2. О сивом соколу
Од давнина је одушевљавао човека својим
летом, којим у обрушавању достиже брзину и
320 km/h. Најбржа је врста међу птицама, али и
међу осталим животињама на Земљи и називају
га и гепардом неба. Живи у планинским
крајевима, пустињама, долинама река, великим
равницама, морским обалама, а у последње
време се може видети и у неким великим
градовима.
3.
4. Изглед
Птићи сивог сокола су браон боје, а после годину дана
добијају своју карактеристичну сиву боју. Мужјак и
женка имају сличне шаре на перју. Леђа и горњи део
крила су тамносиви, а врхови крила црни. Доњи део
тела беле боје прошаран је црним или тамнобраон
мрљама, као и дуг, уски реп, чија пера се завршавају
белом траком и црним врхом. Теме и бркови на
образима су црни, у контрасту са бледим делом испод
кљуна и врата. Кљун је жут, као и ноге, а закривљени
врх кљуна и канџе су црне.
5.
6. Лов
упорно брбљање које користи против уљеза.
Свој плен сиви соко лови углавном у лету. Он се
обрушава на плен и гони га великом брзином. Храни се
голубовима, паткама, шљукама, вранама, врапцима,
чворцима, шевама и крупнијим птицама као што су
лабудови, гуске, ждралови. Понекад се храни сисарима
и другим животињама, као што су слепи мишеви,
инсекти.
7. Потомство
Крајем марта или почетком априла женка обично
полаже од 3 до 4 јаја. Јаја су издужена са много пега.
Средња величина јаја износи 52x40 mm.
Будући птићи су у јајима око 30 дана. На јајима седе
оба родитеља. Млади остају у гнезду између 35 и 40
дана. Када изађу из гнезда родитељи се о њима брину
још око 60 дана. Само 1/3 младих успева да преживи
прву зиму.
8. Угрожена врста
Сивих соколова у Србији има мало и они спадају у
угрожену врсту птица. Заштићени су као природна
реткост и најстрожије је забрањено његово убијање,
хватање, узнемиравање.
9. Занимљиво
Једна од најзанимљивијих фаза је када мужјак у лету
даје плен женки. Она се преокреће да би га ухватила
својим канџама и тада наставља лет.
