Istorija 7

1. ВОЖД
КАРАЂОРЂЕ

3. Карађорђе потиче из сиромашне породице. Како је
Ђорђе стасавао и служио код много имућнијих Срба и
Турака, тако се и њихова материјална ситуација
поправљала. Ђорђе Петровић се 1785/86. године жени
Јеленом Јовановић. После женидбе није дуго остао у
Србији, јер је наводно убио Турчина. Избегао је у Срем
са својом породицом.
Пред крај Аустријско - турског рата, 1787. године, код
нас познатијег као Кочина крајина, Карађорђе почиње
да ратује на страни Аустрије против Турака. Као
подофицир ратовао је не оклевајући да се огледа са
непријатељем и убија угледне турске јунаке. Средином
1791. закључује се мир, Карађорђе добија унапређење и
медаљу за храброст и одмеће се у хајдуке, где предводи
велику хајдучку дружину. До опадања хајдучије долази
1793/94. године и Ђорђе се повлачи и живи мирно са
породицом у Тополи.

4. Крајем 18. и почетком 19. века повећала су се насиља
зулуми које су Турци чинили над српским народом.
Огромни намети, самовоља и терорисање народа од
стране Турака и нарочито јањичара, довели су до
удруживања познатих српских кнезова и хајдука који су
се договарали о побуни.
Повод за I српски устанак био је крвави догађај, познат
као сеча кнезова. Убијањем виђенијих Срба и њихових
кнезова, вође јаничара дахије хтели су да заплаше и
обезглаве цео српски народ, како би онемогућили
устанак за који су сазнали да се спрема.

5. У то време Карађорђе је био познати трговац са имањем
у Тополи, испод узвишења Опленац. Дахијске убице су
биле послате и на његово имање, али Карађорђе је са
својим наоружаним чобанима побио и растерао дахијске
људе. Затим је напустио имање и породицу склонио у
збег, а он је отишао свом познанику харамбаши Станоју
Главашу.
Дахијска сулуда одлука о убијању свих угледних Срба
само је убрзала почетак устанка. Зато је у Орашцу, у
Марићевића јарузи, одржан састанак угледних Срба,
њихових пратњи и хајдука. Састанак је највероватније
одржан на Сретење Господње, 2.2.1804. године, према
старом јулијанском календару који су Срби тада
користили.

6. На састанку је било присутно неколико стотина особа из
Шумадије, а међу њима и Ђорђе (Георгије) Петровић
познати трговац, снажан и крупан човек, али врло нагле
нарави и спреман да лако убије. Пре устанка убио је
неколико Османлија и од њих добио надимак Кара
(Црни) Ђорђе. Када је требало бирати вођу устанка
Карађорђе је имао подршку Станоја Главаша и његових
хајдука, али и свих који су желели да вођа постане човек
чије име ће створити страх код дахија, а охрабрити Србе.
Тако је Карађорђе изабран за вођу устаника.
Карађорђе је лично обилазио народ и договарао са
осталим вођама ток борбе и припреме за устанак. Као
строг и доследан, уживао је ауторитет у народу и међу
другим вођама. Остало је записано да су га се плашили
због преке нарави и због спремности да без компромиса
дође до циља. Појављивао се на свим важнијим
бојиштима и иза њега су остале многе победе често над
знатно бројнијом и боље наоружаном турском војском

7. После неколико година борби против Турака и
владавине у ослобођеној Србији, 1812. године Карађорђе
се морао суочити са вестима да су Руси миром у
Букурешту одобрили повратак турске војске у устаничку
Србију. Покушао је организовати одбрану устаничке
српске државе 1813. године, али су знатно бројнији
Турци односили победе на свим бојиштима. Карађорђе је
увидео да је даља борба узалудна и почетком октобра
1813. године прешао је у Аустрију. Године 1814. године
прешао је у Русију.
Касније, 1816. године Карађорђе се придружио грчком
покрету за ослобођење у жељи да настави борбу за
протеривање Турака и из Србије. Следеће године је
дошао тајно у Србију како би се са Милошем
Обреновићем договорио о заједничкој акцији, али је по
Милошевој наредби убијен у ноћи између 25. и 26. јула
1817. године у селу Радовању код Велике Плане.
Организатор убиства је био Вујица Вулићевић,
Карађорђев кум.

8. Карађорђе Петровић - Дело
Паје Јовановића, црква
захвалница, Радовањски
луг

9. Оружје из Првог српског
устанка

10. Карађорђев печат

11. Споеменик Карађорђу
Петровићу испред храма
Светог Саве у Београду
Радовањски луг

12. Споеменик Карађорђу
Петровићу у Тополи

13. Карађорђев конак
(данас музеј) у Тополи

14. Црква на Опленцу, задужбина
краља Петра I Карађорђевића,
Карађорђевог унука. У њој
почива вожд Карађорђе

15. Гроб вожда Карађорђа
у цркви на Опленцу