Значај и загађење мора

2. Почетак живота

3. Извор слатке воде
• Процесом десалинизације морска вода се
ослобађа соли и постаје погодна за било какву
употребу.

4. Предности и недостаци десалинизације

5. Дневна количина производње
десалинизиране воде у свету

6. Извор енергије

7. • Осим морских
доба и морски
таласи и морске
струје, би такође,
могле да послуже
као извор
енергије.
Електрана на морске таласе у Баскији
Електрана
функционише по
принципу ветрењаче,
само што се ротор
покреће под водом.

8. Извор хране
• Из мора се највише
користе риба и алге
• Алге се користе у
исхрани
становништва,
прехрамбеној,
фармацеутској,
текстилној и
хемијској индустрији.

9. Извор минералних сировина
Кихињска со,
песак и шљунак,
циркон, злато,
дијаманти,
нафта, гас
угаљ, гвожђе...

10. Саобраћајни значај
• Поморски саобраћај учествује у
међународном превозу терета са 75 %.
Највише се превозе нафта, гвоздена руда,
угаљ и житарице.
• Највеће луке су Ротердам, Сингапур, Хамбург...
Ротердам
Сингапур

11. Најпрометнији морски путеви
северноатлантски
далекоисточни
индијски
далекоисточни
Кроз Суецки канал годишње прође 20.000, а кроз Панамски
канал до 15.000 бродова.

13. Најопаснији загађивач Светског
мора је нафта
Један литар испуштене нафте
може да загади милион литара
воде. Нафта плива по води
ремети размену гасова и
енергије између воде и
атмосфере и штетно утиче на
живот морских организама.

14. Цветање мора
Многе реке сакупљају отпадне воде из градова, индустријских
и пољопривредних региона. Оне у мора уносе детерџенте,
фосфате, пестициде и друге материје које изазивају ,,цветање
мора”. То је бујање алги и фитопланктона при чему се стварају
желатинозне материје које падају на морско дно и
распадањем троше кисеоник. То изазива смрт неких морских
организама.

16. Отпад у мору

17. Радиоактивни отпад у мору
Најзагађенија мора