2. Палић је градско насеље у општини Суботица,
у Севернобачком округу.
Надморска висина је 99m.
Излетиште, лечилиште и језеро, 7 километара
удаљено од Суботице.
Према попису из 2002. било је 7745
становника. Просечна старост становништва
износи 40,8 година. Већином је становништво
мађарског порекла.
Најпознатије је по Палићком језеру.
4. Језеро је подељено на четири сектора, са
три посебне плаже.
У току туристичке сезоне, температура
воде се креће између 18 и 25°C, а дубина
воде износи у просеку 2m.
Палић се иначе одликује умерено
континенталном климом и просечно има
око 2100 сунчаних сати годишње
Просечна летња температура ваздуха
износи око 20°C. Најчешћи правац ветрова
је северозапад-југоисток.
5.
6. Ово језеро је атрактивно пре свега купачима
али сам центар нуди и друге видове забаве,
спортске активности, обиласке резервата
природе, посматрање птица, пешачке туре и
фото-сафари.
Обала је веома привлачна због својих
пешчаних спрудова, стаза за бициклисте и
слично...
Центар пружа и могућности за лечење и
опоравак. Језерско блато је богато важним
минералима са лековитим особинама, а
извори минералне воде имају температуру од
25 °C.
Обала језера је дуга око 17 km и целом својом
дужином је уређена.
8. Према легенди, језеро је остатак
Панонског мора, али такође да је оно
настало од суза пастира Павла који је ту
напасао своје стадо. Иако вода језера
највећим делом потиче од падавина које су
испуњавале удолину.
Свој процват Палић доживљава 1880-их,
након отварања пруге Будимпешта-Земун
1883.
9. Услед сталног опадања нивоа воде, врућина, застоја
ветра и отпадних вода још је крајем XIX века
забележено да је језерска вегетација бујала. Овај
процес се понављао током времена.
Кулминација овог проблема је била лето 1970. године.
Хемијска индустрија „Зорка“ је своје отпадне воде
изливала у Палић годинама, што је довело до помора
риба, потпуног загађења језера, неконтролисаног
цветања алги и губитка кисеоника у води сто је довело
до помора живог света.
Из тог разлога језеро је исушено 1971. и из њега
извађена сва муљ . Такође је изграђен пречистач за
отпадну воду и 1976. језеро је поново напуњено водом,
од тада се квалитет језерске воде помно прати али се и
улажу напори да се сачува. 1995. је пуштен у рад канал
Тиса-Палић што је допринело квалитету језерске воде.
11. Због своје геолошко-еколошке вредности,
Палико језеро је заштићено подручје треће
категорије и има ранг Парка природе.
На подручју под трећим степеном заштите
забрањена је изградња, промена пејзажа и
узнемиравање на било који начин биљних
и животињских врста које се тамо налазе.
Ово степско језеро, измењено људским
радом је и водени ресурс. Постоје разна
удружења која непрекидно улажу напоре
да се ово подручје очува, као и врсте које
га насељавају. Пример за то је уређење
острва у другом сектору како би се
створили услови за несметан боравак
црноглавих галебова у тој области.
12. Заштићене тј. Ретке врсте су
1. Мочварни чемпрес
2. Пољски јасен
Флору језера карактеришу
3. Сочивица
4. Дрезга
5. Класасти крочањ-
6. Барска трска...
16. Од птица на овом подручју забележено је
207 врста, од којих се 101 гнезди.
Пет врста се налази на листи угрожених
птица у свету, 48 врста је угрожено у
Европи, 4 имају мали ареал у свету, 86 је
угрожено и ретко у Србији, док 63 врсте
има еколошки или неки други значај.
