HEMIJA OS ALEKSA DEJOVIC OPSTINA SEVOJNO

1. Voda

2.  Voda je hemijsko jedinjenje kiseonika i vodonika.
Hemijska formula vode je H2O. Voda je supstanca
bez mirisa, ukusa i boje. Temperatura mržnjenja
vode je 0°C, a temperatura ključanja je 100°C.
Čvrsto agregatno stanje se zove led, a gasovito
para. Čista voda je bezbojna. Može imati i neke
nijanse (zelenkastoplavu), (zelenkastu), što je
posledica rastvorenih organskih i neorganskih
materija u njoj.

3.  Voda je tečnost bez mirisa i ukusa koja je
prisutna skoro svuda: u okeanima,
morima, rekama, jezerima, gasovita u
oblacima, zamrznuta u glečerima ili u
velikim podzemnim bazenima ispod
krečnjačkih stena. Ovu vodu neprestano
koristi živi svet koji bez nje ne može da
živi. Ljudsko telo čini 72 odsto vode, pri
čemu ono stalno unosi i izbacuje nove
količine. Voda je presudna za
Metabolizam u organizmu, pošto
omogućuje varenje i kasnije rastvaranje
hrane u ćelijama, ali i čišćenje ćelija od
otpada. Smatra se da bi svakog dana u
telo trebalo uneti oko osam čaša vode, ali
to nije naučno potkrepljeno pošto mnogi
ljudi piju znatno manje vode

4.  Kako bi zadovoljila
svoje ogromne
potrebe za vodom,
ljudska civilizacija
vodu crpe ispod
zemlje, iz reka, ili iz
mora, a potom je
vodovodima dovodi u
gradove, do stanova i
česmi.

5. Sva voda, hemijski posmatrana
sačinjena je od istog molekula H2O.
Ovo nam govori da je voda
sastavljena od dva atoma vodonika
(Н) i jednog atoma kiseonika (O).
Električne karakteristike i prostorni
izgled ovog molekula su zaista
specifične, pa određuju mnoge od
dobro poznatih svojstava vode.

6.  U zavisnosti od temperature i
pritiska, rastojanja između
molekula vode su manja ili veća, a
veze među njima jače ili slabije pa
se voda javlja u više stanja: čvrsto,
tečno i gasovito. Prelazak vode iz
jednog agregatnog stanja u drugo
postiže se povećanjem ili
smanjenjem temperature. Voda
prelazi u gasovito agregatno
stanje zagrejavanjem do
temperature od 100°S. U
gasovitom agregatnom stanju
molekuli vode su dovoljno
međusobno udaljeni da se mogu
haotično kretati bez mnogo
sudaranja. Prelazak vode iz
tečnog u gasovito agregatno
stanje se naziva isparavanje.

7.  U tečnom agregatnom stanju molekuli
vode su više približeni i oni poprimaju oblik
suda u kome se nalaze. Čvrsto agregatno
stanje se postiže hlađenjem do
temperature od 0°S. U čvrstom
agregatnom stanju molekuli vode skoro da
se i ne pomjeraju i grade čvrstu kristalnu
rešetku. Za razliku od tečnog i gasovitog
stanja, čvrsto stanje ne mora da poprima
oblik suda u kome se nalazi, već je u
obliku kristala. Manje je poznato da da
voda delimično isparava i na nižim
temperaturama od 100°S, ali ne u velikim
količinama. Ovo isparavanje omogućuje
da voda neprestano kruži u prirodi, iz
zemlje ka oblacima, pa potom nazad u
vidu kiše i drugih padavina.

8.  Sneg je takođe voda, pošto je
svaka pahulja kristal leda malih
dimenzija. Prelazak vode iz
čvrstog u gasovito stanje naziva
se Sublimacija. Anomalija vode je
veoma važna za život svih
vodenih stvorenja. To je u stvari
svojstvo da voda koja je hladnija
od 4°S uvijek bude na iznad vode
od 4°S. Led ima manju gustinu od
vode u tečnom stanju pa zato
pliva po površini. Voda je
najgušća na temperaturi od 4°S,
tako da će se u zamrznutim
rekama sva voda hladnija od 4°S
popeti ka površini.

9.  Anomalija vode omogućava da se
reke i jezera nikad ne zamrzavaju
do dna, tako da živa bića u
rekama prezimljavaju u toploj
vodi. Zbog geometrije svog
molekula, voda ima niz specifičnih
svojstava, kao što je površinski
napon-karakteristika da na svojoj
površini voda formira opnu, što
omogućuje da se voda uvek drži
na okupu i između ostalog,
postepeno formira vodene kapi.
Voda je vrlo retko čista, bez
dodataka i primesa. Voda u kojoj
ima samo N2O molekula, naziva
se destilovana i dobija se samo u
industrijama i laboratorijama,
procesim hemijske destilacije.

10.  Voda se smatra dobrim provodnikom
električne struje. To i nije sasvim tačno,
pošto čista voda, H2О, obično ne provodi
struju. Struja kroz vodu protiče zahvaljujući
rastvorenim mineralima. Voda koja sadrži
izuzetno veliki udeo minerala, naziva se
mineralna voda. U njoj se nalaze pojedina
jedinjenja koja su korisna za organizam.
Mehurići koji se nalaze u flaširanim
vodama su najčešće industrijski dodatak
dodat radi dužeg trajanja i boljeg ukusa
(dodat je gas ugljen-dioksid CO2 koji se
dodaje u sva gazirana pića). Za razliku od
slatkih, u morskoj vodi je rastvoreno mnogo
minerala natrijum-hlorida NaCl (kuhinjska
so). Voda je takođe i odličan rastvarač i to
joj omogućava višestruku upotrebu. Kada
je voda toplija rastvaranje je brže.

11.  Voda može biti tvrda i
meka. To je zato što se u
svakoj vodi nalazi
rastvoreno na stotine
minerala i drugih
jedinjenja. Količine ovih
jedinjenja su znatno
male, ali su veoma
značajne za živi svet.
Kada je u vodi sadržaj
minerala i jedinjenja
visok, za vodu se kaže
da je tvrda, a kada je
sadržaj nizak za vodu se
kaže da je meka.

12.  Voda obično simbolizuje
ravnodušnost. Nepravilna
eksploatacija i zagađivanje,
ugrozilo je svetske zalihe
vode. Prema podacima
UNESCO-a, u narednih 20
godina rezerve pijaće vode
će se smanjiti za 30 odsto.
Smatra se da čak 40 odsto
svetske populacije već sada
nema dovoljno vode za
svoje dnevne potrebe.
Prema podacima
organizacije WaterAid
svakih 15 sekundi jedno
dete umre od oboljenja
izazvanog manjkom vode.

13.  Voda se u prirodi ne
pojavljuje u hemijski
čistom obliku, jer na
svom putu dolazi u
dodir, rastvara i prima
različite materije. Od
količine i vrste ovih
sastojaka zavise
karakteristike vode.
Prema svojoj prirodi,
voda se deli na
atmosfersku, površinsku
i podzemnu.

14.  Atmosferska voda
nastaje od padavina
kao što su kiša, sneg i
led. Ona sadrži
rastvorene gasove sa
kojima dolazi u dodir,
poput kiseonika i
ugljen-dioksida. Od
čvrstih materija sadrži
nešto prašine i čađi, a
u blizini mora i nešto
soli
 Površinska voda je ona
koja ili leži na površini
tla. Ova voda nastaje
od atmosferske vode,
koja direktno pada na
Zemljinu površinu ili
one koja se sliva u nju
sa površine tla.

15.  Podzemna voda se nalazi ispod površinske
zemlje. Nastaje prodiranjem padavina od
površinskih vodenih tokova ka tzv.
vodonepropusnim slojevima (unutar Zemljine
površine) koji se sastoje od stena sa malom
efektivnom poroznošću. Ova voda spada u red
čistijih, pa se zbog takvih odlika veoma često
koristi za piće.