Водене животне заједнице - природне и култивисане Природа и друштво - 3.разред

1. ПРИРОДНЕ И КУЛТИВИСАНЕ

2. STAJA]E VODE
TEKU]E VODE
POTOCI
RE^ICE
REKE
BARE
MO^VARE
JEZERA
ПРИРОДНА ВОДЕНА СТАНИШТА
Многе животиње и биљке су прилагођене
животу у воденој средини у којој стварају
одговарајуће животне заједнице.

3. УСЛОВИ НИСУ ИСТИ, ЗАТО НИСУ ИСТЕ НИ ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
У РАЗЛИЧИТИМ ДЕЛОВИМА ТОКА РЕКЕ

4. Пастрмка је једна од најлепших риба.
Леђа су јој тамнија, а трбух светлији.
Украшена је тамним и црвенкастим тачкама. Боју
мења у зависности од бистрине или
осветљености воде или ако се нагло узбуди.
Живи у хладним језерима и у брдским и
планинским речицама и потоцима. Брза је као
стрела. Дању се од видре или других
непријатеља крије испод камења.
Обично предвече и ноћу тражи храну – инсекте,
црвиће, пужеве, мале ракове и рибице.
Мрести се крајем јесени и почетком зиме. Јаја
(икру) полаже на каменито дно, тамо где је ток
воде брз. После шест недеља излегу
се млади, који убрзо почну да се хране малим
воденим животињама. После три месеца јато
малих пастрмки се разилази и свако живи сам.

5. Видра је изузетно прилагођена животу
у слаткој води. Познате су као веома
вешти пливачи. У води могу издржати
изузетно дуго, а за хватање плена се
служе оштрим и снажним зубима.
Младунци науче пливати кад напуне око
80 дана, када им крзно довољно порасте
и постане водоотпорно. Пре тога они су
јако невешти у води због меког крзна и
практично се боје воде, тако да их у
периоду када треба да почну пливати
мајка најчешће на силу гура у воду док се
не науче.
Видре се првенствено хране рибом.
За видре је најважније да је вода бистра
и да обале пружају могућност скривања.
Видре су некад ловљене због свог крзна,
а данас су врста. заштићена законом.
Крик разбеснеле видре може се на води
чути и два километара далеко.

6. Видре су животиње које управо уживају у игри. У води се
лудом брзином зајуре једна према другој, а кад већ мислиш
да ће се сударити, само једним трзајем репа мењају правац,
те се муњевито мимоилазе у последњем тренутку.

7. У дубоким
водама Сунчва
светлост
не допире.
Због тога
највећи број
живих бића
живи у плићим
деловима,
у добро
осветљеној
води.

9. ЛАНАЦ ИСХРАНЕ
VIDRA
PASTRMKA
VODENI CVET
SOM
CRVENPERKA
VILIN KOWIC
MU[ICA

10. У бари, која је
плитка, има
доста светлости.
У језерима у
обалском делу
такође има
светлости, али у
дубинском влада
мрак.
Услови за живот
у бари и
обалском делу
језера су слични,
па се живи свет
мало разликује.
Због обиља
светлости и
топлоте, биљни
и животињски
свет је
разноврстан.

11. Током лета вода у бари и језеру је топла. Ниво воде опада због
испаравања. Бара може и да пресуши. Тада се неке рибе и барска
шкољка завуку у муљ и на тај начин преживе.

12. Дабар живи на воденим површинама обраслим богатом мочварном
вегетацијом зељастих и дрвенастих врста. Основни услов за дабра је стална и
довољно дубока вода (мин. 30 цм). Уколико настањује мањи водоток који
понекад постаје превише плитак, на њему изгради брану како би осигурао
довољну дубину воде и заштитио улаз у своје станиште. Дабар је биљојед.
Дабар је водена и копнена
животињска врста и спада у
глодаре. Дужина тела му је око
90 cm реп му је дуг око 35cm.
Тежак је око 30 kg.

13. Водене биљке које
расту близу
обале високе су,
па им листови
и цветови вире
изнад воде.
РОГОЗ
ТРСКА

14. Локвањ
Локвањ је занимљива водена
биљка. Кореном је причвршћен за
муљевито дно баре или језера.
Његово танано стабло уздиже се
све до површине воде, где се
налазе листови. Листови локвања
су велики и широки, срцастог
облика. Пливају по површини воде,
па имају довољно светлости.
Локвањ има беле и жуте цветове.
Цвета у јуну.
Народ га назива и воденом ружом.
Плод му је лоптаст, зелен, са више
семенки у једном окцу.
Локвањ је ретка биљка и не треба га брати.

15. Чапља – има дуг врат и дугачак,
оштар кљун, којим као копљем пробада
рибу. Ноге су јој дуге и перје јој остаје
суво.
Гнездо гради високо на дрвећу да би
птићи били безбедни док она лови.
Када лове чапље савијају врат у положај у облику слова '' С ''.
“S”

16. • ЛОКВАЊ – ЛЕПТИР – ЖАБА – ЗМИЈА – ШТУКА - ЧАПЉА
ЛАНАЦ ИСХРАНЕ
У БАРИ

17. !ПОВЕЖИМО НАЗИВ ЖИВОТИЊЕ СА СЛИКОМ
3
10
7
8
1
2
4
5
6
9 11
12

18. КУЛТИВИСАНА ВОДЕНА СТАНИШТА

19. Рибњаци су вештачки
изграђени и зато спадају у
култивисано водено станиште,
које се по жељи може празнити
или пунити водом.
Рибњаци се обично деле на
хладноводне (углавном узгој
пастрмки) и топловодне или
шаранске рибњаке, у којима се
узгаја шаран као главна риба.
Тип рибњака одређују климатски
услови и квалитет воде.
Кисеоник без којег није могућ живот
водених животиња налази се у води у
раствореном облику и о његовим
количинама и могућностима
надокнаде рибарски стручњаци увек
морају водити рачуна.

20. О дугој и плодној прошлости
рибњака "Ечка“ постоје историјски
извори од XVI века у којима се
спомиње право на рибарење на
тадашњој “белој мочвари” како се
тада звало садашње "Бело
језеро". Крајем XIX и почетком XX
века, регулацијом токова реке
Тисе и Бегеја, подизањем насипа,
изградњом каналске мреже,
реконструкцијом самог "Белог
језера" започела је организована
производња рибе давне 1891.
године.
Тај период се сматра почетком
савременог рибарства у региону.
Рибарско газдинство“ЕЧКА“
Рибњак „Ечка“ у Лукином Селу, код Зрењанина

22. Рибњак је пољопривредно газдинство у којем се узгајају рибе.
Рибњак може бити посебна ископина у земљи или посебан
објект сличан базену.

24. ВОДЕНЕ ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
РЕКА — ЈЕЗЕРО — БАРА — РИБЊАК
Учитељица: Наташа Јованов