graji.
— Biće potrebno pola sata - od
govori ženski glas, i veza se pre
kide.
Graji potraži gde bi popio kafu
ude u jedan ugodan kafe. Sa police
za novine uze celu hrpu novina,
poče da ih prelistava. Grozio se od
onoga što je pisalo o njemu. Zalepili
su mu naziv» »zločinac veka«. Čita­
nje i doručak nisu ga omeli da po­
traži telefon, čim je prošlo pola sata
od razgovora sa ženom u Fužeovoj
kući. Opet okrenu broj, i začu se sta­
rački, škripavi i šušketavi glas:
— Ovde je vrtlar gospodina Fu­
žea! Šta želite?
Graji je znao da to nije nikakav
vrtlar, nego lično stari gangster
67

69. Klod Fuže. Vrlo malo ljudi je znalo
to.
- Da li su vam rekli ko traži? -
upita Graji.
- Jesu... Ali, ja ne mogu ništa da
učinim. Vrlo je teško da obavestim
gospodina Fužea... Treba sami da
se snađete odgovori lukavi Fuže.
- To je nemoguće, uveravam vas!
Jedva sam se izvukao iz gužve, i če­
kam u kafeu »Sadiha«. Voleo bih da
vidim nekoliko naših zajedničkih
poznanika. Ako bi ste ih obave-
stili... Molim to učinite kako sami
znate.
- Ostanite tamo — kratko reče
tobožnji vrtlar, i prekide vezu.
Graji odahnu. Znao je da će sad
Fuže naći način a preko svoje kom
plikovane veze s podzemljom, da
pošalje grupu gangstera da ga od­
vedu. ,
Čitav sat begunac je mirno sedeo
u uglu kafea i ispijao konjak čita­
jući novine. Ali tad mu priđe žena
iza šanka i upita ga;
- Da li ste vi gospodin Bater?
Graji klimnu glavom.
- Zovu vas na telefon - đodade
žena. popravljajući svoju keceljicu.
Graji upita gde je telefon, i dobi
odgovor da je u spremištu iza ka­
fea. U očekivanju pomoći od Fužea,
Graji beše pomislio da je poziv sa te
strane, ali se seti da Fužeu nije po-
menuo svoje novo lažno ime. Lice
mu se ukoči i, odjednom mu
postade zlo. Ipak, smogao je snage
da ode do telefona i podigne sluša­
licu.
- Da... Bater ovde — reče s napo­
rom.
- Da li nešto počinjete, Grajle?
— upitao je Luna.
- Počinjem, prokleti bili. poči­
njem! Ne ide to kako vi mislite..,
Prvu vezu sam našao, i moram da
pričekam - odvrati Graji, i Ijutito
tresnu slušalicu.
Vrati ponovo za sto. zaklanjajući
se novinama. Ali, često je gledao
prema vratima, i kroz veliki izlog
kafea. Čekanje mu je kiđa:lo nerve.
68
Želeo.je smrt svima, a najviše Lunu.
Kako je vreme odmicalo, sve više je
bio kivan na Fužea. U mašti je vi­
deo sebe kako i sam koristi Fužeov
pronalazak. Treba tajno da kupi
lepu kuću, negde na Ažurnoj obali,
a i proglasi se sopstvenim vrtla­
rom.
Bilo je pet minuta do dvanaest
kad se pred kafeom »Sadiha« zau­
stavi stari i prilično oguljeni veliki
sitroen. Iz njega iziđoše dva
momka, i uđoše u kafe zverajuci na
sve strane. Ugledaše Grajla, i jedan
mu priđe, dok je drugi ostao kod
vrata,
— Gospodine ambasadore! —
obrati mu se robusni momak u či­
jem se izgovoru isticao korzikanski
naglasak,
— Čeka,m vas. Odvedite me -
tiho reče Graji, i ostavi krupnu nov­
čanicu, na stolu.
Kelnerica brzo priđe, i htede da
vrati kusur, ali Graji joj je od­
mahnu. Izađe, i uđe u kola, stalno š?
osvrćući. Na zadnjem seđištu biM
su još dva gangstera! koji ga post-'
aviše između sebe. Ona prva dva
momka sedoše napred, jer jedan od
njih je bio vozač.
— Treba imati na umu da je mo­
guće da nas neko prati — upozori
ih Graji.
Četiri gangstera se glasno nasme-
jaše.
— U Marselju nema takvog maj­
stora da prati naša kola dalje od
drugog ugla - reče momak koji je-
sedeo uz vozača.
— Molim vas da budete krajnje
oprezni bar ovoga puta. Sumnjam
da me neko prati - ponovi Graji.
Nakon nekoliko minuta vožnje
Grajlova nada da se ovoga puta »od-
lepio« od Luna stalno poraste. Kola
zastadoše pred jednom velikom
kapijom, koja se brzo otvori. Od­
mah zatim zatvori se za starim si-
troeriom. Graji je sumnjičavo gle­
dao šta se događa.'
— Brzo. momci, brzo! Prelazimo u
druga kola! - reče vozač sitroena.

70. Odmah zatim odvedoše Grajla do
jednih lakih i br/ih kola za trans­
port robe. Uvedoše ga u furgon, na
kojem nije bilo nikakvog prozor-
ćića. Tri gangstera uđoše s njim; a
četvrti natuče periku i naočare za
sunce, pa zalupi vrata, i kola ubrzo
krenuše, izlazeći u susednu ulicu.
To je bio trenutak kada Grajlova
nada poraste. Nije bilo nikakvog
načina da Lun, ili neki njegov
uhoda, prodre kroz kapiju, i pogodi
da postoji izlaz u paralelnu ulicu.
- Kuda se vozimo? - upita
Graji.
- To ni mi ne znamo. Samo Žuk
zna gde vozi. A možda i on treba da
dobije novo naređenje - reče je­
dan od trojice pratilaca.
- Kakvo mu je to ime — Žuk? —
upita Graji.
- Niko ne zna njegovo pravo
ime. Zovemo ga Žuk. jer nam je on
tako rekao — odgovori isti pratilac.
- Da li će tamo biti neko od še­
fova? — upitao je Graji.
- Zaveži, prokleto kopile! - izne­
nada viknu jedan od pratilaca, koji
je do tog trenutka stalno ćutao. -
Zapitkuješ kao radoznala baba!
Graji se lecnu. U Francuskoj ni­
kada se niko nije usudio da tako s
njim razgovara, bilo da se predstav­
ljao kao »Ambasador« ili pod ne­
kim drugim imenom.
- Platičeš mi zbog tih reči, mom­
če! - odvrati Graji posle nekoliko
trenutaka.
Zlovoljni gangster ga snažno
udari pesnicom po licu. Graji htede
da ustane, da se brani, ali ga druga
dva momka povukoše nazad.
Grajlov svet se rušio. On, koji je
ubijao, mučio i terorisao ljude, nale-
teo je na Luna. Od tog trenutka kao
da ga je ostavila sreća. Malopredaš-
nja nada mu se pretvori u očajanje.
- Kad šef sazna šta činite, biće
mrtvih — reče, još uvek se nadajući
da se radi o nesporazumu.
- Slušaj, Grajle, - odvrati gang­
ster koji ga je udario, — prekini da
dosađuješ, jer bi moglo da ti se desi
i nešto mnogo neprijatnije. Možda
ćeš moći da se opravdaš, ali sad te
smatramo običnim izdajnikom, koji
se prodao Lunu. ^
- Kakva su to optužbe?! Pa to je
monstruozno! - kriknu Graji.
- Već si izdao Bukana, i on je
morao da otplovi. Upozorio nas je
na vreme. A sad, kad si čuo ovo. daj
ruke. da te vežemo - zaključi
Grajlu nepoznati gangster.
Zbunjeni Graji bio je kao skame­
njen. Setio se Lunovih reči o tome
kako ide između dve provalije.
Sada je znao da pada u jednu od
njih. Zažali što je uspeo da umakne
Lunu.
- Onda mi bar recite kud me
vodite? Koga ću videti? - upita
Graji.
- U skladište azotnih đubriva uz
obalu. Tamo možeš da nestaneš. U
tom skladištu imamo mlin za mleve-
nje skamenjenog đubriva. koje je
ovlažilo. Coveka tako samelje da se
u smeši sa đubrivom ništa ne vidi.
Svaki drugi čovek bi pomislio da
to gangster pokušava da se našali
na grub način. Ali. Graji je znao da
takav mlin postoji, i da su tako ne­
stali mnogi koji su -smetali bandi
krijumčara.
- Znam to skladište, na šestom
doku za rasuti teret - reče Graji
jedva čujno.
- Ti suviše mnogo znaš. Grajle
- reče jedan od gangstera.
- Da, mnogo više od svih vas.
Zato ću da vam kažem nešto iz čega
možete mnogo da naučite - odgo­
vori Graji, naprežući se da bude što
mirniji.
- Reci tu mudrost! - nasmejao
se jedan od prisutnih.
- Vi znate da sam ja Rap Graji,
ali ne znate da sam jedan od najbo­
gatijih ljudi.
- Vrlo zanimljivo...
- Svakom od vas mogu da ispla­
tim onoliko funti novčanica od po
sto dolara koliko je težak. Pa, mis­
lim da se čovek kakav sam ja ne
melje u mlinu za veštačko đubrište!
69

71. - Znali smo da si bogat, ali ne
verujemo da si toliko težak - sad
drugačijim tonom reče gangster
koji ga je udario. - Valjalo bi da
uzmemo nešto od tog plena.
- Udarajući me po licu i izmišlja­
jući prljave optužbe, nećete nikada
doći do krupnog zalogaja. Ja umem
da umrem, a da prkosim pri tome
- dodade GrajT
Posle tih reći nastade ćutanje.
Četvrt sata kasnije Rap Graji je
ležao, svezanih ruku, nogu i usta,
baćen među papirne džakove s du-
brivom. Sa tog mesta mogao je da
čuje lupu ogromne mašine za mle-
venje, oko koje se dizala prašina.
Graji se gušio, bez mogućnosti da
se pomakne.
XII
Obučeni kao dva prilično zapu­
štena stara mornara, Lun i Makfer-
son su sedeli u malom lučkom ka-
feu blizu šestog doka za rasuti te­
ret. Tokom dana pratili su sve što
se'događalo s Grajlom. Čekali su
sad da padne mrak, pa da nekako
prodru do njega. Već su bili dobro
osmotrili sve prilaze i okolinu. Lun'
je otkrio da je najteži, ali najsigur­
niji prolaz preko cevi za utovar iz
skladišta. Bio je to prljav put, sav
zasut prašinom. Njih dvojica su bili
poneli mornarske torbe s najnužni­
jom opremom, i zadovoljno su zak­
ljučili da je dobro što imaju i male
gas-maske, jer je preko cevi prolaz
bez maski bio sasvim nemoguć.
- Krenimo, Same - reče Lun
kad se dobro smrači.
Onu stranu skladišta od koje se
odvajao splet velikih cevi svako je
izbegavao, zbog debelog sloja pra­
šine na tlu i zagađenog vazđuha.
Zbog toga tamo nije bilo ni do­
voljno svetla. Lun i Makferson lako
prodoše neprimečeni. Nađoše pro­
laz kroz zidove, uz same cevi, i sti­
goše u prostoriju ispunjenu tut-
njem mašina.
Neko vreme su brižljivo posma-
trali. Od grupe radnika koji su uba­
civali zgrudvano đubrivo u mašinu
delio ih je zid. U taj deo skladišta
retko je ko zalazio. Uskoro videše
da se u dnu ogromne hale upališe
slabe sijalice. Dva čoveka prodoše
između gomila džakova, i s jednog
mesta nešto podigoše.
— Pa to je Graji, uvaljan u pra­
šinu od đubriva - šapnu Lun,
— Da se nije već ugušio? - upita
Makferson. - Već dugo mu nismo
čuli glas.
— Nismo ni mogli - odvrati Lun,
- Čuo si kad je neko, još pre četiri
sata, rekao da se proveri jesu li mu
usta dobro vezana.
Polako pođoše napred, i proviriše
iza nove gomile papirnih džakova.
Ona dvojica odgurnuše jedna vrata,
koja su bila na šinama, a otvarala
su se povlačenjem uz zid.
— Zatvaraj brže da ta prašina ne
prodre ovamo: — začu se nečiji
glas.
Prošlo je nekoliko minuta dok su
Lun i Makferson mogli da razu-
meju glasove. Konačno su samo
čuli Grajlovo disanje.
— Klode... Zašto ste mi sve ovo
učinili? — pitao je Graji nekoga.
Lun se brzo namesti da, kroz mali
razmak između grubih vrata i dov-
ratka, vidi ko se odziva na ime
Klod. U prostoriji, koja je svakako
služila za arhivu, bilo je nekoliko
klupa, stolova i stolica. Oko jednog
stola, na kome je bilo čaša i boca
pića, sedelo je pet ljudi. Malo dalje,
na jednoj klupi, vezan i prašnjav,
nekako neprirodno, ležao je Rap
Graji.
Među petoricom prisutnih bio je
i vozač sitroena kojim je Graji bio
odveden, kojeg su Lun i Makferson
videli. Tu je bio i jedan starac, gru­
bog lica i izrazito velikog nosa. —
Nije trebalo da me zoveš telefonom,
Grajle - odgovori starac, po čemu
Lun zaključi da je to Klod. - Nas
petorica se ne sastanemo ni jed­
nom u godini dana, a danas si nas
70

72. ti naterao da to brzo učinimo Opas­
niji si od atomske bqmbe koja bi
pala na Marselj.
- Zašto sam ja toliko opasan.
Klode? Ja sam mislio da ću, ako
zamolim za pomoć Kloda Fužea,
doći na pravo mesto - reće Graji.
- To bi bilo tako da te nije đavo
uzeo pod svoje - odgovori starac.
- Kakav đavo?! - začuđeno
upita Graji.
Bio je to dijalog između Kloda
Fužea i optuženog Grajla. Bilo je
očito da je Puže vođa velike mar-
seljske bande.
- Uzeo te je najcrnji đavo. Lun,
duh ponoći, koji mora da umre, ili
da nas ostavi na miru. Ti si njegov,
Grajle! — optuži Fuže.
- To je tačno. Klode - reče
Graji.
- Dakle, priznaješ...
- Lun me je uništio, i bacio poli­
ciji u ruke. Onda me je otuda iz­
veo. .. On me muči i goni me da ot­
krijem sve koji su kao ja, i s kojima
sam sarađivao...
- Eto, zato smo odlučili da te
uklonimo zauvek. Tu je mlin, koji ne
ostavlja tragove.
- Ali, ja sam tražio pomoć da
pobegnem od Luna. Ja hoću da se
osvetim!
- Pričaš gluposti! Samo što dalje
od tog zlog duha! - kiselo se nas-
meja Klod Fuže. - Ja o tome više
znam, jer se punih pedeset godina
bavim ovim zanatom, u koji ti un­
osiš ono što te je i dovelo do propa­
sti.
- Šta sam to rđavo uneo u za­
nat? - upita Graji.
- Ti si običan ubica. Više se radu­
ješ ubistvu nego plenu - odgovori
Fuže. - Čitao sam sve što je ovih
dana pisano o tebi. Stvarno si prete-
rivao, Grajle.
- I to mi prebacuješ ti, Klod Fuže,
strašni Klod? Ti, koji si ubio toliko
ljudi!
- Ubijao sam kad sam morao!
Ubiću i tebe, jer moram! Hoću mir i
sigurnost za nas petoricu, i hiljadu
naših momaka. Hoću da se radi bez
opasnosti od Luna! - snažnim gla­
som odvrati starac.
- Ali, to je ludost! Ja imam
mnogo novaca! Imam razvijene ve­
ze! Imam ljude u Parizu... Ostaje
velika organizacija u Nemačkoj... u
Londonu... Veze u Turskoj, i dalje,
do Indije... Ja sam Rap Graji, i ne
možete tako sa mnom! - padao je
u vatru optuženi ubica, pred p9 ro-
tom sastavljenom od isto tako opa­
kih zločinaca.
- Nema drugog izlaza. Danas je
policija uhapsila devet naših ljudi,
koje si ti znao. Žandarmi su prova­
lili u dva naša skloništa, u kojima si
ti nekad boravio... Zar još nešto
treba da se dogodi? - nastavi Fuže
da optužuje.
- Priznajem! Sve je to Lun isce-
dio od mene. Ja ne znam kako i
kada... Qn može da hipnotiše... On
ima otrove kojima omami ćoveka...
On me je bio zgrabio. Tražio sam
tvoju pomoć da ne služim Lunu, koji
me goni da razbijem sve bande
.■coje znam, i do kojih mogu da do­
đem. Zar ne shvataš, Klode?
- Shvatam, ali he vidim izlaz...
Lun ti je isprao mozak, i napravio
od tebe svog slugu!
- Nije, kunem ti se svim što mi je
najdraže! Rado bih ga živog pekao,
kidao u deliće, samo mu se osvetim!
- Možda je tako, a možda i nije.
Najbolje je da ti zauvek nestaneš...
- Ali, ja imam novac u bankama
širom sveta. Mogu da se otkupim
hiljadu puta. Svi vaši krijumčarski
poslovi, plaćeni mnogim životima,
neće vam za godinu dana doneti
koliko je mogu da platim za svoj ži­
vot. Spasite me od Luna!... Skri­
vajte me i hranite neko vreme, i
imaćete ogromne koristi - molio
je Graji.
- Treba da uzmemo taj novac —
upade vozač Žuk.
Tek sad je Grajlu bilo jasno da je
vozač sitroena jedan od Fužeovih
najbližih saradnika.
7J

73. - Graji je u svakom trenutku
spreman da nas prevari.
Shvatite da ga je Lun pustio. To je
nešto o čemu vodim brigu više
nego o Graj lovom novcu — reće
Fuže, očito se trudeći da pokaže
svoju mudrost i staraćko iskustvo.
- Ja sam se prom enio... Sada
drugačije mislim... Lun je uticao...
— htede dalje da se brani Rap
Graji.
- Baš se toga plašim - prekide
ga Fuže. — Lun te je promenio. Po­
red toga. ti nam smetaš ovde. A no­
vac ćemo ti ionako dobrim delom
uzeti. Ima i za to načina. Neka se
ostali izjasne!
- Mislim da treba da ga odstra­
nimo dok razgovaramo šta da uči­
nimo — opet upade Žuk.
Ostali klimnuše glavama, i dvo­
jica brzo vezaše usta Grajlu i odvu-
koše ga prema vratima, zbog čega
se Lun i Makferson brzo sakriše.
Graji nije mogao da se opire.
Samo mu blesnuše suze besa i
mržnje u očima. Dva gangstera ga
odvukoše iza gomile džakova, i
grubo ga spustiše na tlo, a onda se
vratiše, i zatvoriše klizeća vrata za
sobom.
Očajni Graji se tresao, a onda na­
jednom oseti nečije ruke na sebi.
Bio je to Lun, nagnut nad zločin­
cem.
- Ovde ti je mala mašinska
puška, tipa ten, koji poznaješ. Imaš
dosta municije. Odvezaćemo te, a ti
napadni te koji hoće da te samelju
u đubre - šaputao mu je Lun. -
Kad budeš hteo da bežiš, prati cevi
iza mlina. Tamo je prolaz.
Lun mu i pokaza taj pravac, i ob­
jasni mu šta dalje da čini.
- Ne pokušavaj da ustaneš pro­
tiv nas. Slušali smo sve što si go­
vorio Fužeu, Žuku i ostalima —zak­
ljuči Lun. i dade znak Makfersonu
da se njih dvojica uklone.
Graji je bio dugo vezan i udovi su
mu bili toliko utrnuli da je jedva
posle uspeo da ustane. Lun je s tim i
računao kad mu je mirno ostavio
mašinsku pušku s rezervnirti okvi­
rima. Graji je, ogorčen okrutnošću
Kloda Fužea i ostalih šefova krijum­
čarske bande, sad mislio samo da
se njima osveti. Kad utvrdi da do­
bro oseća sve udove,, i da čvrsto
stoji, proveri mašinsku pušku, i
pode ka velikim klizećim vratima.
Naglo ih otvori, i viknu:
- Podignite ruke, poroto lupeža!
Gangsteri se naglo okrenuše, zu-
reči u mašinsku pušku u Grajlovim
rukama. Bilo je nečeg grotesknog u
tome što ih je zločinac gori od njih
nazvao lupežima.
- Urazumi se, Grajle - poče
Klod Fuže. - Hajde da razgova­
ramo.
- Nema više razgovora! Molio
sam da me spasete od Luna. Sada je
on mene spasao od vas! - grmeo je
Graji, pun zlobe. — Povući ću oba­
rač ako se ne podignete i, s rukama
na temenu, ne stanete uz zid.
Fuže i ostali znali su da se Graji
neće dvoumiti da ih ubije. Prvi
ustade, i pođe ka ziđu, Klod Fuže.
Ostali su ga polako sledili.
Možda bi Graji učinio nešto
drugo da u tom momentu kroz su­
protna vrata ne uđe onaj momak
koji ga je udarao i vređao. Gang­
ster zapanjeno osmotri, zbog čega
kasno potegnu oružje. Graji ga je
već držao na nišanu, pa ga izrešeta
dugim rafalom.
- Ne okreći se, pucaču! - opo­
menu Graji Žuka. - Taj gad je sti­
gao ovamo baš u pravo vreme.
Pošto proveri,da niko ne gleda.
Graji promeni okvir s mecima, a
onda se isceri, od ubilačkog uživa­
nja.
- Idite u pakao, a Graji ostaje da
živi kako može i ume! - viknu, i
povuče okidač.
Prvo pogodi Žuka. koji je taman
hteo da naglo potegne pištolj. Žuk
pade na betonski pod. Zatim popa-
daše ostali mlađi članovi bande.
Jedino još nije bio pogođen Klod
Fuže. On se polako okrenu, a Graji
prekide paljbu.
72

74. - Pobedio si. Grajle! Ne pucaj da­
lje! - reće Fuže. - ućiniću sve što
želiš.
- Ne verujem ti. Klode, stari pri­
jatelju!
- Mi nikada nikome ne ver-
ujemo. Hteo sam da te ubijem, jer
sam smatrao da tš.ko treba. Sada ti
možda smatraš treba da ja umrem.
Porazgovarajmo... Bogat sam, mo­
ćan, i imam...
- Ali, nemaš naćina da me potku­
piš! Ja imam novaca, i ne mogu da
te poštedim... Neću da ostaneš živ,
Klode.
- Star sam, i biću ti od koristi.
Pobedio si. Grajle.
- Nisam pobedio... Samo sam se
spasao od tebe. Klode - zaključi
Graji, i pomeri mašinsku pušku. -
Molio sam i ja tebe, ali tebi to ništa
nije značilo. Umri. Fuže!
- Ne. preklinjem te! - viknu
stari zločinac Klod Fuže.
Ali, mašinska puška iz Grajlovih
ruku zasu ga kuršumima. Graji je
pucao sve dok je bilo metaka u šar-
žeru. Kad pucnji prestadoše, brzo
opet promeni šaržer. Kroz otvor­
ena vrata dopreše pucnji gangsters­
kih stražara. Graji posla jedan dug
rafal u hodnik, i brzo se povuče.
Gurnu klizeća vrata, i potrča ka
drobilici! koja je ujednačeno radila.
Otkri prolaz pored cevi, i potrča.
obnovideo i prestrašen.
U jednom trenutku oseti kako
mu neko istrže mašinsku pušku iz
ruku. ali se otetura dalje.
Prateći Grajla, koji se teturao
prema obali, dva mornara s tor­
bama išli su kao da ih se on ne tiče.
Graji je bio izišao iz oblaka pra­
šine. i bežao je dalje.
- Ne trudi se mnogo da se sa­
krije - reče Lun.
- A kud sada može da ode? -
upita Makferson.
- On sad instiktivno beži sa me-
sta zločina. Zna da će svakog tre­
nutka ovaj deo luke preplaviti poli­
cijske patrole. Toga treba 1 mi da se
setimo — odgovori Lun.
- Nisi mi dozvolio da mu pomog­
nem u obračunu s bandom. Ne
mogu da ga gledam kako posrće.
Trista mu gangsterskih gadova,
pusti da ga mlatnem. ili da mu dam
da predahne — reče Makferson.
Lun se nasmeja. i Makferson ga.
upitno pogleda.
- Zar je smešno to što želim?
- Smejem se zato što sam i ja
pomislio isto to — odgovori Lun.
Požuriše zatim da uhvate Grajla.
Zločinac beše stigao do ogrom­
nog brda peska. istovarenog tu za
gradilišta u gradu. Tiho je kašljao,
pokrivajući lice šakama, da bi se to
manje čulo. Kad mu Lun i Makfer­
son pridoše. s dve strane, tupo ih
pogleda i. prekidan kašljem, reće;
- Ostavite me. momci... Nemam
novaca, niti išta vredno... Možete
da me ubijete, ako vam to čini zado­
voljstvo. .. Isti sam kao vi.
- Onda hajde s nama - reče mu
Lun. izmenjenim glasom.
- Ne mogli ni da ustanem... A i.
kuda bih s vama?
- Treba da prenoćiš, i da se od­
moriš. Imao si krvavo veće. sto ti
džakova veštačkog dubriva! - od­
govori Mikferson.
Graji se trže, jer ta psovka ga pod-
seti na Makfersona.
- Opet... Opet vi!... Ničete svug-
de!
- Uvek smo gde treba. Da nije
tako, ti bi bio samleven i bačen u
veštačko dubrivo - reče Lun, i po-
može mu da ustane.
Graji je koračao između njih do
vlažnog i mračnog stepeništa uz
koje je bio vezan Makfersonov mo­
torni čamac.
Nije se protivio ni kad mu sve-
zaše ruke ni kad mu staviše zavoj
na oči, i oblepiše ga flasterom.
Kad je mogao opet da vidi, pre-
poznade sklonište na Makfersono-
vom brodu. Na stolu je bilo hrane i
73

75. pića. Makferson ga samo lako
ćvrgnu po čelu, i reče mu:
- Ovde možeš mirno da spavaš.
Gangster žudno otpi iz boce pune
viskija, a odmah zatim, ne gledajući
šta čini Makferson, potraži vrata
kupatila. Zbaci sve sa sebe, i pusti
mlaz vode, da mu spere prašinu iz
skladišta.
Svo vreme je kašljao, ali to ga
nije omelo da potom, jede, i skoro
isprazni bocu francuskog vina Za­
tim oseti da nema snage da se
obuče. Bio je sam u skrovištu. Bacio
se na ležaj, i pokrio debelim ćebe-
tom.
• Nekoliko trenutaka kasnije već
je spavao.
Sledeće noći Graji se opet našao
u gradu, ali sada bolje maskiran i
opremljen. Imao je dva lažna pa­
soša, tako majstorski falsifikovana
da ni najbolji policijski stručnjak
ne bi posumnjao. S dovoljno novca
u džepu, jer ga je Lun snabdeo onim
novčanicama koje je uzeo iz »kuće
smrti«. Graji beše kupio kofere, un­
ajmio kola i spremao se da izvrši
Lunove zahteve.
Pre toga je, ipak, pokušao da um-
akne u Spaniju. Vozio je putem za
Monpelje, uveren da ga niko ne
prati. Pred Monpeljeom zaustavila
ga je policijska patrola.
- Zamoljeni smo da vas zausta­
vimo — poče mu policajac.
Graji upita:
- Zašto? - Zaboravili ste važna
dokumenta vaše trgovačke kuće.
Rekli su da nemate uza se sve što
vam treba za odlazak u Spaniju -
objasni policajac.
Graji je nekoliko trenutaka klo­
nulo razmišljao, a onda zaključi da
nije umakao, i okrenu kola. Vrati se
u Marselj, i narednih pet dana ra­
dio je užurbano, kao u nekom za­
nosu.
Policija je tih dana često nekud
jurila, jer ju je neko obaveštavao o
mestu gde se kriju pojedini traženi
zločinci.
Graji je obilazio mesta koja je
odavna znao. Lično je poznavao
m noge zločince u Marselju, pa mu
nije bilo teško da ih prepozna i da
obavesti policiju.
Sve to, uz opširno pisanje štampe
o »obračunu između bandi«, započe­
tom smrću Kloda Fužea i njegovih
ljudi, izazvalo je sukobe u podzem ­
lju. Sum njičenja su se pretvorila u
obračune. U toj mutnoj vodi policija
je lovila na sve strane. Grajlov po­
hod u podzem lje izazvao je lančanu
reakciju.
Graji je pratio sve što je štampa
pisala. Počinjao je da oseća čudno
zadovoljstvo zbog pokolja koji je
izazvao. U jednom trenutku odluči
da i sam ubije ponekog gangstera.
Ali, čim je kupio dva pištolja, dobi
telefonski poziv.
- Baci oružje koje si kupio! -
naredi mu Lun. - To bi m oglo da te
odvede u neprilike. Ovde si već uči­
nio dosta. Treba da kreneš u Pariz.
- Kako sve da znate? - pitao je
G raji znajući da neće dobiti odgo-
" vor.
- Važno je da znam, a ne kako -
kaže Lun. - Otputuj u Pariz. Tamo
je uhapšeno m nogo tvojih prijate­
lja, ali neki se i skrivaju. Treba da
ih pronađeš.
- D a... Sprem an sam da krenem
- pom irljivo reče Graji. - Ali.
mogu li da putujem preko Švaj-
carske. Želim da uzmem nešto
n ovca i pošaljem ga u-Etenovu... Či­
tali ste da je Fransoaz osuđena us-
lovno?
- Putujte preko Svajcarske -
odobri mu Lun.
- A da li ćete i v i?... — htede
Graji da zna hoće li sve vrem e Lun
biti blizu njega.
- Ja sam tam o gde želim, a pone­
kad i na više mesta odjednom —
našalio se Lun.
- K ako?... Ne m ogu da vas shva­
tim, i to mi više sm eta nego što m o­
74

76. ram da izvršavam vaša naređenja
- reče Graji.
, — Traje to već tri stotine go­
dina. .. Ako baš želite da nešto shva­
tite, potražite u nekoj biblioteci
knjige o grofu Deniu de Sen Žer-
menu - zaključi Lun svoju šalu.
- Ali, Graji to ozbiljno shvati, i
raspita se gde bi mogao da pročita
sve što je napisano o tom grofu,
koji je zbunjivao savremenike, i čija
tajna nije ni do danas razjašnjena.
Pokupova knjige, i pronađe u antik­
varnici komplet časopisa koji je is­
koristio staru legendu o čudnom
čoveku za zanimljiv feljton.
Sadržaj feljtona svodio se na sle-
deče.
Poslednje godine, i poslednjeg
dana, sedamnaestog veka, u Ulici
Irondel, u Parizu, dogodila se čudna
tragedija. O tome kako je do nje
došlo postoja,li su samo oskudni
podaci.
Stari udovac Dima živeo je u svo­
joj kući, koju je preuradio tako da
je na drugom spratu, pod krovom,
imao svoju malu astronomsku op­
servatoriju. u koju nikoga nije pu­
štao, sem nekih tajanstvenih go­
stiju. Oni bi došli noću, ogrnuti
crnim plaštovima, i na poslednjem
spratu, u opservatoriji, upalila bi se
svetla. Posle bi otišli. Inače. Dima
nije imao prijatelja, i nikoga nije
primao u kuću. Jedino mu je sva­
kog petka u tri sata, punih trideset
godina dolazio neki tajanstveni čo-
vek, uvek jašući mazgu. Bio je
visok, mračnog pogleda, sa tri uvek
otvorene rane na čelu. Ogromna
crna mazga, koju je uvek jahao, ta-
kode je imala otvorenu ranu na le-
vom boku.
Ljudi su se krstili videći tog ta­
janstvenog jahača. Neki radoznalci
pokušavali su i da ga prate, ali on
bi uvek nestao kod Groblja nevinih.
Zadnji put taj čudni jahač stigao je
31. decembra 1700. godine. Stari, ali
uvek zdrav i krepki Dima bio je
sam kod kuće. Pekar iz susedstva
čuo je kako se tel-r prispeli jahač i
Dima svađaju.
— Nikada! - vikao je stari Dima.
Ostale reći nisu se razumele.
Glas drugog čoveka, tajanstvenog
jahača ranjene mazge, tutnjao je
kao grmljavina, ali je bio nerazum­
ljiv. Onda su zatvorili prozor, i pe­
kar nije mogao ništa da čuje. Pola
sata kasnije konjanik je otišao. Za­
tim su s raznih strana stigli Dimini
ukućani. Vratili su se njegov sin i
kći. a onda služavka.
Starac je sišao bled, i oronuo. Re­
kao je da ide u svoju opservatoriju,
gde nikada niko nije ulazio sem
njega i njegovih tajanstvenih go­
stiju. Sada je rekao sinu i kćeri da,
nakon dva sata dođu k njemu gore.
Oni su poslušali. Provalili su
vrata zaključana, iznutra. I prozori
su bili zatvoreni iznutra. Nije bilo
načina da starac iziđe, ali njega
više nije bilo tu. Pozvali su policiju, i
počela je istraga. Tražili su tajni
prolaz, ali nije ga bilo.
Tako je nestao stari Dima, i dece-
nijama se pričalo o tom nestanku
čoveka kojeg su smatrali alhemiča-
rom, astronomom i astrologom, bo­
gatim tvrdicom i čudakom, a mnogi
i slugom samog đavola. Tajanstveni
jahač mazge se nikada više nije po­
javio. Ostali su samo spisi o svemu,
u policijskoj arhivi, bez zaključka i
rešenja.
Pedeset i devet godina kasnije, na
dvoru Luja XV, živeo je grof Deni de
Sen Žermen, oko koga je vrvelo od
zagonetki- I mnogi njegovi lični ne­
prijatelji pokušavali su da saznaju
nešto o njegovom poreklu. Bilo je to
uzaiud. Pričalo se da je de Sen Žer­
men bio i šef tajne kraljeve policije.
A da je bio poverljiva osoba, to je
bilo, i ostalo, poznato.
Jedne večeri kralj je upitao grofa
de Sen Žermena šta misli o zagonet­
nom nestanku starog Dime; o tome
se prepričavalo, eto, i posle skoro
šest decenija. Tu je bio prisutan i
jedan visoki policijski funkcioner,
koji je grofu ponudio stare spise.
75

77. - Donesite mi samo neki pred­
met koji je Dima dodirivao - re-
kafc je de Sen Žermen.
Sledećeg jutra donet mu je jedan
spis potpisan rukom nestalog
Dime. U podne je de Sen Žermen
posetio kralja, i rekao mu:
- Treba da se ponovo pregleda
Dimina kuća. U uglu levo od vrata
postoji jedna pokretna daščica par­
keta. Tamo je ručica koja otvara
tajna vratanca. Odatle se stiže, us­
kim stepeništem niz celu kuću. do
nivoa podruma. Tamo je mala pro­
storija. U njoj je telo davno nestalog
Dime.
Radoznali kralj je dao nalog da
se sve proveri. Sve što je rekao grof
potvrdilo se u toku dana. Nađen je
kostur, a pored njega prazna bo­
čica, s tragovima opijuma.
To je probudilo kod kralja strah
od smrti, i on jfe upitao de Sen Žer-
mena nije li onaj tajanstveni jahač,
koji je posećivao Dimu, bio sam
đavo.
- Ako veličanstvo želi da se
učlani u red »Ruže i Krsta«, može
da dobije odgovor. Drugačije ne
mogu da vam ga dam — rekao je
grof, i oborio glavu.
Ostalo je nepoznato je li se kralj
učlanio u društvo mistika. Grof de
Sen Žermen ostao je još neko
vreme uz kralja. Imao je mnogo
neprijatelja, koji su tražili priliku
da ga unište. Ta prilika im se uka­
zala kada je kralj, posle poraza u
pomorskom ratu sa Engleskom,
poslao grofa Denia de Sen Žer-
mena u tajnu misiju. Pokazalo se da
je taj pokušaj rešavanja stvari
preko tajnog emisara, a po predlo-
zima zloglasne madam Pompadur,
bio pogrešan, jer su Englezi bili već
sklopili sporazum s Prusima. Kralj
je izjavio da je Deni de Sen Žermen
Otišao na svoju ruku. Tako je, de
Sen Žermen ostavljen na milost jed­
nom od najvećih neprijatelja, mini­
stru Šoazelu. Grof je morao da emi­
grira.
Dakle, o njemu se znalo da je u
Pariz došao kao slavan pronalazač,
da je postao kraljev prijatelj, vodio
tajnu policiju, emigrirao, i živeo da­
lje. Ali, o njegovoj prošlosti, godi-
.nama starosti i poreklu, niko nije
uspeo ništa da otkrije.
Izdan i od kralja kome je služio,
grof je otišao u London, ali se vra­
tio u Holandiju. Danski, kralj Frede-
rik II pozvao ga je u Kopenhagen, i
imenovao ga za feldmaršala. Po-
verio mu je komandu nad armijom,
koja je trebalo da zaustavi ofanzivu
ruskog cara Petra III. Grof de Sen
Žermen poveo je vojsku, i prekinuo
snabdevanje protivničkih trupa.
Kako je 15. jula 1762. godine ubijen
car Petar III, rat je okončan. Grof
se vratio kao pobednik, ali zavist
političara i vojnika proganjala ga
je do te mere da je morao da ode.
Posle toga boravio je na dvorovima
u Petrovgradu, Nemačkoj, Belgiji,
Italiji i Austriji.
Zft sve to vreme francuski mini­
star istraživao je poreklo de Sen
Žermena, nudeći velike sume za
tačne podatke. Ali, ništa nije saz­
nao. Neki su tvrdili da je de Sen Žer­
men rođen 1704. u Verčeliju, kao
vanbračni sin Vitorija Amadea od
Savoje. Drugi su tvrdili da je van­
bračni sin mađarskog princa Ra-
kockog... Bilo je mnogo priča i pret­
postavki, ali istina se nije znala.
Prolazile su godine, a oni koji su
pozna,vali grofa čudili su se što se
on ne menja. Uvek je izgledao mlad,
i bio elegantan, čuvajući najlepše
manire. Postoje neki podaci o tome
šta se s njim događalo. Zna se da je
1779. bio gost princa Hesa, a 1781.
nastanio se u Ekernferdreu, gra­
diću na Baltičkom moru, gde je, bez
mnogo uspeha, otvorio fabriku
boja. Umro je pošle tri godine od
paralize. U knjizi umrlih Crkve Sve­
tog Nikole zapisano je: »27. fe­
bruara umro je, a 2 . marta sahra­
njen je čovek po imenu Sen Žer­
men. O njemu se ništa više ne zna.
Posle skromne ceremonije sahra­
76

78. njen je u ovoj crkvi... U maju su nje­
govi posmrtni ostaci preneti na
groblje u Ekenferdreu«.
Zna se da je jednog novembars­
kog jutra 1784. njegov grob nađen
otvoren, i prazan.
Četiri godine kasnije grof od Sa­
lona, koji nije znao da je de Sen Žer-
men umro, sreo ga je na Trgu Sve­
tog Marka u Veneciji. De Salon je
pisao gospodi Ademar, svojoj i de
Sen Žermenovoj prijateljici:
»... Bio je izvrsno raspoložen. Ele­
gantan kao i obično, a mlađi nego
ikad. Na njega godine, izgleda, ne­
maju nikakvog uticaja...«
Kad je pismo stiglo u Pariz, gde
su svi bili čuli da je de Sen Žermen
umro. sa jezom su se setili da je
1760. godine stara grofica de Gerži
pričala kako je grofa Denija de Sen
Zermena upoznala još pre pedeset
godina, i da je tada izgledao isto
kao tog momenta 1760.
Sto godina kasnije, nemački pi­
sac Oltinger tvrdio je da je sreo de
Sen Žermena u kući svog prijatelja
Žila Ženama, u Ulici Turon broj 8 .
- »Baš smo igrali bilijar, kad u
sobu ude čovek srednjeg rasta, ele­
gantan, i uglađenih manira. Prija­
telj mi ga je predstavio kao grofa
Denia de Sen Žermena, i rekao mi
da je navikao na njegove izne­
nadne pojave i nestanke. I u. mom
prisustvu, dok sam malo skrenuo
pogled, grof de Sen Žermen je ne­
stao. Je li to bio on, živ i posle dve
stotine godina, ili njegov duh? —
pričao je Oltinger.
O de Sen Žermenu kruže mnoge
priče i legende, koje kažu da je.
osim toga što je proricao buduć­
nost. pronašao kamen mudrosti.
Živeo je dvesta godina, odnosno još
uvek je živ, kako neki tvrde...«
Lun, kralj ponoći, znao je te priče
i. legende, i hteo je da se našali sa
zločincem Grajlom. Ali, nije znao
kako će on sve to da primi.
- Sam đavo...’ Lun je sam đa­
vo!. . . O n je D im i., j®
Sen žerm en ... On je duh".. - gun­
đao je Graji U svom kupeu.
A sve te reći slušao je Lun, vozeći
■se sa Džejn, dobro maskiran, u zad­
njem vagonu za spavanje, u istom
vozu.
Makferson je ostao na brodu, da
otplovi prema Londonu.
- Mogao bi taj jadnik i da poludi
- reče Džejn.«
- Hteo sam da se nečim zabavlja
dok putuje, da manje smišlja kako
da nas prevari, i umakne nazad u
podzemlje - odgovori Lun. - A
zbog svega što je učinio i preživeo,
mogao bi da postane mistik.
Slušali su dalje kako Rap Graji
glasno razgovara sam sa sobom:
- D avo... Ja sam prodao dušu
đavolu... On ide i skuplja duše...
Lun je đ avo... Proklet neka je dan...
A ako bih m ogao i ja da postanem
davo... Lun... Sen Žerm en...
D im a... Da većno živim ...
XIII
Krajem juna počele su letnje vru­
ćine. Lun i Džejn su već bili zamo-
reni, prateći Grajla preko Ne-
m ačke. Francuske i Engleske. Sve
m anje je bilo potrebe da ga drže u
uverenju da sy neprekidno u njego­
voj blizini. Prilikom zadnjeg razgo­
vora u Londonu, Graji je pitao:
- Mogu li još jednom da posetim
svoju kći u Djenovi? Želim da je vi­
dim. .. Korektan sam. Mogu li?
Glas mu je bio čudan. Lun mu je
rekao da može da poseti Fransoaz,
ali tek pošto obiđe Španiju i
Tursku. Lun je znao da više ne
m ora Grajla da prati. Zločinac je
postao i krvožedni neprijatelj po­
dzemlja. A policije svih zemalja
shvatile su da im tajanstveni obave-
štajac vredi mnogo, i da njegovu
tajnu treba da čuvaju.
U julu su Grajlove zločinačke
bande bile uništene. Lun je m ogao
da prati Grajlov trag po vestima
štampe. Tam o gde je bio Graji, poli­
cija je užurbano hapsila, i otkri­
vane su m noge afere. Poslednji »po-
'^Wo se u Rimu. Mi-
m or« zlociiiai,u___
7 I

79. lanu i Torinu. Lun je znao da je sle-
deći Grajlov cilj Djenova.
Makfersonov brod zaplovio je
opet preko Sredozemnog mora.
■ A '
Zadnjih nekoliko dana jula Graji
je brižljivo uhodio svoje kćeri, i os­
matrao kuću. Usamljen, i u nenor­
malnom stanju duha. stekao je na­
viku da glasno razgovara sam sa
sobom, čim bi se našao u situaciji
da ga niko ne čuje.
- Nije to morala da ućini... Slao
sam joj dosta novaca... Ali. ona je
rođena prostitutka... Davo je i u
njenom telu - govorio je u tre­
nutku kada je Lun uhvatio prvu pri­
liku da sluša ono što su emitovali
mikro uređaji i Grajlovim zubima,
besprekorno snabdevani bio-elek-
tricitetom iz organizma sarnog zlo­
činca.
Lun je otkrio da se Graji smestio
u malom pansionu nedaleko od
»kuće smrti«, koju je izgradio za
svoju kćer, a, po potrebi, i za svoje
sklonište.
Jedne večeri Lun ga pozva telefo­
nom. i reče;
- Večer.as šetaj ispred svog pan­
siona. a sutra se preseli u hotel na
Korzou Barsanti.
- Već sam poverovao da nećete,
da razgovarate sa mnom ... Šta
ćete da učinite sa mnom? — upita
Graji.
- Potrebno je da porazgova­
ramo. Mislim da je kraj tvom poslu,
i da treba naći pravo utočište -
odgovori Lun.
- Da... Razumem... Šetaču no­
ćas i sutra pored tog hotela —odgo­
vori Graji.
Lun prekide vezu.
Te noći ugledao je Grajla. Jedva
ga je prepoznao. Rap Graji je izgle­
dao deset godina siariji nego pre
dva meseca. Elektro-punktacijom
izmenjene obrve bile su mu pri­
lično posedele. Na licu mu
7«
mnogo novih bora. a leđa su mu se
nekako čudno povila.
Lun odluči da prekine Grajlovu
misiju. Povešće ga na brod i, naroči­
tim postupkom- i lečenjem, izbrisati
većinu onog što je Grajla gurnulo
preko granice duševne tavnoteže.
Zločinac je već bio pomalo lud. Iz-
meniti mu svest, i pustiti ga da
negde na miru završi život, ili ga
gurnuti u smrt - to su bila dva
moguća rešenja.
Lun je mrzeo ubijanje, pa mu je
preostalo samo prvo rešenje.
Posle šetnje, te večeri Graji još
jednom osmotri kuću svoje kćeri.
Video je kako ona dolazi s grupom
devojaka i muškaraca, koje on nije
poznavao. Društvo je bilo pripito, i
sjurilo se u kuću uz glasan smeh i
podvriskivanj,e.
Bila je ponoć kad se Rap Graji
iskrao iz sivog pansiona i, koristeći
mali čamac, obišao ogradu kuće.
Znao je put kojim može nesmetano
da stigne u podrum.
S podrumskog stepeništa, sav u
znoju, virio je u ogromni hol. ude-
šen za sedeljke. Ono što je video
pogodilo ga je kao najteža uvreda.
Na podu. na otomanima i u fote­
ljama bili su goli muškarci i de-
vojke. Baš u tom trenutku Fransoza
je. gola, stojeći na niskom stolu, zači-
kivala jednog starijeg muškarca.
On je pijano pokušavao da je mi­
luje, ali ona ga je gonila od sebe.
— Za tebe nema!... Nisi platio...
Duguješ nam dvesta hiljada lira...
Nećemo te više primati ovde... Ko
želi moj zagrljaj? - vikala je Fran-
soaz pijano.
Jedan ugojeni prosed muškarac s
kosom namazanom briljantinom,
igrao je sličnu igru izazova ispred
Fransoaz, ali na podu. Ona mu u jed­
nom trenutku skoči u zagrljaj, i za­
jedno padoše na pod
G r a i l s a z n a o da je Fran.
soaz svoju kuću pretvorila u neku

80. vrstu javne kuće. Za ulazak u njeno
»društvo« plaćalo se prilično. Ali
sada je video kako izgleda njen
novi naćin života.
Bio je svestan da je sve to posle-
dica njegovog načina života. M ožda
baš zato. u njemu sad buknu želja
da ubija.
Otišao je u radionicu, i potražio
veliki stari nož. koji je tu bacio da
mu posluži kao gruba alatka. Brzo
ga nade. i uključi malu električnu
brusilicu. Poče da oštri nož. Rđa
.nestade s oštrice, i ona zlokobno
blesnu. Graji isključi brusilicu, i, pri­
kradajući se, stiže na vrh stepeni­
šta. Prvo nasrnu na gojaznog muš­
karca, koji se baš odvajao od Fran-
soaz. Udari ga nožem u leda, i ovaj
užasno jauknu, a zatim pade licem
na tepih.
Sledeća žrtva bio je onaj »duž­
nik«, koji izm ače sm rtonosnom
udarcu, i dobi sam o duboku pose-
klinu po kuku. Bežeći ka vratima,
zvao je u pom oć. Dva m uškarca
pokušaše da. delovim a nameštaja.
spreče napadača da im priđe.
Jedna devojka se nade kraj Grajla.
i on joj probode ruku kojom se šti­
tila, a zatim je teško rani u rame.
Ona pade, cvileći.
Ubijao bi i dalje da Fransoaz ne
pode na njega. Ona nije prepoznala
oca, nego je stupila između njega i ,
svojih »gostiju«. Nasledila je agre­
sivnost od svog oca.
— Ubij mene, prokleti luđače! —
vikala je.
— Pijana si, Fransoaz! Dođi u bi­
blioteku, pa ću ostaviti na miru ove
odvratne osobe! - reče joj Graji, i
zgrabi je za ruku.
Ona ga ogreba po licu, ali on ju je
snažno vukao prem a biblioteci.
Ubaci je kroz vrata, i ude za njom, a
onda okrenu ključ.
Iz hola se čulo kako neko od pri­
sutnih poziva policiju, i priča o
manijaku koji ubija.
Bili su poponoćni sati. Lun je
ustao, i uključio prijemnik, da pro-
veri čuje li se šta oko Grajla. Čuo je
reći Fransoaz Levari i Grajlov poziv
kćeri da dođe s njim u biblioteku.
Lun i Džejn spavali su u apart­
manu hotela »Agape«. Lun probudi
Džejn, i reče joj da m ora da ode da
vidi šta se događa s Grajlom.
- Ti m irno spavaj. Ostavi uklju­
čenu sihnalnu narukvicu. Probu-
diću te, i čućeš ima li šta važno, ako
zatreba. Imaću vezu i sa M akferso-
nom — zaključi Lun. navlačeći laku
letnju odeću i uzimajući letnju tor­
bicu za stvarčice.
U njoj je im ao pištolj, ključeve od
iznajmljenih kola, i potrebne sit­
nice. Okačivši torbicu o rame, izide.
U džepu na košulji bio mu je m inija­
turni prim o-predajnik, a slušalicu,
skoro nevidljivim gajtanom dove­
denu do uha, zakačio je kao da je
aparat za gluve. Sve vrem e pratio
je Grajlove reći, i zvukove oko
njega. Upalio je kola, i krenuo niz
strmu ulicu ka zapadnom delu
grada, odakle je trebalo đa brzo
stigne do Voltrija.
- Ja sam tvoj otac, Rap Graji,
odnosno Robert Atkinson, pod ko­
jim im enom si me najduže znala -
govorio je Graji, stojeći nad Fran­
soaz, koju je gurnuo u jednu fotelju
i pokrio zavesom što ju je strgnuo s
prozora.
- Koliko luđaka žele da bude
moj otac?! Nikada te nisam viđela!
- reče Fransoaz pijano.
Graji je snažno ošam ari, ali od­
mah zažali zbog toga.
- Oprosti! Osvesti se! Slušaj šta
hoću da ti kažem! - vikao je, skoro
jecajući.
- Skloni taj krvavi nož! Odma-
kni se od mene! - vrištala je Fran­
soaz.
Njeno lepo lice postalo je ružno, a
' izazovno telo - odvratno.
- M ogao bih i tebe da ubijem ...
Ma. šta to ja govorim ?!... Ti si m oja
krv... M oja k ćer... D oneo sam ti
79

81. dokumenta o novcu koji ti pokla­
njam, .. Evo, sakriću sve ovde, među
knjige,.. Zapamti, jer ovo ti treba,
da napustiš prostituciju - govorio
je Graji.
Fransoaz, iako pijana, počinjala
je da prepoznaje njegov glas.
- Da li si ti Robert, moj stara­
telj? — upita.
- Jesam!... Robert. tobožnji sta­
ratelj, a u stvari otac. Pravo ime mi
je Graji, rekao sam ti to već davno!
- odgovori Graji, ohrabren. - Bar
glas možeš da mi prepoznaš!
- Glas,,. Isti je, ali izgled.,, Kako
si ostareo!,,, Lice ti nije isto,,.
Obrve... Tako izborano...
- Maskiran sam ... grozni dani
koje sam proživeo izborali su mi
lice... Obećaj mi da ćeš živeti na
nov način.
- Živeću kako budem mogla.
- Čuvaj se... Nadi dobrog
muža... Bogata si, zapamti! Doku­
menti medu knjigama — ponavljao
je Graji.
Zatim Graji pođe prema tapacira-
nim vratima koja su vodila u spre­
mište. Ugleda veliku sliku preko
njih. Skide je, i otkri zaključana
vrata, preko kojih su bili pečati poli­
cije. Pored pečata bilo je zalepljeno
rešenje o pečaćenju te prostorije.
- Sakriću se ovde! Ti idi, jer čuju
se policijske sirene — reče zabada­
jući nož između malih vrata i dov-
ratka.
Btesnim trzajima, otkide rezu, i
vrata se otvoriše. Pečati se poki­
daše.
- Zašto si napao ljude u mojoj
kući? Sad ću opet u zatvor! - ku­
kala je Fransoaz Levan. - Oni će
ispričati policiji čime sam se bavi­
la!
- Bićeš jednom puštena. Onda
živi pametnije. Izlazi sad! — završi
Graji, i gurnu je kroz vrata biblio­
teka.
Ugleda, pri tome noćne posetioce
kako se žurno oblače, da dočekaju
policiju. Ubijeni muškarac ostao je
go. Ranjena devojka je pokušavala
80
da zaustavi krv vešom, i nije imala
snage da se obuče.
Ranjeni »dužnik« pritiskao je
obem a rukama kuk. Kad stiže poli­
cija, on prvi reče da je nekakav
manijak napao »m irno društ-
vance« u kući. Policajci, s pištoljima
u rukama, jurnuše na vrata »Icuće
smrti«, koju je njen tvorac još jed­
nom okrvavio.
Lun je stigao kasno. Znao je šta
znači zavijanje policijskih. sirena.
Zato zaustavi svoja kola malo dalje,
i ostade u njima, prateći ono što se
događalo, preko Grajla.
— Tako... D obro je što taj otvor
još uvek stoji tu, dobro sakriven...
N estaču... Biču Dima i de Sen Žer-
m en... Biču večan... Ja jesam ve-
ča n ... Živeću u svakom velikom zlo­
čin cu ..’ Dođi đavole, po moju du­
šu!... Sam o ja znam da je Lun đavo
- m rm ljao je Graji, lupkajući po
biblioteci:
Zatim uđe u spremište, i pom eri
police. Ukaza se sef. Graji potisnu
krugove, i pod njim propade pod.
Bilo je to baš u trenutku kad su
policajci provaljivali vrata biblio­
teke.
— A sad za moju večnost, prokleti
đavole! Opet ću živeti, na drugom
m estu... Ala je gadan otrov!.:. Miris
badem a.., Oh! — čuo je Lun kako
govori Graji,
A onda se čuo još sam o samrt­
nički ropac, pa tišina,
Lun je ukočeno sedeo u kolima.
Bio je tužan, i zamišlja, zbog svega
što se tu dogodilo. Nije bio siguran
da je dobro postupio što je Grajla
naterao da služi pravdi, m akar i na
svoj podli način. Oni koji služe
pravdi m oraju da budu čisti. Zloči­
nac je opasan i kao oruđe zakona i
pravde,
— Eto šta je učinila jedna moja
gruba šala s pričom o de Sen Žer-
menu! Graji je bio suviše slab za

82. takvu šalu — mislio je Lun, rešen
da nikad ne počini sličnu grešku.
Samo je on znao otkud su potekle
priče da je Lun ista ličnost koju je
istorija znala kao astronoma i mu­
draca crne magije Dimu, ili grofa
Denija de Sen Žermena. Znao je ot­
kud senzacionalni naslovi u mno­
gim bulevarskim listovima, u ko­
jima se pitalo: »Da li je grof Deni de
Sen Žermen još živ? Je li Donald
Sikert, poznat kao Lun, kralj po­
noći, stvarno grof de Sen Žer­
men?. ..«
Sledećeg jutra Lun je čitao priču
o svemu što se dogodilo protekle
noći u »kući smrti«, Rap Graji je
nađen u komori mrtav. Pored njega
je bila bočica s ostacima otrova'.
Istoga dana jedan brod je otplo­
vio prema Gibraltaru. Bio je to
brod Samjuela Makfersona. Na pa­
lubi, sunčajući se, sedeli su Lun i
Džejn Vitington. Ona je tražila na­
čin da ga obraduje.
Makferson joj stiže u pomoć. Nje­
gove sočne psovke i šale izazvaše
kod Luna osmeh. ^
Lun zagrli Džejn, lupi Makfer­
sona po mišici.
- Sa šalama ne treba preterati!
- primeti.
Uskoro potom Lun i Džejn se po-
vukoše u udobnu kabinu. Tu se oslo-
bodiše crnih misli, predavši se lju­
bavi.
81

83. 82

84. TEODOR H. GREJČ
Jadni Harlan
r
Dejvid Harlan je bio dobar i po­
šten ćovek.
Nikada u životu ništa nije ukrao,
ništa preneo preko granice bez pla­
ćanja carinskih dažbina, nikoga
nije prevario.
Cak je i ulicu prelazio samo na
obeleženim pešaćkim prelazima, a
automobil je parkirao samo tamo
gde je to bilo dozvoljeno.
Stanovao je na periferiji, u pri­
gradskom naselju, daleko iza
Bronksa. Svakog jutra odlazio je na
posao i sa posla se vraćao u isto
vreme. I umesto dobroe i zas­
luženog odrnQ-^_ jg
rCUće čskaia Pegi, njegova supruga,
džandrljiva starica koja po celi dan
nije izlazila iz kuće, ni sa kim iz
zgrade u kojoj su stanovali nije go­
vorila i koja je željno očekivala
muža samo da bi imala sa kim da
se svađa.
Tako je bar mislio Dejvid Harlan.
★
- Jeste !i irr.ali težak dan. su-
sede? - upita Dejvid Harlan in­
spektora Stokvuda. svog suseda sa
istog sprata.
- U policiji su svi darii isti! -
odgovori Stokvud. - Sva ljudska
pokvarenost, niskost i zloba imaiu
svoje veliko kod nas.
- Nisu svi ljudi takvi! - uspro­
tivi se pošteni Dejvid Harlan. - Vi
imate posla samo sa onim najgo­
rima inspektore! Ne možete po ša­
čici ljudi ceniti ceo ljudski rod!
- Iskreno bih voleo da ste u
pravu. Dejvide! Trideset godina
83

85. radim u policiji i mogu slobodno
reći da sam svašta video i doživeo!
Nisam psiholog, no moje iskustvo
mi govori da se u svakom od nas
krije potencijalni kriminalac. Kod
nekih to ne izbije celog života dok
drugi nisu te sreće.
- A od čega to zavisi? Šta je to
što neke od nas natera da činim o
krim inalna dela a neke ne?
Inspektor otpi malo hladne kafe.
- Od čega zavisi? Na to je lako
dati odgovor.
Ejvid Harlan ga je netrem ice pos-
matrao.
- Od situacije! Niko ne voli i ne
želi da radi takve stvari i dokle god
je sve u redu, to većini ne pada ni
na pamet! Međutim, u određenim
kriznim situacijama to im se čini
kao jedini izlaz, kao jedini način da
reše neke svoje nagom ilane p ro­
blem e i tada se odlučuju na zločin!
Naravno - dodade inspektor Stok-
'ud - ogrom nu većinu kad tad uh­
vatim o i oni za to dobiju zasluženu
kaznu, ali m oram priznati da jedan
broj ipak ostane nekažnjen!
- Neke ne uhapsite! - zaprepa­
sti se naivni Dejvid Harlan.
Inspektor sleže ramenima.
- Da. nažalost to je tako! Na
neke sum njam o ali nem am o do­
voljno dokaza ni da ih uhapsimo a
ne da im sudimo, a na neke nikad
ni ne posum njam o!
- Susede! - Ozbiljno reče Dej­
vid Harlan. - To znači da nam poli­
cija nije dovoljno dobra!
Edi Stokvud se nasmeja naivnoj
obzbiljnosti kojom je Harlan izgo­
vorio te reći.
- Ne mislim da je tako! Policija
je dobra, ali ljudi nisu dobri! Uosta­
lom, staro je pravilo da se zločin ne
isplati i da kad-tad, PS ."Shad i
posle čitavog niza godina, istina
ipak izađe na videlo! Policija uvek
traga za istinom, ali tražiti ono što
je istinito ne znači uvek tražiti ono
što je poželjno! Istine su po nekad
tohko ružne da se desi da još u
vrem e dok ih tražim o duboko u
84
sebi želimo da ih ne nađemo! S
druge strane, neobično je da su naj­
veće istine najčešće upravo one naj­
jednostavnije!
- To znači da je obično tačno
ono što policajac prvo pomisli kad
dođe na mesto zločina?!
- Pa, otprilike tako! No. mnogo
teže je dokazati da se to desilo
upravo tako kako se desilo nego
zaključiti kako se sam događaj odi­
grao! Istina često može da donese
sam o neprilike. Naravno, ako se ne
dokaže!
- Kako se oseća policajac kad
zna ko je izvršio neki zločin a nema
nikakve dokaze da bi mogao zlo­
činca da uhapsi?
- Kako se ošeća? - Edi Stokvud
pređe rukom kroz svoju već pro-
seđu kosu. — O seća se gadno!
O seća se nem oćno, neprijatno, zga­
đen je na sam og sebe što m ora da
gleda kako se zločinac m irno šeta,
kako mu se smeje u lice...
- I m irno uživa plodove svog zlo­
čina! - začudi se Dejvid Harlan.
- Tačno, tako! - rezignirano se
složi inspektor Stokvud. - Sve je i
dalje u redu, nem a nikakvog skan­
dala. život se i dalje odvija, teče svo­
jim tokom. Skandal počinje tek kad
mu policija učini kraj!
Dolio je još m alo kafe u šoljicu i
nastavio.
- Evo vam jednog tipičnog pri-
mera. Mlađ. zgodan čovek oženio se
sa dvadeset godina starijom ženom,
zbog njenih miliona. Brak od sa­
m og početka nije valjao, no kad je
muž našao mlađu i zgodnu ljubav­
nicu, sve se još više iskomplikovalo.
Trebalo je na neki način resiti se
žene. Tada bi sve bilo vrlo jedno­
stavno: Njemu bi ostali ženini mi-
lioni, bio bi slobodan i m ogao bi da
se oženi sadašnjom ljubavnicom.
Dejvid Harlan slušaa
- Muž i njegova mladft’ prliotS-
Ijica dugo su razmišljali! — produ­
žio je Stokvud. - Odbacivali su je­
dan plan za dri^im , ni jedan im se
nije činio dovoljno dobar i dovoljno

86. siguran. Hteli su da izvedu savršen
zločin. Nisu znali da savršenstvo ne
postoji : da je želeti postići savr­
šenstvo najveća od svih ljudskih glu­
posti!
- Da li su ipak pokušali? — bio
je nestrpljiv Dejvid Harlan.
Inspektor se tužno nasmeja.
- Da. Na njihovu a i ženinu nes­
reću, pokušali su!
Dejvid Harlan se sav pretvorio u
uho. Nije skidao pogled sa inspek­
tora.
Edi Stokvud je zamišljeno pušio.
- Na koji način? — nije izdržao
Dejvid Harlan a da ne prekine pri­
jatelja u razmišljanju.
Inspektor se trže.
1 — Kako? I vrlo jednostavno i vrlo
komplikovano, istovremeno! Zavisi
sa koje strane se posmatra. Jedan
od suprugovih prijatelja bavio se
nekim istraživanjima u Južnoj Ame-
.rici. Dogovorili su se da istraživač
na adresu žene koju je trebalo ubiti
pošalje jedan paket!
- Paket! - podiže obrve gospo­
din Harlan.
Inspektor potvrdno kli'mnu gla­
vom.
- Paket. Mali paket, paketić. A u
paketu je bila kutija u kojoj se nala­
zio. ..
Dejvid Harlan ga je netremice
posmatrao.
- U paketu se nalazila kutija u
kojoj je bio leptir!
- Leptir?
- Leptir! Argentinski leptir
smrti! Tek izašao iz larve, tek što se
izlegao. U vreme kad je paket sti­
gao, mladi suprug je bio odsutan od
kuće, na nekom poslovnom putu i
vratio se tek posle tri dana.
Gospodin Harlan je ćutao i paž­
ljivo slušao.
- Muž je prvo zvonio na vratima,
a kad niko nije otvorio, svojim klju­
čem je otključao o ušao unutra.
Zvao je ženu, ali se ona, naravno,
nije javljala. Ušao je u jednu od
soba i našao je mrtvu, Pored nje je
bio otvoren paket. Pomislio je, ve-
rovatno, da je plan bio savršen i da
su uspeli da izvedu zločin koji je
nemoguće dokazati, ali tada je ose-
tio lak ubod na vratu. Prineo je
ruku tom mestu, ali već je sve bilo
kasno. Poslednje što je video bila su
modrocrvena leptirova krila...
Edi Stokvud otrese pepeo sa ciga­
rete.
- Plan je bio dobar i dobro je i
izveden. Napravljena je samo jedna
greška, no ta je bila fatalna!
Lice gospodina Harlana odavalo
je neizrečeno pitanje.
- Mladi suprug nije znao poda­
tak da čuveni argentinski leptir
smrti po nekad može da živi i duže
od tri dana! Neki zločinci ne ginu
ni od ruke zakona, ni od ruku dru­
gih zločinaca! Ubije ih slučaj!
- Ali to se verovatno vrlo retko
dešava
- usudi se da upita stidljivi go­
spodin Harlan.
- Retko ili ne retko ali se ipak
dešava! Po nekad, desi se i da je po­
licija nemoćna, desi se da zločinac
dugo uživa plodove svog zločina,
ćak i godinama, no na kraju se
uvek dogodi nešto što pomrsli sve
planove, sruši brižljivo izgrađivane
i ostvarene kombinacije i otkrije
zločin!
Dejvid Harlan ispije ostatke
svoje sada već sasvim hladne kafe i
oprosti se sa inspektorom.
Izašao je na hladan hodnik zamiš­
ljenog izraza lica, dok mu je čelo
bilo lako naborano.
Za dvadesetpetogodišnjicu braka.
Dejvid Harlan je odlučio da supruzi
kupi neki poklon.
Iz svoje skromne ušteđevine odvo­
jio je hrpu dolara i rešio da ženi
kupi magnetofon. I to ne ma kakav
magnetofon, nego neki od kvalitet­
nijih, srazmerno sumi novca kojom
je raspolagao.
Zašto baš magnetofon?
86

87. Na to pitanje jedino bi on mogao
odgovoriti!
Danima je obilazio prodavnice
elektrotehničke robe. specijalizo-
vane prodavnice, velike robne
kuće... Na kraju je ipak našao ono
što je tražio! Naj'noviji magnetofon
sa četiri zvučnika koji su se mogli
rasporediti po prostoriji, tako da je
zvuk dolazio sa više strana.
— Da li je to stereo? - snebiva­
jući se upitao je mladog prodavca
gospodin Harlan.
Ovaj ga je sažaljivo pogledao.
— Stereofonija! Ostavite to. to je
prevazideno! Ovo je trenutno najno­
vije na tržištu! Kvadrofonija! Zvuk
dolazi iz četiri različita pravca i
stvara potpuno iluziju originalnog!
Kao da nije snimak, potpuna prirod­
nost!...
Gospodin Harlan ga je nepover-
Ijivo posmatrao.
— Snimaćemo vaš glas! — Bio je
mladić uporan. — Ako primetite
bilo kakvu, ma i najmanju razliku,
uzmite ga besplatno!
Gospodinu Harlanu se magneto­
fon veoma svideo. Bio je oduševljen!
Govorio je u mikrofon i zatim slu­
šao sam sebe. Zapanjio se! Učinilo
mu se kao da sam govori a ne da
glas dolazi iz zvučnika. Reproduk­
cija je zaista bila izvanredna!
Posle toga se brzo odlučio.
Iako je cena bila možda i previ­
soka za njegove skromne prihode i
plitak džep, nije više razmišljao.
Izvadio je novac i platio.
Mladi prodavač bio je zadovoljan
dobro obavljenim poslom. »Simpati­
čan dedica!« — pomislio je. — »Si­
gurno kupuje magnetofon sinu! Ili
možda unuku?!«
Ni jednog momenta se nije setio
da bi postariji čovek moga da kupi
ženi za dvadesetpetogodišnjicu
braka baš takav poklon: Magneto­
fon!
•Pri povratku kući. Dejvid Harlan
je svratio u otmenu cvećaru i kupio
ženi ogroman Duket crvenih karan­
fila. Tražio je da se cveće zamota u
celofan i da se ukrasi srebrnastom
pantljikom,
Gospoda Harlan je primila cveče,
nešto neljubazno progundala i sta­
vila ga u vazu.
Nešto kasnije, odjeknulo je zvono
na vratima.
Dva raznosača doneli su jedan
ogroman paket i nekoliko manjih,
Gospodin Harlan dao im je skro­
man bakšiš i prionuo na otvaranje
velike kutije, raspakivanje manjih,
sve pod budnim okom svoje nežne
supruge.
Kad se najzad ispod sloja papira,
kartona i stiropora ukazala bli­
stava kutija magnetofona, gospoda
Harlan je zaplakala od besa, Vikala
je na svog zbunjenog supruga, pi­
tala ga od kuda mu ta luda ideja da
kupuje magnetofon kad ni on ni
ona do sada nisu slušali ni radio,
kad niko od njih nije voleo muziku,
pitala ga kako ga nije bilo žao da
za jedan magnetofon da 575 do­
lara. ..
Dejvid Harlan je bio kao izbezum­
ljen.
- Draga, mislio sam da će te, po­
klon prijatno iznenaditi! - odgova­
rao je na sve njene grdnje i pre­
kore, no to nije ništa pomagalo. Iz­
gledalo je kao dolivanje ulja na va­
tru. Pegi Harlan postojala je sve beš-
nja.
- Skoro šest stotina dolara! -
kukala je Pegi Harlan. - Raspi­
kućo, raspikućo!...
Gospodin Harlan je zbunjeno
treptao iza svojih rožnatih naoćara
sa velikom dioptrijom.
- Mislio sam da će te to obrado­
vati, Pegi! - neprestano je ponav­
ljao.
Vf
Od dana dvadesetpetogodišnjice
braka, gospodin Harlan počeo je da
se bavi novim hobijem. Ustvari to i
nije bio nov hobi, nego njegov prvi
hobi, njegov jedini hobi, pošto ni­
kada ranije nijedan nije ni imao...
86

88. Svakoga dana kupovao je žice,
kablove, mikrofone, trake, nove
zvučnike. Davao je novac za knjige
iz oblasti elektroakustike, šeme po­
dvezivanja zvučnika, stručnu litera-
ituru iz te oblasti...
Po ceo dan je bio nešto zauzet
oko magnetofona.
Snimao je emisije sa radija i tele­
vizije, snimao je šumove sa ulice,
automobile u prolazu, cvrkut ptica
lsa obližnjeg drveta. Džepovi su mu
bili puni šrafova, utičnica, parčadi
iice, delova za magnetofon...
Gospodu Harlan je nov. odnosno
prvi i jedini hobi njenog supruga
dovodio do ludila. Ono vreme koje
H.e mirni gospodin Harlan ranije
posvećivao njoj sada je trošio, po
njenom mišljenju uludo, na magne­
tofon.
Pegi Harlan sada je počela da se
oseća daleko više zapostavljena
nego ranije. I dok magnetofon nije
bio u kuči ona se žaiila da muž nije
dovoljno pažljiv prema njoj. da ne
razume njene probleme, da ne želi
ni da je sasluša i pokuša da joj po­
mogne, no sada joj se činilo da je
f«uprug ni ne primećuje, što na-
^ravno uopšte nije bilo tačno. Gospo-
'din Harlan i te kako dobro je prime-
Sćivao svoju ženu, prerano ostarelu i
Ipreterano nervoznu i zajedljivu
jPegi i mislio je o njoj daleko više
'nego što je ona i slutila.
No, činjenica je bila da se sada,
fkada bi dolazio sa posla, uvek u isto
vreme kao i ranije, zadovoljavao
[samo time da u prolazu kroz njenu
fsobu dobaci »Kako si Pegi«? Ima li
Inešto novo, draga?«, te je odmah
odlazio u prostoriju u kojoj se nala^
^io magnetofon.
^ Prekore bi čula muziku sa traka,
'muziku koju je njen suprug sa to­
liko ljubavi i pažnje snimao, Pegi
Harlan bi prosto osećala kaKo joj
se penje krvni pritisak.
y »Razbiču ga, baciču ga, pokva-
iriču ga!« — odmah bi otpočinjala
sa vikanjem, ali gospodina Harlana
kao da njena vika nije naročito uz­
buđivala. Prekore i prebacivanja
svoje supruge je čuo ali se na njih
nije osvrtao. Jednostavno je nastav­
ljao da, kako je to govorila Pegi har­
lan, »gubi vreme oko te glupe na­
prave za koju je dao skoro šest sto­
tina dolara...
Gospođa Harlan je po ceo dan,
uključujući tu i dobar deo noći, vi­
kala, galamila, kritikovala, grdila,
prekorevala, bučno protestvovala,
pa po nekad čak i psovala! Gospo­
din Harlan bi samo sagnuo glavu,
skoro je uvukao u ramena još više
se smanjivši i zgrabivši, kao da je
želeo da postane nekako što manji,
da bi ga gnevne reči njegove uvre-
dene supruge na neki način zao-
bišle.
A imala je i zašto da viče jadna i
zbunjena gospoda Harlan: Gde god
bi krenula saplela bi se o neki kabl,
produživač, gajtan, žicu. U svom
rođenom stanu počela je da se
oseća kao u nekom studiju. Govo­
rila je da će magnetofon nekom
pokloniti, preklinjala je supruga da
ga on negde odnese, pretila je da će
zatražiti razvod iako joj to nije bilo
ni na kraj pameti. Neprestano je
nešto gunđala. Obično je počinjala
time što je mirni gospodin Harlan
dao za magnetofon 575 dolara a tre­
bao je za kuću da kupi toliko da­
leko potrebnijih, neophodnih stvari,
stvari koje već sve normalne poro­
dice već odavno imaju, a zatim bi je
hvatao pravi bes i histeričnim gla­
som počinjala je da viče, da vrišti o
svim svojim problemima, o svemu
onome što je već godinama tišti.
U svojoj prevelikoj domaćoj ha­
ljini, koja je samo još više isticala
njeno preterano mršavo telo, sa tro-
šavom i neočešljanom žutom ko­
som čiji su joj prljavi pramenovi
padali u oči i u ogromnim kućnim
papučama, dolazila bi do vrata
male sobe koju je njen suprug preu­
redio u svoju zvučnu laboratoriju, u
svoj mini studio, naslanjala se jed­
nom rukom na zid dok je drugom
držala bravu iz straha da on ne po­
87

89. kuša da zatvori vrata, i počinjala
da viće.
U takvim situacijama nije birala
reći i nije vodila ni najmanje ra­
čuna o tome da ne povredi oseća-
nja svog supruga.
Nazivala ga je svakakvim ime­
nima, vredala ga, govorila mu da je
ceo- život bio samo sitan službenik,
da je i sada ono isto što je bio i kad
je započinjao da radi' i da će kao
mali činovnik i umreti. Govorila
mu je kako se kaje što se udala za
njega kad je bila mlada i zgodna i
mogla je da bira muža, prebacivala
je sama sebi zbog svoje gluposti,
prebacivala je njemu što je nesposo­
ban za bilo šta, potsećala ga i nabra­
jala mu sve njegove drugove koji su
zajedno sa njim otpočeli da rade a
sada su već vrlo visoko, na dobrim
položajima i sa velikim platama,
daleko većim nego što je njegova...
Gospodin Harlan je uvek imao
mirno, tužno lice. Ne bi umeo ništa
da kaže, ni na kakav način se nije
branio, nije čak ni pokušavao da se
brani od uvreda i optužbi uvređene,
razočarane i gnevne supruge.
Obično bi samo nemoćno slegao
ramenima, što je nju samo još više
nerviralo.
— Zaista sam mislio da će te to
obradovati. Pegi! — jedino bi se se-
tio da kaže.
Soba od koje je Dejvid Harlan
stvorio svoju malu zvučnu laborato­
riju, sve više se pretvarala u minija­
turnu radio stanicu. Gospodin Har­
lan je tu provodio sate i sate. Izlazio
bi samo da jede, a i to je po nekad
zaboravljao.
Sekao je trake, lepio ih, presnima-
vao, preslušavao po nekoliko puta.
dosnimavao, trudio se da postigne
što bolji kvalitet zvuka, što vferniju
reprodukciju, pravio neke zabe-
leške. kontrolisao vreme na svom
časovniku, sam nešto govorio u
m ikrofon...
Tačno dva meseca posle onako
tužne proslave dvadesetpetogodiš-
njice braka, proslave koja je bila
tužna uprkos svim nastojanjima
gospodina Harlana da stvori neku
prijatniju i vedriju atmosferu, go­
spođa Pegi Harlan se iznenada, bez
ikakvog vidljivog razloga razbolela
i pala u postelju.
Kao i svaki pažljiv i nežan su­
prug, gospodin Harlan je odmah
hteo da pozove lekara, no štedljiva
gospoda Harlan za to nije želela ni
da čuje.
— Nije to ništa! — govorila je. —
Mali nazeb i laka reuma. Zbog toga
ne mogu da ustanem. Sve će proći i
samo, za to mi nije potreban lekar.
Ništa ti lekari ne znaju i ništa ne
mogu ni da pomognu. Ne Ne
verujem im| Dali bi mi neki jeftin
lek, neku obojenu vodicu i to skupo
naplatili! Znam ja njih dobro! To se
ponavljalo svaki put kad bi zabri­
nuti gospodin Harlan predložio da
lekar dođe i da je pregleda.
Ipak, kad ni posle nekoliko dana
zdravstveno stanja njegove su­
pruge ne da nije krenulo nabolje,
nego je naprotiv postajalo sve gore
i gore, gospodin Harlan je zgrabio
svoj stari šešir i požurio po lekara,
ne pitajući ženu za dozvolu.
Lekar je bio stariji čovek, dobro­
ćudnog izraza lica.
Pregledao je gospođu Harlan, pre­
pisao joj neke lekove, reka9 joj da
to nije ništa ozbiljno i da ne treba
da bude zabrinuta i sa gospodinom
Harlanom izašao u drugu sobu.
Uhvatio ga je pod ruku i tiho mu
rekao:
— Vaša žena je obolela od vrlo
retke i vrlo teške bolesti, gospodine
Harlan!
Pogledao ga je u oči i nastavio:
—Ta bolest se zove paraliza cere-
bralis agitans.
Gospodin Harlan ga je tupo pos-
matrao.
88

90. - Sta je to, doktore? Kakva je to
bolest? Hoće li umreti? Ima li nade
da ozdravi?
Dok je odgovarao, lekar je skre­
nuo pogled.
To ga je još više uplašilo.
- Bolest se retko javlja. Uzročnik
je za sada nepoznat. Uglavnom obo-
levaju starije osobe ili sasvim mala
deca. Nastupa ili sasvim polako ili
iznenada i naglo. Bolesnici zapa­
daju u neurastenićna stanja, lako
menjaju raspoloženje, ljuti su, ne­
mirni, lako radzražljivi... Neki de-
lovi mozga atrofiraju, prestaju da
obavljaju svoje redovne funkcije...
Dolazi do oduzetosti' nekih udova,
najčešće polazi od ruku i nogu...
Prišao je prozoru i nastavio gle­
dajući napolje.
- Vašoj supruzi.je za sada jedna
noga nepokretna. Kasnije će to kre­
nuti dalje. Deo po deo organizma će
obolevati i lagano se gasiti.
Gospodin Dejvid Harlan imao je
tužno, izgubljeno lice i nerazumeva-
jući je gledao u lekareva široka
leđa.
To je paraliza cerebralis agitans!
- okrenuo se najzad lekar. - Bo­
lest protiv koje za sada ne postoji
nikakav siguran lek!
- Dalje! Sta će biti dalje? -
jedva je prošaputao gospodin Har­
lan.
Lekar je zamišljeno grickao usnu.
- Ne znam šta da vam kažem i
da li uopšte nešto da vam kažem!
Možda je i bolje da ćutim!
Gospodin Harlan ga .je prekli-
njući gledao.
Lekar zapali cigaretu i ogleda se
za pepeljarom.
Gospodin Harlan je odmah do-
neo jednu iz druge sobe i zakašljab
se od dima, jer nije pušio.
- Na kraju će neminovno nastu­
piti smrt! - tiho je rekao lekar. -
Bolest će postepeno obuzimati celo
telo!...
Po licu gospodina Harlana videlo
se da se jedva uzdržava da ne za­
plače.
Zamišljeno je pogledao lekara i
prešao rukom preko ćela.
- Kad to može da se desi, dok­
tore?
Lekar otrese pepeo i napravi ne­
koliko koraka po sobi.
- Ne, ne treba toliko da se bri­
nete. gospodine Harlan! Opasnost
nije neposredna. Mogao bih da vam
earantiijem da će vaša žena živeti
naiiT’.anje pet godina. Naravno,
ona će biti nepokretna, iTioraće da
ima odgovarajuću negu. Biće ner­
vozna i razdražljiva, sa njom ćete
morati da budete beskrajno
strpljivi, da joj posvećujete mnogo
vremena i pažnje...
Tužnim i napaćenim licem gospo­
dina Harlana prođe zahvalan sme-
šak.
Pobožno se prekrstio i tiho proša­
putao. no ipak dovoljno glasno da
ga je i lekar mogao ćuti:
- Bože, ipak ti hvala!
Lekar je izašao napoje i polako
za sobom zatvorio vrata. Nije želeo
da uzbuđuje gospodina Harlana u
velikom i iskrenom bolu. Žena
treba da mu umre kroz najviše pet
godina! Nije lako živeti sa tim saz­
nanjem!
»Mora da mu je veoma teSko!« —
pomislio je. »Očigledno je da je još
uvek veoma voli i da joj je neobično
privržen! Sasvim je izgubljen!«
Zavrteo je glavom silazeći niz
prljavo stepenište.
»Jadni gospodin Harlan!« — po­
misli još jednom.
I posle ovog nesrećnog događaja,
Dejvid Harlan nastavio je, koliko
mu je to vreme dozvoljavalo, da se
bavi svojim hobijem. Iako je sada
daleko više vremena gubio negu-
jući bolesnu suprugu, ipak je stizao
da svaki dan po nekoliko časova
provede u svom malom studiju.
I dalje je snimao, brisao, presni-
mavao, dosnimavao, sekao i lepio
trake, kombinovao...
89

91. I dalje su se po ćelom stanu mogli
videti kablovi, gajtani i žice od m a­
gnetofona, m ikrofona, zvučnika i
pojačala, sam o što sada gospoda
Harlan nije m ogla o njih da se sa-
pliće.
O na je nepokretna ležala u post­
elji, a pored toga što je nju pažljivo
negovao, gospodin Harlan je preu­
zeo na sebe i sve kućne poslove.
Iako se sada m oglo oćekivf.ii cia
će prestati sa svakodnevnim vika
njim a i prebacivanjim a svom mužu
i pokušati da shvati da ga zauzetost
oko nje sprečava da više pažnje pos­
veti magnetofonu. Pegi Harlan je
svakim danom postajala sve nervoz­
nija. dobijala je prave histerične
napade... Od kako je bila vezana za
krevet postala je upravo nesnosna!
Susedi su kroz tanke zidove m o­
gli da čuju njen glas kako nepre­
stano grdi gospodina Harlana.
tvrdoglavo mu zam era i prebacuje
za sve čega bi se setila, zlovoljno
gunđa o njegovoj nesposobnosti za
bilo šta, naziva ga svakakvim ime­
nima. ..
Policijski inspektor Edi Stokvud,
koji je sa svojom dražesnom ženom
stanovao u stanu pored Harlanovih
često bi prelistavajući novine po
dolasku sa posla i zadovoljno puć-
kajući na svoju lulu, slušao kroz
tanke zidove vikanja i prebaciva­
nja gospode Harlan i tada bi uvek
pom islio: »Jadni gospodin Harlan!
Jadni strpljivi čovek sa tužnim li­
cem ! Kako sam o m ože sve ovo da
izdrži?! Život je zaista preterano
surov prem a nekima!«
I tada bi uvek bacio pogled na
svoju slatku suprugu i bio zadovo­
ljan, bio veom a zadovoljan, što i
ona na sreću nije ista kao i go­
spođa Harlan!
N ekoliko dana kasnije, pri po­
lasku na posao, policijski inspektor
Edi Stokvud zateće gospodina Har­
lana pred kućom, kako ulazi u svoj
autom obil, jedan prastari, izguljeni
ford. m
- Pričekajte, gospodine Harlan!
- doviknuo mu je. — A ko idete u
istom pravcu, možete me povesti!
G ospodin Harlan otvori vrata sa
desne strane i razvuče svoje m irno
i tužno lice u neku neodređenu gri­
masu. koja je trebala da bude os-
meh.
- Sam o uđite, gospodine Stok­
vud! Danas se nigde ne žurim. Na
poslu imam slobodan dan pa sam
resio da ga iskoristim.
Inspektor uđe u ford. pokuša da
se udobnije namesti na lošem sedi-
štu i zalupi za sobom vrata.
- Kako vam je supruga? - okre­
nuo se ka gospodinu Harlanu. -
Nadam se da nije lošije nego što je
bilo? Čuo sam da je lekar ponovo
dolazio?
Tužno lice gospodina Harlana se
na trenutak zgrči od unutrašnjeg
bola.
- Kao što znate, ona je nepo­
kretna. Danas joj je m alo bolje, zato
sam i ja uzeo slobodan dan i rešio
da se malo odm orim od svega!
Inspektor ga pogleda.
- Idete nekud van grada?
- Da! - odgovori gospodin Har­
lan. - O dlučio sam da malo odem
na vazduh. Krenuo sam na pecan je,
iako do sada nikad nisam pecao.
Čuo sam da pecanje sm iruje živce a
baš to mi je sada i potrebno! -
Inspektor Stokvud je odobrava­
jući klimnuo glavom.
Potpuno je razum eo gospodina
Harlana.
»Jadni čovek!« — mislio je. —
»Zaista je i zaslužio da se malo od­
m ori! Provesti život, svoje najbolje
godine sa takvom ženom, a sada je
još i negovati bolesnu i stalno slu­
šati njena prebacivanja... Zaista
mu se iskreno divim kako uspeva
sve to da izdrži!«
Sutradan, dok je po običaju sedeo
u svojoj omiljenoj fotelji i prelista­
vao današnje novine, prvi sused g o­
spodina i gospođe Harlan. prosedi
90

92. policijski inspektor Edi Stokvud,
kroz lakši dremež koji je počeo da
ga obuzima nakon obilnog ručka,
začuo je povike »Vatra, vatra, po­
žar!«
Trgao se i protrljao oči, oslušku­
jući.
Iz susednog stana čula se vika
gospođe Harlan, što gospodin Stok­
vud već više nije ni zapažao, toliko
se na nju navikao.
»Verovatno mi se samo pričini­
l o ! « - zaključio je, ali tada odole, sa
ulice odjeknuše uzvici »požar, izbio
je požar!«. Izašao je na terasu i od­
mah primetio da iz stana koji se
nalazio ispod njegovog izbija dim.
Pred kućpm se već okupljao svet
a uskoro su stigli i vatrogasci.
»Napustite stanove! Svi neka na­
puste stanove!« — vikao je jedan od
njih kroz snažan megafon. — »Va­
tra može da se proširi! Veoma je
opasno!«
Inspektor Stokvud istrči u hod­
nik.
Dok je prolazio pored vrata su­
sednog stana iznutra je čuo histe­
ričnu viku gospođe Harlan.
- Ti bednlče! Kako se gorko ka­
jem što sam se udala za tebe! Nisi u
stanju ni da zaradiš za pristojan ži­
vot! Nesposo6 an si za bilo šta!...
Inspektor zastane i pritisne
zvono.
Niko se nije javljao.
Niko nije otvarao.
Samo se i dalje čuo razđražen
glas Pegi Harlan.
- Nesposoban si đa zaradiš no­
vac. nesposoban da napreduješ u
službi, ti nisi muškarac! Svi tvoji
drugovi...
Edi Stokvud snažno udari šakom
o vrata.
- Gospođo Harlan! Gospodine
Harlan! — vikao je uzbuđeno. —
Požar, čujete li me požar! Opasno
je. treba odmah da izađete...
- Da. da sam znala, da sam samo
znala kakav si, nikad se ne bih
udala za tebe! - vrištala je Pegi
Harlan. - Ti bedniće, prokleti bed-
niče! Uništio si ceo moj život!...
Edi Stokvud se osvrte levo-desno.
Hodnikom su trčali zbunjeni ljudi i
trudili se da što pre izađu iz zapa­
ljene zgrade.
Povukao se malo unazad i nale-
teo ramenom na vrata.
Tek iz drugog pokušaja uspeo je
da ih otvori. Izletela su iz šarki i
udarila o zid.
Utrčao je u stan.
Gospođa Harlan je i dalje histe­
rično vikala.
- Za dvadeset pet godina zajed­
ničkog života nisi uspeo da kupiš
nov automobil! Nikada nisam išla
na letovanje! Nikada nisam imala
skupu haljinu! Propalice, propali­
ce!...
- Gde ste. gospođo Harlan!? -
vikao je Edi Stokvud kašljuči i gu-
šeći se od dima koji je već napunio
sobu.
- Ja sam najnesrećnija žena na
svetu!... — jecala je Pegi Harlan.
- Gospođo Harlan! Gospođo Har­
lan! Zaboga čujete li me?! Gde
ste?...
Ušao je u drugu sobu.
Ovde je bilo više dima i ponovo
se zakašljao a oči su mu zasuzile.
Zateturao se i rukama uhvatio za
sto.
Iznenada se trže.
Na velikom stolu bešumno je ra­
dio magnetofon.
Iz zvučnika postavljenih u raz­
nim uglovima sobe vrištao je histe­
rični glas gospode Pegi Harlan.
- Propalice, propalice, preva­
rantu. .. Prevario si m e... preva­
rio. .. Bila sam luda... Oh. kako sam
samo bila luda!...
91

93. PAŽNJA! SVESKA BROJ 647!
DA BI OTKLONIO SUMNJU DA JE UBIO KAUBOJA SA SUSEDNOG
RANČA, MLADI FARMER SE BORI PROTIV LOVOKRADICA
ED KOTON, GLAVNI JUNAK PRIČE, NASELJAVA SE PORED GRA­
DIĆA GRINERA NA SEVERU MONTANE
BROJNE OPTUŽBE KOJE PRETE DA ODVEDU KOTONA NA VEŠALA
1ZAMKE KOJE MU POSTAVLJAJU NEPRIJATELJI STVARAJU UZBUDLJIV
ZAPLET KOJr SE REŠAVA U KONAČNOM OBRAČUNU
O SVEMU TOME ČITAJTE U NAŠOJ SLEDEGOJ SVESCI, KOJA NOSI
NASLOV »JAHAČI U OLUJI«
92

94. JUNACI
STRIPA
48 X 68cinASdkiira
AIZagor
A2Teks
A3 Komandant Mark
A4VeidBiek
ASKilTeler
PRIRODNE
LEPOTE
a X M cnfiOdtaara
0 2 Zalazak sunca
0 3 Alpski predN
OCJutrouiumi
O TPre d ok^
OltabudovDjazero
DSSunceukroSnjI
DIODrmusutonu
DllSunceuzallvu
D12Cnenepakne
013 Zlatna iuma
014 Šapat pakni
O lS S i^ u m o n i
016 Savana
SPORT
S8x9tcffl/S0 dinara
E 1 Džokej na konju
ESJamaha
E7RofllPeterson
ESDžoSajfert
LEPOTA
ŽENE
a X Secin/SOdInara
F2Žarkoleto
F4Sanjarenje
FSDevojka
G
ŽIVOTINJE
68 . SScin/SO dinara
G 1 Persijska mačka
G 2 škotski ovčar
G 3 Lisičar sa kučićima
G 4 Bele mace
G 5 Prijatelji
G6Mačići
G 7 ^ e tn i mačići
G8Lipk»ner
GSVaUenikas

95. H J L o
DIZNIJEV FATAMOH- MOTORI- NAIVA
SVET GANA STIKA •V
Različitiformati50iflnara
48 X 68cm/2Sdinara 88 X 98cffl/50dmira 88 X 98cm/50dinara
0 1 MljoKovačić:ALASI
HIPajasasestrićima J 1 čežnja LIĆoper 0 2Zuzanahiaiupova:
H2 MlkiMaus J 3Devojk^nažalu L2 Motogucl ZiMA
H3Lunja,Maza1Dabar J 5Idilapodpalmom 03ivanRabuzjn:TRI
H4 MallHljavata CVETA
HSVendIlPetarPan
M 04PalHomonal:PTICE
HSMIIciMaus
K 05lvanVečenaj:PEVEC
H7 RajaPatak
H8Allsauzemljl£uda MUZIKA
H9Pluton USPOMENE
H10 PInoklo1Đuzepe 68 X 98cffl/SOdinara
68 X 98ein/50dinara
Ml JanAnderson
Kl Simpatija M2 Dejv1d Kesidl
K2 Čar1sBronson MSMIkDžeger
NARUDŽBENICA
(popunili Itampanlm ilovlffla)
NIP »DNEVNIK«, OOUR NOVINSKO-IZOAVAĆKO ODEUENJE (Prodat*) 21000
33. oktobra 31.
Ovim NEOPOZIVO NARUČUJEM alodoć* poaimro:
8ad.ButoMr
(navasti oznaku poatera) aarlju I broj (I količinu)
Ukupan Iznoa od ^---------------dinara platiću poitaru priHkom prl|*ma poatara.
(prazima I Ima) (uHcalbrog
(zanhnai4*) (poManaUbrailmaaio)
(avo|aruM polpla naniUoca)

97. ROTO BIBLIOTEKA
ZABAVNI ROMANI - NOVA 8 C R U A X - 1 0 0
634. Li Floren
Skot F. Skot
PLJAČKAŠI
TAJANSTVENI RANČ
■635. Erik Alen
F. G. Unger
VRUĆE OLOVO
ISKUŠENJE DANDIJEVIH
636. Everet Džons
> Li Floren
ODMETNIK LINK
KOCKAREVA SREĆA
637 B. Artur
B. Ford
PESMA REVOLVERA
OSVETNIK U CRNOM
638 F. Ešton
A. Martin
LUN 1REŽIJA UŽASA
ŠTA JE DOKTOR PREĆUTAO
639 G. F. Unger
T. H. Grejč
BRODARSKI POKER
PUCANJ U MILION DOLARA
640 B. Barn
B. Ford
DOLINA SENKI
ČEKANJE U AMARILJU
641 Č. Martin
T. H. Grejč
ZLATONOSNA POLJA
LEŠ U OSMOM BAZENU
642 F. Ešton
Teodor H. Grejč
LUN PROTIV KOSTURA ,
OTMIČAR
643 G. F. Unger
R. Hariken
RAT U DILINI BAJKI
ZGODAN MOMAK
.644 Šari Ekšbraja
Teodor H. Grejč
POSLEDNJI BANDIT
OSVETA MAJKLA HEJZLVUDA
645 G. F. Unger
G. F. Unger
KLEJTONOVA PRAVDA
ZVAO SE FES MEKEJ
646 F. Ešton
Teodor H. Grejč
LUN U KUĆI SMRTI
JADNI HARLAN
PRETPLATA
Godiinja pretplata za 48 svezaka Iznosi, za naiu zemlju 518 di­
nara, a za druge zemlje 1.152 dinara
Pretplatu treba poslati uputnicom, sa naznakom »ZA SERIJU
ZABAVNIH ROIAANA« i navodeći broj sveske od koje pretplata teče,
na adresu: NIŠRO »DNEVNIK«, Novi Sad, žiro-račun 657-603-6350;
za pretplatu iz inostranstva — devizni račun 65700-219-25730

99. ZABAVNI R O M A N I
^illiliilllillllllllllllllllliiiliilllliliiiiiilllllllilllHii
Bnoi647
H-|l
JAHAĆI
U OLUJI
u FLOREfM
ZABAVIM! ROMANI • 18 DtlMARA
sledeča sveska