2. • Дужина тела им је до 1,30 m (уз додатак репа 11 до 25 cm)
a у раменима су високи око 65 cm. У централној
Европи,зависно o подручју где живе,обично су тешки од 20
до 26kg (обичне вредности су 12 до 37 kg). Женке су
просечном тежином од 17 до 20 kg(обично су 12 до 29 kg)
лакше од мужјака.
• Заједничко свим врстама рисова су шиљате уши са
чуперком на врху ушију и кратак реп.Крзно им је жућкасто
до сиво смеђе боје и често прошарано тамнијим пегама до
пругама.Шаре овисе о природи и од подручја где живе и
оне су различите.Ова врста има изражене чуперке на
образима.Имају врло оштар вид и добар слух који им
омогућавају да лако открију плен..
3. • Рис је самац који лови у сумрак и ноћу.Животиње његове ловине су
мали и средњи и велики сисавци,птице,зечеве,куниће,веверице,змије и
друге животиње,зависно од тога које врсте живе на његовом
станишту.Тихо им се прикраду стреловитом брзином скоче на њих и
сруше их на земљу.После јела,одлази у своје скровиште да се
одмори.Врло ретко се деси да рис нападне домаће животиње као што
су овце или козе.Лови исто као све мачке:прикрада се из
заседе,заскаче на плен или је стиже у кратком трку(највише 20
m).Често мења своје пребијавиште пратићи срне у њиховим
миграцијама,којимиа се храни.Рис врло ретко напада људе,и искључе
се у самоодбрани.
• Мужјак и женка се срећу само кратко ради рађања између јануара и
априла. Након парења од 10 недеља,женка роди двоје до троје
младунаца на неком мирном месту и остају уз маму до следећег
пролећа.Смрт младунаца је врло велика,тако да само половине
младунаца доживи годину дана.Рисов животни век им је 10-12
година.Постоје из извештаји о рисовима који су доживели двадесет
четири године.
4. • Рис је највећа европска мачка која има две подврсте:северна,која је
крупнија и живи на Балкану,Румунији, у Словачкој(Карпати) и у Русији
до Урала и Кавказа и јужна,која је ситнија,а живи на Пиријенском
полуострву.У Србији je врло редак,па је под сталним забраном лова,a
насаљева Сар планину,Коритиник,Проклетиjе, Mojстирско-Драшке
планине,Национални парк Тара и Ђердап,Северни Кучај-Мироч,Дели
Јован,Јужни Кучај,Стару планину,Ртани,Озрен,Девицу,a његово
присуство је регистровано и на другим локателитетима у Србији
(Дебилска пешчара,Сићвачка клисура,Мокра гора,кањон
Трешњице,кањон Увца,Овчарско-кабларска клисура,Соколске
планине,Швриличаске..).Ареал распрострања је некад био врло
широк,од Атланског до Тихог океана.
• Бројност му је данас веома мала,па се у неким земљама врше напори
за његово поновно насељавање.У Србији је законом заштићена
врста,услед мале поулације.Редован лов на риса није
дозвољен.Примерци су пронађени у Војводини.Становник је густих
шума и речних клисура које се простире на 1000 до 1500 m н.в. Заузима
територију од 5 до 100 km.