2. ОПИС
Царство: Animalia
Tip: Chordata
Класа: Aves
Ред: Accipitriformes
Фамилија: Accipitridae
Род: Gyps
Врста: G. fulvus
Белоглави суп је крупан лешинар који насељава Пиринејско и Балканско
полуострво, делове северне Африке, Малу Азију, Кавказ и југозападне
делове Азије. Станарица је, али младе птице доста и далеко лутају.
Настањује пространа отворена подручја са клисурама и слабом
вегетацијом у планинским и медитеранским пределима (степе,
полупустиње, пашњаци), са поткапинама и терасама на високим и
неприступачним литицама погодним за гнежђење. Потребна му је
близина воде. Већи део дана проводи одмарајући се на стенама, а
остатак у лету претражујући терен или на пронађеној лешини.
3. ОПИС
Храну тражи у групама, на већим подручјима
него остали европски лешинари. Редовно
претражује подручје пречника од 50 до 60 km
око одморишта или гнезда, а често и знатно
шире подручје пречника 120-150 km.
Белоглави суп је наша највећа птица са распоном крила око 2,80 m и
просечном тежином од 7,5-8,5 kg, а може достићи и 11 kg. Храни се
искључиво лешевима средњих и крупних сисара, најчешће копитара и
папкара (крава, коња, оваца, магараца, јелена, срна), али и лисица, паса,
зечева и сл. Ретко напада живи плен, само ако се ради о болесној и
изнемоглој животињи. Претежно се храни мекшим ткивима (изнутрицама и
мишићима). Дуг, покретљив врат, прекривен густим паперјем, омогућује му
дубоко продирање у лешину.
4. СТАНИШТЕ
Насељава суптропски климатски појас,
област Медитерана, од Магреба све до
Хималаја. Северне границе насеобина су
Кавказ и Крим, док су оне јужне Сахара,
Арабијска пустиња и висораван Декан у
Индији.
Његова гнездилишта у Србији су у
клисурама река Увац, Милешевка и
Трешњица на западу и југозападу државе.
Одрасле птице се концентришу колонијално
на ширем простору гнежђења, док младе
лутају на великим дистанцама. Раније је
често био ловљен и трован. У Србији,
бројност му је у порасту због унапређења
заштите и прихрањивања.
5. РАЗМНОЖАВАЊЕ
Белоглави суп је дружељубив, за разлику
од осталих лешинара западног
палеарктика, гнезди се у лабавим
колонијама, али гнезда могу да буду веома
близу једно другом. Ретко се гнезде
усамљени парови, моногамни су, везе су
доживотне. Гнездо прави у пукотинама
стена, на полицама и поткапинама литица,
углавном између 500 и 1200 м н. в. Веома
ретко се гнезди на дрвећу у гнездима
других грабљивица.
Женка носи само једно јаје, крајем јануара
или почетком фебруара и на њему леже
оба родитеља 54-56 дана. Процес раста
излеглог младунца на гнезду траје од 110-
130 дана. Гнежђење се обавља на
стенама различитог састава, углавном
кречњачким. Гнежђење белоглавог супа је
групно и образују се колоније, ретко
изоловани парови. Полно сазревање траје
4-7 година, после чега се млади најчешће
враћају у завичајну колонију.
