Književnost i jezik

1. Кшижевност иј език, Ll1/3- 4, Београд, 2005. 3 55
3 7 1.3 : :82-34 2
НАДА ТОДОРОВ (Сомбор)
МЕТОДОЛОШ КО-М ЕТОДИЧК И ПРИСТУ ИИ
У Ш КОЛСКОЈ ИНТЕРПРЕТА ЦИЈИ БАЈК Е
Савремени методички приступи у интерпрегациј и књижевних дела не мог>' се
успешно применити безуважавањаи примењивањамегодолошких праваца. Природа књи-
жевног дела намеће и приетуп, а од ученикових мета-когнитивних способности зависи и
интерпретациј акњижевних текстова. У раду су напримеру бај кедати конкрегни примери
на кој и начин сесавремене књижевне методе могу применити у наставној пракси.
Кључне речн: бај ка, настава, методолошки приступи, интерпретациј а
Кроз историј у методике српског ј езика и књижевиости може се пратити
континуираио присуство бај кеу настави. Од њеног првог помињањау Српском
Буквару обј ављеному Пешти 1872,до данашњих дана, онај езаступљенавише
у млађим, а мањеу стариј им разредима. Тој е сасвим оправдано када се имау
виду когнитивни, афективни и емоциоиалниразвој деце.Фантазиј ско мишљење
у млађим разредимабудидечј у радозналост, одводи их у сфередухасамо њима
знане.Бај ка, иакој едноставнаформа, какој еназиваЈолес,богатидечј идуховни
свет, а наставу чини делотворниј ом и интересантниј ом.
У нашим наставним плановима и програмима она се налази до шестог
разреда основне школе, штој е нормално ако се има у виду апстрактни начин
размишљањанаовом узрасту.У првом разреду средњешколебај ци сежанровски
приступа. Изостављање бај ки у последња два разреда основне школеј е права
штета,ј ер овакњижевнаврстаимадовољновредностиданастави континуитет
до средње школе, поштој ој се може приступити са различитих методолошких
аспеката. Пресвега, треба имати у виду дај еонаизванреднабазаза изучавање
књижевних дела у средњој школи, посебно оних кој а у науци егзистирај у као
формеscientic fi ction.
У школској интерпретациј и бај ке неопходно ј е уважавати број не фак-
т ор е :

2. 3 56 Нада Тодоров
- когнитивни, афективни и емоционални развој ,
- рецепциј у,
- слој евитост дела,
- теориј ске пој мове,
- ј единство наставеј езика и књижевности,
- различите могућности моделовања, итд.
Током интерпретациј енеопходној екод ученикаразвити сазнаље о умет-
ничкој вредности дела, оспособити их дадоносе сопствене судове, а кроз раз-
личите облике наставу учинити интересантниј ом. У интерпретациј и се морај у
уважавати и савремени методолошки приступи. Нормално даће они зависити
од иманентне структуре бај ке, као и горе наведених фактора.
Социолошки приет уп се можекористити од првог разредаосновне школе,
ј ер се помоћу њега, између осталог, остваруј е оио што захтева Сартр у свом
есеј у Ш т ај екњиж евпост ,атој едакњижевнодело подразумеваинтеракциј с-
ки однос значењске и социолошко-историј ске равни. Интерсубј ективни однос
између менталне структуре сваког пој единца и колективне свести, ученици
постепено уочавај у. Управо бај ка пружаслику кохеренгне социј алне средине,
кој а ј е свој еврсни катализатор мишљења групе или пој единаца. Иманентна
структура дела се посматра у оквирима социолошких процеса, кој е ученици
могу да схваге већ у млађим разредима. Они уочавај у да постој е сиромашни
и богати, да постој и подела рада (једни су ковачи, други, земљорадници, итд),
да се добро награђуј е, а зло кажњава. Ова етичка компонента има значај ну
васпитну функциј у и социолошким приступом ученикатребаподстаћи дараз-
мишљаи прави компарациј есасвој имокружењем.Ипак учитељморауважавати
чињеницу да књижевно дело ниј е проста репродукциј а живота, ниј е његово
огледало; оно има свој миметички карактер. Писци или народни ствараоци
реалне животне сликетрансформишу у цосебан оквир.
Ученици могу постепенодауочеи обредеиницијациј е.У иародној бај ци
Маћеха и пает орка девој чицау шуми проналази кућицу, кој у спрема. Када се
у њој увече пој ави ала и постави број не захтеве, девој чицаих испуњава, а као
награду добиј асандук дуката.Алапоказуј едевој чици пут из шуме; онапостај е
свеснада поступцимаутичена свој у егзистенциј у и доказуј едај ој ј е отворен
п у т к а свет у од расл и х .
Обрединициј ациј емогуј ошвишедазапазеученицисредњешколе,кој иу
програму имај у бај ку Злат нај абука идевет пауница.Јунак у бај циуспевадапо-
беди змај а, захваљуј ући свој ој оштроумности, и тако улази у свет одраслих.
Друштвени процеси кој и се одвиј ају у бај ци богате представе о свету у
комепостој и антагонизамдруштвених слој ева.Ипак,у интерпретациј и семора
уважавати начело иманенциј е,ј ер ванкњижевнараван не може имати превагу
над самом структуром дела, оној еаутономнатворевина. Неопходној едауче-
ници уочеразиолики свет у бај кама,ј ер он може бити подстицај ан за анализе
и д р у г и х к њ и ж евн и х д ел а.

3. Методолошко-методички приступи у школској интерпретациј и бај ке 357
У оквиру социолошког приступа неопходној е истаћи и везу између ре-
лигиј еи бај ке.Пошто даиас религиј акод нас ниј евишетабу тема, онатребада
нађеместау интерпретациј и. Нормално, морасеимати у виду дасекроз бај ку
често слика духовна климај едног времена. То ј е оно на шта указуј у број ни
аутори, као штој еМаксДворжак, кој и посматраразвој уметности као историј у
духа. И Хегел у свој ој Феноменологиј и духа уметност третира као уметничку
религиј у. Ученици се сусрећу са религиозним мотивимау бај кама, кој и према
Проповој Морфологиј и бај ке могу да чине посебну подврсту.
Кроз фабулу бај ке се запажај у друштвени корени религиј е, али и њена
повезаност саетиком.Код уочавањаоваквих мотиваморасепосебноуважавати
мишљење руског теоретичара Николај а Берђај ева, кој и кроз анализу романа
Фј одора Михај ловича Достој евског указуј е на ј едну релевантну чињеницу:
религиозан човек не мора бити и моралан и обрнуто - моралан човек не мора
бити религиозан. Овакав однос могу уочити стариј и ученици.
Међутим, кадасу у питању бај кеу кој имапреовлађуј у религиозни мотиви,
важној еуважавати чињеницу дапој единебај кенису погоднезаинтерпретацију
у настави. Када се педагог Мариј аМонтесори,ј ош у деветнаестом веку, устре-
мила против бај ки, негирај ући им сваку васпитиу вредност, онај е вероватно
имала у виду да лош избор може много више штетити него користити.
У нашем наставном програму стој и предлог: бај ке по избору. Могу се
поставити питања: Накој и начиндаученик изаберебај ке?Кој и критериј ум да
му будеоснова?Дали гапрепустити самом себи, или дати некеориј ентационе
смернице?Сигурној ебољеученицимапрепоручити нека издања. Натај начин
се могу избећи лошебај ке, несамо у естетском смислу већ и пој мовном.
Као пример семогу навести пој единебај кеиз збиркеХиљаду иј една ноћ,
кој е, обј ављене у интегралном загребачком издању, често приказуј у ласцивне
сцене. Овакве бај ке могу бити занимљиве за читање у предадолесцентном пе-
риоду,ј ер пој едине епизоде сигурно ученике не могу оставити равнодушним.
У пој единим бај кама постој е сцене кој е проблематизуј у однос између
религиј а, као у Причи о цару Омару - ибн- ан -Нуману и његовим синовима:

4. 3 58 Нада Тодоров
„I starj ešine polj ubiše zemlju kad čuše nj egove rij eči. A tamj an na koj i j e
on mislio j e pogan velikog patrij arha, koj i j e sve odricao i odbacivao, te su se oni
takmičili oko toga tko će ga pridobiti, pa su odabrali nj egove odvratne osobine, i
patrij arsi Ruma su slali taj tamj an u sve kraj eve svoj e zemlj e u svilenim zavoj ima,
i mij ešali ga s mošusom i miomirisima, i kadj e glas o tome dopro do careva, oni
počešeuzimati pogan daj ući hilj adu dinarazasvaku drahmu, pa su carevi čak i slali
po nj ega, da nj ime okade nevj este. I patrij arsi su gamij ešali sa svoj im izmetom,j er
nij ebilo dovolj no izmetavelikog patrij arhazadeset oblasti.A naj veći carevi stavlj ali
su pomalo togaizmetau rastok zaoči i njimelij ečili onekoj ej eboliotrbuh. I kadj e
nastaloj utro i zasij alo i zablistalo svj etlošću, vitezovi pohitaše u boj koplj ima . .
Син моћног цараШар-Кан чини невероватнеподвигеу савлађиваљу оних
кој и нису били исламске вере.
У истој збирци приповедакаи бај ки вредна пажњеј е и Прича о Аџибу и
Гарибу у кој ој див Садан-ал-Гул прихвата ислам. Он му дај е снагу да победи
противнике - хришћане. У причи постој и низ сурових сцена мучења против-
ника, апосебно су ужасавајућесценеканибализма.Дивов синСахимнаређуј е:
„Sj ašites konj a, ра svežite rukej edan drugome, aj a ću vasotj erati svomeocu, koj i
će neke od vas ispeći, a ostale će skuhati: već odavno nij e j eo meso Adamovog
sina" .2Садан, планински див, нема границе у људождерству. „Naložite vatru"
,
кажедив, „ра ispecite svakog bezbožnika koj i padne! Pripremitegaza pečenj e, pa
gaostavitodase dobro ispeče, a ondami gadaj te dagapoj edem o ručku." 3Низом
бизарних детаља, од глодања људских костиј у, њиховом гомилању, испуњене
су многе странице овебај ке.
Свако, ко не прихвати ислам ће бити сурово кажњен. Тако ј едан од
главнихј унака бај ке Гариб каже: „Ако doista osj ećateslast islama u svomesrcu,
otiđitesvoj im lj udima, pa im predložitedaprij eđu naislam.Budu li prešli naislam,
spasit ćese, anehtj ednu li prij eći, sažeći ćemo ih ognj em".4У сличном духу ce и
завр ш ава о ва п р и ч а.
„ I M urad-Sah ode svoj oj maj ci, paj oj ispriča što mu se dogodilo, a ona se
obradova velikom radošću. I Murad-Sah odvede svoj u maj ku svome ocu, te se nj ih
dvoj ezagrlišei obradovašej edno drugome,apotom Fahr-Tadžaprij eđenaislam,pa
i Murad-Sah prij eđenaislam. I nj ihdvoj epredložišesvoj im ratnicimadaprijeđu na
islam, tesei oni predadošeAlahu srcemij ezikom,aGaribseobradovakadvidj eda
su i oni postali muslimani.Zatim Garib pozva cara Sabura, papočegrditi i nj ega i
nj egovasinazbog nj ihovih postupaka, predloživši im daprij eđu naislam, ali oni ne
htj edošetoučiniti, teih on razapenagradskavrata.I građani seobradovašetome,
pa počeše kititi grad, a Murad-Sahu metnuše na glavu vij enac Hosroj a i proglasiše
gaza caraPerzij anaca, Turaka i Dej lemićana. I car Garib postavi svoga strica, cara
ad-Damiga, za vladara Iraka, te mu se tako potčiniše sve zemlj e i robovi. I Garib
1Hilj adu ij edna noć, Zagreb, knj , 1, str. 340/341.
2Isto, knj . 3, str. 245.
3Isto, str. 264.
4Isto, str. 252.

5. Методолошко-методички приступи у школској интерпретациј и бај ке 359
ј е živio u svome carstvu, a bio j e pravedan prema svoj im podanicima, te ga lj udi
zavolj eše.I svi suoni živj eli najugodnij imživotomdok imnedođeRušitelj icauživanj a
i Rastavlj ateij icaskupova,panekaj eslavaonomekoj ij euvij ekveliku svomestalnom
postoj anj u i koj i je veomamilostiv premasvoj im stvorenj ima!
Eto, toj esvešto namj e doprlo do ušij u iz priče o Garibu i Adžibu."5
Сигурно би овакве сцене наставник тешко могао да обј асни. Књижевна
деласу социолошки детерминисана, онанису друштвени и историј ски докумен-
ти,али обухватај у ширидруштвенитоталитет.Естетскеи иманентневредности
су у центру интериретациј е, али понекад овакви подаци представљај у изазов
за све. Ипак би овде био драгоцен став Арнолда Хаузера: „ Сва уметност ј е
социј ално условљена, али се у уметности неда све социолошки дефинисати.
Социолошки се, пре свега, не можедефинисати уметнички квалитет, он нема
социолошки еквивалент" .6СличноразмишљаиЈан Вот, кој и сматрадасу кљи-
жевни жанрови настали под утицај емј едне групе, али не и целог друштва.
Зато самосталан избор ученика не значи и добар избор.
Међутим, постој е и бај ке у кој има религиозни мотиви доминирај у, али
могу бити погоднеза иитерпретациј у у школи. Као пример могу сеузети пој е-
дине А ндерсенове бај ке, кој е би биле изузетно погодне за наставу, посебно
у седмом и осмом разреду. Ниј е случај но изречен суд савремених критичара
да треба добро размислити да ли су пој едине бај ке овог данског књижевника
н ам ењ ен е д ец и , или су он е и званред н а к њ иж евн а д ела за од расле.
Андерсен има посебан однос премарелигиозним мотивима кој и сепреп-
лићу кроз онтолошку и гносеолошку раван. Он мај сторски преплиће естетику
и етику помоћу религиозних мотива. За овог ствараоца лепо ниј е категориј а
самапо себи, лепој еу пој авном,у изгледу, али и духовном.ЗаАндерсенатој е
хармониј адухаи пој авности.У религиј иј елепота,у трпљењуј елепота,ј ерј ето
пут кавечности.Као пример можесенавести бај каЈевреј ска девој ка.1У погледу
5Isto, str. 324.
6А. I lauzer, Filozofi j a povj esti umjetnosti, Zagreb, 1963, str. 11.
7X. K. Андерсен, Сабранебај ке, Београд, 199], књ.З, стр. 684.

6. 360 Нада Тодоров
формеоиај езанимљивај еримаспољашњу иунутрашљу причу.Спољашну чини
причаој евреј ској девој ци, аунутрашљај епосвећеназаробљеномТурчину кога
су хришћани срдачноприхватили, испољавај ући велику љубавпремаљему као
човеку, што гај еи подстаклодапређеу хришћанство.Јевреј скадевој качуј ету
причу, њу занима и мами хришћапство, али последње речи мај чинеда сачува
свој у веру, биле су лајтмотив њеног односа премарелигиј и.
Сва искушењај евреј ска девој ка савлађуј е кроз свој у оданост ј удаизму:
„Нећу читати хришћанску библиј у,ј ер имам богасвој их отацаи њему ћу бити
верна" . (688) Иако девој ка увиђа лепоту хришћанства, његову саборност и
истинољубивост, онаумире у вери свој их отаца, а сахрањуј у ј е поред гробља
хришћана.
Овакви мотиви су изузетно погодни за интерпретациј у по моделу про-
блемскенаставе. Ученици самостално могу издвој ити питањао кој имасеможе
расправљати, поставити их каопроблем,аондапомоћу различитих обликарада,
вршити декомпозициј у проблема. Компарациј ом сарелигиј ом и социолошким
кретањиманећесеосиромашити интерпретациј а. Напротив, проблемскаситуа-
циј аможебити изванредан подстицај засуочавањаи размену ставова. Наводимо
неке могућности за проблемски приступ, кој иј еближи стариј им ученицима.
- Постој и лиј едина и праварелигиј а?
- Треба ли човек да буде веран свој ој прадедовској вери?
- Да ли ситуациј а можеда погодуј е промени вере?
- Далиј еј евреј скадевој кај едино пример у књижевном делу?
- Утврди сличности и разлике Андерсенове бај ке Јевреј ска девој ка са
Горским виј енцем .
Помоћу подхипотеза, њиховог доказивања и оспоравања може се доћи
до суштинепишчевих порука.Ванкњижевнаи књижевнараван ћенатај начин
остварити васпитну функциј у и обогатити мисаони свет ученика.
Код интерпретациј е оваквих мотива потребно ј е имати у виду Јунгово
тврђење дај е човек у основи homo religiosus. Овакве бај ке могу бити основа
закомпаративно сагледавањетранспоновањабиблиј ских мотивау ткивоумет-
ничког дела.То ненарушавааутономност књижевног дела,ј ер богати сазнај ни
и естетски доживљај ученика.
Међутим, све ситуациј екој есу у склопу религиозних мотиватреба пос-
матрати „уз пуно уважавање времеиске димензиј е односа" .8На тај начин ће
дело ученицимабити много ближе. Као социј ално-културни феномен, бај кај е
ризница за социолошки приступ, али би интерпретациј а била мање успешна
ако би се само овај методолошки приступ користио.
У методолошком погледу значај на ј е и психоаналипт чка мет ода. Ако
се пође од чињенице да су у теориј и естетике ј асно истакнуте две лиииј е
естетичке психологиј е - ј една кој а се бави проблемом стваралаштва, а друга
8Т. Филиповић - Радулашки, Фечомеполошко и ст рукт урапист ичко т умачење
бај ке, Београд, 1997, стр. 46.

7. Методолошко-методички приступи у школској интерпрет ациј и бај ке 361
доживљаваљемуметничког дела,ондај еј асноколикој еовакавприступ значај ан
занаставу. Познатој едај еестетички доживљај индивидуалан и променљив, а
бај каимавеликиутицај насвој епримаоце- ученике.Њенодеј ство насвесни и
несвесни део личности одражавасе и на наставу. Колико пута уочавамо њихов
„ аха-ефекат" када слушај у бај ку.
Бај ка открива детету, кроз индивидуализацију јунака, да свет ниј еј ед-
ноставан, да се многе биткеу животу могу добити борбом. У њој су изражене
оштреграницеизмеђу егзистенциј алних проблемакој и сеодвиј ају кроз перма-
нентну борбу добраи зла.У интерпретациј и, кадасеанализираслој мотивациј е
и индивидуализациј еј унака, ученици требада уоче етичке законитости. Иако
ј епредстављањеј унака крај њеј едноставно- или су позитивни или негативни,
бај ка пружа довољно материј ала да дете задовољи често свој у амбивалентну
природу.Затој едан од представникаовекњижевнеметодеБруноБетелхај м каже:
„Богато лично значење се извлачи из бај ки,ј ер оие олакшавај у промене иден-
тификациј е, како седете бави различитим проблемима,ј едним пој едним..." 4
У настави треба имати у виду управо ове чињенице, ј ер се и на њима
засниварецепциј адела.Пошто,премаКолберу,усвај ањеетичких нормитечеод
четвртог разреда основне школе,ондаовом методом треба подстицати ученике
дауочеда нема последице без узрока. У интерпретациј и бај кеу настави треба
поћи од доживљај а кој и ј е довољно подстицај ан да наставник усмерава децу
ка открићу односа и утврђивању релациј а у понашању људи и осталих ј унака
бај ке. У првом разреду средње школе у интерпретациј и, на пример, бај ке Не-
мушт иј език могу се проналазити метафоре, симболичназначења, подстицати
арх ет и п ск е сл и к е...
Ипак оваметодасеможеуспешниј еприменити од трећег разредаосновне
школе, кадасеврши анализаликова, одређуј ењиховаиндивидуализациј а, уоча-
вај у мотиви за пој едине поступке. Од природе саме бај ке зависи и полазиште
у настави. Сигурно дауспешној интерпретациј и доприносефеноменолошки и
ст ру к т ур ал ист и чк и пр ист у п .
Бај ка има ј едноставну композициону структуру, како то сматра Јолес.
Њенај едноставност настај е, истичеМакс Лити, као продукт редуковања оних
сувишних слој ева кој и су у њој постој али. То значи дау интерпретациј и треба
полазити од њених слој ева. Иако Ингарден ниј е обј аснио на кој и начин су сви
слој еви равноправни у ј едном делу, у интерпретациј и полазиштетребадабуде
у томе дај е подј еднако значај ан и слој звучања и слој значења. Бај ка личи на
мит, али ј е деца вероватно обожавај у због тога што у њој има борбе, али нема
ратова. Онај е ван времена и простора и због тогај еу правом смислу отворено
дело затумачење. Бартов став о иманенциј и се без проблема можеприменити
у интерпретациј и бај ке. Онај екохерентна структура, ослобођенаисториј ског
утицај а.
9Б. Бетелхај м, Значењебај ки, Београд, 1971, стр. 33.

8. 362 Нада Тодоров
У интерпретациј и значај но место заузима однос премај езику, кој и ниј е
издвој ен систем,ј ер између стварности и ј езика постој и ј асан онтолошки од-
нос. Језик ј е систем помоћу кој ег се свет материј ализуј е, а идеј е оплођуј у. И
бај кај е, иако ј еј едноставна форма, дело кој е открива многе вредности. Она
ретко има симболичан исказ, чиј а бит носи поливалентна значења. Управо та
чињеницатребада подстиче наставникададецу упућуј е каоткривању танане
структуреовог прозиог дела.Бај капоседуј есопствену естетику и антропологиј у
и зато сваки њен део, од мотива до фабуларног ј езгра, има изузетну вредност.
„Ту сваки члан имасвој чврсти положај и особиту, било споредну, било важну
функциј у: приправља радњу и покрећеј е, кочи или допуњава или решава. Ту
су сви мотиви подређени ј единственој затвореној структури"
, сматра чешки
фолклориста и феноменолог Олдрихт Сироватка.
Структуралистички приступ семожеуспешно применити и код драмати-
зациј етекстовабај ке. Децакроз глуму уочавај у вредности слој ева, кој и су ј ош
вишеистакнути спољашњим ефектима(сцена, музика, светлост, костими).Ово
ј епосебно видљиво у савременим бај кама.Вештицавишенеживи у зачараној
шуми, онасе криј еизасолитера, аток радњеоткривадубоки смисао пишчевог
казивања. Као пример семоженавести Ђокићевадраматизованабај каБиберче
убцја алу. Пратећи судбину Биберчета, кој и се пред очимаученика претварау
горостасакој и можеумом и снагом сведапобеди,учепици разоткривај у слој е-
витост пишчевог израза,они сеидентификуј у сај унаком- њиховим вршњаком
и током анализе уочавај у дубину сваког поступка и изговорене речи.
У интерпретациј и треба користити и лингвост илист ичку мет оду. Не-
опходној едаученици уочестилогеиеособине бај ке, говорј унака, утврде везу
између описаличности и њиховог говора.Патај начин онидолазедо средишта
интерпретациј е, до „духовног етимона" како га назива Лео Шпицер.
Поред тога бај ка увек може послужити за утврђивањеј езичких норми.
Иакој е књижевност област духа, ај език науке, они су међусобно условљени.
Ученици требада схватедај език ниј е нека посебна категориј а, онј едуховно
и реално бивство. Већ од првог разреда неопходиој екултуру говора, усменог
и писменог изражавања, повезати сакњижевним делом. Акој еоноученицима
блиско, абај кај етакватворевина, ондасеуправни говор илитворбаречи може
м н о г о л а к ш е с а вл ад ат и а к о с е п о л а з и од т ак в о г т е к с т а .
У интерпретациј и се мора поћи и од резултата Pissa истраживања. Они
показуј у одређену неспретност наших ученика у примени знања. Зато ј е ие-
опходно неговати ку.тгуру говора, посебно кроз видовепрепричавања.Модело-
вањеј енеопходно,ј ер ћеоно омогућити побољшањерезултата. Ученици могу
да препричај у бај ке (други, трећи разред), азатим да препричани део сведу иа
ј едну реченицу, мисао. Бај каможе послужити и запричу у сликама, ата прича
се може повезати са правописним или граматичким нормама. Наводимо неке
кон к рет н е м од ел е.

9. Методолошко-методички приступиу школској интерпретациј и бај ке 363
Први разред
Фантазијско мишљењеученика пружа велнкемогућностидасеметаког-
нитивназнањаприменеу реализациј и наставног садржај а.Кадау другом полу-
годишту ученицисавладајутехнику писањаписаних слова, кадауочепозициј у
гласова, може им се испричати нека бај ка, или овакав почетак.
У нека давна времена ж ивеој еј едан краљ. Имаој е лепу ћерку. От ац
ј уј е ст алноупозоравао да не ude близу шуме,ј ер т амо ж иви џин кој и от има
људе. Принцеза ниј еслушала оца. От ишлај еу шуму идивјуј езаробио. Онај е
плакала имолила дива дај епуст и. Онј ој ј е обећао, алиј еморала да напише
ш т о виш е р ечи .
Поштој епринцип очигледности изузетноважан заовај узраст, целу причу
требадапратиапликациј а.Учитељћеобј аснитидецидаони могу помоћи при-
нцези ако себрзо окупеу групеи напишу у припремљенеапликациј е цветовапо
ј едну реч. Када групезаврше посао, онеће цветовелепити на путу до шуме.
Јасној еда овакав час захтева велику припрему, али трансфер учења ће
дати резултаге,ј ерћеседецатакмичити данапишу велики број речи, ато значи
и усвој епој ам и практично гау ситуациј и примене.
Други разред
У ченици у другом разрсду читај у Андерсенову бај ку Цвећемале Иде.
Учитељможеову бај ку употребити заобраду новог градива- растављање
речи на слогове. Доброј е познато дај е ово задецу тешка наставнај единица и
зато се материј ал мора пажљиво припремити.
Учитељ можеда илуструј е бал цвећа. Као основа за обј ашњење поделе на
слоговемогу му послужитируже,кој епостају краљикраљица.Напримеримаречи:
ружа,краљ,краљицамогусеобјаснитислошви,азатимдодаватиосталоцвећекој е
ћеученициделитизај едно наслогове.Затимследи индивидуалнапровера:учитељ
ћедати пет реченица из бај кекој ећеученици поделити на слогове, на пример:
Разумели професор говор цвећа? Цвећеј е билоуморно. Цвећеј е играло
савршено. Цвеће ништ а ниј ерекло. Ида смест и цвећеу лут кину пост ељу.
Овереченицетреба написати на наставиелистиће, асвако дететребада
узме онај кој у жели, а накрај у часатај детаљ из реченицетребаи даилуструј е.
Проверасеможевршити помоћу графофолиј е, паноа,табле.Принцип трај ности
знања овде ће сигурно бити остварен, ј ер повезаност речи, слике и бај ковите
садржинесигуранј епут каоткрићу нечег новог—лепотеј езика.Домаћизадатак
се може дати из исте бај ке: у последњем пасусу речи поделити на слогове.
Трећи разред
Већина бај ки пружа извор задовољства и открива танане нити истина о
свету. У трећем разреду ученици читај у бај кебраћеГрим. Онемогу бити повод
за различите методичке моделеу наставиј езика.

10. 364 Нада Тодоров
Успешно утврђивање знања из простих реченица може се реализовати
задатком да пет хетерогених групаученикаделовебај ке Три брат а зај еднички
преприча користећи искључиво просте или иекедруге врсте реченица.
Четврти разред
У ченици воле Раичковићеву Бај ку о белом коњу . Нежни, лирски описи,
спај ањечудесног и реалног, маласагаоживотињи, изазиваснажнеемоциј екод
малих реципиј ената.Зато имтребадати задатак даиз пој единих пасусаиздвој е
придеве, прочитај у текст без њих, а онда да закључе чему они доприносе.
Те исте придеве могу користити за састављање нове приче, састава,
бај ке. Могу их замењивати и новим придевима. Таквим приступом ученици
ће открити тај не стила овог писца.
Пети разред
Овај узраст ученикакарактерише апстрактни начин размишљања. Њима
се могу дати пој едине бај ке из обавезног градива, чиј и ће делови бити изос-
тављени, а они ће настој ати да допунете пасусе и наставе конгинуитет радње.
Могу им се дати и обрасци за самооцењивање, тако да код провере нај вишу
оцену добиј у они кој и су правилно написали део и користили и сличан стилски
поступак. Исти задатак могу радити и групе.
Ш ести разред
У понављању гласовних промена као примери могу послужити делови
бај ки. Одговарај ући резултати се добиј ај у када се ученици поделе на групе.
Постој е три наставна листића, на пример:
*У одломцима бај ки утврдите гласовне промене. наст.листић 1.
Одређене бодове ћетедобити ако урадите светачно.
1. У часу кадј е дрвећеодлучило да побегне из градау врху нај еишеградске кулеж ивео
ј едечак кој иј е изнад свега ж елео да полет и.(Г. Олуј ић, Принц облака) (2 бода)
2. Раст ао град, nopacmao.у свом серасту осилио. Раст ерао цвеће и dpeehe. пт ице и
веверице. Пуст ио градске куле да се т акчиче кој а ће прва до неба ст ићи, заклонит и
сунце и звезде. (Г. Олуј ић, Олданини врт ови). (3 бода)
3.Кадј еот ишао,Лепот ица одеу велику дворану ист анеплакат и. Какој ебипахрабра,
одлу чилај е да не т угуј еовомало времена шт о га имау ж ивот у;ј ер чврст ој еверовала
да ћеј е ист евечери Звер noj ecmu. Одлучилај еда чекајући шет а и да прегледа ту лепу
палат у. Свој е дивљење ниј емогла обуздат и. Изненадила се видевши врат а на кој има
ј еписало „ Лепот ичина соба". (Ш . Перо, Лепот ица извер) (5 бодова)
Седми разред
Недавно ј е у Полит ици обј ављен текст у коме се упозорава на губљење
пој единих глаголских временау српскомј езику (аорист, имперфекат, плусквам-

11. Методолошко-методички приступи у школској интерпретациј и бај ке 365
перфекат) кој исезамењују прошлнм времеиом, посебноу говору,амногобоља
ситуацијанијеииу писаној варијанти.Дабиученицисхватилиуметничку исва-
кодневну употребну вредност ових времена,можеимседатитекст некенародне
бај кеу кој ој ћеоии аорист или имперфекат замељивати прошлимвременом. На
тај начин ће ученици уочити вредности и стилогене особине ових глаголских
времена. Као примерзаовакаврад може послужити народна бај каБаш-Челкк.
А oita ciuia онога часа от идесвелико.мхуком. Кадсј ут радан сваие, браћа
се врло забрипу шт о сеучини с њиховиј ем сест рама.
Пошт о прође дост а времена, ст ану се браћаЈеданпут међусобно раз-
г о вар а т и ...
Пажљивом анализом, као и писменим вежбама, ова времена ће добити
н о ве вред н ост и за н аш е у чеи и ке.
Осми разред
Когнитивни,емоционални иафективни развој децеовог добакарактерише
истраживачки дух. Њега треба стално подстицати у настави. У плану за осми
разред постој е наставнеј единице о иародном говору. Пој едине бај ке су прави
ј езички драгуљи и могу да послуже као основа за уочавање особина српског
ј езика.Наставник можедапредложи план истраживањакој и ћеобухватити гла-
голскавремена, гласовне промене, екавски и иј екавски изговор, непознате речи
иупугити ученикедаих пронађу у конкретнимнароднимсрпскимбај кама.Као
додатне изворе могу користити енциклопедиј е, речнике, интернет сај тове, итд.
Након одређеног периода групеће саопштити резултате свој их истраживања,
а на крај у ћесе извршити генерализациј а.
Нема ниј едне наставнеј единице из области ј езика кој а полазиште не би
могла наћи у књижевном ткиву бај ке.
Бај ке имај у велику естетску, сазнај ну и васпигну функциј у, доприносе
усвај ању етичких ставова, утичу на формирање судова укуса. Оне су прве
странице умегности у дечј ем свегу. Зато сваки методолошки присгуп треба
ускладити према њиховим вредностима. Важно ј е у интерпретациј и подстаћи
ученикедатрагај у за вредностима књижевног дела. А ко онау томе проналазе
задовољства, ондасеможеговорити оуспешној реализациј и захтева предмета
српскиј език и књижевност.
Вертикално повезивањеи анализабај ки од првог до осмог разредадопри-
неће успешниј ој интерпретациј и Кафкиних или неких других романа, на шта
указуј е, измећу осталих, и немачки историчар књижевности Франц Мартини.
Натај начинсеуспостављаи књижевнатрадициј акој анегуј есвесни инесвесни
архаизам садржине и форме. Тој еоснова и заЈаусову теориј у рецепциј е.
Различитим методолошким приступимасе богати интерпретациј а. Може
се поставити питање: На кој и начин да овакве методолошке приступе користе
наставници?То ниј елакој ерј енеопходно знати штасењимапостижеи зато без
ваљане и перманентнеедукациј е, нема ни променау школској интерпретациј и.

12. 3 66 Нада Тодоров
Наставниковеметакогнитивнеспособностиуправљај у наставним проце-
сом; наставиик ј етај кој и усмераваучењеи сазнавање. У наставиј е неопходно
остварити симетричну комуникациј у између свих учесника(наставник-ученик)
и свих ресурса (наставник - ученик - ресурси и материј али). Ипак, иитерна
мотивациј ај енеопходнакод сваког наставника,и акоон свакој бај ци, или иеком
д ру гом к њи ж евном д елу, п р илази са асп ект а н епоновљиво ст и лепот е и сазн ања,
може се очекивати и успешна интерпретациј а.
Литература:
1. Hilj adu ij edna noć, Prosvj eta, Zagreb, 1977.
2. X . K. Андерсен, Сабране бај ке, Просвета, Београд, 1991.
3. А. IIauzer, Filozofij apovj esti umj einosti, Maticahrvatska, Zagreb, 1963.
4. Kultur und GeselschaJ
'
t, Edition Suhrkamp, Frankfurt an Main, 1965.
5. Филиповић - Радулашки, Татј ана, Феноменолошко и ст руктуралис-
т ичко тумачење бај ке, САНУ, књ.49, Београд, 1997.
6. Лити, Макс, Европска народна бај ка, Орбис, Београд, 1994.
7. Joles, Andre, Jednostavni oblici, Biblioteka, Zagreb, 1978.
8. Brcuer, Dieter, Einj iihrung in diepragmatische Textheorie, Miinchen, 1974.
9. Бетелхај м, Бруно, Значење бај ки, Југославнј а, Београд, 1979.