SlideShare a Scribd company logo

337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf

•
•
N
NevenaMunjic

A book

Education
1 of 333
Download to read offline
Naslov originala Yukio Mishima KINKAKUJI © Orion Press, Tokyo
PREDGOVOR Mišima Jukio (1925—1970) spada među najtalentovanije i najznačajnije japanske pisce posle rata. Bio je predložen i za dobitnika Nobelove nagrade za književnost. Rođen u Tokiju, istakao se kao odličan student prava na Tokijskom carskom univerzitetu, ali se od rane mladosti posvetio književnosti. U početku je pripadao takozvanoj »posleratnoj grupi« japanskih književnika, isticao se kao predstavnik buntovne, intelektualne omladine, koja se suprotstavlja tradiciji, ali još ne nalazi nove duhovne vrednosti i živi, tako reći, izgubljena u posleratnom psihičkom vakuumu. Mišima se, međutim, ubrzo odvaja od grupe i nalazi svoj individualni, originalni put, razvijajući se u jednog od izvrsnih stilista i neobično plodnog pisca. U svojoj trideset drugoj godini, u vreme štampanja romana Zlatni paviljon (1956), on već ima iza sebe pedesetak knjiga, od kojih su najpoznatije: Šum talasa, Ispovest maske i Pet modernih No darama. Sva tri dela su prevedena na evropske jezike (prevod romana Šum talasa pojavio se i u nas), kao i mnoga njegova docnija dela, od kojih su na srpskohrvatskom jeziku najpoznatiji prevodi Posle banketa i Mornar koji je izneverio more. Mišima se, dakle, proslavio ne samo u Japanu već i širom sveta kao izvanredan poznavalac i japanske tradicije i zapadnjačke kulture, koji u svojim delima uspešno spaja oba ova uticaja. Ipak, u suštini ostaje više naklonjen japanskim vrednostima, ističući se kao izvrstan
tumač japanskog mentaliteta i japanskog života. Konačno, odabrao je sepuku ili harakiri, kako glasi popularni termin na Zapadu, da bi završio svoj život, odnosno izvršio je samoubistvo paranjem utrobe na tradicionalni samurajski način, uz ustaljeni propratni ceremonijal, zahtevajući da se njegova odsečena glava preda japanskom caru. Taj događaj je odjeknuo u Japanu i u celom svetu, ali je, na žalost, prekinuo stvaralački put jednog od najplodnijih japanskih pisaca današnjice. Roman Zlatni paviljon, jedno od najznačajnijih Mišiminih dela, osvojio je važnu nagradu za književnost u Japanu, a docnije je uspešno dramatizovan. Zasnovan na stvarnom događaju iz 1950, roman prikazuje složeno patološko ponašanje i konačan zločin iz očaja, koji je izvršio jedan mladić, student zen-budizma, za vreme priprema za sveštenički poziv u hramu u Kjotu. Na užas i žalost svih patriotski raspoloženih Japanaca i ljubitelja umetnosti, u julu 1950. dvadeset jednogodišnji mladi pripravnik za sveštenika, Hajaši Šoken (u romanu Mizogući), student Odseka za kineski jezik na Otanskom univerzitetu, namerno je spalio zenistički hram Zlatni paviljon u Kjotu. Taj hram, remek- delo budističke arhitekture vrtova, bio je stariji od pet stotina godina. Podigao ga je veliki šogun, Ašikaga Jošimicu (1358 —1408), vojskovođa, esteta i verni poklonik zenističkog kulta, u kome je nalazio duhovni mir posle burnih i napornih ratnih pohoda. Uz muziku i poeziju, on se u hramu odmarao od opšteg nemira u srednjovekovnom Japanu. Ovaj istorijski spomenik, i budističko svetilište, bio je toliko cenjen da je stekao status japanskog nacionalnog blaga.
Novinski izveštaji sa suđenja o ovom slučaju zabeležili su kako je taj mladi manastirski đak — ružnog lica i od detinjstva opterećen mucanjem — patio, opsednut zavišću zbog lepote Zlatnog paviljona. Ispoljavajući tipično neurotično ponašanje, kao što su krađa, kockanje, izostajanje sa predavanja, posećivanje javnih kuća, konačno je odlučio da umre spektakularnom smrću, odnosno da zapali Zlatni paviljon i završi zajedno s njim u plamenu. Međutim, kad je stvarno uspeo da zapali taj sveti hram, izgubio je hrabrost i, pobegavši iz zapaljenog zdanja na jedno brdo blizu Kjota, pokušao je da tamo izvrši samoubistvo. Ne uspevši ni u tome, predao se vlastima. Na suđenju je rekao: »Mrzim sebe, svoju zloću, rugobu, svoje mucanje.« Ipak je dodao da se ni najmanje ne kaje što je zapalio Zlatni paviljon. U jednom od novinskih izveštaja sa suđenja navedeno je, kao objašnjenje njegovog ponašanja, da je zbog svoje »mržnje i prezira prema sebi mrzeo sve što je lepo. Nije mogao da obuzda jaku želju za uništavanjem i vređanjem svega što je lepo«. Dijagnoza psihijatra, pozvanog da analizuje slučaj i pregleda ovoga mladića, glasila je: »psihopata šizoidnog tipa«. Na ovom stvarnom događaju Mišima je izgradio svoj zanimljivi roman. Međutim, njegov postupak u romanu nije naturalistički, zasnovan na objektivnoj analizi stvarnih činjenica, već više romantički i simbolistički. Iako je pisac iskoristio pojedinosti iz novinskih izveštaja o bolesnoj i očajničkoj životnoj istoriji stvarnog krivca, koja se najzad završila namernim podmetanjem požara, on ih je upotrebio samo kao kostur na kojem će izgraditi uzbudljivu i napetu priču o mladiću opsednutom lepotom koju sam ne može da dostigne. U
romanu je izvanredno prikazano kako ta bolesna mašta mladića vodi, polako ali sigurno, do samouništenja očajničkog čina podmetanja požara. Pošto je scena na kojoj se odigrava ova priča zenistički hram i pošto se u romanu često pominju zenističke vežbe, budistička predavanja, svakodnevni ritual u zenističkoj sredini, a posebno različite upotrebe i zloupotrebe čuvenih zenističkih koana — zagonetnih razgovora čije rešenje dovodi do ličnog prosvećenja — roman Zlatni paviljon postavlja nekoliko ključnih pitanja o suštinskom cilju romanopisca. Naime, postavlja se pitanje da li je spaljivanje drevnog zenističkog hrama simboličan čin koji nagoveštava revolt novog pokolenja, mladih Japanaca, protiv zen-budističkog stava prema životu. Kao što je poznato, zen je vekovima uticao na čitav spektar nacionalnog ponašanja i kulture, od društvene etikecije do veštine mačevanja i drugih sportova kao što su džudo, karate, aikido itd., od raznih tehnika u pozorišnoj umetnosti do umetnosti aranžiranja cveća ikebane, od uređenja i strukture vrtova do streličarstva, od formalističkog rituala čajne ceremonije do književnih stilova i konvencija — ponajviše stilizovanih, konciznih, evokativnih formi japanske poezije, odnosno žanrova tanka ili vaka i haiku. Ili ovaj roman treba shvatiti, u nešto opštijem smislu, kao izraz posleratnog društvenog previranja, čak i nihilizma mladih Japanaca, što je sve posledica poraza u ratu i posleratne okupacije? Ili ga, najzad, treba tumačiti u jednostavnijem, psihološkom smislu, odnosno samo kao podrobnu, dramatičnu studiju patološke ličnosti? U svakom slučaju, odgovore na ova pitanja. mora dati svaki pojedinačni
čitalac, zavisno od toga koliko poznaje Japan i japanski način života. Međutim, ne može se zanemariti činjenica da je Zlatni paviljon, na čijoj se »opsesivnoj moći« i konačnom uništenju zasniva ceo roman, kultni budistički spomenik koji predstavlja religiozni simbol. Značajno je i to što Mišima u romanu povremeno izlaže zenističku dijalektiku, prikazujući njenu dobronamernu upotrebu, kao i zloupotrebu. , Stoga se neizbežno nameće zaključak da Mišima, u neku ruku, izlaže zenističku tradiciju izvesnoj kritici, ili bar želi da je osvetli i sa stanovišta savremenog Japanca. I junak romana, Mizogući, kaže o zenu da je bio drukčiji »u ranijim vremenima kada još nije postao konvencionalan i kada je duhovno buđenje pojedinca cenjeno iznad svega...« U tom smislu, roman Zlatni paviljon je veoma interesantan za čitaoce na Zapadu, gde se zen često tumači površno ili idealizovano, jer nam on otkriva i drugu stranu zenističke filozofije; naime, prateći svakodnevne pojedinosti života u zenističkom hramu, upoznajući se intimnije sa različitim likovima poklonika zenističkog kulta, čitalac uvida da ni taj kult ne vodi neminovno ka uzvišenom životu, već da i zen, kao i sve druge religije i različiti »izmi«, zavisi od toga kako ga pojedinac shvata i praktično primenjuje u svom životu. Ipak, autor Zlatnog paviljona ne ostavlja utisak da on u bilo kojem smislu želi da oštricu svoje kritike uperi protiv zen budizma. Mišima je uglavnom zainteresovan da maštovito dočara opsesiju psihotičnog manastirskog daka i da potanko prikaže proces koji je doveo do njegovog konačnog očajničkog, rušilačkog čina. Naglasak je, dakle, na pojedincu, a ne na apstraktnom
raspravljanju o tome kako na pojedinca utiču kult, religija, filozofija ili način života. Čak su i sociološki faktori podređeni patologiji mladog junaka. Mišima, dakle, odbija da pojednostavi analizu svog junaka samo genetskim, sociološkim, fiziološkim i psihološkim faktorima, već njima dodaje i složene uticaje kulturne baštine i prošlosti, kao i tajanstvene sudbinske veze svakog pojedinačnog života. Kad je reč o uticaju ratne i posleratne psihoze, zanimljivo je da je junak romana uveren da će Amerikanci zapaljivim bombama uništiti hram, čiji starešina treba da postane on, kako su se nadali njegov pokojni otac i njegova preosetljiva, siromašna majka. Ta pomisao služi mu kao ispusni ventil. On se privremeno oslobađa paralizujuće lepote zlatnog svetilišta koja ga je opsedala još iz detinjstva. Oslobađa se hrama čiji mu se lik uvek nameće i sprečava ga da vodi život normalnog čoveka, koči ga u prijateljstvu, u seksu i uopšte u odnosu prema ženi, čak i u najobičnijim poslovima svakodnevnog života. Najzad mu se čini da on i ta prelepa građevina, koju on identifikuje sa celokupnom lepotom ovoga. sveta, imaju nešto zajedničko: izloženi su istoj opasnosti, dele istu moguću sudbinu: »Bio sam ohrabren činjenicom da Zlatni paviljon i ja podležemo zajedničkoj opasnosti na ovom svetu. U toj opasnosti bio sam pronašao posrednika koji može da me poveže sa lepotom. Činilo mi se da je premošćen jaz između mene i svega onog što kao da me je dotad nipodaštavalo, i nekako držalo na odstojanju. » Bio sam gotovo van sebe pri pomisli: da bi požar koji bi mene uništio verovatno uništio i Zlatni paviljon. Pod istom anatemom, osuđeni na istu propast u požaru,
Zlatni paviljon i ja smo sada živeli u svetu istih dimenzija. Kao i moje slabašno, ružno telo, i telo Zlatnog paviljona, ma koliko bilo čvrsto, sastojalo se od lako zapaljivog ugljenika. Na tu pomisao ponekad mi se činilo da bih mogao pobeći, poneti Zlatni paviljon skriven u svojoj puti, u svom telu — poput lopova koji je u bekstvu progutao dragi kamen.« Ali nije bilo suđeno da se glavni junak na taj način »oslobodi« opsesivne moći Zlatnog paviljona. Rat se završio, a Zlatni paviljon nije bio uništen. O završetku rata junak romana kaže: »Poraz Japana u ratu bio je za mene iskustvo neuporedivog očaja. Još i sad mi pred očima iskrsava ona plamena sunčeva svetlost na dan kapitulacije, 15. avgusta. Ljudi su govorili da su sve vrednosti porušene; ali u meni se, naprotiv, probudila večnost, ona je oživela, i zahtevala svoja prava. Večnost koja mi je govorila da će Zlatni paviljon ostati zauvek. Ta večnost je sišla s neba, prilepila nam se uz obraze, ruke, stomake, i najzad nas pokopala. Kakva je to prokleta stvar bila!... Da, u zrikanju zrikavaca, koje je odzvanjalo po okolnim brdima, mogao sam da čujem večnost, koja mi je stajala nad glavom poput kletve, koja me je zatvorila u zlatni kavez.« Docnije u romanu Mizogući kaže: »Moram objasniti šta je, u stvari, za mene značio poraz u ratu. On za mene nije značio oslobođenje. Ne, ni u kom slučaju to nije bilo oslobođenje. U stvari, sve se svodilo na povratak svega nepromenljivog i večnog u budističkim ustaljenim pravilima, koja su prožimala naš svakodnevni život. Ta pravila su sada bila ponovo čvrsto uspostavljena,
i nepromenjivo se nastavljala od dana kapitulacije: ,početak režima’, jutarnje dužnosti, obrok pirinčane kaše, meditacija, ,lek’ ili večera, kupanje, ,molitva pre spavanja’...« Prema tome, umobolnom mladiću Mizogućiju preostalo je samo da sledi svoju patološku životnu putanju kroz niz nihilističkih postupaka samouništenja, koje je njegov starešina uvek prihvatao bez ikakve primedbe ili ukora. I upravo takvo starešinino ponašanje postalo je neizdržljivo za mladog manastirskog đaka — jer je bilo neshvatljivo. Konačno, u romanu, kao što je bilo i u stvarnom životu, napaćeni mladić spaljuje taj slavni nacionalni kulturni spomenik i, uspevši da u poslednjem trenutku pobegne iz rasplamsale vatre (pošto mu se specijalna zlatna sobica, u kojoj je želeo da umre, nije otvorila), on beži na obližnje krilo i, posmatrajući razbuktali požar, vadi cigaretu i puši. Roman se završava njegovim rečima: »Osećao sam se kao čovek koji želi da odahne uz cigaretu pošto je završio posao... rekao sam sebi: ,Hoću da živim’.« Roman Zlatni paviljon obiluje opisima, događajima i epizodama, koji, mada razvijeni do najmanjih pojedinosti, često ostavljaju čitaoca u neizvesnosti u pogledu njihovog značaja za glavnu nit priče. U tome se i sastoji sličnost romana sa samim životom, u kojem niti međusobnih veza nikada nisu utkane u jasnu i utvrđenu strukturu. Stoga će odziv čitaoca na takve sporedne teme i komentare zavisiti od njegovog ličnog književnog ukusa. On ih može smatrati obogaćenjem osnovne teme ili jednostavnom književnom egzibicijom.
U romanu ćemo često naići na poznate odlike japanskog karaktera: prefinjen ukus, tananost i delikatnost osećanja; nasuprot tome, nailazimo i na sasvim suprotne crte ponašanja: hladnoću, grubost, svirepost. Kao primer možemo navesti scenu u kojoj Mizogućijev sakati prijatelj Kašivagi umetnički aranžira cveće u Kansui stilu ikebane prema tradicionalnim trojnim linijama: neba, čoveka i zemlje. Buket se sastoji od perunika i sasa koje je Mizogući po nagovoru Kašivagija ukrao iz bašte koja okružuje hram. Dok Kašivagi vešto i sa nežnošću aranžira cveće, Mizogući svira na fruli. U isto vreme Kašivagi se upušta u svoja duhovita, ali izopačena tumačenja čuvenih zagonetnih zenističkih razgovora. Ta mirna scena prekinuta je trenutnim neobično svirepim ponašanjem bogalja Kašivagija prema ženi koja ga je, u toku njihove ljubavne veze, poučavala finoj umetnosti aranžiranja cveća. Žena iskreno hvali Kašivagija, naglašavajući da lepota aranžiranog cveća svedoči o njegovoj veštini. Bogalj na tu pohvalu hladno odgovara da je zadovoljan što čuje takve reči, ali od sada, pošto je naučio sve što je ona mogla da ga nauči, više mu nije potrebna i ne želi više da je vidi. Na tu svirepu izjavu, ne napuštajući svoj ceremonijalni manir, žena na kolenima prelazi preko sobe i, bez reči, obara i uništava njegovo delo. Kašivagi je, u gnevu, zgrabi za kosu i udara po licu. Zagonetnost i suprotnost u ponašanju nekih ličnosti, kao i samog junaka, pisac nikada ne objašnjava eksplicitno. U stvari, on je potpuno oslobođen konvencionalnih moralnih vrednosti i nikada se ne upušta u izricanje presuda ili komentarisanje ponašanja svojih
likova. Dualizmi crnog i belog, tela i duha, dobra i zla, na koje smo mi toliko navikli, ne postoje u ovom romanu. Umesto toga, često nalazimo nagoveštaje da je čovekova priroda, poput zemaljskih sila i čitavog svemira oko nas, puna tajanstvenosti, zagonetki i neizvesnosti. Karakteristična je u tom pogledu scena kada junak beži iz hrama u prirodu i stiže na obalu Japanskog mora. Evo kako on opisuje to svoje doživljavanje nedokučivosti mora: »...ovo je zaista bila obala Japanskog mora! Tu je bio izvor sve moje zle sreće, svih mojih sumornih misli, poreklo moje rugobe i moje snage. Bilo je to divlje more. Talasi su navaljivali u neprekidnoj masi, jedva dopuštajući da čovek ugleda glatke, sive kolovrate u udubljenjima između jednog i drugog talasa. Nagomilani nad pučinom, veliki kišni oblaci delovali su teško i, istovremeno, čarobno. Jer ta teška, neodređena gomila oblaka imala je na ivici laku i hladnu liniju poput obrisa najfinijeg perja, a u centru je obavijala nejasno plavetnilo neba, tako da čovek nije mogao biti siguran da ono stvarno postoji. Iza vode boje cinka dizale su se purpurno-crne planine rta. Sve je bilo prožeto nekim pokretom i nekom nepomičnošću, nekom mračnom snagom u večnom kretanju, nekim osećanjem metalne tvrdoće.« U drugoj sceni, kada se junak romana dobrovoljno javio da bude na straži u hramu noću za vreme naleta tajfuna, nalazimo još jedan primer iskonske borbe suprotnosti u čovekovoj prirodi: »Kada me je snažan vetar prvi put udario po obrazu, kroz telo mi je prostrujao gotovo čulni drhtaj. Vetar se sve više pojačavao, dok nije postao prava, strašna oluja. Sada
mi se već učinio kao nekakav predznak da ću biti uništen zajedno sa Zlatnim paviljonom. Moje srce je bilo u tom hramu, a istovremeno je počivalo na tom vetru. Zlatni paviljon, koji je određivao strukturu moga sveta, nije imao zavesa koje bi lepršale na vetru, već je stajao mirno, obasjan mesečinom. Ipak, nije bilo sumnje da će oluja, ta moja zla namera, na kraju potresti hram, probuditi ga i, u trenutku uništenja, lišiti ga njegove dostojanstvenosti. I tako je to bilo. Bio sam tada obavijen lepotom, počivao sam odista u toj lepoti; ali sumnjam da sam bio toliko obavijen lepotom da ne bih mogao osetiti podršku tog divljeg vetra, koji se beskrajno pojačavao. Kao što mi je Kašivagi onda naredio: ,Mucaj! Mucaj’ tako sam sada nastojao da podstaknem vetar, uzvikujući reči kojima čovek podbada konja u galopu: ,Jače, jače!’ vikao sam. ,Brže! Sa još više snage!’« Ipak, uprkos izvanrednoj psihološkoj analizi junaka romana, čitalac na kraju zatvara knjigu sa osećanjem da je Zlatni paviljon, taj sveti arhitektonski spomenik iz doba bogate, paradoksalne i burne japanske prošlosti, kao što i naslov nagoveštava, u stvari, pravi protagonista romana. Dva odlomka govore posebno o tome, oba, u izvesnom smislu, duboko istočnjačka i budistička, mada ne isključivo zenističkog tona. Jedan se javlja već na početku romana, prilikom Mizogućijeve prve posete hramu, sa ocem koji je bio na umoru. Ugledavši umetnički izrađenu maketu Zlatnog paviljona u staklenoj vitrini u jednoj od dvorana hrama, on razmišlja: »Taj model mi se svideo. Štaviše, on je bio bliži onakvom paviljonu kakav sam ja zamišljao u svojim snovima. Posmatrajući tu savršenu figuru Zlatnog
paviljona, postavljenu u samom velikom hramu, podsetio sam se na beskrajne veze koje se odnose na činjenicu da se u velikom kosmosu uvek nalazi njegova kopija u malom. Sada sam prvi put opet mogao da sanjarim. Da maštam o malom, savršenom Zlatnom paviljonu, još manjem od ovog modela, kao i o Zlatnom paviljonu beskrajno većem od pravog, toliko velikom da bi u njega mogao stati gotovo ceo svet.« Drugi odlomak je pri kraju romana. U stvari, to je deo razmišljanja glavnog junaka, koji posmatra Zlatni paviljon u noći, trenutak pre podmetanja požara i spaljivanja hrama: »Prefinjen eksterijer Zlatnog paviljona prisno se izmešao sa njegovim enterijerom. I dok su mi oči upijale ceo taj prizor, razabirao sam strukturu hrama i jasne konture njegovih motiva, shvatio sam mukotrpno ponavljanje ukrasnih detalja pomoću kojih se ti motivi ostvaruju, video sam efekte kontrasta i simetrije... Tako je jednom potvrđena stvarnost narušena, povezujući se s uzvišenim filozofskim idealima, i potisnuta onim mračnim dobom iz kojeg potiču ti ideali, da bi mu konačno služili. Na vrhu drvenog krova pozlaćeni bakarni feniks stremio je u dugu noć bez svetlosti. Međutim, arhitekta se nije zadovoljio ni time. Na zapadnoj strani Hosui-ina dodao je mali Sosei, koji se isticao kao odvojen od hrama poput nadvisujućeg paviljona. Činilo se kao da se svom snagom svoje estetske moći založio da naruši simetriju zgrade. Uloga Soseija u celokupnoj arhitekturi ove građevine sastojala se, u stvari, u odupiranju u metafizici. Iako se on ni u kom slučaju nije pružio daleko iznad ribnjaka, odavao je utisak kao da beži unedogled iz okvira Zlatnog paviljona. Sosei je bio kao
ptica što uzleće, udaljavajući se od glavne strukture zgrade, kao ptica što je trenutak ranije raširila krila leteći prema površini ribnjaka — ka svemu što je ovozemaljsko. Značaj Soseija je u tome što on služi kao most između reda koji upravlja ovim svetom do onoga što je — poput čulnosti — u krajnjem neredu. Da, to je posredi. Duh Zlatnog paviljona počinjao je s tim Soseijem, koji je podsećao na most prekinut na sredini da bi se, potom, podigao u trospratnu kulu, pa ponovo bežao od mosta. Jer ogromna moć čulnosti što svetluca na površini ribnjaka predstavlja izvor skrivene snage iz koje je sazdan Zlatni paviljon; ali, kada je ta snaga dovedena u savršeni red i kada je oblikovana predivna trospratna kula, ona više nije mogla da se obuzdava, pa joj je preostalo samo da pobegne preko Soseija natrag na površinu ribnjaka, natrag ka beskrajnom svetlucanju nagonskih želja — natrag ka svom zavičaju. ...Kad je Zlatni paviljon odražavao odbleske večernjeg sunca ili sjaj mesečine, svetla površina vode odavala je utisak kao da cela struktura tajanstveno lebdi i plovi lepršajući krilima. Čvrsta povezanost svih oblika hrama bila je razbijena odblescima lelujanja vode, i u takvim trenucima činilo mi se da je Zlatni paviljon sazdan od materija kakve su vetar, voda i vatra, koji su u večnom pokretu.« Čitajući stranice ovog romana, čoveku se nameće pomisao da je u njemu sadržan suštinski konflikt savremenog Japana: kako se otrgnuti od tradicije, sa svim njenim estetskim, filozofskim, religioznim, etičkim i drugim idealima, i kročiti u novi život. Znači li to potpuno raskinuti sa stegama tradicije i okrenuti novi list?
Umobolni manastirski đak Mizogući odabire ovaj put i spaljuje Zlatni paviljon. Japanci su Zlatni paviljon ubrzo rekonstruisali. Verno simbolu večnog feniksa na vrhu Zlatnog paviljona, koji se ponovo rađa iz pepela, ovaj drevni spomenik japanske kulture opet stoji na čuvenom manastirskom posedu u Kjotu. Neki kažu da je čak »još lepši i zlatniji nego ranije.« Isto tako, današnji Japan, uprkos neprestanom konfliktu između tradicija i savremenosti, a možda upravo i zbog te nezadržive borbe i razvoja, postaje sve kompleksniji i lepši. Februar, 1982. Dejan Razić
ZLATNI PAVILJON
PRVA GLAVA Još u detinjstvu otac mi je često govorio o Zlatnom paviljonu. Moje rodno mesto je jedan zabačen, usamljen rt, isturen u Japansko more severoistočno od Maizurua. Očev zavičaj, međutim, nije bio onde, nego u Siraku, istočnom predgrađu Maizurua. Popustivši nagovaranju da se zamonaši, otac je postao sveštenik u jednom hramu na tom zabačenom rtu, gde se oženio i dobio dete; to sam bio ja. U blizini hrama na rtu Nairu nije bilo odgovarajuće srednje škole. Tako sam se ja, najzad, odvojio od roditelja; poslali su me da živim kod strica, u očevom rodnom mestu, odakle sam pešice odlazio u Istočni Maizuru, gde sam pohađao srednju školu. Očevo rodno mesto bilo je suncem obasjana varošica. Ali svake godine u novembru ili decembru, čak i za vedrih dana, kada se činilo da neće biti nijednog oblačka, s neba bi se sručilo četiri-pet iznenadnih pljuskova. Možda bi se moglo reći da je i uzrok mome promenljivom raspoloženju bilo to što sam odrastao u takvom kraju. Za majskih večeri, po povratku iz škole, sedeo bih u svojoj radnoj sobi na spratu stričeve kuće i zurio daleko u obrise brda. Mlado lišće na padini brda, pod zracima zalazećeg sunca, ostavljalo je utisak zlatnog paravana podignutog usred polja. Taj prizor uvek bi u mojoj mašti izazivao sliku Zlatnog paviljona. Iako sam često vidao stvarni Zlatni paviljon na fotografijama i u udžbenicima, duša mi je bila opsednuta
vizijom Zlatnog paviljona, onakvog kakav mi je dočarao otac u svojim pričama. On mi zaista nikad nije pričao o tome da stvarni Zlatni paviljon sav blista od zlata; ali, prema očevom mišljenju, na Zemljinoj kugli ništa nije bilo tako lepo kao Zlatni paviljon. Štaviše, već i oblik kineskih karaktera1 kojima se ispisuje ime tog hrama, pa i sam zvuk njegovog imena — »Kinkaku«, izaziva u mojoj duši pomisao na neke neobjašnjive, neobične odlike. Kada bih se zagledao u površinu dalekih polja dok su blistala na suncu, činilo mi se kao da su to zlatni odblesci nevidljivog Zlatnog paviljona. Prevoj Jošizake, na granici između prefekture Fukui i oblasti Kjoto, u kojoj smo živeli, ležao je u neposrednoj blizini prema istoku. Sunce je izlazilo negde baš iznad tog prevoja. Mada grad Kjoto leži upravo u suprotnom pravcu, meni se priviđalo kako se Zlatni paviljon uzdiže u jutarnje nebo, pod zracima sunca koje se rada, iz onih uvala između planina na istoku. Tako se Zlatni paviljon pojavljivao svuda kud bih se okrenuo; ali pošto ga nikada u stvarnosti nisam video, mnogo me je podsećao na more u ovom kraju. Jer, iako do zaliva Maizuru ima svega pet-šest kilometara na zapad od sela Širaku, u kome sam ja živeo, more su zaklanjale planine pa se nije videlo. Ali i pored toga, u ovom predelu uvek je lebdelo u vazduhu nešto što je podsećalo na to more. I vetar je ponekad donosio miris mora, a kada bi dunula bura, jato galebova spuštalo se klizeći na okolna polja, kao da traži utočište od stihije. Slabašna tela, uvek sam doživljavao poraze u odnosu na druge dečake, i u trčanju i u vežbanju na trapezu. Uz to sam od rođenja zamuckivao, zbog čega sam bivao sve povučeniji u ophođenju s ljudima. A svako je
znao i da sam dete iz hrama. Neki neobuzdaniji dečaci su me ismevali, podražavajući monaha kako, zamuckujući, čita budističke sutre. U našoj lektiri bila je jedna priča u kojoj se pojavljivao detektiv koji zamuckuje, pa su mi dečaci namerno čitali delove iz te priče, i to naročito glasno, primoravajući me da ih slušam. Moje mucanje, razume se, stvaralo je prepreku između mene i spoljnjeg sveta. Uvek sam pri izgovoru prvog glasa zastajao, teško mi je izlazio iz usta. Taj prvi glas bio je neka vrsta ključa za vrata koja su odvajala moj unutrašnji svet od spoljnjeg sveta, ali taj ključ nikako da se glatko okrene u bravi. Većina ljudi, zahvaljujući svom tečnom govoru, ostavljaju širom otvorena vrata između unutrašnjeg i spoljnjeg sveta, tako da vazduh slobodno struji između njih; međutim ja tu mogućnost nisam imao. Ključ mi je bio potpuno zarđao. Dok se žestoko napreže da izusti onaj prvi glas, mucavac podseća na ptičicu koja se koprca, lepetajući krilima, u pokušaju da se iščupa iz gustog lepka. A kada se na jedvite jade konačno oslobodi, onda je već prekasno. Naravno, bilo je prilika kada mi se činilo da spoljni svet strpljivo čeka, ne mrdnuvši ni prstom, dok se ja borim da se iščupam. Ali stvarnost koja čeka na mene više nije ona sveža stvarnost. Dok naposletku stignem do spoljnjeg sveta, posle dužeg koprcanja, uvek se nađem u takvom položaju kao da je stvarnost trenutno promenila boju i ispala iz žiže... i uvek mi se ispreči ona stvarnost koja je izgubila svu svežinu kakva je, činilo mi se, upravo meni odgovarala, i tada mc zapahne zadah već natrule stvarnosti. Kao što se lako može zamisliti, mladića kakav sam bio ja, spopadaju dve oprečne želje za isticanjem. U
pričama sam voleo opise silnika. Uobražavao bih da sam mucav, ćutljiv tiranin, čiji podanici žive u večitom strahu, dršćući na svaki mig mojeg oka i pažljivo motreći da uhvate svaku promenu na gospodarevu licu. Nije bilo nikakve potrebe da svoju surovost opravdavam jasnim, glatko izgovorenim rečima. Već sama moja ćutljivost opravdavala je svaku svirepost. I tako sam, s jedne strane, uživao u tome da u mislima kažnjavam jednog po jednog učitelja i školskog druga, koji su me kinjili iz dana u dan, dok sam, s druge strane, zamišljao sebe kao velikog umetnika, obdarenog najčistijom vizijom, i potpunog gospodara svoga unutrašnjeg sveta. Moj spoljni izgled bio je zaista bedan, ali zbog toga je moj unutrašnji svet bio bogatiji od sveta ostalih. Zar nije bilo prirodno da mladić sa nepopravljivom govornom manom zamišlja sebe kao potajno obdarenu ličnost? Osećao sam se kao da me negde u ovom svetu očekuje velika misija, o kojoj još nisam ništa znao. U sećanju mi je ostao ovaj događaj. Škola u Istočnom Maizuruu imala je prostrano dvorište; okružena blagim padinama, sastojala se od novih svetlih zgrada. Jednoga dana u maju, bivši učenik naše škole, koji je tada već bio student Pomorske mašinske škole u Maizuruu, imao je raspust i došao je da poseti svoju bivšu srednju školu. Bio je lepo pocrneo od sunca; ispod njegove vojničke kape, duboko natučene na oči, štrčao je impozantan nos — bio je oličenje pravog junaka, od glave do pete. Šepureći se pred mlađim učenicima, pričao je o teškoćama svog sadašnjeg života pod strogom vojničkom
disciplinom. Ali o tom oskudnom i skučenom životu pričao je takvim tonom kao da govori o nekakvoj raskoši i ekstravagantnosti. Svaki njegov pokret ruke i svaki korak bili su puni drske oholosti, mada je, iako mlad, bio potpuno svestan koliko je važno da istovremeno zauzme i određenu pozu skromnosti. Prsio se pod bluzom sa rubom koji je bio ukrašen širitima, poput pramčane figure što seče morski povetarac. Sedeo je na kamenim stepenicama kojima se silazilo u školsko dvorište. Oko njega se okupilo nekoliko mladih učenika, koji su predano upijali sve što bi on rekao, dok je u stepenastim baštenskim lejama na padini cvetalo majsko cveće — lale, španska grahorica, bele i žute berberine, krasuljak… Nad njihovim glavama magnolija je širila svoje grane sa bujnim belim pupoljcima. I govornik i njegovi slušaoci bili su nepomični, poput spomenika. A ja sam sedeo sam na klupi u dvorištu, na udaljenosti od oko dva metra. To je bilo iz učtivosti. Tako učtivo sam se ophodio i prema majskom cveću, i prema toj uniformi punoj oholosti, i prema svim tim zvonkim glasovima i veselom smehu. Ali mladi junak je obraćao više pažnje meni nego svojim obožavaocima. Jedini ja, po svoj prilici, nisam pao ničice pred njegovim dostojanstvom, i pomisao na to pogodila je njegovu sujetu. Upitao je ostale kako mi je ime, a zatim me pozvao: »Hej, Mizogući!« Prvi put je upravio pogled na mene. Zurio sam u njega netremice, bez reči. U njegovom osmehu, upućenom meni, bilo je nečega nalik na laskanje uticajnog čoveka.
»Pa, hajde, odgovori mi nešto. Jesi li mutav?« »Ja sam, ovaj, mu-mu-mu-mucav«, odvratio je jedan od njegovih obožavalaca umesto mene, dok su svi pucali od smeha. Kako je bleštavo delovao taj podrugljivi kikot! Činilo mi se da u tom svirepom smehu mojih školskih drugova tako karakterističnom za dečake njihovog uzrasta, ima nečega blistavog poput odbleska svetlosti na bokoru mladog lišća. »Šta, ti mucaš? Zašto se ne upišeš u Pomorsku mašinsku školu? To mucanje bi tamo batinama isterali iz tebe za jedan dan!« Ni sam ne znam kako, najednom mi glatko izlete jasan odgovor. Reči mi tečno potekoše dok sam trepnuo, bez i najmanjeg napora. »Neću da se upišem u tu školu. Ja ću biti sveštenik.« Svi su zaćutali. Mladi junak se sagnuo, iščupao vlat trave pored svoje noge i stavio je u usta. »Hm, u tom slučaju, za izvestan broj godina doći će red i na mene da te uposlim oko svog pogreba.« Te godine bio je već počeo rat na Pacifiku. ...U tom trenutku se, nesumnjivo, u meni javila iskra vidovitosti, neko saznanje da u mračnom svetu ja stojim, raširenih ruku, i čekam. A na kraju tog čekanja, i majsko cveće, i uniforme, i školski drugovi koji su me ismevali — svi će doći u moje raširene ruke. Bilo je to kao neka spoznaja da sam obgrlio ceo svet, i da ga, naprosto, cedim sve do korena... Ali takva spoznaja bila je suviše teška da posluži kao izvor ponosa za dečaka mojih godina. Ponos mora biti nešto lakše, veselije, očiglednije, blistavije. Hteo sam nešto opipljivo. Hteo sam da izvor
moga ponosa bude nešto što bi svi mogli da vide. Na primer, kratki mač isturen na njegovom boku bio je upravo tako nešto. Taj kratki mač, kome su se divili svi srednjoškolci, bio je odista predivan ukras. Pričalo se da pitomci Pomorske akademije imaju običaj da njim u potaji oštre svoje olovke. To mi se činilo tako kicoški — da se mač, kao simbol nečega toliko svečanog, namerno upotrebi za jednu tako običnu sitnicu iz svakodnevnog života. Pitomac je skinuo svoju pomorsku uniformu i okačio je, sa pantalonama i belom košuljom, na belo obojenu ogradu... Usred sveg onog cveća, odeća je odavala snažan miris mladićeve znojave puti. Jedna pčela se prevarila i sletela na blistavu belinu košulje. Vojnička kapa, ukrašena zlatnim širitima, našla se na. stubu ograde; kao da je na njegovoj glavi, bila je postavljena baš kako treba, kao da je natučena duboko na oči. Pitomac je otišao na teren za rvanje u zadnjem dvorištu, izazvan od mladih učenika, da odmere snagu u japanskom sumo-rvanju2 . Taj prizor skinute i odbačene odeće naveo me je na pomisao da se nalazim pred grobom nekog velikana. Bujno majsko cveće samo je još pojačavalo to osećanje. Vojnička kapa, čiji je crni štitnik bleskao na suncu, kao i kratki mač i kožni pojas, okačeni pored njega — sve je to bilo sada odvojeno od njegovog tela, ali je odisalo nekom posebnom, lirskom lepotom. Sve je to bilo savršeno kao i moje sećanje na njegov lik... I zaista, sve mi se učinilo kao zaostavština mladog junaka koji je otišao na borbeni položaj. Osvrnuo sam se kako bih se uverio da unaokolo nema nikoga. Čuo sam povike sa terena za sumo-rvanje.
Iz džepa sam izvadio zarđali perorez kojim sam zarezivao olovke, privukao se ogradi, i na površini prekrasnih crnih korica mača napravio nekoliko ružnih zarezotina... ...Iz ovakvog opisa neko će, verovatno, izvesti zaključak da sam bio pesnički nastrojen dečak. Ali do dana današnjeg ne samo da nisam sastavio ni jednu jedinu pesmu nego nisam zapisao nijednu belešku. Nedostajao mi je podsticaj da nadmašim druge razvijajući neku sposobnost kojom bih nadoknadio sve ono u čemu sam zaostajao. Drugim rečima, bio sam previše ponosan da bih postao umetnik. Moj san da postanem tiranin ili veliki umetnik ostao je samo san, i nije me obuzimala ni najmanja želja da postignem nešto prihvatajući se toga ozbiljno. Pošto mi je jedini izvor ponosa bilo to što me drugi nisu razumeli, nisam nikada bio pobuđen da se izražavam tako da bi me mogli razumeti. Smatrao sam da ono što drugi mogu da vide nije suđeno meni. Moja usamljenost je narastala poput svinje koja se tovi. Odjednom mi je pao na pamet jedan tragičan događaj u našem selu. Iako, u stvari, ni na koji način nisam bio upleten u taj slučaj, još ne mogu da se oslobodim osećanja da sam učestvovao u njemu. Zbog tog događaja odjednom sam se našao suočen sa mnogim pojavama: sa životom, telesnom požudom, podvalom, mržnjom, ljubavlju — sa svim mogućim na ovom svetu. Ali moje sećanje je radije poricalo ili zanemarivalo elemente uzvišenog, koji su se skrivali u svemu tome.
Dve kuće dalje od doma moga strica živela je lepa devojka; zvala se Uiko. Imala je krupne, blistave oči. Možda zato što je bila iz bogate porodice držala se oholo. lako su je svi saletali, bila je usamljena, i niko nije mogao da zna šta joj je na umu. Mada je Uiko, verovatno, bila još nevina, ljubomorne žene su širile razne glasine o njoj, tvrdeći, čak, da građa njenog tela pokazuje da će biti neplodna žena. Čim je završila devojačku srednju školu, Uiko se dobrovoljno prijavila da bude bolničarka u Pomorskoj bolnici u Maizuru. Bolnica je bila toliko udaljena da je na dužnost mogla odlaziti biciklom. Ali, kako joj je posao počinjao rano izjutra, polazila je od kuće u svitanje dana, u sam cik zore, više od dva sata pre mog polaska u školu. Jedne večeri bio sam se predao mračnom sanjarenju o Uikinom telu, i nikako nisam mogao da zaspim; izvukao sam se iz kreveta dok je još bio mrak, obuo sportske patike i uputio se u polutamu letnjeg praskozorja. Nisam prvi put te noći sanjario o Uikinom telu. Vizije što su mi povremeno navirale u glavu postepeno su se ustalile i, poput zgusnutog fluida tih mojih misli, utopile bi se u belu, rastegljivu, mračnu senku, da bi, konačno, dobile oblike mirišljave puti. Zamišljao sam toplinu koju bi moji prsti osetili pri dodiru te puti. Osećao sam onu gipkost, pod pritiskom mojih prstiju, i onaj cvetni miris poput polenovog praha. Trčao sam pravo napred u tami praskozorja. Nisam se spoticao na kamenčiće dok se u mraku preda mnom otvarao slobodan put. Došao sam do mesta gde se put širio, vodeći ka malom zaseoku Jasuoka. Tu je raslo veliko japansko drvo
kejaki. Stablo kejakija bilo je vlažno od rose. Sakrivši se iza stabla, čekao sam da iz zaselka naiđe Uiko na biciklu. Nisam bio svestan šta treba da uradim kad je dočekam. Dotrčao sam bez daha; ali sada, dok sam se odmarao u senci kejaki-drveta, nisam ni sam znao šta nameravam da učinim. Pošto sam živeo gotovo bez ikakvog dodira sa spoljnim svetom, kada bih jednom uleteo u njega, zamišljao bih da će sve biti lako i da je sve mogućno. Komarci su me peckali po nogama. Čuo sam kako ponegde kukuriču petli. Žurio sam duž puta. U daljini sam ugledao nešto belo i nejasno. Učinilo mi se da su to obrisi i boja svitanja, ali to je bila Uiko. Nazreo sam da je na biciklu, čija je prednja lampa bila upaljena. Bicikl je bešumno klizio. Istrčao sam iz senke kejaki-drveta i stao pred bicikl. Uiko je jedva uspela da naglo zakoči. U tom trenutku osetih da sam se skamenio. Moja volja, moje želje — sve se pretvorilo u kamen. Prekinula se veza izmedu spoljnjeg sveta i moje unutrašnjosti, pa me je spoljni svet opet neodoljivo obgrlio i bio neopozivo prisutan. »Ja« koje se iskralo iz stričeve kuće, obuvši bele sportske patike, i u tami praskozorja, ovim putem, dotrčalo u senku kejaki-drveta, to »ja« naprosto je primoralo moje unutrašnje biće da savlada tu razdaljinu u punom trku. Obrisi seoskih krovova, koji su se jedva nazirali u osvitu zore, tamno drveće, crni vrhovi planine Aoba, čak i sama Uiko, tu, pred mojim očima, izgledali su mi strašni i potpuno nestvarni. Ne čekajući da se ja osvestim, neko je svemu tome nametnuo stvarni lik; i ta besmislena, ogromna, potpuno mračna stvarnost bila mi
je naturena i pritiskivala me takvom težinom kakvu još nikada do tog trenutka nisam iskusio. Kao i obično, pomislio sam da me, sigurno, samo reči mogu spasti iz te situacije. To je bila meni svojstvena zabluda. Kad god je bila potrebna akcija, ja sam se zamajavao rečima. Pošto su mi reči s velikom mukom izlazile iz usta, toliko bih se usredsredio na njih da bih zaboravio na svaku akciju. Činilo mi se da akcija, ta blistava šarolikost, mora uvek biti propraćena isto tako blistavim i šarolikim rečima. Nisam gledao ni u šta, dok je Uiko, koliko se sećam, u početku uplašena, jedva shvativši da sam to ja, gledala samo u moja usta. Gledala je u tu glupu i mračnu rupu, besmisleno iskrivljenu, u polutami svanuća, u tu bezličnu malu rupu, prljavu poput jazbine neke životinjice u polju gledala je samo u moja usta. A kad se uverila da iz njih ne može da izađe ni mrvica snage koja bi učvrstila moju vezu sa spoljnim svetom, kao da joj je laknulo. »Za ime boga! Šta ti pada na pamet? I to tebi, mucavče!« rekla je Uiko, glasom punim čednosti i svežine kao jutarnji povetarac. Zazvonila je zvoncem na biciklu i ponovo stala na pedala. Provezla se na biciklu mimo mene, kao da zaobilazi kamen na putu. Iako na putu nije bilo ni traga od živog stvora, još dugo je kroz udaljena polja odzvanjalo podrugljivo zvonce, koje je Uiko neprekidno pritiskala. Te večeri, pošto se Uiko požalila na mene, njena majka je došla mome stricu. A on, obično tako blag, okomio se na mene žestokim prekorima. Proklinjao sam Uiko, poželevši čak i njenu smrt; a nekoliko meseci
kasnije moja kletva se obistinila. Otada čvrsto verujem u moć ljudskog uroka. I u snu i na javi priželjkivao sam Uikinu smrt. Želeo sam da nestane taj svedok moje sramote. Samo kad bi iščezao svedok, izgubio bi se i svaki trag moje sramote sa lica zemlje. Svi ljudi su svedoci. Stoga, da nije drugih ljudi, ne bi bilo ni sramote na ovom svetu. Uikin lik, iza onih njenih očiju što su svetlucale kao voda u tami praskozorja, dok je zurila u moja usta, za mene je predstavljao svet ostalih ljudi — svet drugih, koji nas nikada ne ostavljaju same, već su uvek spremni da budu saučesnici ili svedoci naših zločina. Svi ljudi treba da budu uništeni. Da bih mogao okrenuti lice suncu, ceo svet mora biti uništen... Dva meseca posle dana kada se žalila na mene Uiko je prestala da radi u Pomorskoj bolnici, ostala je kod kuće. U selu su se širile razne glasine. A onda, krajem jeseni, izbio je skandal. ...Niko od nas nije ni sanjao da se u našem selu skriva odbegli vojnik, dezerter iz mornarice. Iznebuha, jednoga dana oko podne, došao je član vojne policije u ured naše seoske uprave. Ali kako nije bio redak slučaj da se u selu pojavi vojna policija, niko nije obratio posebnu pažnju na tu posetu. Bio je vedar dan krajem oktobra. Kao i obično, vratio sam se iz škole, uveče završio domaći zadatak i spremao se da legnem. Baš sam hteo da ugasim svetlo kad sam, bacivši pogled kroz prozor, čuo gomilu ljudi kako trči seoskim putem, dašćući kao čopor pasa. Sišao sam niz stepenice. I stric i strina su ustali iz kreveta, a jedan moj
školski drug stajao je na ulazu i dovikivao nam širom otvorenih očiju: »Eno, tamo, vojna policija je uhvatila Uiko! Hajdemo da vidimo!« Uskočivši geta-klompe3 , potrčao sam. Po prekrasnoj mesečini, krstine pirinčanih snopova bacale su ovde-onde, na požnjevenim poljima, jasne senke po zemlji. Iza gusto zbijenog drvoreda video sam kako promiču senke okupljenih ljudi. Uiko, u crnoj haljini, sedela je na zemlji. Lice joj je bilo sasvim belo. Oko nje su stajali četvorica-petorica vojnika iz vojne policije i njeni roditelji. Jedan vojnik je držao u ruci nekakav zavežljaj, možda upakovani ručak, i nešto gnevno vikao. Uikin otac se okretao, bacajući pogled čas ovamo čas onamo, izvinjavao se vojniku, a onda grdio kćer. Majka je, zgrčivši se, čučala na zemlji i plakala. Posmatrali smo taj prizor preko pirinčanog polja koje nas je razdvajalo od njih. Broj posmatrača se postepeno povećavao, tako da su im se već ramena dodirivala u mukloj tišini. Iznad naših glava video se mesec, majušan kao da je isceđen. Moj školski drug mi je, šapćući na uho, objašnjavao. Uiko se, navodno, iskrala iz kuće, noseći upakovani ručak, i pošla u susedno selo, kada ju je uhvatio jedan vojni policajac koji je čekao u zasedi. Ona je očigledno imala nameru da taj ručak odnese mornaru dezerteru. Uiko i mornar zbližili su se dok je ona radila u Pomorskoj bolnici. Ali, pošto je Uiko zatrudnela, bila je otpuštena sa posla. Pripadnik vojne policije sada ju je ispitivao gde se
skriva dezerter, ali je Uiko samo sedela nemo, ne pomaknuvši se s mesta, tvrdoglava kao mazga... A ja, ja sam samo netremice zurio u Uikino lice. Ličila je na uhvaćenu ženu pomućene svesti. Pod mesečinom, lice joj je izgledalo nepomično. Još nikada nisam video lice tako puno odbojnosti. Smatrao sam da je moje lice neprihvatljivo za svet. Ali Uikino lice je odbijalo svakoga. Mesečina joj je nemilosrdno obasjavala čelo, oči, krivinu nosa, obraze, ali njeno nepomično lice bilo je kao isprano svetlošću. Da je pomerila oči ili usta samo za santimetar, svet, koji se trudila da odbije — kao da je samo čekao na taj znak — jurnuo bi na nju da je osvoji. Posmatrao sam taj prizor, zadržavajući dah. Tu se istorija prekidala, i to lice više ništa nije govorilo ni o budućnosti ni o prošlosti. Ponekad viđamo takvo lice poput panja koji je ostao posle tek sasečenog drveta. Iako je presek stabla mlad, svež, pun soka i boje, njegov rast je tu prekinut; na tom delu, koji nikako nije trebalo da bude ogoljen, drvo je izloženo vetru i suncu; i na tom grubom preseku drvo je odjednom otvoreno za svet koji prvobitno nije bio njegov, pa zato njegova površina, sa divno izvajanim vlaknima, pokazuje svoje čudesno lice. Lice okrenuto ovom svetu ne da bi ga privuklo, nego samo da bi ga moglo odbiti... Nisam mogao odoleti pomisli da li će ikada više, dok god Uiko bude u životu, ili dok ja budem živeo, ja koji sam je posmatrao, doći trenutak kada će njeno lice biti tako divno kao što je bilo u ovom času. Ali taj trenutak nije trajao onako dugo kao što sam ja zamišljao. Prekrasni izraz toga lica odjednom se izmenio.
Uiko je ustala. Učinilo mi se da sam u tom trenutku video kako se smeje. Učinilo mi se da sam ugledao kako su njeni prednji, beli zubi blesnuli na mesečini. Više ništa ne mogu da kažem o tom preobražaju njenog lica. Jer, kad je Uiko ustala, lice joj se pomerilo sa mesečine i utonulo u senku drveća. Šteta što nisam mogao da vidim taj preobražaj na Uikinom licu u trenutku kad se opredelila za izdaju. Da sam taj preobražaj mogao videti do najintimnijih pojedinosti, možda bi se u mojoj duši rodila klica spremnosti da opraštam ljudima, da opraštam svaku vrstu ljudske rugobe. Uiko je pokazala prstom na brdovite uvale Kavara u susednom selu. »A, znači, on je u hramu Kongo!« uzviknuo je onaj iz vojne policije. Tada je i mene obuzela neka detinjasta radost poput prazničkog raspoloženja. Pripadnici vojne policije su se podelili u grupe, odlučivši da opkole hram Kongo sa sve četiri strane. Pozvali su i seljane da im pruže pomoć. Iz zlurade radoznalosti i ja sam se, sa pet-šest dečaka, pridružio prvoj grupi, kojoj je Uiko bila vodič. Zapanjila me je samopouzdanost njenog čvrstog koraka dok je, okružena vojnicima, išla ispred nas putem obasjanim mesečinom. Hram Kongo bio je veoma čuveno mesto. Nalazio se u brdovitoj uvali na oko petnaest minuta hoda od zaseoka Jasuoka, i bio je poznat po svom kaja-drveću, koje je zasadio princ Takaoka, i po prelepoj trospratnoj pagodi koju je, navodno, podigao Hidari Đingoro. Leti
smo često dolazili tu da se brčkamo pod vodopadom koji se obrušavao sa brda iza hrama. Zid glavnog hrama dizao se uz obalu reke. Na porušenim zidovima koje je prekrila zemlja bila je izđikala pampasova trava, i njeno belo klasje presijavalo se u noći. Pored kapije glavnog hrama cvetale su sazanke4 . Približavali smo se u mukloj tišini, idući duž reke. Trebalo je popeti se još do glavnog hrama Hongo. Kada se pređe preko mostića napravljenog od balvana, na desnoj strani vidi se trospratna pagoda, na levoj se pruža šumarak boje jesenjeg lišća, a iz dubine šume diže se stotinu kamenih stepenika obraslih u mahovinu. Stepenici, od mermera, bili su veoma klizavi. Pre nego što smo stigli na drveni mostić, pripadnici vojne policije se okrenuše dajući našoj grupi znak da se zaustavi. Priča se da je u drevno vreme tu bila Kapija Đeve, koju su podigli čuveni vajari Unkei i Tankei. Odatle se pružala brdovita dolina Cuzura, koja je pripadala hramu Kongo. ...Dah nam je zastao. Vojnici su požurivali Uiko. Najpre je ona prešla preko mostića od balvana, a malo zatim i mi smo ga prešli za njom. Donji stepenici ležali su u dubokoj senci, ali oni na sredini i na vrhu bili su obasjani mesečinom. Pritajili smo se negde pri dnu stepenica. Lišće, koje je počinjalo da se kiti bogatim jesenjim bojama, izgledalo je crno na mesečini. Navrh stepenica nalazio se glavni hram Hongo, a odatle, ukoso levo, išlo se uzdignutom terasom do prazne dvorane, koja je izgledala kao pozornica za održavanje svetih igara kagura5 . Ta prazna dvorana bila je sagrađena
po uzoru na pozornicu hrama Kijomizu: bila je isturena prema brdu i poduprta odozdo mnogim ukrštenim stubovima i poprečnim gredama ukopanim u brdo. Glavni hram, uzdignuta terasa, i drveni okvir koji ju je podupirao bili su isprani od kiše i vetra, pa su blistali čistom belinom kostura. Kada se lišće preliva od jesenjih boja, njihove crvene nijanse divno se slažu s tim belim kosturom građevine; ali noću taj izbledeli drveni okvir, zahvaćen senkama i mesečinom, izgleda tajanstveno i čarobno. Dezerter se, po svoj prilici, krio u dvorani iznad terase. Vojnici su hteli da ga uhvate tako što će im Uiko poslužiti kao mamac. Mi, svedoci tog hapšenja, bili smo skriveni, bez daha. Mada me je obgrlio hladan vazduh pozne oktobarske noći, obrazi su mi goreli. Uiko se sama popela uza stotinu pet mermernih stepenika, s likujućim izgledom ludakinje... Između crne haljine i crne joj kose belasao se samo njen prekrasni profil. Pri sjaju meseca i zvezda, i u noćnoj izmaglici, usred obrisa brda koji su se graničili sa nebeskim svodom, dotičući ga veličanstvenim siluetama svojih šiljastih kedrova, usred prosenjenog šarenila mesečine i senki, usred ruševina hrama, koje su se belasale, štrčeći iz okolne tame — usred svega toga mene je opijala prozračna lepota Uikinog izdajstva. Ta devojka bila je kadra da se penje sama uz te bele, kamene stepenice, isturivši ponosno grudi. Njena izdaja je bila kao i zvezde i mesec i šiljasti kedrovi. Drugim rečima, ona je živela u ovom svetu, zajedno s nama, svedocima, upijajući prirodu koja nas je
sve okružavala. Penjala se uz te stepenice kao naš predstavnik. Pritajivši dah, nesvesno sam razmišljao: »Ovim izdajstvom ona je, konačno, prihvatila i mene. I sada ona pripada meni!« ...U izvesnim trenucima događaji se brišu iz našeg sećanja. Još i sada mi je pred očima lik Uike, koja se penje uz onih stotinu pet kamenih stepenika obraslih mahovinom. Čini mi se da će se ona tako večno penjati uz te stepenice. Ali od tog trenutka ona se preobrazila u sasvim drugo stvorenje. Možda je Uiko, uspevši se uz kamene stepenice, još jednom prevarila i mene, izdala nas sve zajedno. Od tog trenutka ona više nije sasvim odbacivala ceo svet. A nije ga ni prihvatala u potpunosti. Podala se nagonu čiste strasti, spustila se na nivo žene koja se predaje jednom jedinom muškarcu. I zato mogu da se setim svega što se dalje zbilo samo kao prizora urezanog u nekom starom kamenu... Uiko je prešla preko uzdignute terase i nešto viknula u tamu glavnog hrama. Pojavila se silueta čoveka. Uiko mu je nešto govorila. Pošto je u ruci držao pištolj, čovek ga je uperio prema kamenim stepenicama i opalio. Vojnici su odgovorili paljbom iz žbunja pored stepenica. Čovek se baš spremao da još jednom opali kada se Uiko okrenula i počela da beži prema uzdignutoj terasi. Čovek je ispalio nekoliko metaka u njena leđa. Uiko se srušila. Čovek je prineo cev pištolja svojoj slepoočnici i opalio još jednom... Najpre vojnici, a zatim i svi ostali, iskočili su iz zaklona i pojurili uz stepenice, tiskajući se oko dva mrtva
tela. A ja sam ostao nepomičan, skriven u senci jesenjeg lišća. Iznad glave mi je štrčao beli drveni kostur hrama, čije su konstrukcije bile nagomilane jedna preko druge. Bat ljudskih koraka, dok je gomila prelazila preko uzdignute drvene terase iznad moje glave, lelujavo mi je dopirao do ušiju. Izukrštani snopovi svetlosti koje su bacale ručne lampe klizili su preko ograde terase i dopirali sve do krošnji sa crvenim jesenjim lišćem. Osećao sam kao da se sve to događalo negde u dalekoj prošlosti. Oguglali, ljudi se uznemire tek kad ugledaju prolivenu krv. U stvari, kada krv poteče, tragedija je već okončana. Ni sam ne znam kad sam se obeznanio. A kada sam se osvestio, svi su se već bili razišli, zaboravivši potpuno na mene. Oko mene je sve odzvanjalo od cvrkuta ptičica, a jutarnje sunce prodiralo je duboko u bokore jesenjeg lišća. Beli kostur građevine iznad mene kao da je oživeo, presijavajući se na sunčevoj svetlosti. Smireno i gordo, hram se uzdizao svojim praznim dvoranama u dolini prepunoj jesenjih boja. Ustao sam, pipajući se po telu da se razbudim. Samo je neka jeza ostala u meni. Ostala je samo ta jeza. * * * Za vreme prolećnog raspusta sledeće godine otac je došao u posetu stricu, obukavši svoju svešteničku mantiju preko vojničke uniforme. Rekao je da će me povesti na dva-tri dana u Kjoto. Tuberkuloza pluća bila se još pogoršala, tako da sam se zapanjio videvši koliko je otac oronuo. Mada smo ga nagovarali da odustane od puta u
Kjoto, ne samo ja nego i stric i strina, otac nas nije slušao. Kada sam docnije o tome razmišljao, shvatio sam da je želeo, dok je još živ, da me predstavi prvosvešteniku u hramu Zlatnog paviljona. Poseta hramu Zlatnog paviljona, naravno, bila je moj san već mnogo godina, ali sada se nisam radovao pomisli na taj put s ocem, koji bi, i pored svoje živahnosti, na svakoga ostavio utisak teškog bolesnika. Kako se približavao trenutak kada ću se, konačno, prvi put suočiti sa Zlatnim paviljonom, za kojim sam toliko žudeo, u duši mi je raslo izvesno kolebanje. Ma šta se desilo, Zlatni paviljon je morao biti prelep. Zato sam uložio svu svoju snagu i moć da zamislim lepotu Zlatnog paviljona, bez obzira na njegovu stvarnu lepotu. Znao sam o Zlatnom paviljonu onoliko koliko je to mogao da shvati dečak mojih godina. U jednoj stereotipnoj knjizi o umetnosti pročitao sam ovakvu zabelešku o istoriji Zlatnog paviljona: »Ašikaga Jošimicu (1358 —1408) preuzeo je palatu Kitajama od porodice Sajonđi i pretvorio je u velelepnu građevinu. Glavne zgrade su budističke strukture — Riznica relikvija, Dvorana svete vatre, Dvorana za ispovedanje i hram Hosui; zatim stambene prostorije, kao što su Šinden, Dvorana gospodara, Dvorana za skupove, kula Tenkjo, tornjić Kohoku, Dvorana Izumi i paviljon Kansecu. Riznica relikvija izvedena je najprefinjenije od svih tih građevina, i docnije je prozvana Zlatnim paviljonom. Teško je utvrditi kada je, u stvari, dobila naziv Zlatni paviljon, ali čini mi se da je to bilo posle nereda za vreme ođinskog rata (1467—1477). U periodu Bunmei (1469— 1487) taj naziv bio je već ušao u svakodnevnu upotrebu.
Zlatni paviljon je trospratna građevina sa tornjem, koja se uzdiže iznad svega i gleda na ribnjak u bašti (ribnjak Kjoko). Verovatno je završena oko pete godine perioda od (1398). Prva dva sprata su građena u stilu šinden domaće arhitekture i opremljena prozorskim vratnicama na spuštanje, dok se treći sprat sastoji od četvrtaste stambene prostorije od osamnaest kvadratnih stopa, izgrađene u čistom zen-stilu. U sredini su pomična vrata, a s leve i desne strane prozorska okna u obliku cvetova. Krov, pokriven čempresovom korom, izgrađen je u Hokei stilu, sa bakarno-zlatnim feniksom na vrhu. Dvorana Curi, u Sosei stilu, opet, sa kalkanskim krovom, okrenuta je prema ribnjaku, prekidajući monotoniju okolne arhitekture. Krov Zlatnog paviljona se blago spušta, sa strehama za slivanje vode, a napravljen je od prekrasnog drveta finih vlakana, tako da deluje i lako i elegantno. To je remek-delo baštenske arhitekture, u kome se stil stambene građevine skladno uklapa u budistički stil. Na taj način, hram odražava ukus Ašikage Jošimicua, koji se s oduševljenjem ugledao na arhitekturu carskog dvora, a, isto tako, hram savršeno dočarava atmosferu toga perioda. Posle Jošimicuove smrti, prema njegovoj posmrtnoj želji, Dvorana Kitajama pretvorena je u zen-budistički hram, koji je ostao poznat kao hram Rokuon. Docnije su ove građevine preseljene na druga mesta ili su prepuštene zubu vremena. Na sreću, preostao je još samo Zlatni paviljon...« Poput meseca na noćnom nebu, Zlatni paviljon je sagrađen kao simbol mračnih vremena. Stoga je bilo neophodno da Zlatni paviljon mojih snova bude okružen i sa svih strana pritisnut tamom. U toj tami, predivni, vitki
stubovi građevine odmarali su se spokojno i postojano, zračeći iznutra nekom pritajenom svetlošću. I kakve god mu epitete ljudi pridavali, predivni Zlatni paviljon mora i dalje ćutljivo stajati onde, izlažući očima sveta svoju tananu strukturu i podnoseći tamu koja ga okružuje. Razmišljao sam, opet, i o bakarno-zlatnom feniksu na vrhu krova, koji je iz godine u godinu stajao izložen vetru i kiši. Ova tajanstvena ptica zlatne boje nikada nije oglašavala zoru svojim kricima, niti je zamahivala krilima — zaista, činilo se da je, nesumnjivo, potpuno zaboravila da je ptica. Ipak, bilo bi pogrešno steći utisak da ona ne izgleda kao da leti. Druge ptice lete kroz vazduh, dok je ovaj zlatni feniks večno leteo kroz vreme na svojim blistavim krilima. Vreme je udaralo u ta krila. Udaralo i proticalo. A da bi leteo, feniks je ostajao nepomičan, s bleskom gneva u očima, podigavši visoko krila, dok mu je perje u repu lepršalo, i smelo ispruživši svoje zlatne noge. Kada sam tako razmišljao, činilo mi se kao da je Zlatni paviljon neki prekrasan brod što morem vremena plovi prema meni. Ona knjiga o umetnosti opisivala je njegove »zgrade pune promaje, izbušenih zidova«, što me je opet podsećalo na kostur broda. A ribnjak, nad koji se nadvio taj trospratni, izletnički brod, izgledao mi je kao simbol mora. Zlatni paviljon se probijao kroz beskrajnu noć. Plovio je morem unedogled, nepredvidljivim putanjama. Po danu, taj čudesni brod je spuštao sidro, nevina izgleda, prepuštajući se mnoštvu posetilaca da ga razgledaju, a kad bi se spustila noć, okolna tama bi mu dala novu snagu, i on bi otplovio sa krovom poput velikog, napetog jedra.
Ne bi bilo preterano ako kažem da je prvi stvarni problem s kojim sam se suočio u životu bila lepota. Moj otac je bio samo običan seoski sveštenik, čovek oskudnog rečnika, koji mi je jedino rekao da »na ovom svetu nema ništa lepše od Zlatnog paviljona«. Na pomisao da je lepota već nastala i postojala na tom meni nepoznatom mestu, nisam se mogao osloboditi izvesnog nezadovoljstva i osećanja nelagodnosti. Ako lepota odista tamo postoji, onda to znači da je moj život nešto po strani lepote. Ali za mene Zlatni paviljon nikada nije bio samo ideja ili pojam. Iako su mi ga zaklanjale planine na vidiku, Paviljon je bio nešto stvarno i u svako doba, samo ako poželim, mogao sam otići i videti ga. Tako je lepota bila određeni objekat koji sam mogao dotaći prstima i jasno sagledati sopstvenim očima. Znao sam i verovao da, u opštem metežu i promenama na ovom svetu, nepromenljivi Zlatni paviljon sigurno ostaje tamo. Ponekad sam zamišljao Zlatni paviljon kao malu, delikatnu rukotvorinu, koju bih mogao uzeti u ruku; drugi put bih ga, opet, zamišljao kao ogromnu, čudovišnu katedralu koja se uzdiže u beskraj nebeskog svoda. Za mene, dečaka, pojam lepote nije bilo nešto prikladno, ni malo, ni veliko. I zato, kada bih ugledao majušan letnji cvet kako zrači nestvarnim sjajem, okupan jutarnjom rosom, činilo bi mi se da je lep kao Zlatni paviljon. Isto tako, kada bih ugledao tmurne, munjama nabijene oblake kako smelo nadvisuju brda s one strane, dok im se samo krajevi presijavaju zlatnom bojom, i njihova veličanstvenost me je podsećala na Zlatni paviljon. Konačno, došlo je dotle da čak, kad bih zapazio neko lepo lice, na um bi mi padala metafora: »lepo kao Zlatni paviljon«.
Bilo je to tužno putovanje. Voz na liniji Maizuru išao je od Zapadnog Maizurua do Kjota, preko Ajabe, zaustavljajući se na svim malim stanicama kao što su Makura i Uesugi. Vagon je bio prljav, a kada smo stigli u dolinu Hozu, ulazeći iz tunela u tunel, u vagon je nemilosrdno prodirao dim, posle čijeg naleta bi se otac mučno zakašljao. Većina putnika je na neki način bila povezana sa mornaricom. Vagoni treće klase bili su puni ljudi koji su se vraćali iz posete svojim rođacima — podoficira, mornara, mašinaca i mornaričkih pitomaca. Kroz prozor sam bacio pogled na oblačno, olovno- teško prolećno nebo. Gledao sam mantiju koju je otac bio obukao preko vojničke uniforme, pa grudi jedrih i rumenih podoficira, koje kao da su poskakivale ispod redova pozlaćene dugmadi. Osećao sam se kao uklješten između njih. Uskoro, kad napunim određene godine, i ja ću biti pozvan u vojsku. Ali nije bilo sigurno da ću, ako i postanem vojnik, moći da živim ispunjavajući savesno svoje dužnosti kao ovi podoficiri ispred mene. U svakom slučaju, za sada sam sedeo na dve stolice, razapet između dva sveta. Iako sam bio još tako mlad, u glavi, iza moga ružnog, tvrdoglavog čela, bio sam svestan da su se svet smrti, kojim je vladao moj otac, i svet života, koji su predstavljali ovi mladi ljudi, posredstvom rata neumitno međusobno približili. A ja ću, verovatno, postati posrednik između ta dva sveta. A kada bih poginuo, bilo bi sasvim jasno — ma koji put da izaberem od dva koja mi se pružaju, ishod bi bio isti. Moje dečaštvo je bilo zamućeno turobnim bojama.
Senka potpunog mraka stravično mi je pretila, dok ni ovaj život, jasan kao dan, nije više bio moj. Pazeći na oca kad god bi se zakašljao, povremeno bih bacio pogled kroz prozor vagona na predeo oko reke I lozu. Reka je bila tamnoplava, boje nekako teške poput bakarnog sulfata što se upotrebljava u hemijskim opitima. Kad god bi voz izašao iz tunela, dolina reke Hozu pojavila bi se znatno udaljena od pruge, ili neočekivano blizu, nadomak ruke. Okružen golim stenama, tamnoplavi tok reke vijugao je unaokolo. Otac je imao nekoliko uvaljanih loptica od čisto belog, kuvanog pirinča u svom zavežljaju, ali se stideo da ih izvadi pred drugima. »To nije pirinač kupljen ispod ruke«, govorio je naglas da bi ga svi čuli, »dobio sam ga od svojih parohijana. Mogu da ga jedem sa uživanjem i zahvalnošću.« Ali kada je, u stvari, počeo da jede, bio je u stanju da proguta jedva jednu od ionako malih uvaljanih loptica. Činilo mi se kao da taj stari, zadimljeni voz ne ide u pravcu grada. Imao sam utisak kao da se uputio ka stanici smrti. A kada sam to pomislio, dim koji bi pokuljao u naš vagon kad god bismo ušli u tunel mirisao mi je na krematorijum. ... Uprkos svemu tome, kada sam konačno stao pred kapiju Šomon hrama Rokuon, srce mi je zatreperilo u grudima. Sada ću videti jednu od najlepših stvari na ovom svetu. Sunce je već počelo da zalazi, i brda je obavijala izmaglica. Nekoliko posetilaca prošlo je kroz kapiju u isto
vreme kad i ja s ocem. Levo od kapije dizao se toranj, okružen gustim spletom rascvetalih šljiva. Ispred glavnog hrama rastao je veliki hrast. Otac je stupio na ulaz u glavni hram i zamolio da ga prijave. Starešina manastira je poslao poruku da je zauzet s jednim posetiocem i zamolio nas da malo sačekamo. »Dok čekamo, hajde da razgledamo Zlatni paviljon«, rekao je otac. On je, po svoj prilici, želeo da meni, svome sinu, pokaže kako je ovde uticajna ličnost, pa je kroz ulaz za posetioce krenuo bez ulaznice. Ali čovek koji je izdavao ulaznice, i onaj koji je vernicima prodavao hamajlije, pa i sakupljač ulaznica na kapiji — sve su to bili novi ljudi, odavno su se izmenili, i nije bilo onih od pre desetak godina, kada je otac često dolazio u hram. »Kada sledeći put dođem, sigurno će se opet svi izmeniti«, progunđao je otac mrzovoljna izraza. Ali ja sam osetio da otac više nije verovao u taj »sledeći put«. Ipak, požurio sam ispred oca, gotovo trčeći. Namerno sam se tako ponašao da bih ostavio utisak veselog dečaka. (Samo u takvim prilikama — kada sam namerno izigravao nešto — odavao sam utisak nečega dečačkog.) A tada se Zlatni paviljon, o kome sam toliko sanjario, ukazao preda mnom u svom pravom liku, koji me je razočarao. Stajao sam s ove strane ribnjaka Kjoko, a na drugoj obali Zlatni paviljon je pokazivao svoju fasadu pod zracima sunca na zalasku. Hram Sosei bio je upola skriven, a malo dalje, s leve strane, Zlatni paviljon je bacao savršeni odraz na površinu ribnjaka, po kome je
plivalo lišće vodenih biljaka i sočivica. Odraz Zlatnog paviljona bio je savršeniji i od samog paviljona. Pri zracima sunca na zalasku on se prelivao u vodi i titravo odbleskivao ispod streha na sva tri sprata zdanja. U poređenju sa okolnom svetlošću, odblesci unutrašnje strane streha bili su suviše bleštavi i jasni; učinilo mi se da se Zlatni paviljon gordo naginje unazad, što me je podsetilo na karikature enkin stila. »Šta veliš, je li lep?« upitao je otac. »Prvi sprat se zove Hosuiin, drugi Coondo, a treći Kukjoćo.« Svoju bolesnu, mršavu ruku spustio mi je na rame. Menjao sam ugao posmatranja nekoliko puta, izvijajući vrat u raznim pravcima. Ali hram u meni nije pobudio nikakva naročita osećanja. Bila je to, jednostavno, stara, pocrnela, nekako malena trospratna građevina. Čak i feniks na krovu ličio je na vranu koja se tu spustila da se odmori. Ne samo da mi se nije činila lepa, nego sam čak osetio nekakav nesklad i nemir. Pitao sam se zar lepota može da bude nešto ovakvo, nimalo privlačno. Da sam bio skroman dečak, marljiv u učenju, ja bih, pre nego što se ovako obeshrabrim, sebi zamerio što mi nedostaje smisla za lepo i ukusa. Ali bol koji sam osetio zbog toga što me je razočaralo ono od čega sam toliko očekivao lišio me je sposobnosti da drugačije razmišljam. Palo mi je na pamet da se Zlatni paviljon, možda, prerušio u nešto drugo kako bi sakrio svoju pravu lepotu. Sasvim je mogućno da lepota, da bi se zaštitila od posmatrača, nastoji da prevari one koji je posmatraju. Trebalo je da priđem bliže Zlatnom paviljonu, da otklonim prepreke koje su mi izgledale ružne, pa da sve
ispitam, pojedinost po pojedinost, i da sopstvenim očima sagledam suštinu njegove lepote. Ovakav stav je bio sasvim prirodan, pošto sam ja verovao samo u lepotu koju čovek može da vidi očima. Sa izrazom pobožnog poštovanja otac me je poveo kroz otvoreni hodnik hrama Hosuiin. Prvo sam pogledao vešto izrađen model Zlatnog paviljona, zatvoren u staklenoj vitrini. Taj model mi se svideo. Štaviše, on je bio bliži onakvom Zlatnom paviljonu kakav sam ja zamišljao u svojim snovima. Posmatrajući tu savršenu figuru Zlatnog paviljona, postavljenu u samom velikom hramu, podsetio sam se na beskrajne veze koje se odnose na činjenicu da se u velikom kosmosu uvek nalazi njegova kopija u malom. Sada sam prvi put opet mogao da sanjarim. Da maštam o malom, savršenom Zlatnom paviljonu, još manjem od ovog modela, kao i o Zlatnom paviljonu beskrajno većem od pravog, toliko velikom da bi u njega mogao stati gotovo ceo svet. Ipak nisam ostao kao prikovan ispred tog modela. Otac me je, zatim, odveo pred drvenu statuu Jošimicua, poznatu kao izuzetno nacionalno blago. Statua se nazivala Rokuoninden-Mićijoši, prema imenu koje je Jošimicu uzeo pošto je obrijao glavu i postao sveštenik. “ I ova statua učinila mi se samo kao neka čudna, prašnjava figura, u kojoj nisam mogao da vidim nikakvu lepotu. Zatim smo se popeli na sprat u Ćoondo, razgledali smo slike na tavanici, pripisane Kano Masanobuu, na kojima su bili prikazani anđeli kako sviraju. Na najvišem spratu, zvanom Kukjoćo, video sam jadne ostatke zlatnih listića kojima je nekada bila prekrivena cela unutrašnjost hrama. Nisam uopšte nalazio ničega lepog u svemu tome.
Naslanjajući se na krhku ogradu, zagledao sam se, odsutan duhom, u površinu ribnjaka obasjanog večernjim suncem. Voda je izgledala kao zrcalo, kao starinsko, bakarno ogledalo prošarano patinom rđe, na koje je neposredno padala senka Zlatnog paviljona. Večernje nebo se odražavalo u vodi, duboko ispod vodenih biljaka i sočivice. To nebo se razlikovalo od večernjeg neba iznad naših glava. Bilo je prozirno i puno jasne svetlosti, tako da je iznutra i odozdo sasvim upijalo ovaj zemaljski svet, dok je Zlatni paviljon tonuo u njega poput velikog sidra od čistog zlata, potpuno pocrnelog od rđe... Starešina Tajama Dosen, vrhovni sveštenik u hramu, bio je očev prijatelj još iz vremena kada su zajedno studirali u nekom zen-budističkom hramu. Obojica su proveli tri godine u hramu, živeći sve vreme u istoj sobi, pa su se zbližili. Oba mladića su zajedno pohađala još i specijalni seminar u hramu Sokoku (koji je takođe bio sagrađen za vladavine šoguna Jošimicua) i, pošto su izdržali izvesne starinske procedure zen-sekte, bili su primljeni u svešteničke redove. Štaviše, kako mi je, mnogo docnije, pričao starešina Dosen jednoga dana kada je bio dobro raspoložen, on i moj otac ne samo što su provodili zajedno mukotrpne, asketske dane, učeći da bi postali sveštenici, nego su, ponekad uveče, u vreme kada je trebalo da pođu na spavanje, preskakali zid hrama i odlazili da za novac potraže žene i da se u društvu zabave. Nas dvojica, otac i ja, pošto smo razgledali Zlatni paviljon, vratili smo se na ulaz u glavni hram. Uveli su nas i dugačkim prostranim hodnikom sproveli do starešine, koji je bio u velikoj čitaonici, što je gledala na baštu sa čuvenim starim borovima.
Sedeo sam uspravno i ukrućeno u đačkoj uniformi, podavijenih nogu, dok se otac, ušavši u starešininu sobu, odjednom opustio kao da je kod kuće. Međutim, otac i starešina, iako vaspitani u istoj zen-budističkoj školi, nisu mogli biti različitiji po izgledu. Otac, oronuo od bolesti, izgledao je bedno, koža mu je bila sasušena i sva rošava. Nasuprot tome, starešina Dosen ličio je na ružičasti pečeni kolač. Na njegovom stolu stajala je gomila neotvorenih paketa, časopisa, knjiga i pisama poslatih iz svih krajeva zemlje, što je davalo utisak blagostanja koje vlada u ovom hramu. Podigavši makaze debelim prstima, vešto je otvorio jedan od paketa. »To je kolač koji je neko poslao iz Tokija«, objasnio je. »Takvi se kolači danas retko viđaju. Više se, navodno, ne prodaju u radnjama, nego se šalju samo za armiju i državne službe.« Bili smo posluženi najfinijim japanskim čajem i nekakvim evropskim kolačima koje još nikada nisam jeo. I kako sam bio sve nervozniji, sve više mrvica mojeg kolača padalo mi je na izglačane pantalone od crne lake tkanine. Otac i starešina izražavali su negodovanje zbog vojske i administracije koje daju podršku samo šintoističkim svetilištima, dok budističke hramove zapostavljaju; i to ne samo da ih zapostavljaju nego ih, u stvari, podvrgavaju pritisku; zatim su raspravljali o tome kako bi bilo najbolje da se ubuduće vode hramovi. Starešina je bio gojazan čovek i, mada mu je lice, naravno, bilo izborano, činilo se kao da mu je svaka bora do samog dna lepo isprana. Lice mu je bilo okruglo, a nos dugačak, što je ostavljalo utisak da se mast, koja mu se
slivala niz lice, tu nekako stvrdnula. Iako mu je lice izgledalo dosta blago, obrijana glava davala mu je oštar izgled; činilo se kao da mu je sva putena energija sakupljena u glavi, pa je delovala užasno životinjski. Razgovor dvojice sveštenika prešao je sada na dane seminarskih studija u zen-budističkoj školi. Ja sam posmatrao jedriličasto borovo drvo u bašti. Bilo je oblikovano tako da su velike borove grane, naročitim savijanjem, davale drvetu oblik jedrilice, a grane na »pramcu« bile su sve usmerene tako da budu više od ostalih. Jedna grupa posetilaca je očigledno stigla upravo pred zatvaranje hrama i do nas je dopirao žagor ljudi iz Zlatnog paviljona, s druge strane zida. Bat njihovih nogu i njihovi glasovi tonuli su u vazduh prolećne večeri: šumovi koji su dolazili od njih bili su meki i zaobljeni, bez trunke oštrine. Zatim se bat nogu povukao poput senke, pa mi se učinilo da to zvuči zaista kao bat nogu ljudskih bića koja prelaze preko ove planete. Zagledao sam se u feniksa na vrhu Zlatnog paviljona, koji je upijao svu preostalu svetlost sutona. »Nego, ovo dete, znaš...« Čuvši očev glas, okrenuo sam se prema njemu. U gotovo mračnoj sobi, moj otac se spremao da moju budućnost poveri ocu Dosenu. »Mislim da neću još dugo živeti«, reče otac, »pa bih te zamolio da se postaraš za ovo dete kad tome dođe vreme.« Otac Dosen, mada naviknut da u takvim prilikama kaže poneku utešnu reč, sada nije rekao ništa u tom smislu, nego je odgovorio jednostavno: »Dobro, ja ću se već pobrinuti za njega.«
- Na moje iznenađenje, njih dvojica se zatim upustiše u veselo ćaskanje i pričanje anegdota o smrti raznih čuvenih sveštenika. Jedan od njih je umro rekavši: »Ah, ne umire mi se!« Drugi je završio svoj život sa Geteovim rečima: »Još svetlosti!« Neki čuveni sveštenik, navodno, do poslednjeg daha prebrojavao je novac koji je pripadao hramu. Za večeru su nas poslužili jelom koje budisti nazivaju »lekom«, a onda smo se dogovorili da te noći prenoćimo u hramu. Posle večere sam nagovorio oca da još jednom pođemo i razgledamo Zlatni paviljon, jer se mesec beše pojavio na nebu. Uzbuđen zbog ponovnog susreta sa starešinom posle toliko godina, otac je bio prilično iscrpen; ali kada je čuo da sam pomenuo Zlatni paviljon, izišao je za mnom, teško dišući i oslanjajući se na moje rame. Mesec se digao iznad ivice planine Fudo. Zlatni paviljon je bio obasjan mesečinom sa zadnje strane. Činilo se kao da građevina prikuplja svoju tamnu, složenu senku i da se predaje tišini; samo okviri prozora Kato stila u Kukjoćou propuštali su u zgradu glatke senke od mesečine. Kukjoćo nije imao sve zidove, pa se činilo kao da je u njemu nastanjena sama bleda mesečina. Sa ostrva Ašivara dopirali su krici noćnih ptica koje su poletale, tamo u daljini. Osećao sam težinu očeve mršave i tanke ruke na svom ramenu. Bacivši pogled na to rame, ugledao sam kako se očeva ruka na mesečini pretvorila u ruku kostura. * * *
Posle mog povratka u Jasuoku, Zlatni paviljon, koji me je onoliko razočarao kada sam ga prvi put ugledao, počeo je u mojoj duši da oživljava svoju lepotu iz dana u dan, dok na kraju nije postao još lepši od onog Zlatnog paviljona kakav je bio pre nego što sam ga video. Ne bih mogao reći odakle je poticala ta lepota. Čini mi se da se ono što sam gajio u snovima pretvorilo u stvarnost, i da je sada služilo kao podsticaj za dalje snove. Više nisam tražio iluziju Zlatnog paviljona u predelima i stvarima oko sebe. Postepeno, Zlatni paviljon je počeo da živi dublje i čvršće u mome biću. Svaki njegov stub, prozori Kato stila, krov, feniks na njegovom vrhu, lebdeli su mi jasno pred očima, kao da bih mogao da ih dodirnem rukama. I najmanji delić strukture savršeno se slagao sa celokupnom, složenom gradnjom. Bilo je to kao kad čovek čuje nekoliko nota određene muzike pa mu kroz dušu zabruji čitava kompozicija: koji god delić Zlatnog paviljona da sam zamislio, celokupna građevina bi odjekivala u meni. »Istina je, oče, što ste mi rekli — Zlatni paviljon je nešto najlepše na ovom svetu«, napisao sam prvi put u pismu ocu. Čim me je doveo u stričevu kuću, otac se vratio u svoj hram na samotnom, zabačenom rtu. Kao odgovor na moje pismo, stigao je telegram od majke sa vešću da je otac pretrpeo težak izliv krvi u mozak i da je umro.
DRUGA GLAVA Sa očevom smrću došao je kraj mom pravom detinjstvu, i uvek sam se čudio što je to moje detinjstvo prošlo bez ikakvog saosećanja za ljude. A kada sam shvatio da nisam nimalo ožalošćen zbog očeve smrti, to čuđenje se pretvorilo u nekakvo osećanje nemoći koje se više ne bi moglo ni nazvati čuđenjem. Pohitao sam u selo; ali kada sam stigao, otac je već ležao u mrtvačkom sanduku. U stvari, pešice sam odjurio do Ućuire, a odatle se brodom odvezao duž zaliva do Nairiu, i to je potrajalo ceo dan. Bilo je to baš u periodu toplog vremena pred kišnu sezonu, i sunce je pržilo iz dana u dan. Pošto sam, najzad, i ja video očevo telo, kovčeg su odneli u krematorijum na pustom rtu, a leš spalili na morskoj obali. Smrt seoskog sveštenika je veliki događaj, veliki zato što je od posebnog značaja. Sveštenik je, tako reći, stožer duhovnog života u svom kraju, čuvar života svojih parohijana, čovek kome je poverena njihova sudbina i posle smrti. A sada je upravo taj čovek umro u hramu. To je dokazivalo da je on do kraja života ostao veran svojoj dužnosti; kao da je taj čovek koji je druge učio kako da umru, izvodeći javnu demonstraciju čina umiranja, nekakvom greškom i sam umro: sve je to delovalo kao nepredviđena slučajnost. Očev kovčeg je, u stvari, položen na najpogodnije mesto, kao da su već bile izvršene sve moguće pripreme za njegovo odnošenje. Moja mati, mladi sveštenik i parohijani plakali su stojeći ispred kovčega. Mladi sveštenik je čitao sutre6 nevešto i zbunjeno, kao da još i
sada očekuje uputstva od oca, mada je on ležao pred njim u kovčegu. Očevo lice bilo je utonulo u prvo letnje cveće. A cveće, još sveže, delovalo je nekako opojno i neprijatno. Činilo se kao da se ono naginje i viri u dubinu bunara. Jer lice mrtvaca tone beskrajno duboko ispod površine na kojoj je živelo, ostavljajući na nas preživele samo utisak maske okrenute prema nama; u stvari, ono tone tako duboko da se više nikada neće moći da izvuče na površinu. Lice mrtvaca nam govori, bolje od ičega drugog na svetu, koliko smo svi daleko od fizičke supstancije, i koliko je nemogućno da je dodirnemo rukom ili, bar, da shvatimo njeno postojanje. Bilo je to prvi put što sam se našao u situaciji u kojoj se duh, suočen sa smrću, pretvorio u običnu fizičku supstanciju; i tada sam osetio da, konačno, počinjem postepeno da shvatam zašto mi majsko cveće, sunce, moj radni sto, školska zgrada, olovke — sve fizičke supstancije — zašto mi sve to izgleda toliko hladno kao da postoji negde veoma daleko od mene. Majka i parohijani posmatrali su me pri tom poslednjem susretu s ocem. Ali moje tvrdoglavo srce nije prihvatalo tu analogiju sa svetom živih koju podrazumeva reč »susret«. Jer to nije bio susret, nego sam ja, jednostavno, gledao u očevo mrtvo lice. Leš samo posmatramo. I ja sam samo gledao. Svest da je posmatranje, to jest čin gledanja u nekoga bez ikakve naročite misli, kao što čovek obično gleda, u tolikoj meri dokaz privilegije živih bića, ali da to isto posmatranje može da bude i izraz svireposti — sve je to za mene tada bilo jedno upečatljivo i novo iskustvo. I tako sam kao dečak, koji nikada nije glasno pevao, niti jurio unaokolo
vičući na sav glas, uspeo da shvatim činjenicu da sam živ i da postojim. Mada mi je umnogome nedostajalo moralne hrabrosti, nisam bio nimalo postiđen kad sam ožalošćenima okrenuo svoje vedro i neuplakano lice. Hram je bio na jednom grebenu iznad morske obale, okrenut moru. Ispred pogrebne povorke, nad pučinom Japanskog mora, komešali su se letnji oblaci zatvarajući mi vidik. Sveštenik je počeo da izgovara posebnu zen-sutru koja se peva prilikom nestajanja tela umrlog, i ja sam mu se pridružio. Glavna prostorija u hramu bila je mračna. zastava obešena između stubova, cveće što je ukrašavalo glavni oltar, nepomična kadionica i vaze sa cvećem — sve je bilo blistavo, prelivalo se u odblescima svetlosti koju su širile svečane, tanke voštane svećice. Povremeno bi se javio dašak vetra s mora, nadimajući rukave moje svešteničke mantije. I dok sam izgovarao sutre, neprekidno sam bio svestan izgleda letnjih oblaka koji su usecali oštre odbleske u uglove mojih očiju. Jaka svetlost koja je dolazila spolja, izvan hrama, obasjavala mi je jednu stranu lica. Kako je samo sijala — prava sablazan! Kada je pogrebna povorka bila na svega nekoliko stotina metara od krematorijuma, iznenada je naišao pljusak. Na sreću, našli smo se baš ispred kuće nekog blagonaklonog parohijana, pa smo mogli da se sklonimo od kiše i mi i kovčeg. Kiša nije prestajala, niti je bilo i najmanjeg znaka da će uskoro prestati. Povorka je ipak morala da produži svojim putem. Pre toga je svakome
dato ponešto da se zaštiti od kiše, kovčeg smo pokrili ceradom, i nastavili da ga nosimo do krematorijuma. Krematorijum se nalazio na maloj, kamenitoj plaži, na rtu isturenom u more jugoistočno od sela. Pošto se pri spaljivanju dim odatle nije širio do sela, odvajkada je, čini mi se, to mesto bilo upotrebljavano za spaljivanje mrtvih. More je bilo naročito burno sa te strane. Dok su veliki talasi nadolazili, dižući se i obrušavajući, kišne kapi su se neprekidno zabadale u uzburkanu površinu vode. Sumorna kiša je tiho i bez prestanka probijala površinu mora. Ovde-onde nalet vetra bi odjednom naneo kišu na golo stenje. Tada bi bele stene pocrnele kao da su polivene crnim tušem. Prošavši kroz tunel, stigli smo do mesta gde se spaljuju mrtvi. Dok su radnici pripremali drva za lomaču, mi smo ostali u tunelu da se zaklonimo od kiše. Nisam mogao da vidim kako izgleda samo more. Videli su se samo talasi, crno stenje i kiša. Dok su radnici prelivali uljem kovčeg od lakog drveta, kiša ga je zasipala tako da je izgledao kao ovlažena kora nekog stabla. Tada su ga zapalili. Ulje se delilo u ograničenim količinama, ali pošto je ovo bio pogreb sveštenika, uspeli su da dobiju dovoljnu količinu. Boreći se s kišom, plameni jezičci su se dizali, parajući vazduh kao da neko pucketa bičem. Čak i na dnevnoj svetlosti prozračni obrisi plamenih jezičaka jasno su se ocrtavali u gustom dimu. Dim je kuljao u debelim i tmurnim oblacima koji su, nošeni vetrom, malo-pomalo odmicali ka strmim grebenima na morskoj obali; posle izvesnog vremena plamen je sam od sebe liznuo uvis i gipko se izvio, uprkos kiši.
Odjednom se začuo strašan prasak kao da se nešto lomi. Poklopac kovčega je odskočio i otvorio se. Pogledao sam majku, koja je stajala pokraj mene, držeći u rukama brojanice. Lice joj je bilo strašno ukrućeno; izgledalo je tako sitno i zgrčeno da se čoveku činilo kao da bi mu moglo stati u šaku. * * * Prema očevim željama, otišao sam u Kjoto i postao manastirski đak u hramu Zlatnog paviljona. Bio sam primljen u svešteničke redove po preporuci starešine hrama. On je za mene plaćao školarinu, a ja sam mu, zauzvrat, bio pomoćnik, posluživao ga i obavljao kućne poslove. Drugim rečima, bio sam u položaju učenika koji kod nekoga stanuje i hrani se, uz obavezu da svršava sve poslove u kući. Ubrzo posle stupanja u službu, pošto je i strogi redar iz naše spavaonice pozvan u vojsku, shvatio sam da su u hramu ostali samo starci i veoma mladi ljudi. Iz više razloga uveliko mi je laknulo kada sam došao u hram. Više mi se niko nije rugao što sam sveštenikov sin, kao nekada školski drugovi dok sam živeo kod kuće, jer su ovde svi bili u istom položaju... Jedina razlika bila je u tome što sam ja mucao i što sam bio ružniji od ostalih. Prekinuvši školovanje u srednjoj školi u Istočnom Maizuruu, na intervenciju oca Tajame Dosena, prešao sam u srednju školu akademije Rinzai da nastavim školovanje do mature. Trebalo je da pođem u novu školu
u jesenjem semestru, za nepunih mesec dana. Ali znao sam da ću, čim počnem pohađati novu školu, biti mobilisan za prinudni rad u nekoj fabrici. Sada sam bio suočen s novim životnim okolnostima, dok mi je preostajalo još nekoliko nedelja letnjeg raspusta. Letnji raspust u vreme moje žalosti, neobično tužan letnji raspust u poslednjoj fazi rata 1944. godine... Moj život manastirskog daka tekao je glatko i, kada se osvrnem unazad i prisetim svega, čini mi se da mi je to bio poslednji pravi raspust u životu. Još mi u ušima jasno odzvanja pesma letnjih cvrčaka. ... Zlatni paviljon, koji sam opet posmatrao posle nekoliko meseci, spokojno se odmarao u svetlosti poznog leta. Kako sam tek bio stupio u sveštenstvo, glava mi je bila sveže obrijana. Činilo mi se kao da mi vazduh čvrsto obuima glavu; imao sam čudno osećanje opasnosti, kao da su misli u mojoj glavi u dodiru sa pojavama spoljnog sveta preko njihove jedne jedine osetljive i nežne membrane. Kada bih pogledao naviše, prema Zlatnom paviljonu, s tom svojom novom glavom, činilo mi se da on prodire u mene, ne samo kroz moje oči već i kroz moju glavu. Osećao sam se kao kad mi se glava na suncu zagreje, a na večernjem povetarcu odjednom rashladi. »Zlatni paviljone! Došao sam napokon da živim pored tebe!« šaptao sam u sebi, prestajući za časak da čistim lišće. »Ne mora to da bude odmah, ali jednoga dana postani mi prijatelj i otkrij mi svoje tajne. Tvoja lepota kao da mi za dlaku izmiče: na pragu sam da je jasno sagledam, ali opet ne mogu da je vidim. Molim te dopusti
mi da uvidim pravu lepotu Zlatnog paviljona još pre nego što vidim njegovu sliku u svojoj mašti. Štaviše, ako si zaista toliko lep da se ništa na svetu ne može porediti s tobom, molim te reci mi zašto si tako lep i zašto moraš da budeš lep.« Toga leta činilo se da se Zlatni paviljon koristi lošim ratnim vestima, koje su nam pristizale iz dana u dan, kao nekom vrstom prevlake na poleđini ogledala, u kome se on ogledao blistaviji nego ikad. U junu se američka vojska već iskrcala u Sajpanu, dok su savezničke trupe nadirale preko ravnica Normandije. Broj pristalica drastično se smanjio, a Zlatni paviljon kao da je uživao u toj usamljenosti i tišini. Bilo je sasvim prirodno što rat i pometnja, gomile leševa i obilje prolivene krvi samo još više ističu lepotu Zlatnog paviljona. Jer, u prvom redu, taj hram je i bio podignut na pometnjama, sagradili su ga mnogi vlasnici nečiste savesti, medu kojima je bio i jedan vojskovođa. Nesklad koji pokazuju tri sprata te građevine, a u čemu istoričari umetnosti vide samo stapanje raznih stilova, nesumnjivo je prirodan, nastao iz traganja za stilom koji bi iskristalisao sav okolni nemir. Da je, umesto toga, sagrađen u jednom određenom stilu, Zlatni paviljon ne bi bio u stanju da savlada i izdrži sve nemire, nego bi se, svakako, već odavno srušio. ... U svakom slučaju, kad god bih zastao u čišćenju, sa metlom u ruci, pogleda upravljena naviše, posmatrajući Zlatni paviljon, činilo mi se da je najveće čudo to što ta građevina zaista postoji, tu preda mnom. Zlatni paviljon koji sam video kada sam proveo samo jednu noć ovde, tokom one prve posete s ocem, nije na mene ostavio takav
utisak. A sada mi je bilo teško da poverujem da će mi Zlatni paviljon, još mnogo godina, stalno biti pred očima. Kada sam razmišljao o njemu, dok sam još bio u Maizuruu, činilo mi se da hram neprekidno stoji u jednom uglu Kjota; ali sada, kad sam došao da živim ovde, pojavljivao bi mi se pred očima samo kada sam ga stvarno gledao; a dok sam spavao u glavnoj dvorani, prestajao bi da postoji. Zbog toga sam više puta na dan odlazio da bacim pogled na Zlatni paviljon; čemu su se moji drugovi, manastirski đaci, samo smejali. I ma koliko puta ga pogledao, uvek bih osetio zaprepašćenje što je on stvarno tu; a kada bih se posle dužeg posmatranja vratio u glavnu dvoranu i kada bih se, zatim, iznenada okrenuo i ponovo pogledao, učinilo bi mi se da je njegovo obličje nestalo poput Euridike. Kada sam završio čišćenje oko Zlatnog paviljona, otišao sam na brdašce iza hrama da izbegnem zrake jutarnjeg sunca, koje je postepeno sve jače grejalo, i popeo se stazom prema Jukateiju. Bilo je to vreme pre otvaranja kapije hrama, pa još nigde nije bilo ni žive duše. Formacija lovačkih aviona, verovatno iz vazduhoplovne eskadrile u Maizuruu, preletela mi je iznad glave, spuštajući se sasvim nisko nad Zlatni paviljon, i nestala u daljini, ostavljajući za sobom potmuli zvuk motora. U brdima iza hrama ležao je usamljen ribnjak prekriven sočivicom, koji se zvao Jasutamizava. Usred ribnjaka uzdizalo se ostrvce, na kome je stajala Širahebizuka — kamena kula od pet spratova. Jutarnji vazduh bio je pun cvrkutavog čavrljanja ptičica, koje se nisu videle iako je ceo šumarak odzvanjao od njihovih glasova.
Zemljište oko ribnjaka bilo je obraslo gustom letnjom travom. Niska ograda odvajala je stazu od trave, a pored ograde ležao je dečak u beloj košulji. U blizini, uz nisko javorovo drvo, bile su prislonjene grabulje od bambusa. Dečak se digao tako naglo da mi se učinilo kao da je probio rupu u mekom letnjem vazduhu što je lebdeo oko nas; kad me je video, samo je izustio: »A, to si ti?« Baš prethodne večeri upoznao sam se s tim dečakom, koji se zvao Curukava. Dolazio je iz bogatog i poznatog hrama u tokijskom predgrađu. Porodica je za njegovo školovanje plaćala priličnu svotu novca, slala mu izdašan džeparac i snabdevala ga namirnicama; on je, jednostavno, u Zlatni paviljon bio primljen preko izvesne veze sa starešinom, kako bi iskusio manastirski režim kojem podležu svi obični manastirski đaci. Za letnji raspust bio je otišao kući, a vratio se ponovo u Kjoto prethodne večeri. Tečno je govorio savršenim tokijskim narečjem. Trebalo je da se te jeseni upiše u srednju školu akademije Rinzai, u isti razred kao i ja, i već prošle noći zbunio me je svojim brzim i veselim govorom. Pa i sada, kad me je presreo rečima: »A, to si ti?« izgubio sam moć da išta izustim. Međutim, on je, čini se, moje ćutanje protumačio kao neku vrstu njemu upućene kritike. »U redu je to, ne brini. Ne moramo baš tako revnosno da čistimo. Ionako će se sve isprljati kad dođu posetioci, a i njih je u poslednje vreme sve manje.«
Glasno se zasmejah. Taj moj bezazleni smeh, koji bi mi se katkad nesvesno oteo, kao da bi odobrovoljio moje sagovornike i izazvao njihovo prijateljsko raspoloženje prema meni. Na taj način nisam baš uvek mogao biti odgovoran za opšti utisak koji sam ostavljao na druge ljude. Prekoračivši ogradu, seo sam pored Curukave. On se opet prućio na leda, ruke je podmetnuo pod glavu, te sam primetio kako mu je spoljna strana ruke prilično opaljena suncem, dok je unutrašnji deo toliko beo da mu se kroz kožu naziru vene. Zraci jutarnjeg sunca prodirali su kroz drveće, rasipajući svetlozelene senke po travi. Nagonski sam osetio da ovaj dečak svakako ne voli Zlatni paviljon koliko ja. Jer moje oduševljenje za hram poticalo je, pre svega, od moje ružnoće. »Čujem da ti je otac umro«, rekao je Curukava. »Da.« Curukava je brzo skrenuo pogled u stranu i, ne trudeći se nimalo da prikrije koliko je obuzet svojim dečačkim razmišljanjem, nastavio: »Biće da ti toliko voliš Zlatni paviljon zato što te on podseća na oca, ha? Mislim, na primer, kada ga gledaš, podseća te na to koliko ga je tvoj otac voleo.« Godilo mi je što ta njegova donekle tačna pretpostavka nije izazvala nikakve promene na mom ravnodušnom licu. Očigledno, Curukava se zabavljao preciznim razvrstavanjem ljudskih osećanja u male, sređene fiočice koje je držao u svojoj sobi, poput dečaka koji uživa u sređivanju raznih primeraka insekata, da bi ih povremeno sa uživanjem vadio, upuštajući se u još praktičnije eksperimentisanje.
»Sigurno si bio veoma tužan kad ti je otac umro, zar ne? Zato izgledaš tako usamljen. Razmišljao sam o tome od sinoć, kada smo se prvi put sreli.« Njegove primedbe nisu u meni izazvale ni najmanju odbojnost. Naprotiv, njegov utisak da izgledam usamljen dao mi je izvesnu slobodu i spokojnost, tako da su mi reči same navrle na usta: »Nema tu ničega tužnog, da znaš.« Nabravši obrve, koje su bile toliko dugačke da su mu prosto smetale, Curukava me je pogledao. »Šta?... Znači, ti si mrzeo oca? Ili ga, u najmanju ruku, nisi voleo?« »Nisam se ni zbog čega na njega ljutio, a nisam ga ni mrzeo.« »Pa zašto, onda, nisi tužan?« »Ni sam ne znam zašto, ali eto...« »Ne shvatam.« Suočen s ovom ozbiljnom dilemom, Curukava se uspravio i seo na travu. »Da ti se, slučajno, nije desilo nešto još tužnije?« »Zaista ne znam«, odgovorio sam. Čim sam to rekao, pomislio sam— zašto toliko uživam da izazivam nedoumicu u dušama drugih? Što se mene tiče, tu nije bilo ni trunke sumnje. Stvar je bila sasvim očigledna: patio sam zbog svog mucanja. Moja osećanja se nikada nisu ispoljavala na vreme. Stoga mi se činilo kao da su smrt moga oca i moja tuga dve odvojene stvari, koje nemaju nikakve veze i nimalo ne utiču jedna na drugu. I najmanja razlika u vremenu, malo zakašnjenje u doživljavanju, nepobitno su vraćali osećanja i događaje
koje sam doživeo u njihova nepovezana stanja, a ona su, što se mene tiče, verovatno bila njihova osnovna stanja. Kada sam bivao tužan, tuga bi me iznenada obuzimala, verovatno bez veze s nekim događajem i bez ikakvog razloga; nije bilo nekakvog uzroka ili motiva... ... I opet, na kraju, nisam bio u stanju da objasnim sve to svom novom prijatelju, koji je sedeo naspram mene. Najzad se Curukava nasmejao. »Pa ti si, bogami, pravi čudak!« Pod belom košuljom, stomak mu se tresao od smeha. Zraci sunca koji su prodirali kroz zanjihano granje ispunili su me srećom. Moj život je bio izbrazdan poput nabora na košulji ovog dečaka. No, mada naborana, kako je ta njegova košulja od beline sijala na suncu! Možda je tako bilo i sa mnom? Zanemarujući spoljni svet, ovaj zen-budistički hram je nastavio da živi prema ustaljenoj tradiciji zen-budizma. Pošto je bilo leto, uvek smo ustajali najkasnije u pet sati. Ustajanje iz postelje bilo je poznato kao »početak režima«. Čim bismo ustali, počele bi »jutarnje vežbe«, u izgovaranju sutri. To se nazivalo »trostrukim ponavljanjem«, i mi smo ih recitovali tri puta. Posle toga čistili smo unutrašnjost hrama i prali pod. Zatim bi došao doručak, takozvani »obrok pirinčane kaše«. Jeli smo pirinčanu kašu i slušali čitanje specijalne sutre za obrok pirinčane kaše: Deset šačica kaše služimo dobro ljudima, izvršavamo dužnosti i ne skrećemo s Puta,
uživamo u pročišćavanju svesti. Izgovorivši tu sutru za obrok pirinčane kaše, pojeli bismo kašu. Posle doručka plevili smo korov, čistili baštu i sekli drva. Zatim bi došlo vreme za početak nastave, i mi smo odlazili u školu. Po povratku iz škole uzimali smo svoje »lekove«, odnosno večerali. Posle večere nam je starešina, povremeno, držao predavanja o svetim spisima. U devet sati čitali smo molitvu »nameštanje postelje«, to jest odlazili na spavanje. Takav je bio moj dnevni red; i svakog dana znak za ustajanje bio je zvuk zvona, kojim bi zazvonio sveštenik odgovoran za kuhinju i ceremonije u vezi s obrokom. U Zlatnom paviljonu, odnosno u hramu Rokuon, bilo je, po pravilu, dvanaest-trinaest ljudi. Međutim, zbog regrutovanja u vojsku i na prinudni rad jedini žitelji hrama, sem vodiča (u sedamdesetim godinama), kuvara (u šezdesetim godinama), đakona i njegovog pomoćnika, bili smo samo mi — manastirski đaci. Stariji ljudi su se već zaparložili i umrtvili, kao da su zarasli u mahovinu, dok smo mi mlađi bili, tako reći, deca. Đakon je imao pune ruke posla oko izdržavanja hrama; to se nazivalo njegovim »sporednim zaduženjem«. Nekoliko dana po mom dolasku dodeljena mi je dužnost da nosim novine u sobu starešine hrama (koga smo zvali »stari učitelj«). Novine su stizale svakog dana, otprilike u vreme kada bismo izvršili jutarnje obaveze, uključujući i čišćenje hrama. Za nas nekolicinu manastirskih daka bio je pozamašan posao da, za kratko vreme koje nam je bilo određeno, počistimo i prebrišemo svaki hodnik u hramu, gde je bilo tridesetak soba. Čim bih
završio čišćenje, otišao bih do ulaza u hram da podignem novine, prošao kroz prednji hodnik, gde se nalazila dvorana izaslanika, zavio pored dvorane posetilaca, i uputio se kroz prolaze do velike čitaonice u kojoj je čekao moj stari učitelj. Hodnici su još bili vlažni od pranja, a u rupama između podnih dasaka barice su svetlucale na jutarnjem suncu, vlažeći mi noge do članaka. Pošto je bilo leto, za mene je to bilo pravo uživanje. Kleknuo bih kraj vrata, ispred sobe starog učitelja, i uzviknuo: »Mogu li da uđem?« »Hm!« glasio je odgovor. Pre nego što bih kročio u sobu, obrisao bih vlažna stopala krajem svoje svešteničke odeće — taj trik sam naučio od drugova. Udišući jak, svež miris spoljnjeg sveta, koji bi me zapahnuo iz novinske štampe, krišom bih na brzinu osmotrio pokoji naslov iz novina i pročitao; »Hoće li carska prestonica doživeti vazdušne napade?« Iako se to možda čini čudnovato, ja do tada još nisam povezivao Zlatni paviljon sa vazdušnim napadima. Otkad je pao Sajpan, vazdušni napadi na glavna japanska ostrva postali su neizbežni, i vlasti su požurivale planove za evakuaciju jednog dela Kjota; ipak, u mojim očima kao da nije bilo nikakve veze između dugovečnosti Zlatnog paviljona i strahota koje su bile posledice vazdušnih napada. Činilo mi se da suštinski neuništiv hram i naučno objašnjiva snaga vatre moraju biti sasvim svesni svojih različitih osobina, i da će se, stoga, pri uzajamnom susretu automatski mimoići... Međutim, postojala je stvarna opasnost da i Zlatni paviljon uskoro postane predmet vazdušnih napada i da, zahvaćen požarom, bude uništen.
I zaista, u ovakvoj situaciji bilo je gotovo izvesno da će Zlatni paviljon biti pretvoren u prah i pepeo. ... Kada mi se ta pomisao uvrtela u glavu, Zlatni paviljon je za mene postao još čarobniji u svojoj tragičnoj lepoti. Desilo se to jednog letnjeg popodneva, dan pre nego što će početi nastava. Starešina, u pratnji đakonovog pomoćnika, bio je otišao nekuda da održi posmrtni pomen. Mene je Curukava pozvao u bioskop. Ali kako ja nisam bio baš naročito zainteresovan, odmah je i on izgubio volju da ide: takav je bio po prirodi. Pošto smo dobili nekoliko slobodnih časova, izišli smo iz glavne dvorane, sa natučenim školskim kapama akademije Rinzai i sa uvijačima preko pantalona kaki boje. Pošto je pržilo najjače letnje sunce, u hramu nije bilo nijednog posetioca. »Kuda ćemo?« upitao je Curukava. Odgovorio sam kako bih želeo da, pre nego što ikuda pođemo, dobro razgledam Zlatni paviljon, jer od prekosutra više nećemo imati prilike da ga vidimo u ovo doba dana; a dok mi budemo na prinudnom radu u fabrici, Zlatni paviljon može biti uništen požarom usled vazdušnih napada. Dok sam ja mucao i zastajkivao pri tom objašnjavanju, Curukava me je slušao sa izrazom iznenađenja i nestrpljenja. Kada sam završio čak i taj kratki govor, na licu su mi izbile graške znoja, kao da sam rekao nešto čega se stidim. Curukava je bio jedina osoba kojoj sam otkrio svoju neobičnu vezanost za Zlatni paviljon. Ali u njegovom izrazu video sam samo uobičajenu zbunjenost
na koju sam se već bio navikao u ljudi koji pokušavaju da shvate šta hoću da kažem svojim zamuckivanjem. Sa takvim izrazima lica stalno sam se suočavao. Kad god sam nekom poveravao svoje važne tajne, kad sam ljudima objašnjavao ushićena osećanja što me obuzimaju pred prizorom lepote, kad sam pokušavao da izrazim srž svojih razmišljanja — uvek bih se suočavao s takvim licima. Ljudi, obično, ne pokazuju takvo lice jedni drugima. Ono neizrecivo verno odražava upravo moju uznemirenost; drugim rečima, ono je moje strašno ogledalo. U takvim trenucima, i najlepše lice se u mojim očima preobražava u rugobu, baš onakvu kakvu pokazuje moje lice. A onog časa kad toga postanem svestan, sve ono važno što želim da izrazim raspline se i postane nešto sasvim beznačajno, poput crepova na kućnom krovu... Između Curukave i mene sve je bleštalo od jarke svetlosti letnjeg sunca. Dok je čekao da izgovorim svaku reč, Curukavino mlado lice presijavalo se od masnog znoja. Obrve su mu se prelivale kao zlato, a nozdrve bile raširene od udisanja sparnog vazduha. Izrekao sam što sam hteo. I čim sam završio, obuzeo me je pravi bes. Jer, otkako smo se prvi put sreli, Curukava još nijednom do tada nije pokušao da mi se naruga zbog zamuckivanja. »Zašto?« nasrtljivo sam ga upitao za objašnjenje. Kao što sam već više puta istakao, podsmevanje i uvrede su mi se mnogo više sviđali nego saosećanja. Neopisivo nežan osmeh pređe preko njegovih usana i Curukava reče: »Pa ja sam čovek kome tako nešto nikada ne bi ni na pamet palo!«
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf
337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf

Recommended

0543 12200903591 o
0543 12200903591 o0543 12200903591 o
0543 12200903591 oОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Borislav pekić-u-traganju-za-zlatnim-runom
Borislav pekić-u-traganju-za-zlatnim-runomBorislav pekić-u-traganju-za-zlatnim-runom
Borislav pekić-u-traganju-za-zlatnim-runomОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
57548681 pripovedacki-elementi-u-nekolikim-pripovetkama-bore-stankovica
57548681 pripovedacki-elementi-u-nekolikim-pripovetkama-bore-stankovica57548681 pripovedacki-elementi-u-nekolikim-pripovetkama-bore-stankovica
57548681 pripovedacki-elementi-u-nekolikim-pripovetkama-bore-stankovicaОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
čOvek koji-je-jeo-smrt-biljana-mičić-radionica-republički-seminar-2013
čOvek koji-je-jeo-smrt-biljana-mičić-radionica-republički-seminar-2013čOvek koji-je-jeo-smrt-biljana-mičić-radionica-republički-seminar-2013
čOvek koji-je-jeo-smrt-biljana-mičić-radionica-republički-seminar-2013Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
0353 90081232097 b
0353 90081232097 b0353 90081232097 b
0353 90081232097 bОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
130578
130578130578
130578Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
130578
130578130578
130578Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Koreni Aleksandra Smalcelj
Koreni Aleksandra SmalceljKoreni Aleksandra Smalcelj
Koreni Aleksandra SmalceljDejan Pejčić
 

Recommended

0543 12200903591 o
0543 12200903591 o0543 12200903591 o
0543 12200903591 oОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Borislav pekić-u-traganju-za-zlatnim-runom
Borislav pekić-u-traganju-za-zlatnim-runomBorislav pekić-u-traganju-za-zlatnim-runom
Borislav pekić-u-traganju-za-zlatnim-runomОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
57548681 pripovedacki-elementi-u-nekolikim-pripovetkama-bore-stankovica
57548681 pripovedacki-elementi-u-nekolikim-pripovetkama-bore-stankovica57548681 pripovedacki-elementi-u-nekolikim-pripovetkama-bore-stankovica
57548681 pripovedacki-elementi-u-nekolikim-pripovetkama-bore-stankovicaОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
čOvek koji-je-jeo-smrt-biljana-mičić-radionica-republički-seminar-2013
čOvek koji-je-jeo-smrt-biljana-mičić-radionica-republički-seminar-2013čOvek koji-je-jeo-smrt-biljana-mičić-radionica-republički-seminar-2013
čOvek koji-je-jeo-smrt-biljana-mičić-radionica-republički-seminar-2013Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
0353 90081232097 b
0353 90081232097 b0353 90081232097 b
0353 90081232097 bОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
130578
130578130578
130578Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
130578
130578130578
130578Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Koreni Aleksandra Smalcelj
Koreni Aleksandra SmalceljKoreni Aleksandra Smalcelj
Koreni Aleksandra SmalceljDejan Pejčić
 
наслеђе 1 2004
наслеђе 1 2004наслеђе 1 2004
наслеђе 1 2004Марија Благојевић
 
OD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
OD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptxOD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
OD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptxMilanStankovic19
 
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptxDESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptxMilanStankovic19
 
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptxНАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptxMilanStankovic19
 
Nečista krv - Bora Stanković
Nečista krv - Bora StankovićNečista krv - Bora Stanković
Nečista krv - Bora StankovićBiljanaBlagojevic
 
Dositej Obradović - Anđelija - Stoilković - Kristina Mitić
Dositej Obradović - Anđelija - Stoilković - Kristina MitićDositej Obradović - Anđelija - Stoilković - Kristina Mitić
Dositej Obradović - Anđelija - Stoilković - Kristina MitićNašaŠkola.Net
 
11. puskin
11. puskin11. puskin
11. puskinОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
127931
127931127931
127931Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Masonski Newsletter 3, jun 2021.pdf
Masonski Newsletter 3, jun 2021.pdfMasonski Newsletter 3, jun 2021.pdf
Masonski Newsletter 3, jun 2021.pdfssusera93773
 
Bdenje
BdenjeBdenje
BdenjeKnjazevac
 
Bdenje
BdenjeBdenje
BdenjeKnjazevac
 
Petar ii petrović njegoš
Petar ii petrović njegošPetar ii petrović njegoš
Petar ii petrović njegošMihailo999
 
Koštana
KoštanaKoštana
KoštanaMirjana Krunić
 
80431
8043180431
80431Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Adam mickijevic o srpskoj narodnoj poeziji
Adam mickijevic o srpskoj narodnoj poezijiAdam mickijevic o srpskoj narodnoj poeziji
Adam mickijevic o srpskoj narodnoj poezijiAna Djordjevic
 
DVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptx
DVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptxDVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptx
DVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptxMilanStankovic19
 
VELIKI AMERIČKI ROMANI.pptx
VELIKI AMERIČKI ROMANI.pptxVELIKI AMERIČKI ROMANI.pptx
VELIKI AMERIČKI ROMANI.pptxMilanStankovic19
 
0353 90081131087 v
0353 90081131087 v0353 90081131087 v
0353 90081131087 vОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
лаза костић Biografija
лаза костић Biografijaлаза костић Biografija
лаза костић BiografijaMarija Rajic
 
лаза костић Biografija
лаза костић Biografijaлаза костић Biografija
лаза костић BiografijaMarija Rajic
 

More Related Content

Similar to 337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf

OD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
OD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptxOD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
OD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptxMilanStankovic19
 
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptxDESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptxMilanStankovic19
 
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptxНАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptxMilanStankovic19
 
Nečista krv - Bora Stanković
Nečista krv - Bora StankovićNečista krv - Bora Stanković
Nečista krv - Bora StankovićBiljanaBlagojevic
 
Dositej Obradović - Anđelija - Stoilković - Kristina Mitić
Dositej Obradović - Anđelija - Stoilković - Kristina MitićDositej Obradović - Anđelija - Stoilković - Kristina Mitić
Dositej Obradović - Anđelija - Stoilković - Kristina MitićNašaŠkola.Net
 
Masonski Newsletter 3, jun 2021.pdf
Masonski Newsletter 3, jun 2021.pdfMasonski Newsletter 3, jun 2021.pdf
Masonski Newsletter 3, jun 2021.pdfssusera93773
 
Petar ii petrović njegoš
Petar ii petrović njegošPetar ii petrović njegoš
Petar ii petrović njegošMihailo999
 
Adam mickijevic o srpskoj narodnoj poeziji
Adam mickijevic o srpskoj narodnoj poezijiAdam mickijevic o srpskoj narodnoj poeziji
Adam mickijevic o srpskoj narodnoj poezijiAna Djordjevic
 
DVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptx
DVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptxDVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptx
DVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptxMilanStankovic19
 
VELIKI AMERIČKI ROMANI.pptx
VELIKI AMERIČKI ROMANI.pptxVELIKI AMERIČKI ROMANI.pptx
VELIKI AMERIČKI ROMANI.pptxMilanStankovic19
 
лаза костић Biografija
лаза костић Biografijaлаза костић Biografija
лаза костић BiografijaMarija Rajic
 
лаза костић Biografija
лаза костић Biografijaлаза костић Biografija
лаза костић BiografijaMarija Rajic
 

Similar to 337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf (20)

наслеђе 1 2004
наслеђе 1 2004наслеђе 1 2004
наслеђе 1 2004
 
OD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
OD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptxOD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
OD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
 
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptxDESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
 
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptxНАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
 
Nečista krv - Bora Stanković
Nečista krv - Bora StankovićNečista krv - Bora Stanković
Nečista krv - Bora Stanković
 
Dositej Obradović - Anđelija - Stoilković - Kristina Mitić
Dositej Obradović - Anđelija - Stoilković - Kristina MitićDositej Obradović - Anđelija - Stoilković - Kristina Mitić
Dositej Obradović - Anđelija - Stoilković - Kristina Mitić
 
11. puskin
11. puskin11. puskin
11. puskin
 
127931
127931127931
127931
 
Masonski Newsletter 3, jun 2021.pdf
Masonski Newsletter 3, jun 2021.pdfMasonski Newsletter 3, jun 2021.pdf
Masonski Newsletter 3, jun 2021.pdf
 
Bdenje
BdenjeBdenje
Bdenje
 
Bdenje
BdenjeBdenje
Bdenje
 
Petar ii petrović njegoš
Petar ii petrović njegošPetar ii petrović njegoš
Petar ii petrović njegoš
 
Koštana
KoštanaKoštana
Koštana
 
80431
8043180431
80431
 
Adam mickijevic o srpskoj narodnoj poeziji
Adam mickijevic o srpskoj narodnoj poezijiAdam mickijevic o srpskoj narodnoj poeziji
Adam mickijevic o srpskoj narodnoj poeziji
 
DVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptx
DVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptxDVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptx
DVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptx
 
VELIKI AMERIČKI ROMANI.pptx
VELIKI AMERIČKI ROMANI.pptxVELIKI AMERIČKI ROMANI.pptx
VELIKI AMERIČKI ROMANI.pptx
 
0353 90081131087 v
0353 90081131087 v0353 90081131087 v
0353 90081131087 v
 
лаза костић Biografija
лаза костић Biografijaлаза костић Biografija
лаза костић Biografija
 
лаза костић Biografija
лаза костић Biografijaлаза костић Biografija
лаза костић Biografija
 

337694996-Jukio-Mišima-Zlatni-Paviljon-pdf.pdf

  • 1.
  • 3. PREDGOVOR Mišima Jukio (1925—1970) spada među najtalentovanije i najznačajnije japanske pisce posle rata. Bio je predložen i za dobitnika Nobelove nagrade za književnost. Rođen u Tokiju, istakao se kao odličan student prava na Tokijskom carskom univerzitetu, ali se od rane mladosti posvetio književnosti. U početku je pripadao takozvanoj »posleratnoj grupi« japanskih književnika, isticao se kao predstavnik buntovne, intelektualne omladine, koja se suprotstavlja tradiciji, ali još ne nalazi nove duhovne vrednosti i živi, tako reći, izgubljena u posleratnom psihičkom vakuumu. Mišima se, međutim, ubrzo odvaja od grupe i nalazi svoj individualni, originalni put, razvijajući se u jednog od izvrsnih stilista i neobično plodnog pisca. U svojoj trideset drugoj godini, u vreme štampanja romana Zlatni paviljon (1956), on već ima iza sebe pedesetak knjiga, od kojih su najpoznatije: Šum talasa, Ispovest maske i Pet modernih No darama. Sva tri dela su prevedena na evropske jezike (prevod romana Šum talasa pojavio se i u nas), kao i mnoga njegova docnija dela, od kojih su na srpskohrvatskom jeziku najpoznatiji prevodi Posle banketa i Mornar koji je izneverio more. Mišima se, dakle, proslavio ne samo u Japanu već i širom sveta kao izvanredan poznavalac i japanske tradicije i zapadnjačke kulture, koji u svojim delima uspešno spaja oba ova uticaja. Ipak, u suštini ostaje više naklonjen japanskim vrednostima, ističući se kao izvrstan
  • 4. tumač japanskog mentaliteta i japanskog života. Konačno, odabrao je sepuku ili harakiri, kako glasi popularni termin na Zapadu, da bi završio svoj život, odnosno izvršio je samoubistvo paranjem utrobe na tradicionalni samurajski način, uz ustaljeni propratni ceremonijal, zahtevajući da se njegova odsečena glava preda japanskom caru. Taj događaj je odjeknuo u Japanu i u celom svetu, ali je, na žalost, prekinuo stvaralački put jednog od najplodnijih japanskih pisaca današnjice. Roman Zlatni paviljon, jedno od najznačajnijih Mišiminih dela, osvojio je važnu nagradu za književnost u Japanu, a docnije je uspešno dramatizovan. Zasnovan na stvarnom događaju iz 1950, roman prikazuje složeno patološko ponašanje i konačan zločin iz očaja, koji je izvršio jedan mladić, student zen-budizma, za vreme priprema za sveštenički poziv u hramu u Kjotu. Na užas i žalost svih patriotski raspoloženih Japanaca i ljubitelja umetnosti, u julu 1950. dvadeset jednogodišnji mladi pripravnik za sveštenika, Hajaši Šoken (u romanu Mizogući), student Odseka za kineski jezik na Otanskom univerzitetu, namerno je spalio zenistički hram Zlatni paviljon u Kjotu. Taj hram, remek- delo budističke arhitekture vrtova, bio je stariji od pet stotina godina. Podigao ga je veliki šogun, Ašikaga Jošimicu (1358 —1408), vojskovođa, esteta i verni poklonik zenističkog kulta, u kome je nalazio duhovni mir posle burnih i napornih ratnih pohoda. Uz muziku i poeziju, on se u hramu odmarao od opšteg nemira u srednjovekovnom Japanu. Ovaj istorijski spomenik, i budističko svetilište, bio je toliko cenjen da je stekao status japanskog nacionalnog blaga.
  • 5. Novinski izveštaji sa suđenja o ovom slučaju zabeležili su kako je taj mladi manastirski đak — ružnog lica i od detinjstva opterećen mucanjem — patio, opsednut zavišću zbog lepote Zlatnog paviljona. Ispoljavajući tipično neurotično ponašanje, kao što su krađa, kockanje, izostajanje sa predavanja, posećivanje javnih kuća, konačno je odlučio da umre spektakularnom smrću, odnosno da zapali Zlatni paviljon i završi zajedno s njim u plamenu. Međutim, kad je stvarno uspeo da zapali taj sveti hram, izgubio je hrabrost i, pobegavši iz zapaljenog zdanja na jedno brdo blizu Kjota, pokušao je da tamo izvrši samoubistvo. Ne uspevši ni u tome, predao se vlastima. Na suđenju je rekao: »Mrzim sebe, svoju zloću, rugobu, svoje mucanje.« Ipak je dodao da se ni najmanje ne kaje što je zapalio Zlatni paviljon. U jednom od novinskih izveštaja sa suđenja navedeno je, kao objašnjenje njegovog ponašanja, da je zbog svoje »mržnje i prezira prema sebi mrzeo sve što je lepo. Nije mogao da obuzda jaku želju za uništavanjem i vređanjem svega što je lepo«. Dijagnoza psihijatra, pozvanog da analizuje slučaj i pregleda ovoga mladića, glasila je: »psihopata šizoidnog tipa«. Na ovom stvarnom događaju Mišima je izgradio svoj zanimljivi roman. Međutim, njegov postupak u romanu nije naturalistički, zasnovan na objektivnoj analizi stvarnih činjenica, već više romantički i simbolistički. Iako je pisac iskoristio pojedinosti iz novinskih izveštaja o bolesnoj i očajničkoj životnoj istoriji stvarnog krivca, koja se najzad završila namernim podmetanjem požara, on ih je upotrebio samo kao kostur na kojem će izgraditi uzbudljivu i napetu priču o mladiću opsednutom lepotom koju sam ne može da dostigne. U
  • 6. romanu je izvanredno prikazano kako ta bolesna mašta mladića vodi, polako ali sigurno, do samouništenja očajničkog čina podmetanja požara. Pošto je scena na kojoj se odigrava ova priča zenistički hram i pošto se u romanu često pominju zenističke vežbe, budistička predavanja, svakodnevni ritual u zenističkoj sredini, a posebno različite upotrebe i zloupotrebe čuvenih zenističkih koana — zagonetnih razgovora čije rešenje dovodi do ličnog prosvećenja — roman Zlatni paviljon postavlja nekoliko ključnih pitanja o suštinskom cilju romanopisca. Naime, postavlja se pitanje da li je spaljivanje drevnog zenističkog hrama simboličan čin koji nagoveštava revolt novog pokolenja, mladih Japanaca, protiv zen-budističkog stava prema životu. Kao što je poznato, zen je vekovima uticao na čitav spektar nacionalnog ponašanja i kulture, od društvene etikecije do veštine mačevanja i drugih sportova kao što su džudo, karate, aikido itd., od raznih tehnika u pozorišnoj umetnosti do umetnosti aranžiranja cveća ikebane, od uređenja i strukture vrtova do streličarstva, od formalističkog rituala čajne ceremonije do književnih stilova i konvencija — ponajviše stilizovanih, konciznih, evokativnih formi japanske poezije, odnosno žanrova tanka ili vaka i haiku. Ili ovaj roman treba shvatiti, u nešto opštijem smislu, kao izraz posleratnog društvenog previranja, čak i nihilizma mladih Japanaca, što je sve posledica poraza u ratu i posleratne okupacije? Ili ga, najzad, treba tumačiti u jednostavnijem, psihološkom smislu, odnosno samo kao podrobnu, dramatičnu studiju patološke ličnosti? U svakom slučaju, odgovore na ova pitanja. mora dati svaki pojedinačni
  • 7. čitalac, zavisno od toga koliko poznaje Japan i japanski način života. Međutim, ne može se zanemariti činjenica da je Zlatni paviljon, na čijoj se »opsesivnoj moći« i konačnom uništenju zasniva ceo roman, kultni budistički spomenik koji predstavlja religiozni simbol. Značajno je i to što Mišima u romanu povremeno izlaže zenističku dijalektiku, prikazujući njenu dobronamernu upotrebu, kao i zloupotrebu. , Stoga se neizbežno nameće zaključak da Mišima, u neku ruku, izlaže zenističku tradiciju izvesnoj kritici, ili bar želi da je osvetli i sa stanovišta savremenog Japanca. I junak romana, Mizogući, kaže o zenu da je bio drukčiji »u ranijim vremenima kada još nije postao konvencionalan i kada je duhovno buđenje pojedinca cenjeno iznad svega...« U tom smislu, roman Zlatni paviljon je veoma interesantan za čitaoce na Zapadu, gde se zen često tumači površno ili idealizovano, jer nam on otkriva i drugu stranu zenističke filozofije; naime, prateći svakodnevne pojedinosti života u zenističkom hramu, upoznajući se intimnije sa različitim likovima poklonika zenističkog kulta, čitalac uvida da ni taj kult ne vodi neminovno ka uzvišenom životu, već da i zen, kao i sve druge religije i različiti »izmi«, zavisi od toga kako ga pojedinac shvata i praktično primenjuje u svom životu. Ipak, autor Zlatnog paviljona ne ostavlja utisak da on u bilo kojem smislu želi da oštricu svoje kritike uperi protiv zen budizma. Mišima je uglavnom zainteresovan da maštovito dočara opsesiju psihotičnog manastirskog daka i da potanko prikaže proces koji je doveo do njegovog konačnog očajničkog, rušilačkog čina. Naglasak je, dakle, na pojedincu, a ne na apstraktnom
  • 8. raspravljanju o tome kako na pojedinca utiču kult, religija, filozofija ili način života. Čak su i sociološki faktori podređeni patologiji mladog junaka. Mišima, dakle, odbija da pojednostavi analizu svog junaka samo genetskim, sociološkim, fiziološkim i psihološkim faktorima, već njima dodaje i složene uticaje kulturne baštine i prošlosti, kao i tajanstvene sudbinske veze svakog pojedinačnog života. Kad je reč o uticaju ratne i posleratne psihoze, zanimljivo je da je junak romana uveren da će Amerikanci zapaljivim bombama uništiti hram, čiji starešina treba da postane on, kako su se nadali njegov pokojni otac i njegova preosetljiva, siromašna majka. Ta pomisao služi mu kao ispusni ventil. On se privremeno oslobađa paralizujuće lepote zlatnog svetilišta koja ga je opsedala još iz detinjstva. Oslobađa se hrama čiji mu se lik uvek nameće i sprečava ga da vodi život normalnog čoveka, koči ga u prijateljstvu, u seksu i uopšte u odnosu prema ženi, čak i u najobičnijim poslovima svakodnevnog života. Najzad mu se čini da on i ta prelepa građevina, koju on identifikuje sa celokupnom lepotom ovoga. sveta, imaju nešto zajedničko: izloženi su istoj opasnosti, dele istu moguću sudbinu: »Bio sam ohrabren činjenicom da Zlatni paviljon i ja podležemo zajedničkoj opasnosti na ovom svetu. U toj opasnosti bio sam pronašao posrednika koji može da me poveže sa lepotom. Činilo mi se da je premošćen jaz između mene i svega onog što kao da me je dotad nipodaštavalo, i nekako držalo na odstojanju. » Bio sam gotovo van sebe pri pomisli: da bi požar koji bi mene uništio verovatno uništio i Zlatni paviljon. Pod istom anatemom, osuđeni na istu propast u požaru,
  • 9. Zlatni paviljon i ja smo sada živeli u svetu istih dimenzija. Kao i moje slabašno, ružno telo, i telo Zlatnog paviljona, ma koliko bilo čvrsto, sastojalo se od lako zapaljivog ugljenika. Na tu pomisao ponekad mi se činilo da bih mogao pobeći, poneti Zlatni paviljon skriven u svojoj puti, u svom telu — poput lopova koji je u bekstvu progutao dragi kamen.« Ali nije bilo suđeno da se glavni junak na taj način »oslobodi« opsesivne moći Zlatnog paviljona. Rat se završio, a Zlatni paviljon nije bio uništen. O završetku rata junak romana kaže: »Poraz Japana u ratu bio je za mene iskustvo neuporedivog očaja. Još i sad mi pred očima iskrsava ona plamena sunčeva svetlost na dan kapitulacije, 15. avgusta. Ljudi su govorili da su sve vrednosti porušene; ali u meni se, naprotiv, probudila večnost, ona je oživela, i zahtevala svoja prava. Večnost koja mi je govorila da će Zlatni paviljon ostati zauvek. Ta večnost je sišla s neba, prilepila nam se uz obraze, ruke, stomake, i najzad nas pokopala. Kakva je to prokleta stvar bila!... Da, u zrikanju zrikavaca, koje je odzvanjalo po okolnim brdima, mogao sam da čujem večnost, koja mi je stajala nad glavom poput kletve, koja me je zatvorila u zlatni kavez.« Docnije u romanu Mizogući kaže: »Moram objasniti šta je, u stvari, za mene značio poraz u ratu. On za mene nije značio oslobođenje. Ne, ni u kom slučaju to nije bilo oslobođenje. U stvari, sve se svodilo na povratak svega nepromenljivog i večnog u budističkim ustaljenim pravilima, koja su prožimala naš svakodnevni život. Ta pravila su sada bila ponovo čvrsto uspostavljena,
  • 10. i nepromenjivo se nastavljala od dana kapitulacije: ,početak režima’, jutarnje dužnosti, obrok pirinčane kaše, meditacija, ,lek’ ili večera, kupanje, ,molitva pre spavanja’...« Prema tome, umobolnom mladiću Mizogućiju preostalo je samo da sledi svoju patološku životnu putanju kroz niz nihilističkih postupaka samouništenja, koje je njegov starešina uvek prihvatao bez ikakve primedbe ili ukora. I upravo takvo starešinino ponašanje postalo je neizdržljivo za mladog manastirskog đaka — jer je bilo neshvatljivo. Konačno, u romanu, kao što je bilo i u stvarnom životu, napaćeni mladić spaljuje taj slavni nacionalni kulturni spomenik i, uspevši da u poslednjem trenutku pobegne iz rasplamsale vatre (pošto mu se specijalna zlatna sobica, u kojoj je želeo da umre, nije otvorila), on beži na obližnje krilo i, posmatrajući razbuktali požar, vadi cigaretu i puši. Roman se završava njegovim rečima: »Osećao sam se kao čovek koji želi da odahne uz cigaretu pošto je završio posao... rekao sam sebi: ,Hoću da živim’.« Roman Zlatni paviljon obiluje opisima, događajima i epizodama, koji, mada razvijeni do najmanjih pojedinosti, često ostavljaju čitaoca u neizvesnosti u pogledu njihovog značaja za glavnu nit priče. U tome se i sastoji sličnost romana sa samim životom, u kojem niti međusobnih veza nikada nisu utkane u jasnu i utvrđenu strukturu. Stoga će odziv čitaoca na takve sporedne teme i komentare zavisiti od njegovog ličnog književnog ukusa. On ih može smatrati obogaćenjem osnovne teme ili jednostavnom književnom egzibicijom.
  • 11. U romanu ćemo često naići na poznate odlike japanskog karaktera: prefinjen ukus, tananost i delikatnost osećanja; nasuprot tome, nailazimo i na sasvim suprotne crte ponašanja: hladnoću, grubost, svirepost. Kao primer možemo navesti scenu u kojoj Mizogućijev sakati prijatelj Kašivagi umetnički aranžira cveće u Kansui stilu ikebane prema tradicionalnim trojnim linijama: neba, čoveka i zemlje. Buket se sastoji od perunika i sasa koje je Mizogući po nagovoru Kašivagija ukrao iz bašte koja okružuje hram. Dok Kašivagi vešto i sa nežnošću aranžira cveće, Mizogući svira na fruli. U isto vreme Kašivagi se upušta u svoja duhovita, ali izopačena tumačenja čuvenih zagonetnih zenističkih razgovora. Ta mirna scena prekinuta je trenutnim neobično svirepim ponašanjem bogalja Kašivagija prema ženi koja ga je, u toku njihove ljubavne veze, poučavala finoj umetnosti aranžiranja cveća. Žena iskreno hvali Kašivagija, naglašavajući da lepota aranžiranog cveća svedoči o njegovoj veštini. Bogalj na tu pohvalu hladno odgovara da je zadovoljan što čuje takve reči, ali od sada, pošto je naučio sve što je ona mogla da ga nauči, više mu nije potrebna i ne želi više da je vidi. Na tu svirepu izjavu, ne napuštajući svoj ceremonijalni manir, žena na kolenima prelazi preko sobe i, bez reči, obara i uništava njegovo delo. Kašivagi je, u gnevu, zgrabi za kosu i udara po licu. Zagonetnost i suprotnost u ponašanju nekih ličnosti, kao i samog junaka, pisac nikada ne objašnjava eksplicitno. U stvari, on je potpuno oslobođen konvencionalnih moralnih vrednosti i nikada se ne upušta u izricanje presuda ili komentarisanje ponašanja svojih
  • 12. likova. Dualizmi crnog i belog, tela i duha, dobra i zla, na koje smo mi toliko navikli, ne postoje u ovom romanu. Umesto toga, često nalazimo nagoveštaje da je čovekova priroda, poput zemaljskih sila i čitavog svemira oko nas, puna tajanstvenosti, zagonetki i neizvesnosti. Karakteristična je u tom pogledu scena kada junak beži iz hrama u prirodu i stiže na obalu Japanskog mora. Evo kako on opisuje to svoje doživljavanje nedokučivosti mora: »...ovo je zaista bila obala Japanskog mora! Tu je bio izvor sve moje zle sreće, svih mojih sumornih misli, poreklo moje rugobe i moje snage. Bilo je to divlje more. Talasi su navaljivali u neprekidnoj masi, jedva dopuštajući da čovek ugleda glatke, sive kolovrate u udubljenjima između jednog i drugog talasa. Nagomilani nad pučinom, veliki kišni oblaci delovali su teško i, istovremeno, čarobno. Jer ta teška, neodređena gomila oblaka imala je na ivici laku i hladnu liniju poput obrisa najfinijeg perja, a u centru je obavijala nejasno plavetnilo neba, tako da čovek nije mogao biti siguran da ono stvarno postoji. Iza vode boje cinka dizale su se purpurno-crne planine rta. Sve je bilo prožeto nekim pokretom i nekom nepomičnošću, nekom mračnom snagom u večnom kretanju, nekim osećanjem metalne tvrdoće.« U drugoj sceni, kada se junak romana dobrovoljno javio da bude na straži u hramu noću za vreme naleta tajfuna, nalazimo još jedan primer iskonske borbe suprotnosti u čovekovoj prirodi: »Kada me je snažan vetar prvi put udario po obrazu, kroz telo mi je prostrujao gotovo čulni drhtaj. Vetar se sve više pojačavao, dok nije postao prava, strašna oluja. Sada
  • 13. mi se već učinio kao nekakav predznak da ću biti uništen zajedno sa Zlatnim paviljonom. Moje srce je bilo u tom hramu, a istovremeno je počivalo na tom vetru. Zlatni paviljon, koji je određivao strukturu moga sveta, nije imao zavesa koje bi lepršale na vetru, već je stajao mirno, obasjan mesečinom. Ipak, nije bilo sumnje da će oluja, ta moja zla namera, na kraju potresti hram, probuditi ga i, u trenutku uništenja, lišiti ga njegove dostojanstvenosti. I tako je to bilo. Bio sam tada obavijen lepotom, počivao sam odista u toj lepoti; ali sumnjam da sam bio toliko obavijen lepotom da ne bih mogao osetiti podršku tog divljeg vetra, koji se beskrajno pojačavao. Kao što mi je Kašivagi onda naredio: ,Mucaj! Mucaj’ tako sam sada nastojao da podstaknem vetar, uzvikujući reči kojima čovek podbada konja u galopu: ,Jače, jače!’ vikao sam. ,Brže! Sa još više snage!’« Ipak, uprkos izvanrednoj psihološkoj analizi junaka romana, čitalac na kraju zatvara knjigu sa osećanjem da je Zlatni paviljon, taj sveti arhitektonski spomenik iz doba bogate, paradoksalne i burne japanske prošlosti, kao što i naslov nagoveštava, u stvari, pravi protagonista romana. Dva odlomka govore posebno o tome, oba, u izvesnom smislu, duboko istočnjačka i budistička, mada ne isključivo zenističkog tona. Jedan se javlja već na početku romana, prilikom Mizogućijeve prve posete hramu, sa ocem koji je bio na umoru. Ugledavši umetnički izrađenu maketu Zlatnog paviljona u staklenoj vitrini u jednoj od dvorana hrama, on razmišlja: »Taj model mi se svideo. Štaviše, on je bio bliži onakvom paviljonu kakav sam ja zamišljao u svojim snovima. Posmatrajući tu savršenu figuru Zlatnog
  • 14. paviljona, postavljenu u samom velikom hramu, podsetio sam se na beskrajne veze koje se odnose na činjenicu da se u velikom kosmosu uvek nalazi njegova kopija u malom. Sada sam prvi put opet mogao da sanjarim. Da maštam o malom, savršenom Zlatnom paviljonu, još manjem od ovog modela, kao i o Zlatnom paviljonu beskrajno većem od pravog, toliko velikom da bi u njega mogao stati gotovo ceo svet.« Drugi odlomak je pri kraju romana. U stvari, to je deo razmišljanja glavnog junaka, koji posmatra Zlatni paviljon u noći, trenutak pre podmetanja požara i spaljivanja hrama: »Prefinjen eksterijer Zlatnog paviljona prisno se izmešao sa njegovim enterijerom. I dok su mi oči upijale ceo taj prizor, razabirao sam strukturu hrama i jasne konture njegovih motiva, shvatio sam mukotrpno ponavljanje ukrasnih detalja pomoću kojih se ti motivi ostvaruju, video sam efekte kontrasta i simetrije... Tako je jednom potvrđena stvarnost narušena, povezujući se s uzvišenim filozofskim idealima, i potisnuta onim mračnim dobom iz kojeg potiču ti ideali, da bi mu konačno služili. Na vrhu drvenog krova pozlaćeni bakarni feniks stremio je u dugu noć bez svetlosti. Međutim, arhitekta se nije zadovoljio ni time. Na zapadnoj strani Hosui-ina dodao je mali Sosei, koji se isticao kao odvojen od hrama poput nadvisujućeg paviljona. Činilo se kao da se svom snagom svoje estetske moći založio da naruši simetriju zgrade. Uloga Soseija u celokupnoj arhitekturi ove građevine sastojala se, u stvari, u odupiranju u metafizici. Iako se on ni u kom slučaju nije pružio daleko iznad ribnjaka, odavao je utisak kao da beži unedogled iz okvira Zlatnog paviljona. Sosei je bio kao
  • 15. ptica što uzleće, udaljavajući se od glavne strukture zgrade, kao ptica što je trenutak ranije raširila krila leteći prema površini ribnjaka — ka svemu što je ovozemaljsko. Značaj Soseija je u tome što on služi kao most između reda koji upravlja ovim svetom do onoga što je — poput čulnosti — u krajnjem neredu. Da, to je posredi. Duh Zlatnog paviljona počinjao je s tim Soseijem, koji je podsećao na most prekinut na sredini da bi se, potom, podigao u trospratnu kulu, pa ponovo bežao od mosta. Jer ogromna moć čulnosti što svetluca na površini ribnjaka predstavlja izvor skrivene snage iz koje je sazdan Zlatni paviljon; ali, kada je ta snaga dovedena u savršeni red i kada je oblikovana predivna trospratna kula, ona više nije mogla da se obuzdava, pa joj je preostalo samo da pobegne preko Soseija natrag na površinu ribnjaka, natrag ka beskrajnom svetlucanju nagonskih želja — natrag ka svom zavičaju. ...Kad je Zlatni paviljon odražavao odbleske večernjeg sunca ili sjaj mesečine, svetla površina vode odavala je utisak kao da cela struktura tajanstveno lebdi i plovi lepršajući krilima. Čvrsta povezanost svih oblika hrama bila je razbijena odblescima lelujanja vode, i u takvim trenucima činilo mi se da je Zlatni paviljon sazdan od materija kakve su vetar, voda i vatra, koji su u večnom pokretu.« Čitajući stranice ovog romana, čoveku se nameće pomisao da je u njemu sadržan suštinski konflikt savremenog Japana: kako se otrgnuti od tradicije, sa svim njenim estetskim, filozofskim, religioznim, etičkim i drugim idealima, i kročiti u novi život. Znači li to potpuno raskinuti sa stegama tradicije i okrenuti novi list?
  • 16. Umobolni manastirski đak Mizogući odabire ovaj put i spaljuje Zlatni paviljon. Japanci su Zlatni paviljon ubrzo rekonstruisali. Verno simbolu večnog feniksa na vrhu Zlatnog paviljona, koji se ponovo rađa iz pepela, ovaj drevni spomenik japanske kulture opet stoji na čuvenom manastirskom posedu u Kjotu. Neki kažu da je čak »još lepši i zlatniji nego ranije.« Isto tako, današnji Japan, uprkos neprestanom konfliktu između tradicija i savremenosti, a možda upravo i zbog te nezadržive borbe i razvoja, postaje sve kompleksniji i lepši. Februar, 1982. Dejan Razić
  • 18. PRVA GLAVA Još u detinjstvu otac mi je često govorio o Zlatnom paviljonu. Moje rodno mesto je jedan zabačen, usamljen rt, isturen u Japansko more severoistočno od Maizurua. Očev zavičaj, međutim, nije bio onde, nego u Siraku, istočnom predgrađu Maizurua. Popustivši nagovaranju da se zamonaši, otac je postao sveštenik u jednom hramu na tom zabačenom rtu, gde se oženio i dobio dete; to sam bio ja. U blizini hrama na rtu Nairu nije bilo odgovarajuće srednje škole. Tako sam se ja, najzad, odvojio od roditelja; poslali su me da živim kod strica, u očevom rodnom mestu, odakle sam pešice odlazio u Istočni Maizuru, gde sam pohađao srednju školu. Očevo rodno mesto bilo je suncem obasjana varošica. Ali svake godine u novembru ili decembru, čak i za vedrih dana, kada se činilo da neće biti nijednog oblačka, s neba bi se sručilo četiri-pet iznenadnih pljuskova. Možda bi se moglo reći da je i uzrok mome promenljivom raspoloženju bilo to što sam odrastao u takvom kraju. Za majskih večeri, po povratku iz škole, sedeo bih u svojoj radnoj sobi na spratu stričeve kuće i zurio daleko u obrise brda. Mlado lišće na padini brda, pod zracima zalazećeg sunca, ostavljalo je utisak zlatnog paravana podignutog usred polja. Taj prizor uvek bi u mojoj mašti izazivao sliku Zlatnog paviljona. Iako sam često vidao stvarni Zlatni paviljon na fotografijama i u udžbenicima, duša mi je bila opsednuta
  • 19. vizijom Zlatnog paviljona, onakvog kakav mi je dočarao otac u svojim pričama. On mi zaista nikad nije pričao o tome da stvarni Zlatni paviljon sav blista od zlata; ali, prema očevom mišljenju, na Zemljinoj kugli ništa nije bilo tako lepo kao Zlatni paviljon. Štaviše, već i oblik kineskih karaktera1 kojima se ispisuje ime tog hrama, pa i sam zvuk njegovog imena — »Kinkaku«, izaziva u mojoj duši pomisao na neke neobjašnjive, neobične odlike. Kada bih se zagledao u površinu dalekih polja dok su blistala na suncu, činilo mi se kao da su to zlatni odblesci nevidljivog Zlatnog paviljona. Prevoj Jošizake, na granici između prefekture Fukui i oblasti Kjoto, u kojoj smo živeli, ležao je u neposrednoj blizini prema istoku. Sunce je izlazilo negde baš iznad tog prevoja. Mada grad Kjoto leži upravo u suprotnom pravcu, meni se priviđalo kako se Zlatni paviljon uzdiže u jutarnje nebo, pod zracima sunca koje se rada, iz onih uvala između planina na istoku. Tako se Zlatni paviljon pojavljivao svuda kud bih se okrenuo; ali pošto ga nikada u stvarnosti nisam video, mnogo me je podsećao na more u ovom kraju. Jer, iako do zaliva Maizuru ima svega pet-šest kilometara na zapad od sela Širaku, u kome sam ja živeo, more su zaklanjale planine pa se nije videlo. Ali i pored toga, u ovom predelu uvek je lebdelo u vazduhu nešto što je podsećalo na to more. I vetar je ponekad donosio miris mora, a kada bi dunula bura, jato galebova spuštalo se klizeći na okolna polja, kao da traži utočište od stihije. Slabašna tela, uvek sam doživljavao poraze u odnosu na druge dečake, i u trčanju i u vežbanju na trapezu. Uz to sam od rođenja zamuckivao, zbog čega sam bivao sve povučeniji u ophođenju s ljudima. A svako je
  • 20. znao i da sam dete iz hrama. Neki neobuzdaniji dečaci su me ismevali, podražavajući monaha kako, zamuckujući, čita budističke sutre. U našoj lektiri bila je jedna priča u kojoj se pojavljivao detektiv koji zamuckuje, pa su mi dečaci namerno čitali delove iz te priče, i to naročito glasno, primoravajući me da ih slušam. Moje mucanje, razume se, stvaralo je prepreku između mene i spoljnjeg sveta. Uvek sam pri izgovoru prvog glasa zastajao, teško mi je izlazio iz usta. Taj prvi glas bio je neka vrsta ključa za vrata koja su odvajala moj unutrašnji svet od spoljnjeg sveta, ali taj ključ nikako da se glatko okrene u bravi. Većina ljudi, zahvaljujući svom tečnom govoru, ostavljaju širom otvorena vrata između unutrašnjeg i spoljnjeg sveta, tako da vazduh slobodno struji između njih; međutim ja tu mogućnost nisam imao. Ključ mi je bio potpuno zarđao. Dok se žestoko napreže da izusti onaj prvi glas, mucavac podseća na ptičicu koja se koprca, lepetajući krilima, u pokušaju da se iščupa iz gustog lepka. A kada se na jedvite jade konačno oslobodi, onda je već prekasno. Naravno, bilo je prilika kada mi se činilo da spoljni svet strpljivo čeka, ne mrdnuvši ni prstom, dok se ja borim da se iščupam. Ali stvarnost koja čeka na mene više nije ona sveža stvarnost. Dok naposletku stignem do spoljnjeg sveta, posle dužeg koprcanja, uvek se nađem u takvom položaju kao da je stvarnost trenutno promenila boju i ispala iz žiže... i uvek mi se ispreči ona stvarnost koja je izgubila svu svežinu kakva je, činilo mi se, upravo meni odgovarala, i tada mc zapahne zadah već natrule stvarnosti. Kao što se lako može zamisliti, mladića kakav sam bio ja, spopadaju dve oprečne želje za isticanjem. U
  • 21. pričama sam voleo opise silnika. Uobražavao bih da sam mucav, ćutljiv tiranin, čiji podanici žive u večitom strahu, dršćući na svaki mig mojeg oka i pažljivo motreći da uhvate svaku promenu na gospodarevu licu. Nije bilo nikakve potrebe da svoju surovost opravdavam jasnim, glatko izgovorenim rečima. Već sama moja ćutljivost opravdavala je svaku svirepost. I tako sam, s jedne strane, uživao u tome da u mislima kažnjavam jednog po jednog učitelja i školskog druga, koji su me kinjili iz dana u dan, dok sam, s druge strane, zamišljao sebe kao velikog umetnika, obdarenog najčistijom vizijom, i potpunog gospodara svoga unutrašnjeg sveta. Moj spoljni izgled bio je zaista bedan, ali zbog toga je moj unutrašnji svet bio bogatiji od sveta ostalih. Zar nije bilo prirodno da mladić sa nepopravljivom govornom manom zamišlja sebe kao potajno obdarenu ličnost? Osećao sam se kao da me negde u ovom svetu očekuje velika misija, o kojoj još nisam ništa znao. U sećanju mi je ostao ovaj događaj. Škola u Istočnom Maizuruu imala je prostrano dvorište; okružena blagim padinama, sastojala se od novih svetlih zgrada. Jednoga dana u maju, bivši učenik naše škole, koji je tada već bio student Pomorske mašinske škole u Maizuruu, imao je raspust i došao je da poseti svoju bivšu srednju školu. Bio je lepo pocrneo od sunca; ispod njegove vojničke kape, duboko natučene na oči, štrčao je impozantan nos — bio je oličenje pravog junaka, od glave do pete. Šepureći se pred mlađim učenicima, pričao je o teškoćama svog sadašnjeg života pod strogom vojničkom
  • 22. disciplinom. Ali o tom oskudnom i skučenom životu pričao je takvim tonom kao da govori o nekakvoj raskoši i ekstravagantnosti. Svaki njegov pokret ruke i svaki korak bili su puni drske oholosti, mada je, iako mlad, bio potpuno svestan koliko je važno da istovremeno zauzme i određenu pozu skromnosti. Prsio se pod bluzom sa rubom koji je bio ukrašen širitima, poput pramčane figure što seče morski povetarac. Sedeo je na kamenim stepenicama kojima se silazilo u školsko dvorište. Oko njega se okupilo nekoliko mladih učenika, koji su predano upijali sve što bi on rekao, dok je u stepenastim baštenskim lejama na padini cvetalo majsko cveće — lale, španska grahorica, bele i žute berberine, krasuljak… Nad njihovim glavama magnolija je širila svoje grane sa bujnim belim pupoljcima. I govornik i njegovi slušaoci bili su nepomični, poput spomenika. A ja sam sedeo sam na klupi u dvorištu, na udaljenosti od oko dva metra. To je bilo iz učtivosti. Tako učtivo sam se ophodio i prema majskom cveću, i prema toj uniformi punoj oholosti, i prema svim tim zvonkim glasovima i veselom smehu. Ali mladi junak je obraćao više pažnje meni nego svojim obožavaocima. Jedini ja, po svoj prilici, nisam pao ničice pred njegovim dostojanstvom, i pomisao na to pogodila je njegovu sujetu. Upitao je ostale kako mi je ime, a zatim me pozvao: »Hej, Mizogući!« Prvi put je upravio pogled na mene. Zurio sam u njega netremice, bez reči. U njegovom osmehu, upućenom meni, bilo je nečega nalik na laskanje uticajnog čoveka.
  • 23. »Pa, hajde, odgovori mi nešto. Jesi li mutav?« »Ja sam, ovaj, mu-mu-mu-mucav«, odvratio je jedan od njegovih obožavalaca umesto mene, dok su svi pucali od smeha. Kako je bleštavo delovao taj podrugljivi kikot! Činilo mi se da u tom svirepom smehu mojih školskih drugova tako karakterističnom za dečake njihovog uzrasta, ima nečega blistavog poput odbleska svetlosti na bokoru mladog lišća. »Šta, ti mucaš? Zašto se ne upišeš u Pomorsku mašinsku školu? To mucanje bi tamo batinama isterali iz tebe za jedan dan!« Ni sam ne znam kako, najednom mi glatko izlete jasan odgovor. Reči mi tečno potekoše dok sam trepnuo, bez i najmanjeg napora. »Neću da se upišem u tu školu. Ja ću biti sveštenik.« Svi su zaćutali. Mladi junak se sagnuo, iščupao vlat trave pored svoje noge i stavio je u usta. »Hm, u tom slučaju, za izvestan broj godina doći će red i na mene da te uposlim oko svog pogreba.« Te godine bio je već počeo rat na Pacifiku. ...U tom trenutku se, nesumnjivo, u meni javila iskra vidovitosti, neko saznanje da u mračnom svetu ja stojim, raširenih ruku, i čekam. A na kraju tog čekanja, i majsko cveće, i uniforme, i školski drugovi koji su me ismevali — svi će doći u moje raširene ruke. Bilo je to kao neka spoznaja da sam obgrlio ceo svet, i da ga, naprosto, cedim sve do korena... Ali takva spoznaja bila je suviše teška da posluži kao izvor ponosa za dečaka mojih godina. Ponos mora biti nešto lakše, veselije, očiglednije, blistavije. Hteo sam nešto opipljivo. Hteo sam da izvor
  • 24. moga ponosa bude nešto što bi svi mogli da vide. Na primer, kratki mač isturen na njegovom boku bio je upravo tako nešto. Taj kratki mač, kome su se divili svi srednjoškolci, bio je odista predivan ukras. Pričalo se da pitomci Pomorske akademije imaju običaj da njim u potaji oštre svoje olovke. To mi se činilo tako kicoški — da se mač, kao simbol nečega toliko svečanog, namerno upotrebi za jednu tako običnu sitnicu iz svakodnevnog života. Pitomac je skinuo svoju pomorsku uniformu i okačio je, sa pantalonama i belom košuljom, na belo obojenu ogradu... Usred sveg onog cveća, odeća je odavala snažan miris mladićeve znojave puti. Jedna pčela se prevarila i sletela na blistavu belinu košulje. Vojnička kapa, ukrašena zlatnim širitima, našla se na. stubu ograde; kao da je na njegovoj glavi, bila je postavljena baš kako treba, kao da je natučena duboko na oči. Pitomac je otišao na teren za rvanje u zadnjem dvorištu, izazvan od mladih učenika, da odmere snagu u japanskom sumo-rvanju2 . Taj prizor skinute i odbačene odeće naveo me je na pomisao da se nalazim pred grobom nekog velikana. Bujno majsko cveće samo je još pojačavalo to osećanje. Vojnička kapa, čiji je crni štitnik bleskao na suncu, kao i kratki mač i kožni pojas, okačeni pored njega — sve je to bilo sada odvojeno od njegovog tela, ali je odisalo nekom posebnom, lirskom lepotom. Sve je to bilo savršeno kao i moje sećanje na njegov lik... I zaista, sve mi se učinilo kao zaostavština mladog junaka koji je otišao na borbeni položaj. Osvrnuo sam se kako bih se uverio da unaokolo nema nikoga. Čuo sam povike sa terena za sumo-rvanje.
  • 25. Iz džepa sam izvadio zarđali perorez kojim sam zarezivao olovke, privukao se ogradi, i na površini prekrasnih crnih korica mača napravio nekoliko ružnih zarezotina... ...Iz ovakvog opisa neko će, verovatno, izvesti zaključak da sam bio pesnički nastrojen dečak. Ali do dana današnjeg ne samo da nisam sastavio ni jednu jedinu pesmu nego nisam zapisao nijednu belešku. Nedostajao mi je podsticaj da nadmašim druge razvijajući neku sposobnost kojom bih nadoknadio sve ono u čemu sam zaostajao. Drugim rečima, bio sam previše ponosan da bih postao umetnik. Moj san da postanem tiranin ili veliki umetnik ostao je samo san, i nije me obuzimala ni najmanja želja da postignem nešto prihvatajući se toga ozbiljno. Pošto mi je jedini izvor ponosa bilo to što me drugi nisu razumeli, nisam nikada bio pobuđen da se izražavam tako da bi me mogli razumeti. Smatrao sam da ono što drugi mogu da vide nije suđeno meni. Moja usamljenost je narastala poput svinje koja se tovi. Odjednom mi je pao na pamet jedan tragičan događaj u našem selu. Iako, u stvari, ni na koji način nisam bio upleten u taj slučaj, još ne mogu da se oslobodim osećanja da sam učestvovao u njemu. Zbog tog događaja odjednom sam se našao suočen sa mnogim pojavama: sa životom, telesnom požudom, podvalom, mržnjom, ljubavlju — sa svim mogućim na ovom svetu. Ali moje sećanje je radije poricalo ili zanemarivalo elemente uzvišenog, koji su se skrivali u svemu tome.
  • 26. Dve kuće dalje od doma moga strica živela je lepa devojka; zvala se Uiko. Imala je krupne, blistave oči. Možda zato što je bila iz bogate porodice držala se oholo. lako su je svi saletali, bila je usamljena, i niko nije mogao da zna šta joj je na umu. Mada je Uiko, verovatno, bila još nevina, ljubomorne žene su širile razne glasine o njoj, tvrdeći, čak, da građa njenog tela pokazuje da će biti neplodna žena. Čim je završila devojačku srednju školu, Uiko se dobrovoljno prijavila da bude bolničarka u Pomorskoj bolnici u Maizuru. Bolnica je bila toliko udaljena da je na dužnost mogla odlaziti biciklom. Ali, kako joj je posao počinjao rano izjutra, polazila je od kuće u svitanje dana, u sam cik zore, više od dva sata pre mog polaska u školu. Jedne večeri bio sam se predao mračnom sanjarenju o Uikinom telu, i nikako nisam mogao da zaspim; izvukao sam se iz kreveta dok je još bio mrak, obuo sportske patike i uputio se u polutamu letnjeg praskozorja. Nisam prvi put te noći sanjario o Uikinom telu. Vizije što su mi povremeno navirale u glavu postepeno su se ustalile i, poput zgusnutog fluida tih mojih misli, utopile bi se u belu, rastegljivu, mračnu senku, da bi, konačno, dobile oblike mirišljave puti. Zamišljao sam toplinu koju bi moji prsti osetili pri dodiru te puti. Osećao sam onu gipkost, pod pritiskom mojih prstiju, i onaj cvetni miris poput polenovog praha. Trčao sam pravo napred u tami praskozorja. Nisam se spoticao na kamenčiće dok se u mraku preda mnom otvarao slobodan put. Došao sam do mesta gde se put širio, vodeći ka malom zaseoku Jasuoka. Tu je raslo veliko japansko drvo
  • 27. kejaki. Stablo kejakija bilo je vlažno od rose. Sakrivši se iza stabla, čekao sam da iz zaselka naiđe Uiko na biciklu. Nisam bio svestan šta treba da uradim kad je dočekam. Dotrčao sam bez daha; ali sada, dok sam se odmarao u senci kejaki-drveta, nisam ni sam znao šta nameravam da učinim. Pošto sam živeo gotovo bez ikakvog dodira sa spoljnim svetom, kada bih jednom uleteo u njega, zamišljao bih da će sve biti lako i da je sve mogućno. Komarci su me peckali po nogama. Čuo sam kako ponegde kukuriču petli. Žurio sam duž puta. U daljini sam ugledao nešto belo i nejasno. Učinilo mi se da su to obrisi i boja svitanja, ali to je bila Uiko. Nazreo sam da je na biciklu, čija je prednja lampa bila upaljena. Bicikl je bešumno klizio. Istrčao sam iz senke kejaki-drveta i stao pred bicikl. Uiko je jedva uspela da naglo zakoči. U tom trenutku osetih da sam se skamenio. Moja volja, moje želje — sve se pretvorilo u kamen. Prekinula se veza izmedu spoljnjeg sveta i moje unutrašnjosti, pa me je spoljni svet opet neodoljivo obgrlio i bio neopozivo prisutan. »Ja« koje se iskralo iz stričeve kuće, obuvši bele sportske patike, i u tami praskozorja, ovim putem, dotrčalo u senku kejaki-drveta, to »ja« naprosto je primoralo moje unutrašnje biće da savlada tu razdaljinu u punom trku. Obrisi seoskih krovova, koji su se jedva nazirali u osvitu zore, tamno drveće, crni vrhovi planine Aoba, čak i sama Uiko, tu, pred mojim očima, izgledali su mi strašni i potpuno nestvarni. Ne čekajući da se ja osvestim, neko je svemu tome nametnuo stvarni lik; i ta besmislena, ogromna, potpuno mračna stvarnost bila mi
  • 28. je naturena i pritiskivala me takvom težinom kakvu još nikada do tog trenutka nisam iskusio. Kao i obično, pomislio sam da me, sigurno, samo reči mogu spasti iz te situacije. To je bila meni svojstvena zabluda. Kad god je bila potrebna akcija, ja sam se zamajavao rečima. Pošto su mi reči s velikom mukom izlazile iz usta, toliko bih se usredsredio na njih da bih zaboravio na svaku akciju. Činilo mi se da akcija, ta blistava šarolikost, mora uvek biti propraćena isto tako blistavim i šarolikim rečima. Nisam gledao ni u šta, dok je Uiko, koliko se sećam, u početku uplašena, jedva shvativši da sam to ja, gledala samo u moja usta. Gledala je u tu glupu i mračnu rupu, besmisleno iskrivljenu, u polutami svanuća, u tu bezličnu malu rupu, prljavu poput jazbine neke životinjice u polju gledala je samo u moja usta. A kad se uverila da iz njih ne može da izađe ni mrvica snage koja bi učvrstila moju vezu sa spoljnim svetom, kao da joj je laknulo. »Za ime boga! Šta ti pada na pamet? I to tebi, mucavče!« rekla je Uiko, glasom punim čednosti i svežine kao jutarnji povetarac. Zazvonila je zvoncem na biciklu i ponovo stala na pedala. Provezla se na biciklu mimo mene, kao da zaobilazi kamen na putu. Iako na putu nije bilo ni traga od živog stvora, još dugo je kroz udaljena polja odzvanjalo podrugljivo zvonce, koje je Uiko neprekidno pritiskala. Te večeri, pošto se Uiko požalila na mene, njena majka je došla mome stricu. A on, obično tako blag, okomio se na mene žestokim prekorima. Proklinjao sam Uiko, poželevši čak i njenu smrt; a nekoliko meseci
  • 29. kasnije moja kletva se obistinila. Otada čvrsto verujem u moć ljudskog uroka. I u snu i na javi priželjkivao sam Uikinu smrt. Želeo sam da nestane taj svedok moje sramote. Samo kad bi iščezao svedok, izgubio bi se i svaki trag moje sramote sa lica zemlje. Svi ljudi su svedoci. Stoga, da nije drugih ljudi, ne bi bilo ni sramote na ovom svetu. Uikin lik, iza onih njenih očiju što su svetlucale kao voda u tami praskozorja, dok je zurila u moja usta, za mene je predstavljao svet ostalih ljudi — svet drugih, koji nas nikada ne ostavljaju same, već su uvek spremni da budu saučesnici ili svedoci naših zločina. Svi ljudi treba da budu uništeni. Da bih mogao okrenuti lice suncu, ceo svet mora biti uništen... Dva meseca posle dana kada se žalila na mene Uiko je prestala da radi u Pomorskoj bolnici, ostala je kod kuće. U selu su se širile razne glasine. A onda, krajem jeseni, izbio je skandal. ...Niko od nas nije ni sanjao da se u našem selu skriva odbegli vojnik, dezerter iz mornarice. Iznebuha, jednoga dana oko podne, došao je član vojne policije u ured naše seoske uprave. Ali kako nije bio redak slučaj da se u selu pojavi vojna policija, niko nije obratio posebnu pažnju na tu posetu. Bio je vedar dan krajem oktobra. Kao i obično, vratio sam se iz škole, uveče završio domaći zadatak i spremao se da legnem. Baš sam hteo da ugasim svetlo kad sam, bacivši pogled kroz prozor, čuo gomilu ljudi kako trči seoskim putem, dašćući kao čopor pasa. Sišao sam niz stepenice. I stric i strina su ustali iz kreveta, a jedan moj
  • 30. školski drug stajao je na ulazu i dovikivao nam širom otvorenih očiju: »Eno, tamo, vojna policija je uhvatila Uiko! Hajdemo da vidimo!« Uskočivši geta-klompe3 , potrčao sam. Po prekrasnoj mesečini, krstine pirinčanih snopova bacale su ovde-onde, na požnjevenim poljima, jasne senke po zemlji. Iza gusto zbijenog drvoreda video sam kako promiču senke okupljenih ljudi. Uiko, u crnoj haljini, sedela je na zemlji. Lice joj je bilo sasvim belo. Oko nje su stajali četvorica-petorica vojnika iz vojne policije i njeni roditelji. Jedan vojnik je držao u ruci nekakav zavežljaj, možda upakovani ručak, i nešto gnevno vikao. Uikin otac se okretao, bacajući pogled čas ovamo čas onamo, izvinjavao se vojniku, a onda grdio kćer. Majka je, zgrčivši se, čučala na zemlji i plakala. Posmatrali smo taj prizor preko pirinčanog polja koje nas je razdvajalo od njih. Broj posmatrača se postepeno povećavao, tako da su im se već ramena dodirivala u mukloj tišini. Iznad naših glava video se mesec, majušan kao da je isceđen. Moj školski drug mi je, šapćući na uho, objašnjavao. Uiko se, navodno, iskrala iz kuće, noseći upakovani ručak, i pošla u susedno selo, kada ju je uhvatio jedan vojni policajac koji je čekao u zasedi. Ona je očigledno imala nameru da taj ručak odnese mornaru dezerteru. Uiko i mornar zbližili su se dok je ona radila u Pomorskoj bolnici. Ali, pošto je Uiko zatrudnela, bila je otpuštena sa posla. Pripadnik vojne policije sada ju je ispitivao gde se
  • 31. skriva dezerter, ali je Uiko samo sedela nemo, ne pomaknuvši se s mesta, tvrdoglava kao mazga... A ja, ja sam samo netremice zurio u Uikino lice. Ličila je na uhvaćenu ženu pomućene svesti. Pod mesečinom, lice joj je izgledalo nepomično. Još nikada nisam video lice tako puno odbojnosti. Smatrao sam da je moje lice neprihvatljivo za svet. Ali Uikino lice je odbijalo svakoga. Mesečina joj je nemilosrdno obasjavala čelo, oči, krivinu nosa, obraze, ali njeno nepomično lice bilo je kao isprano svetlošću. Da je pomerila oči ili usta samo za santimetar, svet, koji se trudila da odbije — kao da je samo čekao na taj znak — jurnuo bi na nju da je osvoji. Posmatrao sam taj prizor, zadržavajući dah. Tu se istorija prekidala, i to lice više ništa nije govorilo ni o budućnosti ni o prošlosti. Ponekad viđamo takvo lice poput panja koji je ostao posle tek sasečenog drveta. Iako je presek stabla mlad, svež, pun soka i boje, njegov rast je tu prekinut; na tom delu, koji nikako nije trebalo da bude ogoljen, drvo je izloženo vetru i suncu; i na tom grubom preseku drvo je odjednom otvoreno za svet koji prvobitno nije bio njegov, pa zato njegova površina, sa divno izvajanim vlaknima, pokazuje svoje čudesno lice. Lice okrenuto ovom svetu ne da bi ga privuklo, nego samo da bi ga moglo odbiti... Nisam mogao odoleti pomisli da li će ikada više, dok god Uiko bude u životu, ili dok ja budem živeo, ja koji sam je posmatrao, doći trenutak kada će njeno lice biti tako divno kao što je bilo u ovom času. Ali taj trenutak nije trajao onako dugo kao što sam ja zamišljao. Prekrasni izraz toga lica odjednom se izmenio.
  • 32. Uiko je ustala. Učinilo mi se da sam u tom trenutku video kako se smeje. Učinilo mi se da sam ugledao kako su njeni prednji, beli zubi blesnuli na mesečini. Više ništa ne mogu da kažem o tom preobražaju njenog lica. Jer, kad je Uiko ustala, lice joj se pomerilo sa mesečine i utonulo u senku drveća. Šteta što nisam mogao da vidim taj preobražaj na Uikinom licu u trenutku kad se opredelila za izdaju. Da sam taj preobražaj mogao videti do najintimnijih pojedinosti, možda bi se u mojoj duši rodila klica spremnosti da opraštam ljudima, da opraštam svaku vrstu ljudske rugobe. Uiko je pokazala prstom na brdovite uvale Kavara u susednom selu. »A, znači, on je u hramu Kongo!« uzviknuo je onaj iz vojne policije. Tada je i mene obuzela neka detinjasta radost poput prazničkog raspoloženja. Pripadnici vojne policije su se podelili u grupe, odlučivši da opkole hram Kongo sa sve četiri strane. Pozvali su i seljane da im pruže pomoć. Iz zlurade radoznalosti i ja sam se, sa pet-šest dečaka, pridružio prvoj grupi, kojoj je Uiko bila vodič. Zapanjila me je samopouzdanost njenog čvrstog koraka dok je, okružena vojnicima, išla ispred nas putem obasjanim mesečinom. Hram Kongo bio je veoma čuveno mesto. Nalazio se u brdovitoj uvali na oko petnaest minuta hoda od zaseoka Jasuoka, i bio je poznat po svom kaja-drveću, koje je zasadio princ Takaoka, i po prelepoj trospratnoj pagodi koju je, navodno, podigao Hidari Đingoro. Leti
  • 33. smo često dolazili tu da se brčkamo pod vodopadom koji se obrušavao sa brda iza hrama. Zid glavnog hrama dizao se uz obalu reke. Na porušenim zidovima koje je prekrila zemlja bila je izđikala pampasova trava, i njeno belo klasje presijavalo se u noći. Pored kapije glavnog hrama cvetale su sazanke4 . Približavali smo se u mukloj tišini, idući duž reke. Trebalo je popeti se još do glavnog hrama Hongo. Kada se pređe preko mostića napravljenog od balvana, na desnoj strani vidi se trospratna pagoda, na levoj se pruža šumarak boje jesenjeg lišća, a iz dubine šume diže se stotinu kamenih stepenika obraslih u mahovinu. Stepenici, od mermera, bili su veoma klizavi. Pre nego što smo stigli na drveni mostić, pripadnici vojne policije se okrenuše dajući našoj grupi znak da se zaustavi. Priča se da je u drevno vreme tu bila Kapija Đeve, koju su podigli čuveni vajari Unkei i Tankei. Odatle se pružala brdovita dolina Cuzura, koja je pripadala hramu Kongo. ...Dah nam je zastao. Vojnici su požurivali Uiko. Najpre je ona prešla preko mostića od balvana, a malo zatim i mi smo ga prešli za njom. Donji stepenici ležali su u dubokoj senci, ali oni na sredini i na vrhu bili su obasjani mesečinom. Pritajili smo se negde pri dnu stepenica. Lišće, koje je počinjalo da se kiti bogatim jesenjim bojama, izgledalo je crno na mesečini. Navrh stepenica nalazio se glavni hram Hongo, a odatle, ukoso levo, išlo se uzdignutom terasom do prazne dvorane, koja je izgledala kao pozornica za održavanje svetih igara kagura5 . Ta prazna dvorana bila je sagrađena
  • 34. po uzoru na pozornicu hrama Kijomizu: bila je isturena prema brdu i poduprta odozdo mnogim ukrštenim stubovima i poprečnim gredama ukopanim u brdo. Glavni hram, uzdignuta terasa, i drveni okvir koji ju je podupirao bili su isprani od kiše i vetra, pa su blistali čistom belinom kostura. Kada se lišće preliva od jesenjih boja, njihove crvene nijanse divno se slažu s tim belim kosturom građevine; ali noću taj izbledeli drveni okvir, zahvaćen senkama i mesečinom, izgleda tajanstveno i čarobno. Dezerter se, po svoj prilici, krio u dvorani iznad terase. Vojnici su hteli da ga uhvate tako što će im Uiko poslužiti kao mamac. Mi, svedoci tog hapšenja, bili smo skriveni, bez daha. Mada me je obgrlio hladan vazduh pozne oktobarske noći, obrazi su mi goreli. Uiko se sama popela uza stotinu pet mermernih stepenika, s likujućim izgledom ludakinje... Između crne haljine i crne joj kose belasao se samo njen prekrasni profil. Pri sjaju meseca i zvezda, i u noćnoj izmaglici, usred obrisa brda koji su se graničili sa nebeskim svodom, dotičući ga veličanstvenim siluetama svojih šiljastih kedrova, usred prosenjenog šarenila mesečine i senki, usred ruševina hrama, koje su se belasale, štrčeći iz okolne tame — usred svega toga mene je opijala prozračna lepota Uikinog izdajstva. Ta devojka bila je kadra da se penje sama uz te bele, kamene stepenice, isturivši ponosno grudi. Njena izdaja je bila kao i zvezde i mesec i šiljasti kedrovi. Drugim rečima, ona je živela u ovom svetu, zajedno s nama, svedocima, upijajući prirodu koja nas je
  • 35. sve okružavala. Penjala se uz te stepenice kao naš predstavnik. Pritajivši dah, nesvesno sam razmišljao: »Ovim izdajstvom ona je, konačno, prihvatila i mene. I sada ona pripada meni!« ...U izvesnim trenucima događaji se brišu iz našeg sećanja. Još i sada mi je pred očima lik Uike, koja se penje uz onih stotinu pet kamenih stepenika obraslih mahovinom. Čini mi se da će se ona tako večno penjati uz te stepenice. Ali od tog trenutka ona se preobrazila u sasvim drugo stvorenje. Možda je Uiko, uspevši se uz kamene stepenice, još jednom prevarila i mene, izdala nas sve zajedno. Od tog trenutka ona više nije sasvim odbacivala ceo svet. A nije ga ni prihvatala u potpunosti. Podala se nagonu čiste strasti, spustila se na nivo žene koja se predaje jednom jedinom muškarcu. I zato mogu da se setim svega što se dalje zbilo samo kao prizora urezanog u nekom starom kamenu... Uiko je prešla preko uzdignute terase i nešto viknula u tamu glavnog hrama. Pojavila se silueta čoveka. Uiko mu je nešto govorila. Pošto je u ruci držao pištolj, čovek ga je uperio prema kamenim stepenicama i opalio. Vojnici su odgovorili paljbom iz žbunja pored stepenica. Čovek se baš spremao da još jednom opali kada se Uiko okrenula i počela da beži prema uzdignutoj terasi. Čovek je ispalio nekoliko metaka u njena leđa. Uiko se srušila. Čovek je prineo cev pištolja svojoj slepoočnici i opalio još jednom... Najpre vojnici, a zatim i svi ostali, iskočili su iz zaklona i pojurili uz stepenice, tiskajući se oko dva mrtva
  • 36. tela. A ja sam ostao nepomičan, skriven u senci jesenjeg lišća. Iznad glave mi je štrčao beli drveni kostur hrama, čije su konstrukcije bile nagomilane jedna preko druge. Bat ljudskih koraka, dok je gomila prelazila preko uzdignute drvene terase iznad moje glave, lelujavo mi je dopirao do ušiju. Izukrštani snopovi svetlosti koje su bacale ručne lampe klizili su preko ograde terase i dopirali sve do krošnji sa crvenim jesenjim lišćem. Osećao sam kao da se sve to događalo negde u dalekoj prošlosti. Oguglali, ljudi se uznemire tek kad ugledaju prolivenu krv. U stvari, kada krv poteče, tragedija je već okončana. Ni sam ne znam kad sam se obeznanio. A kada sam se osvestio, svi su se već bili razišli, zaboravivši potpuno na mene. Oko mene je sve odzvanjalo od cvrkuta ptičica, a jutarnje sunce prodiralo je duboko u bokore jesenjeg lišća. Beli kostur građevine iznad mene kao da je oživeo, presijavajući se na sunčevoj svetlosti. Smireno i gordo, hram se uzdizao svojim praznim dvoranama u dolini prepunoj jesenjih boja. Ustao sam, pipajući se po telu da se razbudim. Samo je neka jeza ostala u meni. Ostala je samo ta jeza. * * * Za vreme prolećnog raspusta sledeće godine otac je došao u posetu stricu, obukavši svoju svešteničku mantiju preko vojničke uniforme. Rekao je da će me povesti na dva-tri dana u Kjoto. Tuberkuloza pluća bila se još pogoršala, tako da sam se zapanjio videvši koliko je otac oronuo. Mada smo ga nagovarali da odustane od puta u
  • 37. Kjoto, ne samo ja nego i stric i strina, otac nas nije slušao. Kada sam docnije o tome razmišljao, shvatio sam da je želeo, dok je još živ, da me predstavi prvosvešteniku u hramu Zlatnog paviljona. Poseta hramu Zlatnog paviljona, naravno, bila je moj san već mnogo godina, ali sada se nisam radovao pomisli na taj put s ocem, koji bi, i pored svoje živahnosti, na svakoga ostavio utisak teškog bolesnika. Kako se približavao trenutak kada ću se, konačno, prvi put suočiti sa Zlatnim paviljonom, za kojim sam toliko žudeo, u duši mi je raslo izvesno kolebanje. Ma šta se desilo, Zlatni paviljon je morao biti prelep. Zato sam uložio svu svoju snagu i moć da zamislim lepotu Zlatnog paviljona, bez obzira na njegovu stvarnu lepotu. Znao sam o Zlatnom paviljonu onoliko koliko je to mogao da shvati dečak mojih godina. U jednoj stereotipnoj knjizi o umetnosti pročitao sam ovakvu zabelešku o istoriji Zlatnog paviljona: »Ašikaga Jošimicu (1358 —1408) preuzeo je palatu Kitajama od porodice Sajonđi i pretvorio je u velelepnu građevinu. Glavne zgrade su budističke strukture — Riznica relikvija, Dvorana svete vatre, Dvorana za ispovedanje i hram Hosui; zatim stambene prostorije, kao što su Šinden, Dvorana gospodara, Dvorana za skupove, kula Tenkjo, tornjić Kohoku, Dvorana Izumi i paviljon Kansecu. Riznica relikvija izvedena je najprefinjenije od svih tih građevina, i docnije je prozvana Zlatnim paviljonom. Teško je utvrditi kada je, u stvari, dobila naziv Zlatni paviljon, ali čini mi se da je to bilo posle nereda za vreme ođinskog rata (1467—1477). U periodu Bunmei (1469— 1487) taj naziv bio je već ušao u svakodnevnu upotrebu.
  • 38. Zlatni paviljon je trospratna građevina sa tornjem, koja se uzdiže iznad svega i gleda na ribnjak u bašti (ribnjak Kjoko). Verovatno je završena oko pete godine perioda od (1398). Prva dva sprata su građena u stilu šinden domaće arhitekture i opremljena prozorskim vratnicama na spuštanje, dok se treći sprat sastoji od četvrtaste stambene prostorije od osamnaest kvadratnih stopa, izgrađene u čistom zen-stilu. U sredini su pomična vrata, a s leve i desne strane prozorska okna u obliku cvetova. Krov, pokriven čempresovom korom, izgrađen je u Hokei stilu, sa bakarno-zlatnim feniksom na vrhu. Dvorana Curi, u Sosei stilu, opet, sa kalkanskim krovom, okrenuta je prema ribnjaku, prekidajući monotoniju okolne arhitekture. Krov Zlatnog paviljona se blago spušta, sa strehama za slivanje vode, a napravljen je od prekrasnog drveta finih vlakana, tako da deluje i lako i elegantno. To je remek-delo baštenske arhitekture, u kome se stil stambene građevine skladno uklapa u budistički stil. Na taj način, hram odražava ukus Ašikage Jošimicua, koji se s oduševljenjem ugledao na arhitekturu carskog dvora, a, isto tako, hram savršeno dočarava atmosferu toga perioda. Posle Jošimicuove smrti, prema njegovoj posmrtnoj želji, Dvorana Kitajama pretvorena je u zen-budistički hram, koji je ostao poznat kao hram Rokuon. Docnije su ove građevine preseljene na druga mesta ili su prepuštene zubu vremena. Na sreću, preostao je još samo Zlatni paviljon...« Poput meseca na noćnom nebu, Zlatni paviljon je sagrađen kao simbol mračnih vremena. Stoga je bilo neophodno da Zlatni paviljon mojih snova bude okružen i sa svih strana pritisnut tamom. U toj tami, predivni, vitki
  • 39. stubovi građevine odmarali su se spokojno i postojano, zračeći iznutra nekom pritajenom svetlošću. I kakve god mu epitete ljudi pridavali, predivni Zlatni paviljon mora i dalje ćutljivo stajati onde, izlažući očima sveta svoju tananu strukturu i podnoseći tamu koja ga okružuje. Razmišljao sam, opet, i o bakarno-zlatnom feniksu na vrhu krova, koji je iz godine u godinu stajao izložen vetru i kiši. Ova tajanstvena ptica zlatne boje nikada nije oglašavala zoru svojim kricima, niti je zamahivala krilima — zaista, činilo se da je, nesumnjivo, potpuno zaboravila da je ptica. Ipak, bilo bi pogrešno steći utisak da ona ne izgleda kao da leti. Druge ptice lete kroz vazduh, dok je ovaj zlatni feniks večno leteo kroz vreme na svojim blistavim krilima. Vreme je udaralo u ta krila. Udaralo i proticalo. A da bi leteo, feniks je ostajao nepomičan, s bleskom gneva u očima, podigavši visoko krila, dok mu je perje u repu lepršalo, i smelo ispruživši svoje zlatne noge. Kada sam tako razmišljao, činilo mi se kao da je Zlatni paviljon neki prekrasan brod što morem vremena plovi prema meni. Ona knjiga o umetnosti opisivala je njegove »zgrade pune promaje, izbušenih zidova«, što me je opet podsećalo na kostur broda. A ribnjak, nad koji se nadvio taj trospratni, izletnički brod, izgledao mi je kao simbol mora. Zlatni paviljon se probijao kroz beskrajnu noć. Plovio je morem unedogled, nepredvidljivim putanjama. Po danu, taj čudesni brod je spuštao sidro, nevina izgleda, prepuštajući se mnoštvu posetilaca da ga razgledaju, a kad bi se spustila noć, okolna tama bi mu dala novu snagu, i on bi otplovio sa krovom poput velikog, napetog jedra.
  • 40. Ne bi bilo preterano ako kažem da je prvi stvarni problem s kojim sam se suočio u životu bila lepota. Moj otac je bio samo običan seoski sveštenik, čovek oskudnog rečnika, koji mi je jedino rekao da »na ovom svetu nema ništa lepše od Zlatnog paviljona«. Na pomisao da je lepota već nastala i postojala na tom meni nepoznatom mestu, nisam se mogao osloboditi izvesnog nezadovoljstva i osećanja nelagodnosti. Ako lepota odista tamo postoji, onda to znači da je moj život nešto po strani lepote. Ali za mene Zlatni paviljon nikada nije bio samo ideja ili pojam. Iako su mi ga zaklanjale planine na vidiku, Paviljon je bio nešto stvarno i u svako doba, samo ako poželim, mogao sam otići i videti ga. Tako je lepota bila određeni objekat koji sam mogao dotaći prstima i jasno sagledati sopstvenim očima. Znao sam i verovao da, u opštem metežu i promenama na ovom svetu, nepromenljivi Zlatni paviljon sigurno ostaje tamo. Ponekad sam zamišljao Zlatni paviljon kao malu, delikatnu rukotvorinu, koju bih mogao uzeti u ruku; drugi put bih ga, opet, zamišljao kao ogromnu, čudovišnu katedralu koja se uzdiže u beskraj nebeskog svoda. Za mene, dečaka, pojam lepote nije bilo nešto prikladno, ni malo, ni veliko. I zato, kada bih ugledao majušan letnji cvet kako zrači nestvarnim sjajem, okupan jutarnjom rosom, činilo bi mi se da je lep kao Zlatni paviljon. Isto tako, kada bih ugledao tmurne, munjama nabijene oblake kako smelo nadvisuju brda s one strane, dok im se samo krajevi presijavaju zlatnom bojom, i njihova veličanstvenost me je podsećala na Zlatni paviljon. Konačno, došlo je dotle da čak, kad bih zapazio neko lepo lice, na um bi mi padala metafora: »lepo kao Zlatni paviljon«.
  • 41. Bilo je to tužno putovanje. Voz na liniji Maizuru išao je od Zapadnog Maizurua do Kjota, preko Ajabe, zaustavljajući se na svim malim stanicama kao što su Makura i Uesugi. Vagon je bio prljav, a kada smo stigli u dolinu Hozu, ulazeći iz tunela u tunel, u vagon je nemilosrdno prodirao dim, posle čijeg naleta bi se otac mučno zakašljao. Većina putnika je na neki način bila povezana sa mornaricom. Vagoni treće klase bili su puni ljudi koji su se vraćali iz posete svojim rođacima — podoficira, mornara, mašinaca i mornaričkih pitomaca. Kroz prozor sam bacio pogled na oblačno, olovno- teško prolećno nebo. Gledao sam mantiju koju je otac bio obukao preko vojničke uniforme, pa grudi jedrih i rumenih podoficira, koje kao da su poskakivale ispod redova pozlaćene dugmadi. Osećao sam se kao uklješten između njih. Uskoro, kad napunim određene godine, i ja ću biti pozvan u vojsku. Ali nije bilo sigurno da ću, ako i postanem vojnik, moći da živim ispunjavajući savesno svoje dužnosti kao ovi podoficiri ispred mene. U svakom slučaju, za sada sam sedeo na dve stolice, razapet između dva sveta. Iako sam bio još tako mlad, u glavi, iza moga ružnog, tvrdoglavog čela, bio sam svestan da su se svet smrti, kojim je vladao moj otac, i svet života, koji su predstavljali ovi mladi ljudi, posredstvom rata neumitno međusobno približili. A ja ću, verovatno, postati posrednik između ta dva sveta. A kada bih poginuo, bilo bi sasvim jasno — ma koji put da izaberem od dva koja mi se pružaju, ishod bi bio isti. Moje dečaštvo je bilo zamućeno turobnim bojama.
  • 42. Senka potpunog mraka stravično mi je pretila, dok ni ovaj život, jasan kao dan, nije više bio moj. Pazeći na oca kad god bi se zakašljao, povremeno bih bacio pogled kroz prozor vagona na predeo oko reke I lozu. Reka je bila tamnoplava, boje nekako teške poput bakarnog sulfata što se upotrebljava u hemijskim opitima. Kad god bi voz izašao iz tunela, dolina reke Hozu pojavila bi se znatno udaljena od pruge, ili neočekivano blizu, nadomak ruke. Okružen golim stenama, tamnoplavi tok reke vijugao je unaokolo. Otac je imao nekoliko uvaljanih loptica od čisto belog, kuvanog pirinča u svom zavežljaju, ali se stideo da ih izvadi pred drugima. »To nije pirinač kupljen ispod ruke«, govorio je naglas da bi ga svi čuli, »dobio sam ga od svojih parohijana. Mogu da ga jedem sa uživanjem i zahvalnošću.« Ali kada je, u stvari, počeo da jede, bio je u stanju da proguta jedva jednu od ionako malih uvaljanih loptica. Činilo mi se kao da taj stari, zadimljeni voz ne ide u pravcu grada. Imao sam utisak kao da se uputio ka stanici smrti. A kada sam to pomislio, dim koji bi pokuljao u naš vagon kad god bismo ušli u tunel mirisao mi je na krematorijum. ... Uprkos svemu tome, kada sam konačno stao pred kapiju Šomon hrama Rokuon, srce mi je zatreperilo u grudima. Sada ću videti jednu od najlepših stvari na ovom svetu. Sunce je već počelo da zalazi, i brda je obavijala izmaglica. Nekoliko posetilaca prošlo je kroz kapiju u isto
  • 43. vreme kad i ja s ocem. Levo od kapije dizao se toranj, okružen gustim spletom rascvetalih šljiva. Ispred glavnog hrama rastao je veliki hrast. Otac je stupio na ulaz u glavni hram i zamolio da ga prijave. Starešina manastira je poslao poruku da je zauzet s jednim posetiocem i zamolio nas da malo sačekamo. »Dok čekamo, hajde da razgledamo Zlatni paviljon«, rekao je otac. On je, po svoj prilici, želeo da meni, svome sinu, pokaže kako je ovde uticajna ličnost, pa je kroz ulaz za posetioce krenuo bez ulaznice. Ali čovek koji je izdavao ulaznice, i onaj koji je vernicima prodavao hamajlije, pa i sakupljač ulaznica na kapiji — sve su to bili novi ljudi, odavno su se izmenili, i nije bilo onih od pre desetak godina, kada je otac često dolazio u hram. »Kada sledeći put dođem, sigurno će se opet svi izmeniti«, progunđao je otac mrzovoljna izraza. Ali ja sam osetio da otac više nije verovao u taj »sledeći put«. Ipak, požurio sam ispred oca, gotovo trčeći. Namerno sam se tako ponašao da bih ostavio utisak veselog dečaka. (Samo u takvim prilikama — kada sam namerno izigravao nešto — odavao sam utisak nečega dečačkog.) A tada se Zlatni paviljon, o kome sam toliko sanjario, ukazao preda mnom u svom pravom liku, koji me je razočarao. Stajao sam s ove strane ribnjaka Kjoko, a na drugoj obali Zlatni paviljon je pokazivao svoju fasadu pod zracima sunca na zalasku. Hram Sosei bio je upola skriven, a malo dalje, s leve strane, Zlatni paviljon je bacao savršeni odraz na površinu ribnjaka, po kome je
  • 44. plivalo lišće vodenih biljaka i sočivica. Odraz Zlatnog paviljona bio je savršeniji i od samog paviljona. Pri zracima sunca na zalasku on se prelivao u vodi i titravo odbleskivao ispod streha na sva tri sprata zdanja. U poređenju sa okolnom svetlošću, odblesci unutrašnje strane streha bili su suviše bleštavi i jasni; učinilo mi se da se Zlatni paviljon gordo naginje unazad, što me je podsetilo na karikature enkin stila. »Šta veliš, je li lep?« upitao je otac. »Prvi sprat se zove Hosuiin, drugi Coondo, a treći Kukjoćo.« Svoju bolesnu, mršavu ruku spustio mi je na rame. Menjao sam ugao posmatranja nekoliko puta, izvijajući vrat u raznim pravcima. Ali hram u meni nije pobudio nikakva naročita osećanja. Bila je to, jednostavno, stara, pocrnela, nekako malena trospratna građevina. Čak i feniks na krovu ličio je na vranu koja se tu spustila da se odmori. Ne samo da mi se nije činila lepa, nego sam čak osetio nekakav nesklad i nemir. Pitao sam se zar lepota može da bude nešto ovakvo, nimalo privlačno. Da sam bio skroman dečak, marljiv u učenju, ja bih, pre nego što se ovako obeshrabrim, sebi zamerio što mi nedostaje smisla za lepo i ukusa. Ali bol koji sam osetio zbog toga što me je razočaralo ono od čega sam toliko očekivao lišio me je sposobnosti da drugačije razmišljam. Palo mi je na pamet da se Zlatni paviljon, možda, prerušio u nešto drugo kako bi sakrio svoju pravu lepotu. Sasvim je mogućno da lepota, da bi se zaštitila od posmatrača, nastoji da prevari one koji je posmatraju. Trebalo je da priđem bliže Zlatnom paviljonu, da otklonim prepreke koje su mi izgledale ružne, pa da sve
  • 45. ispitam, pojedinost po pojedinost, i da sopstvenim očima sagledam suštinu njegove lepote. Ovakav stav je bio sasvim prirodan, pošto sam ja verovao samo u lepotu koju čovek može da vidi očima. Sa izrazom pobožnog poštovanja otac me je poveo kroz otvoreni hodnik hrama Hosuiin. Prvo sam pogledao vešto izrađen model Zlatnog paviljona, zatvoren u staklenoj vitrini. Taj model mi se svideo. Štaviše, on je bio bliži onakvom Zlatnom paviljonu kakav sam ja zamišljao u svojim snovima. Posmatrajući tu savršenu figuru Zlatnog paviljona, postavljenu u samom velikom hramu, podsetio sam se na beskrajne veze koje se odnose na činjenicu da se u velikom kosmosu uvek nalazi njegova kopija u malom. Sada sam prvi put opet mogao da sanjarim. Da maštam o malom, savršenom Zlatnom paviljonu, još manjem od ovog modela, kao i o Zlatnom paviljonu beskrajno većem od pravog, toliko velikom da bi u njega mogao stati gotovo ceo svet. Ipak nisam ostao kao prikovan ispred tog modela. Otac me je, zatim, odveo pred drvenu statuu Jošimicua, poznatu kao izuzetno nacionalno blago. Statua se nazivala Rokuoninden-Mićijoši, prema imenu koje je Jošimicu uzeo pošto je obrijao glavu i postao sveštenik. “ I ova statua učinila mi se samo kao neka čudna, prašnjava figura, u kojoj nisam mogao da vidim nikakvu lepotu. Zatim smo se popeli na sprat u Ćoondo, razgledali smo slike na tavanici, pripisane Kano Masanobuu, na kojima su bili prikazani anđeli kako sviraju. Na najvišem spratu, zvanom Kukjoćo, video sam jadne ostatke zlatnih listića kojima je nekada bila prekrivena cela unutrašnjost hrama. Nisam uopšte nalazio ničega lepog u svemu tome.
  • 46. Naslanjajući se na krhku ogradu, zagledao sam se, odsutan duhom, u površinu ribnjaka obasjanog večernjim suncem. Voda je izgledala kao zrcalo, kao starinsko, bakarno ogledalo prošarano patinom rđe, na koje je neposredno padala senka Zlatnog paviljona. Večernje nebo se odražavalo u vodi, duboko ispod vodenih biljaka i sočivice. To nebo se razlikovalo od večernjeg neba iznad naših glava. Bilo je prozirno i puno jasne svetlosti, tako da je iznutra i odozdo sasvim upijalo ovaj zemaljski svet, dok je Zlatni paviljon tonuo u njega poput velikog sidra od čistog zlata, potpuno pocrnelog od rđe... Starešina Tajama Dosen, vrhovni sveštenik u hramu, bio je očev prijatelj još iz vremena kada su zajedno studirali u nekom zen-budističkom hramu. Obojica su proveli tri godine u hramu, živeći sve vreme u istoj sobi, pa su se zbližili. Oba mladića su zajedno pohađala još i specijalni seminar u hramu Sokoku (koji je takođe bio sagrađen za vladavine šoguna Jošimicua) i, pošto su izdržali izvesne starinske procedure zen-sekte, bili su primljeni u svešteničke redove. Štaviše, kako mi je, mnogo docnije, pričao starešina Dosen jednoga dana kada je bio dobro raspoložen, on i moj otac ne samo što su provodili zajedno mukotrpne, asketske dane, učeći da bi postali sveštenici, nego su, ponekad uveče, u vreme kada je trebalo da pođu na spavanje, preskakali zid hrama i odlazili da za novac potraže žene i da se u društvu zabave. Nas dvojica, otac i ja, pošto smo razgledali Zlatni paviljon, vratili smo se na ulaz u glavni hram. Uveli su nas i dugačkim prostranim hodnikom sproveli do starešine, koji je bio u velikoj čitaonici, što je gledala na baštu sa čuvenim starim borovima.
  • 47. Sedeo sam uspravno i ukrućeno u đačkoj uniformi, podavijenih nogu, dok se otac, ušavši u starešininu sobu, odjednom opustio kao da je kod kuće. Međutim, otac i starešina, iako vaspitani u istoj zen-budističkoj školi, nisu mogli biti različitiji po izgledu. Otac, oronuo od bolesti, izgledao je bedno, koža mu je bila sasušena i sva rošava. Nasuprot tome, starešina Dosen ličio je na ružičasti pečeni kolač. Na njegovom stolu stajala je gomila neotvorenih paketa, časopisa, knjiga i pisama poslatih iz svih krajeva zemlje, što je davalo utisak blagostanja koje vlada u ovom hramu. Podigavši makaze debelim prstima, vešto je otvorio jedan od paketa. »To je kolač koji je neko poslao iz Tokija«, objasnio je. »Takvi se kolači danas retko viđaju. Više se, navodno, ne prodaju u radnjama, nego se šalju samo za armiju i državne službe.« Bili smo posluženi najfinijim japanskim čajem i nekakvim evropskim kolačima koje još nikada nisam jeo. I kako sam bio sve nervozniji, sve više mrvica mojeg kolača padalo mi je na izglačane pantalone od crne lake tkanine. Otac i starešina izražavali su negodovanje zbog vojske i administracije koje daju podršku samo šintoističkim svetilištima, dok budističke hramove zapostavljaju; i to ne samo da ih zapostavljaju nego ih, u stvari, podvrgavaju pritisku; zatim su raspravljali o tome kako bi bilo najbolje da se ubuduće vode hramovi. Starešina je bio gojazan čovek i, mada mu je lice, naravno, bilo izborano, činilo se kao da mu je svaka bora do samog dna lepo isprana. Lice mu je bilo okruglo, a nos dugačak, što je ostavljalo utisak da se mast, koja mu se
  • 48. slivala niz lice, tu nekako stvrdnula. Iako mu je lice izgledalo dosta blago, obrijana glava davala mu je oštar izgled; činilo se kao da mu je sva putena energija sakupljena u glavi, pa je delovala užasno životinjski. Razgovor dvojice sveštenika prešao je sada na dane seminarskih studija u zen-budističkoj školi. Ja sam posmatrao jedriličasto borovo drvo u bašti. Bilo je oblikovano tako da su velike borove grane, naročitim savijanjem, davale drvetu oblik jedrilice, a grane na »pramcu« bile su sve usmerene tako da budu više od ostalih. Jedna grupa posetilaca je očigledno stigla upravo pred zatvaranje hrama i do nas je dopirao žagor ljudi iz Zlatnog paviljona, s druge strane zida. Bat njihovih nogu i njihovi glasovi tonuli su u vazduh prolećne večeri: šumovi koji su dolazili od njih bili su meki i zaobljeni, bez trunke oštrine. Zatim se bat nogu povukao poput senke, pa mi se učinilo da to zvuči zaista kao bat nogu ljudskih bića koja prelaze preko ove planete. Zagledao sam se u feniksa na vrhu Zlatnog paviljona, koji je upijao svu preostalu svetlost sutona. »Nego, ovo dete, znaš...« Čuvši očev glas, okrenuo sam se prema njemu. U gotovo mračnoj sobi, moj otac se spremao da moju budućnost poveri ocu Dosenu. »Mislim da neću još dugo živeti«, reče otac, »pa bih te zamolio da se postaraš za ovo dete kad tome dođe vreme.« Otac Dosen, mada naviknut da u takvim prilikama kaže poneku utešnu reč, sada nije rekao ništa u tom smislu, nego je odgovorio jednostavno: »Dobro, ja ću se već pobrinuti za njega.«
  • 49. - Na moje iznenađenje, njih dvojica se zatim upustiše u veselo ćaskanje i pričanje anegdota o smrti raznih čuvenih sveštenika. Jedan od njih je umro rekavši: »Ah, ne umire mi se!« Drugi je završio svoj život sa Geteovim rečima: »Još svetlosti!« Neki čuveni sveštenik, navodno, do poslednjeg daha prebrojavao je novac koji je pripadao hramu. Za večeru su nas poslužili jelom koje budisti nazivaju »lekom«, a onda smo se dogovorili da te noći prenoćimo u hramu. Posle večere sam nagovorio oca da još jednom pođemo i razgledamo Zlatni paviljon, jer se mesec beše pojavio na nebu. Uzbuđen zbog ponovnog susreta sa starešinom posle toliko godina, otac je bio prilično iscrpen; ali kada je čuo da sam pomenuo Zlatni paviljon, izišao je za mnom, teško dišući i oslanjajući se na moje rame. Mesec se digao iznad ivice planine Fudo. Zlatni paviljon je bio obasjan mesečinom sa zadnje strane. Činilo se kao da građevina prikuplja svoju tamnu, složenu senku i da se predaje tišini; samo okviri prozora Kato stila u Kukjoćou propuštali su u zgradu glatke senke od mesečine. Kukjoćo nije imao sve zidove, pa se činilo kao da je u njemu nastanjena sama bleda mesečina. Sa ostrva Ašivara dopirali su krici noćnih ptica koje su poletale, tamo u daljini. Osećao sam težinu očeve mršave i tanke ruke na svom ramenu. Bacivši pogled na to rame, ugledao sam kako se očeva ruka na mesečini pretvorila u ruku kostura. * * *
  • 50. Posle mog povratka u Jasuoku, Zlatni paviljon, koji me je onoliko razočarao kada sam ga prvi put ugledao, počeo je u mojoj duši da oživljava svoju lepotu iz dana u dan, dok na kraju nije postao još lepši od onog Zlatnog paviljona kakav je bio pre nego što sam ga video. Ne bih mogao reći odakle je poticala ta lepota. Čini mi se da se ono što sam gajio u snovima pretvorilo u stvarnost, i da je sada služilo kao podsticaj za dalje snove. Više nisam tražio iluziju Zlatnog paviljona u predelima i stvarima oko sebe. Postepeno, Zlatni paviljon je počeo da živi dublje i čvršće u mome biću. Svaki njegov stub, prozori Kato stila, krov, feniks na njegovom vrhu, lebdeli su mi jasno pred očima, kao da bih mogao da ih dodirnem rukama. I najmanji delić strukture savršeno se slagao sa celokupnom, složenom gradnjom. Bilo je to kao kad čovek čuje nekoliko nota određene muzike pa mu kroz dušu zabruji čitava kompozicija: koji god delić Zlatnog paviljona da sam zamislio, celokupna građevina bi odjekivala u meni. »Istina je, oče, što ste mi rekli — Zlatni paviljon je nešto najlepše na ovom svetu«, napisao sam prvi put u pismu ocu. Čim me je doveo u stričevu kuću, otac se vratio u svoj hram na samotnom, zabačenom rtu. Kao odgovor na moje pismo, stigao je telegram od majke sa vešću da je otac pretrpeo težak izliv krvi u mozak i da je umro.
  • 51. DRUGA GLAVA Sa očevom smrću došao je kraj mom pravom detinjstvu, i uvek sam se čudio što je to moje detinjstvo prošlo bez ikakvog saosećanja za ljude. A kada sam shvatio da nisam nimalo ožalošćen zbog očeve smrti, to čuđenje se pretvorilo u nekakvo osećanje nemoći koje se više ne bi moglo ni nazvati čuđenjem. Pohitao sam u selo; ali kada sam stigao, otac je već ležao u mrtvačkom sanduku. U stvari, pešice sam odjurio do Ućuire, a odatle se brodom odvezao duž zaliva do Nairiu, i to je potrajalo ceo dan. Bilo je to baš u periodu toplog vremena pred kišnu sezonu, i sunce je pržilo iz dana u dan. Pošto sam, najzad, i ja video očevo telo, kovčeg su odneli u krematorijum na pustom rtu, a leš spalili na morskoj obali. Smrt seoskog sveštenika je veliki događaj, veliki zato što je od posebnog značaja. Sveštenik je, tako reći, stožer duhovnog života u svom kraju, čuvar života svojih parohijana, čovek kome je poverena njihova sudbina i posle smrti. A sada je upravo taj čovek umro u hramu. To je dokazivalo da je on do kraja života ostao veran svojoj dužnosti; kao da je taj čovek koji je druge učio kako da umru, izvodeći javnu demonstraciju čina umiranja, nekakvom greškom i sam umro: sve je to delovalo kao nepredviđena slučajnost. Očev kovčeg je, u stvari, položen na najpogodnije mesto, kao da su već bile izvršene sve moguće pripreme za njegovo odnošenje. Moja mati, mladi sveštenik i parohijani plakali su stojeći ispred kovčega. Mladi sveštenik je čitao sutre6 nevešto i zbunjeno, kao da još i
  • 52. sada očekuje uputstva od oca, mada je on ležao pred njim u kovčegu. Očevo lice bilo je utonulo u prvo letnje cveće. A cveće, još sveže, delovalo je nekako opojno i neprijatno. Činilo se kao da se ono naginje i viri u dubinu bunara. Jer lice mrtvaca tone beskrajno duboko ispod površine na kojoj je živelo, ostavljajući na nas preživele samo utisak maske okrenute prema nama; u stvari, ono tone tako duboko da se više nikada neće moći da izvuče na površinu. Lice mrtvaca nam govori, bolje od ičega drugog na svetu, koliko smo svi daleko od fizičke supstancije, i koliko je nemogućno da je dodirnemo rukom ili, bar, da shvatimo njeno postojanje. Bilo je to prvi put što sam se našao u situaciji u kojoj se duh, suočen sa smrću, pretvorio u običnu fizičku supstanciju; i tada sam osetio da, konačno, počinjem postepeno da shvatam zašto mi majsko cveće, sunce, moj radni sto, školska zgrada, olovke — sve fizičke supstancije — zašto mi sve to izgleda toliko hladno kao da postoji negde veoma daleko od mene. Majka i parohijani posmatrali su me pri tom poslednjem susretu s ocem. Ali moje tvrdoglavo srce nije prihvatalo tu analogiju sa svetom živih koju podrazumeva reč »susret«. Jer to nije bio susret, nego sam ja, jednostavno, gledao u očevo mrtvo lice. Leš samo posmatramo. I ja sam samo gledao. Svest da je posmatranje, to jest čin gledanja u nekoga bez ikakve naročite misli, kao što čovek obično gleda, u tolikoj meri dokaz privilegije živih bića, ali da to isto posmatranje može da bude i izraz svireposti — sve je to za mene tada bilo jedno upečatljivo i novo iskustvo. I tako sam kao dečak, koji nikada nije glasno pevao, niti jurio unaokolo
  • 53. vičući na sav glas, uspeo da shvatim činjenicu da sam živ i da postojim. Mada mi je umnogome nedostajalo moralne hrabrosti, nisam bio nimalo postiđen kad sam ožalošćenima okrenuo svoje vedro i neuplakano lice. Hram je bio na jednom grebenu iznad morske obale, okrenut moru. Ispred pogrebne povorke, nad pučinom Japanskog mora, komešali su se letnji oblaci zatvarajući mi vidik. Sveštenik je počeo da izgovara posebnu zen-sutru koja se peva prilikom nestajanja tela umrlog, i ja sam mu se pridružio. Glavna prostorija u hramu bila je mračna. zastava obešena između stubova, cveće što je ukrašavalo glavni oltar, nepomična kadionica i vaze sa cvećem — sve je bilo blistavo, prelivalo se u odblescima svetlosti koju su širile svečane, tanke voštane svećice. Povremeno bi se javio dašak vetra s mora, nadimajući rukave moje svešteničke mantije. I dok sam izgovarao sutre, neprekidno sam bio svestan izgleda letnjih oblaka koji su usecali oštre odbleske u uglove mojih očiju. Jaka svetlost koja je dolazila spolja, izvan hrama, obasjavala mi je jednu stranu lica. Kako je samo sijala — prava sablazan! Kada je pogrebna povorka bila na svega nekoliko stotina metara od krematorijuma, iznenada je naišao pljusak. Na sreću, našli smo se baš ispred kuće nekog blagonaklonog parohijana, pa smo mogli da se sklonimo od kiše i mi i kovčeg. Kiša nije prestajala, niti je bilo i najmanjeg znaka da će uskoro prestati. Povorka je ipak morala da produži svojim putem. Pre toga je svakome
  • 54. dato ponešto da se zaštiti od kiše, kovčeg smo pokrili ceradom, i nastavili da ga nosimo do krematorijuma. Krematorijum se nalazio na maloj, kamenitoj plaži, na rtu isturenom u more jugoistočno od sela. Pošto se pri spaljivanju dim odatle nije širio do sela, odvajkada je, čini mi se, to mesto bilo upotrebljavano za spaljivanje mrtvih. More je bilo naročito burno sa te strane. Dok su veliki talasi nadolazili, dižući se i obrušavajući, kišne kapi su se neprekidno zabadale u uzburkanu površinu vode. Sumorna kiša je tiho i bez prestanka probijala površinu mora. Ovde-onde nalet vetra bi odjednom naneo kišu na golo stenje. Tada bi bele stene pocrnele kao da su polivene crnim tušem. Prošavši kroz tunel, stigli smo do mesta gde se spaljuju mrtvi. Dok su radnici pripremali drva za lomaču, mi smo ostali u tunelu da se zaklonimo od kiše. Nisam mogao da vidim kako izgleda samo more. Videli su se samo talasi, crno stenje i kiša. Dok su radnici prelivali uljem kovčeg od lakog drveta, kiša ga je zasipala tako da je izgledao kao ovlažena kora nekog stabla. Tada su ga zapalili. Ulje se delilo u ograničenim količinama, ali pošto je ovo bio pogreb sveštenika, uspeli su da dobiju dovoljnu količinu. Boreći se s kišom, plameni jezičci su se dizali, parajući vazduh kao da neko pucketa bičem. Čak i na dnevnoj svetlosti prozračni obrisi plamenih jezičaka jasno su se ocrtavali u gustom dimu. Dim je kuljao u debelim i tmurnim oblacima koji su, nošeni vetrom, malo-pomalo odmicali ka strmim grebenima na morskoj obali; posle izvesnog vremena plamen je sam od sebe liznuo uvis i gipko se izvio, uprkos kiši.
  • 55. Odjednom se začuo strašan prasak kao da se nešto lomi. Poklopac kovčega je odskočio i otvorio se. Pogledao sam majku, koja je stajala pokraj mene, držeći u rukama brojanice. Lice joj je bilo strašno ukrućeno; izgledalo je tako sitno i zgrčeno da se čoveku činilo kao da bi mu moglo stati u šaku. * * * Prema očevim željama, otišao sam u Kjoto i postao manastirski đak u hramu Zlatnog paviljona. Bio sam primljen u svešteničke redove po preporuci starešine hrama. On je za mene plaćao školarinu, a ja sam mu, zauzvrat, bio pomoćnik, posluživao ga i obavljao kućne poslove. Drugim rečima, bio sam u položaju učenika koji kod nekoga stanuje i hrani se, uz obavezu da svršava sve poslove u kući. Ubrzo posle stupanja u službu, pošto je i strogi redar iz naše spavaonice pozvan u vojsku, shvatio sam da su u hramu ostali samo starci i veoma mladi ljudi. Iz više razloga uveliko mi je laknulo kada sam došao u hram. Više mi se niko nije rugao što sam sveštenikov sin, kao nekada školski drugovi dok sam živeo kod kuće, jer su ovde svi bili u istom položaju... Jedina razlika bila je u tome što sam ja mucao i što sam bio ružniji od ostalih. Prekinuvši školovanje u srednjoj školi u Istočnom Maizuruu, na intervenciju oca Tajame Dosena, prešao sam u srednju školu akademije Rinzai da nastavim školovanje do mature. Trebalo je da pođem u novu školu
  • 56. u jesenjem semestru, za nepunih mesec dana. Ali znao sam da ću, čim počnem pohađati novu školu, biti mobilisan za prinudni rad u nekoj fabrici. Sada sam bio suočen s novim životnim okolnostima, dok mi je preostajalo još nekoliko nedelja letnjeg raspusta. Letnji raspust u vreme moje žalosti, neobično tužan letnji raspust u poslednjoj fazi rata 1944. godine... Moj život manastirskog daka tekao je glatko i, kada se osvrnem unazad i prisetim svega, čini mi se da mi je to bio poslednji pravi raspust u životu. Još mi u ušima jasno odzvanja pesma letnjih cvrčaka. ... Zlatni paviljon, koji sam opet posmatrao posle nekoliko meseci, spokojno se odmarao u svetlosti poznog leta. Kako sam tek bio stupio u sveštenstvo, glava mi je bila sveže obrijana. Činilo mi se kao da mi vazduh čvrsto obuima glavu; imao sam čudno osećanje opasnosti, kao da su misli u mojoj glavi u dodiru sa pojavama spoljnog sveta preko njihove jedne jedine osetljive i nežne membrane. Kada bih pogledao naviše, prema Zlatnom paviljonu, s tom svojom novom glavom, činilo mi se da on prodire u mene, ne samo kroz moje oči već i kroz moju glavu. Osećao sam se kao kad mi se glava na suncu zagreje, a na večernjem povetarcu odjednom rashladi. »Zlatni paviljone! Došao sam napokon da živim pored tebe!« šaptao sam u sebi, prestajući za časak da čistim lišće. »Ne mora to da bude odmah, ali jednoga dana postani mi prijatelj i otkrij mi svoje tajne. Tvoja lepota kao da mi za dlaku izmiče: na pragu sam da je jasno sagledam, ali opet ne mogu da je vidim. Molim te dopusti
  • 57. mi da uvidim pravu lepotu Zlatnog paviljona još pre nego što vidim njegovu sliku u svojoj mašti. Štaviše, ako si zaista toliko lep da se ništa na svetu ne može porediti s tobom, molim te reci mi zašto si tako lep i zašto moraš da budeš lep.« Toga leta činilo se da se Zlatni paviljon koristi lošim ratnim vestima, koje su nam pristizale iz dana u dan, kao nekom vrstom prevlake na poleđini ogledala, u kome se on ogledao blistaviji nego ikad. U junu se američka vojska već iskrcala u Sajpanu, dok su savezničke trupe nadirale preko ravnica Normandije. Broj pristalica drastično se smanjio, a Zlatni paviljon kao da je uživao u toj usamljenosti i tišini. Bilo je sasvim prirodno što rat i pometnja, gomile leševa i obilje prolivene krvi samo još više ističu lepotu Zlatnog paviljona. Jer, u prvom redu, taj hram je i bio podignut na pometnjama, sagradili su ga mnogi vlasnici nečiste savesti, medu kojima je bio i jedan vojskovođa. Nesklad koji pokazuju tri sprata te građevine, a u čemu istoričari umetnosti vide samo stapanje raznih stilova, nesumnjivo je prirodan, nastao iz traganja za stilom koji bi iskristalisao sav okolni nemir. Da je, umesto toga, sagrađen u jednom određenom stilu, Zlatni paviljon ne bi bio u stanju da savlada i izdrži sve nemire, nego bi se, svakako, već odavno srušio. ... U svakom slučaju, kad god bih zastao u čišćenju, sa metlom u ruci, pogleda upravljena naviše, posmatrajući Zlatni paviljon, činilo mi se da je najveće čudo to što ta građevina zaista postoji, tu preda mnom. Zlatni paviljon koji sam video kada sam proveo samo jednu noć ovde, tokom one prve posete s ocem, nije na mene ostavio takav
  • 58. utisak. A sada mi je bilo teško da poverujem da će mi Zlatni paviljon, još mnogo godina, stalno biti pred očima. Kada sam razmišljao o njemu, dok sam još bio u Maizuruu, činilo mi se da hram neprekidno stoji u jednom uglu Kjota; ali sada, kad sam došao da živim ovde, pojavljivao bi mi se pred očima samo kada sam ga stvarno gledao; a dok sam spavao u glavnoj dvorani, prestajao bi da postoji. Zbog toga sam više puta na dan odlazio da bacim pogled na Zlatni paviljon; čemu su se moji drugovi, manastirski đaci, samo smejali. I ma koliko puta ga pogledao, uvek bih osetio zaprepašćenje što je on stvarno tu; a kada bih se posle dužeg posmatranja vratio u glavnu dvoranu i kada bih se, zatim, iznenada okrenuo i ponovo pogledao, učinilo bi mi se da je njegovo obličje nestalo poput Euridike. Kada sam završio čišćenje oko Zlatnog paviljona, otišao sam na brdašce iza hrama da izbegnem zrake jutarnjeg sunca, koje je postepeno sve jače grejalo, i popeo se stazom prema Jukateiju. Bilo je to vreme pre otvaranja kapije hrama, pa još nigde nije bilo ni žive duše. Formacija lovačkih aviona, verovatno iz vazduhoplovne eskadrile u Maizuruu, preletela mi je iznad glave, spuštajući se sasvim nisko nad Zlatni paviljon, i nestala u daljini, ostavljajući za sobom potmuli zvuk motora. U brdima iza hrama ležao je usamljen ribnjak prekriven sočivicom, koji se zvao Jasutamizava. Usred ribnjaka uzdizalo se ostrvce, na kome je stajala Širahebizuka — kamena kula od pet spratova. Jutarnji vazduh bio je pun cvrkutavog čavrljanja ptičica, koje se nisu videle iako je ceo šumarak odzvanjao od njihovih glasova.
  • 59. Zemljište oko ribnjaka bilo je obraslo gustom letnjom travom. Niska ograda odvajala je stazu od trave, a pored ograde ležao je dečak u beloj košulji. U blizini, uz nisko javorovo drvo, bile su prislonjene grabulje od bambusa. Dečak se digao tako naglo da mi se učinilo kao da je probio rupu u mekom letnjem vazduhu što je lebdeo oko nas; kad me je video, samo je izustio: »A, to si ti?« Baš prethodne večeri upoznao sam se s tim dečakom, koji se zvao Curukava. Dolazio je iz bogatog i poznatog hrama u tokijskom predgrađu. Porodica je za njegovo školovanje plaćala priličnu svotu novca, slala mu izdašan džeparac i snabdevala ga namirnicama; on je, jednostavno, u Zlatni paviljon bio primljen preko izvesne veze sa starešinom, kako bi iskusio manastirski režim kojem podležu svi obični manastirski đaci. Za letnji raspust bio je otišao kući, a vratio se ponovo u Kjoto prethodne večeri. Tečno je govorio savršenim tokijskim narečjem. Trebalo je da se te jeseni upiše u srednju školu akademije Rinzai, u isti razred kao i ja, i već prošle noći zbunio me je svojim brzim i veselim govorom. Pa i sada, kad me je presreo rečima: »A, to si ti?« izgubio sam moć da išta izustim. Međutim, on je, čini se, moje ćutanje protumačio kao neku vrstu njemu upućene kritike. »U redu je to, ne brini. Ne moramo baš tako revnosno da čistimo. Ionako će se sve isprljati kad dođu posetioci, a i njih je u poslednje vreme sve manje.«
  • 60. Glasno se zasmejah. Taj moj bezazleni smeh, koji bi mi se katkad nesvesno oteo, kao da bi odobrovoljio moje sagovornike i izazvao njihovo prijateljsko raspoloženje prema meni. Na taj način nisam baš uvek mogao biti odgovoran za opšti utisak koji sam ostavljao na druge ljude. Prekoračivši ogradu, seo sam pored Curukave. On se opet prućio na leda, ruke je podmetnuo pod glavu, te sam primetio kako mu je spoljna strana ruke prilično opaljena suncem, dok je unutrašnji deo toliko beo da mu se kroz kožu naziru vene. Zraci jutarnjeg sunca prodirali su kroz drveće, rasipajući svetlozelene senke po travi. Nagonski sam osetio da ovaj dečak svakako ne voli Zlatni paviljon koliko ja. Jer moje oduševljenje za hram poticalo je, pre svega, od moje ružnoće. »Čujem da ti je otac umro«, rekao je Curukava. »Da.« Curukava je brzo skrenuo pogled u stranu i, ne trudeći se nimalo da prikrije koliko je obuzet svojim dečačkim razmišljanjem, nastavio: »Biće da ti toliko voliš Zlatni paviljon zato što te on podseća na oca, ha? Mislim, na primer, kada ga gledaš, podseća te na to koliko ga je tvoj otac voleo.« Godilo mi je što ta njegova donekle tačna pretpostavka nije izazvala nikakve promene na mom ravnodušnom licu. Očigledno, Curukava se zabavljao preciznim razvrstavanjem ljudskih osećanja u male, sređene fiočice koje je držao u svojoj sobi, poput dečaka koji uživa u sređivanju raznih primeraka insekata, da bi ih povremeno sa uživanjem vadio, upuštajući se u još praktičnije eksperimentisanje.
  • 61. »Sigurno si bio veoma tužan kad ti je otac umro, zar ne? Zato izgledaš tako usamljen. Razmišljao sam o tome od sinoć, kada smo se prvi put sreli.« Njegove primedbe nisu u meni izazvale ni najmanju odbojnost. Naprotiv, njegov utisak da izgledam usamljen dao mi je izvesnu slobodu i spokojnost, tako da su mi reči same navrle na usta: »Nema tu ničega tužnog, da znaš.« Nabravši obrve, koje su bile toliko dugačke da su mu prosto smetale, Curukava me je pogledao. »Šta?... Znači, ti si mrzeo oca? Ili ga, u najmanju ruku, nisi voleo?« »Nisam se ni zbog čega na njega ljutio, a nisam ga ni mrzeo.« »Pa zašto, onda, nisi tužan?« »Ni sam ne znam zašto, ali eto...« »Ne shvatam.« Suočen s ovom ozbiljnom dilemom, Curukava se uspravio i seo na travu. »Da ti se, slučajno, nije desilo nešto još tužnije?« »Zaista ne znam«, odgovorio sam. Čim sam to rekao, pomislio sam— zašto toliko uživam da izazivam nedoumicu u dušama drugih? Što se mene tiče, tu nije bilo ni trunke sumnje. Stvar je bila sasvim očigledna: patio sam zbog svog mucanja. Moja osećanja se nikada nisu ispoljavala na vreme. Stoga mi se činilo kao da su smrt moga oca i moja tuga dve odvojene stvari, koje nemaju nikakve veze i nimalo ne utiču jedna na drugu. I najmanja razlika u vremenu, malo zakašnjenje u doživljavanju, nepobitno su vraćali osećanja i događaje
  • 62. koje sam doživeo u njihova nepovezana stanja, a ona su, što se mene tiče, verovatno bila njihova osnovna stanja. Kada sam bivao tužan, tuga bi me iznenada obuzimala, verovatno bez veze s nekim događajem i bez ikakvog razloga; nije bilo nekakvog uzroka ili motiva... ... I opet, na kraju, nisam bio u stanju da objasnim sve to svom novom prijatelju, koji je sedeo naspram mene. Najzad se Curukava nasmejao. »Pa ti si, bogami, pravi čudak!« Pod belom košuljom, stomak mu se tresao od smeha. Zraci sunca koji su prodirali kroz zanjihano granje ispunili su me srećom. Moj život je bio izbrazdan poput nabora na košulji ovog dečaka. No, mada naborana, kako je ta njegova košulja od beline sijala na suncu! Možda je tako bilo i sa mnom? Zanemarujući spoljni svet, ovaj zen-budistički hram je nastavio da živi prema ustaljenoj tradiciji zen-budizma. Pošto je bilo leto, uvek smo ustajali najkasnije u pet sati. Ustajanje iz postelje bilo je poznato kao »početak režima«. Čim bismo ustali, počele bi »jutarnje vežbe«, u izgovaranju sutri. To se nazivalo »trostrukim ponavljanjem«, i mi smo ih recitovali tri puta. Posle toga čistili smo unutrašnjost hrama i prali pod. Zatim bi došao doručak, takozvani »obrok pirinčane kaše«. Jeli smo pirinčanu kašu i slušali čitanje specijalne sutre za obrok pirinčane kaše: Deset šačica kaše služimo dobro ljudima, izvršavamo dužnosti i ne skrećemo s Puta,
  • 63. uživamo u pročišćavanju svesti. Izgovorivši tu sutru za obrok pirinčane kaše, pojeli bismo kašu. Posle doručka plevili smo korov, čistili baštu i sekli drva. Zatim bi došlo vreme za početak nastave, i mi smo odlazili u školu. Po povratku iz škole uzimali smo svoje »lekove«, odnosno večerali. Posle večere nam je starešina, povremeno, držao predavanja o svetim spisima. U devet sati čitali smo molitvu »nameštanje postelje«, to jest odlazili na spavanje. Takav je bio moj dnevni red; i svakog dana znak za ustajanje bio je zvuk zvona, kojim bi zazvonio sveštenik odgovoran za kuhinju i ceremonije u vezi s obrokom. U Zlatnom paviljonu, odnosno u hramu Rokuon, bilo je, po pravilu, dvanaest-trinaest ljudi. Međutim, zbog regrutovanja u vojsku i na prinudni rad jedini žitelji hrama, sem vodiča (u sedamdesetim godinama), kuvara (u šezdesetim godinama), đakona i njegovog pomoćnika, bili smo samo mi — manastirski đaci. Stariji ljudi su se već zaparložili i umrtvili, kao da su zarasli u mahovinu, dok smo mi mlađi bili, tako reći, deca. Đakon je imao pune ruke posla oko izdržavanja hrama; to se nazivalo njegovim »sporednim zaduženjem«. Nekoliko dana po mom dolasku dodeljena mi je dužnost da nosim novine u sobu starešine hrama (koga smo zvali »stari učitelj«). Novine su stizale svakog dana, otprilike u vreme kada bismo izvršili jutarnje obaveze, uključujući i čišćenje hrama. Za nas nekolicinu manastirskih daka bio je pozamašan posao da, za kratko vreme koje nam je bilo određeno, počistimo i prebrišemo svaki hodnik u hramu, gde je bilo tridesetak soba. Čim bih
  • 64. završio čišćenje, otišao bih do ulaza u hram da podignem novine, prošao kroz prednji hodnik, gde se nalazila dvorana izaslanika, zavio pored dvorane posetilaca, i uputio se kroz prolaze do velike čitaonice u kojoj je čekao moj stari učitelj. Hodnici su još bili vlažni od pranja, a u rupama između podnih dasaka barice su svetlucale na jutarnjem suncu, vlažeći mi noge do članaka. Pošto je bilo leto, za mene je to bilo pravo uživanje. Kleknuo bih kraj vrata, ispred sobe starog učitelja, i uzviknuo: »Mogu li da uđem?« »Hm!« glasio je odgovor. Pre nego što bih kročio u sobu, obrisao bih vlažna stopala krajem svoje svešteničke odeće — taj trik sam naučio od drugova. Udišući jak, svež miris spoljnjeg sveta, koji bi me zapahnuo iz novinske štampe, krišom bih na brzinu osmotrio pokoji naslov iz novina i pročitao; »Hoće li carska prestonica doživeti vazdušne napade?« Iako se to možda čini čudnovato, ja do tada još nisam povezivao Zlatni paviljon sa vazdušnim napadima. Otkad je pao Sajpan, vazdušni napadi na glavna japanska ostrva postali su neizbežni, i vlasti su požurivale planove za evakuaciju jednog dela Kjota; ipak, u mojim očima kao da nije bilo nikakve veze između dugovečnosti Zlatnog paviljona i strahota koje su bile posledice vazdušnih napada. Činilo mi se da suštinski neuništiv hram i naučno objašnjiva snaga vatre moraju biti sasvim svesni svojih različitih osobina, i da će se, stoga, pri uzajamnom susretu automatski mimoići... Međutim, postojala je stvarna opasnost da i Zlatni paviljon uskoro postane predmet vazdušnih napada i da, zahvaćen požarom, bude uništen.
  • 65. I zaista, u ovakvoj situaciji bilo je gotovo izvesno da će Zlatni paviljon biti pretvoren u prah i pepeo. ... Kada mi se ta pomisao uvrtela u glavu, Zlatni paviljon je za mene postao još čarobniji u svojoj tragičnoj lepoti. Desilo se to jednog letnjeg popodneva, dan pre nego što će početi nastava. Starešina, u pratnji đakonovog pomoćnika, bio je otišao nekuda da održi posmrtni pomen. Mene je Curukava pozvao u bioskop. Ali kako ja nisam bio baš naročito zainteresovan, odmah je i on izgubio volju da ide: takav je bio po prirodi. Pošto smo dobili nekoliko slobodnih časova, izišli smo iz glavne dvorane, sa natučenim školskim kapama akademije Rinzai i sa uvijačima preko pantalona kaki boje. Pošto je pržilo najjače letnje sunce, u hramu nije bilo nijednog posetioca. »Kuda ćemo?« upitao je Curukava. Odgovorio sam kako bih želeo da, pre nego što ikuda pođemo, dobro razgledam Zlatni paviljon, jer od prekosutra više nećemo imati prilike da ga vidimo u ovo doba dana; a dok mi budemo na prinudnom radu u fabrici, Zlatni paviljon može biti uništen požarom usled vazdušnih napada. Dok sam ja mucao i zastajkivao pri tom objašnjavanju, Curukava me je slušao sa izrazom iznenađenja i nestrpljenja. Kada sam završio čak i taj kratki govor, na licu su mi izbile graške znoja, kao da sam rekao nešto čega se stidim. Curukava je bio jedina osoba kojoj sam otkrio svoju neobičnu vezanost za Zlatni paviljon. Ali u njegovom izrazu video sam samo uobičajenu zbunjenost
  • 66. na koju sam se već bio navikao u ljudi koji pokušavaju da shvate šta hoću da kažem svojim zamuckivanjem. Sa takvim izrazima lica stalno sam se suočavao. Kad god sam nekom poveravao svoje važne tajne, kad sam ljudima objašnjavao ushićena osećanja što me obuzimaju pred prizorom lepote, kad sam pokušavao da izrazim srž svojih razmišljanja — uvek bih se suočavao s takvim licima. Ljudi, obično, ne pokazuju takvo lice jedni drugima. Ono neizrecivo verno odražava upravo moju uznemirenost; drugim rečima, ono je moje strašno ogledalo. U takvim trenucima, i najlepše lice se u mojim očima preobražava u rugobu, baš onakvu kakvu pokazuje moje lice. A onog časa kad toga postanem svestan, sve ono važno što želim da izrazim raspline se i postane nešto sasvim beznačajno, poput crepova na kućnom krovu... Između Curukave i mene sve je bleštalo od jarke svetlosti letnjeg sunca. Dok je čekao da izgovorim svaku reč, Curukavino mlado lice presijavalo se od masnog znoja. Obrve su mu se prelivale kao zlato, a nozdrve bile raširene od udisanja sparnog vazduha. Izrekao sam što sam hteo. I čim sam završio, obuzeo me je pravi bes. Jer, otkako smo se prvi put sreli, Curukava još nijednom do tada nije pokušao da mi se naruga zbog zamuckivanja. »Zašto?« nasrtljivo sam ga upitao za objašnjenje. Kao što sam već više puta istakao, podsmevanje i uvrede su mi se mnogo više sviđali nego saosećanja. Neopisivo nežan osmeh pređe preko njegovih usana i Curukava reče: »Pa ja sam čovek kome tako nešto nikada ne bi ni na pamet palo!«