1. STILSKE FIGURE
Šta su stilske figure i čemu služe?
Evo odgovorana čuvenopitanje “Štasustilske figure ” – stilske figure uknjiževnostisusastavni dio
svakogknjiževnoumetničkogdela.Predstavljajuutvrđeninačinizražavanja,i upotpunosti se razlikuju
od uobičajnognačinagovora.
Stilske figure služe daobogate književnodelo,gde njenomupotrebom,reči upotpunosti dobijajunova,
prenesenaznačenja,i postajunosioci umetničkevrednosti.Stilskimfiguramai njenimproučavanjemse
bavi stilistika.
Da li znaš šta je stilistika?
Da li si nekadčuo da je nekorekao:”Ne volimtogpisca,tačnije njegovstil pisanja,jermnogoide
detalje.”E,pataj stil pisanjaizučavastiliska.
Stilistikaje lingvističkadisciplinakojase bavi proučavanjemgovornog,pisanogi književnogstila.Ova
književnoteorijskadisciplinaprilikomproučavanjastilaodređuje osnovne karakteristike nekogpisca,
dela,pravca,epohe.
Osnovna podelastilskihfigura
Prvenstenopremastilistici,stilske figure se djele na:
figure dikcije
figure riječi (tropi)
figure konstrukcije
figure misli
Figure dikcije
Stilske figure kojese tičuglasovaspadajuu figure dikcije.Odnosnoovagrupapodrazumevaponavljanje
određenihglasovaili grupe srodnihglasova,oponašanje zvukovaprirode,ponavljanje reči.Tosu
onomatopeja,asonanca,aliteracija,anafora,epifora,simploha,palilogija(anadiploza)
#1 Asonanca
Ponavljanjeistogvokalaujednomstihuiliredu,nazivase asonanca.
2. “Pučinaplava
spava,
prohladni pada
mrak.” izpesme “Veče naškolju”,AleksaŠantić.
#2 Aliteracija
Kao štoasonanca podrazumevaponavljanjeistihsamoglasnikaujednomstihu,takose aliteracijaodnosi
na ponavljanje istihsuglasnika.
“Vrh hride crne
trne
poslednjirumeni
zrak” iz pesme “Veče naškolju”, AleksaŠantić.
#3 Onomatopeja
Reč kojase koristisi zaoponašane zvukovaprirode,životinja,ili nekihpredmetaoznačavaonomatopeju.
Na primerreči za zvukove:
vode:fljus,ššš,pljus;
životinje:mnjau,av-av,muu,piju-piju;
predmete:bum,tras,bam.
Primerizknjiževnosti:
“Mi smo male,
Al’smoznale
Da nas neće
Nikohteti,
3. Nikosmeti
Tako voleti,
Kao ti..
Ćijući!” izpemse “NaLiparu”,Đura Jakšić.
#4 Anafora
Anaforapredstavljaponavljanje istereči ili grupe reči napočetkusvakogstihaili strofe,upoeaziji,au
prozi ponavljanje više rečeničnihdelova.
“Kaži mi,kaži
kakoda te zovem,
kaži mi kaži,
kakoime da ti dam?” izpesme “Kaži mi kaži”,JovanJovanovićZmaj.
#5 Epifora
Suprotnoanafori je epifora –ponavljanje istereči ili grupe reči ali nakrajusvakogstihaili rečenice.
“Čujemu snu,
sanjamu snu,
vidimusnu.”iz pesme “Livade izgubljenihovaca”,Jure Kaštelan.
#6 Simploha
Ponavljanjereči ili grupe reči napočetkui na krajustihovaje stilskafigurasimploha.
“U tamnici je glavanaroda,
U tamnici je snaganaroda,
U tamnici je nadanaroda…” iz pesme “Samsoni Dalila”,LazaKostić.
4. #7 Palilogija(anadiploza)
Ponavljanjereči nakrajujednogi na početkudrugogstihaje stislafiguraanadiploza.
“Kad ujutrubijeli danosvane,
dan osvane i ogrije sunce”iznarodne pesme “CarLazar i carica Milica”.
Figure reči (tropi)
Promenomuobičajnog,osnovnogznačenjaneke reči nastajustilskefigure alegorija,metafora,
metonimija,personifikacija,epitet,simbol,sinagdoha, eufemizam.
#1 Metafora
Za metaforuse može reći da je jednavrsta skraćenogpoređenja,ali se prilikompoređenaizostavljaono
što se poredi i poredbenarečkao.Prenesenimznačenjemse dočaravakakavje neki predmet,pojavaili
osoba.
Na primer,desilo se sigurnodate je mamanazvalasunce,zlato,maco – time te je ona uporedilasa
nečimvrednim,slatkim,apri tome nije koristilaporedbenurečkao.
Primerizknjiževnosti:
“Srce moje,srce ludo,
šta mislišspletivom”izpesme “Međjavomi međ snom”, Laza kostić.
Srce ovde predstavljalirski subjekt,apletivoje njegovapesma,odnosnostihovi.
#2 Alegorija
Alegorijaje sačinjenaodnizametafora.Ovastilskafiguraje najviše zastupljenaunarodnimpesmamajer
je nastalaproširivanjemmetaforičkogkazivanja.
5. ““Braćo moja,kićeni svatovi,
je li testirmalopopjevati?“
Govore mu kićani svatovi:
„Jeste testir,delijoneznana!
Jeste testir,ada zašto nije?“
Kliče Stojantankoglasovito:
Vilagnjezdoticalastavica,
vilaga je za devetgodina,
a jutrosga poče da razvija;
doleti joj siv-zelensokole
od stolice caračestitoga,
pa joj ne da gnjezdodarazvija.
Tom se svati ništane sjećaju,
dosjeti se ljubaStojanova,
otpusti se od ručna djevera,
brzo ode na gornje čardake
pa dozivasejuStojanovu.”,iz narodne pesme “RopstvoJankovićStojana”.
Ovde možešdauočišniz metaforakoji čine alegoriju:gnjezdo=dom, brak; ticalastavica= Stojanova
supruga;siv-zelensoko=Stojan.
#3 Metonimija
Metonimijaje stilkafigurakojapovezujedvapojma,ali ne zbognjene sličnosti,ili razlike,većzbog
njihove logičezavisnosti.
Kuća je mirna. – misli se dasu ukućani,porodicamirni,staloženi.
Bioje burandan. – dan je biopun obaveza.
Vri šerpa. – vri voda u šerpi.
6. #4 Sinegdoha
Zamenjivanje jedne reči drugom,ali samoone koje suulogičkoj vezi,je sinegdoha.Smatrase i jednom
vrstommetonimije,stimštoje sinegdohafiguradeonogodnosa,odnosnodeonekeceline.Hajde bolje
da objasnimouprimerima.
Sinegdohase označavakao:
deoumestoceline:Branilisuognjište. –misli se nadom, kuću da su branili.
celinaumestodela:Ostaoje bezkrovanadglavom. – tačnije ostaoje bezkuće.
jedninaumestomnožine:Evropapružaotpor Americi. –misli se naevropske zemlje.
posebnoumestoopšteg:Onje KirJanja. – znači da je on tvrdica,škrtica.
#5 Eufemizam
Eufemizamje stilskafigurakojomse rečili pojamzamenjujudrugomrečju,čijije oblikblaži.Može dase
koristi usvakodnevnomgovoru,kaoi uknjiževnosti.Korišćenje blažihreči je zbogprilagođavanja govora
bontonu,kaoi zbogdruštvenih,religioznih,političkihrazloga.
Primeri eufemizmausvakodnevnomgovoru:
Sinoćje bioveseo – bioje pijan.
Zauveknasje napustio – umro je.
Ona je lakažena– prostitutka.
Primeri eufemizmaupoeziji:
“A njeganema,i nema,i nema,
I nemaga više…”izpesme „Baladaiz predgrađa”,DobrišaCesarić.
#6 Personifikacija
Personifikacijaje stilskafigurakojomse postiže oživljavanje biljnogi životinjskogsveta,neživihi
izmišljenihbića,aprtraktnihpojmova.Ovu stilskufigurumožešdanađešumnogimdelimajerje svi pisci
koriste kakobi dočarali na pravi načinneki pojam.
7. “Mesec pođe u Moravu,zaviri u topljake i sve dozore brča po reci bele ruke.” –iz romana “Dalekoje
sunce”,DobricaĆosić.
#7 Epitet
Epitetje reč ili grupareči koja stoji uzimenicui određuje njene karakteristike.Pisackoristi epitetkakobi
nam bliže dočaraoimpresije oodređenoj osobi,događaju,pojmu.
“Vruća krv rađa vruće misli,vruće misli dajuvrućadela,avruća delasu ljubav.”VilijamŠekspir”,izdrame
“Romeoi Julija”,VilijamŠeksipir
#8 Simbol
Simbol je stilskafigurapomoćukoje se konkretnompredmetupridodaje simbolička,apstraktna
značenja.
nebo– simbol mira,slobode,beskonačnosti;
belaboja– simbol nevinosti, čistote,dobrote;
srce – simbol ljubavi.
Figure konstrukcije
Ovuvrstu stilskihfiguranije teškoprimetiti utekstujerse odnosi narasporedreči u stihuili rečenici.
Odsupanje odprirodnograsporedareči urečenici budi učitaocuposebanutisakna delo.U figre
konstrukcije spadainverzija,retoričkopitanje,elipsa,asidenton,polisindeton.
#1 Inverzija
Podinverzijompodrazumevamoobrtanje ustaljenog,očekivanogredosledareči.
“… te sada te molimoboje:
da me ishraniš
8. i da utešišburuljutu,duše moje i telamojega.”,izpesme “PohvalaknezuLazaru”,Jefimija.
#2 Retoričko pitanje
Stilskafiguraretoričkopitanjesuupitne rečenice,ali izjavnogkaraktera,poštonaovopitanje ne
očekujemoodgovorjerje onočigledan.
Biti ili ne biti?
Nismoli sami krivi zato?
#3 Elipsa
Elipsaje stilskafiguragde se izostaje rečili nekolikoreči,pri čemuse smisaouopšte ne gubi.
„U mome redupočelada ludi,
Nekažena.Vikalaje:’Gori!
Ljudi,gori!Kuća gori!Ljudi!’
A žica ljutopočeladapori,
Nabreknute,grozne naše uši.
Na tlase ženaugušenasruši.”izpesme “Jama”,IvanG. Kovačević.
#4 Asindeton
Asindetonje stilskafigurakojanastaje nizanjemreči bezupotrebljavanjaveznika.
“Zuji,zveči,zvoni,zvuči,
Šumi,grmi,tutnji,huči, –
To je jezik rodamoga!”, izpesme “Jezikrodamoga”,PetarPreradović.
#5 Polisindeton
Plisindetonimasuprotnoznačenje odasindetoni označavaponavljanje istogveznikanekolikoputau
stihuili rečenici.
9. “Čovjekje nanjoj kao na čarobnoj ljuljašci;Izemljuprelazi,i vodomplovi,i prostoromleti,i opetje
čvrsto i sigurnovezanza kasabui svojubijelukuću.”izromana“NaDrini ćuprija”, Ivo Andrić.
Figure misli
Nekakonami samnazivgovori da se ove stilske figure odnosenaneštoapstraktinije,dafigure misli daju
šire značenje odsamognazivareči.Premadanašnjoj podeli,ufigure misli spadapoređenje,hiperbola,
antiteza,litota,gradacija,ironija,paradoks,oksimorn.
#1 Poređenje
Poređenje ilikomparacijaje stilskafigurakojaje najčešće zastupljena,kakouknjiževnosti,takoi u
govornomjeziku.Porede se neki nepoznatipojmovi sapoznatim, kakobi taj nepoznatpojampostao
nama poznat.
Tvrdoglavkaobik.
Crn kao zemlja.
Lepa kaolutka.
#2 Antiteza
Kontrastili antitezase koristi upoređenju suprotnosti.Određeni predmeti ili pojavese dovode uvezu
pomoćusuprotnihosobina,poredese,i nataj načinse pojačavaznačenje obapojma.
“Tiha,zelena,mekai vlažnazemlja…Ljubičiceće biti izgažene,travautrvena,mladi izdanci nadrveću
pokidani…”izpripoveteke“Salašar”,VeljkoPetrović.
#3 Hiperbola
Hiperbolaje stilskafigurapreuveličavanja.Metodompreuveličavanjaknjiževnici budejakaosećanjakod
čitaoca i stvarajusnažne utiske.
“Potoke većod suzalijetokomoje,
jerbosrce žalosti ispuštasvoje…”izpesme “PlačSerbiji”,ZaharijeOrfelin.
10. #4 Litota
S obziromda na grčkomjezikulitotaznači ublažavanje,ovastilskafigurausrpskomjezikuse koristi za
umanjivanje značajapojma.Dakle,suprotnaje hiperboli;litotaumanjujeznačenje takoštoodređenizraz
zamenjuje slabijimi negativnimizrazom.Litotaimaodričanoblik.
Razlikuje se odeufemizmapotome štose izrazsamo prividnoublažava,austvari je značenje jako.
Nije mi dobro. – bolestansam
Nije loše. –dobroje.
#5 Gradacija
Posmatrajući sve stilskefigure gradacijaimaposebnumoćdapostepenoizazovebuđenje slika,štoutiče
na veće uzbuđenje kodčitaoca.
Ređanjemsve jačihosećanjai snažijihutisakapostiže se gradacija.Prvose kreće odslabijihdoživljaja,
zatimjačihi na krajunajjačihutisaka.Gradacijamora da prati logičantok zbivanja,ne mogubiti samo
nabacani podaci.
Gradacija može da imai obrnutredosled –najjači utisak,srednji,i potomnajslabiji.Madaje to zaista
retkapojavau književnosti.
“Oj Dunavo,ti me ne utopi,
Ti me diže,privati obala,
Zato tebi donebesafala,
Reću ondapa ću i svakada,
Ali zbogoostaj meni sada!
Vinogradi zbogomumiljati,
Zbogom,gružđe,nećute ja brati.
Ao berbo,tebe žalimkletu.”izpesme “Đački rastanak”,BarnkoRadičević.
11. #6 Ironija
Ironijomdobijamosuprotansmisaoodnjegovogprimarnog,osnovnogznačenja.Ugovoruse ironija
ističe promenomboje i intezitetaglasa,dokse upisanjuonaoznačava navodnicima.
Ispaosi baš“mudar”. – misli se daje ispaoglup.
Samo ti nastavi da se svađaš. – umestoprestani dase svađaš.
#7 Paradoks
Stavljanjemjedne misli poreddruge,koje pri tome imajurazličitoznačanje dobijamoparadoks.Te dve
misli takoisključuju,jednadrugu.
Znam da ništane znam.
Nekadse odmoramod nerada.
#8 Oksimoron
Oksimoronje nekavrstaparadoksa.Kadase spoje dve reči ali upotpunosti suprotnogznačenjanastaje
oksimoron.
Poštenlopov.
Živi leš.
Zimskoletovanje.
Stilske figure srpskijezikposebnoproučavazbogsvoje kompleksnosti.Poredtogaštosmosada naučili
šta su stilske figureusrpskomjeziku,bitnoje dashvatimodaje u osnovi stilistike bilaidejadase oforme
opšteprihvaćeni stilovi,kakobi se pisci prdržavali pojedinih.Takođe,nijeretkostdastilske figure u
književnosti odstupajuodgramatičkihpravila,zbogstvaranjaautentičnogknjiževnoumetničkogdela.
Sada kada ste se upoznali saosnovnimznačenjemi primenomstilskihfigura,sigurnoćete sajošvećim
razumevanjemuživati upoznatimknjiževnimdelima,amoždadobiti inspiracijui zaunapređenje
sopstvenogstilapisanja.
