Književnost i jezik

1. Pavle I lić (N ovi Sad)
N A ST A V N O I Z U ČA V A N JE I D E JA ST E R I J I N E
P O K O N D I R E N E T I K V E
I dej e knj iževnog dela kao nastavni problem
Spor koj i postoj i u nauci o književnosti oko mogućnosti otkri-
vanj a idej a knj iževnog dela d smisla bavlj enj a nj ima u nastavi ne
stvara nedoumice j er su za nj u teze o nemogućnosti saznavanj a smi-
slova koj ima delo zrači i o nj ihovoj sporednosti sasvim neprihvat-
Ij ive. U suprotnom, nastava knjiiževnosti bi izgubila razlog svog
postoj anj a. Književnost se oduvek izučavala u školama zato što
j e iskustvo pokazivalo da se nj ome na mlađe generacije može pozi-
tivno delovati, da ona obrazuje i vaspitava. Bez ovoga uverenj a za
nj u se ne hi našlo mesta u školi. I ovde se, dakako, sagledava „1о-
gika na osnovu koje su smislovi proizvedeni"
, kako j e to tekstovnu
organizacij u dela označilo Bar t'
, ali se to radi upravo zato da bi se
što jasnije sagledali smislovi. I čitalac koj i knjigu čita ,,za svoju
dušu"
, a ne ni za naučne ni za nastavne potrebe, ne traži u njoj lo-
giku na koj oj se zasnivaj u smislovi, već traži same smislove koj i
pobuđuju nj egov duh. Drugo j e pitanj e do koj ih j e smislova on u
stanju da dopre i kako ih vidi, ali činjenica da on u čitanju knjige
uživa znači da j e ušao u polj e nj ene sugestivnosti d da ono pleni
nj egov duh. Svakako da mu knj iževna nauka može pomoći da dub-
Ij e osmislii ono čime ga j e delo duhovno preokupiralo. I nastava to
radi sa učenikom: podstiče ga da što j ače i svestranij e doživi i osmo-
trd polj e sugestivnosti koj e mu se pri čitanj u dela ukazalo. Pri tak-
vom susretanj u sa đelom učenikova ličnost se neminovno duhovno
bogati. Naj dubljd smdsao nastave knj iževnosti i jeste u tome da to
bogaćenj e učini što snažnij im i traj nijdm.
Svest o tome da je knj iževno delo mnogosmisleno, da se smi-
slovi kriju u svim činiocima nj egove strukture i da su moguća nji-
hova različita viđenj a — obavezuj e izvođača i organizatora nj egove
analize u nastavi na svestranost pri obavlj anju toga posla. To mu
1Rolan Bar t : Knj ii evnost, mitologij a, semiologij a, Nolit, Beograd, 1979.,
st r . 204.

2. 266 К њи ж евност и ј ези к
ne dozvoljva da hita prema nekoj ddej i dela koj a mu se učinila
ključnom i koju će proglasiti nj egovom „porukom
"
.
U nastavi gde se uvek i po svaku cenu, i što pre, mora da nađe
„poruka
" dela kod učenika se stvara uverenje da se knj iževnost
s njima izučava isključivo zbog takvih „poruka". A kad se ona pred
učenicima nađe ogolj ena i svedena na j ednu j edinu rečenicu zapisa-
nu na tabli, onda uvek liči na neku opštu -pedagošku, socioiošku, fi-
lozof sku i tome sličnu misao, proizišlu iz uprošćene i naprečac vo-
đene analize knj iževnog dela.
Cinjenica da j e u delu uočena i formulisana neka opšta misao
koja prožima ukupnu struktum književne tvorevine ne mora da
znači ni da j e anaMza time završena ni da j e valj ano vođena. Neke
opšte ddej e zajedničke su svim delima iste idejno-tematske orijen-
tacije, pa ih jemogućei
"
bez ozbiljnijih analitičkih zahvata „otkriti"
i u delu koj e s učenicima izučavamo. U svim tekstovima socij alne
inspiraoije, na primer, osuđuje se klasna eksploatacij a, društvena
nepravda, obespravlj enost čoveka i slične društvene poj ave, pa j e
j ednu od takvih misli moguće istaći kao osnovnu idej u bilo kojeg
dela koj e pripada ovoj vrsti literature. U pozadini takve opšte mi sli,
međutim, ne vi di se konkretno delo u kome ona, neodolj ivo od osta-
I.ih činilaca njegove strukture, živi, i to na način drukčiji nego u bi-
lo kom drugom delu, zbog čega i mora da se razlikuje od osnovne
idej e svalcog drugog dela.
U knj iževnom delu, kao j edinstvenom i neponovlj ivom umet-
ničkom fenomenu, valj a zato otkrivati specifične zakone nj egove
unutrašnj e orgamzovanosti i smislove koj i iz toga proizilaze. U tom
slučaj u, umesto uopštenih misli važećih za mnoga dela i koj e stoga
deluju apstraktno i hladno, doći ćemo s učenicsima do niza idej a
konkretno u delu bivstvuj ućih i zato životno uverlj ivih i podsticaj-
nih. Na učenike će te idej e utoliko delovati sugestivnij e i utoliko će
im značiti više, ukoli ko ih budu što samostalnij e otkrivali i nasto-
jali da odrede nj ihova značenja.
I dej na složenost Pokondirene tikve
S obzirom na to da idej e knj iževnog dela sagledavamo tokom
nj egove ukupne analize, neophodno j e učenike navesti da čvorne
tačke u nj egovoj strukturi, oko kojih se koncentrišu osnovni smi-
slovi, što svestramj e sagledaju. Važno j e zato, pre analize dela s uče-
nicima, utvr diti koji su to elementi u kojima se nj egova značenj a
najj asnij e vide, zbog čega pažnj u učenika na časovima na nj ih valj a
posebno i usmeravati . Primera radi , naznačićemo koj e bi elemente
trebalo imati u vidu pri dzučavanju Sterij ine Pokondirene tikve.
Predmet dramske radnj e u ovoj Sterij inoj komedij i j este j ed-
na od aktuelnih društvenih poj ava nj egova doba: težnj a predstav-
nika voj vođanskog srpskog građanstva da po svaku cenu uskoče u
viši društveni sloj . Kakav stav prema takvoj društvenoj poj avi

3. P o k o n d i r en a t i k v a 267
pisac zauzima, nagovestio j e već naslovom svoje komeciije. Sintag-
ma „pokondirena tikva" vrlo j e sugestivna. U njenom spoju su dve
reči koje se semanti čki kontrastiraju: reč „tikva"
j e upotrebljena
u svom metafora čkom značenj u i upućuj e na praznu, šuplj u i uob-
raženu glavu; „kondir
"
j e starinska posuda od zlata, te se njihovim
spojem nagoveštava da će u delu biti reči o nečemu što hoće da
ima veću vrednost nego što za to ima realnih mogućnosti. Ovom
sintagmom se tako sugerira i komički karakter ovoga dela.
Piščev odnos prema poj avi pokondirenosti dalj e se ispolj ava u
postupku koj im razvij a radnju i gradi nj ene aktere. Sukoblj avanje
starog ii novog, patrij arharlne gradanske tradicij e i „noblesa"
, čvor-
na j e tačka oko koje se koncentriše dramska radnj a i smislovi ove
komedij e. To j e osnova na koj oj se vrši j asna podela likova na one
verne tradicij i i one koj i tu tradiciju smatraju paorskim prostaklu-
kom od koga treba što pre i što dalje pobeći. Na taj način kontrast
iz naslovne sintagme sproveden је kroz ceo tok aramske radnje.
Stoga su u drami lako uočlj ive dve grupe likova sa mnogo zaj ednič-
kih karakteristika, što i omogućuj e da se pri analizi drame u na-
stavi pribegne uočavanj u njdhovih bitnih grupnih odlika. Na j ednoj
strani su pristalice „noblesa" : Fema, Sara i Ružičić, na drugoj , ču-
vari građanske tradicij e: Evica, Vasilij e, Jovan, Anoica i Mitar .
Pri otkrivanj u grupne karakteristike nosilaca nove mode, va-
lja s učenicima uočiti da tu grupu ne objedinjuje samo „nobles"
(on j e samo povod za nj ihovo povezivanj e), već i lični interesi :
Femi j e potrebna Sara da bi j e ova uvoddla u modu, potreban j oj
j e Ružičić j er žena od mode mora da i ma otmene udvarače; Sar i j e
potrebna Fema j er se kod nj e, zaluđuj ući j e modom, izdašno čaš-
ćava, potreban j oj je Ružičić jer j oj služi kao sredstvo u zaluđivanju
Feme; Ružičiću j e potrebna Fema zbog nj enog imetka, potrebna mu
j e Sara j er ga provodadžiše kod Feme. Treba, dakle, uočiti da ovu
grupu likova vezuju pre svega rnaterij alni interesi, da j e to druženj e
iz računa. Na njihov međusobni odnos direktno nas upućuje i po-
datak kojdstoj i uz Sarino ime u spisku lica koj a učestvuju u drami,
a koj i kaže da je ona „čankoliza kod Feme". Zato su u ovoj kome-
dij i, pored Femine pokondirenosti, pod udarom piščeve satire i go-
tovanstvo, čij i j e nosilac Sara, d pretvaranj e, lažna učenost i težnj a
da se mahinacij ama dopre do gospodstva i laka života, što j e prepo-
znatlj ivo u Ružičićevom liku.
Drugu grupu likova ne povezuj u nikakvd materij alnd interesi.
Idejno ih povezuje odanost tradiciji društva kome pripadaju, a,
zatim, Vasilija i Evicu, Jovana i Ančicu povezuje čista ljubav, u ko-
j oj nema nikakvih računa i mahinacija. Stoga se ova grupa likova
u celosti kontrastira sa prvom grupom. Simpatije i čitalačke i po-
zorišne publike uvek su na strani ove grupe. Nj ih najvdše osvaj a
Evica svoj om odanošću pokoj nom ocu, obućarskom maj storu, i ,,vo-
spitanij u" koj e j e od nj ega dobila; Jovan ih osvaj a odlučnim odba-

4. 268 К њ и ж ев н о ст и ј ези к
cdvanjem Femine namere da ga učini otmenim „pedanterom" i da
mu menj a ime u Johan, odnosno Žan; Vasilij e j e simpatičan svoj om
iskrenom zaljubljenošću u Evicu, a Ančica strplj ivim udovoljava-
njem hirovima svoj e gazdarice. Zato je Fema u sukobu sa svim pri-
padnicima ove grupe, a to uslovlj ava da se osnovni sukob staro-novo
grana u niz posebnih sukobljavanja: Fema — Evica, Fema — Vasi-
lij e, Fema — Jovan, Fema — Ančica.
Naj oštrij i sukob postoji između Feme i nj enog brata Mitra,
najvernij eg čuvara građanske trgovačko-zanatlij ske tradicdj e. U nj e-
govom liku su trezvene, zdravorazumske snage toga društvenog slo-
j a naj potpunij e ovaploćene. U delu j e građen kao direktna protiv-
teža svoj oj evropskom modom zanesenoj sestri . Pisac j e potpuno na
nj egovoj strani , pa mu j e i namenio ulogu otreznitelj a Feme od
„noblesa"
. Stoga nj egovi sukobi sa Femom predstavlj aju naj češće
sudare starog i novog, tradicij e i pokušaj a nj enog rušenj a. On j e
zato u sukobu ne samo sa Femom nego i sa Sarom i Ružičićem, sa
svima koj i kvare ustalj eni red u nj egovom građanskom društvu, kao
što se Fema sukoblj ava sa svima koj i ga čuvaju.
Razrešenj e osnovnog sukoba u ovoj komedij i prepušteno j e
takođe Mitru. Nj egovim završnim postupkom — dosetkom da u Pa-
rizu proste žene imaj u i po tri muža, a žene ,,od noblesa
"
samo po
j ednog i Feminim pristaj anj em da zato ponovo bude „obična" —
razrešava se sukob između nj ih dvoj e, a time i čitav kompleks su-
koblj avanj a dve oprečno postavlj ene grupe likova.
Upravo u tome što j e pisac dramski sukob razrešio u kori st ču-
vara tradicij e vide se nj egove osnovne namere. On će se zato učeni-
oima pokazati konzervativnim. Osetiće da j e on na strani onih koj i
striktno čuvaj u postoj eći način života i odbacuj u svaki prodor no-
vih shvatanj a i htenj a. Zato iih valj a podstaći da uoče preterivanj a u
Feminom podražavanj u modi, u Sar inim gotovanski m prohtevima i
Ružičićevi m probisvetskim mahinacij ama. Takva uočavanj a dovode
ih do saznanj a da j e na udaru Sterij ine satire zaiista samo ono što
j ako odudara od trezvenog i poštenog građanskog ponašanj a.
S učenicima valj a otkriti značenj a i onih propratndh poj ava uz
sukoblj avanj e starog i novog kao osnovne okosnice dramske rad-
nj e. Tu j e, pre svega, žeđ za tuđicama u j ezičkom izrazu, j er su one,
u očima snobovski raspoloženog sveta, oduvek bile znak učenosti.
Zat o su se t u đi ce n em i n ovn o m or al e n aći i u Femdn om r ečni k u . Svo-
j om nakaradnošću u Feminoj upotrebi, one izazivaj u snažne komič-
ke efekte i služe kao moćno sredstvo u karakterizaciji nj enog lika.
I smevanj em takvog j ezika, posredno se ističe potreba čuvanj a či-
stote dpravulnosti maternj e reči .
Neophodno je učeni ke navesti da u stihotvorstvu filozofa Ru-
žičaća uoče, s j edne strane, piščevo podsmevanj e slaveno-serbskom
govoru učenih srpskih krugova, a, sa druge, kritiku suvoparne i is-
prazne pseudoklasičarske poezije njegovoga doba. Treba da pri-
metedaje Sterijaprema svim kulturnim pitanjima i pojavama dru-

5. Po k o n d i r e n a t i k v a 269
štvenog života svoga vremena zauzimao umeren stav i da je bio
protiv svakog preterivanj a i „zloupotreblenija". On j e takav i u od-
nosu na odevanje, jelo i manireu ponašanju.Zatojepodvrgnutapod-
smehu i Femina toaleta i Sarine narudžbine jela u Feminoj kuoi.
Femini maniri, iz koj ih je takođe j asno vidlj iva njena pokon-
direnost, posebno su sugestivno dati u delu teksta kojii pripada re-
markama (diđaskalijama). Jz nekih didaskalija, kao što su: ,,pod-
boči se"
, „metne maramu na nos"
, „hoda uspij ajući po sobi"
, „uzme
naočari i gleda kroz njiih
"
. . . učenici će lako uooiti Femino nevešto
oponašanj e manira svoj stvenih otmenom ženskom svetu iz evrop-
skih velegradova.
Likovi na čijoj je strani pisac u svemu su prirodni, pa se zato
i služe j ezikom svoj e srediine, a i oblače se i ponašaju u skladu sa
nj enom tradicij om.
Međutim, iako j e Sterij a gradio likove tako da se može povući
j asna linij a između grupe koj a je za modu i grupe koj a j e za tra-
diciju, ni jedne ni druge nije stvarao j ednostrano, što je takođe ne-
ophodno uooiti. Čak ni Mitar, u čij em delovanj u prepoznaj emo naj-
više piščevih zdravorazumskih idej a, nije bez mane. On, na primer,
pristaj e da se Evica uda za Vasilij a tek pošto j e ovaj dobio na lozu
znatnu sumu novca. Nj ena emotivna vezanost za Vasilij a ne najl a-
zi kod nj ega na razumevanj e sve dok se Vasilij e nij e svrstao u red
dobrostoj eoih građana. Vasilij u se takođe može zameriti što ne
preduzima ništa drugo da dođe do novca, već očekuj e da ga dobij e
na lozu. U Jovanovom ponašanj u nazire se, ipak, poj ačana doza
prostote, a u Evičinom — patrij arhalne pokornosti, posebno pre-
ma uj aku Mitru. Anča j e i suvi še ponizna prema svoj oj „milostivoj
gospoj i"
.
Da u ovoj komediji likovi nisu uprošćene i j ednostrane tvore-
vine, potvrda se može naoi i u Feminom liku. Ona j este na glavnom
udaru Sterij ine satire, ali ш u nj oj nij e ovaploćena samo j edna
Ijudska osobina. I kod nje, kao i kod ostalih likova ove komedije,
domini ra j edna crta karaktera, ali ni j e bez svoj e proti vteže, bez
izvesnog korektiva. Fema j e stvarana tako da izaziva osudu, ali j e
ona u isto vreme i za žalj enj e zbog svoj e posve vidlj ive crte naiv-
nosti . Ona u svoj oj neobaveštenosti veruj e da su Sara i Ružičić
mera „noblesa
"
u nj enoj sredini i zato postaj e njihova žrtva, ali
ona veruj e i bratu Mitru da može steoi tri muža ako bude „obična
"
i opet počne „prosto da živi
"
. Zbog te naivnosti, smeh koj i Fema
svoj im ponašanj em izaziva u stvari j e „ smeh kroz suze"
. Zbog
toga ni o Femi ni ostaldm likovima ove komedij e ne možemo da
sudimo samo prema dominantnoj crti nj ihova karaktera j er bismo
se, sudeći tako, ogrešili o nj ihovo pravo značenje, a time i o znače-
nj e ove komedij e u celi ni.

6. 270 К н.и ж евност и ј ези к
Skica za učeničko angažovanj e
Ako su učenici bili navedeni da razmatraj u organizovanost
navedeni h činilaca ove komedij e, onda su .istovremeno razmatrali
i idej e koje proiziilaze iz te organizovanosti. Pri tome im se osuda
težnj e srpskog vojvođanskog građanstva Sterijinog doba za uska-
kanj em po svaku cenu u viši drušlveni sloj nametnula kao klj učna
idej a, ali su, uz nj u, u nj ihovoj svesti postale prisutne i druge idej e,
međusobno povezane i uslovljene. Zato oni shvataju da se uz osudu
oponašanj a tuđeg načina života iz čega se rađa pokondirenost,
osuđuju i druge poj ave koj e su s ovim u vezi , a među nj ima su po-
sebno značajne: gotovanstvo, lazna učenost, jalovost misli, šarla-
tanstvo, pretvaranje, kvarenje maternj eg j ezika, nakaradno obla-
čenj e i neprirodni maniri u svakodnevnom ponašanj u.
АИ uz ove poj ave koj e se kritikuj u kao društvene mane, u delu
j e prikazan i niz poj ava koj e predstavlj aju vrline toga društva. Tu
j e, pre svega, građanska čestitost, koj a se ogleda u privrženosti tra-
dicij i; zatdm, tu su poštovanj e prirodnosti i j ednostavnosti u sve-
mu, rodbinska sloga, moralna čvrstina, odanost poslu, poslušnost
prema starij ima, vernost u Ij ubavi i prezir prema svemu što j e
veštačko, usilj eno i zastranjuj uće.
Sve su to idej e koj e učenici pri analizi Pokondirene tikve tre-
ba da otkrij u i da ih pri uopštavanj u značenj a ovoga dela dmaj u u
vidu. Važno j e, međutim, da onii samostalno te idej e i uočavaj u, i
analizdraju, i formulišu i da ih na kraj u izučavanj a dela, u kom-
pleksu, sagledaju. Naoinom vođenj a analize, nastavnik ih upućuj e
na takvu samostalnost . Koliko su oni uspeli duboko da prodru u
idej ni kompleks dela, naj bolje se vidi prilikom uopštavanj a analize
i pokušaj a sintetdčkog suđenj u o nj egovim značenj ima. Zato treba
iznaći nastavni postupak koj i učenike podstiče da iskažu svoj e
shvatanj e bitnih idej a deia. Moguće je i ovde pnimenj ivati razli-
čita postupanj a, a među nj ima su i ova:
1. A k o sm o f ro n t aln i m ob l ik om r ada an alizi r al i Po k on d i r enu
likvu, tom prilikom sa svim učenicima otkrivali smo i razmatrali
i naj značaj nij e smislove analiziranih elemenata, pa j e sada, u cilj u
njihova uopštavanja, moguće od učenika zatražiti da reše ovakve
zad a t k e:
— Odredi naj značaj nij e idej e izražene u Sterij inoj Pokon-
direnoj tikvi.
— Utvrdi кој а. od tih ideja irna naj šire značenje.
— Naznači aramske sukobe u koj ima j e ta idej a naj više iz-
r ažen a.
— I zdvoj idej e koj e znače kritiku nekih društvenih pojava
Sterij ina aoba.
— Navedi nosioce takvih poj ava.
— Šta ti o tim poj avama govori naslov ove komedij e? Šta
saznaj eš o nj ima iz teksta napisanog u remarkama? Šta
kaže pisac u Predslovij u? ; f ': r ::

7. P o k o n d i r en a t i k v a 27 1
— Za koj e iđej e se pisac zalaže? Navedi ih. (Pronađi dokaze
za to u piščevom postupku u građenju likova i u razvij a-
nj u dramske radnj e, posebno u nj enom raspletu.)
— Sa koj im piščevim stavovima se slažeš?
— Šta mu zameraš? (Obrazloži svoje zamerke.)
2. N astavnik može, ako oskudeva u vremenu, da sam for mu-
liše naj značajnij e idej e izražene u Pokonđirenoj tikvi i da ih pu-
fem nastavnih listića ili grafo-foiij a saopšti učenicima, a od nj ih
da zatraži da obrazlože svaku od idej a. Ovim postupkom učenici-
ma se u rešavanj u zadataka dzlazi u susret do pola puta, ali se time
umanj uj e i stepen nj ihovog samostalnog rasuđivanj a.
3. Pri navođenj u idej a, nastavnik može, pored onih koj e su
učenici zapazili u Pokondirenoj tikvi, da navede i druge kojih u
ovom delu nema. Od učenika se tada traži da podvuku formulaoij e
samo onih ideja za koj e mogu naći obrazloženj e u tekstu Pokon-
direne tikve, a zatim da takva obrazloženj a i pribave.
4. Umesto svojih formulacij a, nastavnik može navesti formu-
laciije najznačajnijih ideja iz neke studije o Pokondirenoj tikvi, a
od učenika se, opet, traže obrazloženj a o postoj anj u takvih ddej a u
ov o m e d el u .
5. Učenicima se može dati pismeni zadatak sa temom koj a će
od nj ih zahtevati isticanj e i komentarisanje naj značaj ndj ih idej a u
Pokondirenoj tikvi.
6. Moguće j e stvarati i drukčij e problemske situacij e koj e će
đovesti do raspravljanj a o najznačaj nij im idej ama u ovome delu:
a) Svi prethodni postupci tražili su od učenika ili da sanai
odrede i saopšte te idej e ili pak da potraže obrazloženj a za gotove
formulacij e tih idej a. Nj ihova saopštenj a rezultata svoga samostal-
nog rada i u j ednom i u drugom slućaju, mogu bi ti povod za ra-
spravlj anj e.
b) Ako smo pre pristupanj a izučavanju Pokondirene tikve,
umesto frontalnog, opredelili se za grupni oblik rada, pri čemu smo
j ednoj grupi dali zadatke koj i se odnose na uočavanje i određivanj e
naj značaj nijdh i dej a dela, nj ihova saopštenj a takođe mogu da budu
predmet raspravlj anj a u odelj enj u.
c) Problemsku situacij u možemo stvoriti i traženj em od uče-
nika da se izj asne koli ko j e za nj ih prihvatlj iva ova Sterij ina napo-
mena u Predslovij u ovoj komedij i:
Ja na mođu nimalo ne vičem , nego za zloupotreblenij e, ne
preter ivanj e ili, kako vi zovete Uber t reibung. To j e, f r aj lice, ono što se
iskorenj avati mor a i što j a opor očavam , a ne moda.2
2) Jovan Ster ij a Popović: K omedij e (Srpska knj iževnost u sto knj iga),
MS — SK Z, Novi Sad — Beograd, 1970, 150.

8. 272 К њиж евност и ј език
Različit stav učenika prema ovoj Sterij inoj napomeni uslov-
lj ava njihovo raspravlj anj e.
d) Sud knj iževne kritike o idej ama ovoga dela može biti povod
za sporenj e među učendcima, tj . da posluži kao sredstvo za stvara-
nj e problemske situacij e. Navešćemo j edan od takvih sudova:
Do danas j e održano pogrešno mišlj enj e da j e Sterij a bio pro-
tivnik napretka. I to j e j edna od netačnosti (. . .) koje su se zavrežile
ko zna već kada i koj e uporno vegetiraju kao nepobitne isti ne. Ovakvi
netačni pogledi koj i i maj u svoj koren, u naj bolj em slučaj u, u predra-
sudom ili mišlj enji ma stvaranim nadohvat, neizbežno daj u i pogreš-
na tumačenj a Sterij indm intimnim pobudama i nj egovim opredelj e-
nj im a.3
Koliko Pokondirena tikva potvrđuj e ili opovrgava ovaj sud,
učenici se o tome mogu izjasniti različito, pa je uputno od njih
zatražiti da svoj a izj ašnj enj a u raspravi dokažu.
e) Sud kritike ne mora uvek da izaziva spor, ali on može da
bude izrečen bez šireg obrazloženja, pa se takvo obrazloženje može
zatražiti od učenika. Saopštavamo im, na primer, ovakav sud:
U tr ezvenosti on j e vi deo glavnu zalogu ravnoteže u svakom lj ud-
skom društvu, one ravnoteže koj u j e smatrao za prirodni zakon. Pre-
ma tome, sve ono što u krugu društvenih odnosa posredno il i nepo-
sredno i ma za cilj da naruši — bil o na koji način, bilo čime — tu
ravnotežu, zlo j e protiv koj ega se treba borit i.1
Saopštavanj e učeničkih obrazloženja ovoga suda može, među-
ti m, da izazove sporenj e d da se tako nađe u funkcij i stvaranj a pro-
blemske sdtuacij e.
*
Svi ovi (i drugi mogući) postupci podstiču učenike na traga-
nj e ne samo za j ednom osnovnom idej om (,,porukom"
) izučavanog
dela, več za komplelcsom idej a. Takvi postupci dh dovode do saz-
nanj a da određivanj e osnovne adej e znači zapravo isticanje one
klj učne misli koj a j e samo uslovno odvojiva od kompleksa smi-
slova koj im j e bremenito knj iževno delo. Ovakvi postupci razvi-
j aju kod njdh svest i o mogučnosti uvek novog i drukčijeg sagleda-
vanj a idej a knjdževnog dela d time ih uveravaj u da ono tom svoj om
sposobnošču, svoj om večitom otvorenošću, i traj e kao stalni iza-
zov i svoj im taocima i analitičarima.
3) Milan Tokin : Ziva prisutnost Jovana Steri j e Popovića (predgovor
navedenoj Ster ij inoj knj izi), 20.
4 M ilan Tokin : nav. delo, 19.